УВОД

Живимо у свету који је толико богат да глобални доходак износи више од 31

билиона долара годишње. У овом и оваквом свету, просечан човек у неким земљама
зарађује више од 40 000 долара годишње. Али у истом овом свету, 2,8 милијарди
људи – више од половине становника у земљама у развоју – живи са мање од 700
долара годишње. 1,2 милијарде људи од овог броја зарађује мање од 1 долара
дневно. Резултат оваквог стања је да у земљама у развоју свакодневно умре 33 000
деце. У овим земљама сваког минута умре у просеку једна жена у току порођаја.
Сиромаштво спречава више од 100 милиона, углавном женске деце, да се школују.
Изазов за смањењем оваквог нивоа сиромаштва, нарочито имајући у виду да је
светска популација у непрестаном порасту – процене иду до 3 милијарде становника
у наредних 50 година – је огроман. Светска банка ради на премошћавању ових
разлика и претварању прихода богатих земаља у средство развоја сиромашних
земаља. Светска банка, као један од највећих светских извора помоћи у развоју,
подржава напоре влада земаља у развоју у изградњи школа и здравствених установа,
обезбеђивању пијаће воде и електричне енергије, борби против заразних болести и
заштити животне средине. 2002. године Светска банка је обезбедила 19,5 милијарди
долара и деловала је у више од 100 земаља у развоју, пружајући финансијску и/или
техничку подршку у циљу помоћи овим земљама да смање сиромаштво.

1
 1. ОРГАНИЗАЦИЈА СВЕТСКЕ БАНКЕ
Светска банка је основана 1. јула 1944. на конференцији 44 влада у Bretton Woods-u,
New Hampshire, САД, као Међународна банка за реконструкцију и развој. Када је
први пут почела са функционисањем имала је 38 земаља чланова. Тај број је нагло
нарастао 50-их и 60-их година прошлог века, када је велики број земаља добио
независност и придружио се Светској банци. Светска банка је као корпорација са
њених 184 земаља чланица и деоничара. Деоничаре представља Одбор гувернера,
који представља и главног креатора политике Светске банке. Генерално гледано,
гувернери су уствари министри финансија и министри развоја земаља чланица. Они
се састају једном годишње на Годишњем састанку Одбора гувернера Светске
банкарске групе и Међународног Монетарног Фонда. Због ретког састајања
гувернера, једном годишње, они делегирају своје специфичне дужности на 24 Извршна
директора, који раде у просторијама саме банке. Пет највећих деоничара ( Француска,
Немачка, Јапан, Уједињено Краљевство и Уједињене државе ) именују својих 5
извршних директора, док остале земље чланице представљају преосталих 19 директора.
Председник Светске Банке, Паул Wолфоwитз, председава састанцима Одбора
Директора и одговоран је за свеукупно управљање банком. По традицији, председник
банке је номинован од стране највећег деоничара банке, Сједињених Америчких
Држава. Председника бира Одбор Гувернера, на период од 5 година, са могућношћу
поновног мандата. Извршни директори чине Одбор директора Светске Банке. Они се
нормално састају најмање 2 пута недељно не би ли надгледали пословање банке,
укључујући и одобрења за зајмове и гаранције, нову политику банке , административни
буџет, стратегију помоћи земљама, као и позајмице и финансијске одлуке. Банка
послује из дана у дан под лидерством и по упутствима председника, менаџмента,
старијег особља и подпредседника задужених за регионе, секторе, мреже и функције.
Подпредседници су водећи менаџери Светске банке. (видети прилог 1) Око 10 000
стручњака за развој из готово свих земаља света ради у седишту Светске банке у
Вашингтону или у њеним канцеларијама у 109 земаља света ( 7 000 ради у Вашингтону,
а преко 3 000 у канцеларијама у земљама у развоју ). Особље Светске банке је
мултидисциплинарно и разнолико и укључује економисте, едукаторе, специјалисте за
животну средину, финансијске аналитичаре, антропологе, инжењере и многе друге.

2
 2. НИЈЕ БАНКА, НЕГО СПЕЦИЈАЛИЗОВАНА АГЕНЦИЈА
Светска банка није „банка” у правом смислу те речи. Она је, у ствари, једна од
специјализованих агенција Уједињених нација и чине је 184 земље чланице. Ове земље
су подједнако одговорне за финансирање ове институције и расподелу новца. Раме уз
раме са остатком развијеног света, Светска банка усредсређује своје напоре на
остваривање Миленијумске декларације и њених осам „Миленијумских развојних
циљева“ , око којих су се сложиле све чланице УН, на састанку одржаном 2000. године,
и који су усмерени на значајно смањење сиромаштва, а које треба остварити до 2015.
године.

