HULIGAN PERO

HULIGAN PERO CIJELA PRIČA

Huligan Pero 1
Huligan Pero 2 – Strana 360
Huligan Pero 3 – Strana 544

1
 Jure Karamarko

HULIGAN
PERO
Jure Karamarko

2
 HULIGAN PERO

Predgovor

Hm. A što reći!? Bio je to samo još jedan dan

kada sam se zgraţao promatrajući masovne
reakcije ljudi na navijaĉke teme. Na pogon
masovnih medija ljudi su imali stavove o bakljama
u Francuskoj, stavove o ugljanskoj tragediji,
stavove o svemu što im se serviralo, vjerujući da su
to njihovi vlastiti stavovi. To nisu bili stavovi
dobiveni vlastitim promišljanjem i vaganjem
ĉinjenica. Ipak, masa onako zavedena, krenula je, u
tko zna koji po redu, linĉ na navijaĉe. Osude na
svakom koraku bile su svakodnevica. U svakoj
raspravi, ako zastupaš ijedan navijaĉki stav, imao
si samo dva izbora: da se povuĉeš iz rasprave ili da
te sugovornici gaze, gledaju kao ološ i najgore
smeće jer oni znaju što je istina, pa, pobogu, bilo je
u novinama, bilo je na televiziji.

Nekoliko dana mi se tako motalo nešto po glavi.

Rekli bi naši ljudi na jugu da se kuvalo nešto. Tada
sam napisao, kao i mnogo puta ranije, tekst i
objavio ga kao Facebook post. Naslovio sam ga
Huligan Pero. Htio sam jednim zamišljenim likom
prikazati hrvatsku zbilju i kako stvari izgledaju iz
jedne druge perspektive. Ugasio sam laptop i
otišao na posao. Predveĉer se spajam na Facebook
i gledam nevjerojatne brojke. Nekoliko tisuća
lajkova, preko 800 šeranja, stotine komentara. U

3
 Jure Karamarko

pola dana tekst je postao hit. Inbox krcat. Kliknem

i vidim poruku glavne urednice Sporta na portalu
Index.: – Jure, uzeli smo ti tekst. Nadam se da se
ne ljutiš?
Odem tamo, ne vjerujem – najĉitaniji tekst
dana. Više od 2300 ljudi već je preko Facebooka
ĉlanak podijelilo sa svojim prijateljima. Otišlo je u
nebo u samo nekoliko sati.

Prošlo je nekoliko dana i opet je nešto u meni

krenulo kuhati. Napišem tada drugi tekst, pa
sljedeći dan još jedan, pa još jedan. Odluĉim da ću
Peru odrediti za jedan klub, smjestiti u jedan grad
jer u prvom tekstu nije bio uopće definiran. Pa
trebao je to biti samo jedan status na Facebooku.
Smjestim ga u Split, odaberem mu istoĉnu tribinu,
dodam još neke likove u njegov ţivot, oblikujem
karaktere, dogaĊaje i krenem. Krenem u jednu od
mojih najluĊih avantura, u pisanje serijala u
nastavcima, javno, preko Facebooka. Svaki status
bio je dodatak priĉi, svaki novi tekst vezao se na
neke stvarne dogaĊaje u tom realnom vremenu.
Ljudi su ĉitali redovito. Onda sam napravio
stranicu na Facebooku na kojoj sam objavljivao
materijale, a ona okuplja u trenutku tiskanja ovog
materijala oko 11 000 ĉitatelja.

U trenutcima pisanja padao sam i ja u svakakva

iskušenja. Ĉak sam dva puta prestajao s pisanjem

4
 HULIGAN PERO

zbog velikih pritisaka onih kojima se nije sviĊalo

to što pišem. U nekim trenutcima nije bilo nimalo
ugodno i prvi put sam, osim loših kritika od onih
kojima moj rad nije odgovarao, poĉeo dobivati
ozbiljne prijetnje, tako da sam odustajao od svega i
povlaĉio se. Moji ĉitatelji su tada ostajali uskraćeni
za moja objašnjenja. Najduţa pauza trajala je ĉak
devet mjeseci. Onda bi prošlo neko vrijeme pa bi
opet nastavio pisati, pa bi se hejteri opet javili i
onda u krug, ali priĉa je malo pomalo dobivala
svoje obrise.

Sada u rukama vi drţite ovaj uradak i to je

najbolji znak da nisam odustao i da sam na kraju
sve prelomio i odluĉio sve tiskati, svjestan koliko
to za sobom povlaĉi priĉa. Uza sve pohvale i
tapšanja po ramenu onih koji ovu priĉu prate od
prvog dana i onih koji će me optuţivati i napadati
da zaraĊujem i da nemam pravo pisati o tome o
ĉemu pišem. Ali priĉa je sada tu, u vašim je
rukama. Zato ţelim od srca i najiskrenije zahvaliti
jednoj plavokosoj djevojci s juga koju ne ţelim
imenovati. Ona mi je prilikom jednog mog
odustajanja krajem 2016-e, kada sam podlegao
pritiscima i prijetnjama, napisala nešto poput
ovoga: - Gle, nisam ljubitelj te tvoje patetike.
Niti ja niti itko od mojih, ali ako sada odustaneš,
znaj da ću se naljutiti na tebe. Neka te mrze,
neka te ne vole, neka te pljuju, ali to je tvoj

5
 Jure Karamarko

ţivot, ne njihov. Ljudi koji ţive i prate priĉu o

kojoj pišeš, nisu ljudi koji odustaju. Ma, radi šta
hoćeš...

Nisam je više nikada ĉuo nakon te poruke.

Nismo se nikada vidjeli. Moţda je ĉak i ljuta na
mene zbog neĉega.Tko bi znao. Ako se ikada
negdje nekada sretnemo i upoznamo, zahvalit ću
joj od srca.

Koristim se prilikom zahvaliti i Goranu

Antonijeviću, poznatijem kao Dvanaesti novinar,
ĉija je strast, emocija, ţar i ljubav pretoĉena na
papir, za mene bila u jednom trenutku vlastitih
promišljanja – nastaviti ili ne – presudna. Presudna
u smisli trebam li nastaviti raditi ono što volim
makar me otpisali svi koji to što radim ne vole? U
njemu sam tada pronašao uzora i danas s odmakom
mogu ponosno reći i prijatelja. Gorane, hvala ti. Za
sve.

Jako vaţno mi je napomenuti da sam za

kreiranje likova, njihovih stavova i karaktera,
njihove osobnosti, uvjerenja i komunikacije,
inspiraciju crpio iz stavova navijaĉke mase koja
podrţava Hajduka i njegov put k ozdravljenju.

6
 HULIGAN PERO

Dragi prijatelji, dragi ĉitatelji, sada redom, onako

kako su nastajali statusi na Facebooku koji ĉine
priĉu o Huliganu Peri.
Uţivajte i ako mi zamjerite na bilo ĉemu, skuţajte,
ali to sam Ja, a ovo ispred je plod moje najdublje
mašte.

Jure Karamarko

7
 Jure Karamarko

Huligan Pero

Pero je huligan, tako barem kaţu. Ima 19

godina i radi kao konobar u kafiću na plaţi. Radi 6
dana u tjednu i uvijek pita jedan dan slobodno da
moţe otići na utakmicu. Kolege s posla ne prate
sport. Kaţu da je Pero huligan i gledaju ga sa
strahopoštovanjem jer Pero ima tetovaţu na ruci.
Perin tata ne ide na utakmice. On pogleda
utakmicu na televiziji i sluša komentatora. Perin
tata proĉita i novine i od tuda crpi informacije.
Kada Pero ode na utakmicu, tata i mama se doma
preispituju slomljeni od tuge i bola: - Boţe, što
smo uĉinili krivo? Gdje smo pogriješili...?

Pero ima poznanika ĉiji tata je prije 20 godina

privatizirao neku tvornicu, otpustio radnike, uništio
tvornicu, sagradio na terenu zgradu i uzeo milijune.
Taj poznanik s 19 godina doĊe kod Pere na piće u
novom BMW-u, a oko njega zgodne curice. Peru
neće ni da pogledaju dok radi, a on štedi za svoj
prvi auto, za svog Puntića, koji će kupiti nakon
ljeta. A uz to, znaju da ide na utakmice, znaju da je
huligan. Pero je prije ljeta htio prodavati neke
suvenire na plaţi. Rekli su mu da nema slobodnih
pozicija. Kad je poĉelo ljeto, vidio je da ima mjesta
i da su sve ostale pozicije dobila djeca lokalnih
moćnika, politiĉara raznih opcija. Pero se pitao
gdje je problem – u ĉinjenici da nije ĉlan mladeţi

8
 HULIGAN PERO

ni jedne stranke, ili u ĉinjenici da je huligan jer ide

na utakmice i prati nogomet, ili moţda sve
zajedno. Pero je radio na domjenku prije jednog
vjenĉanja. Ţenio se sin lokalnog politiĉara. Ispred
kuće su gorjele baklje, ispred crkve bakljada, pred
restoranom bakljada, kum je pucao iz pištolja.

Dan kasnije Pero je 100 metara od stadiona

upalio baklju i zapjevao s prijateljima. Okruţila ih
je policija, polegla na pod i vezala lisicama.
Potrpani su u maricu i odvedeni na ispitivanje.
Pero je dobio zabranu odlaska na utakmice. Perin
klub godišnje odigra oko 50 utakmica na svim
natjecanjima. 50 puta godišnje Pero se javi u
policiju reći gdje će biti taj dan. Ako je na poslu u
to vrijeme i dok posluţuje goste i štedi za svog
polovnog Puntića, dva policajca ulaze u lokal, on
ostavlja tacnu, vadi novĉanik i daje osobnu.
Nekoliko minuta cijeli lokal gleda u konobara i
nikom nije ništa jasno. Vide tetovaţu. Aha, pa to je
huligan Pero. Šefu nije drago što vidi. Loše je za
posao. Slijeţe ramenima: – Pero, jebiga, pokupi
papire sutra kod knjigovoĊe. Pero je ostao bez
posla, za sada ništa od polovnog Fiata. Majka plaĉe
slomljena doma, otac utuĉen. Odgojio je sina
huligana. - Boţe, gdje smo pogriješili...

Nakon nekoliko dana Pero je saznao da u

noćnom klubu traţe nekoga za skupljanje ĉaša pa

9
 Jure Karamarko

se javio za posao. Za njega malo veći intenzitet

posla, ali ’ajde barem nešto da radi, da ne moli
doma svoje za dţeparac. Ionako od svoje 15-e
godine nije pitao nikada, svako ljeto zaradi za sebe,
za cigare, za svoje potrebe, za vozaĉki i sada, po
novom što štedi, za svoj prvi auto pa će moći na
svako gostovanje.

Noćni rad, separei, snobovi, zlatna mladeţ.

Gleda svaku veĉer boce šampanjca u separeima,
sinove i kćeri lokalnih moćnika u ekstazama,
kolone pred toaletima i curke, koje ga nikad neće
ni pogledati, kako izlaze napudranih nosova. Gleda
kokainske orgije nekih novih generacija, gleda
ekipu koja oko ĉetiri ujutro odlazi na jahte i u
hotele nastaviti svoje seanse, gleda svoje vršnjake
kako u Mercedesima odvode neke prostitutke. Oko
pet ujutro, nakon što su oprali i sve sredili, sjeli su
on i ekipa na terasu, otvorili po pivicu. Prijatelj je
izvadio joint, povukao je svatko dva dima i mozak
na pašu nakon 13 sati rada. Nakon dvije minute
rotacije, Pero leţi na podu, vezan. – Pero, jebiga
dragi, skokni sutra kod knjigovoĊe po papire.
Majka ţali, otac slomljen, odgojili sina huligana, a
sada i narkomana. Voljeli bi da je kao mnoga
ostala djeca odrastao. Tisuće je pitanja i uvijek
jedno: - Boţe, gdje smo pogriješili...?

10
 HULIGAN PERO

Pero zna da ništa od Punta ako ne naĊe neki

posao što prije. Eto, uletio mu posao u robnoj kući.
Kuhat će kave u nekom fancy kafiću. Majka sretna,
otac ponosan. Skrasio se sin. Upoznao je Pero
djevojku. Nakon nekog vremena poĉela je
postavljati pitanja je li istina da je huligan jer
prijateljice joj govore što radi s njim. Umjesto kave
s njom, rekao joj je da bi radije otišao pogledati
prijateljsku utakmicu kluba jer ima zabranu za
sluţbene utakmice, i veza je bila gotova. Majka
ţali, otac slomljen, sin huligan, sin narkoman, sin
ostavljen zbog toga, nijedna ga neće, unuci tko zna
kada će i hoće li ikada. - Boţe, gdje smo
pogriješili...?
Nakon nekog vremena Pero je upoznao novu
djevojku. Ivana radi u butiku s robom preko puta
lokala gdje on radi. Ivana prati nogomet i ĉak ima
tetovaţu na nozi. Pero je sretan, zabrana još malo
pa će isteći, Punto je pred kućom. Majka je bila u
dućanu, susjeda joj ispriĉala da je vidila Peru s
nekom istetoviranom droljicom. Ćaća ţali, majka
nariĉe: - Boţe, gdje smo pogriješili...?

Istekla zabrana. Pero i Ivana u Puntu piĉe na

gostovanje. Nije ih pustilo na stadion jer je njegovo
ime na nekoj ilegalnoj crnoj listi. Komentator je u
prijenosu rekao da mnogo huligana nije pušteno na
utakmicu. Sutradan majka pita Peru kako je bilo,
on odgovara da ga nisu pustili na stadion. Otac

11
 Jure Karamarko

povezao 2 i 2, majka ţali, otac slomljen. I to je to.

Imaju još jednu potvrdu – sin im je izgubljen
sluĉaj. – Boţe, zašto nama, zašto naš sin, zašto?
Gdje smo pogriješili...?

Dan kasnije Pero je na poslu cijeli dan, a Ivana

radi samo jutarnju pa će ona otići pogledati stan
koji planiraju unajmiti. Sjedi mu otac u kafiću, lista
novine, onako od nazad prema naprijed, kakav ima
obiĉaj, i ĉita da je priveden neki politiĉar zbog
kraĊe 100 milijuna, ide zatim vijest o pranju novca
u lokalnoj tvornici. Stranica iza donosi vijest o sinu
tajkuna koji je BMW-om od 100 000 eura sa 130
km/h proletio kroz crveno i ubio tri djevojĉice.
Stranica iza donosi vijest da su smanjeni obroci u
djeĉjim vrtićima, zatim malo o pljaĉki kladionice i
propucanoj djelatnici stanice za otkup zlata. Vijest
iza, slike polugolih celebrityja, onda malo o nekoj
aferi gdje su pronaĊeni tajni raĉuni nekih politiĉara
na Kajmanskim Otocima… List za listom, a srce se
steţe što je bliţe prvim stranicama jer tamo piše
malo o poskupljenju struje, malo o poskupljenju
kruha, malo o najavi nekoliko desetaka tisuća
otkaza. Otac se ništa ne brine. Pa što on ima s tim.
Okreće list po list sve do glavne vijesti dana:
Huligani sprijeĉeni!, Grupa navijaĉa izdvojena
pred poĉetak!, Divljaci s crne liste nisu ušli!, pa tu
su izjave politiĉara, osvrti ministara, zgraţanje
javnosti... Zatvara novine, plaća svoju kavu,

12
 HULIGAN PERO

slomljen odlazi doma, bez rijeĉi ulazi u stan i

odlazi u sobu. Ţena sjedi za stolom, ĉula je vrata,
gleda u onu šalicu kave, šalica gleda u nju... Ne
pita muţa ništa, zna sve, bilo je na televiziji... -
Boţe, gdje smo pogriješili, o Boţe...!?

Na kavi

Sjedi Pero na kavi u kafiću. Novine ne ĉita,

prtlja nešto po mobitelu, ĉita NogometPlus i novu
kolumnu Ede Zdravkovića. Ivana se digla Ċir do
toaleta pa u povratku donijela dnevne novine: -
Pero, gle ovo, bio si u pravu. - govori mu i
pokazuje naslovnicu preko cijele stranice.

Pero uzima novine i gleda. Cigara u pepeljari

sagorijeva lagano do filtra. Zaboravio je i da ju je
pripalio. Stoji kava, šećer je na dnu, i ţlica stoji
nemaknuta. Još nije kavu promiješao. Led u ĉaši
vode već se otopio. Drţi Pero novine i ĉita veliko
istraţivanje o ugljanskoj tragediji koja je ovo ljeto
potresla naciju. Ĉita da je zakljuĉak istraţitelja
kako je cijela priĉa izmišljena. Ĉita da se ništa nije
ni dogodilo. Ĉita da je cijela histerija bila
izmišljena i nacija nasjela.

Gleda stol pored sebe. Susjed Ante pije pivo

već u devet ujutro, a mala prazna ĉašica daje
naznaku da je nešto već kliznulo niz grlo.

13
 Jure Karamarko

Prije nekog vremena susjed Ante je na istom

mjestu imao ispred sebe sve dnevne novine uz
pivo. Pero je bio stol pored. Ante poĉne: - Gledaj
ovo, piĉka im materina, sve ih treba poubijati,
smeća huliganska. Što Goli otok još nije otvoren
majku im njihovu? Evo ti navijaĉa, gle ovo,
neduţnu dicu, ej, neduţnu dicu, Pero. Što vam je
dite krivo, Pero? Zašto na obitelj idete? Na igraĉe?
Što ne idete u Zagreb Mamiću na vrata, a ne
ovako? Evo zašto vas ne podrţavam: Mamić je
Bog za vas! Eksa susjed Ante pivo pa naruĉi od
bijesa dupli vlahovac. Pero mu govori da ne vjeruje
svemu što se piše, a on još luĊi. – Ma ti si, Pero,
bolesnik, majke mi moje. Ti opravdavaš ovo, ti
braniš ovo. Pogledaj, sve novine pišu, sve redom,
na dnevniku je, na radiju, na internetu i ti meni
tvrdiš da laţu. Vi ste kreteni, svi redom, jebalo vas
navijanje, posla se uvatite.
Ulazi susjed Mirko i sjeda s Antom. Naruĉuje
orahovac i malo pivo. – Ante, jesi vidija vijesti.
Mila majko, što napraviše. Sve triba streljat redom,
ništa im nije sveto, hulje. – A vidija sam sve, evo
ĉitam, a Pero naš ih opravdava, majmun, huligan.
Pero vidi da nema smisla bilo što reći, plaća svoje
piće i odlazi dok ga 15 ljudi i konobar gledaju s
gaĊenjem kao da je on osobno neĉije dijete
kamenom poslao na kirurgiju...

14
 HULIGAN PERO

I tako prošlo neko vrijeme, sjede Pero i Ivana

opet na istom mjestu, cigara se ugasila, kava se
ohladila, više nema okusa, proĉitao je sve, a on je
znao i ranije da je tako. Ulazi susjed Mirko i sjeda
do Ante. Dupli orahovac i dupli vlahovac pa će
malo proći dnevne teme kao inaĉe i donijeti
vlastite stavove o najvaţnijim temama. Pero plaća
svoje i Ivanino piće. U kafiću petnaestak ljudi,
svatko bulji u svoje novine, glazba lagano svira.
Na izlasku iz kafića Pero dolazi do Antina i
Markova stola i stavlja im tiskovine na stol: -
Momci, novine...

Pred izbore

Nakon napornog tjedna, napokon vikend. Pero i

Ivana su naciljali slobodan dan u isto vrijeme pa će
ovu subotu provesti malo spavajući i odmarajući
se, a naveĉer će na utakmicu. Pero je išao kupiti
pretplatu za sezonu, a kada je na šalteru davao
podatke, gospoĊa mu je rekla: – Imamo vas već u
sustavu. Pero zbunjen, a onda mu gospoĊa stavlja
neku kuveru na pult. Pero otvara, a unutra pretplata
na njegovo ime i poruka: - Ljubavi, znaš da te
volim, znam da me voliš, ali znam koga voliš više,
uţivaj u još jednoj sezoni.
Smije se gospoĊa, smije se Pero. Sprema
pretplatu u novĉanik i odlazi.

15
 Jure Karamarko

Na ulazu u veliki centar sreo je prijatelja iz

školskih dana.

- Pero, moraš nam se pridruţiti.

- O ĉemu ti govoriš, ĉovjeĉe? – ne kuţi ga
Pero.
- Ne smijemo dopustiti da doĊu crveni.
- Koji sad crveni, je l‟ ti dobro, amigo?
- Ostoja, Ostoja Ranković i njegovi, zemlju će
nam prodati.
- Koji Ostoja, koji crveni, majke ti Boţje, pa
jesi ti normalan, ĉovjeĉe, daj smiri se malo,
jesi li napušen, je l‟ ti dobro ?
- Pero. ti ne razumiješ, ti ne razumiješ. Oni
ţele...
- Ma, boli me kurac što ţele, ajde vozi u tri
piĉke materine, jebote, pusti me na miru...

Jedva se otarasio staroga školskog kolege. Sjest

će na kavu i priĉekati Ivanu da obave kupnju za
ruĉak. Eto i bivšeg kolege s posla. Ne pita moţe li
sjesti, samo vuĉe sjedalicu, viĉe konobaru da će
kavicu.

- Pero moj, kako je, ideš na utakmicu danas?

- Naravno, kakva su to pitanja. Naravno da
idem.
- A ideš li na izbore uskoro?

16
 HULIGAN PERO

- A mene ti to ne zanima, već sam glasao.

- Kako si već glasao, ne razumijem te, za
koga?
- Pa za Krnića, Šalinovića, Marinova i
ostale…
- Koji su ti to, o ĉemu ti priĉaš?
- Pa izbori za NO Hajduka bili su ove godine.
- Ma, Pero, ti si u kurcu, izbori za Sabor
najvaţniji dosad. Ne smijemo dopustiti da se
tama nadvije, da fašizam zavlada...
- Koja tama, bogati, o ĉemu priĉaš?
- Oni će sve popljaĉkati, oni će diktaturu, oni
će manjine, oni će...
- Ma daj, ĉovjeĉe, smiri se malo, tko su
oni, ne razumijem te?
- Desni, Pero, crni, loše nam se piše...
- Di je Hajduk u toj priĉi?
- Ma, Hajduk je naš hrvatski klub, to
ćemo kasnije rješavati, ovo su vaţni
problemi. Ne smijemo dopustiti povratak na
staro.
- Gle, ne zanima, me. Ivana će svaki
tren doći, imam drugih briga.
- Pero, ti ne razumiješ, ovo je
prijelomni trenutak. Ako se opet...
- Naravno da je prijelomni, ajde vozi u
piĉku materinu, eto, prelomio sam.

17
 Jure Karamarko

Pero se diţe, baca kune na stol za piće i odlazi.

Ivani šalje poruku da je promjena plana, da će se
naći u drugom dućanu nakon pola sata. Pero grli
Ivanu, zahvaljuje na pretplati, drţe se za ruke i
trpaju prve stvarĉice u kolica kad, eto, njene
prijateljice.
- Pa gdje ste, golubĉići?
- Evo, kupnja pa na utakmicu veĉeras.
Ti?

- Evo, idem na sastanak mladeţi

mjesnog odbora, pred izbore smo. Ne
smijemo dopustiti ni crvenima ni plavima
ovaj put...
- Stani! - presjekao je Pero - bit ću
ljubazan jer si cura, ni plavi, ni crveni, samo
bijeli.
- Ali, Pero, ti ne razumiješ, oni će...
- Ok, ne moţe se na lijepo, idi u piĉku
materinu, je ‟l sad jasnije? Vozi, dimi
odavde...

Ivana šokirana, ne vjeruje.

- Ljubavi, hvala ti za pretplatu još

jednom...

Na putu prema stadionu

18
 HULIGAN PERO

Ivana i Pero ubrzanim hodom ţure na utakmicu.

Na blagajnama kolone navijaĉa koji nemaju kartu.
Nervoza se vidi. Ljuti su bijesni, nabrijani. Za
mnoge na stadionu neće biti mjesta. Morat će, kako
stvari stoje, u okolnim kafićima gledati utakmicu
na televizoru.
- Pero, gle sve ove ljude. Ţao mi ih je.
- Nisu ĉlanovi, nisu pretplatnici, zato
sada i stoje tamo. Ja takve ne ţalim, Ivana.
Za takve me zaboli, znaš i sama što...

Sutra iza posla

- Ivana, sutra iza posla skokni do fan

shopa. Uzmi japanke i dva ruĉnika.
- Pero, već imaš japanke. Lito je gotovo
za dva tjedna. Jesi poludija?
- Ne mogu ih gledat kako se muĉe, triba
još novaca, moramo ga osnaţit. Ako nas 40
000 damo sve od sebe, isplivat će brţe.
- Pa nek daju sponzori, Pero, ne
moţemo toliko od plaće izdvajati stalno.
- Ivana, ja ću biti gladan ako treba,
samo kupi jebene japanke...
Sjeo je na balkon, zapalio duhan, zagledao se u
daljinu. Reflektori se još nisu ugasili, mrak pada, u
pizdu materinu sve...

Jutro poslije
19
 Jure Karamarko

Nakon svega nekoliko sati sna, koji se prije

moţe nazvati muĉenjem i prenemaganjem,
zazvonila je budilica. Sobom se prolomilo iz
mobitela: - Ako ne postaneeeeeš... Ivana gasi
budilicu.

- Pero zakasnit ćeš na posa. Ajde.

- Daj još 10 minuta, molim te. Samo 10.
Ivana opet pali budilicu. Pero leţi još samo
dvije minute. Vratila mu se slika od veĉeri prije.
Odmah se razbudio. Uzima mobitel i gasi budilicu.
Stoji pod tušem, a u glavi mu ta ĉetrdeset i jedna
minuta i još tisuće pitanja. Što bi bilo da je nula
nula ostalo do poluvremena. Voda pada niz njega,
on naslonjen na zid išĉupao bi tuš iz zida od muke,
bacio bi sve u pizdu materinu. Srce mu puca.
Dolazi na posao. Sunce taman granjuje dok on i
dvojica kolega poĉinju s prvim kavama. O
utakmici se ne priĉa, rade u tišini, svira neka
Đibina stvar, svi pospani, krafna nema okusa,
nakon dva ugriza, baca je u smeće.
- Pero, daj dvi male s mlikon. Di je
Slobodna? - pita ĉovik tamo.
- Nisu došle novine jutros. - Pero
odgovara.
- Daj Jutarnji, Sportske, daj bilo što.
- Ništa nije stiglo jutros, nemam pojma
zašto.
20
 HULIGAN PERO

Odradili su nekoliko sati tako, bez novina. Oko

deset sati Pero je uzeo dvominutnu pauzu pa trk u
skladište da pošalje SMS-om glazbene ţelje Radio
Dalmaciji. Ja sam ti jedini drug, pisalo je u poruci.
Vraća se natrag.

- Pero, jeben te ludoga, ko je bacija

novine u smeće? Sve sam sad naša tu.
Vadi kolega redom sav tisak.
- Vrati to di si naša. Novine nisu došle
danas.
- Pero, koji ti je kurac?
- Ne pilaj me, je ‟l jasno. Što te boli
kurac za novine, nosi tu kavu...

Kada nekog voliš

- Pero, tri je ujutro. Di ćeš sada, vrati se

u krevet.
- Ne mogu spavat, idem zapalit duvan
na balkon.

Na nebu tisuće zvijezda. Mirna noć. Pero puši

duhan i gleda narkomana kako dolje obija trafiku. -
Jebem ti mater, dţankersku. - misli u sebi i gasi
opušak. Ulazi u stan i otvara laptop. Ivana još
spava ko top. Pali Youtube i pušta video s
koreografijom posljednje utakmice. Stavio je
21
 Jure Karamarko

slušalice na uši, pojaĉao do kraja. Na sedmom je

nebu. Nakon toga još je malo gledao bakljade…
sve spektakle jedan za drugim. Noć je išla, a kako
je ona išla, tako je i on sve više kljucao. Glava mu
je pala na stol, slušalice s ušiju… Zaspao je na
stolu. Kako to obiĉno biva, dok je on spavao
Youtube je vrtio stvar za stvari, iz ţanra u ţanr...

Sunce je granulo, a on polumrtav i ukoĉen

samo je ĉuo:

- Pero, nisi normalan, koji ti je kurac,

što radiš od sebe?
- Aaaaaa, mmmmm… još san pospan.
Otvara oko.
- Pa na stolu si spavao, nisi normalan.
Jebem ti utakmice, jebem ti sve, pogledaj se.

Taman je htio još nešto reći, ali vidi da se na

ekranu još uvijek vrti neka stvar. Stavlja slušalice
da ĉuje:

Kada nekog voliš

učinit ćeš sve,
radiš lude stvari
neobjašnjive..."

- Ivana, slušaj ovu stvar, jebote, slušaj.

22
 HULIGAN PERO

Ukljuĉuje zvuĉnike i pojaĉava. Koţa mu se

najeţila dok sobom odzvanja:

Kada nekog sanjaš,

vjeruješ u laţ,
daješ sve od sebe
bez razmišlja,
osjećaš to u sebi
i jasno ti je sve,
kada nekog voliš,
voliš kraj sebe,
kada nekog voliš,
ti to znaš,
kada nekog voliš,
riskiraš...

Ustao je sa sjedalice. Zagrlio Ivanu. Hoće

plesati s njom po stanu. Ona luda, ne moţe
vjerovati. Prevrće oĉima… Pero je lud.

- Pero, Pero, smanji malo, susjedi će

poludit.
- Ivana, boli me kurac za susjede,
pakiraj se, traţi slobodan dan, ja na posao ne
idem za vikend, idemo na put, valjda će
Punto izdrţati.
- Pero, ne ĉujem te, smanji, jebem ti
sve. Di idemo ?

23
 Jure Karamarko

- Za Osijek, ljubavi, Gradski vrt… pivaj

sa mnom ovu stvar… kada nekog voooooliš,
riskiraš...

U leglu

- Ivana!
- Aaaaa?
- Moran otić, moran im vidit lica.
- Ma kome
- Grobarima moga kluba, svima koji mu
ţele loše.
- Ajde, Pero, smiri se, ruĉak će za uru
vrimena.
- Ivana, nula ĉetri. Jedan od najteţih
poraza u posljednjih 30 godina. Sada je
momenat, sada su tamo, osjećam da su svi
sada tamo, zakrvljenih oĉiju, krvavih
oĉnjaka.
- Ne razumin te i viruj mi, ne ţelin te ni
razumit.
- Znam, oprosti što te zamaram ovim,
jednostavno moram. Vratit ću se do ruĉka.
- Pero, Pero, Pero, nemoj napravit neko
sranje, di ćeš ?
- Ne brini, do ruĉka sam doma.

Ulazi u Puntića. Lagano vozi kroz grad. Misli

su još na utakmici pa ga toliko i ne ţivciraju
24
 HULIGAN PERO

kolone. Već je gotovo stigao. Parkira auto pored

Poljuda i kreće prema kafiću.

- Amigo, samo ću pet minuta. Neka

stoji. - govori tipu što piše kazne za parking.
-
Taman je stigao. Svi su na broju. Svi struĉnjaci.
Svi legende. Pelin se toĉi. Rolex je na ruci tipu što
traţi još jednu rundu. Lica su nasmijana. Pero ih
ţeli pogledati u te pokvarene oĉi. Hvata vrata i
ulazi, ulazi u kafić pod poljudskom zapadnom
tribinom.
Kako da sad kaţe Ivani da nema više apetita,
samo mu se sere od muke...

Ivana u Tropica

Pero veĉeras ostaje doma. Nije mu se dalo vani,

a budući da vjeruje da će njegovi proći u skupinu,
zbraja svaku kunu, ma svaku moguću lipu, odvaja
što moţe. Htio bi pogledati sve, ubosti sve.
Sutradan radi rano pa da se naspava. Upalio je
malo laptop, Facebook, i upisao rijeĉ Torcida pa
nakon pretrage odabrao rubriku Najnovije. Imao je
što vidjeti - nekoliko stotina statusa navijaĉa
Dinama koje je Facebook izlistao u posljednja 24
sata. Potrudio se, stvarno se potrudio, naći samo
jedan koji nije glasio: Jedna će Torcida plakati ovu
noć, jebi se, jebi Splite, Dinamo šampion... Gleda u

25
 Jure Karamarko

ekran, slijeţe ramenima i sam u sobi komentira

naglas: - O, Boţe, pa zar su ovi ljudi u svim
godinama borbe zaboravili smisao. Ako je ovo
uţivanje u pobjedi, ako su 4 komada vaţnija od
ideala, od srca, od ponosa, nek ide sve u kurac...
Zgadio mu se internet, zatvorio je laptop, ubacio
stari CD Daleke obale i taman kad je Ban krenuo s
Ona zbori, vadi iz ormarića stari magazin i gleda
sliku koreografije protiv Fulhama. Zapalio je na
balkonu duhan i ugleda opet istog narkomana kako
pokušava provaliti u istu trafiku. - Jeben ti mater
Ċankersku, - misli opet u sebi - ludoga li grada,
iden leć...

U to vrijeme Ivana s 4-5 prijateljice ulazi u

Tropica. Ane ima roĊendan i veĉeras slave. Aha,
vratimo se na Ivanu. Perina je cura, skupa su već
neko vrijeme, ljubav na prvi pogled, mala slatka
crnka, 20 godina ima, nakon završene gimnazije
upisala je faks. Radi svaki dan u butiku, uz to
studira, nema dugova, nema kredita, ĉlanica je i
pretplatnica kluba za koji navija. Prije Pere imala
je 4 deĉka i nije ništa bilo ozbiljno. S 18 se
tetovirala, mama joj još uvijek govori da se ostavi
huligana i da još ne vjeruje kako joj veza s
proĉelnikovim sinom nije uspjela. Kad je rekla da
seli i da ona i Pero idu skupa ţivjeti, njezini nisu 2
mjeseca priĉali s njom. Ljeti rad: prodaje karte za
izlete, uĉi jezike, voli putovati, voli s Perom ići na

26
 HULIGAN PERO

pokoje gostovanje, i da, jebeno ga voli. On je

predmet svih njenih oboţavanja.
Vratimo se na Tropic.

Cure su zauzele svoja mjesta, atmosfera ludilo,

zabava, prava ţenska, ples, smijanje, ogovaranje,
traĉanje, par slika za Instagram, interne šale koje
samo one kuţe. Neki pokušaji barenja od strane
upornih momaka ali Ivana ne doţivljava nikoga,
zna tko je doma ĉeka, zna tko je njezino sve.

Već u kasnu noć pošla je Ċir do WC-a. Na

izlasku sluĉajno, krajiĉkom oka, u separeu ugleda
jednog prvotimca kluba za kojeg ona i Pero ne
navijaju, već ţive za njega. Oko momka 4-5 cura
sjedi, hladi se boca šampanjca, boca Johnny
Walker-a i 6-7 Red Bullova stoji na stolu. Osmijeh
od uha do uha, padaju selfiji, ništa njega ne brine,
dobro se ţivi, jebaĉki. Kako basevi udaraju, tako
on sjedeći tapka nogom dok se oko njega uvijaju
curke.
Ivana prilazi stolu, a ovaj je gleda.

- Triban te sekund, alo.

- Oprosti, ne znam te, curo.
- Ja tebe znan, doĊi sekund samo. -
odgovara mu Ivana
-

27
 Jure Karamarko

Ovaj je ustao. Raĉuna hoće se navijaĉica

uslikati s njim.
Ivana vadi mobitel s Perinom i svojom slikom
na ekranu.

- Pogledaj ovu sliku. To je moj momak.

On veĉeras nije sa mnom vanka. Znaš zašto?
Zato jer štedi svaku kunu. Zato jer odvaja iz
svojih usta. Zato jer ne jede, jer kupuje 2
para japanki, jebenih japanki, a kraj lita će,
jer je pretplatnik, jer je ĉlan, jer kupuje
jebene namaze i mliko svako jutro, jer nam
je pun friţider jebene karlovaĉke, jer bojamo
stan bilom bojom svaka dva miseca, ej,
svaka 2 miseca bojamo, a ti, nezahvalno
smeće, ima da sada platiš ove kurve ode, ovu
bocu šampanjca ili što već kurve piju i da
nestaneš. Nemaš nimalo poštovanja, srami
se, srami se, sram te bilo. Vraćam se za stol,
prijateljica mi slavi roĊendan, kad se vratim
nazad opet na pišanje, a oću, ako budeš i
dalje ode, slikat ću te mobitelon i poslat u
sve medije slike. Sram te bilo, di ti je
poštovanje, di je?

Izbiflala je svoje, okrenula se i puna srca se

vratila.

28
 HULIGAN PERO

- A di mi je Ane moja, ajmo prijo, još

po jednu.
- Meni livaj duplu. Konobar, za 5
minuta nam ponovi ovo.
Nakon 40-ak minuta došlo joj opet pišati. Ide
prema WC-u i gleda u pravcu praznog separea.
Konobar briše stol, trpa sve što je ostalo na stolu, a
ostalo je više od pola boce Johnnie Walker-a,
nekoliko Red Bullova, a šampanjac netaknut.

- Pizda ti materina, - misli se u sebi -

umisto da se znojiš kad obuĉeš sveti dres na
terenu, ti se znojiš kad te kurve skinu po
separeima i krevetima, a moj Pero od usta
odvaja.

U pošti

Ubija vrućina, a Punto nema klimu. Svi prozori

otvoreni. Parkira kraj pošte. Unutra guţva, od 4
šaltera, na 3 piše pauza. U redu je Pero i 10
umirovljenika, a ova što radi isto je za mirovinu.
Klima im se pokvarila, unutra 30 stupnjeva. Pero
ĉeka svaki tren da se ova srušiti na pod. Preznojila
se cijela. Nakon pola ure dolazi na red.
Krenula ova redom ukucavati podatke s
uplatnica. Prvo struja, pa voda, pa telefon. Taman
kad je pripremio kune, ova kaţe da mora ponovo

29
 Jure Karamarko

jer je nešto krivo ukucala, a u meĊuvremenu ćakula

s kolegicom koja je na pauzi.

‟Ajde. Ona sve to iskucala, a Pero vadi još 2

uplatnice. Na jedno piše donacija za neovisni
portal NogometPlus. Ova ukucava pa podiţe
pogled. Odmjerava Peru 2-3 puta. Nakon toga
uzima drugu uplatnicu - adresa primatelja: istraţni
zatvor, a u dnu stoji poruka: Prika izdrţi! Ova ga
odmjerila još 5 puta s gaĊenjem. Kad je sve platio,
vidi on da se ova uspuhala od nervoze kad je
vidjela da Pero uplaćuje prijatelju koji je zatvoren
zbog jedne bengalke.
Izlazi iz pošte, pali Punta, otvara sve prozore i
misli se:

- Puši, puši, babo, nećeš još dugo.

Kad je Pero upozna Jeru

- Pero, zvala me mama. Ona i tata oće

da te upoznaju i zvali su na veĉeru.
- A šta? Zvala je mene ili sina od
proĉelnika?
- Ajde, ne zajebavaj, prošli smo to već.
Poţvakana je tema. Idemo, bilo bi u redu da
ih upoznaš.

30
 HULIGAN PERO

- Naravno da idemo, samo nemoj da je

ĉetvrtak ili da pada na vikend.

I tako skoknuli oni Puntićem u dućan. Pero

ponio za mamu poklon, buket cvijeća i Hajdukovu
ĉokoladu, a za tatu bocu vina. Hajdukov plavac.

- Ajde da konaĉno i ja upoznam tog

barabu. Drago mi je.
Jere mu stiska ruku, a Pero vidi tragove
nekadašnje tetovaţe JNA koja je prepravljana.
Slovo J pretvoreno u O pa sad piše Ona. Pokraj
Ona stoji i sliĉica gole ţene.
- I meni, barba Jere. Lipa van je ovo
stara slika Hajduka na zidu.
Išao je Pero lukavo razbiti tremu i zajebao se ko
nikada u ţivotu. Odmah je poţalio.
- To ti je moja generacija. Ja san ti stara
Torca. Ovo je Beograd, ne sićan se koje
godine, a kako i da znan kad ih iman bar 30.
A di je Novi Sad, Podgorica, Ljubljana,
Panĉevo. A ne ovo danas.
- Aj, tata, pusti ga sa tin priĉama.
- Pa neka ĉovik zna da je Hajduk
postoja i prije nego su ga ove komunjare
zauzele, ovaj kako ono, Naš Hajduk, ovi
Bojanovići, orjunaši.
- Tata, zar stvarno?

31
 Jure Karamarko

- Ivana, ok je, pa nek ĉovik govori,

vidiš da smo se baš raspriĉali. - namiguje joj
Pero.
- Tada su igrala naša dica, Pero, sićan se
kad je Šurjak uzeja loptu i pridribla 15
igraĉa, 11 njihovih i 4 svoja i zatuka ga u
rašlje. Triba si vidit Gudelja, Iku Buljana i te
sve legende. To je bija Hajduk, mali moj. A
danas tim legendama nema mista u klubu.
Tribaju svi bit treneri, skauti, a ne ovi neki
Bjanko.
- Branco. - ispravlja ga Pero.
- Ma, nebitno. Kako on more znat
mentalitet, ne zna on podneblje. Di će on
dovest igraĉa iz dalmatinskog bazena kad ne
zna što je dalje od Trogira.
- A dobro, svako ima pravo na svoje
mišljenje. Ja iman drugaĉije.
- A nemoš ti ni imat mišljenje. Pa ti si
još iša u 3. osnovne kad je Štimac pokopa
Mamića i kad smo uzeli dvi titule. Tad san
iša, te sezone, na Istok, ja i moja stara Torca.
Bilo je divota gledat. Štimac je zna kako s
Mamićem, Grgić je novce donosija, igralo se
napadaĉki. To ti je bija onaj pravi Hajduk.
- Šjor Jere, nemojte se naljutit, ja
stvarno ne bi tija sa vama o ovoj temi.
Mišljenja nam se razilaze totalno, a tema je
jako…teška. Ajmo uţivat u veĉeri.
32
 HULIGAN PERO

- Bravo, - ponosna je majka - idem ja

janjetinu stavit na stol.
- Pero, dobar tek. Janje će bit dobro
iako nema bolje od one u Tomislava na
Boraji. Sićan se 2004-e kad je nas desetak
nakon gostovanja u Šibeniku, direktor
poĉastija sa par kila. A vi mlaĊi to ne
cijenite, potirali ste sve to iz kluba. A mi,
stara Torca, ne zaboravljamo im takve geste.
- Jere, sad si pretjera. Pusti dicu na
miru. Dobar tek, dico.
Pero uhvatio rebarca, a Jere papršnjak i govori:
- Daj meni pušku, to je najslaĊe.

Otvorio onu bocu Hajdukova plavca, lijeva

svakom i govori:
- Ajmo je popit pa da Brbljić ima za
plaću.
- A, šjor Jere, predsjednik Brbić vam
nije više na toj funkciji.
- Eto, i njega ste potirali, mila majko, to
ti je ta ulica kad preuzme klub.
- Tata sad si pretjerao, mama hvala za
sve, bilo je ukusno. Pero, idemo doma.

Bus za Firule

- Ivana, evo zovem te ode sa Brda.

Pukla je sajla od kvaĉila na Puntu, jeba mu
33
 Jure Karamarko

ja mater. Ostavija san ga sa strane. Iden sist

na bus, moran na Firule. Mama je na
pretragama tamo pa da je pokupin, buson
ćemo nazad pa ti se javin poslije.
-
Uhvatio autobus, unutra krcato, ima osjećaj da
je on jedini ispod 60 godina u busu. Nema glazbe,
samo ţamor, priĉa na svakom kutu. Tema je samo
jedna. Samo jedan klub. Do sada je puno puta imao
priliku ĉuti mišljenja raznih ekipa, ali prvi put ima
iskustvo slušati tu 60+ generaciju i njihove
stavove. Generaciju koja nema neki pristup ni
naviku o alternativnim medijima, forumima,
blogovima, generaciju koja i ne zna što je
NogometPlus, a da ih pitaš tko je Aleksandar
Holiga ili Romana Eibl ostali bi u stanju šoka. I sad
ta generacija dobro podmazana steĉenim znanjem i
stavovima iz dnevnog tiska, raspravlja. Pero sluša
o ulici koja vodi klub, o teroristima, orjunašima,
silama koje mrze Hrvatsku, o Jugoslavenima, o
mrziteljima Hrvatske. Stari neki vadi ĉlansku iz
79-e i govori:

- Ja san se uĉlanija kad je još vridilo.

- Meni je ţa što nije uni Australac
kupija klub. A reka je bija: Daj i Poljud u
paketu. - odgovara drugi.
- Sićaš se kad su Lukšiće potirali, našin
ljudima ne daju. Oće Jugoslaviju.

34
 HULIGAN PERO

- A nije in ni Amerikanac valja.

Sramota. – nadovezao se stari sa sjedala iza.
Prolaze preko Gripa. Neki grafit stoji na zidu.
- Ova mladost cili nam je grad išarala.
Da je baren Smoje ţiv, da vidi.
Rasprava se nastavlja.
- Meni je sin od maloga nedavno bio u
zatvoru. Boţe me prosti, unuk mi je, a
sramim ga se.
- Gospe ti, nisan zna. Što je napravija?
- Kad je pao gol, zapalija je baklju.
- Isukrsta ti, moga je dite ozljedit koje,
moga je oko izbit nekom, tribalo ga je drţat i
više od misec dana u zatvoru.
- Ajme majko, te nove generacije, u što
su se pritvorili. Samo sranja rade. - mudro
zakljuĉuje neki brko.
- Sve na radne akcije triba slati pa da
vidiš. Ne rade oni ništa, samo se drogiraju,
piju, puše unu travurinu i tuku se.

Bus je taman stao na Firulama. Pero prije nego

je izašao, još je jednom odmjerio generaciju 60+ i
pomislio:
- Uz ovakve sugraĊane, nama neprijatelj
i ne triba.

Izašao je iz autobusa i zapalio duhan. Đir do

bolnice, ulazi u ĉekaonicu, a unutra oko 50 ljudi;
35
 Jure Karamarko

ţamor, buka, sve generacija 60+, a tema samo

jedna, rasprava samo jedna, klub samo jedan.

- , Pero, nećeš još jednom slušati ovo.

Šalje mami poruku: - Ĉekam te isprid, zapalit
ću duvan pa ti kad se spustiš doĊi.

Izlazi, pali duhan brzinski, okreće se oko sebe i

shvaća još je bar 20 ljudi izašlo zapaliti. Usput
ćakulaju, a tema je samo jedna, rasprava samo
jedna, klub je samo jedan...

Pero i Pere, face to face

Lagana šetnja gradom. Pero u nekom svom

filmu, Ivana laganim korakom uz njega. Turista ko
u priĉi, a priĉi nikad kraja, pa lagano metar po
metar. Nije ni šetnja što je nekad bila. Pada odluka
da presijeku put nekom sporednom ulicom. Nakon
pedesetak metara, vidi on sa strane petero momaka.
Okruţili nekog deĉka i jebu mu sve po spisku. Još
ga niko ne tuĉe, al‟ pitanje je momenta.
- Ivana, stani sekund.
- Koji se kurac moraš petljati? Pusti to.
Daj, idemo.
- Ma kakvi. Ne odustaje on. Ne da vrag
mira.
- Momci, alo. Šta je? Vas 5 na 1, pa koji
vam je kurac?
36
 HULIGAN PERO

- Ajde, pusti nas. Ovo ćemo mi riješit.

Zauzeo Pero gard, drţi se.
- Momci nećete sad momka ode
ciperatit. Što je bilo, probajte riješit nekako.
- Ovo se moţe riješit samo batinama.
Vadi jedan od njih mobitel i pokazuje sliku
koja kruţi internetom. A ono junak veĉeri po
imenu Pere nedavno pokidao ĉlansku iskaznicu u
znak prosvjeda pa se pohvalio na Facebooku. Ali
došao on na posljednju utakmicu pa se pohvalio
opet na Facebooku sa slikom koreografije kao da
ništa nije bilo. Ovi ga sreli u gradu, prepoznali ga i
hoće ga tući zbog toga.
Gleda Pero sliku, gleda malo njegovu snuţdenu
facu, pa malo gleda ove što ga hoće tući.
- Momci, pogledajte ga još jednom. Pa
ko bi ovo udarija? Pa nema njemu veće
kazne nego da ţivi sa ĉinjenicom da je
ovakav. Pa znate li vi koliko ima ovakvih
meĊu nas 40 000? Pa što ćete sad tuć debile
svaki dan ? Ko mu jebe mater. Ajde vozi u
piĉku materinu retardiranu.
Ovaj se pokupija i ode ĉa.
- Imaš ti, majstore, pravo. - govori jedan
od njih.
- Momci, pojebite nešto radije. Debil je
debil i nakon šamara.
Nakon šetnje vraćaju se lagano u stan.

37
 Jure Karamarko

- Ajme, Pero, gle neko pokušava

provalit u trafiku.
- O, majku mu Đankersku...

Kod mehaniĉara

- Momĉe, nije veliki kvar, brzo će bit riješeno.

Toĉno 300 kuna će te izaći nova sajla i naš
rad.
- Šjor, ma nema problema, samo mi
osposobite „strijelu”. U autobus više ne
ulazim.
Gleda Pero dva momka kako mijenjaju sajlu.
Vidi se da ih je škola poslala na praksu. Glavni šef
svako malo naleti provjeriti rade li kako treba.
Jedan od ove dvojice vidi zastavicu u Puntiću, vidi
Peri tetovaţu, ne da vrag mira pa ga upita:
- Ne znan te sa Sjevera.
- Ja san na Istoku, prika.
Ovaj se izmrĉio cijeli dok je ubo sajlu gdje
treba. Odradio sve, uzima krpu i briše masne ruke i
crnilo pa govori:
- Sjever, Sjever moraš osjetit.
- Ja i cura smo stalno na Istoku, vama se
divin, amigo. Nisan ti ja ultras neki. Vi ste
dimenzija više, nešto nadnaravno, draţe mi
je s Istoka gledat.
- Svaka ĉast. Evo gotovo, javi se šefu za
plaćanje tamo.
38
 HULIGAN PERO

- Fala vama, ekipa. Drţte se.

Odlazi do šefa, plaća 300 kuna i vadi još 20
povrh toga.
- Neka deĉki popiju kavu.

Konaĉno je „strijela” opet na cesti. Piĉi Punto,

svi prozori otvoreni, svira Kada nekog voliš, a on
pravac stadion. Đir do odjela za ĉlanstvo i uzima
karte prije nego se one krenu puštati u prodaju za
one koji nisu ĉlanovi. Sjeda u auto, otvara još
jednom novĉanik i gleda ĉlansku, razmišlja o svim
onim kolonama ljudi koji će se guţvati za karte i
biti nervozni nekoliko sati prije poĉetka, a sve su
mogli ovako elegantno riješiti.
Parkira kraj zgrade. Dolazi na trafiku.
- GospoĊo, rizle jedne i duvan.
Dok ĉeka kusur, gleda klupicu 10 metara dalje,
ura je popodne, sunce upeklo, mozak kuha, zatim
pogleda u pravcu trafike. Gleda nešto prema
boĉnim vratima. Misli se Pero dok mu ova vraća
sitno:
- O, majku ti Ċankersku...

Ante promjenjiva stava

- Pero, oćeš novine, ja san gotov.

- Ante, fala, ne triba, ne ĉitan ti ja ta sranja.

39
 Jure Karamarko

- Ajde, bogati, otkad si ti svu pamet svita

pokupija. Jesi vidija bidnog Hajduka sinoć. Nekad
smo u Osijeku dobivali ĉin bi istrĉali.
- Jebiga, Ante, sudci su nam igru lomili, bija je
i prekršaj Vojnovića na našem golmanu prije
njihova gola.
- Evo njega opet sa kmeĉanjem. Samo kukate.
U moje vrime se nije kukalo. Što nisu zabili 5
golova pa ne bi sudac moga ništa ukrast. Uvik van
je sudac kriv.
Pero vadi mobitel i dok on traţi video od duela
da pokaţe Anti, ovaj još jednom vadi listić
kladionice. Jedini par koji je falio baš je Hajduk.
Jebe majku treneru, igraĉima, lud. Odlazi Ċir do
automata u kut. Ubacuje kune pa stavlja da Hajduk
dobiva u ĉetvrtak.
- Jeben ja njima mater, Pero moj, to je cirkus, a
ne klub. Da ja ne mogu zbog njih ni na kladionici
dobit.
- Pa što se kladiš na Hajduka? Kako moţeš
uopće uplaćivat novce na njih? Pa ako dobiješ,
onda su dobri a ako ti izgubiš, jebeš im sve po
spisku. Juĉer su tribali dobit, samo si ti slip.
- Tribali su vraga dobit, Pero. Momĉad bez
glave i repa. Priznaj napokon da nije do sudaca,
nego do nas samih.
Pero je našao video, daje mobitel Anti, ovaj
gleda kako Vojnović udara golmana i nadovezuje
se:

40
 HULIGAN PERO

- Triba na rivu opet, moj Pero, dok je ta mafija

tamo, neće ni bit bolje...

U dućanu

- Pa ovi stanari nisu normalni, pola auta u ovoj

garaţi nisu od kupaca, nego ujutro ostave ovi iz
zgrada i do naveĉer ih drţe. Jeben ti misto.
- Pero, smiri se, ajde, napravi još jedan krug,
neko će valjda izać. Ako vanka parkiramo, zakuvat
ćemo kasnije.
Konaĉno neki lik izlazi s crnim Mercedesom iz
Njemaĉke, registracije mu AN-TE-41. Pero odmah
ubada Punta na to mjesto i sva 4 stakla malo spušta
da uĊe zrak dok njih dvoje budu u dućanu.

Taman krenuo prema ulazu, ali ulijeće mu

ciganka i nudi kalendare. Samo ju je pogledao i sve
joj je bilo jasno. Ima on doma na zidu klupski
kalendar. Uzeli kolica i trpaju redom sve što im
treba i tako su došli na mlijeĉni odjel.
- Pero, nećeš valjda opet?
- Ajde, ne brini.
- Vidit će nas neko, Pero.
- Ajde vidi na kraj reda ima li zaštitara, triba mi
samo minuta.

Ivana stala na kraj reda, ljuta, ţivĉana. Pero stao

pred policu s mlijekom. Stoje 2 reda Vindije, 2

41
 Jure Karamarko

reda Megglea, 2 reda Dukata, 2 reda Zbregova i 2

reda Hajdukova mlijeka. U par poteza presloţio je
stalaţu u novi poredak. Sada u 6 redova stoji
Hajdukovo mlijeko, a sve drugo presloţio je u pola
reda.

- Vidiš, Ivana, sad će ljudi više kupovat kad

vide bolje.
- Nisi normalan, je ‟l nama ovo triba, neko će
nas na kamerama vidit. Ajmo, krenimo, molim te.
Taman krenuli i nakon 2 metra, ovaj govori.
- Aj, samo minut da rišin ove jogurte...

Ivanin roĊendan

Kad je Ivana zaspala, Pero se išuljao iz kreveta,

pokupio ruksak, na prstima se išuljao iz stana.
Spustio se i izašao iz zgrade. Mrkla je noć. Nigdje
ţive duše. Kredom crta veliko srce na parkingu,
nekih 10 metara promjera i slaţe svaki metar po
jednu baklju spremnu za paljenje. Vadi mobitel pa
će je nazvati da izaĊe na balkon, ali ĉuje neko
šuškanje iz pravca trafike.
- O, majku ti jebem dţankersku, nećeš veĉeras,
vozi u kurac.
- Mrate, ooonnoo, ma saooo san tija...
- Ma bjeţi, imaš 20 sekundi, vozi.
Ovaj se skupio i put pod noge. Sjebalo mu
romantiku samo tako. Vadi mobitel i zove Ivanu.

42
 HULIGAN PERO

- Pero, di si ti? Nema te u stanu?

- DoĊi u dnevni boravak, odma.
Ona došla u dnevni boravak, a njega nema ni
tamo.
- Saĉekaj sekundu, ne prekidaj.
Spremio mobitel u dţep i krenio trkom paliti
jednu baklju za drugom. Za 20-ak sekundi popalio
sve i poslagao ih po obrisima srca.
- Izlazi na balkon, odma.
- Pero, molim, što se dogaĊa?
- Isti tren izaĊi.
Pale se svjetla po prozorima, susjedi na
balkonima, na prozorima, psi laju, ĉuje se neki
alarm u pozadini. Ivana izlazi na balkon i gleda
dolje uţareno srce od 10 metara, a Pero stoji pokraj
s mobitelom...
- Sretan ti roĊendan, malena...

Olimpijada

Spustio se Pero do dućana. Na ulici nema ni

pasa. Laganim hodom će do pekare pa dalje.
Nakon svega 50-ak metara zaĉuo se gromoglasan
huk iz kvartovskog kafića.
- Toooooooooo.
- Legendooooo.
- Kraljiceeeee.
- Najjaĉa si, carice.

43
 Jure Karamarko

Ne da mu vrag mira pa prelazi cestu, ide vidjeti

što se dogaĊa. Susjed Ante na vratima sa Ţujom od
pola litre.

- Ante, šta se dešava?

- Oli nisi gleda Sandru? Osvojila je zlato.
- Koja Sandra? Nisan u toku?
- Sandra Perković, jeben te ludoga.
- Aaaaa znan, to je saborska zastupnica, ona.
Jedna od onih koji su šutili dok se opstruira zakon
o sportu. Sad znan. A vi se ka veselite njenom
uspjehu?
- Evo njega, opet sa tin sranjima o Hajduku i
vašoj borbi. Ajde radije uĊi, popit ćemo pivo. Da
pogledamo dodjelu medalja i himnu.
- Sandru ne gledan, a pogotovo ne pijen Ţuju,
vidimo se.

Nabava za pituravanje

Nakon što je okruţio parking par puta, napokon

je našao mjesto do ulaza u centar, pa ubada Punta
na mjesto i izlazi. Do njega parkira neki lik,
pojaĉava glazbu do kraja. Kada umren umotan u
bilo odzvanja po cijelom parkingu, a na zadnjem
dijelu auta stoje mu 3 šala, oni što se na pijaci
prodaju, jednostrani. Naprijed vise 4 zastavice, a
rese sve pootpadale s njih. Bit će ih uzeo u Neumu

44
 HULIGAN PERO

prije desetak godina. Izlazi lik iz auta i uzima

kolica te ulazi u centar.
Pero i Ivana, takoĊer. Odlaze na odjel Boje i
lakovi pa Pero utovara pituru u kolica. Uzeo je,
naravno, sluţbenu Hajdukovu brendiranu. Na njoj
piše Samoborka uz sluţbeni grb. Potrpali još neke
sitnice. Sve natovarili u auto kad evo i ovog što je
parkirao pored njih.
Otvara portapak i utovaruje 2 kante Belinke i 4
kante Jupola. Briše znoj s ĉela, ulazi u auto i
namješta pjesmu. Pojaĉava do kraja i napušta
parking dok mu iz auta odzvanja Na gol, na gol,
ale, ale...
- Ivana, majke ti mile, što je ovo bilo?

Rakijica kod šjor Ive

Dragi sustanari obavještavamo vas da

narednih par dana lift neće raditi zbog servisa,
stoji obavijest u portunu.
- Jeben ti lift majĉin. A uffff. Zašto mi priĉuvu
plaćamo, Ivana. Koliko puta san reka da je to
bacanje novaca.
- A što da sad radimo? Razvali ga ode, najbolje
bi to bilo. Ajmo ća gori, uzmi kese ove.
Na pola puta ĉuje Pero neko uzdiše, jedva ide.
A ono stari susjed Ive, ima oko 60 godina, penje
se.

