1.

Uvod

Kalaj (Sn, latinski stannum) - je metal IV A grupe. U prirodi se javlja

u obliku jedinjenja.
Kalaj je metal srebrno bele boje, male tvrdoće. Čist kalaj (beli kalaj)
je rastegljiv, vrlo kovan. Pri sobnoj temperaturi kalaj je otporan na dejstvo
vode i vazduha, slabih kiselina i baza. Valjanjem se izvlači u tanke listiće-
staniol. Zbog dostupnosti, niske temperature topljenja, lakoće livenja, dobrih
mehaničkih osobina, a takođe i zbog niske cene, kalajni predmeti su bili
veoma popularni. Predmeti od kalaja su najviše korišćeni između 14. i
16.veka.

Kalaj gradi dve alotropske modifikacije. Pri normalnim uslovima kalaj se

javlja u modifikaciji : (beta) poznatoj pod nazivom beli kalaj, koja je
postojana samo iznad 13,2°C; ima kristalnu rešetku tetragonalnog sastava,
gustine 7,3 g/cm3.

Na temperaturi nižoj od 13° S prelazi u nemetalnu modifikaciju :

(alfa) gustine 5,85 g/cm3. - sivi kalaj koji se već laganim dodirom pretvara u
prah. Ovo svojstvo kalaja naziva se kalajna kuga ili muzejska bolest jer se
javlja na kalajnim predmetima koji se zimi čuvaju u muzejima. Brzina
prelaska u nemetalnu modifikaciju povećava se sniženjem temperature kao I
neposrednim dodirom metalnog kalaja.

1
 2.Teorijski deo
 
2.1Hemijske osobine kalaja

Kalaj, lat. STANNUM, na običnoj temperaturi je srebrno-beli, na

vazduhu postojan, mekan metal. Gustina mu je 7,28. Na 161°C pretvara se u
krtu modifikaciju, na temperaturi ispod 13,2°C stabilna je siva praškasta
modifikacija. Prelaz od belog u sivi kalaj uzrokuje kalajnu kugu, koja za oštrih
zima može uništavati kalajno stono posudje. Zagrejan na vazduhu oksidira na
površini, iznad 1200°C počinje isparavati, na 1500 - 1600°C izgara belim
plamenom u oksid SnO2.

Kao polu plemenit metal kalaj odoleva delovanju mnogih hemikalija.

Otporan je prema slabim kiselinama, pa se stoga upotrebljava u velikoj meri
za kalaisanje gvozdenog lima. Upotrebljava se za kalaisanje gvozdenih i
bakarnih predmeta, naročito posudja, za izradu belog lima, od kojeg se
izradjuju kutije za konzerviranje hrane. Neke od njegovih legura služe za
izradu kugličnih ležajeva u mašinama. Tehničko jedinjenje kalaj(II)-hlorid
SnCl2 x 2H2O dobijen je otapanjem kalaja u jakoj hloridnoj kiselini. Služi za
galvansko kalaisanje, kao sredstvo za reduciranje organskih jedinjenja i drugo.
 
Kalaj je mekan, savitljiv srebrnkasto-beli metal koji ne reaguje sa
kiseonikom (zašticen je slojem oksida na površini) i vodom. Otapa se u

2
kiselinama i bazama. Koristi se pri lemljenju, u legurama, polimernim
aditivima i posebnim bojama.
Elementarni kalaj je srebrno-beli, veoma sjajan metal. Mekan je i
plastičan i izvanredno kovan tako da se može valjati u vrlo tanke folije koji se
na tržištu nalaze pod nazivom "staniol". Dobro se polira do visokog sjaja, a
ima visoku refleksivnost. Postojan je u dve stabilne alotropske modifikacije:
alfa-kalaj (sivi kalaj) dijamantne strukture koji pri temperaturi 13,2°C prelazi
u beta-kalaj (beli kalaj) tetragonske strukture. Iznad 161°C beta-kalaj prelazi u
nestabilnu gama-modifikacija romboedarske strukture. Prelaz uobičajene, bele
modifikacije kalaja u sivu teče vrlo sporo pri temperaturi 10°C, ali se
hladjenjem jako ubrza. Prelaz se odvija uz znatno smanjenje gustine (sa 7,28
na 5,75 g/cm3), a dovoljan je i dodir da se sivi kalaj raspadne u sitan prah. Ta
se pojava naziva kalajna kuga. Pri savijanju kalaja čuje se karakterističan
škripav zvuk koji potiče od medjusobnog trljanja kristalića. Pri sobnoj
temperaturi postojan je na vazduhu jer na površini stvara čvrst, tanak sloj
oksida, a zagrevanjem izgara u oksid (SnO2) dajući intenzivno belo svetlo.
Postojan je i u vodi. U razredjenim kiselinama rastvara se vrlo sporo, a u
koncetrovanim kiselinama (HNO3, HCl). Rastvoren lako rastvara brojne
metale dajući legure.