Миленијумски развојни циљеви:

1. окончање екстремног сиромаштва и глади

2. обезбеђење основног образовања свој деци

3. промовисање једнаких права за жене

4. смањење стопе смртности деце

5. побољшање здравља трудница и мајки

6. савладавање сиде, маларије и осталих болести

7. заштита животне средине и природних ресурса

8. развој интернационалног партнерства за развој

„Светска банка” је опште прихваћени назив за Међународну банку за реконструкцију и

развој (The International Bank for Reconstruction and Development – IBRD) i Међународну
асоцијацију за развој (The International Development Association – IDA). Обе институције
имају различиту али подржавајућу улогу у мисији смањења глобалног сиромаштва и
побољшању животног стандарда. IBRD је фокусирана на земље са средњим просечним
приходом по глави становника и кредитно способне сиромашне земље, а IDA на
најсиромашније земље света. Ове две организације заједно обезбеђују нискокаматне
зајмове, бескаматне кредите и субвенције за земље у развоју, за потребе образовања,
здравља, инфраструктуре, комуникација и за многе друге сврхе.

3
 3. СВЕТСКА БАНКАРСКА ГРУПА
Термин „Светска банка” односи се на само две институције - Међународну банку за
реконструкцију и развој (The International Bank for Reconstruction and Development –
IBRD) и Међународну асоцијацију за развој (The International Development Association –
IDA). Светску банкарску групу, поред IBRD i IDA чине још три организације, које су
такође у власништву земаља чланица. Међународна финансијска корпорација (The
Internacional Finance Corporation – IFC) промовише инвестирање приватног сектора
дајући подршку подручјима и земљама високог ризика. Мултилатерална агенција за
гарантовање инвестиција (The Multilateral Investment Guarantee Agency – MIGA)
обезбеђује гаранције од политичког ризика свима који инвестирају свој новац у земљама
у развоју, као и онима који овим земљама позајмљују новац. Коначно, Међународни
центар за решавање инвестиционих спорова (The International Centre for Settlement of
Investment Disputes – ICSID) је задужен за решавање инвестиционих спорова између
страних инвеститора и њихових земаља домаћина. Такође, свака од ових институција
има јасну улогу у мисији борбе против сиромаштва и побољшања животног стандарда за
становништво земаља у развоју.

4
 4. МЕЂУНАРОДНА БАНКА ЗА РЕКОНСТРУКЦИЈУ И
РАЗВОЈ
Основана 1945. године , 184 земље чланице

Укупни досадашњи зајмови: 360 милијарди долара

Зајмови у фискалној 2005. години: 13.6 милијарди долара за 118 нових пројеката у 37
земаља

IBRD је усмерена на смањење сиромаштва у земљама са средњим дохотком и

сиромашнијим земљама којима се исплати давати кредите, потпомажући њихов развој
кроз зајмове, гаранције и нефинансијске – аналитичке и саветодавне – услуге. IBRD не
увећава свој профит до крајњих граница већ зарађује нето доходак сваке године почев
од 1948. Захваљујући овим својим приходима она финансира неколико развојних
активности и обезбеђује финансијску моћ која јој омогућава нискокаматне зајмове на
тржишту новца и добре услове отплате за своје клијенте. Земље које позајмљују од
IBRD-a имају дужи период отплате дуга, него када би позајмљивале од комерцијалних
банака (15 до 20 година са 3 до 5 година грејс периодом). Владе ових земаља позајмљују
новац за специфичне програме, фокусиране на смањење сиромаштва и на економски
развој који би омогућио боље услове живота становницима ових земаља. С обзиром да јe
IBRD власништво земаља чланица, моћ одлучивања у њеном раду је у тесној вези са
финансијским доприносима, који се базирају на релативној економској снази сваке од
земаља чланица. Позајмице IBRD-a земљама у развоју се финансирају од продавања
ААА-рангираних деоница на светском финансијском тржишту. Док IBRD зарађује мањи
део од оваквих позајмица, већи део прихода прикупља од позајмица свог капитала. Овај
капитал се састоји од резерва које се нагомилавају током година.

5. МЕЂУНАРОДНА АСОЦИЈАЦИЈА ЗА РАЗВОЈ

Основана 1960. године

165 земаља чланица

Укупни досадашњи зајмови: 135 милијарди долара

Зајмови у фискалној 2005. години: 8,7 милијарди долара за 160 нова пројекта у 66
земаља

Прилози које добија IDA омогућавају Светској банци да одобри 6-7 милијарди долара
бескаматних кредита годишње за 78 најсиромашнијих земаља света, у којима живе 2,5
милијарде људи. Ова помоћ је од виталног значаја зато што ове земље имају мало или

5
нимало могућности за позајмице под тржишним условима (Светска банка им омогућава
зајмове и кредите, који се враћају без камате, са роком отплате од 35 до 40 година и са
грејс периодом од 10 година). У већини ових земаља просечан доходак по глави
становника је нешто мањи од 500 долара годишње, а многи становници ових земаља
преживљавају и са много мање новца. IDA помаже у пружању бољих основних
животних услуга (као што су образовање, здравствена заштита, чиста вода и санитарна
заштита) и подржава реформе и инвестиције намењене повећању продуктивности и
запошљавању.

6. МЕЂУНАРОДНА ФИНАНСИЈСКА КОРПОРАЦИЈА

Основана 1956. године

178 земаља чланица

Укупна вредност акција: 21,6 милијарди долара (укључујући 6,5 милијарди долара у
редовним зајмовима)

Улагања у фискалној 2005. години: 5.4 милијарди долара за 236 пројекта у 67 земаља

Мандат ове корпорације је да унапреди економски развој кроз приватни сектор.