45
 Jure Karamarko

- Šjor Ive, pa di ćete sami ovako. Ivana, aj

ponesi ove kese, ja ću šjor Ivi pomoć da se
popenje.
- Šjor Ive, vidimo se. - dobacila je Ivana i
produţila.
- Pa di ćete, šjor, po ovin vrućinama?
- A iša san po Slobodnu, sinko, doli do trafike,
a lift se pokvarija pa kako ću nego vako. Priĉa mi
baš Vesna tamo da je neko sinoć pokuša provalit.
A ludoga svita.
Dopratio ga Pero do stana, a ovaj zapeo i ne da
Peri ĉa, nego ga zove da mora popiti nešto.
- Ma još san ti ja u formi, sinko, mogu ja gori-
doli, al‟ malo ova vrućina zajebava. Tija san vidit
što nam ima novog u Hajduka.
Otvara ormarić u kuhinji i vadi bocu rakije i 2
ĉaše.
- A ne, ne, ne, šjor Ive. Nemojte meni.
- Ajde bogati, drmni jednu, neću te reć lipušnoj
Ivani. Ja svako jutro jednu ĉin se dignen sa kekson,
jednu popodne i jednu naveĉer.
- Bome ste dobri. Ajde dajte, eto, samo jednu
pa ću ća. A pratite Hajduka, šjor, a?
- Pratin, pratin, volija bi se i uĉlanit. Vidija san
da se puno ljudi uĉlanilo na televiziju. Reka mi je
mali unuk da će me on, al‟ on doĊe jednon miseĉno
po 100 kuna kad je mirovina. Poslije ga i ne vidin.
- Šjor Ive, ovako ćemo, sad ovih par dana ja ću
van svaki dan donosit novine, ako ja buden radija,

46
 HULIGAN PERO

onda će Ivana. Dok ne poprave lift. I dajte zapišite

mi sve podatke ode na papir pa ću ja otić do kluba i
ja ću vas uĉlanit. More li tako?
- Ajme, Pero, dite moje, fala ti. Bog te
blagoslovija. Oćemo još po jednu rakijicu ?
- A ne, ne, moran ĉa.
Sutradan Ivana i Pero na trafici. Pero kupio
Telegram.
- Pero, krive si novine uzeja.
- Reci mu da nije bilo drugih.
- Zašto Pero, pa imaju sve ode, ne razumin te?
- Kad već prati tekstove o Hajduku, bolje neka
ĉita Holigu u Telegramu. U drugim novinama kad
vidi naslove Potres u Splitu, Kriza u Hajduku,
Raspad sistema, još će ga jadnog i srce izdat...

Na kupanju

- Pero, ukuvala san. Ajmo na Pipi negdi u lad.

- Aj. Ne mogu ni ja više. Mozak mi zakuva.
Sklopili stvar. Ivana zamotala 2 sluţbena
Hajdukova ruĉnika u torbu. Na nogama japanke.
Sjeli na terasu. Na glavi mu cvike koje mu je Ivana
kupila na poklon. Naravno, Hajdukove iz
Ghetaldusa. Došao konobar.
- Dva Pipija. Hajduk limunadu.
- Ispriĉavam se. Nemamo u ponudi. Samo
Fantu ili Oranginu. Moţda Schweppes?

47
 Jure Karamarko

- A ne, ne. Fala lipo. Idemo negdi dalje. Reci

šefu da nabavi.
Sjeli u drugi lokal. Nema ni tamo Pipija.
Konobar nudi pivo Hajduka.
- Moţe, daj dva Karlovca!
Nakon pola ure:
- Dva Karlovca
Nakon pola ure:
- Još dva.
- Još dva i dvi hajduĉice.
- Daj, samo hajduĉice, duple.
- Bocu hajduĉice, i daj pusti Kada nekog voliš...
-Još dva Karlovca...
Oko 11 naveĉer, mrtvi, jedva dolaze do zgrade.
Ivana gleda u pravcu trafike. Netko pokušava
provaliti.
- Pero, eno ga opet.
- O, majku ti Ċankersku, pa nije tvrĊava, razvali
je više...

Đanker uboja biznis

Spustio se Pero do trafike da uzme novine za

šjor Ivu. Vesna na trafici sretna. Kaţe prvo jutro da
nije morala zvati policiju. Da nitko nije pokušavao
provaliti.
Peri nije jasno, moţda se kralj uroka, moţda
mu je odnio „vrag sriću”. Ma, kakvi, eno ga sjedi

48
 HULIGAN PERO

20 metara dalje, obukao novu Adidas trenirku, dugi

rukav.
- Brale, triba li ti karta za Hajduka?
Pero zbunjen. Nije mu jasno. Otkud ovom
karte.
- Koliko imaš komada?
- Iman, brajo, 10 komada. Svaka 200 kuna, ako
oš.
- Otkud ti?
- Kupija jutros u klubu.
- Kako kad samo ĉlanovi mogu kupit prvo.
- Ja san, brajo, uzeja, boli me kurac i za ĉlanove
i za...
Noga u glavu, ovaj se preko klupe izvalio,
uzima mu Pero karte i još ga onako na podu par
puta po bubrezima izuva.
- Mater ti jeben, Ċankersku, i tebi i onom ko ti
ih je proda...

Di s kartama

- Ivana, imaš li kakvu kuvertu tamo?

- A ne znan, morala bi vidit.
- Aj, molin te, triba mi.
- Neman ipak, jebiga, morat ćeš do trafike. Jesu
li lift popravili?
- Popravili su moj ku...
- Pero! Da nisi reka. Psuješ ka košijaš, ĉovjeĉe.

49
 Jure Karamarko

- Iden u trafiku uzet kuvertu i moran Ċir sa

auton. Poslije te zoven.
Svanulo lijepo jutro. Vesna daje iskaz policiji
po tko zna koji puta. Brava razbijena na trafici.
Netko je opet pokušao provaliti.
Pero kupuje kuvertu i sjeda u Punta. Stavlja 10
karata unutra i pali „strijelu”. Spušta prozore, sva
4, jer mozak kuha od vrućine i pravac u dom za
nezbrinutu dicu. Parkira Punta i nakon laganog
hoda, dolazi do domara. Ovaj ga ne pušta jer nema
dogovoreno.
- Brale, samo da ravnateljici ostavin ovu
kuvertu i izlazin.
- Ne smin te pustit, jebiga. Ostavi ode i ja ću joj
dati.
- Imaš li olovku ili kemijsku?
Uzima kemijsku i na komad papira piše:
- Znan da ode ima onih koji si ne mogu priuštit
da odu i vide svoj klub, volija bi da se potrudite da
ove karte završe u pravin rukama. Od srca, Pero.
- Evo ti ova kuverta, jako je bitno, molin te da
ona to dobije.
- Oće, ne brini.
Pali Punta, pali radio i dok svira Ako nekog
voliš udaljava se s parkinga dok mozak kuha.
- Jeben ti i auto, i Punta i klimu, sve ti jeben...
Uf.

Ajmo na Mljet

50
 HULIGAN PERO

- Ivana dobija sam 3 dana slobodno, ajmo se

malo maknit iz grada. Ima li šanse da ubodeš i ti 3
dana slobodno na poslu ?
- Pitat ću, iman dosta neiskorištenih pa bi mi
tribali dat. A di bi?
- Ajmo na Mljet. Nisan nikad bija, a ti?
- Pa kud ti je sad Mljet pao na pamet, majke ti?
- Ĉita san da tamo statistiĉki ima najviše
ĉlanova Hajduka na ukupan broj stanovnika. Mogli
bi otić na odmor.
- Evo, ajde, sad ti meni reci jesi li ti normalan?
Ti si na osnovu toga odabra misto di ćemo na
odmor. A je ‟l ti palo na pamet di ćemo spavat?
Ima li apartmana slobodnih? Ima li hotel kakav
tamo? Di ćemo jesti tamo? Kakva je situacija sa
parkingom za auto? Ima li dućana? Kakve su
plaţe? Koji su sadrţaji? Kako ćemo odmarat? Što
sve ima, a što nema tamo? Koliko nam novaca
triba? Jesi li malo istraţiva? Znaš, to ljudi rade,
inaĉe, kada biraju misto za svoj odmor. A?
- A nisan, Ivana, nisan.
- Znaĉi od svega ti si vidija da ima jako puno
ĉlanova Hajduka i na osnovu toga odluĉija?
- A, e.
- DoĊi, moran te zagrlit.
Poljubila ga je i gleda ga u oĉi:
- Pa, ludo jedna, pa je l‟ ti voliš više mene ili taj
Hajduk.

51
 Jure Karamarko

- A Hajduk, šta ću. Slijeţe ramenima... - Al‟ iza

si ti, odma prva!
Povikao je to slavodobitno. Ona ne zna bili
plakala il‟ se smijala, gleda ga, grli ga opet, i
govori mu na uho:
- A što ću s tobon, kad si mi sve, a idemo,
idemo na Mljet!

Guši me

Ovo sranje s liftom sve teţe pada i Peri, a kako

je tek starijima. Dolje u portunu stoji susjed Frane.
Puše ka sipa i drţi se za vrat.
- Šjor, jeste dobro?
- Guši me. Ne mogu.
- Di vas guši?
- Loše mi je. Guši me. Ajme, sinko.
- Ajte, odvest ću vas na hitnu. Sidajte u auto.
Ovaj ušao u Punta, a unutra +40. Dobro da nije
infarkt dobio na mjestu. Drţi se objema ruke za
vrat. Pero je smiren, ali nije mu svejedno.
- Izdrţite, šjor. Još malo i došli smo.
Parkira Punta na ulaz.
- Mista malo, mista. Ĉovika guši.
Ulaze. Primaju ga preko reda. Pero je ušao s
njim. Doktor pita gdje ga guši, a ovaj govori:
- Guši me, doktore. Hajduk se raspada.
Jugoslaveni ga preuzeli. Ona udruga, Naš Hajduk,
uzorpirala vlast. Oni mrze Hrvatsku, mrze Split....

52
 HULIGAN PERO

Pero se okreće i izlazi. Pali Punta.

- Pero, Pero, ĉekaj povezi me nazad. Malo me
manje guši sada.
- Vozi u piĉku materinu, ugušija se dabogda...

Di po kiši

Dan je cijeli ni za što. Kiša udara ko iz kabla, a

ne stoji im se doma. Oboje imaju slobodan dan.
- Amo do Cityja, nismo dugo bili. Bi li išla?
- Aj, da se obuĉen, dobra ideja, mogli bi film
neki u kino, a?
- E, mogli bi, baš nešto mislin. Moremo negdi,
onda na piće pa leći.
Istrĉali iz zgrade i uletili u Punta. Brava na
suvozaĉevu mjestu ne radi pa dok je Pero otkljuĉao
svoju stranu i otvorio joj vrata iznutra, Ivana je već
pokisla.
- Pero, jeben ti ovaj auto. Ajmo od ušteĊevine
uzet neki drugi, riješi se ovog, vidi me na što liĉin.
- Ivana, dobro je sve.
Nakon 500 metara govori ona:
- Dobro je vraga, gle ovo, prozor se ne moţe
dignut do kraja, pada kiša unutra, o majko moja.
Dovezli se napokon u garaţu, a njoj je dan već
prisjeo. U miru gleda na mobitelu koji su filmovi
na rasporedu. Lagano se šeću po katu, a Pero ju je
u par navrata pokušavao odvesti na donju etaţu.

53
 Jure Karamarko

Ona ne ide puno za tim, lagano ga prati, šetaju se

bezbriţno. On zastao i gleda u pravcu Cro Fan
Shopa. Ona skuţila u ĉemu je igra.
- Pero, zašto stojimo ode.
- Ma samo da vidin kako se karte prodaju, je l‟
guţva. Vidi ima ljudi, a?
- Ima, ima, da. Ajmo ĉa, zajebavaj mater svoju,
a ne mene. Oćemo u kino ili nećemo?
- A, aaa, kino, e, e, kino, idemo, da. Nego šta,
pa zato smo i došli.
- Sigurno e...

Ne spava im se

Gotovo su 3 ure ujutro, do 1 su se seksali, ali

već 2 ure iza toga leţe u polusnu. Vani tišina.
Otvoren prozor. Vjetar. Pola ure prije bila je
policija jer je neko pokušao provaliti u trafiku.
Nakon toga svakih 10-ak minuta ĉuje se buka auta
koji proĊe. Leţe u miru, taman pred san...
- Pero, je l‟ spavaš?
- Spavan.
- A ne spavaš.
- A, e, ne spavan.
- Ja bi volila da proĊu oni znaš. I još bi volila
da izvuku West Ham. Bi li me vodija u London
onda? A? Nas dvoje? Par dana? Pa me slikaš kraj
govornice.
- Ivana.

54
 HULIGAN PERO

- E?
Privila se uz njega cijela.
- Pa koji ti je Bog, tri ure su, diţemo se za tri
ure.
- A reci samo, bi li me vodija kad bi West Ham
izvukli.
- A bi li išla sa mnom ako bi Partizana dobili?
- A, evo ti sad njega.
- A, evo ti sad nje. Pa ima i u Beogradu
govornica.
- Nisi za zajebanciju uopće.
- Tri ure je, Ivana, doĊi, laku noć, vodija bi te,
na kraj svita bi te vodija, znaš da bi. Na drugi kraj
svita, ja i ti.
- Maldivi, jedno, ha?
- Teško ikad.
- Zašto?
- Tamo Hajduk neće nikad igrat.
- Mrzim te.
- I ja tebe, lipo spavaj.

Vlaaaašššiććććć

- Vlaaašićć!!!!
Kroz otvoren prozor zaĉulo se deranje. Pero
izlazi na balkon. Gleda dva djeĉaka kako igraju
nogomet. Stavili dva kamena da im budu branke.
Jedan od njih zabio gol, stavio majicu preko glave i
slavi.

55
 Jure Karamarko

- Vlaaašićć... Hajduk vodi jedan nulaaaaa.

Pero se spušta iz stana.
- Momci, aj, ja ću van branit, a vi pucajte. A
koji si ti drugi, a?
- Ja san Juranović.
- Ajmo, deĉki. Evo lopta. Igrajjjj.
Eto, stigla im i majka pa je Pero onda povezao
priĉu. To je susjeda iz zgrade pored. Udovica. Muţ
joj je poginuo u sudaru, a ona ţivi sama sa svoja 2
mala frajera. Poznaju se cijeli ţivot. Ona je
nekoliko godina starija.
- Pero, slušaju li te?
- Juranović je dobar, a ovi mali Vlašić, onako.
Ha ha ha. Dobri su. Jesu li ikad bili na Hajduka?
- Nisu još. Nema ih ko vodit. Ja vikendom
radim duple smjene, uvik.
- A da ih ja odvedem jednom, a?
- Daaaaa, mama, please, please... - povikaše
obojica...
Prošlo je neko vrijeme. Sjedi Pero na Istoku s
njima. Srce im tuĉe. Oĉi im sjaje od radosti.
- Braco, eno ga, eno ga, vidi ga, ono je Vlašić.
- Gle, onoga, ono ti je Juranović.
Gleda ih Pero, gleda najsretniji dan njihova
ţivota. Gleda im sjaj u oĉima u trenutcima kada su
i njegove zasuzile...

56
 HULIGAN PERO

Dodatni posao

- Ivana nešto se mislin. Vidija san doli u taksi

piceriji da traţe vozaĉa za ispomoć.
- A šta si mislija?
- Dok ti uĉiš za faks, a kad ne radin popodne,
da vozin malo pice. Da se ne gubin po kući u to
vrime. A i pojaĉat ćemo kućni budţet.
- Stani, stani. Kućni budţet ili planiraš da će
Hajduk u skupinu ući pa ćemo imati više troškova?
- A, dobro, aj, i to mi je bilo na pameti.
- A što meni onda muljaš, pa reci odma kako je.
Ha ha ha.
- Ma krivo si me ubrala. Nisan tako mislija.
- A, znan, ajde, ne brini. Kad ćeš ić vidit?
- Sutra bi poša.

57
 Jure Karamarko

Pošao Pero sutradan. Uletio Puntom pred

piceriju. Dobro nije u zid udario, a onda se u
sekundi rikvercom okrenuo. Gleda ga vlasnik i
misli se: - Ovakav nam triba.
Nakon 2 dana poĉeo je raditi naveĉer kada mu
se to nije poklapalo s njegovim drugim poslom.
Dolazi autom pred neku zgradu, gleda adresu,
gleda koje pizze idu u taj ulaz, uzima ih sa sjedala i
s hrpe odabire 2 naljepnice. Jedna ide na ulaz,
druga u lift.
Ali ne naljepnice pizzerije, ne naljepnice s
brojem za dostavu. On dok razvozi pizze, usput
lijepi one druge, one s imenom, s grbom, s bojama,
njemu svetim bojama...

Dostava na Brda

Sva sreća da je utakmica bila ranije, pa je Pero

nagovorio šefa da starta s voţnjom oko osam sati.
Odmah nakon utakmice Ivana je produţila doma
jer ima masu toga uĉiti za faks, a on trkom u
pizzeriju. Ulijeće uspuhan i preznojen.
- Dobro da si doša, ubijaju nas. - šef ga na
vratima odmah doĉeka.
- A bija san na Hajduka. Nisan moga ranije.
- Briga me za Hajduka sada, sve se ladi. Evo
ovako. Imaš 4 adrese na Skalice, a onda imaš 5
komada na Brda. Sve ti piše, idi ovim redom.

58
 HULIGAN PERO

Pali Pero auto, dostava prva, druga, treća i još

jedna. Riješio Skalice i piĉi prema Brdima. Prva
druga, prva druga. Kolone. Guţve. Sranje.
Stigao je blizu Brda, stao na crveno i gleda
momka sa šalon kako stopira. Pero otvara prozor.
- Majstore, neće ti ode niko stat. Nema stanice
ode, promet je brz.
- A znan.
- A znaš moj kurac kad stojiš tu. Di ideš?
- Iden na Dugopolje pa ću stopat za Dubrovnik.
Uf. Mozak radi 200 na sat, lomi se u sebi. Svašta
mu pada na pamet. Svega 20 minuta kasnije
mobitel ne staje sa zvonjavom, poruke stiţu jedna
za drugom, pizze se odavno ohladile, a Pero ga u
drugoj mota u kruţnom toku u Dugopolju.
Nedugo nakon toga ulazi u stan.
- Ljubavi, oli si već završija? Pa što ovako
rano?

Tuţna veĉer

- Pero, obuci se bolje, svjeţe je vanka.

- Evo sad ću ući, samo da zapalin još jednu.
- To si reka i prije 20 minuta i prije 10 minuta.
Neću da se razboliš.
Stoji on na balkonu. Ovo mu je već peti duhan.
Gleda dolje u polumraku narkomana kako
pokušava opet provaliti u trafiku. Gleda ga i ne
razmišlja o njemu, samo ga gleda kako pokušava,

59
 Jure Karamarko

kako se trudi, kako bi, a ne ide. Kako je limitiran,

htio bi, ali ne zna, nije u formi, nije potkovan ni
znanjem, ni iskustvom, nema ni logistiku, ni
opremu, a i dalje pokušava. Trafika kao
nepremostiva prepreka. Barem 10-ak minuta je
pokušavao i dao se u bijeg kad se pribliţila policija
jer ju je neko od stanara zvao.
- Pero?
- Evo još jednu ću, samo još ovu i ulazin.
Prošlo je još bar dvadesetak minuta. Pero stoji
naslonjen na balkon i dalje gleda u daljinu.
Cigareta sama sagorijeva. Ivana izlazi na balkon
nakon što je prekinula s uĉenjem.
- Evo ti majica, ova je deblja malo. Jesi dobro?
Pero, jesi li ti to plaka, moţda? Jesu li to suze?
- Ma nisan, to je od vitra, oko mi suzi.
- Pero, ljubavi? Šta je?
Zna ga Ivana predobro da bi pušila priĉu oko
vitra. Oblaĉi mu majicu i nakon što je povukla
patent, grli ga te oboje gledaju u daljinu, a ona
prekida tišinu:
- Ne brini, ljubavi, bit će bolje u ĉetvrtak.

Tko zove u ovu uru

- Ljubavi, pa 4 ujutro. Tko sad zove?

- Ne znan, niko normalan, sigurno.
Odbio je poziv i nastavili su spavati. Nakon par
minuta zvoni opet, pa opet, pa opet.

60
 HULIGAN PERO

- Pero, javi se, moţda se nešto dogodilo?

- Halo.
- Pero, Frane je.
- Frane, ĉetiri ure je ujutro. Što se desilo?
- Triba potirat Kosa ovoga.
- Ajme, Frane jebem ti krva....
- Ajde da te ja ĉujem - govori mu Ivana kroz
zube.
- Jebem ti sve, Frane, pusti me da spavam.
- Je l‟ to taj predsjednik za iskorak, Pero, je l‟
ovo iskorak, oka nisan sklopija. Brbić se u grobu
okreće.
- Brbić nije umra, luĊaĉe. Aj, sutra ćemo
priĉati.
- Pero, slušaj me. Moramo nešto poduzeti.
Potirali su trenera. Otiša je gospodin Burić, a ovaj
Slovenac 8 komada primi u dvi utakmice.
- Dobro je, Frane, stani sada. Kontroliraj se
malo.
- Pero, poklopi mu, molim te, spavaj. - opet se
ukljuĉuje Ivana.
- Pero, ovo nije dobro, hitno nešto moramo
poduzeti. Ja san spreman noćas na sve, lud san.
- Frane, leć ajde, to je prvi korak. Priĉat ćemo
sutra.
- Ne mogu, ne mogu više, ĉovjeĉe. Gotovo je.
- Ništa nije gotovo, ajde lipo popij Normabel i
olabavi. Sutra te zoven na kavu.

61
 Jure Karamarko

Poklopio mu je, ugasio mobitel i legao do

Ivane.
- Oprosti, ljube, spavaj.
- Pero, jesu li ti svi prijatelji ovako nenormalni?
Pa imaš li barem jednog da je normalan? Da je pri
sebi? O, Boţe.
- Ma, Ivana, dobar je on, oni su svi dobri,
katkad se otme to kontroli, shvati, nije do njih,
razumi ih.
- A lipo te molin, dragi, a do ĉega je onda ako
nije do njih?
- A do Hajduka, do ĉega će bit...

Ajmo Ċir do Trogira

- Ivana, ajmo Ċir autom.

- A di bi sad? Ne da ti vrag mira. Uĉin Pero,
iman sve ove skripte proći još jednom.
- Neman pojma, ajmo do Trogira, popit kavu
negdi i nazad. Samo da se maknemo malo, da
glavu razbistrin. Mo‟š ĉitat putem.
- A luda glavo jedna, pa ko to more razbistrit.
Sjeli su u Punta i krenuli. Ivana sa sobom nosi
skripte jer još uvijek ponavlja. Nije spremna 100
%, pa uĉi svaki slobodan trenutak. Pero lagano
vozi, svira glazba u autu. Pogled mu bjeţi na
grafite po fasadama, gleda poruke, gleda stihove,
gleda parole. Htio bi da mu misli idu na drugu
stranu, htio bi misliti o neĉem drugom, takav je

62
 HULIGAN PERO

dan, nije ni za što. Depresija na svakom koraku.

Gleda druge vozaĉe, gleda pješake, gleda u lik na
skuteru, nekog na biciklu, nema tu osmijeha, nema
dobrog raspoloţenja. Neki strah, išĉekivanje tog
sutra, tog prekosutra, te budućnosti koja je još u
magli.
Svakih toliko metara i dalje gleda grafite, gleda
te boje, gleda to znakovlje, te simbole. Svira neka
domaća radiopostaja, svira neka stvar Zabranjenog
pušenja. Na ulazu u Trogir opet grafiti, opet
grbovi, opet iste boje, ista lica, iste face, isti
strahovi, ista tuga.
- Ivana, pojaĉaj ovu stvar malo.
Ona prekida ĉitanje skripata i šutnju dok
Puntom odjekuje refren:
Ma kakva Julija, ma kakav Romeo, nitko se nije
tako volio...

Loš raspored na poslu

- Pero, jesi li bolje?

- Nisan, ljube, nisan.
- A što je sad bilo?
- Stavilo me u ĉetvrtak da radin popodne.
- O, mila majko, moţe li te iko zaminit?
- Kaţe šef da nema ko, lud san sada.
- Što ćeš sad, Pero?
- Ne znan, ljube, moran sve odvagnit.

63
 Jure Karamarko

Izašao na balkon, zapalio duhan i razmišlja.

Gleda u trafiku, mrak lagano pada, trgovkinja
Vesna posprema novine i sve zakljuĉava.
Dvadesetak metara dalje narkoman sjedi na klupi,
spreman za novu šansu, moţda je danas taj dan.
- O, majku ti jebem dţankersku. - progovara
Pero i ulazi u stan. - Ljube!
- E, šta je?
- Ĉuješ?
- Reci više, ĉoviĉe.
- Kako stojimo sa ušteĊevinon? Ti o tome vodiš
raĉuna i brigu. Sad zamisli da oboje ostanemo bez
posla danas, koliko dugo moremo plaćat stan,
reţije i spizu?
- A šta ja znan, dva i po miseca, najviše tri. Oli
to ne štedimo za novi auto? Što ti se mota po glavi?
- A šta ću, da ću otkaz. Ne mogu radit u
ĉetvrtak, „bili” me tribaju. Sad kad je najteţe,
moran biti tamo, s njima. Razumiš?
- Razumin, Pero, znaš da razumin, bit će posla,
ne brini, posla ima na sve strane, a tvoji „bili” su
samo jedni i samo jednom.
- Naši su, ljubavi, ne moji.
- U pravu si. Naši.
- Ajmo leć sada...

Bit će sranja, ljube

- Bit će tu sranja, ljube.

64
 HULIGAN PERO

- Pero, jedemo, pa nemoj za ruĉkom o sranju.

Kakva su te sranja sad spopala?
- Ma samo ti kaţen. Nije ovo dobro. Jesi vidila
iza utakmice tili su napast Reića. Narod je sve više
izvan kontrole, vide da nešto ne štima.
- Je, je, baš na poslu su kolege priĉali cilo jutro.
Zašto misliš da će bit svaĉega?
- A kaţen ti, ne planiran ja ništa nit znan
sigurno, ali vidin kako ljudi dišu. Ovo je ludi grad,
doć će do toga da će narod opet uzet stvar u svoje
ruke. Pitanje je dana. Vidit ćeš.
- Znaš, ljube, što je pitanje dana?
- Reci, Ivana.
- Pitanje dana je oćemo li mi ikad, ali ikad,
ruĉat u miru i priĉat o neĉem drugom?
- A o ĉemu da priĉamo, Ivana, jebemu miša.
- Još jedino ne priĉaš o Hajduku kad se
seksamo, to mi je jedino vrime kad ga ne
spominješ.
- Eto vidiš, znaĉi ako oćeš da manje priĉan o
Hajduku, morat ćemo se više seksat. Kako
jednostavno, ha?
- Ajde jedi to ili ću sve bacit u smeće.
- Ha ha ha ha.
Naveĉer pred spavanje vatra frca na sve strane.
Pero i Ivana u klinĉu. On leţi na leĊima, ona gore,
strast na vrhuncu.
- Ljubeeee…
- Što je, Pero?

65
 Jure Karamarko

- Bit će tu sranja još, viruj mi...

Otkaţi veĉeru

Leţerno popodne. Ivana lista po svojim

skriptama, a Pero vrti po portalima. Gleda tjedni
pregled na NogometPlusu. Nakon toga gleda
Franin Facebook i po statusima bi se dalo zakljuĉiti
da će ubiti nekoga od bijesa ili će potegnuti nešto
na sebe. Jebe majku svima, lud, izvan svake je
kontrole. Ivana listajući skripta, leţi pored njega na
kauĉu dok on ima laptop u krilu.
- Pero, nećeš vjerovati, zaboravila sam ti reći.
Mama me nije zvala ovaj puta, nego ćaća.
- Jere? Ma daj. Šta je reć?
- Zva je na veĉeru da doĊemo.
- Ma nema šanse, ne dolazi u obzir. Izmisli neki
razlog zašto ne moţemo doći.
- Još mu nisi oprostio za ono zadnji put?
- Ma, ljube, lako za zadnji puta.
- A di je problem onda?
- Ivana, ono zadnji puta je kamilica za ovo što
bi me doĉekalo sad nakon Dinama i Rijeke. Nema
šanse da idem. Ma kakvi.
- Pa ti si lud, on je takav, temperamentan.
- Ma nema šanse kad ti kaţem.
- A kad ćemo ići onda, ne moţeš biti takav.

66
 HULIGAN PERO

- Ma ići ćemo, ne brini.

- Kad, ţelim znati kad?
- Ivana, idemo ĉim Hajduk spoji tri pobjede u
nizu.

Njih dvoje ostaju

- Pero što traţiš po googlu?

- Traţim one stare intervjue sa Joškom
Vlašićem.
- Oli i atletiku pratiš?
- A ne pratin.
- Pa šta traţiš onda?
- Nedavno je pisalo u novinama da je Hajduk
dobija ponude za Niksija. Pa je bija intervju sa
Joškom di je ovaj reka da oni ka obitelj nisu da se
Niksi proda jer bi Joško mora putovat odma s njim,
minjat grad i tako dalje. A to bi im poremetilo
obiteljske sve planove jer je Joško priprema
Blanku za Olimpijadu.
- E, pa šta se treseš sad. Nervozan si,
ispripadan. Ne razumin te.
- Ivana, Blanka se vratila, Olimpijada je gotova.
Znaš šta to znaĉi?
- A, ne znan, reci mi.
- Prodat će ga Hajduk, vidit ćeš. Bojin se toga,
a opet, a ne znan, nisan normalan ni sam više šta da
mislin.

67
 Jure Karamarko

Nedugo nakon toga nervoza ga ne pušta.

Odvezao se u sedam sati ujutro na Ţnjan. Malo se
razgibao i otrĉao sve do Baća i nazad. Sjedi uz
obalu i gleda val za valon, razmišlja o svemu.
Tridesetak metara dalje baš Joško i Niksi dovezli
se autom. Ovaj s njim radi neka razgibavanja, neki
dopunski rad. Peri ne da vrag mira i prilazi im.
Prve zrake sunca obasjavaju ranoranioce i
rekreativce.
- Joško, Niksi, dobro jutro.
- Jutro, momak. - odgovaraju obojica.
- Niksi, teško nam je, svima nam je teško. Ko
zna kako će ovo sa Makabijem završit. Nisu ovo
lipa vrimena, imali smo i lipših. Sad bi mnogi tili
ĉa i spasili bi se da odu za bilo koje novce. Ja znan
da će sad i tebi dolazit ponude, al‟, aj provaj,
provaj još ostat, jebemu miša. Ne ostavljaj nas sad
kad je ovako teško. Jedan od najvećih, Del Piero,
je reka jednom kad su ga pitali zašto je osta u
klubu kad su pali u drugu ligu Un vero cavaliere
non lascia mai una signora, a to znaĉi: Pravi
gospodin nikada ne napušta Damu. Znaš, ja bi
volija da svog Hajduka još ne napustiš, sad je
najlakše otić, al‟ nemoj, nemoj, molin te. Izgubit
ćemo svaku nadu. Oprosti, oprostite oba, došlo mi
je teško, nije lako ove dane drţati glavu uspravnu.
Oprostite, iden ja. Oprosti, Niksi, ponilo me.
Okrenuo se. Ova dvojica ostala nepomiĉna,
tuţnih lica, a Pero uz more, pjehe, korak po korak

68
 HULIGAN PERO

ide opet u pravcu Baĉvica, uzima kamen u ruku,

baca ga u more. Ljut je na cijeli svijet, tisuće je
pitanja, a nigdje odgovora. Ĉekao je osam sati pa
uzeo kavu za van u lokalu koji se upravo otvorio i
sjeo opet uz more. Devet je sati, a on sjedi i dalje
na istom mjestu. Dotrĉala je Ivana do njega
uspuhana od trĉanja.

- Znala san da ću te ode naći. Jesi dobro?

- Je, je. Dobar san, znaš mene. Malo san manje
trĉa, a više prosidija. Ti?
- Meni kava triba. Iden uzet, donit ću i tebi još
jednu.
Vraća se s kavama, sjeda do njega i govori:
- Eno, dok san ĉekala kavu, vidila san u
novinama da Sušić u ĉetvrtak igra zadnju
utakmicu, da ide ĉa negdi za 2 milijona.
- A nek ide, šta ću mu ja. Ja znan ko ostaje.
Pogledali su se, zagrlili, otpili gutljaj kave i
zagledali se u daljinu dok su valovi parali obalu.
Njih dvoje ostaju svakako, tko god da ode...

Ivaaaanaaaaaa

Trebao je to biti samo još jedan Ċir , kao i

inaĉe. Sunĉan dan, cvike na glavi oboma, drţe se
za ruke i idu laganim hodom prema dućanu. Kada
su bili blizu raskriţja, sve se odvilo u sekundi. Par

69
 Jure Karamarko

metara dalje lik je izgubio kontrolu nad vozilom,

ĉuli su se vrisci, pucanje stakala, krv je frcala na
sve strane.
- Ivanaaaaaaaaa, neeeeeeee
Momak koji nema više od 19 godina izlazi iz
Mercedesa terenca, polupijan, poludrogiran, gleda
ima li štete na autu pa gleda je l‟ koga udesio.
Prolaznici nasrnuli na njega, policija se pribliţava,
zvuk sirena para zrak. Bespomoćno tijelo leţi na
podu. Pero je drţi za ruku, opipava joj bilo. Ne
diše. Odmah joj daje umjetno disanje.
- Ljube, ljube, diši, diši, molim te. Budi jaka.
Dolazi hitna nakon 2 minute. Trpaju je na
kolica, on je s njom unutra. Na putu do bolnice je
prodisala, srce je nastavilo kucati. Fraktura lubanje,
slomljeno rame, polomljena 4 rebra, obe noge
slomljene, na bar 20 mjesta rane iz kojih teĉe krv.

- Ljubavi, o ljubavi. Drţi mi se, sve će biti u

redu.
Ona ne progovara, oĉi su joj zatvorene,
medicinska sestra joj upumpava kisik i spaja na
infuziju. Dolaze u bolnicu, isti tren je prebacuju u
salu za operacije jer, po prvim procjenama, kaţu da
ima i unutarnja oštećenja. Nakon nekoliko sati
doktor izlazi na hodnik.
- Sinko, koliko god loše izgledalo, imala je i
sreće, bit će dobro, ne brini se. Samo lomovi i
vanjske rane, ipak nema unutarnjih ozljeda.

70
 HULIGAN PERO

Pero je odahnuo. Dva dana i dvije noći nije

otvarala oĉi niti progovarala. Dva dana i dvije noći
Pero je sjedio uz krevet i drţao je za ruku dok su se
u tišini samo ĉuli aparati, dok je gledao na
monitoru otkucaje njezina srca.
I onda napokon je otvorila oĉi i progovorila.
Stisla ga za ruku.
- Šta je? Šta si se stisa, znaš da mene ne mogu
slomit tek tako.
- O, ljube, ljube. Kako si mi? Kako se osjećaš?
- Šta je ovo cviće kraj mene?
- A, e, to san ja donija jutros. Uzeja doli u
dućanu kad san po kavu iša.
- Sad te uvatila romantika, pa kad si zadnji puta
cviće kupija. Daj mi kušin pod glavu još jedan.
Koliko san leţala, koji je dan?
- Ĉetvrtak je, Ivana.
- Ĉetvrtak, hm. Pa što radiš ode?
- Kako to misliš što radin ode?
- Hajduk je danas, Pero, idi na Poljud, neću ja
nigdi...

Jere, nije momenat

- Mladiću, moram ti ukrasti ovu ljepoticu na

10-ak minuta. - progovorio je doktor i zamolio
Peru da priĉeka u hodniku.
Izašao je i sjeo na klupu kad uto dolazi Ivanin
ćaća Jere. Par minuta razmijenili priĉu o nesreći,

71
 Jure Karamarko

kako se sve dogodilo i tako. Jere mu je rekao da je

momak u zatvoru i nakon još nekoliko tema, Jere
je zapoĉeo:
- Nego, Pero moj, 8 komada u 2 utakmice, je l‟
to taj Vaš Hajduk?
- Šjor Jere, nije sad ni vrime ni misto da o tom
priĉamo.
- A kad ćemo priĉat, bogati, ako ne sad, puno te
i vidin.
- Ma bit će bolje, samo da Ivana bude bolje.
- Ona će bit bolje, to je sigurno. Samo za tvoj
Hajduk se baš i ne bi usudija reć da će bit bolje.
Eno ĉitan da su zabranili Bandiću ulazak u loţu.
Malo da ti i tvoja generacija svršavate kako su
dobri i dobro rade, a samo prodaju populizam.
Prikrivaju svoju nesposobnost ovakvim stvarima
koje vas oduševljavaju. Bauk i Lalovac su mogli
sidit u loţi, to nije ka politikanstvo, a? Ono ka nije
to. Ne pušin ja te priĉe, sinko.
- Ma, šjor Jere, nećemo politiku u svoju butigu.
Polako. Nije ništa priko noći. Evo jutros san vidija
slike od novih svlaĉionica. Ide polako sve, ide se
prema naprid.
- Ma jeben ti svlaĉionice isu......
Otvaraju se vrata. Izlazi doktor i prekida Jeru u
pola reĉenice.
- Oprostite, gospodo, mlada dama je zamolila
da odete ća.
- Ma samo smo...

72
 HULIGAN PERO

- Odmah. Hvala vam.

Donesi neke DVD-ove

Kopa Pero po ormaru, uzima neku robu za

Ivanu što će joj ponijeti u bolnicu, ona mu uto šalje
poruku.
- Donili su doktori DVD u sobu pa mi donesi
nešto CD-ova za gledat da mi vrime leti
brţe.
Potrpao je sve što je trebao, zakljuĉava stan i
izlazi iz portuna. Dok majstori mijenjaju bravu na
vratima, Vesna viĉe iz trafike:
- Pozdravi mi Ivanu puno.
- Oću, oću, teta Vesna. A što je neko provalija
kad bravu minjaju?
- Nije, nije, dopola je bila obijena, nisam mogla
otkljuĉat jutros kad sam stigla.
- O, majku mu Ċankersku - misli u sebi, sjeda u
Puntića i šiba pravac bolnica. Gleda ono mjesto
gdje se nesreća dogodila i misli se kako bi zadavio

73
 Jure Karamarko

tog lika golim rukama. Pun bijesa dovezao se do

bolnice.
- A di je cviće?
- A mislija san da ne triba kad si se zadnji puta
sprdala. Donija san ti Hajdukove ĉokolade. A vidi
ovo, ha? Što misliš?
Vadi iz kese mali pitarić s Hajdukovom
murvom.
- Pero, to se mora prisadit, pa uvenut će, nije to
napravljeno da tako stoji na prozoru.
Isteklo je vrijeme posjeta. Pero je zagrlio i
pošao, a ona ga zove nakon pola ure.
- Rekla sam ti DVD za gledanje, jebemu sve.
Što je ovo, Pero? Vrti CD-ove kroz prste i nabraja
mu: - Hajduk - Roma, Hajduk - Schalke, Hajduk -
Sampdoria, Hajduk - Inter, onda opet Hajduk –
Roma. Totalna šteta, pa koji ti je kurac?
- A što si ti mislila da ću donit? Odbjegla
nevjesta? Gledaj i uţivaj, nema boljeg...

Nema opuštanja

Nije sve baš ispalo kako su planirali. On je dao

otkaz, a Ivana doţivjela ono sranje. Ona je dobila
bolovanje. Imaju novca za otprilike tri mjeseca, ali
zna Pero da će sada biti puno troškova i da će to
biti i manje od ta tri mjeseca. Odlazi do trafike.
- Teta Vesna, dajte mi najnoviji oglasnik.

74
 HULIGAN PERO

- Saĉekaj 5 minuti, taman su mi dovezli, moran

raspakirat sve. Saĉekaj ako nije problem.
- Ma samo vi dajte, polako. Saĉekat ću.
Dok ona radi svoje, Pero ide Ċir do boĉne
strane trafike da provjeri kakva je brava na
vratima. Gleda i ne vjeruje. Obiĉna klasiĉna brava i
jedan dodatni lokot. Nema kamera, nije ni dobro
osvijetljeno.
- O, majku mu nesposobnu.
- Reka si nešto, sinko?
- Aaa, ništa, ništa, sam sa sobon ja nešto.
- Evo ti oglasnik.
- Fala, teta Vesna, ţurin.
Nakon prelistavanja, uzima mobitel i zove broj.
- Alo, ko zove?
- Dobar dan, Pero je pri telefonu, vidio sam
oglas.
- A za oglas, ne znan ti, sinko, ja ništa. Ĉekaj.
Stani. Stani tamo, gasi to, aloooo, alo Duje, zove
neko za neki oglas. Aloooo ! Šta da kaţen ĉoviku?
Aha, aha. Dobro. Moţe... Alo, momak, sad će šef
samo da se sa viljuškara spusti, ĉekaj.
Pero spremio papire ispred sebe, ţivotopis
napisao, ima skicirane odgovore, spreman je na sva
pitanja, samo ga ĉeka.
- Alo, esi tu momĉe?
- Tu sam, dobar dan, ja sam Pero, ovaj, zoven u
vezi ogl...

75
 Jure Karamarko

- Kad mo‟š poĉet? Mo‟š li sad? Oćeš noćne il‟

dnevne? A?
- Aaaa, ovaj, ja bi noćne smjene jer mi je cura u
bolnici i po danu moran biti s njon, noću mogu
raditi zato jer...
- Makni te palete 10 metara dalje, sad mi šleper
ulazi, jeben vam sve da van jeben, alo momak jesi
još tu?
- Jesan, jesan.
- Veĉeras u 10 poĉimaš, viljuškar te ĉeka.
- Ali ja neznan vozit vilj....
Ma kakvi, već je poklopija onaj s druge strane...
Dobro je sve

- Pero, brate, ĉuli smo za Ivanu, daj razmisli još

jednom. Jebeš otkaz, jebeš sve. Vrati se na posa.
Ako ti triba slobodno, reci unaprid. Uzmi i pola
smjene ako oćeš. Ako je do nogometa, jebem mu
sve, eto ti i te dane slobodno, ove druge odradi.
Triba nam ĉovik, a tebi triba posa. Niko nije ljut na
nikoga, vrata su ti otvorena, ĉoviĉe.

Nije mu bivši voditelj ostavio puno prostora za

razmišljanje. Ivana mu je u bolnici, svaka kuna mu
je bitna. Viljuškar ionako ne zna upaliti, a kamoli
voziti. Izgleda da i nema bolje opcije, nego se
vratiti na staro radno mjesto. Tako je i napravio.
Njoj će trebati neko vrijeme da se oporavi i sada je
sve na njemu da cijeli teret preko svojih leĊa

76
 HULIGAN PERO

iznese. Njezini doma su htjeli da ona iz bolnice ode

k njima, ali ona je inzistirala da kad izaĊe, da ide u
stan u kojem je bila s Perom sve ovo vrijeme.
Tamo se osjeća najbolje, moţe uĉiti u miru i imati
zajedniĉku rutinu.

Pero sjeda u Punta i vozi se u drugi dio grada, u

neku poslovnu zgradu gdje nekoliko kompanija
imaju sjedišta. Gleda na mobitelu upute i napokon
nalazi zgradu i toĉan ulaz. Dolazi do kancelarija
firme koja je zaduţena za odrţavanje zgrada.
Ulazi, a tajnica ga zaustavlja jer nema dogovoren
sastanak.

- Odjebi, jesam li bio jasan dovoljno?

Zovi direktora isti tren.
- Mladiću, ne moţete tako, on nije u
uredu danas, zauzet je.
Pero samo prolazi i ulazi u ured bez kucanja.
Direktor sjedi za stolom, ĉita Slobodnu Dalmaciju i
pije viski s 2 kocke leda, a noge drţi na stolu.
- Što se dešava, tko si ti momĉe, kakvo
je ovo upadanje?
- Slušaj me, prašĉino. Uzmi ovaj papirić
što ti dajem, tu je adresa i broj ulaza od
zgrade. Dva miseca ĉekam da popravite
jebeni lift. Dva jebena miseca se niste

77
 Jure Karamarko

udostojili doći. Cura mi je u bolnici

nepomiĉna, kada je pustu vani ako lift ne
bude radio, ako je budemo morati nositi na
kat, kunem ti se svakom kapljicom krvi koju
je pustila, doći ću opet i zadaviti te golim
rukama.

Okreće se i izlazi nakon što je zalupio vratima,

tajnici od šoka ispao rokovnik na pod, direktor
ostao bez rijeĉi. Pero napušta zgradu bisan ka pas,
sjeda u Punta, mora odnijeti papire knjigovoĊi
lokala u kojem opet poĉinje raditi. Otvara prozor
da uĊe zraka i govori:
- Dobro je sve...

Popravak lifta

što je Pero posjetio kompaniju koja odrţava

liftove, stvari su se krenule odvijati malo brţim
tijekom. Direktor je isti tren poslao ekipu s
kombijem na teren da otklone kvar. Nekolicina
momaka parkira masivni kombi kraj zgrade,
otvorili su širom vrata, uzeli materijal i bacili se na
posao. Pero već pri parkiranju na dolasku iz Punta
vidi da se nešto dogaĊa. Zadovoljnim osmijehom
ulazi u zgradu i penje se stubama dok sluša ljude
kako rade u liftu.
Odlazi u stan i šalje Ivani poruku da su majstori
stigli. Ona se ţali iz bolnice da bi nekog voća i da

78
 HULIGAN PERO

joj donese. A nema mu druge, nego nazad. Spušta

se opet stubama nakon što se u stanu zadrţao
najviše uru. Lift stoji otvoren, još uvijek ne radi,
radnicima ni traga. Izlazi iz zgrade i vidi kombi,
vidi radnike i pokraj policijsko vozilo. Nije mu
ništa jasno. Dva policajca uzimaju izjave. Pero se
pribliţava, tako da je dobro ĉuo što jedan od
radnika govori.

- Dok smo radili unutra oko lifta, neko nam je

iz kombija ukra sav alat i sve bakrene kablove,
nestala nam je i sajla, dvi brusilice. Vrata su bila
otvorena, nismo oĉekivali da bi se....

Pero se okreće, udaljava se i mrmlja si u bradu.

- O, majku ti Ċankersku, naravno da su vrata
bila otvorena, kako bi inaĉe uša...

Šef na liniji

- - Pero, jesi tu?

- E, jesan, reci.
- Zaboravija san ti reć kad smo se ĉuli
zadnji put. Nek ostane izmeĊu nas. Vidija
san na kamerama da si iza svakog poraza
Hajduka, svako jutro baca novine u smeće
da ljudi ne ĉitaju.
- A, e. Uvatija si me. Šta ću.

79
 Jure Karamarko

- Ĉuješ, jebeš to. Ok? Sad kad se vratiš,

nemoj da se ponovi, molin te. Kako ovi tvoji
igraju, po tom bi tribalo bacat svaki dan
novine. Pusti ovu bagru, tko im jebe mater,
nek ĉitaju što oće. Gledaj sebe. Ajde vidimo
se, moran ĉa. Dobro onda. Pa se vidimo. Ima
li još išta novo?
- Ima. Dobili smo 10 malih tableta za
goste da mogu portale provjeravati. Malo
smo se modernizirali. Vidit ćeš sve.
Prvo jutro gleda Pero na poslu novine.
Slabost ga hvata od naslova. Od tragedija na
Poljudu, preko krize i propasti, pa do pisama
„struĉnjaka” koji misle da je ovo kraj priĉe.
Gleda u one tablete i misli se što sve ti ljudi
moraju ĉitati kad doĊu na prvu kavu.
- Nakon uru-dvi, posla ka u priĉi. Na
svakom stolu tableti. Ljudima draţe nego
novine. Dolazi manager na šank s tabletom
da ga stavi puniti.
- Ekipa, moţe li mi itko dati
obrazloţenje zašto je i tko je na svih 10
tableta za homepage postavio neki portal
NogometPlus? Pero?

Idi, molim te

80
 HULIGAN PERO

- Ivana, ne plaĉi. Već smo prošli kroz tu

temu i rekao sam ti, neću ići veĉeras.
Ostajem ovdje s tobom.
- Pero, ne radi mi to. Ţelim da ideš,
znam koliko ti znaĉi. Meni će biti bolje ako
znam da si tamo. Poslušaj me barem jednom
u ţivotu.
- Ivana, ne dolazi u obzir. Pogledaj se,
gle ti noge, ruke, vidi tu najljepšu glavu u
zavojima, vidi koliko se muĉiš, ţelim biti s
tobom, samo to ţelim.
- Ne laţi sebe, ne idi protiv sebe, tvoj
klub te treba danas više nego ikada, Pero. Ja
sam sada stabilno.
- Ivana, rekao sam - ne.
- Pero.
Biip, biip, biip. Zaĉuo se zvuk iz aparata. Sestra
je ušla u sobu, a Ivana malo problijedjela.
- Momak, saĉekajte ispred.

Nakon pola sata doktor izlazi na hodnik.

- Uzrujana je previše, mora se odmarati,

nipošto se ne smije uzrujati opet. Pustite je
da bude u pravu, idite joj niz dlaku, to je
jedini naĉin, mora ostati mirna. Vi ovdje
igrate vaţnu ulogu i to shvatite. Najvaţnije
je da se oporavi kvalitetno.
- Mogu li sada k njoj?
81
 Jure Karamarko

- Moţete, pola sata najviše pa je

ostavite da se odmara.

Pero ulazi u sobu. Ona se smješka. Drţi ga za

ruku. Gleda ga u oĉi.

- Obećaj mi da ćeš otići. Za mene.

- A obećajen. Što ću od tebe.

Uru kasnije već je u Puntu, piĉi prema Poljudu.

Traţio je parking uru vremena. Odlazi na odjel za
ĉlanstvo i preuzima karte koje je unaprijed uplatio.
Dva komada za Istok. Uvijek ista mjesta za njega i
Ivanu. Usput u fan shopu traţi neku ţensku majicu
za Ivanu, ali nakon što je ova koja tu radi bila
neljubazna i mrzovoljna, izgubio je volju,
poţivĉanio i okrenuo se. Opet odlazi do Punta.
Izvlaĉi se s parkinga i pravac doma. Lift konaĉno
radi. Napokon dobre vijesti. Pokupio je torbu i
neke stvari, opet uţurbano u Punta, daje gas do
daske, pojaĉava radio, taman Ţuvi pegla na nekoj
radiopostaji. Zadrţao se 20 minuta u HG Spotu i
nastavlja.

Pola ure kasnije pojavljuje se pred Ivaninom

sobom. Vrata su otvorena, doktor stoji kraj kreveta.
Ulazi uspuhan, stavlja svjeţe cvijeće na stol i daje
doktoru 2 karte za utakmicu.

82
 HULIGAN PERO

- Otkinite kupone sa njih, doktore.

- Što da otkinem?
- Kupone sa karata, e, tako, bravo.
- Pero, što radiš?
- Najbolja sjedala, ljube, samo ja i ti.

Vadi laptop iz torbe, vadi kabel što je kupio u

HG Spota, ubada ga u televizor i u laptop. Stavlja
stick za broadband internet. Spaja se na net, već
ima spreman link za live streaming. Bira link sa
stranim komentatorom da ne mora slušati ove
domaće dok priĉaju ljudima kako se klub raspada.

- Pero, što radiš?

- Miruj, još samo malo.

Spaja laptop na punjaĉ. Vadi iz torbe dva

zvuĉnika, ubada kabel u laptop. Još spaja miša i
spreman je. Gasi svjetlo. Klikće na reklame da se
ugase, slika je ĉista, povećava sve preko cijelog
ekrana. Uzima sjedalicu i dovlaĉi do kreveta, njoj
lagano podiţe glavu i stavlja joj još jedan kušin
ispod.

- Ljube, danas smo na Istoku samo nas dvoje.

Tribina je samo naša.
- Pero.
Ona plaĉe, suze joj idu koliko je sretna.
83
 Jure Karamarko

- Ivana, postoje trenutci u ţivotu kada ti ţivot

ne daje izbore. Trenutci kada postoji samo jedan
izbor, samo jedan ispravan. To je danas, danas si to
ti. Ti me trebaš.
- A Hajduk? I on te treba.

Pero uzima maramicu, briše joj suze s lica.

- Ivana, Hajduk me već ima, on nije moj izbor,

on je moja sudbina. Gledajmo sada...
- Pero?
- E.
- Naša, naša sudbina. Volin te.
Stišće mu ruku.
- I ja tebe. Sad gledaj, poĉima...

Tišina

- Pero, zašto je prijenos bloka?

- Biće nestalo gigabajta, Ivana. Ajme.
- A što ajme, jeben ti sve. Što ćemo?
- Nisan mislija da će bit produţetci. Poilo sav
podatkovni promet, majku mu. Moramo sad na
radiju slušat do kraja.
I slušali su. U tišini, bez puno rijeĉi, bez ijedne
rijeĉi. I bez ijedne rijeĉi su se razišli nakon svega.
Jedva je ostalo snage za laku noć. Izašao je iz
bolnice, pješaĉio 20 minuta pa shvatio da je Punto

84
 HULIGAN PERO

na drugoj strani. Pa je lutao 40 minuta nazad. Kad

je sjeo u njega, sjedio je pola sata, nije bilo snage
za kljuĉ okrenuti. Samo tišina, samo praznina.

Vozi se prema stanu, ulicama bola, ulicama

vlada tuga, ulicama idu ljudi suznih oĉiju. Dolazi
pred zgradu, kod trafike nema nikoga veĉeras,
nema ţamora, nema buke, samo tišina, jebena
tišina.
Izlazi na balkon, gleda u daljinu, cigara stoji u
ustima, nema je snage upaljaĉem pripaliti, trese se i
prodere iz svega glasa:

- Zaštoooo, zaštoooo, boli ovako!!!

Ulazi u stan, sjeda na kauĉ i pali neku glazbu,

ĉuje Mišu Kovaĉa i refren:
... i nema meni do bile boje i kad se svjetovi sto
puta sruše...
Zgrĉio se na kauĉu, nije plakao, suze je
potrošio odavno, samo je zaspao u tišini, u
blaţenoj tišini...

Pero, znaš li da...

- Hej, maleni, jutro. Neću reći dobro jutro jer

znan da nije dobro, neka bude samo jutro.
Meni su dali neke lijekove noćas pa ne mogu
zaspati od bolova, zamolila san sestru da mi

85
 Jure Karamarko

šera wi-fi pa ti evo tipkan jednon rukon

poruku. Ide malo sporije, jeben mu miša.
Kad se spojiš na fejs ujutro da ti bude ova
poruka prvo što ćeš vidit. Tila bi ti reći,
uţivaj na poslu, ali znan da nema uţivanja
nakon svega, pa, ono, odradi, izdrţi smjenu.

- Ne znan jesi li vidija, ispao je i West Ham,

eto, bar neke utjehe, nije nam suĊen taj
London i gotovo. Al‟ neka, nek je tvog
osmijeha. Na njega uvik mogu raĉunat, svih
365 dana u godini, kad ga se zaţelin samo ti
Hajduk spomenem i imam ga, od uha do
uha. I onda razmišljam, pa to mi je i
dovoljno, tvoj osmijeh ne diktira poraz ili
pobjeda, nego ĉinjenica da imaš tu ljubav, da
to osjećaš. Znaš, ljube, isto ka nas dvoje,
nekad se svaĊamo, nekad nije dobro, nekad
je super, al‟ suĊeni smo jedno drugom,
ovako il‟ onako, pa kad je tako, uţivajmo u
svim trenutcima, dobrim i lošima.

- Nego ĉekaj, malo san oduţila, zašto ti pišen.

Ovih dana, kad stigneš, otiĊi do odjela za
ĉlanstvo, vidi moremo li moju pretplatu
pribacit sa Istoka na Jug jer kad me stave u
kolica, oću da me vodiš na svaku. I šta san
još tila, ĉekaj, ne sićan se od tableta. Aaa,

86
 HULIGAN PERO

sitila san se, sad na Slaven Belupo oću da

ideš, nema laptopa, nema kablova ode po
sobi, oću da si tamo.

- I još nešto, ljube, rekli su mi doktori kad su

mi nogu privijali da je sva koţa uništena na
tom dijelu i da će male komade morat
prisadit na to misto. Ali znaš koji dio nije
niti okrznut? Onaj dio di iman tetovaţu,
tamo di je Hajdukov grb, netaknut je, srećo
moja. Zato ti ovo pišen, kad se probudiš
digni glavu gori, budi ponosan, ljube, jebem
mu miša, budi ponosan...

- Tipkan ovo već dvi ure, popuštaju mi ljekovi

pa me san vata, odo sada, volin te. Ivana,
samo tvoja... "

Desant na trafiku

- Ola, ljube, dan je prekrasan, donija san ti

cviće, evo, i ĉokolada Zveĉevo, Hajdukova,
naravno.
- Ajde ne glumi, luda glavo. Kako si danas?
Kako je prošlo na poslu? Umoran?
Saginje glavu, oĉi mu umorne, kapilare su
krvave i koliko god se pretvarao, preteški su ovo
dani. Porazi, ispadanja, stresovi, šokovi, njezina

87
 Jure Karamarko

nesreća. Izgubio je nekoliko kilograma u nekoliko

dana.
- A znaš, kako je. Ka svaki put iza utakmice.
Depresija, ljudi bez volje, tuga se osjetila cili dan u
zraku. Al‟, aj, ljudi su opet ponosni, ovi su ostavili
muda na terenu. Gledao sam video par puta na
zadnju scenu, ĉek da ti pokaţen.
Vadi mobitel i pušta joj scenu gdje cijeli
stadion stoji na nogama, a pljesak odjekuje, pljesak
ponosa, ĉasti, uspravnog obraza.
- Evo, najeţila san se.
- A di si se najeţila, ne vidin kad si cila u gipsu.
Ha ha ha. Zajebajen te malo.
- A što kaţu u novinama? Biće napadaju opet?
Klub se gasi? Smak svita?
- E, vidiš, znaš da ja ne ĉitan novine, ali jutros
san namjerno iša provjeriti pisanje i stil u sve i
jedne. Viruj mi, nakon onog sranja isprid stadiona
prije par dana kada su momci tili napast neke od
novinara, kao da su malo kalali. Ovo danas što
ĉitan i ono odnedavno nije ista priĉa. Iako, ne
sumnjam ja da će miševi opet iz rupa izaći i krenuti
stavljati sol na rane, prvom prilikom.
- Jesi li vidija poruku jutros?
- A jesan, znaš da jesan.
- DoĊi, zagrli me.
Do kraja veĉeri su se zajebavali u sobi, smijali,
sprdali. Vrijeme je proletjelo. Pero joj je
flomasterima na gipsu napisao 1911., a njoj

88
 HULIGAN PERO

neugodno što će doktori reći kad vide, ipak je ovo

bolnica.
- Ipak je ovo Split, ljube. Moran ća prije nego
me izbace, osta san i duţe nego je dozvoljeno. E,
da ne zaboravim, da izvadim iz torbe, evo ti,
nekoliko Pipi limunada san uzeja usput pa kad
budeš tila zovi sestru da ti ulije.
Pozdravili su se, a on je nekako punih baterija i
ĉak dobre volje, iza svega krenuo prema stanu. Već
pri parkiranju uĉinilo mu se da 20-ak metara od
trafike vidi neki lik kako promatra, snima situaciju.
Pero odlazi u stan, već rutinski pali glazbu i
odlazi na balkon zapaliti. U pozadini se ĉuje: Ja
sam ti drug kad loše krene, kad izdaju svi potraţi
mene, svjetlo u mraku tvoja sam sjena za sva
vremena, ko dno u moru što uvijek te čeka, vjetar u
zoru kad presuši rijeka, zbog sveg što je bilo, ja
sam ti jedini drug...
Gleda u pravcu trafike, dobre je volje, smije se,
pjevuši u sebi, povlaĉi dim i gleda, ne vjeruje što
vidi.
Narkoman donio bušilicu, istu onu koju je
maznuo iz kombija. Ubo svrdlo u bravu i
pokušava, pokušava, razvaljuje, neće pa neće. Ne
odustaje, al‟ ne ide. Pero ga gleda i misli se:
- O, majku ti dţankersku, pa struje nemaš,
struje nema kako da radi, majku ti tvoju. Ludoga li
grada, jeben ti sve...