Kalaj se upotrebljava kao zaštitna prevlaka na brojnim

metalima,naročito gvoždju, odnosno čeliku koji se koristi kao ambalažni
materijal za namirnice (beli lim za konzerve u prehrambenoj industriji).

3
Nanošenje kalajne prevlake vrši se elektroplatiniranjem ili jednostavnim
uronjavanjem (umakanjem) lima u rastopljeni kalaj. Kod elektrolitičkog
procesa površina lima treba biti hemijski obradjena. Debljina kalajnog sloja je
oko 0,8-1,2 mm. Elektrolitički proces je kontinuiran i provodi se u
industrijskim automatiziranim postrojenjima. Drugi način prevlačenja provodi
se u kadama s rastopljenim kalajem uranjanjem predmeta u rastopljeni kalaj.
Na površini tečnosti nalazi se ulje koje sprečava oksidaciju i prenaglo
hladjenje kod vlaženja predmeta.

Odredjene se količine kositra troše za izradu ambalažnih folija

(staniola) i npr. za izradu novogodišnjih ukrasa.Medutim, najveća je primena
kalaja u proizvodnji bronze - legura bakra i kalaja i drugih specifičnih legura
poput Britania-metala, Woodove legure i legura za lemljenje.

Legure za meko lemljenje (Sn - Pb) poznate su još od rimskog doba. Odlikuju
se niskom tačkom topljenja, malom tvrdoćom, relativno malom otpornošću na
kidanje, a dobro kvase površinu drugih metala (Fe, Cu, Ni, Pb i Zn). Uz kalaj
sadrže 20 do 97,5% olova, ponekad s dodacima antimona ili srebra, tako da
tačka topljenja legure raste s porastom sadržaja olova. Upotrebljavaju se kao
lemni materijal u elektronici, elektrotehnici i mašinstvu.

Legure kalaja, bakra i nikla (Sn-Cu-Ni) poznate su kao spinodalni materijali

koji imaju posebno svojstvo ojačavanja s vremenom starenja. Starenje se

4
može provesti na vestački način čime legure dobiju visoku čvrstoću na
pritisak i žilavost, antikorozivne su i pokazuju relaksaciju nakon naprezanja.
Zamenjuju neke bronze, a koriste se kao elektrotehnički materijali.

Britannia metal (beli metal) legura je kalaja, bakra i antimona. Upotrebljava se

u automobilskoj industriji i brodogradnji I kao metal za pisaće mašine.

2.2Dobijanje kalaja

Najvažnija ruda je kasterit (SnO2) čijom se redukcijom dobija

elementarni kalaj. Halogeni elementi se lako jedine sa kalajem, tako sa suvim
hlorom gradi kalaj IV hlorid SnCl4, kovalentno jedinjenje sa tetraedasrskom
strukturom. Upotrebljava se pri bojenju.

Kalaj se može dobiti preradom ruda kao primarnih sirovina ili iz

upotrebljenih kalajnih proizvoda kao sekundarnih sirovina (iz kojih se dobija
oko četvrtina sveukupne proizvodnje kalaja).

Iz kasterita elementarni kalaj dobija se prethodnim usitnjavanjem

rude i ispiranjem vodom kako bi se teški kasterit odvojio od laganijeg otpada.
Ponekad se ruda može koncentrisati flotacijom i magnetskom separacijom (jer
je kasterit ne magnetičan) do sadržaja 30-60% Sn. Dobijeni koncentrat žari se

5
da bi se prisutni elementi preveli u okside pri čemu se najveći deo primesa
sumpora, arsena i antimona izdvoji u obliku gasovitih oksida. Nastala žarena
masa otapa se 20-28%-tnom hlorovodičnom kiselinom da bi se uklonile druge
metalne nečistoće (Fe, Cu, Bi, Ca, Al). Iz rastvora obradjeni koncentrat (koji
sadrži 50-72% kositra) reducira se ugljenikom pri visokoj temperaturi (900-
1300°C):

1.SnO2(s) + 2C(s) -> Sn(l) + 2CO(g)

a redukujuju se i drugi prisutni metalni oksidi. Za dalje čišćenje dobijeni

sirovi kalaj se zagreva malo iznad tačke topljenja na kosoj podlozi.
Rastopljeni kalaj otiče po nagnutom dnu podloge, a teže topljive legure kalaja
sa zaostalim metalima zaostanu na podlozi. Dobijeni sirovi kalaj sadrži do 3%
Fe, 2% Pb, 0.1% Bi, 0.4% As, 0.1% S, 0.5% Cu i 0.3% Sb pa se dalje
prečišćava elektrolizom nakon koje se dobije 99,90-99,98%-tni kalaj.

2.3Jedinjenja kalaja

Kalaj stvara velik broj neorganskih i organskih jedinjenja u kojima

ima oksidacioni broj +2 i +4, a stabilnija su jedinjenja oksidacijskog broja +4
koji su pretežno kovalentni. Kalajna(II)-jedinjenja su reducensi. U oba
oksidacijska stanja kalaj stvara brojne komplekse, a hidrolizom rastvora (II)-
jedinjenja dolazi do polimerizacije.