Делујући са пословним партнерима, инвестира у профитабилна приватна предузећа у
земљама у развоју, обезбеђује дугорочне зајмове и гаранције, и пружа саветодавне
услуге својим клијентима. IFC инвестира у пројекте у регионима и подручјима у којима
приватни инвеститори нису ангажовани у великом броју и проналази нове начине да
створи могућности на тржиштима за која се сматра да су сувише ризична за
комерцијална улагања без учешћа ове корпорације.

6
 7. МУЛТИЛАТЕРАЛНА АГЕНЦИЈА ЗА ГАРАНТОВАЊЕ
ИНВЕСТИЦИЈА
Основана 1988. године

165 земаља чланица

Укупне досадашње гаранције: 10,34 милијарди долара

Издате гаранције у фискалној 2005. години: 1,2 милијарди долара

МИГА помаже у охрабривању страних инвестиција у земљама у развоју пружајући

гаранције страним инвеститорима за губитке изазване некомерцијалним ризицима, као
што су експропријација, неконвертибилност валуте и рестрикције трансфера новца, рат
и грађански немири. Осим тога, MIGA пружа техничку помоћ овим земљама при
ширењу информација о могућностима улагања. Ова агенција нуди и посредовање у
инвестиционим споровима.

8. МЕЂУНАРОДНИ ЦЕНТАР ЗА РЕШАВАЊЕ

ИНВЕСТИЦИОНИХ СПОРОВА

Основан 1966. године

142 земље чланице

Укупан број регистрованих случајева: 103

Регистровани случајеви у фискалној 2005. години: 25

ICSID помаже у охрабривању страних инвестиција обезбеђујући међународна средства

за измирење и арбитражу у инвестиционим споровима, помажући на тај начин да се
изгради атмосфера узајамног поверења између држава и страних инвеститора. Многи
међународни договори у вези са инвестирањем склопљени су захваљујући ICSID-овим
арбитражним средствима. Овај центар бави се и истраживањима и израдом закона о
арбитражи и страним инвестицијама.

7
 9. МИГА
MIGA је формирана 1988. године као члан Светске банкарске групе за подстицање
директних страних улагања у економије у развоју ради побољшања људских живота и
смањења сиромаштва. MIGA остварује свој мандат и доприноси развоју нудећи
гаранције од политичког ризика инвеститорима и зајмодавцима, и помажући земљама у
развоју да привуку и задрже приватне инвестиције.

MIGA се у својој мисији руководи следећим принципима: фокусирање на клијенте –

служење инвеститорима, зајмодавцима и владама земаља домаћина подржавајући
приватно предузетништво и промовишући страна улагања; ангажовање у партнерству –
деловање у сарадњи са другим институцијама за осигурање, владиним агенцијама и
међународним организацијама да би се обезбедила комплементарност услуга и
приступа; промовисање развојног утицаја – тежња да се побољша живот људи у
економијама у развоју, у складу са циљевима земаља домаћина и предузетничким,
друштвеним и еколошким принципима; обезбеђивање финансијске стабилности –
балансирање развојних и финансијских циљева кроз обазриво јемство и стабилно
пословање у ризичним ситуацијама.

9.1.МИГА ЧЛАНОВИ
Чланство у овој агенцији, која тренутно броји 165 земаља, отворено је за све земље
чланице Светске банке. Ова агенција има капитал у вредности од 1 милијарде SDR (1,28
milijardi dolara). Марта 1999. године, Савет гувернера MIGA-e усвојио је резолуцију о
повећању капитала од приближно 850 милиона долара. Агенција је зарадила још 150
милиона долара користећи капитал Светске банке.

8
 9.2. MIGA РАЗВОЈНИ УТИЦАЈ
Пројекти које подржава MIGA имају вишеструку корист: отварају се нова радна места,
стичу се приходи од пореза, врши се трансфер знања и технологије. Локалне заједнице
често извлаче значајне секундарне користи кроз побољшану инфраструктуру,
укључујући путеве, електро-мрежу, болнице, школе и водоводна постројења. Директна
страна улагаја која подржава MIGA охрабрују и слична локална улагања и подстичу
развој локалних предузећа која обезбеђују сродну робу и услуге. Резултат свега тога је
да земље у развоју имају већу шансу да прекину зачарани круг сиромаштва. Гаранције
које обезбеђује MIGA захтевају од инвеститора да се придржавају друштвених и
еколошких стандарда за које се сматра да су најбољи на свету. Без ангажовања Светске
банкарске групе, често се покрећу пројекти без адекватне заштите.

9.3. MIGA ЈЕДИНСТВЕНА СНАГА

MIGA подржава и истовремено привлачи огромне приходе Светске банкарске групе,
примењујући своје ненадмашно знање о економијама у развоју у пројектима за које
пружа гаранције. Јединствена снага MIGA-е произилази из њене структуре као
међународне организације која делује као заштитник који обесхрабрује све поступке
владе који би могли да прекину инвестирање и омогућава јој да утиче на решавање
потенцијалних спорова. MIGA-ине могућности да делује као објективни посредник
учвршћују поверење инвеститора да ће улагања у економије у развоју бити заштићена
од некомерцијалних ризика.