89
 Jure Karamarko

Cimerice

- Ljubeeee.
- A šta je? Šta se desilo?
- Bolje mi je kaţu. Primistili su me u drugu
sobu. Iman 2 cimerice, sad nije dosadno. Maja i
Luce su prva liga. Maja ne staje priĉat.
- A na istom si katu sada?
- Je, je. Kad doĊeš, lako ćeš nać. Priĉala san
cimericama da san ĉlanica Hajduka jer je cilo jutro
tema ta. Kaţu da one ne viruju u sve ovo. Pa san in
objasnila malo. Da se plaća ĉlanarina, pa da
ĉlanovi izaĊu na izbore i biraju vodstvo, a ne
mafija i politika.
- Ha ha ha. Pa ĉudo si. A što one na to?
- Bilo im zanimljivo pa sam im objasnila o
marketingu, malo o nekoliko stotina proizvoda i
kako navijaĉi financiraju svoj klub.
- Kakva im je reakcija?
- Šokirane malo. One su po novinama sve
drugaĉije ĉitale. Sad su zbunjene, al‟ oduševljene.
- Dolazin ti uskoro. Da donesen neko voće?
- Ne, ne. Nemoj. Zoven te da poneseš dvi
uplatnice, oće Maja i Luce da se uĉlane.

Pero i digitron

90
 HULIGAN PERO

Ĉita Pero malo komentare svojih prijatelja koji

oplakuju gubitak od nekih 25 milijuna jer se nije
ušlo u Europu.
Onda naleti na tekst što je napisao netko iz
Zagreba. Nešto u stilu: Kad bi barem moj klub
ovako 10 godina ispadao i gubio, kad bi barem s
njim sve to mogao doţivjeti...
Onda opet gleda reakcije svojih prijatelja, gleda
njihove zabrinute reakcije za budućnost kao da je
cijela budućnost stala u 25 milja.
Uzima papir i olovku pa skicira nešto. Uzima i
digitron pa nešto zbraja. Prva raĉunica koja mu
treba za daljnju kalkulaciju.
41 000 × 365 = 14 965 000
Dobro, gotovo 15 milja. Traţi sad koliko jedna
godina ima tjedana. Aha, 47 ih ima godišnje.
Dobro.
- Svaki dan 1 jogurt za marendu
- Svaki dan 1 namaz na stolu
- Svaki vikend 2 piva
- Svaki tjedan 2 litre mlika
- Svaki tjedan 1 ĉokolada
- 10 artikala godišnje iz fan shopa.

Hm. Gleda u te brojke pa se misli.

- Jeben ti sve, da nas 41 000 popije jogurt
svako jutro, to je skoro 15 miliona jogurta
godišnje, 15 miliona namaza za dobro jutro. Da
svaki vikend popijemo po dvi pive, to je 4 miliona
91
 Jure Karamarko

boca ukupno, tjedno 2 litre mlika u kuću, to je 4

miliona litara godišnje, dva miliona ĉokolada
moţemo poist. Da uzmemo tokom cile godine
samo 10 sitnica u fan shopu, to je 410 000
prodanih suvenira.
Gleda u te brojke. Najeţio se. Pa gledao je
samo na 5-6 artikala, a klub ih ima na stotine.
Gleda i govori naglas sam sebi:
- Pero, Pero, nismo ni mi sami svjesni što bi
mogli zajedno. Boli glava od brojki. Kako je ovo
banalno i jednostavno.
Kopira sve to i šalje u poruci prijatelju koji ţali
za 25 milijuna. Ovaj mu odgovara:
- Brate, to je nemoguće.
- U pravu si, 100 % si u pravu, za tebe je zaista
nemoguće. Kad svi shvatimo da je moguće, tad
ćemo to i ostvariti.

Repriza oko ĉetvrte ure

Ne navikava se Pero nikako biti sam u stanu.

Sve mu je teţe otkad je Ivana u bolnici. Izgubio je
nekoliko kilograma od stresa, nervoze i slabe
prehrane. Teško mu je povezati 7-8 sati sna u
komadu. Skoro su 4 ure. Probudio se sav znojan.
Odlazi do friţidera, uzima boĉicu Hajdukove vode,
izlazi na balkon. Sparna je noć, vikend je, mladi se
vraćaju iz noćnih klubova. Ĉuje negdje u daljini
grupicu momaka kako pjevaju, vjerojatno

92
 HULIGAN PERO

posljednju stvar prije nego se raziĊu kućama. Kroz

tišinu, tuţno dopire do njega U danima sretnim, u
danima tuţnim...
Vraća se u stan, uzima laptop i sjeda na kauĉ,
spaja se na internet i nalazi snimku penala. Snimka
je bez komentatora, samo zvuk sa stadiona, samo
se izmjenjuju scene, samo se izmjenjuju hukovi i
šutnje, a onda posljednji jauk, pa taj posljednji
pljesak u trenutku kad su se srca raspala, tisućama.
Uzima telefon, pa ĉetri su ure. Neće valjda zvati
Ivanu sada. A ne, neće, ne bi on - bio on da ne
nazove.
- Haaaalo.
- Ivana, Pero je.
- Koliko je sati, Pero?
- Evo, 4 su ure. Ĉuješ me?
- Nisi normalan, zašto ne spavaš. Što ti je?
- Gledao sam snimku penala. Jebem ti sve,
gledao sam sada.
- Ajde spavaj, sutra ćemo priĉati, probudit ću
ove dvije pored mene.
- Ivana?
- Reci, ljube.
- Sad dok sam gledao, stiskao sam šake,
nervirao se, tresao sam se, molio Boga da Kale
obrani, skoĉio sa kauĉa kad je Sušić zabio,
zaplakao sam na kraju...
- Pero, daj.

93
 Jure Karamarko

- Ej, na jebenu reprizu sam zaplaka, zašto,

ljube? Zašto uvik ovako boli? Zašto?
- Zato jer iskreno voliš, eto zašto, zato je i bol
iskrena. Ajde, molim te, spavaj sada, zovi me
ujutro. Zadavit će me ove dvi ako ih probudim.
- Laku noć, Ivana. Ĉujemo se ujutro.
Poklopio je, a ona razmišlja u mraku:
- Boţe, molim te samo jedno, neka Hajduku
napokon krene, ako nastavi ovako, ostat ću bez
momka. Neka mu zasja sunce, vrime je, tad će
zasjat i tisuće onih koje je bacio u beznaĊe, u bol, u
tugu. Samo neka ga krene. Amen

Trafika je nestala

- Dobro ti jutro, ljube. Kako si jutros?

- Dobro san s obzirom da si me
probudija kad san najbolje spavala. Evo,
cimericama su deĉki donili neke ĉokolade,
ponudili i mene, al‟ nisan tila jer je Dorina.
Rekla san kad donesu Zveĉevo da ćemo
razgovarat tada. Ha ha ha.
- Šta san te tija pitat, aaa, evo, ja krećen
uskoro, triba li šta donit?

Priĉa s Ivanom i izlazi na balkon.

- Ne triba ništa, samo ti doĊi.

- Jebem ti majku, nemoguće.
94
 HULIGAN PERO

- Šta si reka to? Jesi ti normalan?

- Ajme, izletilo mi je, nisan tebi reka,
gledan s balkona, trafika je nestala cila.
- Kako nestala? Di je?
- Nema je, nema je, ĉoviĉe, iden doli
vidit šta se desilo.

Zakljuĉava stan i spušta se ispred zgrade.

Vesna stoji u blizini. U civilu je, nema radnu
odjeću na sebi.

- Teta Vesna, šta je? Šta se desilo? Di je

trafika?
- Ej, Pero, dušo, odnili su je.
- Ma, ko je odnija? Di su je odnili?
- Ma, još jutros je odnešena.
- Ma ko ju je odnija, teta Vesna?
- Aaaa tooo, ma ovi naši iz firme, malo
smo se modernizirali, svaki tren će doći
dizalica i kamion sa novom. Ova ima WC
unutra, klimu, duple brave, alarm, ĉak. Jedva
ĉekam da doĊu. Eno ih.

Dolazi kamion, a iza njega i dizalica. Nova-

novcata trafika. Vesna je bila u krivu. Nema dvije
brave, nego tri. Pero gleda i misli se:
- E, moj Đani, jeba si jeţa...

95
 Jure Karamarko

Jere, stara škola

- Ne znate vi, dico, kako se to radi.

- Šjor Jere, kako oćete. Meni to nema smisla.
Dok stoje u hodniku, vode njih dvojica raspravu
treba li doktorima donositi poklone. Jere u kesi
donio iz dućana bocu rakije, bocu vina i ĉokoladu s
riţom.
- To van je mito.
- Je, moj k****, a ne mito. Pusti ti mene, znan
ja što radin. Kad mi je mate umirala, nosija san
maslinovo ulje pa da vidiš kako su se brinuli za
nju.
- Mo‟š mislit kako kad je umrla. - misli Pero u
sebi. - A što ste uzeli?
- Rakiju, vino i ĉokoladu. Aj, priĉuvaj mi na 20
minuta, iden na drugi odjel u posjetu starom
kolegi, nije mu najbolje. On ti je sa mnom isto
stara Torca, priko 80 Beograda, a što da ti priĉan.

96
 HULIGAN PERO

- Je, je, svaka ĉast, šjor Jere. Ajte vi, priĉuvat

ću ja ovo.
Gleda Pero u kesu, a ono i raĉun unutra. Hvata
trk niza škale i pravac u dućan.
- GospoĊo, bija je jedan senilni prije. Sve je
krivo kupija. Evo i raĉun. Aj, molin vas, zaminite
mi ovo vino za Hajdukov plavac, a ovu ĉololadu s
riţom mi zaminite s ovon Samo Ti. Fala lipo.
Nakon pola ure.
- Evo me, mali. Daj tu kesu, pusti mene da
priĉam i uĉi kako radi stara škola. A di ste mi,
doture...

Perine nule

- Evo da će Vlašić u Dinamo? - govori

kolega na poslu u 7 sati ujutro dok nema
nijednog gosta. Lista novine, jedan jogurt
popio i otvara drugi. Udario i jedan burek,
skuhao kavu i uzeo druge novine. Popio
kavu do kraja i vadi puding iz friţidera. -
Evo i u drugin novinama da će Vlašić u
Dinamo. A? - nastavi kolega.
- Ne znan ti ja di će Vlašić, ali gledajući
tebe, znan di ćeš ti, amigo. Pravac WC. Pa

97
 Jure Karamarko

jeben te, ludoga, poija si burek, dva jogurta i

sve to kavon zalija. U sedan uri.
Ovaj lista dalje.
- Brale, ako ode u Dinamo, grad će
gorit.
- Ma gorit će vraga. Nek ide di oće, boli
me lagano k****. Eto, aj, izij to i natoĉi
vodu.
- Pero, ne glumi da te nije briga.
- Oćeš iskreno? Reći ću ti što mislin, al‟
uz uvjet da me do kraja smjene ne pilaš i da
se uvatiš te tacne onda.
- Aj.
- Boli me k****. Eto. Zašto? Ako bilo
kome od njih na terenu nije stalo, ako ne
znaju što je respekt, poštovanje, ţrtva, borba,
odricanje, strast, emocija. Ako njima ništa ne
predstavlja sve to, ako nisu svjesni veliĉine i
teţine dresa koji nose, prika moj, bolje da
idu. Što prije i što skorije. Da se mene pita,
onaj igraĉ koji se ne najeţi u tunelu pred
istrĉavanje, nije ni dostojan dresa koji nosi.
A sad zamisli koliko ga je dostojan onda
netko tko bi iz tog dresa prešao u dres
najvećeg rivala. Zamisli psihološki profil
osobe koja osjeti podršku 35 000 ljudi danas,
a sutra je spremna obući dres sa druge
strane. Kakav moraš biti ĉovik za to, kakav
muţ, kakav otac, kakav primjer davati djeci
98
 HULIGAN PERO

svojoj? Takve nule nisu vrijedne mojih

ţivaca, moga stresa i moje nervoze. Ima
nekoliko njih koji su za mene obiĉne nule.
Nakupilo ih se u nekoliko godina njih par
koji su prešli na krivu stranu. Kad ih sretnem
na ulici, zaobiĊem govna. Ne diram ih da
smrad ne priĊe na mene. Samo produţim
dalje, a govno ostavim da samo sebi smrdi.
Nadam se da u ovoj momĉadi takvih nula
nema, ma što god pisali. Neće niko u
Dinamo od ovih momaka, ne brini.
Pogotovo Kale i Niksi. A slušaj, ĉak i da
neko ode, u mom srcu, di spremam imena,
uvik mogu dopisat još jednog. Jesi
zadovoljan?
- Ti si, Pero, bolestan.
- E, još nešto.
- Reci.
- Sljedeći vikend ja radin jutro. Ti si
popodne umisto mene. Uĉinilo mi se da sam
vidija vijest da Hajduk igra prijateljsku ode u
Splitu sa Širokim. Još nisan siguran, al‟
raĉunaj da me minjaš.
- Ajme, evo ga opet.
- Do kraja smjene samo posa, dragi,
samo posa. Ajde sada na WC, odradi to što
si zakuva i na posa se bacaj, dolaze...

99
 Jure Karamarko

Pero vara Ivanu

Opet je pustio starije ljude da idu liftom, a on

se penje stubama. Penje se laganim korakom i kad
je bio jedan kat do cilja, ĉuo je kako se svaĊaju
Ivanini roditelji.
- Jere, rekla sam ti ja. Sve se ovo dogodilo jer
se vucara sa tim delikventom. Rekla sam ti.
- Ajde, smiri se, ne moţemo mi ništa tu. Što da
ja sad radin?
- Je ‟l ti vidiš na što nam dite liĉi. Sve je to taj
mali zakuva. Sve kad ti ja kaţem. Huligan obiĉan,
propalica. Skita se po tim utakmicama. Nikad ništa
od njega.
- Nije naša stvar. Vidiš da nisu 20 dana skupa,
nego da traju, valjda se dica vole. A bogati više.
Pomiri se s tin. Mali podrţava onu mafiju u klubu,
i ove što mrze drţavu za koju san se ja borija, a što
ja mogu sad tu? Da oden u ormar po Papovku, da
mu sprašin metak u ĉelo? Je l‟ to rješenje? Što
misliš da je meni lako gledat s kime mi je kćer. Aj,
nemoj me ti nervirat, odma mi radi stres. Ivana je
najvaţnija, nek se ona oporavi pa će jednom svatit
da je mali propalica i idemo dalje.
- Sve je on kriv. On je nju zaveo, pa se
zaljubila. Mali podlac...
Nije više imao volje slušati. Izašao je kroz vrata
kat niţe, a onda liftom nastavio. Donio joj ruţe u
sobu, stavio na stol. Ĉetrdesetak minuta se zadrţao,

100
 HULIGAN PERO

a onda je morao na posao. Na hodniku je sreo

njene.
- Ooo, Pero moj, doĊi da te ljubin. Di ćeš? Di si
poša?
- Evo, iden se drogirati. Prika me taman nazva,
nabavija je dobru robu, a sam san u stanu, sašit
ćemo se da do sutra ne izlazin iz stana. Matematika
me nije nikad išla, al‟ veĉeras ću se dobro oduzeti.
Okrenio se i nastavio svojim putom na posao.
Ulaze u sobu oboje izvan sebe.
- A šta je vama dvoma? Oli je umra neko?
- Još gore, ćeri moja. - Jere govori: - Ova tvoja
luda mater je imala onaj momenat na stepenicama,
a ĉini se da je Pero sve ĉuo.
- O, moj Boţe, vi niste normalni oboje. Sramite
se. Da sto godina mušku dicu pravite, boljeg sina
ne bi imali, sina koji zna što su ideali, što su
vrijednosti, što je ĉast, ponos. Koji zna voljeti svim
srcem. Pomirte se s tim da je on moj odabir i da
ćete s tim morat ţivit. Što vam smeta? U novinama
kaţu da je huligan? Da mrzi Hrvatsku? A ćaća? To
tebe muĉi? Mama? Nije dite milijunaša nekoga, a?
Je li to moţda? Ide na Hajduka pa ne valja? A? To,
a? Roditelji ste mi pa moran bit pristojna, ali
poslala bi vas sad znate di. Ajte ĉa, molin vas,
pustite me na miru. Kad ne poštujete moje izbore,
znaĉi da ne poštujete ni mene. Od svih vaših
sumnji, jedna je toĉna. Varao me, vara me i varat
će me. Ĉetrdesetak puta godišnje, moţda i više i to

101
 Jure Karamarko

po 90 minuta. Ja s tim nemam problema. A vi?

Ajte van, molim vas...

Rasprodaja

Pero nije od onih koji kada idu na kavu, ide na

mjesto gdje radi. Ima svoj omiljeni kafić u kvartu,
iste face, ista lica, iste priĉe, iste depresije, ista
kava, nikakva naravno. Al‟ ima dušu, jebiga. Već
na ulazu mu je došla muka - susjed Ante, stari
znalac i ministar svega i svaĉega, maše novinama.
- A šta san ti reka, Pero moj. Vi ste mladi pa ne
znate još. Rasprodaja, sve dam samo da prodam.
- A što se desilo, Ante? - zbunjen ga gleda i
govori curi koja radi: - Malu sa mlikon.
- Prodali su Sušića, raspada se sve, evo, baš
ĉitam. Potres za potresom, dite moje.
- Ante, reka sam ti da ne ĉitaš novine, stariji si
ĉovik i nije dobro za tvoju psihu. Kakvi, brate,
potresi, prodalo ga i gotovo, ajmo dalje.
- Ne kuţiš ti ništa, mali moj. Puna je meni kapa
rasprodaja svake godine. Što se ne ugledaju na
Dinama i Rijeku? Kako oni ne prodaju? Nisan
proĉita još igdi da je rasprodaja tamo. A? Kako to?
- Ante, slušaj, ovo su ti igraĉi koje smo mi
prodali ove godine:
Milić, Maganjić, Sušić, Maloku. Prati me sada.
Znaš koliko ih je prodao Dinamo? Broji sa mnom:

102
 HULIGAN PERO

Pjaca, Rog, Brekalo, Eduardo, Taravel, Jeţina,

Kulenović, Matić, Kalaica. Minjaš boju lica, ha,
nije ti jasno? Curo, moţe Vlahovac za Antu, srce
će ga izdat. Slušaj dalje, broji sa mnom, ok?
Koliko je prodala Rijeka? Moĉinić, Lešković,
Tomasov, Samardţić, Roshi, Brezovec, Balaj,
Vargić, Bezjak... Dajte mu još jedan Vlahovac,
molim vas, nije mu dobro od svih ovih rasprodaja
na Poljudu, od potresa, od kriza. Stra me, Ante, da
te ne poĉme gušit, ĉoviĉe.

Toplice

- A doktore, ne mogu van ja sada ništa sama

reći. Poslije ćemo priĉati kad moj Pero doĊe, skupa
ćemo odluĉiti što i kako.
Doktor je došao s prijedlogom da Ivana odmah
odabere u koje toplice ţeli ići kada je otpuste iz
bolnice. Dali su joj nekoliko ponuda i predloţili da
se odluĉi što prije.
- Pero, ljube. Šta ćemo?
- A ĉuješ, meni je sve to isto, samo da ozdraviš.
Al‟ već kad moţemo birat, ajmo, Ivana, u
Varaţdin.
- Zašto tamo?
- A moremo otić pogledat utakmicu.
- Pa ne igra Hajduk tamo.
- Ma znan, igra ovaj navijaĉki Varteks. Volija
bi otić, da kupimo karte, neku sitnicu, da doniramo

103
 Jure Karamarko

200-300 kuna. Triba podrţavat takve priĉe, a kad

već moremo birat, onda nek bude Varaţdin.
- Doktore - Ivana se ukljuĉuje - idemo u
Varaţdin kad doĊe vrime. Di triba potpisati?
- Pero, ljube. Nekako si mi tuţan. Jesi li ljut na
moje moţda?
- Ma kakvi, Ivana, niti malo. Kakve veze
njihova mišljenja i stavovi imaju sa mojim
ţivotom? Apsolutno nikakva. Meni je isto rekli oni
nešto ruţno ili netko stoti. Imam svoj stav, svoj
ţivot, imam tebe, imam svoje strasti. Samo bi mi
tribalo da mi netko sa treće strane to usmjerava. Ne
brini ništa.
- A znan, ali meni je neugodno, ipak su to moji
roditelji.
- Ne triba ti biti, budi ponosna da si uz takve
pritiske izrasla u jednu takvu posebnu ţenu, da si
se odupirala i išla samo po svome, slidila srce.
- Eto to me, i dovelo tebi.
- Sićaš se kako smo se upoznali, ha?
- A kako ne bi, hahaha.
- Bila san u fan shopu, u ruci san drţala 3
majice i dvoumila se koju uzeti, a ti si priša
odnekud i reka: - Ne brini, koju god da odabereš,
stajat će ti savršeno"
- Ha ha ha. Ajmo priskoĉit taj dio, ha ha. -
smije se Pero

104
 HULIGAN PERO

- A onda si još reka: Ti si bar imala 3 majice da

biraš, a ispred mene je samo jedna cura, tako da i
nemam izbora baš. Morat ćemo na kavu.

Nemiran san

Veĉer bez laptopa. Ostavio ga je Ivani u

bolnici. Mrtav umoran nakon posla jedva ĉeka
zaspati. Leţi na kauĉu i gleda preko mobitela
snimku kad su u Zadru igrali Hajduk i Osijek.
Frane ga zove.
- Ajmo na pivo, Pero.
- Ma kakvi. Padam s nogu. Odo pod tuš i na
spavanje. Noge me ne slušaju koliko sam umoran.
Drugi ćemo put.
- Ne virujen da ti pivkana odbijaš.
- Ne veĉeras. Samo ţelim spavati.
Odlazi pod tuš. Voda pada po njemu, a on iz
sveg glasa piva Ove noći bit će fešta... Susjed lupa
neĉim od zid s druge strane da ga ušutka, a on u
ekstazi pod vodom pojaĉava Jer ova publika je
najluĎa... Nakon 20 minuta odustao je susjed
lupati.
Napokon u krevetu. Premoren, iscrpljen.
Zaspao je ka top i nakon nekoliko sati sna, usred
noći, glava mu puca. Tupi zvuk ulazi u mozak.
Bubnjiće para.
- Koji se k**** dogaĊa?

105
 Jure Karamarko

Diţe se iz kreveta i izlazi na balkon. Pale se

svjetla po zgradama, izlaze ljudi na balkone. Alarm
na trafici probudio je pola kvarta.
- Majku ti dţankersku jebem, da ti jebem, ne
veĉeras.

Dobra vijest

- Peroooo.
- A šta je, malena?
- Iman ti dobre vijesti, ljube.
- Pucaj.
- Popodne mi skidaju gips sa ruke. Reka je
doktor da nije lom bio do kraja, nego samo da je
napuklo bilo. Skidaju ga danas. Neću smit puno
micat ruku, al‟ ide na bolje. Kad si kod mene?
- Oko 7 naveĉer. Iden prije toga sa Franom do
Poljuda. Malo ćemo pogledat trening na
pomoćnom terenu pa iza toga dolazin.
- A šta ima na treningu da je zanimljivo,
ĉoviĉe?
- Malo ti tamo proćakulamo, zaplješćemo na
koji dobar potez i onda odemo na pivo negdi, i to
je to.
- Da nisi pio pa vozio.
- Nemaš brige, ljube.
Naveĉer je došao do nje. Gips je već bio skinut.
Donio je ĉokoladu Volim te i na poklon majicu
Samo tvoja koju je kupio u fan shopu i za divno

106
 HULIGAN PERO

ĉudo ovaj puta je radila djelatnica koja se

smješkala, bila pozitivna i dobre volje. Ivana se
oduševila majicom. Priĉao joj je da su zamijenili
trafiku i da je narkoman opet pokušao provaliti, pa
se alarm upalo, a Ivana puca od smijeha.
- Sad nema šanse da je provali. Napokon će biti
malo mira u kvartu.
Nakon posjeta, išao je s Franom nadoknaditi
ono pivo. Susjed Ante je već na 10-om Vlahovcu i
cijeli kafić sluša njegove priĉe o Šurjaku, Gudelju,
Baki i velikom Hajduku koji je nekada harao
Europom. Nakon ure-dvi kreće prema kući. Ĉuje
sirenu vatrogasnog vozila. Vidi da su sva svjetla na
zgradama pogašena. Ulazi u zgradu. Lift ne radi.
Penje se pjehe. U stanu nema struje, sirene se sve
jaĉe ĉuju. Gleda kroz prozor, a 200 metara dalje
plamen ide desetak metara u zrak. Gori
trafostanica. Vatrogasci pokušavaju vatru ugasiti.
Pola kvarta je bez struje. Djeca s balkona gledaju.
Zanimljivo im je. Gleda i Pero i onda mu nešto
prolazi kroz glavu.
- Ma ĉekaj malo...
Okreće glavu u drugom pravcu. U mraku,
pokraj trafike netko ĉuĉi i operira oko brave...
- Ovo nisu istine, jebeš mi sve, nisu istine...

Kornati

- Pero, jesi ikad bija na Kornatima?

107
 Jure Karamarko

- A nisan. Pa kud su ti Kornati sad na pameti?

- Ĉitala sam da je godišnjica tragedije od
pogibije vatrogasaca.
- Ĉita san i ja, ljube. Tragedija. Znaš što je isto
tragedija?
- Ne. Što?
- Proĉitao san da jedini preţivjeli vatrogasac
Frane Luĉić mora platiti 251 640 kuna sudskih
troškova drţavi. To je tragedija društva, tragedija
drţave i tragedija svih nas. Da se to dogodilo u
Americi, bio bi heroj za kojega bi se, ukljuĉujući
sve mu bliţnje, drţava pobrinula i zbrinula. Našeg
jadnika će gaziti ka zadnjeg crva, slat ovrhu na
ovrhu, kamatu na kamatu. Zgazit će ga ka crva.
Sram me je.
- Daj reci da laţeš, Pero.
- Ma kakvi, ţiva istina.
- Volila bi kad se oporavin da idemo na
Kornate. Ţelin zapaliti 3 sviće tamo kod kriţeva
onih. Jednu, u slavu svih koji su tamo ostavili
ţivote. Drugu, kao zahvalu jer sam ja preţivjela
nesreću, a centimetri su me dilili od smrti. Ta ide
kao zahvala mom anĊelu ĉuvaru.
- A treća?
- Ta ide kao zahvala anĊelu ĉuvaru koji ĉuva
Hajduka da izdrţi sve ove godine. Da on nije
izdrţa, što bi mi danas imali da nas veseli. Ništa.

Besplatno na Široki

108
 HULIGAN PERO

- Pero, oćeš ići na Široki ovaj vikend?

- Neću.
- A šta?
- Pa ne iden ja na Široki, ja iden na Hajduka.
- A jesi debil. Pa isti je to Bog.
- Nije za mene. Meni je isto je l‟ Barcelona,
Vinogradar ili Široki. Ja uvik iden na Hajduka, a to
koji smrtnici će istrĉat s druge strane, ne zanima
me, Frane moj.
- Aj, nek ti bude. Evo ĉitan da je besplatan ulaz.
- Daj, nemoj me jebati. Zašto?
- Ne piše zašto.
- Nabijem ih na onu stvar, eto. Populizam
jebote, što bi tribali biti ka neki drugi, ulizivat se
masi. Pa ja oću da platin svoju ulaznicu koliko god
ona koštala. Svaki puta bez iznimke. Kakvi jebeni
besplatni ulazi.
- Eto, opet si debil, Pero. Što ima veze da je
besplatno.
- Ima itekako, ne gledaš mojim oĉima pa ne
vidiš pozadinu. Nema veze, neka im bude.
- I što ćeš sad? Neš ić?
- Ići ću. Idemo, ali prije toga ću potrošit 80
kuna u fan shopu da bar nekako platim svoj ulazak.
Neću da niko prostituira moj klub i ovakvim
potezima puca na naklonost mase. Ovo je Hajduk,
a ne Zanzibar, jebote. Ne triba meni ništa
besplatno.

109
 Jure Karamarko

- Opet ispadaš debil.

- Neka. Misli što oćeš. Danas narodu daš gratis
ulaznice, a sutra kad imaš njihovu naklonost, ćeš
im reć nakon 5 baklji da Sjever radi kontra kluba,
pa će reć ta masa: ima ĉovik pravo. Sutra će nas
takvi dilit, zapamti.
- Ma, Pero ti si...
- Debil, znan...

Mladi doktor na staţiranju

Jutro je. U sobu ulazi 7-8 doktora, medicinske

sestre i nekoliko staţista. Vizita kao svako jutro.
- Ivana, kako si mi jutros? - zapoĉeo je doktor
komunikaciju, a onda pogledao izvješće noćne
smjene. Staţistima je poĉeo objašnjavati kako je
ona imala tešku nesreću i da je izbjegla smrt za
dlaku. Pa onda objašnjava redom koje su sve
zahvate radili. Staţisti sve upijaju, a neki i
zapisuju. MeĊu njima jedan momak, naoĉit, recimo
zgodan. Ono, privlaĉan.
Taj ne zapisuje ništa, ne sluša, ne prati. Taj
gleda u Ivanu. Ne trepće momak. Prvo jutro, drugo
jutro, treće. Skuţila ga ona odmah u startu, al‟ nije
ju briga. Ĉetvrti dan ista priĉa, peti, šesti. Njoj već
postalo neugodno. Jedno jutro nakon završetka
vizite svi izašli, a on ostao zadnji. Ciljano. Skupio
hrabrosti. Htio je nešto progovoriti, a Ivana ga
prekida:

110
 HULIGAN PERO

- Ne trudi se.
- Molim?
- Moj Pero takve jede za marendu.
- Ma ja, ja, ja nisam.
- Ugodan ostatak dana ti ţelim.
Pali laptop. Napokon s obje ruke moţe tipkati.
Šalje Peri poruku za dobro jutro. On taman kreće
na posao. Danas radi tek od 10.
- Ljube, što ima? Jesi se budio?
- Evo, taman u ţeljezariji.
- Pa što radiš tamo?
- Kupovao sam pinel (kist) za makinu za kavu
da mogu ruĉke ĉistiti.
- Ahaaaa. Kuţin.
- Ĉekaj, zvat ću te kasnije, na redu sam.

- Pero, dobro jutro. Kako si?

- Evo, ide. Ţurin na posa. Ovaj pinel mi dajte.
A što minjate staklo na izlogu?
- Neko ga je razbio noćas.
- Velika šteta, ha?
- Ma i nije nešto ekstra. Novo staklo, i to je to.
Ništa nije ukradeno, osim 30 metara produţnog
kabela za struju. Ništa što ne moţemo preţivit. Ne
kuţin kome triba provaljivat u izlog da ukrade
kabel.
Pero sjeda u Punta i kreće na posao. Pali radio
te komentira sam sa sobom.
- Kuţin ja kome triba kabel...

111
 Jure Karamarko

Rodbina u gradu

- Pero, ljubavi, zvala sam te par puta. Dolazi

ovamo ako ikako moţeš, spašavaj. Došla mi je
rodbina nenajavljeno u posjetu. Od cijele grane u
mojoj obitelji ovi su najgori, na ţivce ću s njima
obolit. Aj, molin te, naleti.
Nakon uru vremena Pero došao u bolnicu. Na
hodniku 3 momka napucavaju praznu plastiĉnu
bocu i deru se kao da su u kvartu. Dvojica imaju
majicu s otisnutim tovarom kako guzi buldoga, a
jedan ima plavo-crvenu majicu s tovarom. Jedan
od njih ima tenisice s Hajdukovim grbom i već
naprvu se vidi da grb ima bar 30 polja. Tenisice iz
Kine, dresovi s pijace. Ljudi se zgraţaju, jedan
ulijeće drugom klizećim startom posred hodnika,
izbija mu bocu, ovaj pao preko leĊa, drţi se za
rebra.
- Nedilju ti, kraj mene neš proć tek tako, krvi ti.
Pero dolazi. Staje nogom na bocu. Ova trojica
ga gledaju.
- Vi ste od Ivane rod? Ha, momci?
Ovaj jedan kopa nos i od hlaĉe briše slinu i pita
ga:
- Kako si nas pripozna?
Uto im dolazi otac, lik od dva metra i nekih 130
kila. Zlatni lanac mu oko vrata. Kriţ na lancu ima
barem 6-7 centimetara.

112
 HULIGAN PERO

- Dico, pozor !
Ova 3 se ukipila.
- Aj, aj nastavite samo. Vidiš, momĉe, kako
slušaju, ha? To ti je dresura, odgajan ih pravo
vojniĉki. Niko ih neće smit zajebavat, vidi majice,
ha? Uĉin ih samo Hajduk da vole, nema tu
zajebancije, to nam je u krvi ciloj familiji. Nego,
kad ćemo mi pirovat? Valjda imaš u planu nešto,
da kojeg janjĉića okrenemo, ova moja tri par kila
ubiju bez jeben ti.
- Ma radije se vratimo na Hajduka. Navijaju
momci, ha? Di ih vodite? Na Istok ili?
- A ne, ne, ne, ne idu na utakmice još. Kad odu
ove komunjare iz Hajduka, onda će njih ćaća vodit
da vide što je Hajduk. Neću da se truju sada. Ja
njih odgajam ispravno.
Opet jedan uklizava bratu i dobro da mu nogu
nije slomio. Ćaća stao na bocu, malom odvalio
pljusku, a ovom glava pocrvenjela ka paprika. Mali
se smije. Vidi se da je navikao.
- Da vidiš sad kako sluša, bećar, - smije se ćaća
- a ti, nije valjda da ti ideš na Hajduka?
Pero gleda, ne vjeruje u ovo što vidi, a u sebi
misli: Ivana, di me uvali, jebem ti sve. Kašeta
brokava, jebena kašeta brokava.
- Idem, na svaku.

113
 Jure Karamarko

Oceanovih 12

Nakon nekoliko sati „druţenja” s Ivaninom

rodbinom, Pero premoren dolazi pred stan.
Zakljuĉava Punta i dok pješaĉi prema ulazu, gleda
u pravcu klupice dvadesetak metara dalje. Stoji
tamo njemu već dobro poznati kvartovski
narkoman, samo ovaj put ima i pojaĉanje. Još dva
pajdaša je poveo. Pero ulazi u lift i komentira:
- Veĉeras je šteta ići na spavanje. Ovo moram
vidit.
Ulazi u stan. Pušta Bana i dok stanom odzvanja
Bila boja je boja... vadi hladno Hajdukovo
karlovaĉko iz friţidera. Izlazi na balkon i gleda.
Ova trojica nisu više na klupici. Nešto petljaju oko
stupa za struju.
Pero se vraća unutra i zove Ivanu.
- Kad idu ća ovi tvoji? Nakon njih danas, treba
mi psiholog i psihijatar.
- Ha ha ha, rekla san ti ja. Bolesni ljudi. Kako si
mi ti, Pero? Fališ mi već. Jedva ĉekam doma.
Pero je zastao pri otvaranju piva jer je ubrao da
Ivana nije rekla prvi put rijeĉ stan, ili naš stan,
nego je rabila rijeĉ dom. Dom.
- Fališ i ti meni. Još malo ćemo izdrţati.
Moţemo mi to.
- Što ćeš sada raditi? Ja ne mogu spavati od
vrućine.

114
 HULIGAN PERO

- Ni ja. Evo, otvaram Hajdukovo pivo i idem na

balkon zapalit duvan. Gledam kako opet
pokušavaju trafiku provalit.
- Zar je još nije provalilo? Ĉekaj, kako misliš
pokušavaju? Oni? Više ih je?
- Da, da, ovaj put trojica. Eno gledam ih.
Otpilali su drveni stup od struje s kojega je išlo
napajanje za trafiku i srušili su ga i sad samo
trafika nema struju. Alarm ne radi. Mislim da
trafika pada napokon. A na klupici vidim bušilicu i
30-ak metara produţnog kabela.
- Ha ha ha ha ha. Pero, znaĉi nešto ka
Oceanovih 12, a ovo je Đankerovih 3. Ha ha ha ha.
- Ajde u k**** ha ha ha, od smiha sam se
pivom polija. Sad majicu moran minjat.
Ide po novu majicu i još jedno Hajdukovo pivo.
Vraća se na balkon. Gleda onu trojicu kraj vrata
trafike. SvaĊaju se, naguravaju, pljucaju, vrijeĊaju.
Malo jaĉa prepirka. Malo je naćulio uši dok Đani
psuje ostalu dvojicu:
- Mrate mili, pa onooo, jevemu mater da mu
jevem šoee. Pa koji ti je racku debilu. Svrdla nam
pucaju, ukra si kriva svrdla debilu, ovo su svrdla za
dro, drvo. Pucaju u bravi, jeben ti drvo majĉino.
Evo, murija, rijamu jebenti, biţmo, ako nas uvate,
ne drukaj, jeben ti svrdlo...
- Ivana, ljube, zaboravi Oceanove, ovo je ipak
malo jaĉa komedija. Nakon horora u bolnici s
tvojima, ovo mi je svakako tribalo. Eno ih biţe po

115
 Jure Karamarko

kvartu dvojica, a jednog su uhitili jer je iša smotat

kabel prije bijega.
- Pero?
- A da mi prominimo stan kad ja izaĊem?
Negdi di je mirnije da odemo?
- Ljube, dok ti izaĊeš ima vrimena da padnu
drţave i vlade, a di neće trafika jedna.

Pero, kad radiš?

- Pero, kad radiš sutra? Koja si smjena?

- Jutro, bebo. Prva smjena sam. Do ĉetiri ure.
- Super. Oćeš li odvest moje roĊake na Poljud?
Moja tri frajera.
- Popodne ipak radim. Pomiša sam dane. Rado
bi, al‟ ne mogu.
- Laţeš ka pas. Znam te ja.
- Ivana, do Sinja ću ići bos ako triba, al‟ ne radi
mi to.
- Ha ha ha. Zezan te, ludo jedna. Pošli su ća.
- Fala nebesima. A sutra je subota, eli? Ipak,
jutro radim. Popodne na utakmicu.
- Ha ha ha. Ĉudo si. Slušaj. Iza utakmice doĊi,
skidaju mi oba gipsa s nogu i stavit će mi longete.
Oporavak mi ide predobro. PreuzbuĊena sam.
- Opaaaa. Bravooo. Donosim ti neke poklone,
Ivana, ljube...
- Nema potrebe. Ajde.
- Ma inzistiram.

116
 HULIGAN PERO

- Ne triba, Pero.
- Zašto?
- Pa iman već sve iz fan shopa. Samo od tamo
poklone nosiš zadnjih par godina.
- A ima uvik novo nešto, ljube.
- Je. Samo još mi triba da mi doneseš u
celofanu ove podloge za autoregistraciju. To je
novo.
- Aaaa. Hm.
- Daj, Pero, molim te, pa nije ti valjda to bilo u
planu?
- A ono...

Alo, doktore

- Ljube, evo, stiga san. Bija san na utakmici sa

Franom i pravac bolnica.
- Kako je bilo? Je ‟l bilo ljudi?
- Ma, pusti to. Kad skidaju gips?
- Svaki tren tribaju stići.
Eto i doktora nakon nekoliko minuta. Zamolili
Peru da se malo pomakne i dopustili mu da ostane
u sobi. Doktor i još dvije sestre bacili se na posao.
Pero muĉi i gleda. Uzeo doktor škare za gips i
taman naciljao gdje će poĉeti rezati. Pero skoĉio sa
sjedalice.
- Alo, doktore! Ne. Ĉekajte.
- Mladiću, pustili smo vas da ĉekate unutra, ali
to ne znaĉi da smijete ometati. Gdje je problem?

117
 Jure Karamarko

- Pa ne reţite tu!
- Gdje tu? Gdje da ne reţem?
- Pa ne preko Hajdukova grba na gipsu. Reţite
sa strane. Vidite da sam joj tu flomasterima grb
crtao.
- O, Gospe ti, momak. Tebi i Hajduku. Pa nećeš
me uĉit kako da radin posa. Sidi tu i muĉi ili ĉekaj
vani.
Pero se smirio i sjeo. Doktor opet uzeo škare.
Sestre pridrţavaju gdje treba i bacaju se na posao.
- Alo, doktore...

Ivana se vraća kući

- Mlada damo, što se nas tiĉe, vi ste slobodni.

Sada su vam noge u longetama. Dobit ćete kolica.
Jednom tjedno dolazit ćete na kontrole da pratimo
stanje.
- Ne virujen. Mogu doma?
- Oli vi ipak ţelite ostati?
- Ma ne, ne. Sretna sam. UzbuĊena. Napokon.
- Pero, Pero, ljubavi, puštaju me. Pakiraj stvari.
- Kako ćemo sa kolicima u Punta?
- Nikako. Ne smijemo je tramakavati sada u
poĉetku. Odvest će je hitna do stana. Vi doĊite
autom.
Ivana je potpisala papire. Podijelila je
cimericama i osoblju više od 30-ak Hajdukovih
ĉokolada što ih je nakupila sve ovo vrijeme.

118
 HULIGAN PERO

Osmijeh od uha do uha. Pozdravila se sa sestrama,

a dok su je vozili hodnikom, dotrĉi doktor:
- Mladiću, evo. Vaš komad gipsa s grbom. Za
uspomenu.
- Dolaze doma, napokon. Stan je svjeţe
opituran i na balkonu stoje prazne kante Hajdukove
piture. Pero je krenuo malo prije hitne pa je stigao
uzeti i buket cvijeća.
- Ljubavi, ovo je za tebe. Dobro došla doma.
Vadi buket cvijeća i dvije Hajdukove ĉokolade.
Sve je opet kako treba biti...

Pero, što je u kutijama?

Ivana se smjestila u stan. Napokon. Već

sljedeće jutro Pero je doveo radnike da spoje Max
TV jer će Ivana neko vrijeme biti stalno u stanu pa
da ima na raspolaganju dosta programa za
gledanje. Da vrijeme brţe ide.
- Pero!
- A, što je?
- Gledan ugovor ovaj. Pa uzeo si sportski paket.
Reka si mi da ćemo uzet filmove, serije,
dokumentarce?
- A, e. Triba nam i Arena.
- Arena?
- A, e. Da mo‟š Hajduka gledat.
Nije ništa komentirala pred radnicima. Došao je
i gazda stana da je pozdravi i da se s Perom

119
 Jure Karamarko

dogovori radi micanja vrata s WC-a kako bi tamo

mogla ući kolica.
- Ljube, ovo ja i Frane riješimo za tri dana. Bit
će malo prašine, ali nema brige.
- Zašto tri dana, Pero? Pa to je nekoliko sati
posla.
- Zato jer triba više vrimena.
Raspakirali su sve. Ivana gleda u neku veliku
kutiju. Otvara je i gleda unutra.
- Pero!
- E?
- Sad znan zašto vam triba tri dana. Ovo mi nisi
planira reći?
- A, ljube. Kad već otvaramo radove, napravit
ćemo i to. Ne brini.
Ona se smješka i zatvara kutiju. Kutiju u kojoj
stoji desetak kvadrata Hajdukovih keramiĉkih
ploĉica.
- Ivana, ne brini. Gazda će nam to zaraĉunat u
stanarinu.

Kad navale prije

Dok je Ivana bila u bolnici, znalo se kad su

posjeti, ali ovo sada, otkad je u stanu, pa to bi se
moglo nazvati i „dani otvorenih vrata”. Nema
susjeda koji nije bio. Rodbina, prijatelji, bliţnji.
Svako malo, eto nekoga. Pero se spasi kada ode na
posao da barem osam sati bude pod nekim drugim

120
 HULIGAN PERO

pritiskom. Ivanine frendice svaki dan doĊu, njih

desetak: kriĉe, grle se, ljube, skaĉu jedna po
drugoj. Pomislio bi ĉovjek da se nisu vidjele pet
godina, a ne da su još juĉer skupa bile barem pet
sati.
Nakon posla odlazi u dućan po 2 kile kave i 10
litara Milsova mlijeka.
- Mladiću, a što je ovo kava party u tebe?
- A tako nekako. Dajte mi i kilo šećera, par
upaljaĉa i par kutija duvana.
Nakon dućana ulazi ispod Poljuda u fan shop.
- Dobar dan. Dajte mi 10 paketa vlaţnih
maramica.
- Evo, šjor. Mora da beba puno kaka?
- Nije beba u pitanju, gospoĊo. Ovo su malo
starije bebe i pun ih je stan. Dajte ipak još dva
paketa.

Jere doša na repku

Kuca netko na vrata i dobro da ih ne izbije iz

zida. Pero skaĉe s kauĉa, gleda kroz rupicu na
vratima. S druge strane Ivanin ćaća. Jere se uspuha
i preznojio. Bit će da ne zna da je lift popravljen,
pa je išao pješice.
- Jere, pa imamo zvono, ne tribaš vrata izbijati.
Ajde, uĊi.
- E, Pero. Di mi je mezimica?
- Eno je ĉita vijesti na internetu.

121
 Jure Karamarko

- Na ćaću je, a. Nema jutra bez Slobodne.

- Ma ĉita NogometPlus.
- Nogomet, što? Vi nove generacije ste otišle k
vragu.
Vadi Jere iz torbe 6 Oţujskih.
- Ovo je za poslije, Pero. Svakom po tri
komada.
- Ajme, tata, pretjerivaš opet. Nisi valjda pijan
stigao? I drugi put kucaj, udaraš šakama po
vratima. Mislili smo da je neko umra na hodniku.
- Ajde, ćeri, smiri se, doša te ćaća vidit. Stavit
ću ove pive u friţider da budu ledene na vrime.
- Na vrime za što?
- Pa repku ćemo gledati.
- Tata, u našoj kući se Oţujsko ne pije i repka
se ne gleda.
- Pero, dite, što mi ćer jedina ovo govori?
- Šjor Jere, to što ste ĉuli: ništa repka, ništa
tekma!

122
 HULIGAN PERO

Posljednja epizoda?

I tako. Vrijeme je išlo. Ivana se oporavljala.

Zbog sporog oporavka ruke, nije se mogla još
koristiti rukama, pa je, i nakon skidanja obiju
longeta na nogama, još neko vrijeme bila u
kolicima.
Nakon nekog vremena Pero je dobio godišnji
pa su otišli u Varaţdin, u toplice radi Ivanina
oporavka. Jedan dan su otišli pogledati navijaĉki
Varteks. Kupili su par sitnica i donirali nešto sitno
novaca jer takve priĉe podrţavaju.
Sredinom zime Ivana je mogla normalno hodati
i obavljati sve aktivnosti. Pero je napredovao u
poslu jer je njegova firma otvorila nov i ogroman
lokal u novom trgovaĉkome centru, a njega su
postavili za managera.
Nakon zime i nakon nekoliko loših partija
Hajduka, sve zbog velikog gušenja, Jeri je srce
gotovo stalo kucati. Da hitna nije stigla na vrijeme,
Ivana bi ostala bez oca. Pero je opet bio uz nju kao
nitko nikada.
Uza sve što je prošla, ona odluĉi dignuti glavu,
krenuti naprijed i vratiti se na posao. I sve se
posloţilo kako treba. Ĉak su u svojoj zgradi
unajmili još jedan stan pa ga preko interneta
iznajmljivali turistima.
Ivana je napravila novu tetovaţu. Stavila si je
malo pero kod zgloba kao asocijaciju na ime

123
 Jure Karamarko

njenog dragog. Punta su prodali i za njega na

pazaru uhvatili jedva 3500 kuna. Tim novcem i
nešto sitno ušteĊevine, kupili su novi auto. Punta,
naravno, samo malo boljeg i novijeg. Prva stvar
nakon kupnje, bila je promjena stalaka za
registraciju i odlazak u osiguravajuću kuću koja je
Hajdukov sponzor, da tamo naprave policu.
Ljeto se bliţilo, ljubav je cvala kao nikada,
dvoje mladih ljudi, ispunjenih u svojim svjetovima,
svojim snovima, u svom malom svemiru. Pero i
Ivana, stavljaju još jednom, po tko zna koji put, šal
oko vrata, izlaze iz kuće i odlaze...
Prvi put odlaze na mjesto gdje su bili puno
puta, ali nikada zbog ovog razloga. Stoje na toj
splitskoj rivi, stoje s tih 300 000 ljudi, pod
podrhtava pod nogama, nebo se ţari, grad gori,
suze teku, koţa se jeţi. Nakon toliko godina,
zemlja je na nogama, nema sela, grada, mjesta,
nema općine ili zaseoka, gdje ne gori, gdje opijum
tog momenta nije zavladao. Na pozornicu, na rivi,
izlaze heroji u bijelim dresovima: nema pjesme,
nema skandiranja, samo huk koji para nebo, koji
probija zvuĉni zid dok se stvara povijest i ispisuju
najljepše stranice jedne nogometne priĉe, jednog,
ne kluba, već jednog svijeta na ovom dijelu
planeta... Dok se nebo ţari, Ivana grli Peru u
transu, u ekstazi svih ekstaza.
- Ljubavi, ovaj trenutak pamtit ću zauvjek.

124
 HULIGAN PERO

- Vjerujem da hoćeš, - govori joj Pero, a onda

se spušta na koljena i vadi prsten: - Malena, udaj se
za mene...
Oko 5 ujutro zaletjeli su se na brzinu do stana,
jer su bili mokri, samo da pokupe novu robu jer
slavit će se danima. Dolaze pred zgradu, vrata
trafike stoje otvorena, a u trafici upaljeno svjetlo.
- Ivana, Ivana vidi. Uspio je, majku mu
dţankersku...

Dosta je meni i moje muke

- Pero, Pero, Perooo…

- Aaaaaaaa?
- Pero, budi se, kasniš na posao.
- Aaaaaaaa?
- Zaspali smo, nisan ĉula budilicu. Ajde poţuri
da ti otkaz ne dadu.
- Neee, neee!
- Što ne, ĉoviĉe, daaaa, zaspao si, ajde diţi se
odma.
- Znaĉi san je bio. San? Ne. Ne govori mi to!
- Pero, jesi li dobro?
- Koji je danas dan? Koji je mjesec Ivana?
- Pero, jesi ti normalan, ĉoviĉe? Šta ti je?
Skaĉe se iz kreveta, ne ţeli vjerovati u to što
vidi.
- Deveti misec je Ivana, nije lito, nismo prvaci.
Deveti misec je. Bio je samo san, jebeni san.

125
 Jure Karamarko

Suza mu niz lice kreće, zbunjen je. Vidi Ivana

da se neki kurac dogaĊa, ali ne shvaća još...
- Pero, jesi li dobro?
- Ivana, sanjao sam: Hajduk je osvojio naslov,
bili smo doli na rivi i onda....
- Ajde, umivaj se, dosta je meni moje muke,
jeben ti sanjanje tvoje, Pero. U WC idi, molin te,
jeben ti Hajduk, da ti jeben, u rano jutro. Diţi se!!!

Ma kakva Troja

- Ljube, eno, vidija san oglas da se traţi radnik

za ispomoć u trafici za veĉernju smjenu.
- A di je, Vesna?
- Ne stiţe sama. Lito je ima posla puno. A i boji
se naveĉer zbog provala i delinkvenata.
- Zovi Franu, njemu isto triba neki dodatni
posao.
- E, baš sam mislio.
Nazvao je Franu. Ovaj je zvao odmah za posao
i rekli su mu da su uzeli prvoga koji se javio jer im
hitno treba muškarac u popodnevnoj smjeni da bi
se malo smanjila mogućnost prepada, pljaĉki i
napada. Pala je veĉer. Pero izlazi na balkon.
Zarolao je duhan i da će pripaliti, a ono upaljaĉ ne
radi.
- Ivana, imamo li di upaljaĉ ili šibice?
- Nemamo, ljube. Morat ćeš u trafiku doli ako
radi.

126
 HULIGAN PERO

Spušta se. Prilazi i govori:

- Upaljaĉ jedan, molim vas.
- Evo, mrate, izvoli.
Diţe Pero glavu. Glas mu je poznat. Gleda
novog radnika u veĉernjoj smjeni i ne vjeruje. Ne.
Ovo ne moţe biti istina. Ulazi u stan.
- Ivana, Ivana, majke ti.
- A šta je?
- Znaš ko je dobija posa u trafici?
- Ko, ljube? Frane?
- Ma je. Koji Frane. Đani.
- Koji Đani? Ne znamo nijednog Đanija.
- Ma, ja ga tako zovem. O, majku mu jebem
Ċankersku. Kad neće izvana, oće iznutra. Ma,
kakva Troja, ĉoviĉe. Ovo ja zovem udar iznutra...

Jutro donosi kraj

- Jutro, teta Vesna. A di van je novi djelatnik?

- Ne radi više.
- Pa tek je poĉeo juĉer.
- Je, ali su javili iz uprave da je krivotvorio
potvrdu o nekaţnjavanju pa su mu jutros javili da
ne dolazi. Valjda je neki lopov i provalnik. Dobro
da su otkrili na vrijeme.
- A je l‟ ukra išta?
- Nije ništa osim kljuĉeva za sve tri brave. Ali
nema brige. Svaki tren će radnici doći da prominu.

127
 Jure Karamarko

- A, ĉuda. Pa nije preţivio do jutra kao vaš

djelatnik. Ha ha ha. Dajte mi duvan.
- Novine neke, Pero?
- A ne, ne. Ne ĉitan novine. Fala van.
Ulazi u stan, a Ivana mu govori da je vidjela u
nekim medijima da je udruga Naš Hajduk pred
finalnim razgovorima s Mamićima kako bi od njih
otkupila oko 25 % Hajdukovih dionica ĉime će
više od 40 000 navijaĉa postati suvlasnici.
- Ljubavi, bio si u pravu svih ovih godina. A
mnogi nisu virovali. Ponosna sam na tebe.

Povratak na Sjever

- Pero, gledaj ovu vijest.

- A šta je sad?
- Evo piše da se Boysi spremaju za povratak na
Sjever. Što misliš o tome, ha?
- Pa ne mislim ništa.
- Kako to ne misliš ništa? Moraš imati neki
stav.
- Neman ga. Ni dobar ni loš stav. To je njihov
svijet, njihova borba, njihova odluka. Kakve to
veze ima s nama. Tako bi triba imat stav i mišljenje
o svemu. A zašto? Ne tiĉe me se. Imamo mi svoj
life, bebo. Svatko bira svoje puteve, ti putevi
nemaju veze sa našim putevima.
- Imaš ti i pravo, ljubavi. Dodaj mi daljinski da
vidin što ima na TV-u.

128
 HULIGAN PERO

- Evo, ljube.
Ona prebacuje program, a ono breaking news.
Uskoro reportaţa o Beckhamu u Hrvatskoj. Nije
dobro razumjela pa pojaĉava.
- Pero, evo da je Beckham u Hrvatskoj. Gle.
Poĉela reportaţa, a ono ne o Beckhamu u
Hrvatskoj, nego o hrvatskom Beckhamu i Victoriji,
ni manje ni više nego o pomoćnom treneru
Lokomotive Jerku Leki i njegovoj ţeni.
- Pero, ljubavi, odvezi me do WC-a. Da
oprostiš na izrazu, ali moram reć: sere mi se od
ovih.

Centrala

- Ljudi moji, pa ovo ne staje zvoniti danas. Aj

ća, baterija. Halo !
- Pero, ljubavi.
- E, mama, ti si.
- A di si mi, srce moje.
- Evo me radin.
- Evo ja i tata smo malo zabrinuti pa aj da
nazovemo.
- Baš lipo da ste se sitili, mama. Ivana je sve
bolje.
- Pero, zabrinuti smo zbog izbora ovaj vikend.
Ćaća oće da ideš s njim, da zaokruţite skupa?
- Ha ha ha ha. Ej, mama!
- Pero?

129
 Jure Karamarko

- Znaš da te volin najviše na svitu, ali neće ići.

Ovaj razgovor je završen.
- Sine moj, ta mala i Hajduk su te upropastili,
govorin ti od prvog dana.
- Mama, ta mala ima ime, ta mala i Hajduk su
dvi najbolje stvari koje su mi se dogodile u ţivotu,
a sada moran ići krojit svoju sudbinu i Hajdukovu,
ti biraj ovaj vikend tko će krojiti tvoju. - poklopio
je.
- Neke se stvari oĉito nikad neće prominit, jebi
ga! - zakljuĉio je.

Pero, ulazi !

- Ljube, iden zapalit na balkon.

- Nećeš vijesti pogledat sa mnom?
- Ma kakve vijesti. Eto me brzo. Ĉek da ti
pomognem prvo da te u kauĉ zavalin. Eto ga.
Bravo. Jesi mi dobro?
- Naravno. Doma san. Moran biti dobro. Ajde
poţuri pa ćemo film pogledati.
Pojaĉava ton dok Pero puši na balkonu i ĉuje:
Nesvakidašnji dogaĊaj zbio se prije nekoliko
sati u Splitu. Nepoznati poĉinitelj ili više njih
ukrali su vozilo Pauk. Naime, dok su policajac i još
jedan zaposlenik slikali nepropisno parkirano
vozilo i spremali se da ga dignu, netko je iskoristio
trenutak nesmotrenosti, uskoĉio u kamion i
pobjegao u nepoznatom pravcu.

130
 HULIGAN PERO

- Perooooo, ha ha ha, ulazi u stan, ljubavi, ovaj

grad je lud. Pogledaj ovu vijest.
- Sigurno nije luĊa vijest od ovoga što gledam
upravo.
- Što se dogaĊa vani, Pero?
- Evo, neko sa paukom pokušava dignuti
trafiku. Ha ha ha.
- Dţani?
- A ko će drugi, nego on, majku mu
dţankersku...

Ne brini, doĊi

- Ma kakvi - komentira Pero naglas i ulazi u

stan.
- Što se desilo doli?
- Iša je dizat trafiku, a ona zavidana u pod, u
beton. Kako je dava gas od one rampe, tako se
kamion izvrnija. Eno, odvezla ga hitna. Samo san
ĉuja da viĉe na sestru da mu morfija ubrizga jer je
ozlijeĊen.
- Mila majko, Pero moj. Pa ovaj kvart je
bolestan. A da prominemo stan, ipak, a?
- Sad kad san ploĉice od Hajduka stavija? No
way, bebo? Lud je ovaj grad, a ne kvart, isto je
svugdi. Znaš i sama. Ko ga jebe, nek je pljaĉka ako
mu se pljaĉka, samo neka se eksplozivom ne
raznese.
- Ti si lud. Koji ćemo film gledat? Nema ništa.

131
 Jure Karamarko

- Stavi neki CD, ubaci Hajduk - Maccabi. Ha

ha.
- Pero, molin te, pobogu.
- Aj, bar penale, a?
- Pero?
- A moran te malo. Nego kako su ti noge sada,
bolje?
- Pero?
- Pa pitam.
- Pero? - gleda ga milo. Zna ona zašto on pita.
- E?
- DoĊi ovamo. Vrime je.
- A noge?
- Ne brini, doĊi...

Izbori

- Ivana, iden do kafića 10 minuta kavicu

srknuti sa Franom dok ti skripte prouĉavaš.
- Radije ajte negdi. Sad vam je tema
samo izbori, udavit će vas priĉom. Ha ha.
- Neka doĊu. Ha ha ha. Ajde, vidimo se
kasnije. Triba li tirolske donit? Ha ha ha.
- Ha ha ha. Vraţe. Ajde.

Ušli su u kafić. Glazba se i ne ĉuje. Susjed Ante

drţi glavnu riĉ.

132
 HULIGAN PERO

- Evo našeg Pere. Pero, znaš li rezultate

izbora? Znaš moj kurac. Ha ha. Mala daj
Vlahovac. Aj, ako nabrojiš poredak, ĉastin te
cili dan.
- Jesi siguran?
- Ĉasna pionirska, mali. Alo, slušaj svi.
Evo pada oklada. Ako Pero nabroji
redoslijed rezultata izbora, ja plaćam piti
svima. Vi ste svjedoci. Mala, jebem ti sve, di
je Vlahovac? Pero kreni.
- Najveći broj glasova dobio je Ljubo
Pavasović Visković. Iza je bio Denis Kosor
pa Nikica Krnić. Slijedi Slaven Marasović i
Ante Šalinović, dok su prag prešli i Guste
Santini te Anthony Marinov. Kasnije je bilo
nekih rošada, ali to ti je poredak izbora.
- Pero, o ĉemu ti priĉaš?
- O tome da mi svi redom kleknete i
popušite. Jebale vas kafić-bitke. Frane, ajmo
ća. Morat ćemo priĉekat da ova generacija
pocrka. Daj mu još dva Vlahovca da
ubrzamo proces.
-
Trešnjevka

- Pero, kada si se zadnji put ĉuo sa bratom?