6
 -Kalajevi(II)-halogenidi (SnF2, SnCl2, SnBr2 i SnI2) su
reducensi, a najznačajniji je hlorid koji iz vodenog rastvora kristalizuje kao di
hidrat. Koristi se pri farbanju kao sredstvo za nagrizanje (pripremu
površine).Nastaju rastvaranjem opiljaka kalaja u toploj hlorovodoničnoj
kiselini:

2.Sn + 2HCl = SnCl2 + H2

-Kalaj(II)-hidroksid (Sn(OH)2) nastaje kao beli, koloidan, u vodi

teško rastvorljiv talog reakcijom kalajevih(II)-soli i baza.

3.SnCl2 + 2NaOH = Sn(OH)2 + 2NaCl

Amfoteran je pa sa kiselinama daje odgovarajuće soli (npr.

Sn(NO3)2, SnSO4), a s’ bazama stanat-ion (HSnO2-) koji je u baznom mediju
snažno redukcijsko sredstvo.

4.Sn(OH)2 + 2KOH = K2SnO2 + 2H2O

-Kalajev(II)-oksid (SnO) visoko je polimerizovano jedinjenje

slojevite strukture. Bezvodan je, tamno modar, gotovo crn kristal. Relativno je
lako lepljivo jedinjenje-spoj i ima amfotermna svojstva.

7
 -Kalaj(II)-sulfid (SnS) taloži se kao smeđ talog uvođenjem H2S u
rastvor sa Sn2+ jonima. Lako se otapa u koncentrovanoj hlorovodičnoj kiselini
i di sulfidima. U prirodi se javlja kao retki mineral gercenbergit.

. -Kalaj(IV)-hlorid (SnCl4) bezbojna je tečnost koja se na

vazduhu dimi, a u vodi dobro rastvara. Na vlažnom vazduhu prelazi u
polučvrstu kristalnu masu hidrata (SnCl4 x 5H2O tzv. kalajni maslac).
Uvodjenjem gasovitog hlorovodonika u rastvor SnCl4 nastaje heksa
hlorostantna(IV)-kiselina (H2SnCl6) koja daje niz soli, npr. amonijev heksa
hlorostanat(IV) ((NH4)2(SnCl6), pink-sol) koja se koristi kao močilo za boje.

-Kalaj(IV)-oksid (SnO2, kasterit) beli je kristalan prah

nerastvorljiv u vodi, kiselinama i bazama. Slabo se rastvara u vrućim i
koncentrovanim kiselinama i bazama. S’ ugljenikom se teže redukuje, ali se
može redukovati i sa vodonikom. Upotrebljava se za tamnjenje emajla i za
proizvodnju mlečnog i mutnog stakla.

-Kalaj(IV)-hidroksid (Sn(OH)4) nastaje kao talog dodatkom baze

rastvorima Sn4+ jedinjenja. Sveži talog je amfoteran (naziva se alfa-stanatna
kiselina), a daljim stajanjem ili kraćim zagrevanjem nastaje oblik nerastvorljiv
u kiselinama i bazama (beta-stanatna kiselina).

8
 -Kalaj(IV)-sulfid (SnS2) javlja se u obliku zlatno sjajnih prozirnih
listića. Upotrebljava se kao bronzana boja za bojenje drveta (okvira za slike),
za bronziranje gipsa i slično.

3.Zaključak

Kalaj se koristi za prevlačenje drugih metala tankim slojem,

poboljšavajući njihovu otpornost na koroziju. Ovaj proces se koristi za
osiguravanje čeličnih sudova koji se koriste u prehrambenoj industriji kao što
su npr. limenke koje se prave od belog lima koji je ustvari kalajisani gvozdeni
lim.

Velike količine kalaja upotrebljavaju se za izradu legura: bronze

(legura sa bakrom), metala za lemljenje (legura sa olovom), tipografskog
metala ( sa antimonom i olovom), britanija metala (sa antimonom i bakrom), a
koristi se i za izradu pribora za jelo i za klizne ležajeve. Legura kalaja i olova
ima nisku temperaturu topljenja (npr. pri 60% kalaja ta temperatura iznosi
180°C) koristi se i u elektrotehničkoj industriji.

9
 4.Literatura

1. Nikolić B., BIOHEMIJA,Naučna knjiga;

2. Veljković S., HEMIJSKA KINETIKA, Građevinska knjiga;
3. Vukanović V., POGLAVLJA IZ FIZIČKE HEMIJE, Naučna knjiga;
4. Trpinac P., OPŠTA HEMIJA, Medicinska knjiga;
5. Draganić I.,UVOD U RADIOHEMIJU,Eksperimentalne osnove,
Naučna knjiga;
6. Despić A., Dražić, D. Tatić-Janjić,OSNOVI ELEKTROHEMIJE,
Naučna knjiga, Beograd.

10