9.4.MIGA ДОКУМЕНТАЦИЈА
Забринутост због политички несигурних окружења и изгледи за политички ризик често
инхибирају инвестирање, при чему директне стране инвестиције често иду у шачицу
земаља, док најсиромашније светске економије остају игнорисане. MIGA је важан
катализатор, који непрестано подстиче директна страна улагања – кључ развоја – у
земље у развоју кроз своје гаранције, техничку помоћ и правне услуге.

Од самог почетка свог ангажовања, MIGA је издала више од 500 гаранција за пројекте у
78 земаља у развоју. Од јуна 2001. године, осигурана свота је премашила 10 милијарди
долара, повећавајући укупну процењену вредност директних страних улагања на више
од 41 милијарду долара. Ова агенција мобилисала је додатних 153 милиона долара у
осигурање инвестиција у фискалној 2001. години кроз Кооперативни програм јемства

9
(Cooperative Underwriting Program – CUP), охрабрујући све који се баве заштитом
приватног сектора да изврше трансакције које у противном никада не би предузели и
помажући агенцији да пружи своје услуге већем броју клијената. Услуге техничке
помоћи такође играју интегралну улогу у усмеравању директних страних улагања,
помажући земљама у развоју широм света да дефинишу и примене стратегије за
унапређивање инвестирања. MIGA непрестано развија и изналази нова средства и
технологије за помоћ у ширењу информација о инвестиционим могућностима. На
хиљаде корисника користи предности читавог низа MIGA-иних сервиса за пружање он-
лине информација о улагањима, које се допуњују са радом на терену.

Ова агенција користи своје правне услуге како би још више изгладила могуће сметње у
инвестирању. Кроз свој програм медијације у споровима, MIGA помаже владама и
инвеститорима да отклоне своје разлике и у крајњем циљу побољшава инвестициону
климу сваке земље.

MIGA допуњава активности других организација које се баве заштитом улагања и ради
са партнерима кроз програме суосигурања и реосигурања на проширивању капацитета и
повећању прихода комплетне осигуравајуће индустрије од политичког ризика. До
данашњег дана, MIGA је званично склопила 89 таквих партнерстава.

10. IDA
IDA је шалтер Светске банке за концесијске зајмове. Она обезбеђује дугорочне кредите
без камата за најсиромашније земље у развоју. IDA помаже у изградњи људског
капитала, политике, институција и физичке инфраструктуре који су овим земљама хитно
потребни да би се постигао бржи и здравији раст. IDA-ин циљ је да смањи диспаритете
између и унутар земаља, нарочито у приступу основном образовању, здравственој
заштити, снабдевању водом и санитарној заштити, и да укључи више људи у матични
ток повећавајући њихову продуктивност. Када је Међународна банка за реконструкцију
и развој (The International Bank for Reconstruction and Development – IBRD), познатија
као Светска банка, основана 1944. године, њен први задатак је био да помогне да се
Европа опорави од разарања у ИИ светском рату. Када је Европа поново изграђена,
Банка је усмерила своју пажњу на земље у развоју. Крајем 50-их година XX века,
постало је јасно да најсиромашније земље у развоју не могу да приуште посуђивање
капитала потребног за развој под условима које нуди Банка. Били су им потребни лакши
услови.

10
Када је иницијативу преузео САД, група земаља чланица Банке одлучила је да оснује
институцију која би могла да даје зајмове изразито сиромашним земљама у развоју под
врло погодним условима. Назвали су је Међународна асоцијација за развој (The
International Development Association – IDA). Њени оснивачи видели су је као средство
да „имућни” света помогну „сиромасима”. Али су такође желели да IDA буде прожета
дисциплином банке. Из тог разлога, амерички председник Двајт Д. Ајзенхауер
предложио је, а остале земље су то прихватиле, да IDA буде део Светске банке.
Споразум о формирању IDA-e ступио је на снагу 1960. године. Први IDA-ини зајмови
(познати као кредити) одобрени су 1961. године, за Хондурас, Индију, Судан и Чиле.
IBRD-ом и IDA-ом руководи се на исти начин. Оне деле особље и седиште, извештаје о
свом раду подносе истом председнику и користе исте ригорозне стандарде када врше
процену пројеката. IDA jedino uzima potreban novac iz druge „fioke”. Свака земља која
жели да се придружи IDA-и мора најпре бити чланица IBRD. IDA има 165 земаља
чланице.

10.1. IDA-ини КЛИЈЕНТИ

IDA даје зајмове земљама у којима је доходак по глави становника мањи од 875 долара и
које немају довољну финансијску моћ да посуђују од IBRD. Тренутно је 81 земља
подобна да посуђује новац од IDA-e. У овим земљама живи 2,5 милијарди људи, што
чини половину укупне популације земаља у развоју. Процењено је да 1,1 милијарда
становника ових земаља преживљава са приходом мањим од 1 долара дневно. Неке
земље, попут Индије и Индонезије, су подобне за IDA-ине услуге због ниског дохотка
по глави становника, али су ове земље истовремено погодне за неке зајмове од стране
IBRD. Ове земље познате су као „мешовити” клијенти. Подобност за IDA-у је прелазни
аранжман који најсиромашнијим земљама омогућава приступ знатним новчаним
средствима пре него што буду у могућности да на тржиштима новца добију финансије
које су им потребне за инвестирање. Како се њихове економије развијају, ове земље
„прерастају” своју подобност. Њихове отплате (или повраћај) зајмова које су добиле
помажу у финансирању нових IDA-иних зајмова за остале сиромашне земље. Током
година, 23 земље су доживеле да се њихове економије развију и ојачају, и да пређу IDA-
ин праг подобности. Ове земље, које су сада сувише успешне да би се квалификовале за
IDA-ине фондове, обухватају Кину, Костарику, Чиле, Египат, Мароко, Тајланд и Турску.