- A znaš da smo mi drugi Ċirevi, drugi svjetovi,
sve znaš. Mogli bi sad kad krenemo za Varaţdin
stati u Zagreb kod njega na dan dva. Što misliš?
133
 Jure Karamarko

-Dogovoreno, ljube. Je ‟l on još uvik na

Trešnjevki?
- Je, je. Otvorio je novi lokal tamo i kupio stan.
Nije u Splitu bio preko 3 godine. Rekli su mi da ga
vide svake godine na Biloj noći. Fali njemu Split,
samo jebiga, znaš sve, neka je tako kako je...

Luka, 30 mu je godina, Perin stariji brat,

poduzetnik je, markantan, zavodljiv, ţene ga vole,
oboţavaju. Ima svoj lokal u Zagrebu na Trešnjevki
koji je pun od otvaranja do zatvaranja, uz to još tri
na drugim lokacijama. Neoţenjen je, nema još
uvijek ni curu. Intelektualac, umreţen sa svim
krugovima ljudi. Poznaje redom sve, od
beskućnika do gradonaĉelnika, svaku sortu ljudi.
Izgradio je svoj svijet u koji ne moţe baš svatko
ući, zagonetan je, a i bivši je sportaš...

Na tom „bivši sportaš” njegova priĉa je poĉela.

Sa samo 16 godina, nakon gotovo 8-9 godina
treniranja nogometa, imao je tešku ozljedu kriţnih
ligamenata i njegova priĉa je bila završena. U
vrijeme kada su se radile selekcije i kada je sanjao
dan kada će obući sveti dres, ţivot i stvarnost su ga
odvele u drugu stranu. Sudbina je rekla: ne! U
najteţim pubertetskim godinama, slomljen, prazan,
psihiĉki na dnu, izgubljenih snova, nije imao
završiti kamo osim na ulici. Loše društvo, loše
ţene, loša droga i pitanje dana kada će se dogoditi

134
 HULIGAN PERO

najgore, kada će se dogoditi igla. Nije dugo trebalo

ĉekati - do jutra - da dva plavca pokucaju na vrata.

Uslijedilo je 2 godine Italije, a onda 3 godine

Španjolske. Sa samo 21 godinu i pet godina
komune, vratio se u Split, ali na ulici je opet isto
društvo, iste ţene, sve kao i prije pet godina, samo
je sada malo stariji. Znao je da neće dobro završiti.
Vratio se u Španjolsku još jednu godinu pomagati
ovisnicima, a onda sa samo 22 doselio se u Zagreb.
Uhvatio se teretane koliko je mogao i kvalitetne
prehrane. S tri strana jezika, koja je nauĉio, lako je
stjecao poznanstva i širio vidike. Kolega iz
Španjolske, koji je tamo stigao iz Zagreba, pokazao
mu je grad, sheme, kombinacije. Nije ga zanimalo,
htio je polako, krvavo… Ovaj put kako treba.
Svoje carstvo gradio je od 22 do 30-e, od
Dobar dan, izvolite, u prvom lokalu na prvom
poslu, pa sve do svoja 4 lokala i gotovo 100
zaposlenih ljudi. On je momak koji je dotaknuo
dno i momak koji ponavlja i danas: - Kad sam pao,
sva sreća da sam pao na leĊa, tako da pogled
ostane prema gore. Godine su ga odvojile od
Splita, u nekim drugim je sferama, drugim
svjetovima za razliku od brata Pere. Svoju 16-u
godinu i uništenje snova nikad nije prebolio, a
svaka ulica ga sjeća na dane kada mu je jedina
svrha bila naći iglu, izvući kaiš iz hlaĉa i odraditi
što već treba.

135
 Jure Karamarko

Danas, osam godina poslije, u separeu svoga

carstva, okruţen ţenama koje ga ţele i mame,
ignorira sve i svakoga, ţivi svoj san, ima svoj Ċir,
ţivi svoju pobjedu nad samim sobom i uţiva u
najboljoj verziji sebe.
A uskoro mu u posjet stiţe brat Pero i njegova
Ivana...

Male promjene

- Pero, ljubavi, zvali su me iz Varaţdina.

- E? Tko je zva?
- Zvali su da potvrdim da je netko u moje ime
promijenio termin kada moram na terapiju?
- Aaaa to, pa ja san zva, zaboravija san ti reći,
pomaka san za koji dan da uskladimo sve.
- Što da uskladimo? Ne razumin.
- Pa kako što? Pa derbi na Maksimiru da vidim
dok si ti na terapiji.
- Zašto sam znala, ha? Zašto?
- A znaš mene.

Jedan manje

- Dobro jutro, teta Vesna. Duvan i rizle moţe.

- Evo, zlato moje. Kako si? Kako je Ivana?
- Ide sve kako triba, ide na bolje. Kako ste vi?
Uvik neke provale kod vas, strahovi.

136
 HULIGAN PERO

- Lipi moj, da kucnem u drvo, evo, već neko

vrime miruje sve, nema ni razbijanja ni pokušaja
provala. Napokon sam u miru.
- Eto, baš lipo za ĉut. Pa koliko već?
- Ima priko sedan dana. Nikad ovoliko mira
nisan imala.
- Teta Vesna, moran van ća. Iden do pekare.
Fala za duvan i rizle. Ajte, vidimo se.
Nekih 10-15 metara dalje od trafike gleda Pero
hrpu materijala kao da je neko manjim kamionom
iskipao zemlju. Gleda u pravcu parka i misli kako
već dugo vremena ništa nije raĊeno po dvorištu i
da je vrijeme da se stavi sloj zemlje, travica posadi
i tako.
Dan je proletjeo. Ujutro se diţe na posao, izlazi
iz stana, koraĉa prema Puntu i ugleda iza trafike
rotacije, hitnu. Ljudi na nosilima unose beţivotno
tijelo u vozilo.
- Majstore, a šta je bilo? - pita ĉovjeka koji je
nekakav doktor
- Brale, nekoliko narkomana su kopali tunel
ispod zemlje danima u pravcu trafike. Metar prije
kraja, zemlja se urušila i jedan je riknija.
- A daj, nemoj me jebat. Znam ih dosta tu po
kvartu, mogu li vidit koji je.
Ovaj diţe plahtu, a Pero gleda i misli:
- Đani, Đani, osta si bez ĉovika u timu.

137
 Jure Karamarko

Polazak

- Ivana, imamo li sve?

- Imamo, nemaš brige, nalazi su mi u fascikli,
iman sve potvrde. Sve je tu. Zakljuĉaj stan
obavezno, prozor ostavi otvoren da se stan zraĉi.
Jere pomaţe Peri da Ivanu ukrcaju u Punta.
Pero sklapa kolica. Ubacuje stvari u auto. Jere se
ukljuĉuje.
- Jesi li siguran da nećeš moj auto. Nije
Varaţdin baš ni blizu za Punta.
- Ne brinite, Jere. Sve je pod kontrolom.
Pero stavlja stvari, ubacuje kese koje još nije
ukrcao. Tada mu prilazi Đanijev kompanjon.
- A šo ima, susjed, putujete negdi?
Pero se okreće.
- Slušaj me Ċankeru, nije ti ovo film Sam u
kući, je ‟l jasno? Ajde, vozi u piĉku materinu dok
te nisan zadavija ode. Mrš.
Ulazi nervozan u auto. Ivana pušta glazbu.
Kreću napokon. Dok se penju prema Dugopolju,
Ivana stavlja CD na kojem je flomasterom
zapisala: DJ Romy vs Marcella Bella Montagne
verdi M2O EDIT Blue Marker Remix.
- Pero, ovo sam skinula da imamo za po putu.
Ukljuĉili su se na autocestu. Pero gazi papuĉicu
gasa, a Punto neće preko 110. Nervozan je ka pas,
prestiglo ih bar 50 auta.

138
 HULIGAN PERO

- Ljube, moţda smo ipak tribali ćaćin auto uzet,

ha? - pita Ivana.
- Ma kakvi, nemaš straja, ova „strijela” nas ne
izdaje tek tako.
Nakon nekih pola sata vremena Ivana sjedi
nervozna, Pero postavio trokut uz cestu, iz haube
dimi koda je neko dimnu stavio unutra.
- Ne brini ništa, Ivana. Vodu nisan provjerija,
bit će u redu...

On the road

- Evo ga, ljubavi, riješeno, nema straja.

Znaš da ja imam sve pod kontrolom.
Nakon 500 metara voţnje, Punto izgleda dobro,
papuĉica stisnuta do kraja.
- Pero, ljubavi, a kome si trokut ostavija
na cesti?
- O, jeben ti trokut. Sad ne mogu nazad.
Kupit ću drugi na pumpi. Što je ovo sad? Što
se dogaĊa?
- Što je, Pero?
- Gubi gas auto, gubin gas, neki kurac je
opet. Evo odmorišta. Stat ću.
- Zar opet? Aaaaaa.
Stoji Pero u oĉaju na odmorištu. Puntu nema
spasa. Misli što će, kad uto dolazi autobus i parkira
se pored njega. Izlaze redom iz njega Hajdukove
legende. Idu na utakmicu veterana. Poredali se uz
139
 Jure Karamarko

liniju i pišaju uz cestu. Legenda ga otresa i vraća u

gaće. Dolazi vozaĉ i pita je l‟ kvar velik na Puntu.
Pero kaţe da mu nema spasa. Vidi ovaj kolica
nazad, pa pita je l‟ ih treba povesti do Zagreba.
Prihvatili su.

Sljedeća 2 sata slušali su priĉe o Mamiću kao

sposobnom trgovcu, o omladinskoj školi koja nije
izbacila igraĉa 30 godina, o orjunašima koji su
preuzeli klub, o tome kako su zatvorena vrata
legendama, o tome kako je Brbljić uveo alkotest.
Pa su malo slušali kako je Volpi sve posloţio u
Rijeci i kako je Miško pravi predsjednik, a ne Kos
koji je poslan od Udbe. U meĊuvremenu su bili u
telefonskom kontaktu s Osjeĉkim legendama koji,
uz paprikaš, slave novog predsjednika koji će klub
uĉiniti konkurentnim. Malo opet o Zdravku kojeg
mnogi ţele srušiti. O tome kako je Svaguša radio
velike stvari, kako se mali Andrijašević preporodio
kad se maknuo ća...
Na ulazu u Zagreb pita vozaĉ Peru gdje ih treba
ostaviti.

- Vrapĉe, šjor, direktno za Vrapĉe...

140
 HULIGAN PERO

Derbi

- E, ovo ja zovem veliki hrvatski derbi.

- Kakav derbi, Pero, sad. Kad ti brat dolazi po
nas. Ne mogu sidit ode cili dan.
- Svaki tren triba stići. Evo, gledan vijest na
portalu. Nadam se samo da ćemo se vratit u Split
do 7. 10.
- Što je tada? Ne razumin.
- Derbi svih derbija, ljube. PotvrĊeno.
- Pa tko igra? Dinamo opet?
- Ljube, igraju Hajduk i Zrinjski Mostar na
Poljudu.

Lujo brate

- Luka, brate!
- Pero, brate! DoĊi da te zagrlin.
- Luka, Lujo, brate, ovo je moja cura Ivana,
Ivana ovo je moj brat.
- Ivana, drago mi je.
- Zovi me Lujo, slobodno. Svi me tako zovu.
Dajte da vam pomognem ljudi, da pribacimo stvari
u auto.
Potovarili su sve u Lujinu bembaru - terenac
X6-ica. Smjestili se i krenuli. Lujo odmah poĉinje
razgovor.

141
 Jure Karamarko

- Pero, koliko puta san te zva da doĊeš kod

mene. Riješit ću ti posa ode, riješit ćemo auto neki.
Stanĉić za prvu ruku. Znaš da doli nema kruva.
Došla mi je muka kad san ĉuja za Punta. Jeben ti
Punta. To mi je jutarnji promet jednog kafića.
DoĊi, brate, u Zagreb, sredi si ţivot.
Vozi Luka i objašnjava mlaĊem bratu neke
stvari.
- Brate, sve je to lipo, Hajduk, ekipa, mladost.
Ja te razumin, ali misli malo na sebe, na budućnost.
Vidiš kako se zlo desi brzo. Moraš biti uvik korak
isprid.
- Lujo, puno smo puta priĉali. Ti znaš da ću ja
po svom. Pa kud god me odvelo. Imam sad dobar
posa i u Splitu, brate, jako dobar. Ivanu ĉeka posa
ĉim bude bolje. Imamo doli stan. Auto ka auto, ko
mu jebe mater, razumiš. Meni je Poljud na pet
minuti. Kako da se maknen od toga? Pa ne mogu ja
sad ostavit sve tek tako.
- Pero, brate, tvoj ţivot, tvoje odluke. ja san ti
uvik na raspolaganju. Volija bi, stvarno bi volija,
da se ĉešće javiš. Da pitaš pomoć. Znaš da znan
ljude, pa i u Splitu. Taj posa koji si dobija. Pa ta
firma je odavde, da si mi javija i da san zna već bi
tamo ti bija dvi godine. Pa ti momci su mi
prijatelji. Skupa radimo na nekim projektima.
- Znaš da ću ja po svom, jebiga.
- Koliko ostajete?

142
 HULIGAN PERO

- Ostat ćemo da pogledamo Kup u sridu, a onda

ja iden u toplice. Onda ćemo biti tamo neko vrime,
Pero će se zaletit na Dinama na derbi i nadamo se
vratit u Split do utakmice sa Zrinjskim. - ubacuje
se Ivana.
Vidi Lujo da je svaki njegov pokušaj da usmjeri
razgovor već osuĊen na propast, ĉim i ona ovako
zbori pa reĉe:
- Sigurno ste gladni, idemo pojesti nešto, znam
dobro mjesto.
Stišće papuĉicu gasa dok u ruci na kojoj je
masivni sat, drţi mobitel.

Hodaj

Hodaj, nebo strpljive moli, hodaj, moţda se

ipak sve u dobro pretvori...
- Pero, pa jeben mu mater, gasi ovu pismu.
- Malo san te tija motivirat, ljube.
- Pa vidiš da u pismi kaţe moţda. Koji jebeni
moţda? Meni to nije opcija. Daj stavi mi od
Tehniĉke greške pismu Predati se nemoj nikada. E,
to je stvar, doĊe mi da trĉin kad je ĉujen, a ne
moţda se sve u dobro pretvori.
Pali Pero stvar preko Youtubea. Soba odzvanja.
Dolazi medicinska sestra, ne govori ništa, samo
zatvara vrata od sobe da se ne ĉuje na hodniku.
- Pero, mislim da mobitel zvoni, smanji sad,
javi se.

143
 Jure Karamarko

- Alo.
- Pero?
- A ko će bit nego ja. Šta ima Frane?
- Kako šta ima, pa danima ni ĉut ni vidit te,
ljudi su se zabrinili. Što ima novoga gori?
- Bija san na kupu u Varaţdinu na Hajduka.
- Ma, za Ivanu te pitan, luĊaĉe, ne za Hajduka.
- Aaaa to. Bolje je, rade s njon svaki dan. Ima
terapije, hoda laganini. Bolje joj je svaki dan. Je l‟
stiţeš na derbi?
- Pero, jeba te derbi, da te jeba, što kaţu
doktori? Kad će bit ona baš dobro? Kad je puštaju
ća u normalan ţivot?
- Pa reka san ti već, ĉoviĉe. Vraćamo se sigurno
do Zrinjskog na Poljudu. Kad je ono? Sedmoga?
- Ti si bolestan, ĉoviĉe. Daj mi Ivanu da je
pozdravin.
- Franeeeeee, fališ nam.
- E, Ivana, napokon da priĉan s nekin
normalnim. Kako si?
- Super, Frane moj, kako stvari stoje na derbi,
neću moći, ali na Zrinjski neće bit potrebe da iden
u kolicima na Jugoistok nego ću moć lagano na
Istok.
Frane je sav zbunjen. Pa njih dvoje nisu
normalni. Ovo je malo jaĉa dijagnoza. Nije mu
jasno. Pa nju nije briga za bolest tamo u toplicama.
Pero u mislima na derbi i ciljaju oporavak prije
Zrinjskoga. Ne bi da je bolest zajebancija.

144
 HULIGAN PERO

- Je l‟ vidite šta Perinog brata? Kako je on?

- A, moj Frane, on ti je prva liga. Bio je Pero s
njim par veĉeri u njegovim tim lokalima malo u
Ċiru. Već san se bila zabrinula da nije Pero
potrošija koju Purgericu. Ha ha ha.
- A ĉuješ, nikad ne znaš. Što još ima?
- Ništa ekstra, ide sve po starom, ja san ti bolje,
uĉin po skriptama za faks cilo vrime i tako. Pero
lunja, kupa se u bazenu, gleda svaki dan treninge
Varteksa. Iša in je uplatit 500 kuna donaciju. Došlo
mi je da ga ostavin od muke. Mogla san u Avenue
mall lagano s tim.
- A e, to je on, kuţiš ga već dovoljno, takav je.
- Što ima doli, Frane?
- Ništa posebno. E, iša san prozraĉit stan kako
ste mi rekli, pošte nema nikakve, malo san otvorija
škure. Nego, brava na stanu mi je malo sumnjiva,
kao da je neko pokušao provalit, a nije uspio. Ne
znan. Uslika sam pa ću van poslat sliku. Al‟ nije
provaljeno. Stan je u redu.
- Pero, jesi ĉuja? Neko nam je pokuša provalit u
stan dok smo ode.
Pero skaĉe s kauĉa.
- O, majku mu Ċankersku, zadavit ću ga kad se
vratimo...

Ivana, zašto plaĉeš?

- Ivana, ljube šta je? Zašto plaĉeš?

145
 Jure Karamarko

Ulazi Pero u sobu i to je prvo što vidi. Prepao

se malo.
- Šta je bilo? Šta kaţu doktori?
- Ma nije to. Drugo je.
- Šta je, Ivana? Reci mi.
- DoĊi, sjedni, pogledaj sa mnom.
Otvara laptop i pušta reportaţu s emisije
Provjereno.
Sjede u tišini, gledaju, suze idu opet, njoj drugi
puta, njemu prvi put. Gledaju, koţa se jeţi, srce
ubrzava. Sjedi Luka kraj Kalinića i govori:
- Hajduk mi je sve u ţivotu. Puno mi je srce
Hajduka.
Kako ne zaplakati, kako...

Karta za derbi

- Brate, eno piše da na derbi moţe

svatko tko kupi Sportske novosti. Idemo
onda za 7 kuna na najveći derbi ili?
- Aj Lujo, ne zajebavaj me. Jesi li mi
donija kljuĉeve?
- A šta pizdiš odma. Ha ha ha.
Zajebajen malo, šta ću. Evo ti, brate,
kljuĉevi. Škoda je. Stara je samo 8 miseci,
ka nova, prijatelj mi ima rent a car. Bolje da
je u tebe nego da u ovo doba godine njemu
stoji na parkiralištu. Ja ću to s njim pribit
nekom drugom uslugom, ne brini.

146
 HULIGAN PERO

- Jebe me, Lujo, to što nisan nikad

vozija po Zagrebu.
- Ma ne brini, imaš navigaciju, auto je
perverzija, vidit ćeš. Nakon ovog neće ti više
past Punto na pamet. Ej, pazi samo, dizel je,
nemoj ulit krivo gorivo.
- Ivana, iden se zaletit do Zagreba,
moran kupit kartu za derbi.
- Oli nisi na ilegalnoj listi, ljube? Oće ti
dat kartu?
- Nadan se da oće ovaj put. Prošlo je
skoro 4 godine od zabrane one. Jebem im
krvavu majku, njima i zabrani, jer sam
baklju zapalija i zapiva 200 metara od
stadiona, cili ţivot će me gazit, a ubojice i
mafijaši su ugledni graĊani. Jeben ti sve da
ti...
- Pa daj stani, je ‟l ti sebe ĉuješ. Šta ti
je? Ajde lipo kreni, pusti me da odmaran.
Psuješ, ĉoviĉe, ka koĉijaš.
- Ajmo, Pero, ća. - ukljuĉuje se Lujo i
smiruje atmosferu. - Ivana, drţi se, ako što
triba, imaš moj broj.
- Izlaze na hodnik. Lujo prebacuje ruku
preko Perina ramena i smireno ga pita.
- Brate, pa 4 godine je prošlo od tog
sranja, nije vrag da te još zajebavaju?
- Ma, pusti, bude katkad situacija, ali
ništa strašno.
147
 Jure Karamarko

- Gle, znam neke ljude, mnogi mi

duguju usluge neke, daj da ti pomognem da
to riješimo. Iman dobre odvjetnike.
- Ne brini, brate, iskreno. Ne bi se moga
pogledat u ogledalo da znan da si me išĉupa
i riješija stvar, a da stotine i stotine mladih
ljudi u isto vrime biva gaţeno, poniţavano,
diskriminirano i tretirano poput najvećeg
ljudskog šljama, nezaštićeno od ikoga.
Radije ću biti sa te strane, al‟ bar ĉasna
obraza. Fala ti, cijenim stvarno, ali nemoj.
Benzin si reka, eli?
- Ma, dizel, ĉoviĉe, nemoj me jebat.
- Ha ha ha ha. Zajebavan te. Ajde, iden
ća, iden po kartu. Moţda naletin do tebe
predveĉer.
Guţve, kolone, svi nakon posla u autima. Krcate
ceste. Pero se lagano probija gradom, metar po
metar. Gleda grafite protiv Mamića na svakom
koraku, gleda poruke iz auta. Pribliţava se
Sveticama. Crveno na semaforu. Pogled mu bjeţi u
stranu. Tamo stoji trafika. Ulijeću u tom trenu dva
maskirana lika i jedan plastiĉnim pištoljem istjerao
gospoĊu što tamo radi. Ovaj drugi uletio s
ruksakom, potrpao novac i cigare. Sve je bilo
gotovo za 30 sekunda. Ţena stoji zbunjena, ne
vjeruje što joj se dogodilo. Pero komentira naglas:

148
 HULIGAN PERO

- Ala, šta bi da, da vidim kako bi Vesna

reagirala u ovoj situaciji. Auuufff. Jebate,
scene!

Pribliţava se Maksimiru. Parkira auto i

kreće k blagajni. Nema nigdje nikoga, nikakvih
naznaka euforiji i najvećem derbiju. Dolazi
Pero na pult.

- Vašu osobnu, molim.

- O, jeben ti osobnu majĉinu, da ti
jeben. - mrmlja i vadi novĉanik.
- Kaj ste rekli?
- Ma nikaj, ovaj ništa. Za Jug jednu, evo
osobna...

A ja ti to ne brojim

- Kae Tovari? Je l‟ idemo na tekmu?

Zajebava deĉko Ivanine cimerice ekipu u sobi.
Upoznali su se prije nekoliko dana. Zajebanti
pravi.
- Brale, nemoj da moraju i za tebe oslobodit
misto u toplicama ode.
Vraća mu Pero niski udarac. Ovaj se uozbiljio.
- Šta si se stiša. Ajde, idemo skupa. Ja vozim.
Iza te vratim ode i miran si.
I stvarno njih dvojica poljubili svoje cure, izašli
iz toplica, sjeli u auto i pravac Zagreb.
149
 Jure Karamarko

Pero pustio Bana i dok grmi: Bila boja je boja...

ovaj ulijeće u temu.
- Neće vam ni Ban pomoć. Preko 10 titula u
nizu je tu. Smije se suvozaĉ ponosno. Pero
smanjuje glazbu.
- Šta si reka?
- Kaţem ti preko 10 titula zaredom.
- A, tooo. A nisan te skuţija. A e. Svaka van
ĉast.
- Kako misliš svaka ĉast?
- Pa titule i to. Mi to i ne brojimo.
- A što vi onda brojite? Pa titule su mjerilo.
- Ma kakve titule.
- Nego?
- Dragi, mi ti brojimo zajedniĉke dane. Od
1911-e pa na ovamo i tako vjeĉno. To je jedino
bitno, da ga osjećamo, da ga dišemo, da povijest
skupa pišemo, i kad je dobro i kad nije, da se
drţimo zajedno...
Pojaĉao je do kraja opet.
- Bila boja je najbolja na svitu i niko mi ne
more reć da nije tako...
- Vi, tovari, ste ludi.
- I luĊi od toga. Ajmo na pivo pa se
razdvajamo. Ja znan di ću...

Mali dućan

- Jutro šinjorina, ala kiše jutros.

150
 HULIGAN PERO

- E, mladiću, nije vas dugo bilo.

- A bili smo u Varaţdinu. Cura mi je
bila u toplicama. Taman stigli.
- Ajme, pa ja san zaboravila. Ona
nesritnica je tvoja cura. Ona šta je auto
udarija.
- Kako mislite nesritnica?
- Ajme, dite, nisan mislila loše ništa.
Skušaj.
Taman je htio Pero reći nešto, a ono s leĊa
dolazi Đani, nosi 6 Ţuja i ide prema kasi.
- A šoooeee ovvvooo danas, jebaga bog
liva ka iz kabla, braleee, onooo.
- O, majku ti jeben, zadavit ću te, pizda
ti materina, Ċankerska. Meni si iša u stan
provaljivat. Sad bi te sastavija ode da me
nije strah da mi koja kap krvi te zaraţene
neće prsnit po meni. Imaš sriće, Ċubre jedno.
- A šoe, šoe, brale, ooonooo ţiku me.
- Sinko, nemoj sada, nije vridan. A ti
vrati te pive ako nemaš za platit. - ubacuje se
blagajnica
- Imannn, evooooo, iaaa taaannn.
- Aj, vraćaj te pive. - ukljuĉuje se Pero
- Reka je da ima za platit. - dodaje
blagajnica.
- Neka ih vrati. Jeste li dobili
karlovaĉko Hajduk u limenci?
- Jesmo, juĉer.
151
 Jure Karamarko

- To mu dajte. Kad je već on smeće,

neka bar ne pije smeće.
Skoknuo Pero do pekare. Kiša udara ko iz
kabla. Vraća se do zgrade i otkljuĉava portun i
gleda Đanija na klupici, bez kišobrana, lijeva kiša
niz njega, naginje Hajdukovu limenku, u nekoj je
drugoj dimenziji.
- O, majku ti jeben Ċankersku, da ti
jeben...

Povratak na posao

Nakon izbivanja s posla, napokon je opet u

radnom okruţenju. Odmah, prvi dan, šefovi su
sazvali sastanak. Pero kao voditelj dobio je
odriješene ruke i potpunu autonomiju da posloţi
ekipu. Odmah mu je bilo sumnjivo pa je pitao
šefove iz Zagreb poznaju li njegova brata Luku.
Ovi su samo namignuli. Sve mu je bilo jasno.

- Autonomija, kaţete?
- Tako je Pero. Imaš slobodu da ovo
mjesto vodiš onako kako ti ţeliš, vjerujemo
u tebe i tvoje namjere. Vjerujemo da zajedno
moţemo ovo dignuti za dimenziju više. Imaš
li kakve ideje za poĉetak?
- Imam par. Odmah uvodimo još 10-ak
malih tableta za goste i isti tren ukidamo sve
novine. Nema više novina za naše goste. Od
152
 HULIGAN PERO

danas. Ako imam autonomiju, to ćete

ispoštovat.
- Jesi li siguran u to?
- Naravno da sam siguran. Na tabletima
će slika pozadine biti ikona od nove akcije
Našeg hajduka ILI JESMO ILI NISMO, i tu
nema pogovora. Kad su Hajdukove
utakmice, gasi se glazba i pojaĉava se ton sa
prijenosa. Izbacujemo sve pive od
zagrebaĉke pivovare i drţimo samo
karlovaĉko Hajduk. Isti tren iz ponude
izbacujemo Oranginu, Tangerinu i Fantu te
uvodimo Pipi i Hajdukovu limunadu. Je ‟l to
u redu?
- U redu je, pristajemo, ali, ajde, da za
poĉetak to bude to. Nemoj više, zaustavi se
na tom.

Pruţili su jedni drugima ruke. Ovi pristali na

zahtjeve nevoljko, ali pristali su. Nakon sastanka
Pero se uputio doma busom jer još nisu uzeli drugi
auto. Zvoni mobitel. Zove Lujo iz Zagreba.

- Brate, što si napravija, zvalo me sada.

- Lujo, brate, fala ti što si me pogura,
znaš da ja nisan ĉovik iz sustava koji će
samo klimat glavon. Ne tresi se, bogati, sve
je pod kontrolom.

153
 Jure Karamarko

- Nadam se, brate. Drţi mi se. Ĉuvaj

ljepoticu svoju. Pozdravi.
- Aj.

Ime na dresu

- Ljube, oćemo prodat laptop?

- Zašto, Ivana?
- Ajde, znan ja šta te muĉi. Istrošili smo se u
Varaţdinu, malo nas je ubilo sve ovo. Imamo još
za stanarinu, za reţije i za spizu do tvoje prve
plaće. Ja još nisan poĉela radit.
- E, pa to nam je dosta. Kad budemo na nuli,
taman će nova plaća, i eto nas. Ţivi smo.
- Ljubavi, znaš o ĉemu priĉan. Tebi plaća
dolazi par dana nakon što se akcija završi. Ne brini,
jebe mi se za laptop. Prodat ćemo ga i naša imena
idu na dres. To to ţeliš, ja to ţelim. Ovo je jednom
i moţda nikada više. Laptopa će biti uvijek za
kupit. Ţelim taj dres dogodine na zidu, ţelim da je
uokviren i da su na njemu naša imena.
- Ljubavi...
- Pero, volin i ja tebe!

154
 HULIGAN PERO

Vrime ruĉka

- Ljube, Frane i cura skupit će nas oko ure.

Vodimo vas nas dva na ruĉak. Pa je dogovor. Frane
ĉasti ovaj put.
- Ajme, ĉuda. Ne virujen. Di ćemo, ljube?
- U Stobreĉ.
- Pa di u Stobreĉ, majko mila?
- Restoran Epetion.
- Ma, ĉekaj, ĉekaj, pizda ti materina, koga ti
zajebavaš. Pa tamo je Marića pribilo.
- Ajde, šta si se stisla, ĉega se bojiš. Nama ne
triba pištolj nosit za otić na ruĉak. Kad je obraz
ĉist, oruţje ti ne triba. Bitno da je ţeludac prazan.
U uru nas Frane kupi.
- LuĊaĉe, jedan ludi, što mi radiš.

Voda s porukom

- Pero, ljubavi, di mi je boĉica vode? Jesi je

vidija?
- Jesan. Bacija san je u smeće momentalno.
- Pa nije bila naĉeta, ĉoviĉe.
- Znan da nije, u smeću je.
- Ali to je bila „voda s porukom”.
- Što je pisalo u poruci, Ivana?
- Ako moţeš ispraviti grešku koju si napravio,
potrudi se da je opet ne napraviš.

155
 Jure Karamarko

- Eto, vidiš, više ne kupuj vodu sa porukom i

ispravila si grešku.
- Ne razumin te, ljubavi.
- Jesi li ĉula za Divona vodu?
- Ne. Kakva je to voda?
- Divona ti je sluţbena voda od Hajduka. Svaki
puta kada kupiš bocu Divona vode, Hajduk dobije
48 lipa, razumiš. A kad kupiš vodu s porukom,
dobiješ moj kurac... Eto, da oprostiš na izrazu. Od
sad kupuj samo sluţbenu vodu.
- Što san s tobon duţe, ti si sve luĊi, majke mi.
Mogla san je bar popit prije nego si je bacija.

Rabljena tehnika

- Dobar dan, poštovanje šjor. Evo imam MAC

star svega 8 miseci za prodat.
- E, sinko, mora da vridi dosta, uzeli smo 2
prošli tjedan, odma su planuli dalje. Daj da
pogledan.
- Koliko mogu dobit? Šta mislite.
- Koliko traţiš? Ajmo, tako zapoĉet razgovor.
- 3822 kune, šjor. Toĉno toliko.
Ovaj na pultu spušta naoĉale s oĉiju na nos i
odmjerava Peru.
- Radin ovaj posa 25 godina i nikad niko nije
traţija cifru koja je zaokruţena. U ĉemu je štos
mladiću?

156
 HULIGAN PERO

- A to van je za ime na dresu za mene i curu.

Dva puta po 1911 je 3822 kune. Je ‟l vridi toliko
Mac sada, mi smo ga platili puno više?
- Dobar si, momĉe, to je za onu akciju što je
bila u novine?
- Je, je, šjor. To je.
- Dat ću ti toliko kad je za Hajduka. I znaš što?
Neću ga prodavat misec-dva dana i ako ga poţeliš
uzet nazad, tvoj je po istoj cijeni. Divin se vama
mladima što ste sve spremni napraviti za ovaj klub.
Moja generacija, dok je drkala na Ajax i na Doris
na centru, pravila se da ne vidi kako crne torbe
odlaze sa Poljuda. Mi smo za sve i krivi, valjda
ćete nam jednom oprostit. Umisto velikana u
nasljeĊe smo vam pustili ormar sa stotinama
kostura. DoĊi po novce za uru vrimena. Moţe?
- Naravno, šjor. Vidimo se.
Napušta Pero radnju, a ovaj se dere s pulta.
- Hajduk ţivi vjeĉno!

Uplata pa pivo

Nakon ruĉka Pero se vratio u radnju da

preuzme novac. Potpisao je neke papire, rukovao
se s ĉovjekom i sretan napustio radnju. Uspuhan
zove Ivanu mobitelom:
- Ivana, ljube, iman lovu. Iden na Poljud u odjel
odma.
- Pa je ‟l ti to trĉiš, budalo?

157
 Jure Karamarko

- A, e.
- Pa ne traje akcija još 5 minuti da trĉiš.
Lagano, ljube. Imaš vrimena.
- A kad san uzbuĊen, šta ću.
Stigao je na odjel. Tamo kolone, staro, mlado.
Svi ţele uplatiti, pa makar simboliĉan iznos. Ljudi
zaista vjeruju da će se skupiti 35 000 000 kuna.
- Jesi uplatija? Jesi li? Jesi li?
- Jesan. Srce će mi iskoĉit. Iden do Vesne na
trafiku uzet par limenki Hajduka da proslavimo.
- Skaĉen od sriće po kauĉu, Peroooo.
- Sidaj doli, jeben ti sve, oćeš opet u toplice?
Stoji Pero pred trafikom. Uzima iz friţidera
pive i od jednom se zaĉuje pucanje stakla na izlogu
negdje u blizini. Alarm zvoni. Cijeli kvart
odjekuje. Gleda Pero narkomana kako sprinta s
laptopom pod rukom...
- Mila majko! - reĉe Vesna

Jere na liniji

- Alo, barba Jere. Jeste li uplatili za ime na

dresu?
- Ajde, mali, budi ozbiljan. Što ću ja uplaćivat
kad san ja bija na Marakani, a još na Tottenhama,
da ti ne priĉan za suzavac i pivca i dalje, sinko moj.
Alo, di si? Ne ĉujen te.
- Ivana, ćaća te zove.
- Pa, priĉaj s njin. Pozdravi ga.

158
 HULIGAN PERO

- Ti ga pozdravi, jeba ga pivac, da ga jeba.

Lujo i novi DPH

- Brate, pa više si me puta zva ovi dana nego

zadnji godina. Di gori, brate?
- Ĉuješ. Zva me ovi moj momak iz Slavonije.
Oće osnovat DPH u mistu tamo i poĉet upisivat
nove ĉlanove što prije. Što triba poduzet znaš li?
Koji su koraci?
- Nek skupe 20-30 ljudi minimalno, i nek se
jave u odjel za ĉlanstvo. Nemoj mene ništa po tom
pitanju pitat. Najbolje da idu sluţbenim kanalima.
- A i ja san reka tako.
- Al‟ dobro da su se sitili. 27 lipa dnevno kome
je puno, nek se ubije. U današnje vrime to je
duţnost i minimum svakog mista koje se kune o
ovaj klub. DPH je minimum minimuma. Neka
potegnu kada najviše triba. Sad im je idealno
vrime. Lipo 3 miseca vrimena za papirologiju i
pravne stvari, a onda u prvom misecu kad
krenemo, gorit će nebo i zemlja...

Vesna na dresu

- Daj, stavi mi alarm ranije, Ivana.

- A šta? Nećeš spavat duţe.
- Ma, kakvi. Teta Vesna me zamolila da je
odvedem do odjela ujutro da uplati donaciju.

159
 Jure Karamarko

- Ajme, Pero pa ona jadna radi cili misec za

2800. Pa nisi je valjda nagovara.
- Ma nisan, ja san joj samo objasnija da se
moţe platit na 12 rata i da neće osjetit puno, a ona
oće da sudjeluje. Sritna je cila i rekla je da ujutro
idemo.
- Nisi je nagovara sigurno? Neću da nema za
kruv zbog toga.
- Rekla je ona sama: - Bez kruva i mogu
nekako, ali ko bi moga bez Hajduka"
- Pero, Pero. Što ću s tobom?
- Ja znan što ću s tobon. Dolazi vamo...

Monolog na balkonu

- Pero, uĊi. Opet pušiš jednu za drugom.

- Evo, još jednu, pa ću.
Stoji na balkonu, otpija gutljaje piva iz
Hajdukove limenke i gleda u daljinu. Povlaĉi dim i
osluškuje tišinu kvarta. Grad spava.
- Spavaš, grade moj, predugo. Kad bi barem
stali svi ka jedan. O, kad bi se svi probudili,
progledali. Kad bi barem svakom srce ubrzalo kad
kraj grafita proĊe, kad ĉuje pismu, kad padne gol.
Usnuo si, grade moj. Malo nas je budnih. Najbolji
sin ti je omiljen svugdi. Još samo fališ, grade, da ti
ustaneš na noge. Da svako izvuĉe onu zaboravljenu
zastavu, stari kušin za pod guzicu, da svatko kome
je ikad bilo stalo, sada progleda. Kao nikad dosad,

160
 HULIGAN PERO

za one prije nas, za nas i za one poslije nas. Splite,

o Splite, kad bi se probudio barem...
- Pero s kim priĉaš vanka?
- Ma ĉini ti se, ljube, ĉekaj da zapalin.
Gleda s balkona neku novu djecu, neke nove
generacije kako idu u lov na neke klaunove. Otpija
posljednji gutljaj, ţao mu zguţvati limenku. A
kako da je zguţva kad je grb na njoj. Povlaĉi
posljednji dim i misli:
- Zapalit ćeš se opet, grade. Znam da oćeš. Lipo
mi spavaj. Sutra je nova bitka, i sutra i svaki novi
dan - nas koji ne spavamo, nas 42 000. Ili JESMO
ili nismo.

Ĉarobno jutro

Stan odzvanja od glazbe. Na stolu je mobitel

spojen na punjaĉ, a u njega je ukljuĉen zvuĉnik.
Svira pojaĉano do kraja Kada nekog voliš od Ivice
Raţova. Na tavu padaju jaja, sir i šunka. Na stolu
stoji otvorena najlonska kesa na kojoj piše Tommy.
U njoj jogurti, mlijeĉni namazi, mlijeko, ĉokolada,
litra Pipi limunade, Hajdukovi Jaffa keksi. Tost se
prţi u tosteru, miris kave proţima stan. Pero je u
elementu. Neka druga dimenzija jutros.
- Kada nekog voliš, učinit ćeš sve, radiš lude
stvari, neobjašnjive, kada nekog voliš, vjeruješ u
san, kada nekog voliš riskiraš...
Prekida pjevanje pa se dere:

161
 Jure Karamarko

- Malenaaa, 25 % je tu, malena. Dvadeset i pet

posto, alooo, a ti spavaš. Kupit ćemo ga, bit će naš
i niĉiji. Ajmo, diţi se. Neka patu dušmani! Ala vidi
namaz, samo ga otvori i 30-ak lipa Hajduku,
opaaaa, uli malo mlika u kavu, a 50-ak lipa
Hajduku, opaaaaa, jogurt uz tost, haaa? Ideeeee!
Dobiva ţeludac, al‟ dobiva i Hajduk. Opaaaaa.
Kako su ovo pametni ljudi osmislili, ha?
- Jutro, pa jesi ti normalan? Sedan i po uri je
tek.
Ivana još pospana dolazi u majici Samo tvoja.
- Jutroooo. Daj poljubac.
Mijenja pismu. Tehniĉka greška: Predati se
nemoj nikada, odzvanja stanom.
- Ali nam snove ne mogu slooooooomiti! Ala
koja stvar, ljube. Jeţin se.
Ivana lijeva kavu pa dodaje mlijeko. Sjedi za
stolom i gleda ga dok s obje ruke otpija prvi gutljaj
iz Hajdukove šalice. Ekstaza malo jaĉa. Oĉi mu
sjaje. Smanjuje glazbu, ona, jer da je po njegovu,
ne bi bilo kraja.
- Iden danas na posa se javit. Poĉela bi radit.
- Kako se osjećaš?
- A iman li s tobon izbora, Pero? Nabrijano,
puna energije. Jedva ĉekan poĉet. Kako drugaĉije?
- Eto, pa reka san ti ja. Ili jesi ili nisi. Aj,
pojaĉaj malo: Ali kad je najteţe, obriši suze i nek te
čuje cijeli svijet, predati se nemoj nikada...

162
 HULIGAN PERO

Samo slatko

Nakon što je posjetila ekipu na poslu, s

voditeljicom je pao dogovor da Ivana moţe poĉeti
raditi već za vikend. Kolegice su je doĉekale s
ĉokoladama i bombonijerama u znak dobrodošlice.
Budući da slatkiši nisu bili Hajdukovi, već od
drugih proizvoĊaĉa, nije ih htjela nositi doma, nego
je sve otvorila i poĉastila kolegice uz kavu.
- Prijo, mogla si i kući ponit slatkoga. Nama je i
priko glave više.
- Da ja ovo u kuću donesen, mislin da bi ja i
Pero prekinuli momentalno.
- Oli ti ne da slatko da jedeš?
- Ma kakvi. Ha ha ha. Nije do njega. Do nas je.
Mi ne kupujemo nikad slatkiše, ĉokolade ili
bombonijere koje nisu od Zveĉeva. Da sa ovim
ušećem u stan, zakrvili bi momentalno. Ha ha ha.
- Hajduk, Hajduk i samo Hajduk. Pa je l‟ vas
dvoje imate ikakvih dugoroĉnih planova? Neke
ciljeve?
- Hm. Dugoroĉno nešto. Volila bi taj London
da u budućnosti doţivin.
- Opa. Evo nam je romantiĉna prija. Ona i Pero
u Londonu. Romantika i to.
- Ma ne samo nas dvoje. Bilo bi nas bar par
iljada...
Prije se zgraţaju, gotovo, nema dalje...

163
 Jure Karamarko

Punto, banka, rebalansi

Produktivan dan za Peru. Od jutra na nogama.

Prvo je odveo Vesnu do odjela da uplati na rate za
svoje ime na dresu. Odmah nakon toga stigla je
vuĉna sluţba radi Punta. Njega je prodao već do
podne u dijelovima, a popodne je bio u banci.
Odobrili su mu 10 000 kuna pozajmice i još je
imao 2500, koliko je dobio za starog Punta kojeg je
takoĊer prodao u dijelovima.
Ulazi u salon rabljenih automobila. Nakon
poduţeg razgovora pita ga tip što radi i koliki mu
je budţet.
- A 12 i po, prika. Ni lipe priko toga.
- Eura?
- Ma kuna, bogati.
- Uf. Idemo na drugi parking pogledati. Ovdje
nema ništa za tebe. Traţiš nešto ciljano?
- Brale, Punta mi riši. Punto je sve.

Zovi susjeda Antu

- Ivana, di mi je zapisan broj od susjeda Ante.

Jeba ga ja. Kad ga triban, nikako doći do njega.
- Pa na regalu. Di i uvik.
- A, da. Evo ga. Ĉekaj sekund. Alo, Ante?
- E, Pero.
- Di si, stari?

164
 HULIGAN PERO

- Evo me u dnevnom boravku. Di ću bit u ovu

uru. Ĉek sekund. Mala, daj Vlahovac još jedan i
ponovi njima. Popi i ti nešto. Reci, Pero.
- Ajde, molin te, novine mi saĉuvaj od danas
tamo.
- Pa reka si da ne ĉitaš novine.
- Ma, moran nešto provjerit.
- Reci, ja ću odma.
- Ajde vidi ima li igdi u novinama plaćeni oglas
priko cile stranice od strane HNS-a da danas odaju
poĉast u znak sjećanja na obljetnicu smrti Hrvoja
Ćustića.

Donacija

Ove noći bit će fešta, jer ova publika je

najluĎa... odzvanja kvartom, a nisu ni dvije ure.
- Koji je Bog sada? Auuf. Nema spavanja.
Ljube, spavaj, iden ja na balkon zapalit duvan.
Ulice su puste, ali pjesma odzvanja iz kafića.
Sigurno je susjed Ante napravio barufu dolje.
Prepoznaje mu Pero glas dok odjekuju Visoke peći,
a cijeli kafić odgovara.
Ivana spava. Ne da Peri vrag mira pa oblaĉi
majicu i spušta se iz zgrade. Ulazi u lokal. Sve
Antina generacija, ekipa 45 ‒ 50 godina i stariji.
Dolazi na šank i pita curu koja radi što se slavi.

165
 Jure Karamarko

- Ante je donira 1911 kuna da svi piju do tog

iznosa. Izrakijali su se jebeno. Vidi ovo. Kaţe da
on bar zna kome idu novci.
Ante poĉinje s ekipom od 300 Beograda pjevati
Kontra zakona, kontra zabrana... a Pero izlazi i
hoda lagano prema zgradi. Naslonio se na portun,
puši još jedan duhan. Kad je završio, otpuhnuo je
posljednji dim, zgazio opušak i vratio se na
spavanje.
- Pero, di si bija?
- Iša san zapalit, ljube, i malo razmišlja.
- Što si razmišlja?
- Još misec i po pa će kalendari. Aj spavaj.
Laku noć

Petra

Već ranije Pero se pozabavio registracijama na

Puntu. Skinuo je stare drţaĉe i stavio sluţbene
Hajdukove. Još je dodao i malu naljepnicu. Iza
zadnjeg sica stavio je stari šal, a na retrovizor
objesio Hajdukovu zastavicu.
- Eto ga, sad si spreman, dragi, za nove
avanture.
Dok se on tako zajebava oko auta, svako malo
pogled mu poleti u pravcu portuna u koji prekrasna
djevojka svako malo ulazi s kesama. Inaĉe, zna sve
stanare pa mu je ova ĉudna radnja odmah privukla
pozornost.

166
 HULIGAN PERO

Skoknuo je još do Tommyja, kao i svako jutro,

do trafike po rizle i duvan, pa pravac stan. Evo nje
opet punih ruku, kese na sve strane, pa ne moţe
vrata otvoriti. Pero uskaĉe kao pravi kavalir.
- Dozvoli da pomognem.
Otvara joj vrata.
- Ajme, kako slatko od tebe. Hvala ti. -
odgovara mu djevojka i nastavlja: - Ja sam Petra,
nova susjeda. A ti?
- Pero, ovaj, ovaj, da, Pero, drago mi je.
Malo se zbunio dok stišće gumbić za lift. - Na
koji ćeš kat, Petra?
- Ĉetvrti. A ti?
- Ja sam isto na tom katu, eto, susjedi smo.
Lift je krenuo, nastala je neka nelagodna tišina.
Petra izgleda kao da ju je netko crtao. Kao iz bajke.
Pero vrti kljuĉevima i ĉeka da lift stane. Ona izlazi
prva. Zapela joj kesa od vrata lifta, sve popadalo.
Pero opet uskaĉe i skuplja kese s poda.
- Ajme, baš si srce, Pero.
- Koji ti je stan? Daj da ti ovo odnesen dok sve
nisi porazbijala.
- Evo ovaj, samo da otkljuĉam.
Unio on sve. Nervoza ga hvata i to kakva.
- Daj, popij nešto, jesi za kavu? Ti si moj
spasitelj.
- A ne bi, fala ti ovaj puta. Iman obaveza, baš
sam u nekoj ţurbi.
- Ne grizen ja, ne brini.

167
 Jure Karamarko

- Ma ne brinem, drugi puta ćemo. Iden ti ja,

ajde, bilo mi je drago, nova susjedo. Kako ono?
Petra?
- Je, baš mi je drago. A u kojem si ti stanu?
- Odma vrata priko puta, ajde, moran ĉa, bilo
mi je drago.
Izlazi iz stana i ulazi u svoj, napokon.
- Pero, jesi li dobro? Problidija si cili. Šta ti je?
- Kuvaj kavu, Ivana!

Sudar dvaju svjetova

Na poslu je Pero imao radni sastanak s tipom iz

Red Bulla. Austrijanac na lošem engleskom govori
mu da puno ulaţu u nogomet, da su imaju svoj
klub i da je cilj liga prvaka.
Objašnjava mu Pero na malo boljem
engleskom, da baš danas: mi imamo veliku
utakmicu! Sudar dvaju svjetova. Sudar kluba u
kojega se slio privatni kapital i sudar kluba kojeg je
preuzela ulica. Pa mu objašnjava da jedan od njih
ima 42 000 ĉlanova s uplaćenom ĉlanarinom, da
ima preko 7000 pretplatnika, da navijaĉi samo
kupujući klupske proizvode, karte, pretplate,
godišnje u klub stave preko 30 milijuna kuna, pa
mu govori da će sad kad krenu kalendari, recimo
15 000 komada, planuti za 2 tjedna, pa mu
objašnjava da je gotov projekt za novi kampus,

168
 HULIGAN PERO

terene, hotel za igraĉe, pa da se razvija akademija,

marketing i tako dalje.
Ovaj mu govori da je to jedini naĉin danas i da
oni tomu teţe. Pero mu odgovara:
- Moţda si me krivo razumio, ne priĉam ti o
klubu kojeg je kupio jedan gazda, priĉam ti o
narodnom klubu - ime mu je Hajduk Split. Njemu
Red Bull ne daje krila, njega nosi 42 000 duša...

Sama na kavi

Sjedi Pero za stolom i preslaţe neke raĉune dok

ekipa radi. Lokal je krcat. Otkad je letke stavio na
stolove, Pipi ide ka nikad. Sluĉajno diţe glavu i
nekih desetak stolova dalje vidi curu za stolom.
Gleda u njega i smješka se. Petra. Mahnula mu je
rukom. Mahnuo je i on njoj.
Nakon dvadesetak minuta, eto nje do stola.
- Hej, susjed, sam kavu piješ?
- Susjeda, ma ja radin ode. Ovo mi je posa.
- Opaaa. Ko bi reka. Mladi, lipi voditelj, a još
mi je i susjed. Šalim se ja. - smješka se dok mu
ruku na rame stavlja.
- Jesi za kavu, moţda?
- Nisan. Fala ti. Ţurin na faks. Uostalom ja sam
tebe duţna odvest na kavu jer si mi pomoga sa
stvarima. Heroj moj. Ajde, samo san ti se javila.
Odoh.
- Šefe, a ko je ova bila?

169
 Jure Karamarko

- Ma, studentica neka, traţi posa. Ajde radi

bogati, ne zamaraj se pizdarijama. Pazi da popališ
projektore i pojaĉaš kad poĉme prijenos iz Pule.

New friend request

- Eto vam taj vaš Hajduk. - ubada provokaciju

stariji ĉovik koji je došao poslije posla skupiti sina.
Nakon prijenosa konobari pogasili projektore. Pero
nije imao ništa protiv da sin ide odmah s ćaćom, ali
kad je vidio da je lik potkovan psihološki kao Jere,
susjed Ante i ostali pored kojih Hajduk neprijatelje
i ne treba, dao je konobaru još neke obaveze da
malo dobije na vremenu.
- Šjor, evo sin vam ima 21 godinu.
- E, pa kakve to ima veze sa Hajdukom?
- Da vas pitan. Je l‟ ikad doša iz škole sa lošim
ocjenama?
- Je. A bogati, ko nije?
- Eto. A vi i danas dolazite po njega. Pa što ga
se niste odrekli prije 5-6 godina nakon kiksa. Ili ga
ispisali iz škole? Isto van je i sa Hajdukom - ili ga
volite i ţivite za njega ili samo mislite to. Moţda
vam je samo navika. Ništa više od toga.
Ĉovjek se zamislio i ni rijeĉ nije rekao.
- Šefe, gotov sam. Vidimo se sutra. Idemo,
ćaća.
Pero je ostao posljednji. Zakljuĉao je sve i
uputio se prema parkingu. Vibrira mu mobitel.

170
 HULIGAN PERO

Stigao zahtjev za prijateljstvom na Facebooku. Dva

klika prstom po mobitelu da vidi tko je. Gleda,
zbunjen je i ne komentira naglas:
- Uvatila me se ova Petra i gotovo.
Jutarnji susret

Neoĉekivana jutarnja scena dogodila se u

hodniku zgrade. Kao da su naciljale otvaraju vrata
svojih stanova, i s jedne strane izlazi Ivana, a s
druge nova susjeda Petra. Zakljuĉavaju svaka svoju
bravu u tišini i stanu kraj lifta.
- Dobro jutro. - otvara razgovor Ivana.
- Dobro jutro, ja sam Petra, nova sam susjeda.
Vidi Ivana da je ova malo napadna. Odmah na
prvu povezuje da cura stvarno dobro izgleda. Ono,
baš za okrenut se za njom. Ulaze u lift, par
trenutaka tišine pa Ivana progovori:
- Šta kaţeš na Hajduka sinoć?
- Molim?
- Na igru Hajduka u Puli, šta kaţeš?
- A ja ne pratim nogomet, oprosti.
- Ma, nema veze, skuţaj na pitanju, nešto se
mislin za ranije pa mi izletilo. - mudro će Ivana.
Otvaraju se vrata, Petra pozdravlja i odlazi, a
Ivana ostaje provjeriti poštanski sanduĉić pa ide do
trafike.
- Jutro, teta Vesna.
- Jutro, jutro. Kako smo jutros?

171
 Jure Karamarko

- Eno smo dobili novu susjedu. Vrata do vrata.

Mala je ka bombon.
- Pazi da ti taj bombon Peru ne otme. - odmah
Vesna ka stari lisac uskaĉe.
- Nema straha, teta Vesna, nema straha.
- A dite moje, a što ti to imaš, a da ona nema? -
dobacuje ova naslonjena preko pulta gledajući i
odmjeravajući zgodnu Petru kako u štiklama odlazi
ulicom.
Ivana uzima novĉanik i vadi Hajdukovu
ĉlansku iskaznicu.
- Evo šta ja iman, a ona nema. Ne bojte se, ajte,
ugodan dan.

Solin, Osijek, Petra

Od ranog jutra Pero je u obavezama pa je samo

poslao poruku Ivani i otvorio interakciju:
- Kada radiš u sridu?
- Jutro. Ti?
- Isto jutro. Idemo u Solin?
- Kakva su to pitanja? Idemo.
- Kad radiš u nedilju?
- Slobodna san?
- Osijek doma.To je to.
- Imamo novu susjedu.
- Vidija san juĉer, zaboravija ti reć.
- Di si je vidija?
- Kad je useljavala, priĉat ću ti, moran ća sad.
172
 HULIGAN PERO

- Ajde, pusa.
Posla preko glave. Ekipa radi ko podmazana,
traţi se slobodno mjesto. Svako malo, kako se
proda nova Pipi limunada, srce mu zagolica.
- Šefe, vani je neka cura, plaĉe, neće da uĊe i
kaţe da ţeli sa vama razgovarati.
- Nemoguće, dragi, al‟ si siguran?
- Sigurno, kaţe da te zna.
- Pazi mi stvari, iden vidit šta se dešava. -
govori dok se udaljava i onda odmah šok. - Petra?
Šta je?
- Oprosti, samo tebe znam u ovom gradu i
morala sam doći. Upravo sam opljaĉkana. - nariĉe i
baca mu se u zagrljaj.
- Ajde, smiri se, sredi se malo. Što je bilo?
- Taman sam izašla iz zgrade i nakon par
minuta neki narkoman me poprskao sprejem i
istrgnuo mi torbicu. Sve mi je unutra, ajme,
aaaaa... - trese se od suza Petra. – Je l‟ me moţeš
odvesti na policiju? Imaš li vremena?
- Iman ti posla priko glave, ne mogu odavde
sada nikako. Objasnit ću ti di je postaja pa ćeš
sama otić.
Jedva je se riješio. Dali su joj maramice za
suze, skuvali kavu za van, samo da je gosti ne
gledaju kako ţali. Otišla je. Konobari gledaju.
- Što gledaš koji kurac, pa nakaĉila se na mene,
ne mogu je se riješit.
- A tko ju je moga opljaĉkat odma ujutro?

173
 Jure Karamarko

- Aj radi tamo, molin te. Aj. - odgovara mu

Pero pa sam sebi u bradu govori dok razmišlja na
glas - To je Đanijev teritorij, majku mu Ċankersku,
nikad ne spava.

Oluja 2016

Oĉito je suĊeno da se u liftu opet sretnu Pero i

Petra.
- Hej, susjed.
- Hej. Kako je prošlo na policiji?
- Super. Uhvatili su ga odmah. Išao je u banku
na šalter podići novac mojom karticom. Onda
moţeš misliti koliko je bio razvaljen.
- Eto, vidiš. Samo pozitiva.
- Djevojka koju sam srela. To ti je cura?
- Ivana? Srele ste se? Da, da, to mi je cura.
Malo mu nelagodno pa pokušava okrenuti temu
dok izlaze iz lifta i idu prema svome stanu. - Otkud
dolaziš, inaĉe?
- Iz Knina. - reĉe ona pa nastavi dok otkljuĉava
stan: - Zauzet si, kaţeš? Hm, hm. Bio je i Knin
zauzet sve dok ga nisu oslobodili. Ajde, ćao,
vidimo se.

174
 HULIGAN PERO

Di si?

Kad u inboxu stoji poruka Di si? To znaĉi da je

Frane ljut ka pas ili da se nešto dogaĊa. Pero ga je
odmah nazvao.
- Alo. Šta je?
- Ostavila me mala.
- Ajde u kurac, Frane. Šta je bilo?
- Nisan joj reka da se ovaj tjedan utakmica u
Solinu preklapa s njezinim roĊendanom. Reka san
da pomakne roĊendan dan iza ili dan prije. Poludila
je.
- LuĊaĉe, pa ne moš pomicat datum roĊenja. A
ĉekaj, pa zar vam nije uskoro godišnjica tribala
biti?
- Je. U nedilju. Tu je pukla totalno. Planirala je
di ćemo na veĉeru pa sam reka da ima na umu da
je Osijek na Poljudu pa da rezervira u restoranu što
kasnije. Jebiga, dobila je ţivĉani slom i poslala me
kvragu.
- Ĉudo, dragi. Ajde naleti do nas veĉeras.
Otvorit ćemo bocu plavca. Uzeja san u fan shopu
pravog vina malo. Pa ćemo popriĉat.
- Aj, vidimo se.

Ma, ĉini ti se

- Pero, je l‟ nam dosta 30 palaĉinki?

175
 Jure Karamarko

- Je, je. Bit će taman. Imamo 10 limenki

Hajduka i to. Divota. Sad će i Frane svaki tren.
- Nego, ĉuješ li ti, ljube, glasno stenjanje ili
sam ja luda pa mi se priĉinja. - prekida temu Ivana.
- Ne ĉujen ništa. Otkud?
- Ma, sigurna san. Je. Evo, slušaj. Iz stana
preko puta. Nova susjeda ne gubi vrime. Ha ha ha.
- Ha ha ha. Cirkusa. A briga nas za druge.
Naĉet ću ja Hajduka dok ona budala ne doĊe.
- Daj i meni natoĉi.
Nakon pola sata.
- A di je više, jebaga ja. Iden mu poslat poruku.
Ovaj odgovara nakon 15 minuta.
- Brale nešto mi je iskrslo, neš virovat. Sutra ću
ti sve ispriĉat. Pozdravi Ivanu. Vidit ćemo se'
- Ma neka ide u kurac, budala. - govori Pero i
uzima novu palaĉinku. - Iden zapalit na balkon.
Nakon 10 minuta Ivana izlazi s dvije pive.
- Ljubavi, evo po još jedan Hajduk svakom. Za
nas. Nazdravlja ona i govori: - Vidi onaj auto na
parkingu, Pero, isti Franin.
- Ma ĉini ti se, ljube. Ĉini ti se.

Dobro jutro susjeda

Već pri buĊenju prva misao mu je bio Frane.

Odlazi do prozora i baca oko prema parkingu.
Franin auto još uvik je dolje.
- O, majku ti tvoju, pa ti mene misliš muljati.