11
 10.2. IDA-ини ЗАЈМОВИ
IDA-ини кредити имају рок отплате од 20, 35 или 40 година са 10-тогодишњим грејс
периодом за отплату главнице. На ове кредите нема камата, али има услужне таксе од
0,75% на исплаћени салдо. Од 1960. године, ИДА је позајмила 135 милијарди долара.
Годишње, у просеку, позајми 7-8 милијарди долара за различите типове развојних
пројеката, а нарочито за оне који се тичу основних људских потреба, као што су:
основно образовање, примарна здравствена заштита, чиста вода и санитарне услуге. IDA
такође финансира пројекте који се баве заштитом животне средине, побољшањем услова
за приватно предузетништво, изградњом инфраструктуре и подржавањем реформи
усмерених на либерализацију економије ових земаља. Сви ови пројекти утиру пут ка
економском развоју, отварању радних места, већем националном дохотку и бољем
квалитету живота. IDA-ини фондови додељују се земљама потенцијалним клијентима у
зависности од њиховог националног дохотка, и евиденције успеха ових земаља у
управљању економијом и њиховим текућим пројектима које финансира IDA. У
фискалној 2005. години, IDA је својим клијентима позајмила 8,7 милијарди долара. Ови
кредити покривају 160 нових операција у 66 земаља..

10.3. ФИНАНСИРАЊЕ IDA-e

Док IBRD прикупља већи део својих средстава на светским финансијским тржиштима,
IDA углавном пуни своје фондове прилозима влада 40-ак богатих земаља чланица на
сваке 4 године. Њихови укупни прилози од IDA-иних почетака износе 109 милијарди
долара. Додатни фондови произилазе из отплате ранијих IDA-иних кредита и од нето
дохотка IBRD-a. Донатори се састају на сваке три године да попуне IDA-ине фондове.
Тринаесто попуњавање фондова финансирало је пројекте у периоду од три године,
рачунајући од 1. јула 2002. године Тринаесто попуњавање фондова омогућило је IDA-и

да дâ позајмице од око 23 милијарде долара, при чему прилози донатора обезбеђују
нешто више од половине те суме. Остатак суме долази, углавном, од отплате ранијих
IDA-иних кредита, као и из других недонаторских извора.

12
 11. ГДЕ ОДЛАЗИ НОВАЦ
Главни задатак је да се новац употреби на начине који доприносе земљама у развоју.
Ови фондови се одобравају са нултом или ниском каматом, или као грантови, оним
земљама које немају приступ међународном тржишту. Земље чланице обраћају се
Светској банци за економска истраживања, савете у вези са политиком рада и техничку
помоћ у изради и остваривању развојних пројеката. Ове земље израђују сопствене
програме уз техничку подршку коју им пружа банчино особље. Међутим, ови програми
морају да имају специфичне циљеве развоја као што су смањење сиромаштва и пружање
социјалних услуга, између осталог. Врста финансијске помоћи коју ће добити нека од
земаља у развоју зависи од нивоа њених потреба. Земље које посуђују од IBRD
(Међународне банке за реконструкцију и развој) углавном су земље са средње високим
дохотком, мањим од 5185 долара по глави становника за годину дана. 75 процената
најсиромашнијих људи на земљи (они који живе са мање од 1 долара дневно) живи у
овим земљама, и могу да посуђују новац само на приватним тржиштима са неповољним
каматама. IBRD им нуди зајмове под бољим условима и са дужим периодима плаћања.

Најсиромашније земље света (оне у којима је национални доходак по глави становника

875 долара или мање) добијају грантове и бескаматне зајмове за пројекте који
обезбеђују најосновније услуге. У случају ових зајмова, свака земља има период отплате
од 35 до 40 година, са десетогодишњим грејс периодом. Приходи од финансијских
операција Светске банке одлазе у резерве, које нуде висок ниво заштите и помоћи за
финансирање главних извора подршке, као што су IDA (Међународна агенција за развој)
и редукције дуговања.

Формирајући IFC (Међународну финансијску корпорацију) i MIGA

(Мултилатералну агенцију за гарантовање инвестиција), Светска банка је покушала
да ствари учини правичнијим за земље у развоју и привлачнијим за инвеститоре. IFC
ради са приватним сектором у земљама у развоју. Она узима мањи удео у некој
приватној компанији да би привукла приватне инвеститоре. Гаранције које пружа
MIGA осигуравају инвеститоре и зајмодавце од финансијског и политичког ризика у
земљама у развоју, нудећи покриће од некомерцијалних ризика попут ратова и
грађанских немира.

13
 12. КАКО СЕ ОДОБРАВАЈУ ЗАЈМОВИ
Светска банка нуди два отипа зајмова: инвестиционзајмове за рорад и услуге који
подржавају пројекте Графикон
социјалног развоја у широком распону сектора; и зајмове за прилагођавање к
подржавају политичке и институционалне реформе. У току преговора о зајму, постиже
се сагласност са корисником зајма по питању развојног циља пројекта или програма,
исхода, индикатора примене (да би се измерио утицај и успех пројекта) и плана да се све
то спроведе у дело. Пошто се одобри зајам и он постане делотворан, корисник зајма
спроводи пројекат или програм у дело у складу са договореним условима. Светска банка
надгледа употребу зајма и процењује резултате. Сви зајмови су условљени банчином
радном политиком, са циљем да операције које се финансирају буду економски,
финансијски, социјално и еколошки исправне.

Светска банка ангажована је тренутно на више од 1 и земљи у развоју. Ови пројекти

су најразличитији и крећу се од одобравања микрокредита за Босну и Херцеговину и
повећања AIDS свести у заједницама у Гвинеји, преко финансирања образовања
женске деце у Бангладешу и побољшања пружања здравствене заштите у Мексику,
до помоћи Источном Тимору да се поново изгради након стицања независности или,
рецимо, Индији да изгради покрајину Гуджарат након разорног земљотреса. У
протеклих неколико намењене глобалном утицају. Једна од њих је ослобађање од
дуга и, захваљујући појачаној иницијативи Презадужених сиромашних земаља
(Heavily Inдebteд Poor Countries – HIPC), 26 сиромашних земаља добило је
ослобађање од дуга које ће им временом уштедети 41 милијарду долара. Новац који
ове земље буду уштеделе у отплати дуга биће, са друге стране, уложен у изградњу
домова, образовање, здравство и програме социјалне помоћи за сиромашне. Међу
бројним другим борбе против HIV/AIDS-а на врх листе приоритета. Она је највећи
светски дугорочни финансијер HIV/AIDS програма. Текућа Банчина издвајања за ове
програме износе више од 1,3 милијарде долара, од чега је половина намењена
Подсахарској Африци.

STRATEGIES - PRSs) Вероватно због значајни власништва реформи економске

политике, Светска банка и MMF su 1999. године одлучили да би требало да
партиципативне Стратегије за смањивање сиромаштва (“PRSs”) preдstavljaju osnovu
za дavanje zajmova i ublažavanje дugova. Svaka zemlja mora дa pripremi uz učešće

14
civilnog друштва и консултације са Светском банком и експертима ММФ-а – План
стратегије за смањивање сиромаштва (Poverty Reдuction Strategy Paper - PRSP). PRSP
је исцрпан практичан план акција у погледу националног сиромаштва, који даје
нацрт свеобухватне стратегије развоја земље и предлаже политику деловања у свим
областима. Ово је услов да би се земља квалификовала за Иницијативу за високо
задужене сиромашне земље (Initiative for the Heavily-Inдebteд Poor Countries - HIPC
Initiative) .

15
 13. ИНИЦИЈАТИВА ЗА ВИСОКО ЗАДУЖЕНЕ
СИРОМАШНЕ ЗЕМЉЕ (HIPC)
Ова иницијатива која је уведена 1996. године омогућује земљама да конкуришу за
смањење њиховог дуга до подношљивог нивоа уколико нису у стању да отплаћују своје
дугове, а имају извештај о извршавању реформи предвиђених од стране Банке и MMFa.
HIPC Иницијатива није великодушан програм праштања дуга; он нуди смањење дела
дуга, под условом да се извршавају прописане структуралне реформе.

13.1. СТРАТЕГИЈЕ ДАВАЊА ПОМОЋИ ЗЕМЉИ

Дугорочан однос Светске банке са владом неке земље је представљен у Стратегији
давања помоћи земљи (“CAS”). CAS елаборира бизнис план Банке и даје детаље о
степену и врсти помоћи коју треба пружити некој земљи. Према Светској банци,
CAS је базиран на Плану стратегије смањивања сиромаштва (PRSP) земље и
припремљен је са владом на партиципаторан начин. То није документ о коме се
може преговарати; било која разлика која постоји између програма развоја те земље
и стратегије Банке је истакнута али не и неизбежно значајна у извршавању пројекта
Банке. Мозамбик је био једна од најсиромашнијих и најпрезадуженијих земаља света
90-тих година прошлог века, након дугогодишњег грађанског рата. Да би побољшала
живот својих грађана, влада је решила да отвори нова радна места и привуче
инвестиције на начине који ће допринети поновној изградњи економије земље. Једна од
њих је била Мозал, инвестиција вредна 2,2 милијарде америчких долара, у периоду од
1996. до 2003. године, у велику топионицу алуминијума, која је тек била у развоју.
Мозал је окупио велики број инвеститора и зајмодаваца, укључујући и Корпорацију за
индустријски развој Јужне Африке, коју је подржала гаранција у висини од 40 милиона
долара Мултилатералне агенције за гарантовање инвестиција (део Светске банкарске
групе) која охрабрује стране инвестиције у земљама у развоју. Мозамбик је био успешан
у привлачењу страних инвестиција у пројекте који су потпомогли активирање економије
и њен раст (процењен је на 14 процената током 2001. године). Мозал је био први велики
пројекат који је остварен захваљујући страним инвестицијама у време када се земља
грчевито борила да привуче инвеститоре. За последње четири године, Мозамбик је
остварио сталан раст извоза, достигавши суму од једне милијарде америчких долара у
2002. години.