176
 HULIGAN PERO

Uzima mobitel i zove ga, a ono:

Pretplatnik je privremeno nedostupan!
- Baterija ga izdala. Frane, crni Frane, pa kud
„na palaĉinke” ideš bez punjaĉa. – misli Pero.
Vraća se u sobu. Ivana još spava. Izlazi iz stana
i kuca Petri na vrata. Ona otvara u spavaćici koja
više otkriva nego skriva, još je pospana, mazna.
Gleda u Peru i gricka donju usnicu.
- Kakvog li zadovoljstva, susjed, ovako rano!
- Ajde, bogati, pusti te fraze. Evo ti punjaĉ za
android mobitel. Znam da ti imaš iPhone pa nisi
puno od pomoći jer on ima Samsung. Daj tom
pizdunu, što se skriva tamo, da mobitel napuni pa
nek se javi kasnije. Što misliš da san ja veslo cica?
- Ne razumijem te. O ĉemu priĉaš?
- Prepametna si ti da ne bi razumila. Ajde bok,
iscidi ga još jednom za dobro jutro.
- Ja bi tebe cidila.
- Nećeš tu naranĉu cidit, bez brige.
Okreće se i odlazi u svoj stan.
Nakon par minuta nije mu dao vrag mira, opet
izlazi iz stana jer ima neki predosjećaj i, naravno,
ona ĉeka još uvijek na vratima. Namiguje mu i
prije nego se okrenula i ušla, samo mu je dobacila:
- Razmisli još jednom.

177
 Jure Karamarko

Dobro došla!

Dok vozi Ivanu na posao, na cesti je mala

guţva, ali ništa pretjerano. Prozor je otvoren, još
nije puno hladno. Voli ovaj jutarnji zrak. Na radiju
svira Daleka obala pa oboje pjevaju naglas Ona
zbori. Ivana usput slika selfie da se vide ona i Pero
kako vozi.

- Lipoto, jesi li sritna? Prvi dan nakon

svega. Pobijedili smo, ha? - govori Pero dok
mijenja brzinu.
- Prisritna san, pa nije ni bilo druge
opcije za nas, bilo je samo pitanje dana.
Pero, slušaj ovo, pojaĉaj sad, opaaa, nemoj
nikad stati, ljubi me, poljubi me, ljubi me,
poljubi meeeeee. Ajdeeeee.
- Ludo mala, jeben ti sve. Ha ha ha. -
smije se dok se ona izvija po sicu. - Imaš li
500 kuna u sebe?
- Šta si reka?
- Imaš li 500 kuna u sebe?
- Zašto?
- Veţi se, jeben ti sve, eto zašto. -
govori i smiju se oboje dok ona prebacuje
pjesmu na Bana i na Biţidu dani.

Stali su uz cestu pa je Pero istrĉao po dvije

kave za van.
178
 HULIGAN PERO

Dolaze kod nje, na posao. Kolegice su ranije

otvorile, ali njoj je, eto, prvi dan pa poĉinje malo
kasnije. Na pultu stoji ispisana rijeĉ DOBRO
DOŠLA od bar 30-ak Hajdukovih ĉokolada koje
ĉine slova. Padaju zagrljaji. Šefica drţi buket
cvijeća.

- Stigla nam je naša pobjednica.

Pero je ponosan. Oĉi mu sjaje dok u sebi još

uvijek pjevuši: ...sve naše nevere, snaţe me i liču, i
biţidu dani, zato ure laju, lita porid tebe tako malo
traju... Vrti mu se u glavi scena kako je auto udara,
slika njezina nepomiĉnog tijela, sirena hitne, krv na
cesti, slika mu se vratila pred oĉi, scene iz bolnice,
strahovi, toplice, penali kontra Maccabija, ma sve,
i ta scena jutros dok su išli, ta zaigrana djevojka,
presretna, koja se vraća na posao nakon svega. Ta
pjesma koja mu izlazi iz uha. Gleda je kako prima
ĉestitke i zagrljaje od kolegica, a u glavi mu rijeĉi i
dalje idu same:

Znaj, sve ća smo prošli ne bi prominil, s nikim

se nikad ne bi zamini...

Hajduĉko

- Alo šinjorina, a di vam je Hajduk pivo? -

doziva Pero ţenu u malom dućanu.

179
 Jure Karamarko

- Pa na odjelu sa alkoholom, mladiću. Šta si

slip? - odgovara mu nervozno.
- Nema ga tamo. - smiren je i samouvjeren. -
Oćete vi pogledat?
Ova nervozna dolazi pred njega i u ruci drţi
hajduĉko pivo.
- A što je ovo?
- To je hajduĉko. Nisan pita za to, nego za
Hajduk od karlovaĉke pivovare. Od tog hajduĉkog
Hajduk ne dobiva ništa. Pola ljudi to i ne zna pa ga
kupuju ka budale misleći naivno da pomaţu
Hajduku.
- Ne znan ti ja ništa, mladiću. Oćeš uzet ili ne?
- Pa, naravno, da ne. Nisan lud. Iden u
Tommyja. Tamo ima.

Slavonijo, eto nas

- Zvalo me sad.
- Pero, a tko te zvao?
- Iz firme. Kupili su neki veliki prostor u
Slavonskom Brodu i otvaraju tamo veliki lokal.
Morat ću ići na koji dan tamo posloţit neke stvari
oko osoblja.
- A kad ideš?
- U 12-om misecu tek, ima vrimena, samo ti
javljam, na tri dana. Dobio sam sobu u hotelu, oćeš
sa mnom?
- Hm, aj oću.

180
 HULIGAN PERO

- Ti bi samo da ti guzica puta vidi, ha?

- Ha ha ha. Jebi se za to. Imam uvjet ako oćeš
da idem s tobom.
- Kakav sad uvjet?
- Ako ćeš ići sa Puntom, ja ne idem. Nema
šanse.
- Ha ha ha. Ma idemo autom od firme. Ĉekaj,
iman drugi poziv, javin ti se poslije.
Naravno da se nije javio. Iz obaveze u obavezu
proletjelo uru-dvi. Zove Ivana sad njega.
- Ljube, iman još jedan uvjet.
- A što je sad? Kakvi sad uvjeti opet?
- Ako idem s tobom, oću da me 9. 12. naveĉer
vodiš na Bilu noć. Vidila san sad da DPH
Slavonski Brod baš tada organizira. Oću da idemo.

Welcome Mrs. Petra

Završio je s obavezama. Ide prema autu.

Razmišlja samo o tušu i krevetu. Koraĉa lagano
kad zaĉuje dobro poznati glas:
- Susjed?
- E, Petra. Otkud ti ovdje?
- Bila sam u nekoj kupnji. Tko bi rekao da ću
na tebe sasvim sluĉajno naletjeti. Gdje ćeš sada?
- Iden doma, a di ću.
- Gle, sluĉajnosti, idem i ja. Paaaaa, ovaaaaaj,
hoćeš me povesti?

181
 Jure Karamarko

- A oću, aj upadaj, što ću s tobom. Di mi je

Frane? Ne javlja se Frane otkad jebe sa strane?
- Ajme što si nepristojan. Nisam ja znala da se
vi znate. Sreli smo se u liftu sluĉajno.
- Ma ne zanima me uopće. - govori on i sprema
se upaliti auto.
- Znaš što mene zanima? Da l‟ si razmislio o
onom? - govori mu tiho, naginje se u stranu, stavlja
mu ruku na desnu nogu i gleda ga u oĉi s nekih 20
cm udaljenosti. Pero joj miĉe ruku, pali auto i
kreće s parkinga.
- Nisan ni razmišljao o tome. Pratiš li nogomet
makar površno, ono bar po medijima što vidiš?
- Kako minjaš temu, hej. Pa vidim katkad
nešto.
- Eto. Onda si moţda nekad vidila da su se i
nama navijaĉima Hajduka nudili otvoreno tako
kako se ti meni nudiš. Nudili su nam sve: novac,
rezultate, obećavali europske lige, lige prvaka,
naslove, sve. Mi smo se samo tribali odreći onog
što imamo, svoga kluba i prepustiti se njima. A za
što? Za 90 minuta neke radosti? Za neku titulu
moţda? Za skupinu lige prvaka? Znaš što je ovaj
grad reka na to? Na sve te ponude? Reka je -
odjebite od nas. Mi ćemo o svom poslu. Eto, kuţiš.
Mogu ja sad otić s tobom u stan, izjebat te, uzet tu
ligu prvaka bez gušta, mogu te trošit uru-dvi, bez
nekog zadovoljstva i imat taj trofej, a mene priko
puta ĉeka domaća liga, ĉeka me ono što gradim iz

182
 HULIGAN PERO

temelja, ono što je moje, što ţivim, što osjećam. I

zato Welcome mrs. Petra neće proći pa makar gola
ĉekala svaku veĉer kraj vrata.

Imaš zgodnu prijateljicu

- Veĉer, ljube. - Ivana se dere s kauĉa dok Pero

otkljuĉava stan.
- Hej, lipoto. Što se radi dobroga?
- Minjala sam posteljinu pa taman sila. Dobro
da smo kupili dva kompleta. Tako kad se jedna
pere, Hajdukova je i dalje na krevetu.
- Jesi li umorna? - pita on dok uzima litru
mlijeka iz friţidera i lijeva u ĉašu.
- Ma kakvi, super san. E da, zvala me Lucija
barem 10 puta danas. Pita jesmo li vidili Franu. Ne
moţe doći do njega otkad su se posvaĊali.
- Ajme cirkusa, jebat ću mu majku, ne javi li mi
se. Ignorira me. Ĉut će me.
Sjeda Pero do Ivane na kauĉ, ljubi je i diţe se
odma.
- Iden na balkon zarolat. E, da bar oće Hajduk
svoje rizle da proizvede, koliko bi se tu tek
zaradilo? Auf.
Izlazi na balkon i gleda na parking. Franin auto
je opet tamo.
- Štemaš opet majstore, ha?

183
 Jure Karamarko

Uzima mobitel. Odlazi na Franin Facebook i

stavlja mu pjesmu Krešinu i Ţuvijevu - Imaš
zgodnu prijateljicu i dopisuje: - Kad završiš sa
njom, naleti kad si već u susjedstvu.
U postavkama je stavio da samo njih dvojica
mogu vidjeti status i nitko više, ali Frane to ne zna.
- Evo ti sad, dragi, pa se misli kad vidiš.

U nedilju na Sjever

Ivana se nešto trgnula u snu i otvorila oĉi, a ono

Pero leţi budan i gleda u plafon - ne bi da je 3
popodne.
- Hej srićo, pa dvi su i po ure, zašto ne spavaš?
- Ĉuješ, mislim se nešto pa ne mogu zaspat.
- Ma pusti sad razmišljanja, spavaj, ĉoviĉe. Što
te muĉi?
- U nedilju je Osijek na Poljudu.
- E, i? Što te tu ima muĉiti? Spavaj, ĉoviĉe.
- Ići ćemo na Sjever ovaj puta.
- Zašto na Sjever, Pero? Uvik smo na Istoku.
- Torcida sprema veliĉanstvenu koreografiju u
ĉast Ţanu Ojdaniću. Nakon svega što je taj ĉovik
napravija, najmanje što moţemo uĉiniti je da se
pojavimo njemu u ĉast na njegovoj tribini i da
odnavijamo od prve do zadnje kao nikad do sada.
Da nije bilo njega, moţda nikad i ne bismo
doĉekali ove dane.

184
 HULIGAN PERO

- Dobro, ljubavi, oćemo. Idemo na Sjever, a

sad, ajde spavaj.
- Sjever je sve, ĉoviĉe, sve! Laku noć.

To misto je rezervirano

- Pero, Luce je. Ako idete ti i Ivana danas u

Solin, mogu li sa vama do tamo. Ne mogu
do Frane nikako doći. Luda san više. Znan
da će na Hajduka ić danas, srist ću ga
sigurno tamo oko stadiona. Je l‟ ti se javija
moţda? Je l‟ išta reka, Pero, a? Je l‟? A šta je
reka, ako je reka? Samo san tila paţnje malo,
jebemu miša. Pa roĊendan i godišnjica je, a
on o Hajduku. Ajme ja se tebi jadan ko da si
ţenska. Ajde samo mi javi mogu li sa vama
ako idete... Pozdravi Ivanu. Ivana je ĉudo,
ona je sve, nije ona ka ja. Ona se pomirila s
tim da ti je Hajduk broj 1 u ţivotu, a tek
onda ona... Ajme, ajde, neću više pisat.
Javite za Solin šta...
Ĉitaju Pero i Ivana poruku ĉim su se probudili.
Ivana se malo rastuţila. Ona ne zna dubinu priĉe.
Pero tuţnim glasom komentira:
- A Luce, Luce... auuuufff, Luce.
- Javi joj da ćemo je povest. Ţa mi je.
- Ne, ne, neću. To oni moraju sami rišit bez
ikoga sa strane. Nećemo ulazit u te stvari. Solin joj
je na 5 minuti. Ako joj se ide, naći će naĉin, viruj

185
 Jure Karamarko

mi ovaj put. Nego s ĉin si se ti pomirila to? Da mi

je Hajduk na prvom mistu, a tek onda ti na
drugom?
- Ne, ne, ne, ne, dragi. Meni je Hajduk na
prvom mistu, Pero, a tek onda ti, kojem je isto
Hajduk na prvom mistu pa ja onda. Znaĉi na
drugom mistu smo prvi jedno drugom. Jer Hajduk
mi je osim poraza i pobjeda, dao i tebe. Ti si samo
doša u tom paketu. Da nisi ti, bio bi neko drugi, ali
uvik na to drugo misto, ono prvo je rezervirano za
Hajduka. Dobro ti jutro.

Nova akcija

- Šefe, uz duţno poštovanje, tvrdim da ste u

krivu.
- Ma nema šanse, Pero. - uporan je i dalje ovaj:
- Kaj nismo rekli da nećeš ići sa novim izmjenama
ako usvojimo sve prve prijedloge.
- Kako to mislite nema šanse? Pa povećat ćemo
obrtaje odmah, napuniti ćemo lokal većim brojem
ljudi, na tim velikim brojkama nećete ni osjetiti taj
trošak. Dapaĉe, on će vam generirati u globalu ĉak
i ekstra dobitak.
Pero ne odustaje.
- Da. ali mi nemamo samo kafić u Splitu. Ovo
je velika firma. Kako će se to odraziti na naše priĉe
koje imamo po drugim gradovima?

186
 HULIGAN PERO

- Pa to rješavajte u tim drugim gradovima. Ovu

priĉu razvijamo u Splitu i ja inzistiram da krenemo
sa tom akcijom.
Nakon nekog vremena na stolovima su osvanuli
letci:
Za sve članove Hajduka uz naručenu bilo koju
kavu, cijeĎena naranča je gratis, uz više od 4
naručena Hajdukova piva, kikiriki je poklon, uz
svaki naručeni Pipi, kava je gratis.
- Pero, gledao sam malo tabele. Povećali su
nam se jako obrtaji, moram ti priznati da si bio u
pravu. Samo da nas i drugi ne krenu kopirati sada.
- Nemate brige, neće, specifiĉan je ovo grad, u
svom ludilu mnogi su slijepi pa i ne vide što bi se
moglo napraviti da svi zapnu za isti cilj. Ne bojte
se za akciju...

Jere ponavlja greške

Kada su Ivanini ulazili, već na vratima, Pero je

uoĉio da Jere opet nosi šest limenki Oţujskog. Sad
mu nije jasno je li ovaj malo kratak pa ne povezuje,
ili je već poĉeo provocirati. Za svaki sluĉaj Pero
ima spremnu temu da mu zaĉini veĉeru. Kad su
njihove veĉere u pitanju, tu nema dileme da će i
rasprava poĉeti. Otvara friţider i vadi karlovaĉko, a
Jeri sprema u kesu njegovo Oţujsko. Neka ih nosi
otkud ih je i donija.

187
 Jure Karamarko

- Pa moţemo li jednom veĉerat ka ljudi, jebemu

sve? -pita Ivana.
- Pa donija mi je Oţujsko u kuću. Kako da
veĉeramo u miru?
- Pero, nemoj se naljutit, ali ako misliš da će 6
piva prominit stvar, ti si lud. - dobacuje Jere.
Ja to ne mislin, ja to znan. Razumite? Nego baš
mi je drago da ste baš danas došli. Jeste ĉitali malo
medije danas? Vi uvik volite prokomentirat pa
ajmo o dvi teme dok veĉera ne doĊe na stol.
- E, tu san te ĉeka. Pucaj, mali.
- Švicarci su našli 20 milijuna eura pokradenih
iz Dinama. To ti je prva vijest. Druga je da je
podignuta optuţnica protiv Ţuţula, znaš oni su ti
vlasnici onog kluba koji je po svemu, osim u
navijanju, bolji od Hajduka. Biraj koju ćemo prvu
raspravit.
- A nisan to zna, nisan ĉita. Aj poslije ćemo, da
se ne ladi ovo sada.
Otvara Pero Hajdukovu limenku i toĉi si pivo.

Auch

Lucija je ipak odluĉila otići do Ivane na kavu i

da joj se malo izjada. Da joj bude malo lakše zbog
svega. Frane se još nije javio, ne odgovara na
pozive i na poruke. Teško joj je, i ţensko društvo
će joj pasati. Stala je u Tommyja pa uzela dvije

188
 HULIGAN PERO

Hajdukove ĉokolade i pravac zgrada u kojoj ţive

Pero i Ivana.
Ušla je u lift, u tišini se tuţna gledala u
ogledalo. Vrata se otvaraju i odlazi do stana.
Zvoni, ali nitko ne ĉuje, pa kuca malo jaĉe.
- Evooooo me, Luceee, oblaĉin se. Sekund
samo.
Nakon 5 sekunda otvaraju se vrata njoj iza leĊa.
Neki mladi par se smijulji. Glas joj poznat. Okreće
glavu i vidi dvoje zagrljenih ljudi kako izlaze iz
stana. Tommyjeva kesa ispada joj iz ruke. Tišina.
Samo tišina nekoliko trenutaka a onda je Frane
prvi progovorio;
- Auch...

Sve daj

- Luce, ja...
- Šuti. Samo šuti. - progovorila je kroz
stisnute zube bijesna.
- Ja...
- Nema ja. Dimi odavde, produţi, samo
hodaj odavde.
- Ja.
- Goni se. Vrištat ću. Kupite se...
Ovaj se udaljava. Ivana otvara vrata.
- Luceeee, taman san kavu stavila. UĊi.
- Što imaš od alkohola?

189
 Jure Karamarko

- Hajdukov plavac, rakiju hajduĉicu i

karlovaĉki Hajduk.
- Daj.
- Što daj?
- Daj sve, vadi...

Ţeljan ludila sridon

Motaju se već pola ure po solinskim uliĉicama.

Prva- druga, prva-druga, za poludit.
- Auufff, kako volim kad iskoĉimo iz
rutine vikenda. Radni dan, srida je, osjećaj
ka da igramo ligu prvaka.
- Ti si lud, daj radije naĊi parking,
ĉoviĉe.
- Polako, ne beri brigu, ubost ćemo ga
negdi.
- Muvamo se po Solinu, a ti o ligi
prvaka priĉaš.
- Vidit ćeš, jednog utorka muvat ćemo
se ovako sa Hajdukom na ligi prvaka po
Londonu, Parizu, Madridu, Barceloni,
Manchesteru, Dortmundu i takvim
gradovima. Ja i ti i još tisuće drugih.

190
 HULIGAN PERO

Al’ smo bolesni

- Jeben ti parking majĉin, pa ovo je cirkus.

- Pa ne psuj, ĉoviĉe. Koji ti je vrag sad. Slušaj
ovo, mogu proĉitat?
- A što sad ĉitaš, radije gledaj di ćemo ubost
Punta.
- Samo ti gledaj, neću se petljat. Slušaj sad,
ĉitam ti vijest dana: U prvom projektu udruge Naš
Hajduk za otkup dionica, naziva Ili jesmo ili nismo
tijekom prvih sedam radnih dana, prikupljeno je
nešto više od 1,3 milijuna kuna. To znaĉi kako su
navijaĉi Hajduka, u nepunih 7 dana, skupili već
trećinu godišnjeg iznosa za otplatu dionica! U
prosjeku, navijaĉi su dnevno donirali blizu 200
tisuća kuna. Podsjećamo, akcija traje još 35 dana,
do kraja studenog.
- Koliko smo skupili u sedan dana? Priko
milijun?
- Da, da, milijun i tristo iljada, ljube, skupili
smo mi mali ljudi s donacijama.
- Jaki smo, auff, gledaj ovo, dlake su mi se
najeţile na ruci. Evo mista napokon, tu ćemo
parkirat...
Parkirali oni, izašli, a ovaj opet ponavlja:
- Milijun i trista iljada u sedan dana, ĉoviĉe, al‟
smo bolesni!

191
 Jure Karamarko

Crna ovca

- Ljube, ovo mi je tribalo danas. Auf, koji

osjećaj. Kad ga je MaĊar zatuka, srce mi je tilo
iskoĉit.
- Meni su najjaĉi ovi pljuvaĉi kod 1 - 0.
- Ma, ko ih jebe. Adrenalin me drţi još uvik.
Da bar nije ić sad opet na posa.
- Aj, pa stići ćeš se istuširat, barem.
- To oću. Smrdin cili, a e.
- Onda ću i ja s tobom pod tuš.
- Opaaa. Nemamo puno vrimena, al‟ bit će
dovoljno.
Pero stavlja kljuĉ u bravu. Jedva ĉekaju da
skinu robu sa sebe. Gore od ţelje.
- Stan je otkljuĉan. Nije mi jasno.
Pero je zbunjen. U glavi već slika nekog
provalnika.
Ulaze, a ono Luca. Probudila se i spremila neku
spizu. Taman gotova manistra.
- Nisan do danas znala da Hajduk ima svoju
manistru. Ĉudo.
- Ima, ima. A e. – odgovore pomalo zbunjeno.
- Ljudi moji. Danas je zadnji dan mog prošlog
ţivota. Donila san neke odluke za budućnost. Za
poĉetak, koja mista imate na Poljudu da kupin
pretplatu pored vas i da krenem ka svi normalni
ljudi redovitije na Hajduka. Neću ni ja više bit crna
ovca u ovom gradu.

192
 HULIGAN PERO

- Pero, ajde, otuširaj se da ne zakasniš, nas dvi

stavit ćemo spizu na stol. - ubacuje se Ivana i
nastavlja s Lucom: - A Frane?
- Frane neka jebe droljice sa strane. Mene nije
dostojan više.

Ubodi USB

- Marko, aj brale, kad posluţiš ta dva stola,

triban te. - obraća se konobaru Pero.
- Moţe, daj mi koji trenutak.
- Moran do auta. Osta mi je USB. Eto me brzo.
Vraća se on nakon desetak minuta i nosi tri
USB-a.
- Slušaj, evo ti ovo i tebe zaduţujem za to. U
sve tri plazme svako jutro ima da zabodeš USB i
da staviš sliku iz foldera da na ekranu stoji cili dan.
Nema više CMC i MTV sranja, spotova i tako
dalje.
- Što je USB?
- Aj stavi samo, ne vodi brigu.
Ovaj uboja USB u plazmu, a ono priko cijelog
ekrana logo ILI JESMO ILI NISMO.
- Pero, a šta će reć ovi iz Zagreba?
- Boli me kurac šta će reć ovi iz Zagreba. U
Splitu smo.

Koliko će vas biti

193
 Jure Karamarko

- Ante, a šta je? Nema te ni vidit ni ĉut.

- E, mali, ajmo drmnit Vlahovac na brzaka.
Taman san krenija u dnevni boravak.
- Ti kafić zoveš dnevnim boravkom. Ja ću pivo,
kakav Vlahovac, ĉoviĉe.
- Jesi i ti donira za dionice, mali?
- Nego što san, nego donira.
- Ja san poĉastija ekipu sa 1911 kuna alkohola.
Najbolja investicija ove godine. A šta je sad?
Osijek na Poljudu? Eno i oni su se opametili, jedan
gazda koji odluĉuje, Pero moj. Samo je to naĉin.
On će donosit svoje milijone u klub. A ne ovako,
tonemo u propast. Oće bit ljudi sad u nedilju?
- Bit će koliko bude, Ante moj. Za tebe san
siguran da nećeš bit tamo.
- Naravno da neću. Dok ti mrzitelji Hrvatske i
komunisti vode klub, dok orijunaši vladaju, mi iz
tihe većine ne idemo. Pa ko će uopće bit u nedilju?
- Bit će oni kojima je stalo, ne brini. Curo,
moţe meni hajduĉica jedna, a njemu ovo smeće što
pije. Daj mu duplo.

Ponoć u kvartu

Vraća se Pero doma. Koraĉa laganim hodom

prema portunu i ĉuje neko šuškanje iz mraka.
Okreće se odmah u pravcu trafike jer već zna u
ĉemu je igra. Ne ţeli se puno pribliţavati jer vidi
već koja je priĉa pa da ga kamere ne snime. Već je

194
 HULIGAN PERO

skuţija sve. Stoji Ċanker pored vrata, kleknuo i vrti

po bravi nekim alatom. Preko jedne kamere
nabacio Tommyjevu kesu da ne snima.

Pored njega stoji otvoren i upaljen laptop koji

je ukrao u dućanu. Upaljen je Youtube i na
engleskom filmić Kako provaliti bravu. Netko
dolazi pa se Pero sklanja u portun, ali i dalje gleda.
Zanima ga što će biti. Drugi narkoman dolazi
pomoći.

- A, šooooeee mrrrattteee jeeebee me ono,

brale, nema na hrvatski. Ja kurca je razzuuiiinnn
oovoooo.
Pero otvara vrata zgrade u nevjerici i dok ĉeka
lift komentira u sebi kao svaki puta do sada:
- O, majku vam Ċankersku, pa nije tvrĊava...

Ova je luda

Skoro su dva sata. Nema šanse zaspati jer je

glazba pojaĉana do kraja u drugom stanu i
odzvanja hodnikom:
Kad bi bila ja tvoja voljena, nikada te ne bi
pustila, a ti ne gledaš i ne osjećaš da sam ja za
tebe stvorena, a ja bih sad dala sve da pogledaš u
mene... pjeva susjeda Petra iz sveg glasa. I nema
šanse zaspati uz ovo. Ma kakvi.

195
 Jure Karamarko

- Pero, ljubavi, ne mogu spavati. Daj odi tamo,

pokucaj na vrata, neka smanji malo. Ovo je
neizdrţivo. U polusnu sam, ali ne mogu ovako.
- U boksericama sam, ĉoviĉe. Kako da idem
ovako?
- Ma, briga me, samo na vrata idi i pokucaj.
Jeben joj sve, da joj jeben, njoj i Vesni Pisarović.
Pa ko to sluša još. Aj, molin te, diţemo se rano.
Ovaj izlazi iz stana, zatvara vrata i kuca Petri.
Ona otvara vrata i stoji ispred njega samo u
tangama. Pero je zaprepašten. Kao da je netko
model iz nekog magazina tamo servirao - stoji i
pjevuši:
- Kad bi bila ja, tvoja voljena...
- Petra, jesi li pijana, ĉoviĉe? Daj smanji malo
ovo….
- UĊi unutra pa smanji.
Ovaj bijesan ulazi u stan, dolazi do linije i
smanjuje gotovo do kraja. Okreće se da će ća, a
ova kleĉi pred njim i oblizuje se...

Polumrtav

- Pero! Pero, diţi se, zakasnit ćemo oboje na

posa. Nisi ĉuja budilicu.
- Aaaaa? Koja ura je?
- Ma, diţi se ĉoviĉe, šta si mrtav tako?
- Aaaaa. - trlja Pero oĉi, a one se opet
zatvaraju?

196
 HULIGAN PERO

- Kad si lega uopće? Ja san odma zaspala. Je l‟

smanjila ona tuka glazbu? Jebala je glazba.
- Koja ura je? Imamo li vrimena za kavu? Stavi
kavu, Ivana. Moran pod tuš.
- Pa ti izgledaš, ĉoviĉe, kao da oka nisi sklopija
noćas. Vidi ti podoĉnjake. Ajme, pa kako ćeš sad
radit?
- Ma, dobro san, ne brini, sanja san ĉudno pa
san se izmuĉija u snu. Triba mi tuš i kava.
- Aj poţuri, iden skuvat kavu pa idemo ĉa, ne
smimo zakasnit. Ljubi ga i nastavlja - Dobro ti
jutro.
- I tebi, ljube. Iden pod tuš...
Kuha Ivana kavu i dere se iz kuhinje:
- Je ‟l bila ljuta ova kad si pokuca sinoć? Šta je
rekla?
- A šta će reć tuka. Ništa. Smanjila je odma.
Daj meni sa mlikon stavi kavu.

197
 Jure Karamarko

Pero, ti si mi prvi

- Ivana, iden ja doli auto upalit. Ti zakljuĉaj

stan pa doĊi.
- Ajdeeeee, brzo ću, samo još rumenilo.
Ušao u lift i taman da će se vrata zatvoriti, a
ono neĉija ruka ih zaustavlja. Ulazi u lift i Petra.
- Opet ti. Jutro, susjeda.
- Ljuta sam na tebe.
- A šta ću ti ja. Inaĉe, glazbeni ukus ti je ajme.
- Znaš, ti si prvi koji me odbio. Nevjerojatan si.
- To ti je ţivot, jebi ga.
Otvaraju se vrata, ova bisna izliće, napušta
portun uz zvukove svojih štikli koje udaraju od
ploĉice. Pero sjeda u Punta, pali radio i ĉeka Ivanu.
Evo i nje.
- Ajmo, lipoto, novi je dan.
- Ili jesmo ili nismo. - reĉe ona dok u
retrovizoru još jednom provjerava šminku.

Nikad dosta

- Zašto ideš tim putem? Oćemo zakasnit?

- Ma, kakvi. Stat ću samo na Poljud da uzmem
karte za nas i za Lucu. Neću stić ovi dana od
obaveza. Pretplate su nam za Istok, a idemo na
Sjever ovi put.
- Oli su karte već u prodaji?
- Je. Danas su ih pustili u prodaju.

198
 HULIGAN PERO

- Aj skokni na brzaka, neću da me pilaju na

poslu ako zakasnin.
Zadrţao se oko pola sata, a Ivana bijesna, sad
su već na knap.
- Pa di si, ĉoviĉe. Triba si samo karte uzet.
Ovaj pali Punta, daje gas i napušta parking.
- Iša san usput na odjel za ĉlanstvo, donira san
još 100 kuna.
- Pa već smo platili za dva imena na dresu,
Pero.
- Nikad nije dosta, ljube, nikad. Tek smo na
miljun i trista, a triba nam 35 miljona.
- Ajme, a ko će to skupit?
- Vidit ćeš, samo ćeš vidit, ima nas budala
dovoljno. Jeben ti zeleni val, da ti jeben, pa na
svakom me vata crveno.
- Ne psuj opet.

More ti drugi dat blaga sva…

- Pojaĉaj do kraja, molin te. Ajme koja pisma.

Astiii. Tri san ti dana ljubija oči, cili je ţivot sta u
tri noći, more ti drugi dat blaga sva, al’ niko te
neće volit ka ja... Piva Pero iz sveg glasa.
- Coce, velik je bija, velik.
- Velik navijaĉ Hajduka je bija, ljube, velik.
- Ma pusti Hajduk sad, priĉan o njemu da je
bija velik ĉovik.

199
 Jure Karamarko

- Pa zato i je velik, kako ne kuţiš. Da nije volija

Hajduk, bija bi samo jedan iz mase. Hajduk ga je
obiljeţija, dao mu veliĉinu. Daj sad tu pojaĉaj,
auff, vidi ovo, gle mi ruke, najeţile se, ajme,
ĉoviĉe, pisme, srce će mi iskoĉit:
- Pape i dida bili su Torcida, bila je
boooojjjjaaaaa....
- Pazi kako voziš, ludo!
- I siiinnaaa moooggaaaaa.
- Pero, zabit ćemo se negdi!
- Uvik se znalo za riĉi znane, uvik se
pivalooooo.
- Pero, vrati ruke na volan!
- Marjane, Marjjjjaaannnneeee...

Ćakula na poslu

- A ja ću na Istok, ipak - reĉe jedan od

konobara.
- Ti si u kurcu. - odgovara Pero.
- Priĉa cili grad danima da se sprema
najspektakularnija koreografija ikad na Sjeveru.
Oću to poslikat.
- Ti si budala, brale, pa nije stvar slikat to, stvar
je biti dio toga. Slike ćeš vidit kasnije.
- Ja ću na Istok.
- A kako bi bio šank umisto Istoka? A da te ja
stavin da radiš popodne u nedilju, a? Što kaţeš na

200
 HULIGAN PERO

to? Ideš sa mnom. Ja te kupin autom. Idemo ja, ti,

Ivana i Luca.
- A ko je Luca?
- Aj radi, radi tamo, ne pizdi...

Euforija drma

- Ivana, ĉoviĉe, vidi, vidi ovo.

- Šta je?
- Sve gori. Iz minute u minutu dolaze novosti iz
dalmatinskih gradova. Sve se diţe na noge.
- Ko se diţe, di, šta?
- U nedilju iz svih pravaca organiziraju se
karuseli prema Splitu?
- Pa, Osijek je, kakva euforija?
- Ljubavi, kakav Osijek, Hajduk je! Hajduk!

Imotski

- A ko sad zove u ovu uru?

- Alo. Ko je?
- Pero, brajo, roĊak Šime je. Di si?
- A di ću bit, dragi. U pizdi materinoj, di si se
mene sitija?
- Vidimo se u nedilju doli. Cili Imotski dolazi,
brajo. Sve gori. Slušaj ovo.
U pozadini navijanje neko, deranje, fešta.
- Aj, brajo, ĉujemo se. Gorit će.
Poklopija ovaj. Pero zbunjen.

201
 Jure Karamarko

- Pero, ko je to bija. - pita Ivana.

- Šime, roĊak iz Imotskog. Zva da kaţe da cili
Imotski stiţe u karuselu u nedilju. Ludog li svita.

Di ćemo veĉeras?

- Ima li koji Hajduk u friţideru.

- Nema, dragi. Nisi mislija o tom. Sad se misli.
- Ajmo ća negdi popit piće prije spavanja.
- A di ćeš sad? Nisan se sredila. Neću ovakva
nigdi.
- Ajmo doli u kafić, onda.
Spustili se. Krcato, zapušeno, red na pokeru,
red na šanku, kolona na kladionici, psi u Ċiru.
Jedva su se provukli do šanka.
- Daj dva Hajduka. - naruĉuje Pero i nastavlja -
I dvi hajduĉice da prisiĉemo. Ivana iden se popišat,
eto me za minut.
Ulazi u WC. Pokušava otvoriti i jedva pomiĉe
vrata. Petra sjedi na lavandinu gola i nogama
okruţila Franu, a ovaj makinja u ţivotnoj formi.
Pero se samo okrenuo u šoku.
- Majku mu njegovu, taj ne bira misto ni vrime.

Ajmo, bijeli, ale

Prošlo je dosta vremena, sve dok policija nije

prekinula zabavu. Kafić se polako prazni, a Pero i
Ivana zagrljeni teturaju prema zgradi. On se odvaja

202
 HULIGAN PERO

i prelazi na drugu stranu ceste, diţe ruku u zrak i

poĉinje na sav glas:
- Ajmo, bijeli, ale…
- Ajmo, bijeli, ale - odgovara ona.
I tako cijelo vrijeme. Pas laje u daljini, na
nekoliko prozora pale se svjetla. Neki stari se dere
s balkona:
- Šuti doli, ne mogu spavati.
- Puši kurac - viĉe mu Pero s ceste.
Dolaze nekako do zgrade. Pero bar 20 puta
pokušava otvoriti vrata.
- Pero, ajde, ovo bi i Đani već otvorija.
Ulaze napokon. Zovu lift, ali ne dolazi.
- Nije vrag da je pokvaren? Ajmeee.
- Pokvaren je, moj kurac, zaglavljen je, ĉuješ li
stenjanje? Ajmo, Frane, ale...

Sretan roĊendan

- Više san danas uzbuĊen, nego na

vlastiti roĊendan, imendan, krizmu, maturu,
obljetnice, godišnjice, kućne roĊendane i
ostala sranja. Ljube, viruj mi, sritniji san
danas nego kad san te prvi puta j...
- Pero!
- Ha ha ha, zajebajen, ajde, ljube, šta se
odma idiš, danas Torca ima roĊendan, 66 je
iza leĊa već.

203
 Jure Karamarko

- Nemoj da zakasnimo pokupit torte

usput. Da se ne otope.
- Nećemo, nećemo, imamo vrimena za
sve.
Parkira Pero kraj slastiĉarnice i uzima dvije
torte na broj 66 u Hajdukovim bojama. Ivana ih
drţi u krilu dok prvo nju vozi na posao. Uzima
jednu, a on joj pomaţe nositi. Ona će poĉastiti
kolegice na poslu i prve kupce koji naiĊu u butik, a
on će drugu odnijeti u lokal. On je u ţurbi i
nastavlja prema svom poslu. Stoji torta na sjedalu
dok on vozi. Zamislio se nešto na sekundu, a lik
ispred na vespi zakoĉio. Pero refleksno stisnuo
koĉnicu, torta poletjela sa sjedala.
- Jeben ti majku, aaaaaa, jeben ti sve
redon, da ti jeben. Aaaaaa. Pi...da ti
materina, da ti pi....da materina. Ufff, auuuff,
što san ovako proklet, majku ti jeben.
Aaaaaaaaaa.
Stao sa strane, skuplja onu kremu s poda, sa
sjedala, s vrata. Cirkus teški. Došao na posao lud.
Dolaze lagano prvi gosti. Konobari krenuli kuhati
kave:
- Momci, danas do 3 ure svima su sve
kave besplatno, cila smjena. Znaĉi, svi topli
napitci, ko god šta naruĉi, odnesite i na kraju
kad budu tili platit, recite da je roĊendan
Torcide i da je sve na raĉun kuće.
- Šefe, a što će reć ovi iz Zagreba?
204
 HULIGAN PERO

- Evo njega opet sa ovima iz Zagreba.

Oni gori nek ĉaste kad njima budu
roĊendani. Što pilaš uvik sa tin strahovima,
samo kuvaj kavu, nosi, brate, nosi, šezdeset i
šest je godina iza. Jebeš par kila kave...

Radovi u kvartu

- Teta Vesna, a šta se ovo betonira? Šta rade

pokraj trafike?
- A, sinko, to ti rade postolja neka da mogu
stavit još tri trafike. Grad je da dozvole pa će nas
sad biti više. U stvari, bit će još ĉetiri nove. Tri
trafike i još jedna pekara.
- Asti srca, pa koliko će vas biti onda. Pa neće
bit posla za svih. Dobro da i vi radite.
- A ko će ga znat, mili moj. Tako je kako je.
Udaljava se Pero i gleda narkomana na klupici.
Udarilo mu sunce u glavu, a on i ne zna da sjedi,
samo cvokoće zubima.
- Alo, Đani! Što si ubijen tako, jeben ti mater.
Ovaj se trgnuo, uozbiljio kao da je neki
poslovni ĉovik.
- A, šoe, šoe, braleee oooonnnooo.
- Dolazi tvoje vrime, još malo strpljenja.

205
 Jure Karamarko

Razoruţalo ga u startu

- Pero, a što će ti pet karata za nedilju i Hajduk

- Osijek?
- A dat ću Frani jednu. Nije stiga uzet, pa san
uzeja ja za njega.
- Luca, će popizdit ako on ide s nama.
- Ma, kakvi, zva san je i rekla je da ću mu
šamarĉinu odlipit samo neka je pogleda.
- Oli on ne ide sa novom curom?
- Ma, kakvi. Jutros je odselila ća. Već se ona
raspakirala u Kninu.
- A je? Šta to govoriš?
- Doša joj ćaća iz Knina danas, bisan ka pas.
Doveza kombi, potrpa stvari i nju i odveza je.
Valjda nije nijednom otišla na faks, a on jadan
plaća i faks i stan, a ona i te novce potrošila po
buticima i salonima i na izlaske. Zva gazda ćaću u
Knin da nije stan plaćen. On doša odma. Nema
sveca kojeg nije skinija s neba u beštimama. Eno
stan prazan, ĉoviĉe. Luda kuća. Tija je štapom po
leĊima udrit. Cirkus je bija. Teški šou.
- A šta će nam Frane sad?
- A ništa, razoruţalo ga u startu.

206
 HULIGAN PERO

Maja u liftu

- Veĉer.
- Veĉer.
Kratak pozdrav. Ona stisnula tipku broj 4. Pero
malo zbunjen. Nije valjda nova susjeda. Cura
izgleda bolje od Petre, a to baš i nije lako. Malo
srameţljiva. Ne progovara ni rijeĉ. Nekoliko
kufera stoji na podu. Ona naslonjena ĉita nešto na
mobitelu dok lift ide. Pero gleda u ogledalo. Cura
ĉita NogometPlus i novu Mrĉelinu kolumnu. Misli
Pero u sebi:
- Zadnji put sam pomoga nosit kufere, pa
najeba zamalo. Curo morat ćeš sama. Reĉe naglas:
- Dobro Megi piše.
- Da, oboţavam je. Šteta da ne piše malo ĉešće.
Oh. Evo mog kata.
- I ja sam na tom. Bilo mi je drago, ja sam Pero,
susjed.
- I meni je bilo drago, Maja, nova sam ovdje...

Dobrosusjedski ruĉak

Izlaze Pero i Ivana iz stana, a u isto vrijeme

izlazi i Maja. Jutros ona prva progovara:
- Dobro vam jutro, susjedi.
- Dobro jutro - odgovara Ivana i doda: - Ti si
nam nova susjeda?

207
 Jure Karamarko

- Izgleda da je tako. - smješka se Maja i pruţa

ruku Ivani. - Ja sam Maja, drago mi je.
- Ivana, drago mi je. Ovo je Pero, moj momak.
- Znam, znam, već smo se nas dvoje upoznali.
Ivana je sad malo zbunjena. Pogledava u Peru.
- Ma u liftu smo se srili sinoć kad san dolazija.
- ubacuje se Pero.
- Nije ti momak baš neki kavalir. Istrĉa je iz
lifta ka da ću ga ugrist, sve stvari su mi poispadale,
jedan kufer mi otiša liftom kad san druga dva
izvadila. Nije se niti ponudija da mi pomogne.
- Pero, sram te bilo. - smije se Ivana.
- Susjedi, što kaţete da doĊete kod mene na
ruĉak danas, da se malo upoznamo. Bit će mi
drago.
- Moţe. - odgovoriše oboje.
Prošlo je nekoliko sati. Dolaze Pero i Ivana na
vrata i nose u pitaru kao znak paţnje Hajdukovu
murvu i bocu Hajdukova plavca. Ona na vratima
otvara u trenirci, leţerno, kosa u repu. Ţena i bez
šminke izgleda kao da je miss svijeta.
- Oooooo, murvu san dobila. Baš vam fala.
Niste tribali, sad iman dvi, već san jednu kupila
nedavno. Vino? Moje omiljeno. UĊite, uĊite,
smistite se. Još se nisan stigla raspakirat, samo san
povadila najvaţnije za poĉetak.
Gleda Pero što je to ona najvaţnije povadila za
poĉetak. Ono na zidu stoji uokvirena jedna
Hajdukova dionica, pored toga stoji već uokvirena

208
 HULIGAN PERO

zahvalnica za sudjelovanje u projektu Ili jesmo ili

nismo. Kad je skinula gornji dio trenirke, Pero
ugleda tetovaţu iznad poprsja. One crtice što u
bolnici simboliziraju otkucaje srca, sad su u
kombinaciji s Hajdukovim grbom.
- Ja san već skuvala kavu dok ruĉak ne bude
spreman. - govori ona i donosi na pladnju šalice,
kavu i litru Hajdukova mlika. - Ja san van cila u
Hajduku, nemojte zamirit. - smije se, otvara
Hajdukovu ĉokoladu i bombonijeru, stavlja sve na
stol i leţerno primjećuje Ivaninu tetovaţu na nozi:
- A koliko vidin i vi ste. Idete sutra na Poljud?
Pero, ako ćeš pivo, imaš u friţideru ovo novo, od
Hajduka, u limenci.
- Idemo sutra, naravno, da idemo. Imamo kartu
viška pa ako ţeliš sa nama. - nudi se Pero.
- Bit će mi drago.
- Pero, ljubavi, a Frane? Di je on?
- Frane mi je posla poruku prije, sija je na vlak,
neće bit u Splitu par dana tako da imamo kartu
viška.
- Di na vlak? Di je otiša?
- Otiša je u Knin, pusti ga u kurac, nije
normalan.

Brale, saĉuvaj mi kartu

Vibrira Peri mobitel. Javlja se Frane opet

porukom: - Brale, saĉuvaj mi kartu ipak za sutra.

209
 Jure Karamarko

- Nema je više, jebiga sad. A što ti nisi u

Kninu? – odgovara mu Pero.
- Jesan, evo me na šivanju arkade. Al‟ sutra
san nazad najkasnije. Veĉeras iden stopom
nazad.
- Šta se desilo? - pita ga Pero.
- Ova tuka je pomišala dane. Mislila je da joj
ćaća radi. On doša kući iz birtije polupijan i
naša me s njom u njegovom krevetu u pola
akcije.
- Ne seri. Ne virujen ti, jeben te nesritnog.
Laţeš ka pas.
- Dragi, ubilo me, šta da ti kaţen.
- Jeben ti sve, da ti jeben. - zakljuĉi Pero.
- Satralo, brale, ko nikad. Al‟ vridi mala
svakog šava.
- Nije ti mala ni do kolina novoj susjedi.
- Ĉekaj sad, koja nova susjeda? - pita Frane.

A jeste li za desert?

- Majo, u Splitu si na faksu ili poslovno? -

Ivana postavlja pitanje.
- Faks sam već završila. Radim za jednu
konzultantsku firmu kao prevoditeljica. Zato sam i
došla jer su me premjestili u Split.
- A gdje si do sada radila? - Pero će.
- U Mostaru. Iz Mostara sam inaĉe, nisam
spomenula do sada. Jeste li za desert, moţda?
210
 HULIGAN PERO

- Naravno, naravno. Mostar, kaţeš. Pa kud

Hajduk u glavi curi iz Mostara?
- Nisam jedina, puno nas je sa Hajdukom u
glavi tamo. I ne samo u glavi nego i ode. - govori
ona i stavlja ruku na srce dok otpija gutljaj
Hajdukova plavca.

Danas će gorit

Stoje ispred zgrade Pero, Ivana i Luca. Ĉekaju

da se Maja spusti pa će krenuti.
- Pero, aj nazovi je da doĊe. - Ivana
malo poţuruje.
- A na što da je zoven? Otkud mi broj?
- Pozvoni joj ode na zvono pa će se
javit na parlafon.
Pero pozvonio i Maja se stvarno odmah javila.
- Alo, Majo, pa ne idemo na modnu
pistu, aj ĉekamo te.
- Silazim odmah. Eto meeee. Kljuĉeve
sam traţila po stanu.
Ovaj Perin kolega javio da će doći ipak
direktno na stadion. Pero je sretan jer ne mora ići
po njega pa sad moţe odmah poĉeti piti. Iz stana
ponio Karlovac u limenci. Gleda zadovoljno
Hajdukov grb na njemu kako se orosio. Otvara
limenku, pjena malo prsnula, a on na brzinu posrĉe
svaku kap, šteta da se prolije. Zadovoljno povlaĉi
novi gutljaj i govori Ivani i Luci:
211
 Jure Karamarko

- Danas će gorit. Auuufff. Gorit će sve!

Luca sve nevoljko gleda. Ne stiţe ništa ni reći,
a Pero već otvorio pivo i za nju. Daje joj u ruku i
sam u euforiji nazdravlja. Ivana svoje pivo takoĊer
otvorila. Luci ne da vrag mira pa ipak nabaci
komentar:
- Samo su ti baklje na pameti.
- Pa jesan ja ikakve baklje spomenija? -
pita Lucu i povlaĉi gutljaj.
- Pa reka si da će gorit.
- A šta samo baklje gore? - govori on i
povlaĉi nekoliko novih gutljaja.
- A na šta si ti mislija, onda?
- Luce, Luce, još puno mlika moraš pit
da bi razumila. Kuţiš? Ne kuţiš, ne razumiš,
ne moš ti to razumit. Baklja, koju spominješ,
se upali. Gori 60 sekundi i ugasi se. Ja ne
priĉan o tom. Ja kad kaţen da gori, mislin na
dušu, na srce, na dišpet. Kako kaţe u pismi
ono, gori duša, gore obrazi. Razumiš? Ne
razumiš. Gori sad dok pijen ovaj gutljaj jer
osjećan Hajduka kako mi klizi grlom. Gori
kad se masa sliva prema stadionu. Gori kad
vidiš guţve prid kafićima, gori kad gledaš
krcate parkove ljudi sa šalovima. Gori,
izgara, Luce moja, kad na Dugopolju stanu
kilometarske kolone iz svih krajeva.
Tim ljudima isto gori, izgara. Gori kad
putuju, prolaze pored neke benzinske, a ono
212
 HULIGAN PERO

na odmorištu kolone sa šalovima, ljudi koji

se ne poznaju, a idu na isto mjesto autima,
kombijima, busevima, vlakovima,
trajektima, katamaranima, iz svih krajeva i
svih smjerova, spaja ih isti plamen. Nije to
plamenĉić koji tinja, to je, Luce moja,
buktinja koja guta. Gori u svakom kantunu
grada, u svakoj pismi na ulici, na svakom
sretnom licu koje srićeš. Razumiš? Ne
razumiš, ne moš ti to razumit. Gori kad
gledaš kolone ljudi na blagajnama, dok
gledaš oca koji sina nosi na vratu.
Gori dok gledaš starca koji nosi kušin za
pod guzicu, dok gledaš momka i curu u
dresovima za ruke kako se drţe i gori kad
vidiš grupu momaka iz kvarta kako se
pribliţavaju stadionu. Gori, Luce moja, dok
si u koloni ljudi na ulazima, gori dok te
pretresaju. Gori duša pri svakom koraku dok
se pribliţavaš onom otvoru, ulazu na
stadion. Gori dok savladavaš svaku skalu
dok ne doĊeš na svoje misto, dok gledaš
kako se puni, dok osjećaš te ljude, tu kemiju,
taj zanos. Gori dok im gledaš lica, taj osjećaj
moći, ponosa, dišpeta, prkosa. Osjećaj dok
oko sebe imaš na tisuće ljudi sa istim snom,
sa istim ciljem, da sebe daju dušom i tilom
svom klubu. Gori kad se ruke dignu u zrak,
kad krene pisma i kad se tisuće stope i u

213
 Jure Karamarko

momentu postanu jedno. Ne moš ti to

razumit, Luce, nije to 60 sekundi plamena
jebene baklje. - govori Pero sjajnih oĉiju i
naginje limenku te ispija do kraja ono što je
ostalo.

Luca bez teksta, bez rijeĉi, bez zraka. Ivana se

smješka, ona ga zna, ona ga razumi, ono osjeća sve
to s njim, oni to ţive. Izlazi Maja iz portuna,
Hajdukov šal joj vezan oko pasa, kosa je u repu,
cvike su na glavi. Smješka se ona ekipi i govori im:
- Eto me, idemo. Aufff, danas će gorit...

Kako je prošlo?

- Pero, Frane je. Zapeja san 20 kilometara od

Knina. Baterija mi crkla pa san uţica ĉovika
za poruku. Daj samo mi napiši kako je
prošlo sa MaĊarima?
- Lom dragi, gorilo je! Hţv!

Frane i jake veze

Ĉim je granulo sunce Peru je probudila neka

zvonjava. Mislio je da je poštar, a ono Frane zvoni
na parlafon. Upravo je stigao stopom iz Knina.
- Dragi, aj diţi se, ja te ĉekan u lokalu. Iden
tamo.

214
 HULIGAN PERO

Nakon pola sata stigao je i Pero. Dok nije ušao

u lokal, jedina moguća tema bila mu je sinoćna
utakmica, emocije, strast, pun Sjever. MeĊutim kad
je vidio Franu kako izgleda, priĉa je krenula u
drugom pravcu.
- Frane moj, lipo te iznadovaća taj. Baš si mi
šestan. Ljepotane moj. Da te ne znam dobro, ne bi
te ni pripozna. Pa ja san mislija, kako si ti to
ispriĉa, da je to jedan šav, dva moţda. Ti izgledaš
ka da si iz ringa doša, ka da te 12 rundi obraĊiva
neko.
- Ne govori ništa, dragi, jedva san ţiv osta.
Ajme.
- Što ćeš popit?
- Neću ništa, neman za papar, ĉoviĉe. Uţica san
u Drnišu 15 kuna od nekih lokalaca. Neka dva, srili
me da stopiran pa me odveli na piće, izrakijali se
dobro nekon brljom i onda me vratili nazad i prije
nego će oni ća, dali mi 15 kuna.
- Eto, jeben te luda, imaš 15 kuna, a ţališ da
nemaš za kavu. Ha ha ha. Zajebajen ajde, ja ću
platit, budalo.
- Pa neman ni njih, dok san tebe ĉeka, uboja san
na kladari sve na 3 para. Sad će biti ili poglavnik ili
pokojnik.
- Jeben te, ludog. A reci mi šta je sad sa
malom? Koja je šema? Imaš li plan kakav?
- Ja joj rješavan posa i ĉim se to sredi, ona
dolazi opet u Split pa će radit i sama plaćat stan.

215
 Jure Karamarko

- Ĉekaj malo. Ti joj rješavaš posa? A di, molin

te lipo?
- Oli ti nisi ĉuja?
- Nisan. Šta? Di?
- Otvara se nova kladionica u kvartu, iman jaku
vezu tamo. Znan ovog voditelja jer san stalno tamo
kod njega u drugoj poslovnici pa san potega priĉu.
Mene cijeni kao jednog od najstalnijih gostiju.
Mislim da je to 100 % riješeno, zicer dragi, maloj
san javija da se pakira i da bude spremna uskoro.

Brajo BTJ

Nova poruka iskoĉila preko ekrana. Otvara

Pero jednim potezom prsta, a ono opet roĊak iz
Imotskoga.
- Brajo, BTJ, jesi li vidija?
- Nisan, šta, di, koja je šema?
- BTJ pa 15. 11. Hajduk igra u Imotskom"
- Vidimo se tamo onda.
- Pa zapalit ćemo Imotski BTJ...

Na drugom kraju grada

- Halo?
- A šta se javljaš tako sluţbeno? Halo? Moţeš
stavit još da mi Adelle svira kad zoven, Hello, its
me ! Frane je, ko će bit drugi, alo? Petra?
- Ma znan da si ti.
216
 HULIGAN PERO

- A šta nemaš moj broj spremljen?

- Ma nije, slab je signal u Kninu pa je samo
zazvonilo, nisan ni vidila tko me zove.
- Dobro, dobro, dobro, ajde. Slušaj. Zva me
ovaj moj, malo se nećka oće te uzet, ali pokaza
sam mu na Facebooku tvoje slike i objasnija da će
ljudi dolazit zbog tebe, da će bit posla, razumiš.
- I što je rekao?
- A bogati, što će reć, pa je na guzicu kad te
vidija. Petra, dobila si posa. Pakiraj se i dolazi
prvim vlakom.
- Yesssssss! Hoćeš zajedno sa mnom u taj stan?
Pa da podijelimo troškove?
- Naravno, ĉin mi ovaj prika javi za neke
kombinacije što sad rišavamo, u lovi san, ne brini,
plaćat ću ga ja sam. Triba mi malo vrimena, al‟
jaka je šema, tako da san u biznisu. Ti plati sad
depozit i rentu, a ja ću sljedeći misec.
- U kojem si biznisu sada, Frane?
- Nije za priko telefona, ozbiljni su to poslovi,
ajde ne brini, spremi stvari i na vlak.
U to vrijeme na drugom kraj grada Luca ulazi u
jednu splitsku ljekarnu:
- Dobar dan, molit ću vas test za trudnoću...

A nismo ti mi u Splitu

- Hej Ivana, jesi li u stanu da naletin? - nazvala

je Luca.

217
 Jure Karamarko

- Hej moja. Nisan. Nismo ti mi u Splitu.

- A di si?
- Evo na veĉeri u restoranu Jeny.
- Di je to, ĉoviĉe?
- U Tuĉepi.
- Pa kojeg Boga radite tamo?
- Pero mi je obeća da će me vodit ima dosta
vrimena, pa, eto, zaletili se danas. Poslije negdi na
piće jedno, i pravac Split, onda.
- Ajde onda, uţivajte, sutra ću te zvati da se
ispriĉamo.
- Ko je to bija? - ubacuje se Pero.
- Ma Luca. A šta si ti isti momenat se mobitela
uvatija, šta sad ĉitaš?
- Ĉitan da su momci stari 10 godina iz NK
Zameta bili gosti Hajduka i gledali utakmicu uţivo
juĉer. Što misliš od njih 16, koji su bili, koliko njih
se navuklo na Hajduk sinoć?
- Navuĉen li te ja, bit će ti, ajde jedi. Dobar tek.

A, daj dva dima

Vratili su se kasno u Split prezadovoljni, siti i

dobrog raspoloţenja, priĉali o imenima svoje dice
jednog dana pa im nekako paše ako bude muško,
da bude Bernard po Bajdi Vukasu, a ako bude
curica, oni bi da bude Branka, po Brankici
Ramljak. Smijanje cijelim putom. Pero taman ubo
Punta na staro mjesto i bacio pogled prema trafici

218
 HULIGAN PERO

jer mu je to postala navika. Za divno ĉudo veĉeras

nitko nije pokušavao provaliti. Par susjeda izveli
pse na kasnonoćno sranje i pišanje. Kvart spava.
Dok su prelazili cestu prema zgradi, kad, eto, iz
daljine trkom dolazi Maja u tajicama kroz koje se
vide tangice, na nogama tenisice za trĉanje, majica
kroz koju se ispod vidi ta petica, kosa u repu,
slušalice u ušima. Vidjela ih je i stala, izvadila
slušalice iz kojih se ĉulo Zauvik ćeš ostat ljubav
mog ţivota...
Pozdravljaju se i liftom kreću na 4. kat.
- Susjedi, naletite kad se otuširan da podijelimo
koje pivo prije spavanja.
Naletjeli su. Naravno, da jesu. Izašli su na
balkon, Pero mota duhan, Maja i Ivana otvorile po
pivo. Maja izvadila joint, zapalila, povukla dim i
nudi njima.
- A, daj dva dima. - reĉe Pero i doda: - Nećemo
sad odbit, - zatim nazdravlja Ivani Hajdukovim
Karlovcem...

Dobro je sve

Nervoza. Na stolu redom ĉokolade, grickalice,

keksi, 15-ak limenki Hajdukova karlovaĉkog,
kikiriki. Nitko ne jede, nitko ne pije. Pero sjedi i
drţi glavu meĊu rukama, Ivana tipka po mobitelu
nervozna, samo vrti bez veze. Stigla je i Maja jer
su i nju zvali pa će ruĉati kasnije. Njoj je malo

219
 Jure Karamarko

nelagodno jer još ne zna dobro ekipu bez obzira na

to što su se brzo sprijateljili. I Pero je nervozan.
Progovara prvi:
- Gospe ti više, pa jesi li se popišala?
- Ĉekaj tamo. - odgovara Luca iz WC-a.
Još desetak minuta nervoze je uslijedilo. Nitko
nije rekao rijeĉ. Nije baš da je dobra situacija.
Frane je zasra i to kako ga je zasra.
Otvaraju se vrata, izlazi Luca s testom i govori:
- Dobro je sve.
Odahnuli su svi, Pero otvara Karlovac, Maja
uzima jedan sebi i komentira:
- Vrime je da Hajduk napravi i kondome, ne
tribaju nam ove napetosti. Šta ti kaţeš, Ivana? Ha
ha ha ha.
- Samo nek prave, za Franu i takve, nama ne
tribaju, ha, ljubavi?
- Vas su tri, a ja sam, odjebite s tim temama. -
reĉe Pero i otvori još po dvije pive za Ivanu i Lucu

Di ćemo za Novu?