16
 14. РЕДУКЦИЈА ДУГОВАЊА
Високи нивои задужености, углавном у корист влада у богатим земљама, отежавају
сиромашним земљама да обезбеде новац за образовање, здравство и остале важне јавне
услуге. Као резултат тога, у сарадњи са Међународним монетарним фондом, Светска
банка лансирала је, 1996. године, програм за редукцију дуговања назван Иницијатива за
презадужене сиромашне земље. Ова иницијатива је посвећеност међународне заједнице
да заједничким радом редукује дуговања изразито сиромашних земаља. Земље које
имају право на редуковање дуга имају низак национални доходак, дугују огромне суме и
посвећене су побољшању своје економије. 27 земаља данас има право на редукцију
дуговања, која износи више од 52 милијарде америчких долара. Захваљујући нижим
трошковима задуживања, ове земље штеде у просеку милијарду долара годишње. Према
независним студијама, у 10 од ових земаља одвајање за образовање је сада више него
двоструко веће од преосталих исплата које дугују на име зајма. Одвајање за здравство је,
такође, повећано за 70 процената.

17
15. ДЕСЕТ ЧИЊЕНИЦА О СВЕТСКОЈ БАНЦИ У СРБИЈИ

1. Светска банка је сконцентрисана на привредни раст и смањење сиромаштва

Пут Србије ка економском просперитету тек је почео. И мада је напредак већ

видљив, биће ту још пуно изазова. Уз помоћ средстава Светске банке и других
донатора земља је успела да достигне економску стабилност и да седмоструко
смањи инфлацију у року од три године. Светска банка помаже владама две
републике у примени Стратегије за смањење сиромаштва. То су кључни, почетни
кораци који воде ка стварању привредног окружења које ће креирати нова радна
места, нове инвестиције и спречаваће ширење сиромаштва међу становницима
Србије .

2. Власници Светске банке су земље чланице, свих 184

Организације које чине Светску банку групу власништво су влада земаља које су
учлањене у њих. С тога Светска банка представља неку врсту задруге у
власништву 184 земље, скоро свих које данас постоје у свету. Све чланице
представљене су у Одбору директора банке, који, по свим питањима, доноси
коначне одлуке, било да је у питању политика, финансије или чланство у Банци.
Тако и Србија има удео у власништву Светске банке.

3. Кредити добијени од Светске банке су економски оправдани

Светска банка даје кредите по каматама које су ниже од камата које се могу
добити код комерцијалних банака. Осим тога, Светска банка даје и кредите без
икакве камате земљама које их не могу добити из других извора. Тако су, од
2001. до средине 2004. године Србија од Светске банке добиле 522 милиона
долара бескаматног кредита. Рокови отплате кредита који се добијају од Светске
банке су, уз то, много дужи него за било који кредит који се може добити од неке
комерцијалне банке. И са њиховом отплатом се почиње тек десет година након
што су одобрени.

18
4. Светска банка је једна од водећих установа у борби против корупције

Корупција је препрека на путу економског развоја а преко ње се државно

богатство одузима од оних којима је највише потребно. Од 1996. године Светска
банка покренула је више од 600 антикорупцијских програма у 100 земаља. Чврста
намера Светске банке да помогне државама у борби против корупције свакако је
помогла да дође до глобалног бављења овим проблемом. Добар део активности
Светске банке у Србији подржава реформе које воде јавности у раду, јавној
одговорности и учешћу свих заинтересованих, што све смањује подстицај на
корупционашко понашање.

5. Светска банка помаже побољшање здравста у земљи

Светска банка највише на свету улаже у пројекте у здравству. У Србији се кредитом

од 20 милиона долара помаже повећање ефикасности система здравствене заштите, с
тим што ће здравствени радници бити награђени за побољшање њихових услуга.
Промене ће омогућити и да већи број људи може да приушти и добије здравствену
помоћ. Светска банка тренутно припрема пројекат којим ће помоћи реформу система
здравствене заштите.

6. Светска банка подржава побољшање образовног система

Политика јачања привреде, спречавања појаве сиромаштва и побољшања животног

стандарда становништва може бити успешна само ако се истовремено води рачуна о
образовању људи. Јер образовање учи људе вештинама које су им потребне ако желе
да за себе искористе шансе отворене због привредног развоја. Од 10 милиона долара
кредита које је Светска банка одобрила за реформу школства у Србији, 4,5 милиона
ће се користити за давање донација 650 основних и 50 средњих школа. Циљ пројекта
је стварање модерне школе која ће оспособити младе да нађу своје место у Европи.

7. Светска банка помаже запошљавање

Светска банка финансира у Србији пројекат који треба да помогне људима да се

прилагоде новим захтевима тржишта рада. Тако рецимо, Пројекат поновног
запошљавања помаже грађанима који су остали без посла због реструктурирања да
се обуче за нове послове. Светска банка подржава и пројекте Завода за запошљавање
усмерене ка помагању незапосленима у потрази за послом и отварању малих

19
 предузећа.

8. Светска банка сарађује са многим организацијама у Србији

Светска банка не сарађује само са владама земаља чланица. Њени партнери су и

невладине организације, универзитети, приватне фирме, као и друге заинтересоване
групе, јер се тако стиче бољи увид у потребе становништва и начине да се оне
задовоље. У Србији сарађује са Европском агенцијом за развој, Британским
одељењем за међународни развој, владом Јапана, америчком Агенцијом за
међународни развој и многим другим билатералним донаторима.

9. Светска банка ослања се на локалне стручњаке

Тим Светске банке представља више од 10.000 људи који долазе из свих крајева
света. Бавећи се бројним питањима која представљају изазов за развој, људи који
раде у Светској банци су у прилици да се упознају са свом различитошћу,
сложеношћу и са свим богатствима која постоје по свету. Зато је најјача страна
Светске банке њено међународно искуство. Али, у исто време, Светска банка
уважава и знање локалног становништва. Зато су 90 одсто запослених у Канцеларији
Светске банке у Србији грађани те државе. Домаћи стручњаци раде раме уз раме са
међународним стручњацима, доприносећи бољем разумевању економских и
социјалних прилика у земљи

10. Светска банка се обавезује да позитивно утиче на живот у Србији

Светска банка наменила је 540 милиона долара бескаматних кредита и 30 милиона

долара као донацију за финансирање 24 пројекта у Србији током три године. У овом
моменту у току је припрема наредног тргодишњег програма, који ће подржати
реформе у периоду од 2005. до 2007. године. Циљ Светске банке је да финансијски и
саветодавно помогне становништву Србије да остваре циљеве које су сами себи
зацртали.

20
ЗАКЉУЧАК
Светска банка је основана 1994.год. са 44 земаља оснивача. Услов за чланство у
светској банци је чланство у MMF-u . Почетни цапитал износио је 10 000 000 000 $, а
сада износи И преко 250 000 000 000$. Циљеви оснивања Светске банке:
-да помаже развоју привреда земаља чланица
-да подстиче приватне инвестиције
-помаже развијању међународне трговине И одржавању равнотеже платног биланса
-да обавља послове банке
Светска банка уписује цапитал који се састоји 20% у резерној валути, а 80% у
националној валути, чији износ варира у складу са променама девизних курсева.
Банка даје кредите земљама на несто вишем ступњу развијености уз одговарајућу
гаранцију, са роком отплате од 15-20год. И периодом мировања од 5 год.
Светска банка се састоји из 5 филијала:
-(IBRD) Међународна банка за обнову И развој
-(IDA) Међунаридно удружење за развој-основана 1960.год. како би финансирала
најсиромашније земље света са 164 земаља чланица. Почетни капиал је износио 757
000$, а сада износи 23 000 000 $.
-(IFC) Међунардно финансијска корпорација- је основана 1956.год.како би
финансирала привредни развој земаља у развоју јачањем приватног сектора са 178
земаља чланица. Ова банка одобрава кредите земљама без гаранције. Цапитал је
износио 3500 000 000 $. 
-(MIGA) Мултилатерална агенција за гарантовање инвестиција-  основана је
1988.год. са 160 чланица, почетни капитал је износио 1 000 000 000 специјалних
права вучења, од чега је 10% у готовом, 10% у обвезницама, а остатак на позив.

21
ЛИТЕРАТУРА
 Ђукић, Ђ., Управљање ризицима и капиталом у банкама, Београдска Берза,
Београд, 2007.
 Ђукић, Ђ., др Бјелица В., и Ристић, Ж., „Банкарство“, Економски
факултете Београд, 2004,
 Живковић, А., Станић Р., Крстић Б., Банкарско пословање и платни
промет, ЦИД економски факултет, Београд, 2006.,
 Јовић, З., Парабанкарски и некредитни послови, Београд, 2008.
 Крстић, Б., „Међународно банкарство“, Економски факултет Ниш, Ниш,
2001
 Мисхкин, Ф., „Монетарна економија, банкарство и финансијска
тржишта“, Дата статус, Београд, 2006,
 Росе, П., Худгинс, С.Ц., - Банкарски менаџмент и финансијске услуге,
Дата статус, Београд 2005,
 Росе С., П.,. Худгинс Ц. С, , „Банкарски менаџмент и финансијске услуге“,
Делта Статус, Нови Сад, 2005,
 Стакић Б., Бараћ, С., Међународне финансије, Пословни факултет,
Сингидунум, Београд, 2008.,
 Ћировић, М., „Банкарство“, Бридге Цомпанy, Београд, 2001,
 Хаџић, М., Банкарство, Универзитет Сингидунум, Факултет за
финансијски менаџмент и осигурање, Београд, 2007

 Рончевић, А., Нове услуге банкарског сектора, економски преглед, 2006.

 Привредна Комора Србије, Етички код и главни састав франшизе
 Стакић Б., Бараћ, С., Савремена кретања у финансијама и банкарству,
Београд, 2006.
 Вуковић, Д.,„Принципи управљања ризиком за електронско банкарство“,
Банкарство, бр. 11-12/2003, .

22