Popilo se lijepo uz dobru zajebanciju, stigao je i

Perin kolega s posla s gajbom Hajduka jer ga je
ovaj zvao da donese. Cure priĉaju o Frani već uru
vremena. Maja je nekako zakljuĉila da nema ţelju
uopće ga upoznati. Pero mu ipak šalje poruku:
- Naleti, Hajduk teĉe u potocima...
- Ne mogu, na kolodvoru san i ĉekan Petru.

220
 HULIGAN PERO

- Luce moja, je, prijatelj mi je, i sve, ali nemoj

bit tuţna. Koraĉaj dalje. - ispalio je Pero.
- A netko je tuţan? Budalo, radije smisli di
ćemo za Novu godinu? Još malo pa triba poĉet
planirat.
- Nema se tu šta smišljat i planirat. Za Novu
idemo odma prvi dan na kućice na rivu u kolonu i
uĉlanit se u Hajduka.
- Ma, za doĉek te pitan.
- A zaboli me ona stvar, smislit ćemo di ćemo
tad, prvi prvoga znan di smo, lako za drugo...

Petra, imam dojavu, ne brini

Petra je upravo pohvatala konce i poĉela raditi

u kladionici, a Frane poĉeo tući jaĉe radno vrijeme
od nje. Maher za finski hokej, specijalizira ĉešku
drugu ligu, a najjaĉi je za prva kola teniskih
turnira. Košarka, zbroj koševa, to mu je tajno
oruţje. Uz njega je tu sad i susjed Ante. On je,
kako sam za sebe kaţe, kladioniĉarska stara škola.
Posljednji put je na kladionici dobio još dok je
postojala kladionica SportTIP jer bi oni znali u
ponudu staviti utakmicu koja se već odigrala dan
ranije. Ante tad ne bi falio nikad.

221
 Jure Karamarko

Stoje njih dvojica i smišljaju tiket uru vremena.

Frane dolazi kod Petre na pult. Ona unosi 15
parova.
- Koliko da stavin?
- Stavi 200?
- A di su pare?
- Neman pare. Ne brini. Prolazi 100 % tiket.
Samo ćeš mi isplatit 200 manje i to je to...
- Frane, jesi li siguran?
- Ne brini kad ti kaţen, ima Ante neke dojave,
ovo je ka kuća.

Pero, brale, spašavaj

- Alo.
- A šta je. Nema te ĉuti otkad si Petru upozna.
- A, brale, šta ćeš. Znaš me, znam te.
- Di si? Šta ima?
- Evo rišavan neke stvari oko stana. Uzimamo
neke sitnice. Zato te i zoven.
- Je l‟ triba pomoć nosit stvari?
- Ma, ne, ne. Već smo unili. Tija san te pitat
200 kuna da posudiš.Triba mi danas hitno. Vratin ti
uskoro. Znaš da su u mene sigurniji nego u banci.

Sevilla, Borusia, Juve

- Evo me, ljube. 200 kuna za tebe san donija da

ne brineš.

222
 HULIGAN PERO

- Eto, vidiš šta se desilo. Mogli smo par dana

jesti za te novce. - odgovara Petra tiho jer je
kladionica krcata tipova koji je bare i vise tamo po
cijele dane.
- Ma, ne brini uopće. Kad osvojiš naslov, niko
te ne pita za poraze unutar sezone. Danas se
vadimo, vidit ćeš. Na dobrom smo putu.
- Pa nećeš valjda opet, ljubavi? Otkaz ću dobit.
- Ma, kakav otkaz. Ajde tipkaj. Juve mi stavi
hendikep. Daj Borusiju dvostruki hendikep. Stavi
300 na to pa zapiši. Samo ćeš odbit od dobitka.
- A šta sa Dinamom?
- Kako šta? Stavi trostruki hendikep, Gospe ti.
To je ka kuća.

Namirisan i uporan

Pero dolazi pred zgradu, a tamo na vratima stoji

lik. SreĊen tip-top, vidi se upravo se tuširao,
namirisan je, uglaĊen. Nosi nekakve papire,
kuverte. Pero traţi kljuĉeve i vidi da ovaj stiska
zvono tamo gdje piše Maja.
- Halo, tko je?
- Ej, ja san. Ostali su ti papiri na poslu. Baš mi
je usput pa sam ti ponija.
- Ajde, fala ti, ubaci u poštanski sanduĉić.

223
 Jure Karamarko

Ovaj osta posran cili. Svijet mu se srušio.

Gleda ga Pero kako ubacuje papire i odlazi
pognute glave.
- Ovo je bilo dobro ka gol u 90-oj. - misli Pero i
ulazi u portun.

Gogi Masnica

- Alo, Gogi, brale. Frane je.

- Koji kurac oćeš.
- Slušaj. Triba mi 500.
- Di si?
- U kvartu.
- Eto me.
Doša Gogi kojeg od milja zovu Masnica. Vadi
500 za Franu.
- Sve znaš. Vidimo se 2. 12. i pamet u glavu.
Ulazi Frane u kladionicu. Petra u šoku, vidi i
ona da je „pao”.
- Ajde ne tresi se, bogati, ljube. Evo ti 300 onih
i aj tipkaj.
- Što da tipkan, ĉoviĉe?
- Kako što? Argentinci tribaju poĉet, Ĉile, Peru.
U igri smo. Ne tresi se...

U kuhinju ljubavi

Tušira se Pero. I Ivana gola ulazi pod tuš. Nije

dugo trebalo da krene akcija.

224
 HULIGAN PERO

Nakon petnaestak minuta kaţe on:

- Ajmo na kauĉ, od Hajdukovih ploĉica po zidu
ne mogu se skocentrirat.
Prebacili se na kauĉ. Nakon petnaestak minuta
akcije Pero gleda u slike koreografija na zidu,
šalove, uokvirenu dionicu. Vidi ona u ĉemu je igra.
- Pero, ajmo odavde.
On je uzeo u krilo i ne pušta je. Krenuo prema
sobi s njom.
- Ne u sobu, ljubavi. U kuhinju. U kuhinju.
- Zašto ne u sobu?
- Zato jer san danas stavila Hajdukovu
posteljinu. U kuhinjuuuuuuuu, daaaaaa.

Pusa u terencu

Kaţu da je najslaĊi duhan onaj iza seksa. Pero

je izašao na balkon. Zarolao jednoga lagano,
otvorija limenku Hajduka, zagledao se u daljinu,
povukao dim od gušta, potegao gutljaj, s ljubavlju.
Gleda prema zgradi preko puta. Kladionica se
zatvara. Vidi Petru kako zakljuĉava vrata i
pretrĉava cestu. Tamo je neki lik ĉekao u X5-ici.
Ušla je trkom. Nagnula se i dala mu pusu te su se
uputili u nepoznatom pravcu.
Pero poteţe još jedan dim i još jedan gutljaj i
komentira.
- Frane moj, jeba si jeţa, dragi moj.

225
 Jure Karamarko

Izlazi Ivana. Nosi Hajdukovu trenirku, gornji

dio.
- Obuci, nemoj mi se razbolit. Svjeţe je vanka.
Daj mi gutljaj.
- Ljube moja, hladna piva i vruća ţena. Pa ima
li šta bolje?
Ona se smješka i vraća u stan, a on opet
komentira dok povlaĉi posljednji dim:
- Ivana je sve.

Isplata i novi poĉetak

Toĉno je 10 sati. Frane je pred kladionicom.

Petra unutra priprema ponudu i svaki tren će
otkljuĉati. Kakva noć je ovo bila. Ĉile, Argentina,
Peru. Sve je prošlo. 2700 ĉistih. Još koju minutu i
njegovi su. Dolazi i voditelj poslovnice u X5-ici i
pozdravlja Franu.
- Legendo, kakva mi je Petra? Zadovoljan?
- Dobra, amigo. Dobra je da je to ĉudo. Nemam
rijeĉi. Ajde ţurim na sastanak. Sritno.
Ulazi Frane po isplatu. Petra mu daje novac i
govori da je to to. Završena priĉa.
- Ok. Nećemo više.
- Ne. Ne. Krivo si shvatio. Ovo sa nama je
završena priĉa.
Još pola sata su razglabali i onda je napustio
kladionicu s punim dţepovima, ali s drugim
gubitkom. Baulja ulicama i mozga što se dogodilo,

226
 HULIGAN PERO

di je zaglavija, koji mu se kurac dogaĊa. Eno i

Poljuda. Još je jutro. Prolazi iza Zapada i vidi odjel
za ĉlanstvo. Hvata se za novĉanik, ulazi i vadi
1911 za donaciju i ime na dresu. Ostalo mu je još
oko 800. Zove Masnicu da doĊe po svoje novce.
Ima još za kavu i duhane. Gleda u daljinu i govori
sam sebi:
- Vrime je za novi poĉetak. Budaletino, vrime
je.
Okreće se prema Poljudu i nastavlja monolog:
- Hajduĉe, malo san te zapostavija, oprosti mi,
neće se ponovit.

#IŢTV

- Pero, ljubavi. Mislila sam se malo. Ja bi novu

tetovaţu.
- Šta, di?
- Vjerojatno na lopaticu ili na drugu. Misto mi
je svejedno.
- Šta bi stavila?
- Dio konstrukcije krova Poljuda, tako nešto, i
da piše uz to #IŢTV.
- Šta da piše?
- #IŢTV.
- Koji je to Bog? - malo je on zbunjen.
- To ti znaĉi I ţene te vole. - pojašnjava mu
Ivana.

227
 Jure Karamarko

- Znaĉi onda ja priko cilih leĊa stavljam

HNKNŢ.
- Šta je to?
- Hajduče, ne kradi nam ţene. Ha ha ha ha.
- Budaletino, samo se ti zajebavaj, ne bi virova
koliko je nas ţena pod tim sloganom.
- Ma stavi, samo stavi, zajebavan se ja, kako
ono? #IŢTV?
- Da, da. - odgovara ona umiljato i mazi se.
- More, samo stavi.

Maja ne daje meda

Na ulazu u Perinu zgradu sreli su se Frane i

Maja. Gleda Frane malo zbunjen. Ne vjeruje da
ţena moţe tako dobro izgledati. Tako prirodna, a
kao da je po narudţbi napravljena. Gleda joj u
tetovaţu i obara ga s nogu. Razmišlja da potraţi
stan u najam ovdje jer ovdje je zlatna ţila. Ţene su
sve bolje jedna od druge u ovoj zgradi.
Povezao je odmah da je to ta nova susjeda Maja
koju je Pero spomenuo. Povezala je i ona da je to
Frane jer Luca i Ivana su pokazivale slike.
- Frane, drago mi je. - ispalio je.
- Maja. - odgovorila je sluţbeno bez napomene
da joj je drago.
- Ja sam prijatelj od Ivane i Pere. Oni tu ţive.
Puno sam ĉuo o tebi.

228
 HULIGAN PERO

- Znam da ţive tu. Upoznala sam ih već. I Lucu

sam upoznala isto. Dobri smo si svi. Puno sam i ja
ĉula o tebi. Ugodan dan. - reĉe Maja i produţi u
svoj stan.
Frane pokucao Peri na vrata. Ovaj otvara.
Nakon što je Frane prepriĉao doţivljaje iz lifta,
ovaj mu samo govori:
- A šta si ti mislija? Pa ti si ka pĉela. Ti bi sa
cvita na cvit. Maja ti ne daje meda, dragi, bar ne za
tvoju košnicu. Zaboravi to, taj cvit zaboravi...

Ivanine rime

- Uĉiš, ha? Lipo je vidit skripte oko tebe.

- Ma vraga uĉim. Pišen pismu. Nije neka rima,
baš.
- Daj da vidin. - istrgnuo Pero Ivani papir.

7000 pretplata
42000 članova
84000 dlanova
1300000 u 7 dana
Kod kuće puni tribine
U gostima prolaze, i skaline
Mrze ga, na njega se pale
S glavama u pijesku
Sitne duše male
Eto svima prva mista
Dok je naša borba čista

229
 Jure Karamarko

I da nikad prvi ne postane

Bit će najveći
Sve dok naš ostane.

- Ivana.... No coment. Lajkam

Maja sreĊiva stan

Nakon što se napokon smjestila i udomaćila,

Maja je odluĉila malo srediti stan. Ivana i Pero su
se ponudili pomoći tako da je pala prava radna
akcija. Pero se zaletio Puntićem kupiti Hajdukovu
sluţbenu bilu boju za pituravanje. Njih dvije
skoknule su da Maja kupi Hajdukovu posteljinu za
sobu. Dok su to obavljali, u stanu se hladilo
nekoliko Hajdukovih Karlovaca.
Pero se bacio na piturivanje dnevnog boravka, a
njih dvije su mijenjale posteljinu. Pala je odluka da
će sljedeći mjesec promijeniti i ploĉice u WC-u jer
je gazda stana rekao da će to odbiti od stanarine.
Na laptopu joj poĉetna strana Hajdukov
preglednik. Slušaju on line Radio Dalmaciju. Pero
još malo pa je gotov.
Zove ga Frane i pita zašto ga nije zvao da im
pomogne. Maja skuţila po priĉi o ĉemu ova
dvojica priĉaju i u smijehu dobacuje:
- Ne da su mu šanse minimalne, nego taj šanse i
nema. Pozdravi ga.

230
 HULIGAN PERO

Skuhala kavu da se malo odmore, otvara

Hajdukovo mlijeko i lijeva ga u šalicu.
- Sad, Pero, zamisli koliko bi brzo Hajduk
ispliva financijski kad bi svi njegovi navijaĉi
konzumirali samo njegove proizvode i kupovali
samo u Tommyja. Ĉudo, a?

Rotacije, duge cijevi, kratke igle

- Koji je sad kurac, Ivana? - diţe se Pero s

kauĉa i izlazi na balkon.
Na ulici policijska vozila, rotacije, sirene. Cijeli
kvart je blokiran. Od rotacija sve fasade bljeskaju.
Naoruţana specijalna policija pretresa svaki auto.
- Ivana, daj upali TV. Pojaĉaj.
Otvara Hajdukovo pivo i znatiţeljno gleda.
Glas spikerice: NeviĊena pljaĉka u Splitu.
Opljaĉkana je djelatnica kladionice koja je iznosila
utrţak. Šteta se procjenjuje na preko 50 000 kuna.
Djelatnica je prevezena u bolnicu, a policija traga
za nepoznatim poĉiniteljem koji joj je na grlo
stavio narkomansku iglu prije nego je oteo sav
novac.
- Dţanijev rukopis, ljube. Siguran sam.

Vrijeme smrti

- Vrijeme smrti - 19:50.

- Šteta ovako lijepe cure.

231
 Jure Karamarko

- A šta ćeš. Sve smo probali. Pošaljite je na

obdukciju.

Dţani je prizna sve

Prvi privedeni ulazi u postaju. Unose ga jer je

ubijen toliko da ne moţe ni hodati. Par puta dobiva
imenikom po glavi i malo po rebrima.
- Govori.
- Mrateee, a šoooee. Šo.
- Di si bija veĉeras?
- Nissaaaa jaaa, ništaa.
- Đankeru, ne jebi nas ode (šamar) sa sranjima.
Cura koju si nedavno opljaĉka, ubijena je (opet
šamar) i ima da pivaš.
- Neaann ja pojma, braleee, onooo.
- Priznaj odma. Uštedi nam vrime. (udarac u
rebra ) Di si bija?
- A, braleee, ajj reću. Prizna, al‟ nesluzbeooo.
- Majku ti jeben, nesluţbeno govori. Di si bija?
- Na Pujankama. Iša sa puknit traiku tao. Ţena
me potirala elektrošokeron. Eo vidi mi rebra. Još
struje ima.
- Kolega, pusti narkomanĉinu. Nije taj. Sidi tu
dok ne provjerimo priĉu.
- Imaš duan, brale?
(Šamar priko glave)

232
 HULIGAN PERO

Splitski huligan usmrtio bivĉu curu prije puta u

Rijeku

Mediji su na nogama. Frane je doveden u

postaju. Na sebi je imao šuškavac na kojem je
pisalo Torcida i bilo je dovoljno za histeriju. TV
Reporter javio se s mjesta te izvijestio da je Frane
poznati huligan koji je ubio bivšu djevojku. Na
svim portalima izlaze vijesti o curi (Luca) koja ga
je već ranije ostavila zbog huliganizma. Desetci
tisuća graĊana sipaju mrţnju u komentarima.
Zakljuĉak je samo jedan - da su huligani po
zatvorima, ovo se ne bi dogaĊalo. Mediji prenose
priĉu o momku za kojeg se sumnja da je bio u
Francuskoj, neki su ga vidjeli ovo ljeto i na
Ugljanu. Mnogi su ga prepoznali i kao crtaĉa
svastike. Upravo je najavljena i emisija Otvoreno s
temom huligana koji je ubio. U to vrijeme na
Dalmatinskom Portalu, koji je bio suzdrţan, nakon
nekoliko sati izlazi vijest da je u Dugopolju na
naplatnim kućicama zaustavljen crni X5 i da je
pronaĊeno 50 000 kuna na sjedalu. Uskoro
opširnije… dok nacija traţi linĉ za Franu i
otvaranje Golog otoka za njemu sliĉne...

Frane, plaĉen zbog tebe

- Hej, Franĉesko, valjda te još smin tako

zvati. Evo ura i po je pa ti šaljen poruku.

233
 Jure Karamarko

Nisan stala plakat satima. Ne mogu gledat

što ti rade i koliko te mediji razapinju. Dvi
godine smo skupa proveli, ja te znan, znan
te, jebemu miša. To nisi ti, to ne moš bit ti.
Evo ĉitan da su uhitili voditelja kladionice
koji je sve prizna. Mediji te blate i dalje,
ljuta san na cili svit. Pucala bi u nebo od
muke. Eto, tila san da znaš, sada kada ti je
najteţe, da mislin na tebe i da san uz tebe.
Izdrţi. Jak si uvik bija. Nemoj da te slomi
ovo sranje. Eto, pokušat ću zaspat. Lucija. Ili
ako oćeš, ka nekad, Luce... Ciao. :)
Poslala mu je poruku. Nije mogla ĉitati sve laţi,
sve montaţe i izmišljotine. Taman je pokušala
uvatit san kad Frane vraća poruku:
- Pustilo me, oćeš doć po mene prid istraţni
ako ti nije crnjak?
- Eto me za 15 minuti. - odgovorila je Luca,
skoĉila se iz kreveta, obukla se na brzinu i
krenula.
Mala Nissan Micra ţute boje stoji parkirana, na
zadnjem sjedalu neki rozi jastuĉić. Na kljuĉevima
kao privjesak visi mala štiklica. Nervozna je.
Lupka prstima po volanu dok kiša pada. Eno ga,
izlazi.
Zagrlila ga je. I on je nju. Bez poljupca, samo
zagrljaj pun poštovanja.
- Jesi gladan? Oćemo na topli? - pita Luca.

234
 HULIGAN PERO

- Fala šta si došla. Na naše misto? - reĉe on i

ulazi u auto.
- Jesu te tukli unutra, Frane?
- Ma, nisu. Bilo je korektno. Odma sam tamo
pojasnija da san u to vrime bija na Poljudu. Iša san
donirat još 200 kuna za otkup dionica, baš u vrime
kad se to desilo. A mediji me poslikali dok me
privodilo, a šta moš oĉekivat drugo od njih nego da
zakuvaju priĉu. Zadrţali su me dok nisu pregledali
videonadzor oko Poljuda i utvrdili da san ja zaista
tamo i bija.
- Ajme meni. Nikako se smirit od muke. Bolje
da ne ĉitaš ujutro portale.
- Ma kakve portale, ĉoviĉe. Neman vrimena za
to. Ujutro su dva derbija.
- Kakvi derbiji?
- Hajduk - Dinamo, pioniri i kadeti. Bore se za
naslov i jedni i drugi. Iden s gušton pogledat.
- Jesi li siguran da si dobro?
- Ne brini, zaista.
Nakon toploga odvezla ga je Luca kući.
Nagnuo se i dao joj pusu u lice. Na izlasku je
rekao:
- Hvala ti za poruku još jednom. Lipo spavaj.
- Frane?
- Reci.
- Lipo spavaj. - rekla je, upalila ţutu Micru i
krenula kući kroz puste ulice kišnoga Splita...

235
 Jure Karamarko

Slavim ove dane što si tu

- Pa, majku mu jebem, uvik kasnimo. Ajde

poţuri, molin te, Ivana.
- Pa to su pioniri. Ajde sad ću.
- Ma to je Hajduk! Razumiš. U svim
kategorijama.
Voze prema Poljudu. Malo je bio nervozan, a
onda ga je dio Gibonnijeve pjesme bacio u trans.
- Slavim ove dane što si tu!!! To je to, Ivana.
Poraz, pobjeda, drugo ili deseto misto, sve je
nebitno, mi slavimo zajedniĉke dane. Nama uvik
sunce sija!
- LuĊaĉe moj. Stani, eno Luca nas ĉeka. A šta
će njoj dvi kave za van? Luce troje nas je.
- Jutro ekipa. Nije kava za vas. Ala lipe pisme,
Pero podebljaj malo...

Mater vam jebem !

- Ovo ti je peta cigara zaredom, Pero.

- Nervozan sam ka pas i ljut.
- Imaš zašto i biti. Ajde bit će bolje. - tapše ga
po ramenu Ivana.
- Ma, ne, ne. Ne zbog poraza. Lako za to.
Ravnodušan san oko toga. Poraz ili pobjeda, doĊe
ti na isto. Ljubav je uvik tu. To što tinja ne more
niko ugasit. Ljut san na ove prije. Na tu gubu.

236
 HULIGAN PERO

- Na koga?
- Na sve smećare koji su zatvarali oĉi kad su se
crne torbe iznosile devedesetih. Na sve koji su bili
spremni biti slijepi, gluhi i nijemi. Samo im je
tribalo dovest Doris na centar, Grdovića da potpali
sa Dalmatincen. Samo je neko iz kancelarija triba
odbrusit prema Zagrebu u dva tri ĉlanka, oplest po
Dinamu i to je bilo dovoljno. Dovoljno da ne vide
da grobari Hajduka unutar kluba zasukanih rukava
kopaju mu grob. Ljut san na naše roditelje ĉije su
mozgove isprali i kojima su kroz medije usadili
stav. Ljut san na sve koji su odmahivali rukom i
pravili se slipi. Svi koji ne ţele svatit da smo ostali
duţni neku lovu za „suĊenje” baš kad su zadnje dvi
titule došle i kojima je to sasvim normalno. Ljut na
sve koji nas normalne smatraju nenormalnima jer
oćemo pošteno. Ljut na sve koji su šutili
desetljećima dok se ormar u klubu punio sa preko
110 sudskih sporova i tuţbi. Na sve koji nisu
postavljali pitanja dok se šakom i kapom davalo po
400 do 500 iljada godišnje igraĉu. Jeben im mater
svima. Svi skupa su naš klub doveli do ovoga. Nisu
ovi na terenu sad krivi što su ovakvi. Da neko nije
pokra milijone, ima bi ovaj Hajduk danas novaca
da plati boljeg trenera. Bilo bi za boljeg napadaĉa
ili za bolju obranu. Imalo bi se za kvalitetne igraĉe,
pa bi i rezultati bili bolji. Ali ne. Generacija prije
nas je šutila i glumila navijaĉe dok je tovar šeta po

237
 Jure Karamarko

atletskoj, a danas nama nabijaju na nos: Eto vam

vaš Hajduk.
Izlazi na balkon, hvata zrak i dere se da ga
cijeli kvart ĉuje: - Pušite kurac, piĉketine! Naš je i
ostat će baš! Mater vam jebeeemmmm!
- Pero, smiri se!
- Kako da se smirin? Kako, majku im jebem,
kako?
- Bit će bolje.
- Ne mogu ĉekat 10 godina da isplatimo 25 %
dionica i ko zna kolko još do 51 %. Ne mogu. Za 2
tjedna mi je plaća, sve ću donirat, Ivana. SVE. Sve
ćemo uplatit. Jebe mi se za misto na dresu, jebe mi
se. Ima jedno misto u mom srcu. Hajduk je tamo i
moramo ga ojaĉat što hitnije. Ima nas dovoljno, ej
42 000, dogodine 50 000. Sad ili nikad.
Opet se dere s balkona: - Stoko splitska, majku
vam jebem za sve godine šutnje!
.- Smiri se, zvat će neko policiju.
- Boli me kurac, Ivana. Neka zovu, piĉke. Samo
neka zovu, uzalud im je. Miševi.

Teški chill

Već je prošlo jedanaest sati. Subota je. Nije

nitko od volje. Došla je Maja, donijela par
zarolanih napravica i 6 Hajdukovih pivica. Frane je
naletio, donio je i on pod rukom 6 Karlovaca.
Ivana je spremila neku manistru samo da pivo

238
 HULIGAN PERO

ljepše ide. Pero je lagano došao k sebi. Kad navijaš

za Hajduka, dolaţenje k sebi ti je već rutina.
Rekla je i Luca da će naletjeti. Došla je i nosi
pod rukom Oţujsko pa su joj objasnili prvi put da
se u ovoj kući to ne pije. Maja opet odlazi u stan po
svoj laptop. Vraća se.
- Zapali u stanu, briga me. Ledeno je vani.
Prozraĉit ćemo. - govori Pero dok je raspakirao
Hajdukove kekse i nastavio: - Isti su kao Jaffa.
Maja pali Stone Roses i pjesmu Made of stone.
Svatko pije svoju pivicu. Tu i tamo poteţu koji
dim. Pjesma odzvanja stanom, pjevuši se domaća
obrada, svima poznata. Kakav oporavak, ej.
Brutala.
- Kunemo se u te, kad nas u svit baceeeee... -
skoĉio Pero, a dlake se odmah nakostriješile na
rukama.
- A sidi doli, jeben ti sve. - smiruje Ivana.
O Rijeci više nitko i ne misli. Frane se
premješta do Luce. Maja baca komentar:
- Najviše volim dušobriţnike i deţurne
moraliste koji mi broje jesam li zapalila 2 puta
mjeseĉno ili tri, što san obukla, s kim izlazin ili s
kim spavan, za koga ću navijat. Plaćam svoje
raĉune sama pa ću i ţivit kako ja oću. Ma, jebite se
svi.
- Mi u Splitu bi sad rekli: Maja je sve! - reĉe
Ivana, potegne dim i doda: - A šta ćemo sa
manistron?

239
 Jure Karamarko

- Ma, jebo manistru. Majo, pojaĉaj ovu stvar. -

Pero će na to dok nogom udara ritam i pjeva: -
Kunemo se u te...

Pušing na klupi

- Kakav je ono trener? Pa nije on Pušnik, nego

Pušing. - Ante doĉekuje s komentarom odmah na
vratima kafića.
- Malu s ladnin. - Pero naruĉuje i ne komentira.
Uzima Telegram i sjeda za stol.
- Evo ga i novine opet ĉita. - uporan je Ante.
- Samo Holigu i Jurišića.
- Te orjunaše ĉitaš, mila majko, sinko. Mala,
dupli Vlahovac. Nego Pero reci mi...
- Nećemo o Hajduku. U redu?

Sad će ih kaznit?

- Evo, ĉitan, Pero, za ove rasistiĉke ispade

prema Jeffersonu. Oće bit Rijeka kaţnjena? A?
- Ne.
- Kako misliš ne?
- Pa nije se ni dogodilo.

240
 HULIGAN PERO

- Kako nije kad piše da je. Svi su ĉuli.

- Nije delegat. Znaĉi da se nije ni desilo.
- Mila majko, di ţivimo.

Ajmo malo razgledat

Učinija je lip dan pa da razbiju dosadu pala je

odluka da će otići napraviti Ċir do Poljuda i malo
se prošetati po prstenu oko stadiona. Drţe se za
ruĉice. Ivani na nogama Startasice Hajduka.
Lagano ćakulaju o nekim samo svojim temama -
zajebancija i taj Ċir. Došli su do onih stepenica iza
Zapada koje vode prema fan shopu pa Pero otvara
temu.
- Ajmo doli.
- Di doli?
- Pa do fan shopa.
- Pa šta ćemo sad tamo?
- Ma Ċir, da malo razgledamo šta ima.
- Ti si ka dite, pa znaš napamet svaku stalaţu.
Aj, šta ću od tebe, ajmo.
Spustili se i razgledaju svaki artikal kao da su
unutra prvi put u ţivotu. Ne bi se reklo da su tri
puta mjeseĉno tu. Prolaze kraj odjela s
proizvodima za bebe. Gleda Ivana sve one slatke
majice, dudice, boĉice, maramice, sve ţivo.
Rastopila se.
- Pero, i ja bi bebu. Omeeee.
- Moran pitat Stipu oko toga.

241
 Jure Karamarko

- Majko Boţja, ko je Stipe?

- Naš bankar, ljubavi, naš bankar. Pomalo, daj
da isplivamo malo, ja bi se zadavija da našem
anĊelu ne mogu priuštit ovu boĉicu ode ili majice
ove, ili da skratim, sve ovo što vidiš. Ajmo korak
po korak, povraćat kredite sve, zatvorit dugove,
stabilizirat se malo pa ćemo onda.
- Jeba te Stipe, da te jeba - govori ona i smije
se, uzima malenu majicu za curice i nastavlja -
Ommmmeeeeee, oomeeee...

Lipo in je reka Jeliĉić

- Jesi vidija šta je reka Jeliĉić, a? Svaka mu

ĉast. Napokon da je reka neko šta ih ide. -
komentira grupica umirovljenika u kvartu. Dvojica
igraju šah, a oko njih se skupilo 7-8 starĉića koji
komentiranje prekidaju samo na sekundu-dvije
kako bi ispratili poteze ovih dvaju velemajstora.
Pero zastaje na momenat da ĉuje šta je rekao
Joško.
- Lipo in je reka. Brbića i Burića su potirali i
srozali i klub i vrijednost momaka. Ovo ne vodi
niĉem.
- Triba vratit legende i ljude koji će se fajtat s
Mamćen, a ne ovako.
Peri ne da vrag mira pa se ukljuĉuje:
- Stari, dok ti se Top fajta s Kraljen i dok se ovi
smrtnici pale na vaš fajt, nisi ni ubra da ti je neko

242
 HULIGAN PERO

poija sve pijune i da nemaš više šansu dobit partiju.

A boli te kurac, bitno da se Top fajta s Kraljen.
Okrenuo se i otišao te nogom napucao
Lowenbrau od 2.5 litre koji su ovi upravo
ispraznili...

Kad krenemo

Stoji Pero na balkonu. Zamotava duhan kao

inaĉe. Kvart miruje kao da je ljeto. Ĉuje se svaki
šum, svaki glas iz zgrade preko puta. Dolje, pored
trafike, na klupici sjede Đani i još dva pajdaša.
Prema trafici i ne gledaju. Nisu valjda odustali.
Peru zainteresiralo o ĉemu priĉaju ova tri
prekaljena mahera pa je zarolao još jedan duhan i
sluša.
- Mrateee, oonnoo to nam je zicer.
- Ka si onoo rekaaa, aaa.
- Prvi prvog, braaalleee.
- Pukni ćemo kućicu na rivi.
- Neće bi ništa.
- Viruj, mrattee, ka ti kaeennn onooo. Masa će
se uĉlanjiva u Ajduka. Biće par sto iljada.
- Mratteee, ooonooo, to na je šansa ţivota.
- Jebeš trafike. Plan je, mrateee, onnoo da se
malo pritajimo do noe godie, oonooo. Jesi me
ubra?
- Jesa, jesa. Kalat ćemo malo, a onda, brale, ka
krenemo gori će nebo i zemlja.

243
 Jure Karamarko

- Goriće....
Gleda Pero, ne vjeruje što sluša i misli:
- Oće, oće, majku vam jebem, izgorene tako.

Slikavanja po brdima i rudnicima

- Brajo moj, kakve su to baze s tin kalendaron?

Ka neka slikavanja po selima? Gledan neki dan oće
malog Vlašića bura odnit na Pagu. Danas gledan
oće kamena ploĉa past na nogu Jeffersonu u
kamenolomu na Braĉu. Gori tiraju momke da se
penju i slikavaju u Kninu po tvrĊavi, trĉe neki
igraĉi po Biokovu umisto na Poljudu. Na šta nam
je Hajduk spa, mili moj. Ka da je modna agencija,
a ne klub. Mala, daj dupli Vlahovac, muka mi je od
Hajduka. - reĉe Ante u elementu kao inaĉe.
Pero pije malu s hladnin i pita Antu:
- Ante, a reci mi, je l‟ ti bila muka kad su za
300 000 eura po sezoni neki trĉali svako jutro po
Marjanu umisto na Poljudu?

Dobro doša u kvart, debilu!

Pero na parkingu izlazi iz Punta s kesama iz

Hajdukova fan shopa. Kad, eto, pored njega bisno
auto se parkira. Iz njega izlazi Roko, stari kolega iz
prvog srednje. Gleda u Peru, gleda u kese.

244
 HULIGAN PERO

- Pero moj, di si ti bija onda kad je mene ćaća

odveja na Sjever. Uzeli u švercera karte. Di si bija
na Dundalku, na Dnjipra, brale, na Dinama.
Nabraja on tako svih 7 utakmica na kojima je
ukupno bio u 5 godina. Doselio, taman. Ćaća mu
kupio stan u kvartu. Nisu se vidjeli nekoliko
godina i sad će on ţivjeti preko puta.
- Nakotili ste se s tin jebenim pretplatama. Ja
san za Dnjipro mora u švercera uzet karte. Ne znaš
ti osjećaj, brale, kad je lom. - objašnjava mu on na
parkingu sa 7 utakmica ukupno u nogama u 5
godina. - A di si ti ono ka? Istok, ha?
- Ne znaš ti, Roko moj, osjećaj kad bura dim
donese sa Sjevera. Ne znaš kako je ĉekat da se
razvije koreografija, kad se razvlaĉi parola meĊu
nogama pa ĉekaš da se digne. Ne znaš kako je
gledat oko sebe kad debili zviţde momcima od 18
nakon 1 krivog pasa. Ne znaš ni kako je bit tamo sa
5000 na stadionu koji prima 34 000 na Cibaliji. Ne
znaš kako se koţa jeţi i srce ubrzava na: Istok
poludi, Ajmo bili, ale ili DoĎite vamo! Vjerojatno
ne znaš ni di je fan shop, ni kako ĉlanska izgleda,
ni koliko je debel album za karte sa 7 godina
odlaţenja na svaku. Ne znaš, brale, al‟ zaboravija
si i da ovo nije 1. srednje. Dobro doša u kvart. -
prilazi mu Pero, odvaljuje šamarĉinu, a ovaj pao na
pod. Pero se okreće u pravcu portuna:
- Ode san pa ako ti nije jasno nešto, javi se,
debilu.

245
 Jure Karamarko

A di mi je ţuta strijela?

Leţi Frane sam u krevetu i šalje poruku. Ne da

mu vrag mira. Mora je poslati i gotovo.
- A di mi je ţuta strijela?
- A di će bit. Parkirana. Šta ima?
- Evo, izleţavan se. Dosada. Ti?
- Gladna. Kopan po friţideru. Jesi ti gladan?
- A nako, nako. Zašto?
- Naše misto? Topli?
- To mogu uvik. I kad nisan gladan. Samo
kratak san sa municijon. Iman taman za dva
topla.
- Super. Ja ulijen gorivo u auto i platin dvi
ţuj... ovaj, dva Hajduka, eli.
- Ha ha ha. Aj, more. Kad me kupiš?
- Uskoro. Aj.

10 zapovidi, pa ti vidi

U dnevnom boravku na zidu objesio Pero

uokvirenu sliku. Na njoj samo nekoliko plavih i
crvenih linija i masnim slovima naslov: 10
zapovidi, pa ti vidi!
Redom stoji napisano:
1 - U sijeĉnju se uĉlani
2 - U srpnju se pretplati
3 - U prosincu kupi kalendar
246
 HULIGAN PERO

4 - Kad se donira, doniraj

5 - Kupuj klupske proizvode
6 - Prati hajduĉke proizvode
7 - Ĉitaj N+, Holigu, Jurišića,
DalmatinskiPortal
8 - Od dućana samo Tommy
9 - Navijaj na stadionu, a ne kući
10 - Uĉlani barem 1 osobu uz sebe.

- Pero, ljubavi, pa u što nam se ovo stan

pretvara, jebemu miša. Što je ovo?
- To san stavija 10 zapovidi da se zna.
- Ti si lud. Ja bi radije sliku od nas dvoje.
- Jebiga Ivana, nas dvoje danas jesmo, sutra,
moţda, i nismo, kod Hajduka nema ili jesmo ili
nismo. Tu se zna da jesmo.
- Ti si lud. Jebi se.
- Lud ili ne, pa ti vidi.

Momak koji mi se sviĊa

- A di si mi, susjeda? (cmok)

- Hej, Majo. (cmok)
Izljubile se Maja i Ivana kao da se nisu vidjele
dva mjeseca, a ne dva dana.
- Di si pošla, Majice?
- A do Tommyja. A ti, mala?
- Isto. Ha ha. Eto ćemo skupa.

247
 Jure Karamarko

Ušle njih dvije po spizu. Hvata se jedna za

Hajdukovo mlijeko, a hvata se i druga. Uzima
Maja namaz, uzima i Ivana. Obje pruţaju ruku na
Hajdukov jogurt. Ivana stavlja sir u košaru, Maja
sa stalaţe s ĉokoladama uzima pet komada od
Zveĉeva s natpisom Samo ti, uz Hajdukov grb.
- Majo, da te pitan ovako neobavezno. A šta je
reć da nemaš momka? P, ţeno, izgledaš ka avion.
Mora da se otimaju za tobon.
- Isto im je svima. A šta da ti kaţem. Momak
koji mi se jako, ali baš jako, sviĊa, na ţalost je
zauzet. Tako da i ne mislim o tome baš. Radim
svoj posao. Odem na Hajduka, ĉesto. Neki hobiji
uz to, ţivim leţerno. - reĉe Maja i uzima
Hajdukovu manistru.
- E, i ja ću jednu manistru. Zauzet kaţeš? Šteta.

Vesna se opustila

- Jutro, Pero, ljubavi.

- Jutro, teta Vesna. Duvan i rizle. A šta ste vi
tako dobre volje?
- A malo san se opustila. Nikad duţi period bez
provala. Napokon u miru dolazin na posa i odlazin.
- Zapantite. Đani nikad ne spava, nema
opuštanja. E, da. Dajte mi i Telegram.
- Prodala sve ima uru.
- Nema veze. Tako je to otkad su Holiga i
Jurišić prišli kod njih.

248
 HULIGAN PERO

- A ko su ta dva?
- Ma, nije bitno. Ţurin. Teta Vesna, zapantite
da Đani nikad ne spava. Nema opuštanja. Pogotovo
naveĉer.

Falša roba

Ţurilo se Peri jako. Istrĉao je iz auta, a na putu

prema stanu sluĉajno je ramenom oĉešao nekoga.
Samo je ispalio – o skuţajte, i nastavio prema
portunu. U liftu tišina, mozak radi, podsvijest kao
da govori da je već negdje vidio toga što ga je
oĉešao ramenom. Ulazi u stan i odmah pravac na
balkon. Gleda tipa kojeg lako prepoznaje iako sad
na sebi ima Adidas-trenirku, nove tenisice, torbicu
oko pasa. Oko njega stoji grupica momaka starih
14, 15 godina. Vidi Pero da mu daju novce, a i on
njima nešto daje.
Izletio Pero iz stana nakon nekoliko minuta.
Ovog više nije bilo. Gleda Pero oko sebe. Svi se
već razišli. Ipak, ne da vrag mira pa ide iza trafike
da vidi. Sjedi tamo Đani na podu i broji novce, a
kraj njega nekoliko otvorenih kutija paracetamola.
- Majku ti Ċankersku, da ti majku Ċankersku...

Susjed Ante i kamilica

Ulazi Pero u kafić i ugleda smrknuta lica. Cura

polira ĉaše i Peri daje mot glavom prema susjedu

249
 Jure Karamarko

Anti. Ovaj sjedi sam u kutu. Na stolu neki fascikli i

ĉaj od kamilice. Nema ni traga Vlahovcu.
- Donesi mi malu s ladnin. Iden tamo.
- Ante, a šta je, pajdo? Kamilica se pije? Voliš
sportski ţivot, sklek, disciplinu?
Ne odgovara ništa ovaj. Otvara fascikl i vadi
papire. Nalazi iz bolnice. Pero nije puno ĉitao.
Dovoljno je vidio. Rak jetre. Nije dobro.
- Ante, ne znan šta da kaţen, u piĉku materinu.
- tapše ga po ramenu.
- Pero moj, kamilicu san zadnji puta pija još je
Tito ţiv bija.
- E, to su bila vrimena. - pokušava Pero dati
neke pozitive i odrţavati temu.
- Naravno, prava vrimena. U to vrime nas je po
10 iljada haralo Beogradom. Hajduk je bija velik
klub i nije ga ulica vodila. Znalo se ko pije i ko
plaća.
- Nije tebi ništa, Ante moj. Vas sa takvim
stavovima ništa ne moţe slomit. - odgovara Pero i
stavlja šećer u kavu.

Kad Vlahovac brige briše

Ja san ti drug kad loše krene... grmi iz kafića.

Tek je devet uri. Galama odjekuje kvartom. Pero
gleda s balkona. Unutra lom, ljudi po stolovima.
Pjeva cijeli kafić Vratio sam se ţivote... Pero
zbunjen. Ide vidjeti koji je Ċir.

250
 HULIGAN PERO

Ulazi u lokal. Na svakom stolu boca Vlahovca.

Ante na stolu.
- Ajdeeee. Vratio sam se ţivote...
Pero gleda s vrata. Cura nosi novu bocu. Ante
vidi Peru na vratima i grmi:
- Novi ţivot se raĊa...
- Alo, koji mu je kurac? Ima rak, a on slavi?
- Ma, vraga ima. Skuţija je da nije njegov
datum roĊenja na nalazima. Pomišalo ga sa nekim
drugim Antom. - govori konobarica dok Ante na
stolu grli bocu Vlahovca i pjeva:
- Što je, ljubavi moja, prema toj sreći što pruţaš
je meni...
- Ludoga grada.

Nekog trebam ja

- Pero, a šta ti je danas. Izgledaš mi

pogubljeno. - pita ga Ivana.
- Mrzim reprezentativne stanke, ljubavi.
Vikendi su predugaĉki.
- Meni ĉak i paše ovaj vikend da
nemamo planove i obaveze. Iman dva dana
slobodno pa ću se bacit na skripte i uĉenje
malo. Šta ćeš ti?
- Ne znan još. Moga bi popodne
pogledat Hajduk - Maccabi u miru.
- U miru? Pa gleda si to već 20 puta. Di
je Frane? Ajte negdi.
251
 Jure Karamarko

- On je poša u Zadar danas. Slikaju se

tamo za kalendar, on i Luca.
- Oli su skupa opet?
- A kaţe on da nisu, jeba ga ja. Ĉudni su
mi.
- Nije mi ona ništa spominjala. Hm. E,
zaboravila san ti reći. Maji je doša neki
paket malo veći iz Mostara. Rekla san joj da
ne brine, da ćeš ti otić s njon autom dovest
ga iz pošte. Moţe?
- Ma moţe. Tu smo da pomognemo.
Prošlo nekoliko sati i Pero ĉeka ispred zgrade
da Maja doĊe.
- Susjeda. Napokon.
- A pusti me, ţivĉana sam. Idemo?
Smjestila se ona u auto. Pero izlazi s parkinga
dok svira neka lagana stvar.
- Pa šta si nervozna?
- A fali mi Hajduk, mrzim ove stanke.
Pero ne odgovara ništa. Samo pojaĉava glazbu i
dodaje malo gasa dok autom odzvanja Grašina
stvar Nekog trebam ja, trebam nekoga... Ĉim je
ubra pjesmu, mijenja stanicu.
- Daj, vrati nazad, ona stvar je lipa bila...
- Bila je lipa kurac moj. - misli u sebi Pero i
vraća pjesmu dok ona zamišljeno gleda kroz
staklo u Prometov autobus i pjevuši.

Pogodi iz prve
252
 HULIGAN PERO

- Ante, a ţivnija si mi, a?

- A nego šta san, brale. Već san pomislija da ću
u pravcu Lovrinca uskoro.
- To ti triba bit upozorenje, ĉoviĉe, a ti piješ sad
još više. Koji ti je kurac?
- Ma, boli me kurac, mali. Moji su novci i ja ću
s njima di ja oću. Moje je pravo. Isto ka šta ti
ulaţeš svoje novce u rupu bez dna oko Hajduka i
tog Vašeg Hajduka, tako i ja ulaţen ode u kafiću.
Ĉak osin ulaganja u dionice Vlahovca ja i maloj
doniran manĉe. Mala? DoĊi amo. Dolazi kad ti
kaţen, jeben ti krv. Sa koliko si juĉer manĉe išla
kući? 150 beba, ha? Pa to ni konobar u Graše
nema, ĉoviĉe.
- Samo ti doniraj, dragi.
- Nego šta je ovo, svi napadaju neke bivše
igraĉe zbog izjava nekih. Ja sam zna sritat neke,
moj Pero, i to su ljudine samo takve. Nema kad me
ne bi momak podboĉija kad bi ga išlo.
- Pa di si ih ti srita kad ne ideš na Poljud?
- Pero, Pero, pa ti nikad nauĉit. Ako mi je ovo
dnevni boravak, di mi je onda kuhinja?
- Kasino?
- Pogodi iz prve, jeba majku svoju. Mala, daj
dupli Vlahovac.

Ivana, zovi hitnu

253
 Jure Karamarko

Pala je noć. Prije spavanja Pero rola duhan na

balkonu. Gleda kako Đani i još dvojica razvlaĉe
produţni kabel.
- Ivana, aj izaĊi na balkon, predstava će. -
govori Ivani i nastavlja komentirati sam sa sobom:
- Eto kako će se on pritajit do nove godine.
Dovukli oni kabel do trafike i otišli. Vraćaju se
nakon nekoliko minuta i nose brusilicu. Ukljuĉili,
upalili. Buka se ĉuje kvartom, a kad je prislonio na
lokot, sve je poĉelo sijevati. Misli se Pero kako će
Dţani napokon uspjeti. Frcaju iskre. Lokot samo
što nije otpao kad se zaĉuje:- Aaaaaaaaaa…
Frca krv na sve strane. Brusilica na podu još
uvijek radi. Jedan na podu leţi, a druga dvojica ga
ostavili i pobjegli u panici.
- Ivana, zovi hitnu. Iskrvarit će tamo, majku mu
Ċankersku.

Prijatelji ka

- Frane, nešto ste se kasno vratili ti i Luca?

Imaš li mi šta za reć? - pita Pero dobroga starog
prijatelja.
- LuĊaka od njega. A šta da ti kaţen? Nismo
skupa. Poslikali se, vratili se nazad i to je to.
- Ţuta Micra je viĊena na odmorištu. Znaš da su
mi javili, budalo. Jeba si, a?

254
 HULIGAN PERO

- Ma nisan. Bili smo bez benzine ostali. Ja san

iša sa kanticon po nekoliko litara dok je ona
ĉekala.
- A šta ste vi sad, onda? Daj, definiraj.
- A ono, prijatelji ka.
- Nakon dvi godine ste prekinuli pa ste prijatelji
ka?
- A, e.
- Aj onda na veĉeru doĊi. Pozvat ću Maju. Vas
dvoje, Ivana i ja. Malo da se druţimo.
- A Luca?
- Šta te briga za Lucu kad ste samo prijatelji ka.

Raj na zemlji

Došao je Đani u posjet kolegi. Donio mu na

poklon jednu naranĉu i pola kutije keksa Jaffa.
Ovaj leţi u krevetu. Fali mu pola šake što mu je
brusilica odnijela.
- Mrateeee, ostavija si meee onooo kaa
ţivotinjuuu. Ono, razoĉara si, mrate.
- Sori, mralee, kiksa san. Bija san ubijen, nisan
mislija. Zatooo sa sa ode. Brale, kako je?
- Dţani, mrate, spojilo me na sve ţivo, na
tabletama san, ubrizgavaju mi svake 2 ure ko zna
šta u me. Po noći mi daju narkotike da ne boli, 24
ure dnevno san na ljekovima. Kako će bit.
Dţaniju se zjenice raširile. Ne viruje.

255
 Jure Karamarko

- Mrate, raj na zemlji. Da je bar mene isiklo.

Mrateeee, koji si sritnik. Dvajsĉetri ure dnevno
onooo... Raj na zemlji, mraaleee...

Treći stan na ĉetvrtom katu

Momak koji je tek doselio, nosi u rukama samo

jednu kutiju. Preko ramena mu stoji torba s
laptopom. U uhu mu je handsfree. UglaĊen. 30-ak
mu je godina. Crne oĉi, crna kosa, bradica,
markantan, reklo bi se. Maja izlazi iz stana i ide
prema liftu, a on izlazi iz svoga.
- Prodaj ĉim se popenje na 1078 i ne ĉekaj ga
na 1073, molim te. Ne zanima me. Sad, sad, sad
prodaj. To je to. Toooo.
Skida slušalicu, uzbuĊen. Maja ga gleda. Nije
joj jasno.
- Kako volim ovaj posao. Uf. Hej, ljepotice, ja
sam Igor, novi susjed.
- Radiš u hodniku, novi susjede?
- Radim uvijek i svugdje. Upravo sam zaradio
pola milijona. Jeben je osjećaj. Idem se raspakirati
i pod tuš.
- Samo to imaš od stvari?
- Naravno, sve što mi treba je tu.
- Sretno, Igore, ja sam Maja. - odgovara ona i
odlazi prema liftu dok ploĉicama odzvanja svaki
puta kad pete dotaknu pod. Ušla je u lift, vrata su

256
 HULIGAN PERO

se zatvorila. Uzela je iz torbe ruţ i dok popravlja

šminku, gleda se u ogledalo i govori naglas:
- Hm, umišljenko neki. Ja sam Igor i zaradio
sam pola milijona. Boli me kurac za tvoje milijone.
Otvorila se vrata, neka gospoĊa stoji i gleda
Maju i ne vjeruje da takva cura psuje.
- Skuţajte, gospoĊo.

Proteini

- Ala lipog datuma, Pero moj. Vidi ovo.

- Ivana? Šta govoriš? Kakvog datuma?
- Pa 19. 11. ti doĊe ka 1911. Ovu subotu pada
devetnajsti, taman kad je utakmica.
- A to, a e. Znan. Idemo na Dinama, a? Taman
u pet uri pada poĉetak.
- Moremo. Ja san slobodna. Nego, nisi mi reka
da si poĉeja trenirat? Vidin da nam je puna
kredenca proteina i dodataka prehrani.
- Pa, Hajduk je potpisa novog sponzora.
Dobavljaĉi za dodatke prehrani. Odma mi je došlo
da od gušta malo poradin na sebi. Ja jaĉan tilo, a
usput jaĉamo Hajduka. Svi dobivaju tako, ljubavi
moja. Svi.

Pero, moramo popriĉat

- Ljubaviiiii, pa di si cilo jutro? Zva san te.

257
 Jure Karamarko

- Imala san posla nekog. Nisan se mogla javiti.

DoĊi sidi. Moramo nešto popriĉat.
- Šta je sad?
- Sidi. Aj.
- Ivana, ne jebi me s otin. Govori.
- Dobro je sve. Ajde, sidi. Slušaj.
- Pero...
- Trudna si?
- Pero...
- Govori, jeben ti sve.
- Nisan trudna. Istetovirala san se jutros.
- Ajde u kurac, pa šta me jebeš na taj naĉin. Pa
reci odma. Već si rekla da ćeš stavit onaj IŢTV. Ne
bi da ću se ljutit. Ono što smo priĉali da ćeš staviti?
To si?
- Ne, ne. Nešto drugo. Nisan znala oćeš se
sloţit i zato san napravila bez da san te pitala.
- Ma šta si stavila, onda. Daj pokaţi mi.
Ona maknula robu. Gleda Pero i ne vjeruje. Na
tetovaţi kruţnica. Unutar nje nekoliko pilića, a u
sredini stoji jedan istaknut, s cvikama preko glave,
o svom poslu, u svom filmu, boli ga kurac za cili
svit.
- Ivana, šta je ovo? Pile?
- To si ti, ljubavi. Drugaĉiji od svih, drugaĉiji i
moj. Volin te. Volin te, pile moje...

258
 HULIGAN PERO

Ako odeš...

Kakva drama se odvijala pored trafike. Đani se

svaĊa s curom. Da, da. Zaista. Pa on ima curu.
Ona, da se najkraće nekako opiše, izgleda lošije od
njega. Gdje ju je do sada skrivao, ne zna nitko. Ali
evo je, tu je, u kvartu. Ubijena kao nikad do sada.
Heroin je vjerojatno loše kvalitete. Đani je grli i
govori joj mrate. Ljudi gledaju show s balkona.
- Mratee, znasss da volin te.
- Odjebi, narkomanĉino. - govori mu ona i
pridrţava vatu ispod podlaktice.
- Ti mi se javi, kujooo. Ĉuješ, mrale, daj rišit
ćemo. Pomiri se sa mnom.
- Neću. S ama je goto o e. A e.
- Ljubo, mrate, (umisto ljube kaţe on Ljubo)
ako odeš, ej, ej, ako me ostaviš.
- A šta ćeš ako oden?
- Ako odeš uvenu ću
Investitor

Igor se pokušava spojiti na internet u novom

stanu, ali ne ide. Nakon što je iz pedesetog puta
dobio sluţbu za korisnike, stavili su ga na ĉekanje.
Nakon pola sata, odustao je. Uzeo je svoja dva
laptopa i spustio se do kafića. Odmah na vratima
doĉekala ga je već uhodana ekipa. Poremetio im je
radnu atmosferu. Mislili su da je inspekcija.
Naruĉio je piće i zamolio lozinku. Cura mu govori:

259
 Jure Karamarko

- Zovi, ĉovika.
- Molim? Koga da zovem?
- Bez razmaka, spojeno, sve mala slova.
To je lozinka.
- A šta si ti, pobro, mislija da moraš
zvat? - ubacuje se Ante sa stola pored i
nazdravlja mu Vlahovcem.
Malo se svi opustili. Ovaj na dva laptopa radi.
Anti ne da vrag mira.
- A, nu. Ĉime se ti, ĉoviĉe, baviš?
- Ulagaĉ. Ja sam ulagaĉ.
- Opaaa. Tu smo. Mala, Vlahovac!
Brajo, pa uloţi u Ajduka da rastiramo ove
komunjare.
- A, ne ulaţem u nogometne klubove.
Rizik je. Nema dobiti i zarade. Novac se
teško izvlaĉi, a i navijaĉi koji oĉekuju
investitore, previše su zatucani. Misle da će
netko njima pokloniti teško zaraĊene novce.
Investitori novac ulaţu tamo gdje će ga
izvući s velikim kamatama, s dobiti. U
Hajduk se isplati uloţiti, rasprodati sve
mlade momke na trţištu, izvući dobit
maksimalno i onda ga prodat dalje nekom i
vratit tako investiciju.
- A Hajduk?
- Pa briga investitore kako se klub zove
i što će biti s njim kasnije. To je samo ime

260
 HULIGAN PERO

na burzi, gore na ploĉi, plus, minus, uloţi,

izvuci, zaradi, prodaj i tako u krug...
- Mala, Vlahovac... Nisu ovi komunjare
i orjunaši ni loši kakvih ima.

Majo, vridiš više

Vraća se Pero doma i razmišlja. Ljut je ka pas

zbog ovih novih izmjena koje je HNS donio, a svi
mediji prešutjeli. A jedan klub na koji pravilnikom
najviše udaraju, šuti kao da se to njega ne tiĉe.
Ubada Punta s dva poteza na jedino slobodno
mjesto ispred zgrade. Ţivĉan, najradije bi se
ispuhao od bijesa. Izlazi iz auta i vidi ispred zgrade
Maju kako se prepire s nekim agresivnim likom.
- Pusti me na miru, kretenĉino. Šta me pratiš?
- Majo, saslušaj me. Upozoravan te.
- Odjebi od mene, rekla san ti sto puta, ne šalji
mi poruke. Lud si.
Pero se pribliţava. Ovaj uporan, stavlja joj ruku
na rame. Ona mu u suzama miĉe ruku s ramena, a
on je hvata svom snagom za zapešće.
- Slušaj me, kuj....
Pero je zakoraĉio na prvu skalu i pogodio ga iz
raskoraka šakom. Jedan udarac i ovaj bez svijesti
leţi pored vrata. Zakoraĉio je nogom preko njega,
otkljuĉao vrata i ušao u portun. Prije nego je
zatvorio vrata, Maji je rekao.
- Majo, ne triba ti takav debil, vridiš više.

261
 Jure Karamarko

A da bude Marta?

Nakon veĉere i maratonskog seksa, Pero je

otvorio friţider u ţelji da uzme pivo. Gleda i ne
vjeruje.
- Ivana, koji kurac Oţujsko radi u friţideru?
- Ajme, to je Luci ostalo zadnji put. Zaboravila
je ponit.
- Šta da pijen sad, koji kurac? Ajme.
- Pa popij to, ajde, briga te, ljubavi.
- Ma kakvi. Nema šanse. Iden se zaletit uzet
negdi nekoliko komada. U ovoj kući se pije samo
karlovaĉko Hajduk.
Obukao je jaketu. Zaletio se Puntom na kiosk
koji radi 24 sata. Kupio je 6 limenki Hajduka i
pravac doma, izašao na balkon i zamotao duhan.
Otvara Hajduka, srĉe hladnu pjenu s otvora i
povlaĉi prvi gutljaj.
- Auff. Dobra.
- A da bude Marta? - ubacuje mu se Ivana s
vrata.
- Koja Marta? O ĉemu ti?
- Pa ako budemo imali curicu?
Pero otvara novo pivo i dodaje joj ga. Ona
donijela dekicu. Stoje naslonjeni na balkon,
pokriveni dekicom po leĊima. Gledaju usnuli grad
i pije svatko svog Hajduka.

262
 HULIGAN PERO

- Nije ti loše, to sa Marta, oli nismo rekli

Brankica?

Oni momenat

- Mala, Vlahovac. Daj dupli. Ej, Pero, stani

sekund.
- Šta je, Ante? U programu si?
- Nisan, brale, tek startan. Slušaj, da se ne
deren, da me ne ĉuju ova govna ode, da mi ugled
ne padne, drţi novce ove. Pazi da ne vide.
- Šta ću s njima?
- Dvi za Istok mi uzmi, Pero. Ajde, vidimo se.
Mala, di je Vlahovac, jeben ti Gospu, pa šta si
autobuson išla u Dalmacijavino po njega?

Pohlepa je zajebana

Napokon je osvanuo dan koji se ĉekao. Rotacije

u kvartu, ali ne plave, nego ţute. Dizalice, kamioni.
Stigle su već rano jutros nove trafike. Radnici ih
spuštaju s kamiona, znatiţeljna dica gledaju i
uţivaju. Sasvim nove, tri jedna do druge pored one
Vesnine, a do njih i ĉetvrta za malu pekaru. Već do
podne sve su bile fiksirane o pod i nakon sat-dva
napunjene sa svim proizvodima i spremne za
sutrašnje otvorenje.
Pala je noć. Kvart je usnuo. Spavaju svi. Svi,
ali ne Đani i njegova gerila. Priĉekali su uru iza

263
 Jure Karamarko

ponoći i krenuli redom. Na trafikama samo po

jedna bravica. Pekara je platila prva. Maĉji kašalj.
Za pet minuta bili su unutra. Osim pologa u kasi,
ništa drugo nisu uzeli. Dobro, aj, Đani je 3-4
ţliĉice, onako usput, stavio u dţep.
Provaljuju u sljedeću trafiku. Cigare, rizle,
trpaju se u kese. Đani uzima malu boĉicu
pelinkovca i nazdravlja ekipi gledajući ih ponosan
kako operiraju.
Bacaju se na sljedeću. Unutra su za nekoliko
minuta. Ista priĉa, polog, cigare, duhani, alkohol.
Trpa Đani kekse Jaffa, ono ka trebat će mu.
Nazdravljaju sad svaki sa svojom boĉicom pelina
od deca pa će se prebaciti na sljedeću trafiku. Prije
sljedeće, opet svaki po pelin.
U ovu provaljuju malo sporije, ne zato što je
brava malo bolja nego zato što su se već dobro
opili. Ulaze, zlatna ţila, brale. Šteke duhana,
alkohola - koliko ti srce ţeli. Sjede na podu svaki
sa svojom bocom i naginju.
- Mrateee. Znaš koa je sljedeća?
- Neoguće, mraleee, toe tvrĊaaaavaa. Biţmo ĉa
sa pljenon, ne jebi me dok imamo vrimena.
- Ajmo provat, ovo je naša noć. Sve su pale,
padaaa, mmmmralee, i ova.
- Ajmo, pajdo - nabrijava ih treći ovaj - iman
filing, mrale.
Izašli onako polupijani s 3 vreće duhana, rizli,
alkohola i još neĉeg sitnog. Došli do vrata trafike, a

264
 HULIGAN PERO

na njoj tri brave. Krenuli na prvu, bez kapa na

glavi, bez iĉega. Snima ih kamera. Zaboravili na
alarm. Nakon minutu-dvije pola kvarta odzvanja.
Razbjeţala se sva trojica. Vreće ostale tamo. Dva
policajca trĉe za njima. Đani uskoĉio u kontejner
za smeće da se malo prikrije. Onako pijan zaspao.
Probudili ga smetlari ujutro kad su kontejner
zakvaĉili na kamion. Da nije iskoĉio na vrijeme, u
drobilici bi završio.

Pripreme za vikend

- Pero, a šta će ti videorekorder na stolu. Ja san

mislila da smo to bacili davno u smeće.
- Ej, ljube. Ma iskopa san nešto za veĉeras pa
ćemo pogledat skupa. - govori Pero i pokazuje
staru kasetu.
- Neki dobar stari film, ha? Nije valjda Sam u
kući?
- Ma kakvi. Kokice su spremne, iman nekoliko
Hajdukovih pivica. Zva san Maju da doĊe, stiţu
Frane i Luca isto. Malo zajedniĉko druţenje.
- Volim movie night, Pero. Super. Šta gledamo?
Šta si spremija?
- Hajduk - Dunaffer. Sjever bez gledatelja,
deset iljada na Istoku. Malo da se spremimo za
vikend...

Maja je našla pismu

265
 Jure Karamarko

- Alo, susjedi. - ulazi Maja u stan noseći

Hajdukove ĉokolade i nekoliko karlovaĉkih. U
ušima još drţi slušalice. Dobre je volje, pjevuši:
Kada nekog voliš, učinit ćeš sve, radiš lude stvari,
neobjašnjive… - Ala, pisme, susjedi. Danas sam je
otkrila, top je.
- A, Majo, di si ti bila kad smo mi to otkrili.
Daj stavi pive u friţider radije, tople su ka pišina.
- Ivana, je ti momak nepristojan. Ha ha ha ha.
Pero, hvala za ono ispred zgrade. Spasija si me.
- Šta je bilo ispred? - pita Ivana.
- Ma bivši me prati već dugo, posesivac. Napa
me bija ispred zgrade pa je Pero naiša i potira ga.
Evo ti link Ivana od pisme pa pusti još jednom,
meni je baterija mrtva. Idemo na Istok u nedilju,
ha?
- Naravno. -odgovara Pero.
Kuca netko na vrata. Pero otvara Frani i Luci
koji sve više vremena provode skupa u posljednje
vrijeme. (Iako kao nisu opet skupa!?) Luca ulazi
prva u stan.
- Ala, pisme, ĉula san nedavno. Top je.
Pero da će joj reći nešto, a Maja se ubacuje
savršene volje:
- A di si ti, Luce, bila kad su oni to otkrili. Ha
ha ha - pa nastavlja: - Di je pivo, ekipa? Ovo će biti
vesela veĉer, već vidim. Kada nekog
sannjjaaaaaššš, ti to znašššš, kada nekog voliššš,

266
 HULIGAN PERO

riskiirraaašššš! - Ajmo, golubovi, jeste li skupa ili

niste, što nas jebete više...

Liga prvaka nediljon

- Mraleee, ludiloooo.
- A, šoe, šoe, braleee?
- Rišija san dvi karte, mraleee. Za Intera,
mraleee. Goriće.
- Pajdo, za koga e ta druga?
- Za te, mraleee. Za brata mog. Dilili smo iglu
kae najteţe bilo. Dilimo i karte, mraleee.
- Omeeee, šou. Mraleeee, Liga prvaka, Inter
ono. Ma ĉekaj, Bog te ‟eba, budalo. Kako nediljon
Liga prvaka i Inter?
- Mraleee, piše na karti Inter, jeba ga ja. Šta me
jebeš. Moţda je sa nediljon.
- Uuuuuuuu. Biće šouuuuu, mraleee.
Ma idi u pi*** materinu

Nakon veĉernjega zajedniĉkog gledanja

utakmice, nestale su sve kokice, slatkiši i keksi.
Ostalo je samo nekoliko pivica.
- A je l‟ vi ovako uvik gledate reprize? - pita
Luca na balkonu dok s Majom i Ivanom rola duhan
i pije Hajdukovo pivo.
- A, ne baš uvik. Ne pretjerivamo. Recimo
jednom tjedno pogledamo nešto. Kad san bila u

267
 Jure Karamarko

bolnici, Pero me navuka. Prošli tjedan smo baš

gledali Hajduk – Roma, opet.
- Vas dvoje ste ĉudo.
- A šta je sa vas dvoje. - pita Ivana i glavom joj
pokazuje prema stanu. Unutra Pero i Frane udaraju
po Playstationu. Igraju obojica s Hajdukom.
- A ne znan. - slijeţe ramenima Luca.
- Idi u piĉku materinu, Maglica, pa ni na igrici
neće da zabije. - zaĉuje se glasno deranje iz stana.
- Pero, smiri se malo. - Ivana će na to.
- Kako da se smirin, jeben ti stativu majĉinu...

Frane, jak si igraĉ

- Ljudi, idem na spavanje. Premorena sam. Pivo

me zavaljalo malo. - kaţe Maja i kupi stvari,
pozdravlja ekipu i napušta stan. Nije joj daleko.
I Ivani se oĉi već lagano sklapaju, a Pero je
zavaljen na kauĉ. On još ima nešto volje i snage.
Gleda preko mobitela posljednje priopćenje
Torcide i mozga o nedjelji i Interu. Luca se sprema
lagano otići.
- Luce, vozi polako. Znaš da si popila nekoliko
pivica. - govori joj Frane briţno.
- Nisan sa auton, Frane. Raĉunala san da ćeš
me otpratit. - govori ona i namiguje mu. - Šalin se,
uzet ću taksi, ne brini.

268
 HULIGAN PERO

- Ma, ne ,ne, idemo skupa, podilit ćemo taksi

po pola. - odgovara joj Frane, a Pero takav njegov
odgovor doĉekuje na volej.
- A, jesi kavalir, jeben ti majku, ha ha ha ha ha.
Ivana, jesi ĉula? On bi po pola? Jak si igraĉ, amigo,
jak si igraĉ. Samo, liga te jebe. Ha ha ha ha.

Oni bi tili da...

- Vjeruju u neke lijepe davno izgubljene snove,

vjeruju da prvo misto jednom mora doć.
- Dobro jutro i tebi, Pero. - odgovara Ivana dok
on pjevuši u krevetu i okreće rijeĉi pjesme ĉim se
probudio.
- A mi bi tili da je prvi, da ga pisma naša nosi, a
on izgara za nas.
- Prije nego doĊeš do primaknite se malo bliţe,
iden ja nama skuvat kavu. A ti kad poveţeš da si se
probudija kraj mene, a ne kraj Hajduka, javi se.
Izlazi ona iz sobe kao demonstrativno, glumi da je
ljuta. Stavlja vodu da zakuha i dok uzima kavu iz
kredence, pjevuši:

269
 Jure Karamarko

- ... i do Sinja idemo bosi, samo da ti, samo da

ti, budeš najbolji.
- Ivana! Stoji Pero na vratima kuhinje, a da ga
nije vidjela i govori joj: - Obuj se, ideš bosa po
stanu, a ne do Sinja, razbolit ćeš se.

Dţem

- Pero, dobro jutro. A otkad to ti marendaš? -

govori mu Ivana i ide otvoriti kredencu da izvadi
kavu. Gleda i ne vjeruje. Unutra stoji dţem. Ne
jedna tegla, nego bar 7-8. - Pero, šta je ovo? - pita.
- Hajdukov dţem, ljube. - reĉe on i namaţe još
jednu fetu.

Alo, glazbene

- U eteru ste.
- Alo, Pero je. Alo?
- U eteru ste. Smanjite radio malo.
- Alo, jeben mu majku i liniji.
- U eteru ste. Ne psujte.
- Skuţajte, nisan ubra da san u eteru. Je ‟l to
Radio Dalmacija?
- Je, je. Ţelja?
- Kada umren umotan u bilo. Za sve koji su
donirali.
- Ide. I manje psujte, šjor.
- Ma linija me jebe, inaĉe ne psu...

270
 HULIGAN PERO

Poklopila mu.

Ante, kako je bilo

- Susjed, kako je bilo nakon dugo vrimena na

Poljudu?
- Pero, nisan ipak poša. Zalomili smo u
dnevnom boravku uz tenis. Pokuša san se izvuć u
nekoliko navrata, al‟ ovi moji - daj Vlahovac, daj
drugi, daj sedmi, daj deveti i ode sve u kurac. Jebat
ga.
- Jeba te tenis. Mislija san da ćeš doć. Bilo je
dobro. Cviće se bacalo u teren. Sad će ovi iz
saveza udrit zabranu prodaje cvića u Splitu svin
cvjećarama.

Krpice

- Opet si na mobitelu, ljube. - zabrinuta je malo

Ivana.
- A ĉitan nešto. Neću dugo.
- NogometPlus opet? Nemoj oĉi pokvarit.
- Već san proĉita. Sad ĉitan Dvanaestog
novinara.
- Šta je to, Gospe ti?
- Novi portal.
Prošlo neko vrijeme. Vratio se Pero iz dućana.
Ulazi u stan, a Ivana na kauĉu na mobitelu.

271
 Jure Karamarko

- Šta je, ljube? Krpe krpice, make up na

Instagramu? Story?
- Ma kakvi. Dvanaesti novinar.

Bizmismeni

- Mala, Vlahovac. Reci gazdi da ga nabijem na

onu stvar. Ima san dobitan tiket u glavi, a njemu
kladionica ne radi jer nema trake. Jebala ga traka.
- Šta je, susjed? Ko je tebi diga tlak? - ulazi
Pero i dodaje: - Malu s ladnin.
- E, pajdo. Ima san u glavi pet nekolikoova.
Svih pet su prošli.
- Znaĉi, dobija si?
- Dobija san kurac. Nemaju trake u kladionici.
Aparat ne radi. Nego, šta ĉitan da je neki
bizmismen iz Ĉeške donira za Ajduka.
- Je, je, baš san vidija. Svaka ĉast ĉoviku.
- Eto do ĉega je došlo. Potirali ste domaće
ljude, mesare, pekare, bizmismene i sad neki
klošari falše novce skupljaju.
Dolazi cura s kavom i Vlahovcem. Stavlja
raĉun na stol.
- Evo di je traka. O, majku vam vašu klošarsku,
pa vi traku od aparata koristite za kasu. Reci šefu
da je debil, a ne bizmismen. Nije on ni B od
bizmismena. Evo ti 3 kune za traku da ja doniran,
jebala te traka.

272
 HULIGAN PERO

Maja bi sa strane

Jedno jutro ispija Maja svoju prvu kavu na

balkonu. Na tabletu vrti vijesti i gleda ponudu
poslova na Linkedinu. Bode joj oĉi oglas kojim se
traţi honorarni suradnik na splitskom podruĉju za
jednu TV kuću. Piše: Ako ste mladi, volite Hajduk,
ambiciozni ste, strastveni u poslu i treba vam
dodatna zarada. Aplicirajte.
Javila se isti tren. Poslala je ţivotopis, priloţila
slike i mislila kako će trajati tjednima dok se netko
ne javi. Nije prošlo ni pola sata, a mobitel zvoni.
- Halo.
- Dobar dan, poštovanje. Priĉam li s Majom?
- Da, ja sam. Recite.
- Moje ime je Matija i dobio sam vaš ţivotopis.
Bila bi mi ĉast da vas pozovem na razgovor.
- Hvala, Matija. O kojem se toĉno poslu radi?
Oglas vam je malo nedoreĉen.
- Volio bih da sve proĊemo kada doĊeš u
redakciju. Ukratko, radi se o poziciji novinarke
koja bi radila intervjue s igraĉima, priĉe o
aktualnostima, tu i tamo pokoji prilog za
nacionalnu televiziju.
- Nešto kao Mirta?
- Bravo. Baš to. Traţimo honorarce i odmah
smo te u uţi krug stavili. Ako smatraš da si
spremna za izazov, oĉekujemo te na razgovoru.

273
 Jure Karamarko

- Navratit ću svakako. Volim nove izazove i

iskustva, a dobro će mi doći i dodatna zarada.

U svemu osim u navijanju

- Ĉita san ja u novine, Pero moj. UreĊen je to

klub.
- Ante, nećemo raspravljat, ne da mi se, brale.
Daj da kavu popijen u miru.
- Kad ti kaţen, ej. Pa sto miljona su zaradili od
transfera. Kad će Hajduk zaradit toliko?
- Nije to baš tako, ajde.
- Ma ureĊen je to klub, govorin ti, toĉno kako
san proĉita, bolji od Hajduka u svemu osin u
navijanju.
- U krivu si, dragi, radije naruĉi još jedan
Vlahovac i budi u miru. Nije baš sve kako se piše.
- Kako nije, ja san vidija u novine. Ĉoviĉe.
Jedan gazda, amigo moj, i onda se zna ko pije, a ko
plaća. Zamisli koja je to prava atmosfera kad ţena
od gazde doĊe na trening i donese kolaĉe
momcima.
- Ante, zamisli ti kako je igraĉu koji nije dobija
plaću ĉetiri miseca, dite mu doma gladno, ćaća mu
posudija 50 kuna za gorivo, hrane se kod ţeninih,
nema za kruv ditetu, ej, nema za jebenu kašicu i
pelene, porezna blokirala sve raĉune, on doĊe na
trening, a gazdarica mu nosi kolaĉe. Aj, ne jebi me
s pizdarijama, odjebi s tin. Moţe?

274
 HULIGAN PERO

- Nisan ja zna da je tako.

- Naravno, da nisi. Ni ti, a bogami ni 4 500 000
ovaca u okolici.

A šta ću

- Luceeeeeee. Moa, moa.

- Prijoooo. Moa, moa.
Ljube se i grle Ivana i Maja.
Puse padaju kao da se nisu vidjele tri miseca, a
ne dan-dva.
- Šta ima? Šta je?
- Evo, iden se nać sa Franon. Idemo na kućice
Ċir ka.
- Sa Franon, a? Nešto ste mi puno skupa u
zadnje vrime? Opet ste zajedno?
- A e. Jesmo. Jesmo. Ne govori nikom. Idemo
ka ponovo pa kako bude.
- Je ‟l se išta prominilo? Na bolje?
- Je, je. Ima ljubavi tu još. Prvo mu je Hajduk, a
meni šta ostane.
- Viruj mi. To šta ostane, bit će ti dovoljno. Ja
najbolje znan.
- A šta ću.
- Ništa, pusti ga da navija i da voli.

275
 Jure Karamarko

Dijagnoza: Nije dobro!

- Mater vam jebemmm!

- Pero, ulazi u stan. Di ćeš?
- Iden u drvarnicu. Eto me odma.
Prošlo 5 minuta. Izlazi iz drvarnice sa sjekirom.
Koraĉa prema trafici. Tri bjesna zamaha i sva tri
lokota su pala. Vrata otvorena stoje.
- Đani, Đaniiiiiiii, majku ti narkomansku. Di si,
piĉko? Evo je, otvorena je. Pala je. DoĊi sad i
uzimaj, uzimaj što oćeš, klošaru.
- Pero, ulazi u stan. - dere se Ivana s balkona.
On baca sjekiru nasred parkinga, policija se
ĉuje u daljini. Odlazi pješke u nepoznatom pravcu.
Ivana zove, mobitel vibrira u dţepu. Desetak puta.
Pero pješaĉi i samo pješaĉi, a kroz glavu misli
same naviru:
- Majku im jebem. Ja do prvi jedanaestog u
japankama hodam. U redu ĉekan za donacije,
odvajan svaku lipu, krv svoju puštan, ţivot san in
da. Ţivot, jebate. Di je sad Ohanza, di je menadţer.
Dajte mu 20 iljada, ma dajte mu 30 iljada, majku
mu jeben i njemu i drugima. Dajte im veće
ugovore, kupovat ćemo japanke i kad snig padne.
Dajte više para, samo ćemo kikiriki isti danima.
Piĉke. Bit ćemo pijani danima da se skupi od
karlovaĉke, dajte im sve novce. Nek imaju. Ţivot
im podrediš, ţivot, majku ti jeben, da ti jeben a oni
ovako. Ajmeeeeeee ! Aaaaaaaaa. Piĉkeeeee!

276
 HULIGAN PERO

Prošla je ura, dvi, pet. Ulazi on u stan. Ivana na

kauĉu ĉeka.
- Jesi dobro, Pero?
- Ma ne brini. Takva mi je sudbina. Do derbija
san ka novi.

Hajduĉki Normabel

- Ljube, oli si bolje?

- Ma kakvi. Ţivĉan san ka pas još uvik. Spava
san dvi ure samo. Nervozan. Ko će danas priţivit
sve ove miševe koji će navalit iz rupa.
- Ajde pod tuš odma jer moran i ja. Zakasnit
ćemo na posa. Iman ti iznenaĊenje popodne.
- Priredija mi je Hajduk dovoljno iznenaĊenja
za ovaj tjedan. Reci mi odma šta je.
- Donila san maslinovo ulje od Hajduka. To je
novi proizvod. Spremit ću nešto s njime.
- Jeben ti maslinovo ulje, moj Aljoša, ovo su
dani za hajduĉki Normabel. Bile bi kolone prid
ljekarnama.

Bole(ST)

- Teta Vesna, a šta se brave minjaju opet?

- E, Pero, ljubavi, neko je noćas stuka sve
lokote i razvalija vrata. Ništa nije ukradeno. Samo
razbijeno.
- A biće da je bolesnik neki. Ludoga svita.

277
 Jure Karamarko

- A šta ti ne radiš danas kad si ranije tu?

- Ma zva san u firmu da san bolestan. Javija san
da ne mogu doć na posa.
- Ajme, sinko, a šta ti je?
- Duša me boli, teta Vesna, duša. Rizle mi dajte
jedne...

Noći besane

Ivana se vratila s posla. Nije joj baš bilo drago

što je Pero ostao sam doma u onakvom stanju.
Hvata rukom bravu i vidi da su vrata otkljuĉana. U
stanu glazba pojaĉana do kraja. Pjeva Zeĉić. Ona
ulazi u kuhinju, na podu stoje zguţvane Hajdukove
pive, popijene, na stolu pepeljara puna opušaka.
Pero spava pijan sjedeći i drţeći u ruci olovku, a
ispred njega je papir na kojem piše:

Još me boli igra tvoja

još me prati slika poraza
ţelio sam bolje dane
al tebe da krene nikada
ostaje mi samo nada
da će lipše jutro svanuti
da će naša duga cesta
svome kraju se primaknuti
kad mi neko tebe spomene
ko od šale sve bi razbio
pa proklinjem noći besane

278
 HULIGAN PERO

i dan kad sam te zavolio

Ivana ne govori ništa. Odlazi i uzima kantu

hladne vode te ga poliva po glavi. Ovaj skoĉi u
šoku, a ona bijesna govori:
- I dan kada san te upoznala, budaletino. Jeba te
Hajduk, da te jeba.
- Šta je?
- Šta šta je, pogledaj se, oćeš na psihijatriju
završit zbog njih? Ajde smiri se, bit će bolje, koji ti
je kurac.
- Prolila si mi pismu.
- Boli me kurac za pismu, razumiš?

Nemojte zbog Hajduka

- Pero.
- Frane.
- Šta kaţeš na Hajduka?
- Šta me sad ti jebeš, koji kurac. Nemojte palit
baklje zbog Hajduka. Nemojte vriĊat zbog
Hajduka. Nemojte se tuć zbog Hajduka. Ne bacajte
u teren zbog Hajduka. Ne viĉite što se ne smi zbog
Hajduka. Nemoj ovo, nemoj ono, sve zbog
Hajduka. A oće neko reć njima da bi tribalo malo
ginut za Hajduka. Da triba dres bit znojan zbog
Hajduka. Da noge triba lomit zbog Hajduka. Oće,
kurac moj.

279
 Jure Karamarko

Debilĉine komentiraju

- Pero, kao i inaĉe? - doĉekala ga je cura s

pitanjem odmah na ulazu u kvartovski kafić.
- Je, je. Mala sa ladnin.
- Šta je, Pero? - baca Ante komenar sa stola
pored na odobravanje njegove ekipe. Sve redom
njegova generacija. - Jeste li uspili skupit Puški za
odštetu? Ha ha ha. Mala, Vlahovac.
- Ante, Ante, uvik si isti.
- Ima Ante pravo. Bacate novce u bunar, mali
moj. - baca komentar neki lik kojeg Pero vidi prvi
put.
- Slušajte, debilĉine. Ovako. Da skratim. Prvo.
Udruga Naš Hajduk ima 43 000 ĉlanova. Drugo.
Udruga Naš Hajduk dogovorila je da zajedno sa 43
000 ĉlanova otkupi 25 % dionica kluba. Treće.
Vlasnik 25 % dionica je Tomislav Mamić, odnosno
njegova firma. Ĉetvrto. Tomislav Mamić za te
dionice traţi 35 000 000 kuna da mu se isplate u
ratama u 10 godina. Peto. Udruga Naš Hajduk
pokrenula je akciju di ĉlanovi doniraju novce koji
će se isplatit Mamiću za te dionice. Šesto. Bolje da
stanem na šestom jer vi ste tolike debilĉine da ste
se pogubili već na drugom. Mala, evo ti 6 kuna,
kavu vrati nazad, prisila mi je.

Jere ima tajming

280
 HULIGAN PERO

Subota. Vrijeme ruĉka. Pero vrti portale i ĉeka

neke vijesti da vidi kako je prošao NO i ima li
Hajduk novog trenera. Nervoza ga drţi. Kraj pijata
stoji mu mobitel, a pogled, umjesto na hrani, na
ekranu je.
- Ljube, ukusno je.
- Šta je ukusno? Mobitel? Oćeš njega da
ti na lešadu spremin drugi puta. Ajde pojedi
to u miru. - govori ona dok otvara dva
Hajdukova Karlovca i stavlja na stol.
- Evo ga zvoni. Piše da te ćaća zove.
- Pa, javi se.
- Alo, šjor Jere. Ĉekan već nekoliko
dana kad ćete nazvati.
Ivana sluša, uzima zalogaj i koluta oĉima dok
Pero priĉa. - Imate pravi tajming.
- Kako si zna, mali?
- Samo novine triba pratit. Kad pišu da
se klub raspada, kad nema spasa, kad su
potresi na Poljudu, tada naš Jere zove da nas
podsjeti. Oli nije tako?
- Ma nije, mali. Malo da vas ĉujen, eli.
A ono je potiralo Pušnika, a? Lipo mu dali
dobru odštetu, a?
- Je, je lipo je dobija, moj šjor Jere.
- A koliko ono, mali? Da skupite sa
donacijama.
- A uzeja je 6 760 000 kuna za raskid
ugovora. Oko 900 iljada euri.
281
 Jure Karamarko

- Pušnik? Šest miljona kuna? Pa ne piše

tako.
- A, ne, ne, pomiša san. To je uzeo
Vahid kad ga je potiralo iz Dinama.
- Nisan o tom ĉita nigdi.
- Naravno da nisi. Ajde, šjor Jere, pazite
da vas ne guši ovih dana. Naletite do nas
katkad. More i kad nema potresa.
Poklopija mu je.
- Ivana, je da ti je ćaća, ali debi....
- Pero! Jedi.

Ćakula sa navijaĉima

- Pero. Ej !
- Opet ti, Ante. Pa više san te srija puta u
nekoliko dana nego u zadnja dva miseca. Šta je?
Šta ima?
- Evo dolazin sebi od sinoć.
- A šta? Di si bija?
- Kako di. Pa na ćakuli sa navijaĉima.
- Kako je bilo?
- Ka uvik. Ludilo. Šest uri smo ćakulali.
- Predsjednik na tapetu, opet?
- Naravno.
- I kakvi su zakljuĉci na kraju?
- Kraja se i ne sićan, Pero. Znan da smo prije
zakljuĉili da ga triba potirat i dovest našeg ĉovika
koji zna mentalitet.
282
 HULIGAN PERO

- A šta je on reka na to?

- Ma ko?
- Kako ko? Pa Kos?
- Pa nije on bija s nama. Šta ja znan.
- Ma, o kojoj ti ćakuli priĉaš, Ante?
- Mali, jeben te luda. Pa sinoć smo se tu
zarakijali nas nekoliko više od šest uri. I
zaćakulali. Još uvik san mamuran.

Nemoj ići od nas

Pala je veĉer i dok se masa kreće prema rivi i

kućicama, Peri nije ni do ĉega. Ide prema stanu.
Ispred zgrade stoji kombi za selidbe. Na katu u
hodniku stvari pred liftom. Pero gleda zbunjeno.
Maja zakljuĉava stan i saginje se po kesu.
- Majo? A šta je ovo? Koji kurac?
- Hej, susjed. A, selim.
- Pa di seliš?
- U Zagreb. Tila san se pozdravit, al‟ nisan vas
vidila u zadnje vrime.
- A daj, ne jebi me. Kakav kurĉev Zagreb sada?
- Dobila sam premještaj. Unaprijedit će me na
poslu.
- A šta je s onin poslon reporterke?
- Premal je ovo grad za dvije Mirte.
- A ĉuda s tobom. Triba li ti gori kakva pomoć?
Iman ti ja ĉovika u Zagrebu. Za stan, auto, veze,
bilo šta.

283
 Jure Karamarko

- Ajme, spasi me ako znaš.

- Aj, piši broj, zove se Lujo, u biti Luka...

Katalonac ovi

- Ajme guţve u Tommyja jutros. Kupuju prid

blagdane svi. - ulazi Ivana u stan s kesama i dalje
govori: - Donila san ti Hajdukovu ĉokoladu da te
zasladi malo.
- Više bi volija da me zasladi kojom pobjedom
više. Gade mi se ova jutra. Evo kava je gotova.
Ĉekan mliko.
- Uzela san ovo. Nije bilo Hajdukovog na
polici.
- Hm.
- E, srila san susjeda Antu u dućanu. Kaţe da je
Hajduk dobija novog trenera. Katanec da je doša.
- Ma koji Katanec. Hahahaha. Katalonac, a ne
Katanec.

Sveti Nikola

- Nisan te pitala sinoć jer san mislila da kemijaš

nešto sa one dvi ĉizmice koje san sluĉajno vidila.
MeĊutim, ljubavi, evo proša dan skoro cili.
Ĉizmica nigdi, darova nigdi.
- Ivana, pa koliko imaš godina? Nije to bilo za
tebe. Sićaš se dva momĉića od susjede udovice kad
san ih vodija na Istok prije koji misec?

284
 HULIGAN PERO

- E, sićan.
- To je za njih bilo. Uzeja usput juĉer nekoliko
ĉokolada i Hajdukovih grickalica. Svakom doda po
šal Hajduka i bit će dobro. Da se dica razvesele
malo. Teško in je bez oca.
- Ajmeeee, baš si srce.
- Ti ćeš, Ivana, dobit nešto za Boţić. A šta se
smješkaš? Oli si mi već uzela nešto?
- Budi dobar. Moţda i dobiješ nešto. Ma,
zamisli ti njega. On obilazi dicu zgodnih udovica.
- Sad bi ti nešto reka. Lude li ţene, majko
moja...
- Jesan te. Ha ha ha.

Iznajmljuje se stan

Radnicima ili studentima iznajmljuje se ureĎen

stan. Informacije na mobitel...
Gledaju Ivana i Pero u friško nalijepljen oglas u
portunu. Vlasnik stana nije dugo ĉekao nakon što
se Maja odselila u Zagreb. Već traţi nove stanare.
- A falit će nam Maja, ha Pero?
- A e. Taman smo se navikli. Šta ćeš, tako je
kako je.
- Ja mislin da si se ti njoj sviĊa. Sigurna san,
samo cura je na mistu skroz pa te odma i prikriţila
jer si moj. Ha ha ha. Iman takav osjećaj.
- Misliš?

285
 Jure Karamarko

- Uvjerena san, ljube. Nego, evo sad prilike za

stan. Zovi Franu da je stan free. Moţda bi ga on i
Luca rentali?
- Ma kakvi. Zaboravi to. Nema teorije. Frane ne
stoji dobro sa novcima i traţi posa trenutno, a ĉak i
da stoji dobro, nema šanse da bi Luca pristala na
ovaj stan.
- A šta?
- Ti stvarno misliš da bi Luca pristala ţivit u
stanu i spavat na krevetu na kojem je Frane ševija
pokojnu Petru?

Mrate

- Mrateee, jesi ĉuja.

- A šo, šo, mraleee?
- Gazda je u prdekani noćas. Cili grad priĉa.
- Mrale, koi gazda?
- Pa, mjenjaĉnice.
- E i?
- Narkomanĉino, jeben te luda. Mraleee? Kako
i? Nema ko po lovu da doĊe. Mala sama radi
obraĉun. Sae prilika.
- Mrale, a kućice? Rekli smo se pritait?
- Mrate, ovo nan je izvanredna situacia.
Nije prošao ni sat vremena, a Đani i kompanjon
upadaju u mjenjaĉnicu.
- Ovo je pod, svi na pljaĉku ! - dere se Đani i
kreće noţem na djelatnicu. Nije vidio staklo. Noţ

286
 HULIGAN PERO

se odbio i izrezao mu ruku. Zamotao ruku jaketom

i obojica se dadu u bijeg.
- Mrateeeee, reka sa ti. Reka sa ti....

Ništa od puta

- A jesi naša vrime kad ćeš dat otkaz, Pero moj.

Sad ništa od puta u Slavonski Brod na raĉun firme.
- A šta ću, ljube. Tako je kako je. Bilo bi lipo
navratit na Bilu noć. Bit će prilike, nema brige.
- Tome san se i veselila. Napravit će Slavonci
show, ne sumnjan uopće.
- Aj spavaj, Ivana. Moramo se rano dizati.
- A ti? Kad ti misliš leći?
- Ĉin proĉitan ova dva teksta od Rilova i
Holige. Holiga ubija u zadnje vrime.
- Aj nemoj dugo, molin te. Meni se oĉi
sklapaju.
- Aj, laku noć noć, Ivana.
- Volin te, Pero.
- Aj.

On kriţa dane

- Pero, ljubavi, tek sad vidin da je cili kalendar

iskriţan. Šta ti brojiš?
- Kriţan dane i brojin koliko je ostalo do
poĉetka uĉlanjivanja. Ne mogu ĉekat više. Nervoza
me pere kako se pribliţava.

287
 Jure Karamarko

- Ka malo dite si, majke mi.

- Kad bi se bar moglo i ranije, ja bi odma otiša
na odjel i uĉlanija se za 2017-u.
- Piši djedu Boţićnjaku, moţda ti i ostvari
ţelju. Ha ha ha ha. Budalice moja.
- Aj, aj, drţi se skripti i faksa, pusti mene da
kriţan. - govori on u sebi i misli se kako bi i mogao
pisati, ali ne Boţićnjaku, nego Rilovu.

Boja bila

Gleda Pero pun stol papira. - Opet pišeš, ljube?

Uĉiš dosta ovi dana. Bravo.
- Ma vraga uĉin. Pišen ti pismu, Pero.
- A šta? Daj da vidin. Daj papir.

BOJA BILA

Oduvik na drugom mistu

San ti bila
Ţivila sa spoznajom
Da te ima ona
Da je u tvom srcu
Boja bila
Bez tebe svi vaţni dani
Obljetnice, rođendani
Subote i nedjelje
Pa četvrtak ljeti
Da me sjeti

288
 HULIGAN PERO

S njom si po Evropi
Srce ona tebi topi
Boja bila
Boja što te opila
I znan da voliš me
I moran ţivit sa tim
Da će srce ove
Ove zaljubljene
Ove zaluđene curice
Zbog boje bile dobit
Samo mrvice
I znan da ostaju mi dani
Kad ne igra
Kad u goste nije
Tad san ti na prvon mistu
Tad me tvoje tilo grije
A u tebe ljubavi
Dovoljno za obadvije

- Šta kaţeš? Daj reci nešto, Pero.

On ne govori ništa. Uzima mobitel i zove
nekoga.
- Alo, pajdo? Ĉuješ? Kakav si sa Kozomarom?

Derbi

- Mala, daj Vlahovac, jeben ti krv. Ovo ja

zoven pobjeda. - viĉe slavodobitno Ante, uzima

289
 Jure Karamarko

daljinski i namješta teletekst na 663 i zaokruţuje

listić. - Jedan je u kućici. Opaaaaa.
- Kako se moš na Hajduk kladit, Ante? - pita ga
Pero.
- Da in slaĊe jeben sve po spisku. Eto. Sad je
derbi, a? Auf. Jedan ka kuća.
- Ma kakvi derbi, ĉoviĉe.
- A nego šta je, aj ne seri sa svojin sranjima.
Jeba te Rilov i oni orjunaši. Ti ćeš mene uĉit šta je
derbi.
- Derbi bi triba bit susret dvaju velikana. Mi
ode imamo utakmicu di je samo jedan velikan.
Domaćin, naravno. Daj meni karlovaĉko Hajduk
da popijen u ĉast ovom MaĊaru. - brani Pero stav i
usput naruĉuje pivo.
- Nestalo nam je. - odgovara cura. - Oćeš ţuju?
- Da mi je u pustinji ponude za spas, pija je ne
bi. Neću ništa. Kad gazda nabavi Hajdukovo pivo,
vidimo se. Aj, Ante, prati teletekst. Eno Zvezda ti
blica, jebala te zvezda.

Barem za Boţić

Standarna je ura kad Pero mota duhan na

balkonu. Ivana sprema neke zalogajĉiće dok se
pivo hladi za kasnije jer je u planu neki film.
- Pero, ima ĉokolade ako oćeš. Uzela san
veĉeras.

290
 HULIGAN PERO

Ne odgovara. Stoji na balkonu i gleda prema

trafici. Pored nje sjedi na podu Đani. Tamo je već
jednu uru. Neki stariji ĉovjek donio mu deku da
mu ne bude hladno i razgovara s njim. Ĉuĉnija je i
na pola metra mu se obraća.
- Ivana, ljube. Iden do auta minut se zaletit. Eto
me odma. Nisan siguran jesan auto zakljuĉa.
Stoji kraj portuna i gleda tu dvojicu. Govori
Đaniju ĉovjek:
- Sine, materi će srce puknit. DoĊi kući bar
ove dane za Boţić, molin te..."

Pero, zavuci ruku

- Teta Vesna, dajte mi pet Hajdukovih

ĉokolada.
- Nema, Pero, ljubavi. Sve san prodala. Sveta je
Luca pa je navala.
- Ništa iden u Tommyja uzet. Fala, teta Vesna.
Nakon nekoliko minuta ista scena u dućanu.
Prazne police. Trgovkinja nudi Dorinu, Milku i
ostale.
- GospoĊo, da poklonim tu Milku ili Dorinu
curi ostavila bi me momentalno. Skuţajte, ţurim.
Drugi dućan, treći, ĉetvrti. U Splitu veća
nestašica ĉokolade nego trave kad su bile velike
zapljene. Vozi prema Poljudu i razmišlja kako je
vrijeme da se kalendari puste u prodaju. Eto Boţića
za koji dan i nema se što ĉekati. Parkira iza Zapada

291
 Jure Karamarko

pa odlazi po karte za Hajduk - Dinamo da ih

pokloni Frani i Luci, a nakon toga, napokon, u
jednom od Tommyjevih dućana pronalazi
Hajdukove ĉokolade.
Svih pet komada je spakirao i stavio ispod
Ivanina jastuka.
- Jutro, ljube.
- Jutro, Pero. Sveta Luce je danas.
- Pa šta ĉekaš, Ivana? Provjeri šta si dobila.
Ona zavukla ruku pod jastuk i vadi pet
Hajdukovih ĉokolada. Smije se.
- Pero, na tebi je red, zavuci ruku - govori ona i
smije se jer zna da i njega ĉekaju iste ĉokolade. -
Neeee, Peeeerooo, vraţe jedan, ne, ne tamo. Pod
jastuk zavuci ruku, budalice.

A bija san na banci

- Ljube, a di si bija popodne? Samo si nesta.

- Trĉa san u banku da se ne zatvori. Iša san
stavit novce na raĉun.
- A šta?
- Noćas u ponoć uĉlanit ćemo se u Hajduk
priko interneta.
- Oli kreće već?
- Da, da, noćas Ivana moja, noćas krećemo.
- Auffff, Pero. Pa šta nisi moga ĉekat do sutra?
- A znaš mene, izgorija bi do sutra.
- Pero, izgorija si ti odavno.

292
 HULIGAN PERO

- A voliš me ovako izgorenog, ha?

- Oboţavam. Nadam se da si stavija 200 na taj
raĉun.

Frane maţe u ponoć

Frane je navratio do Luce. Pogledali su neki

film uz veĉericu. Kasnije je pao i seksić. Lagana
veĉer. Ništa izvan okvira. Već iza jedanaeste ure
Frane se unervozija malo. Ponoć je sve bliţe. Luca
je išla do kuhinje, a on uzima njoj iz novĉanika
karticu i odlazi u WC.
Ona se vraća i vidi da ga nema, a novĉanik mu
ispao. Ona povezuje dva i dva. WC je zakljuĉan.
- Frane, šta radiš unutra.
- A šta misliš da radin?
- Je l‟ maţeš, pizda ti materina. Ulazi ona
nekako unutra i vidi ga kako s kartice ukucava
brojeve i uplaćuje ĉlanarinu.
- Šta radiš, ĉoviĉe?
- A suv san sa parama. Ovih dana bi ti vratija
bija...

Dio svijeta ‒ Hajduk

- Pero, ljubavi, pusti mobitel. DoĊi u krevet.

- Ne mogu, ljube. Gledan brojaĉ na
Hajdukovim stranicama. Najeţija san se cili.
Svakih 10 sekundi jedna se osoba uĉlani.

293
 Jure Karamarko

- Dobro, ljube. Ajmo sada leći, molin te.

- Ne spava mi se. Skuţaj. Iden zapalit, moran
prošetat deset minuti.
Izašao je u mrklu noć i šeta se. Puši nervozno i
smješka se. Bit će ovo velika godina, najveća
dosad, povijesna. Baterija mu je slaba od silnog
gledanja u mobitel pa se on ugasio.
Neki stariji uglaĊeni ĉovik šeta pasa i tipka
nešto po mobitelu. Pero mu prilazi.
- Šjor, imate li vatre, moţda?
- Evo, momak.
Daje mu i gleda ga pomalo u strahu jer je sinja
da mu Pero gleda krajiĉkom oka u mobitel. Strah
ga je da ga ne opljaĉka.
- Je l‟ to Samsung, šjor?
- Je. - odgovara ovaj i sprema mobitel u dţep.
- Je l‟ vas mogu zamolit nešto? Imate li
internet?
- A ţurin, mladiću. Stvarno ţurin.
- Ma sekund samo. Ajte, molin vas, na hajduk
hr pa samo vidite brojaĉ ĉlanova. Zanima me
koliko se ljudi uĉlanilo u prvih 10 minuta.
Ovaj šokiran. Tresao se. Mislio je da će ga Pero
opljaĉkati. Uzima mobitel i otvara stranicu. Pero
gleda i smješka se.
- To je to. Fala vam.
- A što ti znaĉi to sada ako smijem pitat?
- Koje? Šta?
- Hajduk? U ovu uru?

294
 HULIGAN PERO

- Uvik, moj šjor, uvik. U svaku uru, u svako

doba dana. To mi je ţivot. Ne naĉin ţivota, nego
ţivot. Posljednji je to pokret otpora, posljednje
svitlo u mraku ove zemlje. Zadnja nada da se moţe
ĉasno, pošteno, ljudski, transparentno. Zadnji stup
obrane od šljama, od hijena, od grabeţljivaca. Više
je to od nogometa. A cijena je tako mala. - povlaĉi
dim Pero dok ovaj znatiţeljno gleda.
- Ima li koliko ĉlanova?
- 43 000 nas je uplatilo ĉlanarinu za 2016.
godinu. Ovog trena je poĉelo uĉlanjivanje za 2017.
Ove godine, uz nikad jaĉe udarce, porušit ćemo sve
rekorde.
- Svaka ĉast, mladiću. Koliko ti je godina?
- 23!
- E, da je bar moja generacija imala taj sjaj u
oĉima s 23 godine. Nisan nešto od Hajduka baš.
Nije to moj Ċir nikad bio, ali dosta mojih vršnjaka
je bilo u tim priĉama. Moţda vi danas ne bi morali
spašavati klub da oni nisu šutke odobravali prije
15-20 godina sve te kraĊe. Nije bilo tog sjaja u
oĉima. Tog ţara. Sva vam ĉast, momci. Kako bi se
ja moga uĉlanit?
- Imate li karticu?
- Imam.
- Evo, ajte priko mobitela
na http://hajduk.hr/clanstvo pa se moţete isti tren
uĉlanit. Doć će vam ĉlanska doma poštom.

295
 Jure Karamarko

Nakon pet minuta, šjor dobiva email s

potvrdom. Smješka se.
- Mladiću, ajmo zapalit još po jednoga pa ćemo
se razić. Drago mi je da sam te upozna. Napravit
ćete vi velike stvari, nema sumnje.
- Nema rijeĉi ćete nego, šjor moj, mi ĆEMO.
Mi ćemo, zajedno. Sada ste dio ovoga. Dio
pokreta, dio ponosa, dio našeg svijeta, svijeta
Hajduka. I to za samo 27 lipa dnevno. Budite
ponosni. Mnogi se kunu u njega, a nisu ĉlanovi,
mnogi ga izdaju dok ga u oĉi gledaju. Zato je ova
plastika u novĉaniku sve. Simbol pripadnosti,
simbol vojske koja ide prema pobjedi. Simbol
ispravnog puta na kojem hrabro koraĉaju samo
najjaĉi...

Za neka nova jutra

- Jesi spremna, ljube?

- A, ne, ti si? Daj mi koji minut još.
- Oli oblaĉiš crveno? Ono ka za Novu godinu,
obiĉaji i to?
- Pero, ako ćemo o obiĉajima, znaš i sam da se
nosi samo bilo. - poklapa ga ona kao iz topa.
- A selfi-štap jesi uzela?
- Aj, zajebaji nekog drugog, Pero. Pusti me da
se obuĉen u miru.
- Šta si nervozna?

296
 HULIGAN PERO

- Nisan, nego me zajebaješ. Eto. E da, zva je

ćaća Jere da doĊemo sutra na sarmu u njih.
- Moţe ako neće spominjat za stolom Hajduka i
transfer Kalinića. Ne bi tija poĉet novu godinu sa
raspravama sa ĉovikom koji je još uvik sa glavom
na Marakani u Beogradu.
- Pero, oćemo opet poĉinjati?
- Nećemo, aj spremaj se, ja san već gotov.
Nakon još nekoliko prepirĉica, sredili su se i
uputili prema gradu. Plan je da veĉeraju u nekom
restoranu pa će nakon toga na rivu. Grad je krcat
ljudi i pozitive. Frane i Luca su negdje pa će se
moţda i s njima naći tijekom noći. Oni su opet
nerazdvojni.
U kvartu je susjed Ante organizirao doĉek na
starom mjestu. Donio je i gradele da okrenu nešto
mesa. Predveĉer Ante u Vuĉkovu dresu baca meso
po gradelama. Na dresu reklama Vegete, a on
beštima na nekog jer nema prave Vegete za meso.
Vlahovac teĉe u potocima.
U vrijeme kada se kućice trebaju zatvoriti,
dolaze 3 lika do zaposlenika na kućicu NH.
- Dobra veĉer, ljudi. Jeste li zatvorili?
- Je. Evo, taman.
- Navala, veĉeras, ha?
- Nikad ka veĉeras. Moţemo li vam pomoći?
- Oli nas ne poznaš? Sa odjela smo. Evo Rilov
nas posla da pokupimo novce od ĉlanarina i
donesemo na odjel.

297
 Jure Karamarko

- Nemoguće ljudi. O ĉemu vi?

- Mrale (!) kad ti govorin da je tako. Evo nazvat
ću ti ga, pa pitaj.
Ovaj zove nekoga i daje mobitel tipu koji radi.
- Alo, mrate, Rilov je. - javlja se glas s druge
strane: - Daj inkas momcima. Neka donesu na
odjel.
Ovaj poklapa. Skuţija ih je.
- Momci, je‟l ovo skrivena kamera? Koji kurac
vam je?
- Mrale, vadi lovu i ne seri. - skida kapu lik, a
ono Đani osobno. Skaĉe preko lika i otima
blagajnu. Ispala mu iz ruke i pala kolegi na nogu.
Ovaj leţi na podu i jauĉe drţeći se za nogu. Prilaze
dva policajca i Đani kreće u bijeg. Koliko je bio
razvaljen trĉeći, nije ni vidio da trĉi prema rubu
rive tako da je punim gasom utrĉao u more. Nakon
što su ga spasili od utapanja, onako mokrog, vezali
su ga i priveli.
Ponoć se bliţi. Pero i Ivana nakon veĉere stoje
na rivi zagrljeni i uţivaju u glazbi. Ivana pije vodu,
a on Hajdukovu limenku ne ispušta iz ruke.
Odbrojavanje je krenulo, napetost u zraku, baklje
gore.
- Deset, devet, osam, sedam, šest, pet, ĉetiri, tri,
dva, jedan.... Sretna Nova godinaaaaaa!
Grle se njih dvoje. Pero otvara novo pivo i daje
njoj da nazdrave.
- Ja ću sa vodom nazdravit. Neću pivo.

298
 HULIGAN PERO

- Daj nemoj me zajebavat, Nova godina je.

- Pero.
- Oćeš?
- Neću, Pero. - govori mu ona, smješka se milo
i dok ga gleda u oĉi miluje rukom trbuh. - Nema
alkohola sad neko vrime.
Pero je skuţija što mu ona govori. Uzima je u
naruĉje, vrišti od sreće i vrti je oko sebe, vrti i ne
staje.
- Volin te, ljube.
- I ja tebe, Pero, uvik i zauvik. Sad nas imaš
dvije.
- Curica je?
- Daaaaaa. Curica.
- Brankica naša? - govori on dok suze idu.
- Zapantija si, ha? Neka bude Brankica...
Riva je u plamenu, dim se osjeća u nosnicama,
ljudi slave, neki Novu godinu, neki novi ţivot,
nova nadanja i neka nova jutra u nadi da će riva
jednom opet gorjeti, a da to nije ponoć na kraju
svake godine...

Vratija se

- Mala, jeben ti Gospu. Di je Vlahovac?

- Evo, Ante, strpi se. Sad će.
- Daj, ajde da proslavimo. Daj njima tamo isto
što piju, popi i ti nešto. Ĉekaj, evo Pero dolazi.
Mali, naruĉi i ti.

299
 Jure Karamarko

- Šta je, Ante? Šta se slavi?

- Vratija se. Vratija se, jeben ti sve.
Naginje Ante Vlahovac i rukom daje znak
maloj da ponovi turu.
- Daj svima.
- Ma ko se vratija?
- Frajer se vratija, ĉoviĉe. Upa unutra i naša
tipa. Potaraca sve odreda, makljaţa je bila samo
takva. Ovaj podvija rep i uteka. Lola osta i
ponosno paradira. Kakav povratak u stilu.
- Ma, ko se vratija?
- Na svim vijestima je bilo, ĉoviĉe. Ĉek
sekunda, zove me ova moja polovnjaĉa. - govori
Ante i miĉe se telefonom dok objašnjava u
slušalicu: - Jesi vidila televiziju. Vratija se.
Pero napušta lokal i dok ide prema zgradi,
gleda ljude kako bulje u telefon i komentiraju da se
legenda vratio.
Ulazi u stan. Uzima daljinski i pali televiziju.
- Ivana? Di si? Što se dogaĊa? Daj vijesti? Tko
se vratija?
Ona dolazi s balkona u dnevni. Trbuh viri već
dosta. Gladi ona trbuh i govori:
- Ej, ljube. Vratija se klepetan.
Ovaj promijenio boju lica.
- Majke ti Boţje. O jeben ti sve, da ti jeben. Di
ja ţivin...

300
 HULIGAN PERO

Dobavljaĉi

Već oko 7 sati ujutro izlazi Pero iz portuna i

gleda nekoliko metara dalje Đanija kako sjedi na
podu. Iz arkade ide krv, nos razbijen, jedno oko mu
zatvoreno.
- Šta je, Đani? Šta si ubijen tako, pizda ti
materina. Šta je?
- Mrateeee, onoo ubilo me.
- Debilu, vidin ja da te resetiralo na tvorniĉke
postavke. Šta je?
- A, mraleee, lomili su me dobavljaĉi, ono kuiš.
Nisa platija robu.
- Koji dobavljaĉi?
- A, mrale, Mrga i Ventil. Sve znaš.
- Kolika ti je odgoda plaćanja bila?
- Nema, mrate, kod Ventila odgode, kuiš. Nisa
ja Todorić. Ovo je bizmis, kuiš. Nisu to brmble,
razumiš. Biz-mis.
- Ajde Todoriću moj, lipo ti vozi odavde.
Magla. Sad će matere poĉet dicu vodit u školu.
Iden do trafike i naĊem li te tu kad se vratim,
zatvorit ću ti i drugo oko.
Dolazi Pero do trafike.
- Jutro, teta Vesna. Ka inaĉe, od 50 kuna bon za
mobitel.
- A, dite moje, nemamo bonove više.
- Ništa, aj fala van.

301
 Jure Karamarko

Kreće nervozan. Gleda Đanija tamo na 30

metara. Nije se pomakao s poda.
- Todoriću? Alo? Ĉuješ, debilu, dimi otamo,
dimi.

Posljednji poziv

- Imaš li sve, Frane moj?

- A, iman jeben ti. Iman. Sve je tu. - odgovara
on pokazujući na torbu.
- Luce, ljube? Spremna?
- Jesan, znaš mene. Nisan od juĉer.
Ivana ispituje Franu i Lucu dok pogledava
prema Peri. On nogom razvaljuje aparat za kavu.
- Ja neman sriće sa ovin aparatima. Poilo mi 5
kuna, mater mu jeben.
- Aj, pusti sad kavu. Frane je tu.
- A e. Znan. Frane, brale, šta da ti kaţen kad
sve znaš. Tu smo. Ima gori naših momaka ako išta
zatriba. Samo javi. Jaki smo gori. Spojit ću te.
Grli Pero Franu, Ivana grli Lucu dok se na
razglas ĉuje:
Posljednji poziv putnicima na letu za Dublin...

Od ludila do ludila

- Jeben ti ceste, da ti jeben. I semafor i radnike.

Vidi. Jedan kopa, a njih pet gleda.
- Pero, ne psuj koliko san ti puta rekla. Budalo.

302
 HULIGAN PERO

Pero usred Sukošana zapeo u jednoj traci.

Kolona od 2 km. Kopa se, radi kao i svake godine
pred sezonu. Prva pa koĉnica, prva pa koĉnica.
- Jeben ti sve. Aaaaaa.
Njegovo ludilo prekinuo je zvuk telefona.
- Alo.
- Ej, Frane je. Di si?
- Što te boli kurac di san. U Sukošanu u koloni.
Crveno na semaforu 20 minuta već. Jeben ti sve.
Što još nisi poletija?
- A nisan.
- Kako nisi?
- Otiša je avion. Nismo se ukrcali.
- Budala se nije ukrca. - šapuće Pero Ivani.
- Di je zapelo, dragi?
- Ma vidija san tamo u shopu Hajdukov dres.
- E, i?
- Pa sitija san se da za 3 miseca kreće ludilo.
- Kakvo ludilo, luĊaĉe?
- Ono litnje.
- I?
- I nismo se ukrcali. Nismo mogli, brale.
- Kako ćeš za kruv zaradit? Od ĉega ćeš ţivit,
ĉoviĉe, luĊaĉe?
- A ka i dosad. Od ludila do ludila. Aj, vrati se i
skupi nas.

303
 Jure Karamarko

Ima jedna duga cesta

- Ivana jesi li spremna?

- Ĉekaj, ljube. Još minut.
- Ajde, bogati.
- Ne psuj, luĊaĉe. Idemo na blagoslov. Jesi
uzeja košaru?
- Naravno. Obe. Aj poţuri da parking uvatimo i
oću misto u crkvi da ne stojin. I košare moraju na
najbolje misto.
- Kako sad košare?
- Ajde.
Došli napokon u crkvu. Ivana nosi košaru sa
spizom. Pero nosi svoju. Dolazi pred oltar i
razmiĉe ostale. Stavlja svoju na najbolje mjesto da
se uvjeri da će je blagoslovljena voda dohvatitti.
Miĉe krpu, a ono unutra Hajdukov dres i ĉlanska
iskaznica.
Ivana kad je to vidjela, dobro da se srušila nije.

Misa traje. Poĉela pjesma: Ima ima jedna duga

cesta, a toĉno pred refren Ivana ga udara nogom i
kroz zube mu govori:
- Da se nisi usudija.
A ne, nije se usudio. Iz sveg glasa:
- Ima jedno obećanje da ćeš opet prvak biti...

304
 HULIGAN PERO

Dominacija

- Sritan Uskrs, Jere.

- I tebi, Pero moj. A di mi je mezimica moja
mala. Ivana, oĉi moje, ćaćine. DoĊi da ti ĉestitan.
Ljube se, grle se. Stol za ruĉak je spreman već
odavno. Jere je nervozan cijelo vrijeme.
- Kad ćemo, a?
- Ajde, ćaća, pomalo. Strpi se.
Napokon završio ruĉak. Pero donio košaru
bijelih jaja. Na svakom Hajdukov grb. Poĉinje
razbijanje.
Pero vadi jedno po jedno. Jere udara i svako mu
razbije. Ponosno se smješka.
- Dominacija, dragi moj. Dominacija već
godinama.
Govori ponosno drţeći u ruci laţno, plavo jaje,
drveno...

Najdraţi, suside moj

- Pero.
- Lujo, brate.
- Šta ima, dragi? Kako si?
- Evo taman na parkingu. Nešto obavljam.
Kako je?
- Pusti mene. Kako si ti? Kako je Ivana? Koliko
je ono već trudna?
- A šest miseci, brale. Ide vrime.

305
 Jure Karamarko

- Nema seksa, ha? Izdrţi, brale.

- Ne pitaj me ništa. Aj, zvat ću te samo da
parkiram.
Parkirao auto. Razmišlja o apstinenciji od seksa
i kako ga brat zajebava i taman uzima mobitel da
će ga nazvati, kad zaĉuje ţenski glas s leĊa.
- Pero. Peroooooo.
Okreće se.
- Majo? Šta radiš u Splitu.
- Vratila san se kući.
- Pa šta ti nije kuća u Mostaru? U Zagrebu?
- Ma doĊi da te ljubin, najdraţi suside moj...

Kad te bogovi slome

- Pero, ljubavi. Di je okvir sa zida?

- Evo nosin ga u šupu. Nemoj me ništa pitat.
Molin te, nemoj.
- Šta je bilo, Pero?
- Ma ništa. Ništa, ljube. Stavit ćemo neku sliku
tamo, pripreman zid da bude spreman za slike
diteta.
- Pero, laţeš mi. Znam.
- Nemoj, Ivana, nećemo danas. Nemoj, molin
te.
Govori on i odnosi iz stana uokviren dres koji
će spremiti u šupu. Dres na kojem piše Rapajić.

306
 HULIGAN PERO

Peroooooooo

Jedanaest je sati. Pero je u koloni za pretplate

već nekoliko sati. Još je 20 ljudi ispred njega. Još
pola ure i napokon će sveta plastika u novĉanik.
Zvoni telefon. Ivana je.
- Peroooooo!
- A šta je?
- Puka jeeee, puka je.
- Ma ko je puka?
- Vodenjak, puka je, dolazi, vozi me u bolnicu.
- Ljube, pola ure mi triba, samo pola ure mi daj
i krećem.
- Jeben ti mater, luĊaĉe, jeben ti Hajduk,
glupane, dolazi, jeben ti pretplatu. Dolazi.
Dolaziiiiiiiii.
Ovaj kaţe da stiţe odma. Poklapa.
- Alo, ljudi, puka je vodenjak, moran odvest
curu u bolnicu, aj pustite me ako morete. Ne iden
bez pretplate.
Ljudi oduševljeni. Pustili ga. Nakon nekoliko
minuta izlazi, diţe ruke u zrak, a masa na sav glas:
Eeeeeeeeeeee…
Trĉi u auto, a u koloni lik s kraja reda viĉe:
- Brale, puka je i mojoj ţeni vodenjak, pusti
priko reda.
- Ajde vozi, u pizdu materinu. - viĉe mu masa.

Dida Jere

307
 Jure Karamarko

Ako išta Pero mrzi, onda su to protokoli. Jere,

novopeĉeni djed, organizirao je proslavu. Skupilo
se pedesetak ljudi kod njega, meso je na stolovima,
pojaĉana glazba do kraja. Ljudi nazdravljaju Jeri.
On ponosan u Šurjakovu dresu. Prvo unuĉe je tu.
Pero dolazi. Svi su u transu. Jere dohvatio Oţujsko
da nazdrave. Svi gledaju. Pero odbija uzeti pivo.
Ljudi gledaju što se dogaĊa. Svatko u ruci drţi
pivo i ĉeka zdravicu.
- Ljudi, sa smećem ne nazdravljam.
Svi u šoku. Glazba se stišala. Ljudi misle da su
Jere i Pero u sukobu. Muk. Tišina.
- Aj, dajte gajbe, zaminite pivo u dućanu. Kad
na stolu bude Hajdukovo Karlovaĉko, nazdravit
ćemo.

Pasja vrućina

- Ljube, pojaĉaj malo klimu. Dite će nam

zakuvat.
- Lako za dite, Ivana. Dobro je sve. Kako je tek
onima tamo. - govori Pero i pokazuje prema
kolonama koje ĉekaju za karte dok usporava
autom.
- Ĉekaj. Stani. Eno mi ćaća tamo. - upada
Ivana.
- Jere? Ma di?

308
 HULIGAN PERO

- Eno ga tamo. Mila majko, srce će ga na ovoj

vrućini. Ĉekaj da oden do njega.
Otišla Ivana do Jere i dok koraĉaju prema autu,
Pero izvadio iz pretinca karte za Franu i Lucu,
posloţio ih u lepezu i hladi se.
- Šjor Jere, karte se ĉekaju, ha? - govori Pero,
hladi se i upozorava: - Ĉuvajte se sunca, pasja
vrućina je...

Samo Karlovac

- Teta Vesna, je l‟ vruće?

- Pakao, Pero moj, pakao. Gori trafika. Doša si
po pive, a?
- Je. Dajte mi Karlovaĉko Hajduk.
- Nema, sunce moje. Prodalo se sve. Iman ti još
samo Oţujsko.
- Prije bi da me ubije ova vrućina i da crknem
od ţeĊi, nego gutljaj jedan popija. Ajte, ĉuvajte se
sunca, iden ja traţit dalje.

Spaljena zemlja i svitlo u tami

- Pero, mala plaĉe. Ajde digni se ti,

molim te. Mliko napravi.
- Tebe je red Ivana. Spavam.
- Šta si reka? Mene je red nakon 20
dana što nisan oka sklopila? Ajde, diţi se.
Jeben vas muške, da vas jeben.

309
 Jure Karamarko

Pero nekako jedva ustao. Trlja oĉi i jedva se

vuĉe kroz hodnik još nesvjestan da je budan.
Krajiĉkom oka gleda zid sa slikama Poljuda,
Hajduka, Torcide. Vratile se sinoćne scene,
proradila je svijest.
- O, majku vam jebem, da vam jebem. -
zagrmilo je hodnikom.
- Pero, šta se dogodilo? Pero? - viĉe ova
iz sobe.
- A ništa, ništa, ljube. Šta se ima
dogodit. Majku im njihovu gubašku.
Otvara friţider dok se stanom prolama djeĉji
plaĉ. Stalaţa gdje stoji mlijeko ‒ prazna je, jebeno
je prazna.
- Ivana, nisi kupila mliko juĉer?
- Nisan. Ajme nisan ti rekla. Blokirali
su nam raĉune. Juĉer san dobila obavijest od
banke. Dvi rate za Punta nismo platili.
Stoji ona i govori mu s vrata dok drţi bebu koja
se malo smirila cuclajući dudicu s Hajdukovim
grbom.
- - Oćeš nazvat Luju u Zagreb?
- Neću ga zvat, šta ti je. Imamo još
nešto u gotovini ušteĊeno. Iden se zaletit do
butige po mliko. Bit će sve, ljube, eto,me
brzo.
- Pero...
- Bit će sve u redu.
Poljubio je njih dvije i izašao iz stana.
310
 HULIGAN PERO

Već na izlasku iz zgrade zapazio je gospoĊu u

srednjim godinama kako kopa po kontejneru dok
se pored nje nalazi vreća s bocama. Koraĉa malo
dalje pa će uzeti duhan na trafici prije dućana.
Dolazi tamo, a ono nema tete Vesne za pultom.
Mlada cura s ne više od 18 ili 19 god sjedi unutra i
ĉita neka skripta.
- Curo, dobro jutro.
- Dobro jutro i vama, izvolite.
- A di je Vesna?
- Molim?
- Vesna, gospoĊa koja radi tu godinama.
- Ahaaaa, a nje vam nema više.
- A di je?
- Otkaz je dobila.
- Vesna? Aj, ne jebi me za rano jutro.
Daj, di je, reci?
- Stvarno. Dobila je otkaz.
- Zašto?
- A ne bi vam smila reći.
- Aj, odjebi s tim forama. Slušam?
- Paaaaaa.
- Pucaj, jebate.
- Supervisor ju je uhvatio da jede
ĉokoladu. Uzela je ĉokoladu i pojela.
- Pojela je ĉokoladu?

Okreće se i ne uzima ni duhan, ne uzima ništa.

Samo koraĉa.
311
 Jure Karamarko

- Gazda u London, a Vesna na ulicu. O,

majku ti jeben, da ti jeben. Auf.
Ulazi u dućan, trpa u košaru mlijeko i ostale
sitnice. Na blagajni vadi smotuljak, posljednji
smotuljak ušteĊevine i oprezno vadi novĉanicu od
sto kuna.
- Fala vam lipo. Fala vam.
Izlazi, a misli mu tko zna kamo. Duša ga boli.
Koraĉa pored trafike, cura unutra i dalje ĉita
neke skripte, ulica je pusta, gospoĊi kraj zgrade
samo noge vire iz kontejnera. Ulazi u portun i
penje se na kat. Ĉuje kako mala plaĉe i kako je
Ivana tješi.

Ulazi u stan i trkom u kuhinju. Lijeva mlijeko i

ubacuje sve što treba u boĉicu s Hajdukovim
grbom. Nekoliko puta protresao je boĉicu,
provjerio temperaturu i došao do kauĉa. Ivana mu
daje malu u krilo. Ona grize dudu s toplim
mlijekom. U stanu je zavladala tišina. Ivana se
skupila uz njega na kauĉu i pokrila ih sve dekicom.
Pero u toj tišini gleda na zidu sliku s rive. Onu
scenu kada je grupa navijaĉa došla pred Banovinu.
Gleda u sliku, a mala pije toplo mliko i ruĉicama
mazi boĉicu. Ivana mu zabrinuto drţi glavu na
ramenu, a on govori:
- Ne brini, ništa se ne brini. Mazi curicu
po glavici i dok ona papa, on joj šapuće

312
 HULIGAN PERO

laganu melodiju: - Zbog jedne ljubavi, s

kojom se rodimo, koja ne prestaje...“

Ulica, jebena ulica

Kako ljeto prolazi, mrak je poĉeo padati sve

ranije. Pero stoji na balkonu, rola duhan. Iza zidića
stoje 2 momka. Nemaju više od 14 godina. Po
kretnjama im se vidi da su u nekim
„kombinacijama”. Nakon desetak minuta Pero
vuĉe dim po dim i duhan je već dopola izgorio.
Gleda momke kako su upravo prodali, moţda, svoj
prvi piz trave. Gleda i misli se kako će se sada
spustiti i dobro ih istriskati. Pa dica su, balavci koji
se ni popišati ne znaju. Šokiran je. Ivana i mala
slatko spavaju. Noć ih je izmorila. Ne da mu vrag
mira, obuva se i kreće iz stana. Silazi stepenicama.
Zidovi i portun nisu piturani barem godinu dana jer
je susjed pokrao novac od priĉuva koji su stanari
uplaćivali. Parlafon je razbijen nekom šipkom, ĉak
ni vrata više nisu zakljuĉana. Po plafonu
plamenom upaljaĉa zacrnjena su slova. Ĉitko piše:
Ja sam ti drug, kad loše krene. Kutija za rekmalne
letke pored sanduĉića tjednima nije ispraţnjena.
Taxi pizza, dostava plina i letci, razbacani po podu,
ţarulja je odavno pregorjela.

313
 Jure Karamarko

Pero ispred zgrade ne vidi više ona dva momka.

Naišao je susjed Ante s ovratnikom. Sinoć je pao
pijan preko skala. Ukoĉilo ga pošteno.
- Ante, kako je?
- A pusti me u kurac, mali. Jebeni
Vlahovac sinoć. Ubija san se.
- A vidin, vidin. Nego, jesi vidija dva
mulca sada? Ovaj tren su bili tu?
- A ona dva? Je. Eno u dućan su ušli
taman iza mene.
- Jebat ću im majku sada, dilaju umisto
da uĉe.
- A, moj Pero, što da ti kaţem.
- Samo gledaj, Ante, da ovo obavim pa
ćemo na jednu kratku nas dva.
Izlaze momci iz dućana. Potrošili su novce od
prodaje trave. Kesa je puna. Pero pretrĉava cestu
oĉekujući neki prošvercani alkohol, Jafa kekse,
rizle. - Alo, ekipa, stani. Što je u kesi? - zaustavlja
ih, uzima kesu i otvara. Promatrajući pelene,
vlaţne maramice, Ĉokolino i 3 paštete, izgubio se.
Zbunjen je.
- Koliko ste prodali?
- Nešto malo. Imamo malu seku, mama
i tata ne rade. Nemoj zvati policiju, molim
te...
- Dico... Ne zna što da kaţe više,
zbunjen je dok gleda malog kako iz dţepa
vadi nešto.
314
 HULIGAN PERO

- Evo, dat ću ti svoju pretplatu za

Hajduka. To mi je sve što imam, samo ne
zovi policiju.
- Momci, - zastaje Pero, uzima sto kuna
iz dţepa, iz onog zadnjeg smotuljka, stavlja
unutra i vraća im kesu: - Ajte doma sestri. U
redu je. Samo ajte.

Nova konobarica

- Curo, daj jedan dupli Vlahovac za

Antu.
- Tebi isto?
- Ja ću malu sa ladnin. Di je mala? Ti si
nova tu?
- Prvi dan mi je danas. Ona više ne radi.
- A di je?
- Otišla je u Irsku juĉer.
Ante i Pero sjede i ćakulaju. Sami su u lokalu.
Njih dvojica i konobarica. Nema ţive duše, ljudi su
bez novaca, bez posla, u strahu. Kava je postala
luksuz.
- Ante moj. Mala ti je otišla u Irsku. Jesi
ĉuja ovo, svi odlaze.
- A ne govori ništa, mali. Ej, curo, meni
naplati ovo, ne dao ti Bog da ga pustiš da
plati. To ti je prva lekcija u ovoj krĉmi. Kad
je Ante za stolom, Ante plaća. Za prvi dan to
ti je dovoljna lekcija.
315
 Jure Karamarko

- Pusti curu na miru, ĉoviĉe. – govori

Pero dok ĉita poruku na mobitelu:
„Ljube, zaleti se po pelene u povratku“.
- Ante, moran dalje, brate. Vidit ćemo
se. Curo u dobrim si rukama.
Napušta lokal dok u pozadini ĉuje:
- Daj meni dupli Vlahovac i popi i ti
nešto, kako se zoveš, koliko imaš godina,
imaš li momka...?
Sjeda u Punta i sprema se skoknuti po pelene.
Okreće kljuĉ, ali uzalud. Auto ne pali. Pokušava
barem desetak puta, ali opet uzalud. Izlazi iz auta i
gura ga dvadesetak metara do nizbrdice pa se s
njim zaletio prema dolje. Zamalo mu Punto
pobjegao od ubrzanja, jedva je uskoĉio u auto i
uspio ga upaliti.
- Majku ti jebem, da ti jebem, mene si
naša zajebavati. Pa moţe li još išta krivo
krenut danas. Jebem li ti sve. Auf.
Na parkingu ostavlja auto da radi sa sva ĉetiri
upaljena. Trk u dućan, uzima sve što treba, samo
nekoliko sitnica, vadi sto kuna da plati. GospoĊa
ga gleda i govori:
- Stotinu sedamdeset i dvije kune.
Zbunjen gleda u kasu. Stvarno je toliko. Vadi
još jednu stotku i plaća pelene i ostale potrepštine.
Auto je još uvijek na parkingu i radi. Vraća se u
kvart, parkira sto metara dalje pokraj nizbrdice,
tako da moţe opet upaliti. Ide prema zgradi i gleda
316
 HULIGAN PERO

prema nogometnom golu na igralištu. Netko je

pokrao mreţe s njega. Dvadesetak metara dalje
ĉistaĉica sklanja narkomanske igle sa zidića. Diţe
glavu prema petom katu. Suši se posteljina:
Hajdukova posteljina, jastuĉnice, lancuni u
klupskim bojama. Vjetar ih baca lijevo-desno. U
kvartu nema djeĉjeg glasa. Igralište je pusto. Na
gol ne puca nitko.
Stiţe novi SMS: Pero, poţuri, cila je usrana!
On ubrzava korak.

Maja je pala

- Pero!
- E; Frane
- Oćemo do Ţnjana na kavu?
- Odjebi, debilu. Šta me zoveš?
- Ĉuješ, sad me Luca zvala, kaţe da je
vidila Maju.
- Još je nisi pribolija, ha? Frane, Frane.
- Ma, odjebi sa tim. Slušaj, nosila je
Luce neke papire doli u Banovinu. Kaţe da
Maja radi doli. Popriĉale su nakratko, dobila
je posa za stalno mala doli.
- U gradu je opet. Nedavno sam ju sreo.

Prošlo dan-dva. Pero se probudio malo ranije.

Iz podruma je izvadio bicikl jer Punto više ne pali
ni na nizbrdicama. Zaletjet će se do Marjana, malo
317
 Jure Karamarko

se istrĉati da razbistri glavu. Nije ni šest ujutro i ne

vjeruje svojim oĉima da vidi sto metara dalje Kosa,
predsjednika Hajduka, da već trĉi. Nije ga htio
davit i pilat, rastrĉao je svoje i upravo stavlja stvari
u ruksak, navlaĉi suhu majicu i sprema se sjesti na
bicikl. Diţe pogled i vidi da na parking stiţe bijeli
skupi terenac. Vidi lice vozaĉa. Poznati gradski
politiĉar upravo je parkirao. Pored auta stoji drugi
automobil, mali Smart, koji je tu bio cijelu noć. Iz
terenca izlazi Maja, glavom i bradom, rašĉupana,
poderanih hulahopki, razmazane šminke. Laganim
trkom ulazi u Smarta, a tip joj kroz prozor
dobacuje dok na lijevu ruku vraća prsten:
- Majo, nemoj kasniti na posao.
Sjeo je na svoj bajk i zapedalao razmišljajući o
tom javnom natjeĉaju i o „uvjetima” po kojima je
Maja dobila posao. Tuţan je. Razoĉaran. Dok
ubrzava, opet gleda Kosa s ruĉnikom oko vrata.
Završio je trening. Ţuri prema klubu. Poĉinje novi
radni dan.

Moţe li gore?

- Pero, doĊi da popriĉamo. - obratio mu

se šef na poslu sumljivim tonom.
- Recite, šefe. - gleda ga Pero i
razmišlja koja će tema biti.
- Gle, znaš da ja ne volim okolišati i da
sam sa tobom uvijek bio iskren. Bio je
318
 HULIGAN PERO

nadzor jutros, zatvaraju nas na 15 dana jer

smo prekoraĉili buku nekoliko decibela.
Imali smo odmah sastanak uprave pa smo
odluĉili da iz principa više nećemo
financirati uhljebe i zatvaramo sve lokale,
povlaĉimo se iz biznisa. Danas ću priopćit
ekipi, tebi sam htio reći prvom...
Daljnji dio razgovora Peri je bio u magli. U
glavi mu se samo vrtjela slika praznog friţidera i
male kako plaĉe. Slijede zajebani dani, jebeni dani.
Došao je na biciklu pred zgradu, gleda pokvarenog
Punta, zaplakao bi od muke, ali prejak je da bi sada
plakao. Ulazi u portun i saginje se, vadi iz
kartonske kutije maleni letak za dostavu plina i
kreće prema stanu. Na zidu stoji naljepnica na
kojoj piše: Otkup rabljenih automobila, ispravnih i
pokvarenih za dijelove. Uzima i taj broj s letka.
Probat će Punta prodati.
Nakon ruĉka nazvao je firmu za dostavu plina i
dogovorio posao za razvoţenje boca 4 do 5 sati
dnevno. Nakon toga zvao je ekipu koja će doći po
Punta. Predveĉer su stigli, digli ga na kamion,
iskeširali mu nešto sitno novca i otišli.
Pero stoji na cesti, Ivana do njega, u kolicima
beba spava. Gledaju kako odlazi Punto, gledaju
kako odlaze najbolje uspomene koje su s njim
stvarali. Imaju osjećaj da im se svijet ruši. Pero se
trgnuo, skoĉio na bicikl i poĉeo pedalirati.
- Ljubeeeeee. Di ćeš?

319
 Jure Karamarko

- Eto me odma.
Pedalira kao lud i pokušava uhvatiti kamion na
kojem je Punto. Ima osjećaj da ga neće stići, ali na
svu sreću, nakon gotovo kilometar, kamion staje na
semaforu. Ulijeće biciklom ispred, maše rukama da
stanu, da izaĊu.
- Brale, Bog te j... jesi lud, zgazit će te
netko. - viĉe brko iz kamiona.
- Kljuĉ. Daj mi kljuĉ od Punta na
sekund. Ostalo mi je nešto unutra.
Uzima kljuĉ, skaĉe na kamion dok pedesetak
auta trubi kao da je karusel i jebu im sve po spisku
jer je promet zakrĉen. Ulazi, skida s retrovizora
Hajdukovu zastavicu i izlazi.
- Sada moš ća...

Đani izvan svake kontrole

- Đani, stani, stani. Alo, stani, majku ti

jeben, ubijen si opet. Opet si se razvalija.
- Mrate
- Di su ti oĉi, ĉoviĉe. Pogledaj se. Stani,
ĉoviĉe.
- Imaš kunu, brale?
Pero mu odvaljuje šamar, ovaj se ljulja i
samo što ne padne. Nikad nije izgledao ovako
ubijen i izvan svake kontrole.
- Pizda ti materina narkomanska. Što si
uzeo?
320
 HULIGAN PERO

- Mrate. Mrateeeee.
Pada Đani na pod, trese se, poĉeo se gušiti
jezikom, pjena mu ide na usta. Pero ga okreće
na bok nasred kvarta. Djeca bjeţe u portune,
matere zatvaraju prozore, pas laje iz dvorišta.
- 112, izvolite!
- Šinjorina, šaljite hitnu. - govori Pero
na telefon dok pokušava spasiti Đanija od
gušenja.
Dolazi kombi u kvart, sirena razbija tišinu.
Mlada cura se prestrašeno naginje kroz prozor dok
je majka sklanja. Odvoze ga, spasit će ga. Na
vrijeme su stigli.
Otišao je i Pero u hitnoj s njim. Sjedi kasnije u
bolniĉkom hodniku. Doktor izlazi.
- Vi ste mu brat? Neka rodbina?
- Ma, ne, ne, nisam. Susjedi smo samo.
Ja sam ga našao.
- Ţelite do njega nakratko? Nemojte
dugo, molim vas. Još uvijek ne vjerujemo da
je preţivio.
Ulazi Pero. Ovaj malo došao k sebi.
- Majku ti jeben, pripa si me. Koja ti je
pizda materina?
- A, mrate, šo da ti kaen, znaš sve.
- Triba li ti išta donit, zaletit ću se do
trafike?
Dţaniju se vratio osmijeh na lice, oĉi zasjale,
gleda ga i pita:
321
 Jure Karamarko

- Do trafike?
Uspavanka

Usred noći nešto je puknulo u kvartu. Upalio se

alarm na obliţnjem dućanu i mala se probudila.
Pero se takoĊer probudio isti tren i uzeo bebu u
krilo dok Ivana spava. Ulazi u dnevni boravak i
dok ga ona gleda milim pogledom, sline mu se
cijede s usana po majici. Uzima Hajdukove vlaţne
maramice i briše sline. Mala je pokakana i
popišana pa joj je na kauĉu promijenio pelene. Dok
joj je brisao kakicu, mala se zagledala u zid prema
slikama
- Ta slika koju gledaš, to ti je sa
Fulhama koreografija. SviĊaju ti se te trake,
a trake ti se sviĊaju, bući - bući - buuu. Ajde
da te okrenem sada. Ahaaa, tako. A ta ti je
slika sa Sampdorie. Vidi koliko zastava. A
oćeš ti mahati kad narasteš, a mahat ćeš.
DoĊi tati.
Digao je malu na sebe. Stavio joj dudu s
Hajdukovim grbom i šeta se s njom kroz hodnik
pokušavajući je uspavati.
- Ovo na slici je veeeeeelika proslava.
Puuuuno raketa u zraku. Vidi ovo, puuuuno,
sve crveno, a sviĊa ti se crveno, ha? Ameee.
A pivala bi, a kasno je za pivanje, ljubavi,
spavaj sada. Ajde, ajde, dobo camo jednu
cemo… ruke cemo skupa za bile dići, ko

322
 HULIGAN PERO

jedno srce za Hajduk ćemo biti. A oćemo još

jednu?
- Nećemo još jednu! - odbrusila mu je
Ivana s vrata. Upravo se probudila i izašla iz
sobe. - Ti si lud, majke mi, vidiš li koja je
ura, ĉoviĉe, što izvodiš? Kakva navijanja
sada, ej? Daj stavi malu u krevet. Zaspat će
isti tren.
- Tija san je uspavati.
- Je, je, tija si, da se nisan digla još pet
minuti i baklje bi zapalija kako si poĉeja.
Ajmo na spavanje, molim te, rano se
diţemo.
Legli su u krevet, mala gleda u plafon, pospana
je.
- Pero, ljube, ako ti se piva, molim te,
pivaj joj djeĉje pjesmice. Ne idi u krajnost,
budalice.
On uzima dekicu, pokriva još malo bolje bebu i
poĉne pjevati laganim šapatom:
- U jednoj zimskoj noći, / tam gdje je
visok brijeg, / smrznuo se Dinamo / i pokrio
ga snijeg, / a jedan mali zeko prvenstvo traţi
svud...
- Pero, daj reci ti meni sada, jesi li ti
normalan?
- Ivana, psssssttttttt, tihoooo, zaspala je,
tihooooo. Laku noć, ljubavi.

323
 Jure Karamarko

Nije dobro nikako

- Ljube, - nazvala je Ivana mobitelom

malo uplakana - di si mi?
- Evo na biciklu, vraćan se kući. Šta
plaĉeš? Što je maloj?
- Mama je zvala. Jeru je auto udarija,
hitna ga odvezla. Slomija je 2 rebra. Cili dan
su ga drţali.
- A u kurac više. Pa moţe li gore od
ovoga, svaki dan nešto.
- Mama kaţe da nema dopunsko
osiguranje, pitala me moţemo li im posuditi
nekoliko tisuća kuna. Rekla sam da nemamo
ni mi. Baš mi je teško.
- Ne brini, ljube. Sve će biti u redu, evo
me dolazin, tamo sam za... Prekinula se
veza. Operater je iskljuĉio Peru s mreţe jer
nije platio raĉun na vrijeme. Pokušava ostati
smiren. Dolazi pred zgradu i upravo nailazi
vlasnik stana.
- Pero, sinko, zvao sam te nekoliko puta
ovih dana.
- E, šjor, ma vidija san propuštene
pozive, u poslu sam bio, nisam vas stiga
nazvati.
- Nema veze, sinko. Kako je mala?
- Predivna je, radost u kući, šjor. Jedna
nova dimenzija.
324
 HULIGAN PERO

- Pero, znaš zašto sam doša?

- A znan, šjor.
- Kasnite već 20 dana sa stanarinom.
Što da radimo, sinko?

Poštar

Rano je jutro. Idealno vrijeme za spavanje. San

naglo razbija zvuk motora. Iritantan tupi zvuk od
kojeg svaka opcija za spavanje pada u vodu.
- Majku mu jeben. Njemu i motoru u
ovu uru.
- Pero, ljube, dobro jutro i tebi. -
ušutkava ga Ivana dok pokriva malu koja se
otkrila i još uvijek ĉvrsto spava.
- Iden sad, a šta ću, iden kavu staviti.
Poljubio je Ivanu koja se ostala još malo
prenemagati po krevetu.
Nakon minutu zaĉulo se iz kuhinje:
- Ljube, ljube, nema kave. O jeben ti
sve. Nestalo.
- Nema veze, Pero, napravit ćemo
instant. Misli pozitivno.
Sjede na kauĉu u tišini, gledaju u zid, ne
progovaraju. Svakom u ruci šalica, miris instanta
širi se stanom, a tišinu razbija zvono na vratima.
- Tko je sad u ovu uru, majke ti? - Pero
se diţe i otvara vrata.

325
 Jure Karamarko

Pred njim se pojavio poštar. Upravo onaj koji

ga je probudio svojim motorom. Drţi ţuti papir u
ruci i pita ga osobnu iskaznicu.
- Netko vam je poslao šolde, mladiću.
- Ma to je neka greška sigurno. Ne
oĉekujemo ništa.
- Nije, nije greška. Nego, hm, ĉekaj,
ipak, auf. - briše znoj s ĉela pa nastavlja: -
Morat ćeš ipak u poštu otići. Ispriĉavam se,
moja je greška, nemam toliko novaca u sebe.
Morat ćete predignuti tamo.
- Ma o ĉemu ti, prika moj, u ovu uru?
Prvo si mi sjeba san, a sad ovo? Je l‟ ovo
skrivena kamera, moţda? Di su? - govori on
poštaru, izlazi iz stana i gleda po hodniku
lijevo i desno.
- Ma nije nego nisam zaduţio toliko
novca. Evo pogledaj sam potvrdu.
Pero uzima papir u ruku. Na potvrdi je naveden
iznos od 25 000 kuna. Primatelj je stvarno Pero, a
pošiljatelj je poslao kratku poruku: Stric Lujo za
malu, pozdrav iz ZGB.

Brate, Lujo

- Brate, Lujo
- Pero, ljubavi, daj mi sekundu na
konferenciji sam, samo da završim
razgovore.
326
 HULIGAN PERO

Ta sekunda postala je minuta. Minuta se

pretvorila u nekoliko minuta, pa je Pero
poklopio. Nakon pola sata Pero je opet nazvao.
- Brate.
- Pero, je ‟l bio poštar?
- Je, brate, bio je. Zato te i zovem.
- Jesi bio u pošti?
- Nisam. O tome sam htio popriĉati.
- A šta?
- Neću uzeti novac od tebe. Hvala ti,
brate. Hvala od srca, ali neću.
- Pero? Pa koji ti je kurac? Meni je to
dnevni promet u lokalu kada imam loš dan.
Daj budi ozbiljan.
- Brate, poznaš me dovoljno da znaš da
se nećemo svaĊati. Novac ti stiţe natrag.
Kada doĊeš u Split, kupi maloj neku sitnicu i
to je to.
- A kako ćete vi? Na dnu ste.
- Ne brini se za nas. Bio je i Hajduk na
dnu, mogli smo uzeti novac od Glowera,
Lukšića ili Tomaša pa nismo, a vidi nas sad,
stabilni. Ista je stvar sa mojom kućom, neću
poklone, neću darove, ni milostinju, nisam
se predao, imam zdrave ruke i zdrave noge i
24 sata u danu. Uz to imam dovoljno dobar
razlog da dam sve od sebe. Hvala ti još
jednom. Drţ mi se, zovem te sa govornice pa
moram prekinuti, ajde.
327
 Jure Karamarko

Samo se usudi

- Pero, zar opet? Pero?

- A kad mi se gleda. Šta ću?
- Pa gledaj ligu prvaka, imaš nekoliko
utakmica.
- Ma, kakva liga prvaka. Samo ovo.
Gleda on u TV mrtav ozbiljan.
- Ali, ljube, pa jeben mu sve više.
Radije pusti maloj da svira neka glazba.
- Daj još da ispratin ovu akciju.
- Pa koliko puta si je već ispratija do
sada svih ovih godina?
- Ljube, molin te, još nekoliko
trenutaka. Gle, gle, ovo, auffff. Najeţija san
se. - govori Pero i trne dok Vuković zabija
Interu iz voleja.
Ivana stoji naslonjena na ulaz u dnevni. Mala
leţi na krevetiću, a iznad nje vise igraĉke da joj
bude zanimljivije. U onom ludilu Pero okreće
glavu s televizora, uzbuĊen i sretan, susreću se
pogledima njih dvoje. Njoj nije do Hajduka, ona ne
vidi izlaza koliko im je teško. Pero je zastao na
tren, Vuković slavi gol, tribine su u plamenu. Gasi
televizor, ustaje i grli Ivanu.
- I kad gube i kad tuku, ljube. Isto je i sa
nama, oćemo kavu piti, uzeo sam danas.
- Moţe, treba mi. Daj da te ljubim.
328
 HULIGAN PERO

Sjeli na kauĉ, pokrili se dekicom. Gledaju neki

film. Ivanu uhvatio san i zatvorila je oĉi. Pero
misleći da je zaspala, izvlaĉi ruke i uzima daljinski
DVD-a jer nije utakmicu pogledao do kraja.
- Samo se usudi, Pero... - progovorila je,
poljubila ga i stisnula se još više uz njega.

AnĊeo na stepenicama

- Dobar dan, šjor, dostava plina, moţete

li otvoriti?
- More, more, mali. Ajde donesi, na
deveti kat san ti ja.
- Eto me za minut, šjor. – odgovorio je
Pero, ušao u portun, došao do lifta na kojem
piše da nije u funkciji. – O, majku ti jebem,
da ti jebem, i plinu i liftu i devetom katu.
Piĉka vam materina svima. Pa more li gore?
Uzeo je bocu, pomirio se sa sudbinom i krenuo.
Došao je do pola. Uspuhao se i preznojio. Na
škalinama sjedi prekrasna cura i ĉita skripta.
- A šta je? Ne moţeš ni ti hodati? Jebe
te lift, ha?
- Hej. Ma ne, uĉim za faks. Ovdje mi je
mir.
- Pa šta ne uĉiš u stanu?
- A buka mi je prevelika. Susjedi se
svaĊaju bez stajanja, deru se, neman mira.
- Ajde sritno, moran gori.
329
 Jure Karamarko

Dolazi on napokon na deveti kat. Sjeo je na

bocu da doĊe do zraka. Ĉuje kako pas laje s kata
iznad. Kad je došao k sebi, zvoni na vrata i nakon
minutu ĉekanja, ona se lagano otvaraju. Otvara
ţena ne starija od 35 godina. Obrisala je suze s
lica. Ispod oka joj se vidi masnica. Kosa joj je
rašĉupana, majica rasparana na nekoliko mjesta.
Gleda ga i rukavom briše krv koja je opet krenula
iz nosa.
- Evo, sad će muţ donit sitno. Ne triba
unosit bocu, mi ćemo. - govori ona dok Pero
zbunjen promatra njezina muţa koji donosi
novce.
- Fala lipo, ljudi. Pozdrav.
Spustio se 2 kata niţe. Kuha mu u glavi. Ne
moţe on, ne moţe, a da ne reagira. Penje se natrag,
pas laje sve više, buka iz stana je nesnošljiva,
jebanje majki, psovke, uvrede. Pozvonio je na
vrata. Buka je prestala i ĉuli su se koraci stanara
kako ide prema vratima. Otvara tip vrata i gleda
Peru:
- Nešto si zaboravio?
Pero staje u raskorak radi boljeg balansa i
pogaĊa ga šakom posred ĉela. Ovaj pada pokošen i
ostaje bez svijesti u trenutku. Okreće se i odlazi.
Cura na stepenicama i dalje lista skripte.
- Opet ti? Nemoj sjediti na ledenom,
eno, primirili su se, moţeš sada uĉiti u miru.

330
 HULIGAN PERO

Ona drţeći olovku u ustima i prekriţenih

nogu, s kosom u repu, kroz naoĉale gleda
kako on odlazi svojim putom.

Drugi susret s anĊelom

- Pero?
- Ivana, radim, ajde nazvat ću te kasnije.
Imam dostava ode da glava boli.
- Samo mi reci kad ćemo stan platiti.
Gazda je opet dolazio maloprije.
- Pitat ću danas u firmi da mi plate
unaprijed. Ne brini se. Moram ići sada,
ĉujemo se. Pusa, ljube.
Telefon opet zvoni.
- Ivana, javit ću ti se, jeben mu sve.
- Tko je Ivana?
- Ajme, šefe, moja greška.
- Slušaj. Danas si bio tamo na devetom
katu, je li tako?
- Je, imao sam dostavu. - odgovara dok
mu se već crni scenarij mota po glavi.
- Ajde, imaš opet dostavu tamo, šaljem
upute na poruku.
- Moţe, šefe.
- I Pero, slušaj. Reci toj Ivani, tko god
da bila, da te ne zove dok radiš.
Nedugo poslije stoji Pero pred zgradom. Drţi u
ruci bocu plina i gleda prema devetom katu. Plakao
331
 Jure Karamarko

bi najradije kad se sjeti koji ga uspon opet ĉeka. Na

svakom katu stao je po minutu i sjeo na bocu.
Nema na silu ovaj puta. Ĉuva snagu jer oĉekuje
obraĉun s debilom kojeg je nekoliko sati ranije
riješio rutinski. Nakon petnaestak minuta lagane
borbe, napokon dolazi na kat. Kreće prema
hodniku. Otvaraju se jedna vrata. Izlazi cura koja
je bila na stepenicama.
- Hej. Stigao si.
- Oli si ti ovo naruĉila?
- Je, je, ja sam. UĊi slobodno.
Ulazi Pero zadovoljan jer je izbjegao nove
sukobe s debilom iz susjedstva.
- Ne svaĊaju se više oni, ha?
- Ne. Ĉudo jedno, već satima je mir.
- Gdje ti je kuhinja da ti montiram ovo?
- Samo ravno, evo tu ti je sve.
Pero donosi bocu i vadi staru. Gleda zbunjeno
prema curi koja ga simpatiĉno gleda.
- Pa ova boca nije prazna, ne triba je
minjat...

SEX

E, ovaj i ovakav seks mu je stvarno trebao.

Previše se stresa nakupilo posljednjih nekoliko
dana. Sranje na sranje stalno se dogaĊa. Baš teško
razdoblje. Sve mu se skupljalo i taloţilo danima, a
nikako do ispušnog ventila. Moţda je zato baš sada
332
 HULIGAN PERO

bilo toliko vatreno i toliko dobro. Predobro.

Premoren, iscrpljen i gol bacio se pod tuš. Kipuća
voda pada po njemu, ne štedi na šamponu, sve se
pjeni dok on pjevuši sa zadovoljnim izrazom lica:
- Torca voli samo Hajduk Spalatoooo,
Torca, eeee, Torca ooooo...
Desetak minuta tuša i dok se briše Hajdukovim
ruĉnikom sluša u dnevnom glazbu. Pojaĉano je do
kraja. Ĉini se da je i drugoj strani bilo veselo.
Odzvanja iz dnevnog:
- Zbog jedne ljubavi, s kojom se rodimo,
koja ne prestaje, ţivot ti postane i ne moţeš
bez nje...
Ulazi ona potpuno gola, a preko sebe
nabacila lancun iz Hajdukove posteljine. Grli ga i
nastavlja mu pjevati na uhu pjesmu s razglasa:
- Volin te, Hajduče, otkad znan za sebe,
i nakon pobjede, i kad ti ne ide, uvik san uz
tebe... Slušaj, ljube, morat ćemo ĉešće
ostavljat malu kod mojih.
- Slaţem se, ljube. E da, slušaj ovo,
nisan ti ispriĉa, barila me jedna cura danas
na poslu...

Ţao mi je, kaţnjavan si

- Šefe, dobar dan.

- Dobar dan, Pero.

333
 Jure Karamarko

- Di je kljuĉ od auta? Danas sam došao

malo ranije.
- Nema kljuĉa danas, Pero moj.
- A šta? Ne razumin.
- Gle, znamo da si kaţnjavan. Trebao si
reći kada si dobio posao.
- Šefe...
- Pero, kaţnjavan si, ţao nam je, u našoj
firmi nema mjesta ljudima koji imaju takvu
prošlost.
- Ali, šefe, pa to je bilo zbog toga jer
sam upalio bengalku sto metara od stadiona
prije dvista godina doslovno. Pa nisam ubio
nikoga autom ili gliserom. Bilo je to davno.
- Ţao mi je, Pero.
- Gledajte, imam malo dite u kući, ţena
ne radi, ovaj posao mi treba.
- Kaţnjavan si, ţao mi je.
- Pa to je po zakonu o navijaĉima, ne
razumin vas, majke mi. Kakve veze ima ta
sitna glupost sa ovim poslom?
- Ţao mi je.
- Ţao ti je? Ţao ti je, ha? Jebem ti mater
smeće jedno i nije mi ţao. Srami se,
seljaĉino šugava. Šta je? Da sam ubio nekog
sa autom ili gliserom, moţda? Tada bi me
smatrao kao uglednog graĊana? Da sam
privatizirao tvornicu i da imam milijone, bio
bi uglednik, tvoj kolega poduzetnik?
334
 HULIGAN PERO

- Pero...
- Šuti sad, mater ti jebem, debilĉino
jedna. Ja sam problem, ha? Ja i moji kolege?
Šta smo vam mi krivi? Jer navijamo za naše
klubove, jer popijemo dvije pive prije
utakmice? To je problem, ha, piĉka ti
materina? Nema problema u drţavi? Nema,
ha? Stoko jedna, dao Bog da se ugušiš u tom
plinu, smeće jedno gubavo.
- Pero, gle...
- Mrš, mrš, Ċubre licemjerno, isti si kao
i par milijona govana koja misle kao i ti.
Mrš, gubo...
Izlazi iz ureda na kojem je nogom razvalio
vrata. Uzima mobitel i piše poruku Ivani: Ljubavi,
eto me doma, dobio sam otkaz... Nakon što je
stisnuo send, dobiva povratno poruku: Iznos na
vašem raĉunu nije dovoljan za slanje poruke...

Teško je

Zahladnjelo je. Pero misli da bi bilo dobro malo

se prošetati po nekom trgovaĉkom centru s Ivanom
i malom kako bi se makli iz kvarta i koloteĉine.

335
 Jure Karamarko

Budući da su bez auta, Frane i Luca su došli po

njih. Zaletjeli su se Lucinim autom do City centra,
bacili Ċir, a Pero nije baš pri novcu da bi
šopingirao. Kavica će biti plafon. Sjeli. Ivana i
Luca ćakulaju o maloj, a njih dvojica o Hajduku. A
o ĉemu bi drugom. Frane jedva ĉeka da MaĊar
ozdravi pa da krene trpanje golova. Nakon sata,
kad su krenuli prema izlazu, Frane je ugledao
izlog:
- Asti Gospe, vidi ovo.
- A šta?
- Hajdukova posteljina, sve u pola
cijene do isteka zaliha. Ajmo unutra.
Pero se nećka, prazan mu je novĉanik. Ivani
došlo neugodno.
- Brale, ajmo, minuta posla.
Ulaze. Frane uzima od svega što se nudi po
nekoliko komada. Vadi novce na blagajni i plaća. -
A vi? Šta se ĉeka? - pita Frane.
- Imamo već tu posteljinu, uzeli smo
nedavno.
- Ali u pola cijene je sada, dragi?
- Ma nema veze, samo ti uzmi. - govore
mu Pero i Ivana uglas pogledavajući se i
pokušavajući sakriti tešku situaciju.

Suzavac

- Pero, di ćeš.
336
 HULIGAN PERO

- Ante, šta ima?

- Evo iden do dnevnog boravka
Vlahovac ubit jedan. Dobro, moţda i više
nego jedan. Ajmo.
- A, neću, neću, iman nekog posla u
stanu. - odgovara mu Pero.
- Ma daj, ne seri, koga farbaš? Kad si ti
odbija turu pića?
- Ma letin, drugi ćemo puta, Ante, ne
brini, iden.
Prolazi kraj trafike. Pada mrak. Cura unutra
opuštena, zadubila se u neki roman. Dvadesetak
metara dalje vidi Đanija kako sjedi na klupici i
nervozno tapka nogama. Nabrijan je.

Pero ulazi u stan. Otvara friţider i vadi

posljednju limenku Hajdukova Karlovca. Izlazi na
balkon da zamota duhan. Ispija gutljaj i naslanja se
te gleda u daljinu. Vidi Đanija kako se sprema
napasti trafiku. Zamotao je facu šalom Juventusa
koji je iskopao iz smeća. U ruci nosi neku letvu i
šepajući ide oštro na trafiku. Zaĉuo se vrisak.

Nakon samo nekoliko sekunda vidi se kako

cura pruţa ruku kroz otvor, šprica ga u oĉi
suzavcem, a ovaj onako poprskan, sapleo sam sebi
noge i pao na beton kao pokošen. Ova viĉe da će
zvati policiju, a Đani ustao i u trk. Cura stoji

337
 Jure Karamarko

ukipljena. Izvan sebe je. Ljudi gledaju s balkona

scenu, za njih gotovo svakodnevnu.

Pero vuĉe lagano dim i otpija gutljaj. Opet

ugleda Đanija kako sjedi na klupici i briše oĉi
nekom mokrom krpom.
- Majku ti jebem, da ti jebem ţivote.

Novi posao

- Netko kuca na vrata, ljube. Otvori,

molim te, hranim malu.
- Eto me odma.
Na vratima se pojavio Frane, uspuhan.
- Šta je ovo, u cilom gradu se kvare
liftovi. Di si, brale? Šta je?
- Evo odmaramo malo.
- Nisan te moga dobit na telefon. Usput
mi je pa sam stao. Di si veĉeras?
- A šta?
- Prika mi ima klub, gori mu veĉeras,
dva konobara su mu se razbolila, aj, molin
te, bi li uletija. Dat će ti 250 kuna i još
manĉe šta uvatiš je tebi.
Pogledava Pero iza sebe prema Ivani. Nije baš
situacija da moţe odbiti.
- U koju uru triba biti tamo?
- Reka je ovi moj u 8 uri.
- A ne mogu prije 9 i po prika.
338
 HULIGAN PERO

- Kako ne moţeš?
- A neću stić.
- Kako nećeš stić? Šta je ranije?
- Pa Hajduk. – Reĉe on tiho.

Arsenal

- Pero, drago mi je.

- Boţo, ja sam voditelj. Evo spremija san ti
polog. Sve znaš.
- Fala lipo.
- Reka bi ti inaĉe di je osmijeh i da ne moš radit
takav, ali sve mi je jasno. Hajduk, jebiga.
- Je. Jebiga.
- Ako te ikako mogu utješit, zamisli tek da
navijaš za Arsenal...

Doĉek nakon katastrofe

- Pero, ĉekala sam te. Nisam oka sklopila.

- Mala spava?
- Je.
- Ahhhh. Neman riĉi, Ivana.
- Sve znam, doĊi. Zagrlila ga je: - Kako se
osjećaš?
- Slomljeno, prevareno. Kao da fali dio mene.
Majku im jebem, moţdani ću dobiti od njih...

339
 Jure Karamarko

Problemi u drţavi

Nedjelja. Ćaća Jere zvao je na veĉeru da malo

vidi unuku. Otkad je postao djed, malo se
raznjeţio, ali ipak mu je Pero dao do znanja da ako
spomene kako treba dati klub jednom gazdi, isti
tren kupi malu i idu ća. Tu nema kompromisa.
Ubacio Jere maloj 50 eura odmah pod glavu.
- Za moju mezimicu. Za bombone.
- Jere, mala ima nekoliko miseci, kakve
bombone?

Mater vadi pijate, Ivana pomaţe oko stola. Jere

i mala valjaju se po podu, a Pero sjeo na kauĉ.
Uzeo daljinski i pali TV. Poĉinje dnevnik.
Razmišlja on kako će ga sada opet daviti s
povjerenstvima, Agrokorima, prodajom Ine, pa sa
sindikatima, BDP-om, krizom… Oĉekuje malo
izvještaja iz Osijeka s kolodvora gdje mediji
ispraćaju mlade, izvještaje iz Zadra, iz zraĉne luke
dok Ryanair polijeće… Misli se da će po tko zna
koji put u kadar redovi pred puĉkim kuhinjama,
reportaţe o gospodarskom kriminalu, istraţivaĉko
novinarstvo o nekim aferama i tipovima koji su
opljaĉkali narod…
Raĉuna, ajde, malo se iskljuĉio, nije dugo
gledao dnevnik, baš da vidi što je to problem ove
zemlje, što se narodu prikazuje. Nakon najavne
špice, breaking news iz Splita. Ej, ne reportaţa,

340
 HULIGAN PERO

nego izravno javljanje, reportaţna kola, kamera,

spiker, kriza u Splitu, potresi na Poljudu, drame, ej,
kakav jebeni spektakl. Jere diţe glavu, zanima ga,
ovo je njegova tema. Pero uzima daljinski i
prebacuje na djeĉju televiziju.
- Ajmo, dida, da te ĉujemo, riba ribi
grize rep...

Bolesnici

- Pero
- Jere
- Ajde da te pitan, al‟ nemoj se naljutit.
Ti se na mene uvik ljutiš.
- Ma šta?
- Ma, oko Ajduka nešto.
- Jere, drţi se male.
- Ma da pitan sad nakon svega, misliš i
dalje da je model ovaj ispravan?
- Jere
- Pero.
- Slušaj. Ţiviš li u ovoj zemlji?
- E.
- Ideš li na izbore?
- A iden, svake 4 godine.
- Glasaš li?
- Glasan, reka san ti.
- Jesi li se ikad razoĉara u svoj odabir?

341
 Jure Karamarko

- Ikad? Ma uvik. Majku im jebem,

govna, pokrali su nas i jedni i drugi.
- Dobro, aj. Stani. Slušaj. Je l‟ ti ikad
palo na pamet da triba ukinut izbore i uvesti
diktaturu. Ono kao u Koreji. Krivo nekog
pogledaš, metak u ĉelo. Misliš svojon
glavom, metak u ĉelo. Nema nitko pravo
glasa i to.
- Ma daj, jesi lud, to su bolesnici.
- Jere.
- Pero.
- Ovi što su protiv modela Naš Hajduk.
- E?
- E, to su bolesnici, dragi moj. Mala ti
se usrala, tebe je red za pelenu.

Mi se znamo

- Dobar dan, duvan, molim vas.

Zastao je na trafici isti tren kad je to izrekao.
Zastala je i cura koja tu radi. Drţi u ruci skriptu.
Gledaju se u oĉi, povezali su oboje 2 i 2 i rekli u
isti glas:
- Mi se znamo!
- Plin sam ti vozio nedavno.
- Da, tako je. I nestao odmah.
- A ţurija sam, jebiga.
- Opet sam nekoliko puta naruĉivala pa
uvik novi vozaĉ, nema te više.
342
 HULIGAN PERO

- Pa koliko ti plina trošiš, curo?

- Lana, ja sam Lana. A ti?
- Pero, ja sam Pero. Ovajjjj, hm, e, da,
duvane mi daj, zamalo sam zaboravio...

Lana

- Lana, prekrasno ime.

- Hvala ti, baš si simpa Pero.
- Vraga simpa. Daj mi još i oglasnik uz
duvane.
- Prodaješ nešto? - pita ga ona i
simpatiĉno pogledava.
- Ma je. Vraga, traţim posao.
- Izgledaš depresivno malo, jesi li ok?
Šta ti je?
- Ma ništa, ne brini.
- Ne bih rekla. - govori ona opet i
odlaţe skriptu pa stavlja ruku pod bradu,
gleda ga simpatiĉnim oĉima i ĉeka odgovor.
- A sranje, sve krivo u zadnje vrime se
odvija, problemi, jebiga. Bit će bolje.
- Hm. Kako se nosiš ti sa svim tim?
- A potišćem, šta da ti kaţem. Borim se
svaki dan.
Dolazi Lanina kolegica. Lana joj predaje
obraĉun i izlazi iz trafike.

343
 Jure Karamarko

- Ajde, vodim te na kavu, Pero? Triba

nam kava. Oboma.
- Ma daj. Ne triba, pa iman za kavu.
- Ma, ne mislim to, ne ljuti se, idemo
popit prijateljsku kavu, volila bi te upoznati,
presimpa si mi da te pustim sada da nestaneš
tek tako sa tim duvanima i oglasnikom.
- Ma, gle, da ti kaţem, ja sam ti u...
- Reći ćeš mi uz kavu sve, ajmo... Hvata
ga za podlakticu i ogrnuta kaputom, jer je
već zahladnjelo, ulazi s njim u bar. Stol u
separeu je slobodan i ĉeka samo na njih
dvoje.

Nešto kratko

- Dosta mi je bilo kave. Pero, jesi li za

nešto kratko?
- A neman ti pojma, nije mi ura.
- Nije ti ura? A što imaš 85 godina pa ti
nije ura za rakijicu nego samo ujutro i
naveĉer? - pita ga i smješka se dok sjedi
pored njega.
- Ma nije nego...
- Oćemo dva whiskeyja? More, a?
- A, more jedno piće, šta ću od tebe
sada.

344
 HULIGAN PERO

- To jer san slatka, ha? Konobar, daj

nam dva crna i jednu Colu sa strane. -
naruĉila je i još malo se pribliţila Peri.
- Iden sekund na WC.
Skoĉio Pero, uletio unutra, pustio hladnu
vodu, umiva se po licu, gleda se u ogledalo,
opet se umiva, diše duboko i vraća se. Nje
nema. Eno ubacuje kovanice, bira glazbu i
vraća se dok upravo kreće neka laganica
Whitney Houston.
- Koliko imaš godina? - pita ona odmah.
- Koliko bi mi dala?
- Hm, a šta ja znan. 24?
- Pogodila si, ide te, ha.
- Mene uvik ide. - odgovara mu ona i
toĉi Colu u ĉaše s whiskeyjem.
- A ti?
- 23, Pero, prošli tjedan napunila.
- Lipo, lipo. Imaš momka?
- Do danas ne. Za sutra ne znam. -
odgovara ona i dok nazdravljaju, iz zvuĉnika
odzvanja TBF & Dekleva Dogodila se
ljubav.
- Moţe jedna tura na mene? - govori joj
Pero i ustaje. Dolazi do šanka, prilazi
konobaru i stavlja na šank novĉanicu i šaku
kovanica i kaţe: - Brate, daj dva crna i Colu
i sve ovo što ostane trpaj tamo i pusti mi Na
gol na gol, Ljubav mog ţivota, Dalmatinac,
345
 Jure Karamarko

Dalmacijo, sve redom, ĉoviĉe, jebem ti

Deklavu, da ti jebem...

Na kojem si faksu?

- Evo me. Naruĉio sam još jedno piće.

Na kojem si faksu? Pokušava promijeniti
temu.
- Opaaaaaa. Ma, gle frajera, ture se
zovu. Pusti sad faks.
- Ma, nisan frajer, nego kad si poĉastila
prvu turu, pa ajde da vratim.
- Imaš lipe oĉi, davno nisam vidila
takve. - govori ona, a Pero propada u zemlju.
- Fala, na kojem si faksu? - pokušava u
neki zaokret.
- Pusti sad faks. Imaš curu?
- Imam, imam. A ti momka?
- Slobodna sam. - odgovara mu i ispija
gutljaj oblizujući jezikom usne.
- Lipo, lipo, samo faks znaĉi i uĉenje.
- Opet ti o faksu. Konobar, moţe još
jedna tura?
- Moţe, evo sekund.
- E, da, imaš li mogućnost da pustim
nešto preko Youtubea?
- Pa imamo dţuboks.
- Da, ali nema te pisme, gledala sam. Je
‟l bi uĉinio to za mene?
346
 HULIGAN PERO

- Sve za naše goste, evo ja ću prespojiti

sve na pojaĉalu pa ti doĊi i pusti što ţeliš. -
okreće se konobar, a Pero mu motira njoj iza
leĊa da će ga zadaviti. Pa tridesetak kuna
kovanica je ubacio u vitar, ĉini se.
Ona se malo izmiĉe, naginje se prema Peri i
šapuće mu na uho:
- Vraćam se odmah.
Prilazi šanku, tipka nešto po tipkovnici i vraća
se dok se kafićem ori od Iskona, Vrime za kraj:
Razumi me, vrime je, da se sidro podigne,
pomakli smo granicu, grube riči je priskaču. Znan
da više nima mista za mene ...
- Volin ove laganice, Pero. Hm, di smo
ono stali?
- Na kojem si faksu?

Vjeruješ li u sudbinu?

- Pero?
- E - govori on dok ga lagano manta već
tko zna koja tura.
- Je l‟ viruješ ti u sudbinu? - pita ga
Lana tiho dok ga gleda oĉi s nekih desetak
centimetara udaljenosti.
- Ovisi. Gle, širok je to pojam.
- Pa, je l‟ viruješ u sudbinu? Ne moţe
biti jednostavnije pitanje.

347
 Jure Karamarko

- Ne virujem, Lana, ne virujem u

sudbinu.
- Kako sad to? Ti si prvi koji mi to
kaţe.
- Ne virujem u sudbinu. Eto. - reĉe on i
mrtav hladan otpije sve iz ĉaše.
- Pojasni mi, daaaajjjjj. - uporna je dok
ga promatra.
- Kad ti na derbiju sudac ukrade penal
za pobjedu ili svira njima za pobjedu, nema
tu ni S od sudbine, Lana moja. Sve ti je to
reţija. Ajde, iden ti ĉa, ĉeka me doma netko
- ona viruje u sudbinu. Kaţe da sam njoj
sudbina ja, ovakav nikakav, bez posla,
sjeban. Jebiga, ona viruje u to. Ajde, drţ mi
se, pa se vidimo. - reĉe, ustane i na odlasku
dobacuje konobaru da Lana ne ĉuje: - Jebat
ću ti majku za one kovanice.

Otmica

Ljudi uţurbano hodaju ulicom, nose spizu za

ruĉak. Na ulici veliki izlog novog dućana s
elektroniĉkom robom. Krasi ga gotovo dvadesetak
velikih televizora. Plazme s ogromnim ekranima.
Na svakoj neki drugi program. Đani ide ulicom,
ljulja se, zastaje kraj izloga. Ubijen je, razvaljen još
od veĉeri prije. Zagledao se u reklame za neke
teće, analizira ekran kao da je najbolji
348
 HULIGAN PERO

dokumentarac na svijetu. Uţivio se. Na njemu

snimka luĊaka kako u nekom velegradu otimaju
kamion i kreću u napad. Ne zna on je l‟ to London,
ili neki drugi grad. Gleda samo u kamion. Onda se
okreće oko sebe i vidi da je kraj njega isto stao
neki kamion. Tip izašao i vadi s palete gajbe da ih
isporuĉi u lokalni kafić. Motor radi. Sad je prilika,
sad ili nikad. Uskaĉe Đani u kabinu, vozaĉ trĉi iz
dućana. Ovaj daje gas i onako ubijen usmjerava
kamion prema trafici. Ljudi se sklanjaju s ulice,
ţena s kolicima jedva je izbjegla da je ne ubije.
Đani dodaje gas, s obje ruke drţi volan i leti prema
trafici. Smješka se. Magli mu se pred oĉima, vidi
dvostruko, pokušava naciljati. Kamion prolazi
pored trafike, svega pola metra dalje, i zabija se u
zid.

Prljavi ples

- Ljube, iden ti. Nemoj ostaviti kljuĉ u

bravi da te ne zoven i ne budin noćas.
- Ajde, ljubin te. Ja ću pogledati film pa
na spavanje.
- Šta ćeš gledat?
- Prljavi ples.
- A daj, po tristoti puta, ha?
- A to je velika ljubav. - reĉe ona i
doda: - A koliko si ti puta Hajduka gleda?

349
 Jure Karamarko

- E, sad. To je malo veća ljubav, sve

znaš. - reĉe on i odlazi iz stana da odradi
noćnu smjenu u skladištu s voćem na još
jednom honorarnom poslu koji je pronašao.

MaĊari

- Pero, Brankica se pokakala. Dodaj mi

vlaţne.
- Evo, ljube. - dodaje joj Pero paketić s
Hajdukovim vlaţnim maramicama.
- Ideš li na utakmicu, ljube, danas?
- Nisan ni spominja, iden. Skoknit ćemo
Frane i ja pa idemo iza toga pogledat neki
auto. Prika njegov prodaje, a nije mu hića za
plaćanje pa bi mu platija u 6 do 7 rata.
- Ajme, napokon, bar neka dobra vijest.
- Koji auto prodaje?
- A šta misliš?
- Punto? - pita ga ona i smješka se dok
mijenja pelenu.
- Sve znaš. Ajde, iden. Frane će me
skupit pa idemo pogledat utakmicu.
- Pa s kim igraju? Nisan u toku. Oko
male sam stalno.
- Ma sa MaĊarima ovima. Ajde, ljubin
te, ĉeka me Frane...

350
 HULIGAN PERO

Advent na rivi

Nedjelja. Kuhano vino, kobasice. Advent u

Ċiru. Pero i Ivana leţerno guraju kolica kroz masu.
Brankica spava dobro pokrivena. Frane i Luca
zagrljeni. Blagdanski se ugoĊaj već osjeća. Šušur
na svakom koraku. Šeću se lagano. Luca i Ivana su
u nekim baby temama. Njih dvojicu to ne dira
puno, a i nisu od neke komunikacije. Peri oko vrata
Hajdukov šal da mu bude toplije.
- Deĉki, ajmo na kuhano vino. - ispalila
je Luca.
- More, ja sam za. - Ivana se ukljuĉila.
Dolaze na štand. Tamo tip nudi kobasice i pića.
- Prika, more kuhano vino? Luce,
moţe? Ivana? One klimaju glavom
- Daj nam dva kuhana vina, molim te.
- Pero, a vas dva? - pita Ivana.
- Mi ćemo Karlovaĉko.
Gleda ga tip sa štanda. Gleda podrugljivo šal
oko vrata, gleda u Hajdukov grb na limenci, gleda
Peru i Franu.
- Šta je? Šta gledaš koju pizdu
materinu? Šta je?

Probajmo još jednom

Stari dobri TBF kaţe: Grad spava, čujem mu

disanje... Tako je i jutros. Split još uvijek spava.
351
 Jure Karamarko

Mrak je. Pero još u polusnu izlazi iz portuna i ulazi

u novog Punta koji je kupio. Novog jer je njemu
novi. Inaĉe, Punto je star 12 godina. Ali vozi i ima
grijanje, a to je sada jako bitno. Vani je led ledeni,
a Pero mora krenuti u skladište na posao. Trlja oĉi,
pali auto i ĉeka da se motor ugrije. Dok se u tišini
kvarta ĉuje motor, Pero pali radio. Antena nije
spojena ili je ĉak i nema, tako da ne hvata nijednu
stanicu. Samo šum, jebeni šum u 4 ure. Kopa po
pretincu i nalazi CD koji je ostao nekom vlasniku
prije. Ubacuje CD i pušta ga. Pjesma je krenula.
Pero se zamislio. Najprije nije išao za rijeĉima, a
onda se pronašao u svakoj i našao u nekoj drugoj
dimenziji, svojoj, onoj oko zastavice koja visi na
retrovizoru. Srce je ubrzalo. Onda je ponovio da
stvar krene opet i opet. Motor se ugrijao. Pero
ubacuje u prvu. Smješka se, a rijeĉi iz zuĉnika
govore:
„
Probajmo još jednom
zubima se za me drţi
prvi put da nekog volim
prvi put, a već se bojim.

Još jednom nek bude krvi

još jednom da nam sude
još jednom je svijet na kocki
pa nek bude što god bude.

352
 HULIGAN PERO

Još jednom da te vidim

još ti jednu boru stvorim
još ti jednom slomim srce
pa ti kaţem da te volim.

Još jednom da te naĊem

na dnu mora kako goriš
stoti put da isto kaţem
stoti put, a još se bojim.

Ti si nešto poput mraka

Što te više imam

to te slabije vidim
što te više imam
ti si nešto poput noći.

Što te dulje ĉekam

to ćeš kasnije doći
što te više imam
to te slabije vidim.

Što te dulje ĉekam

to ćeš kasnije doći.

Stoti put ti još brojiš

stoti put, al' još me voliš
prvi put, a ja već brojim

353
 Jure Karamarko

pa zar drugi put postoji.

Susret na rivi

Nakon što je pet puta okruţio uţi Centar, Pero

napokon uspijeva naći parking. Ubada Punta kao
najveći rutiner i ĉeka Franu pa da odu na advent.
Ljudi navalili u grad kao da u ţivotu kuhano vino
nisu kušali. Cirkus. Frane je došao pomalo
nervozan jer je Luca prigovarala oko planova za
srijedu. Preraĉunala se malo. Zapravo nije raĉunala
da se igra kup utakmica. Isplanirala je dan za njih
dvoje pa ju je Frane resetirao na tvorniĉke
postavke kad joj je rekao da je Hajduk prioritet.

Dolaze njih dvojica do kućica. Ĉekaju u redu za

piće. Pored njih desetak momaka stoji za visokim
stolom. Vode ţestoku raspravu tvrdeći kako su se
Šibenĉani „prodali“ HNS-u za 100 000 eura. Svi se
oni slaţu o toj, kako kaţu, veleizdaji i dok tako
vode raspravu, svi nazdravljaju toĉenom Ţujom.
Vade novce iz svog novĉanika, daju ga Ţuji koja
ga daje HNS-u koji onda tim novcem kupuje
glasove. I oni to ne kuţe. Ova dvojica ih tuţno
gledaju, ţao im je, jebiga.
Napokon dolaze na red. Uto im dvije cure
prilaze.
- Lana?

354
 HULIGAN PERO

- Perooooo, pa di si mi? Ovo je moja

prija Dunja, a ti si?
- A ja san Frane, drago mi je.
- Frane, ovo je Dunja - govori mu Lana
i staje pored Pere: - A di si mi, ljepotane?
Ledeno, a?

Dunja, tu sam

- Curo, daj ponovi nam opet 4 pivice.

- - Moţe, samo daj. Šta se slavi?
- Kako šta? Dobili smo MaĊare. Pero,
reci joj. - govori Frane Peri, ali ovaj ga ne
doţivljava jer sluša Lanu dok mu nešto
šapuće na uho.
- Koji MaĊari? - pita opet Dunja Franu
dok u krcatom lokalu njih ĉetvero ispijaju
cugu. Tamo su otišli nakon što su se svi
lijepo upoznali na rivi.
- Dunja, to je za tebe televizor u boji.
Ne mogu ti sad objasnit. Oĉi, imaš jebeno
lipe oĉi, ej. Tek sad san ubra.
- A fala ti, Frane, nisu ni tvoje daleko.
- Imaš momka?
- Nije bitno, ljepotane. Tu sam. A ti
curu?
- Tu sam Dunja, šta te briga. – Reĉe
Frane.

355
 Jure Karamarko

- NaĊite si sobu. - ubacuje se Lana i

prekida ih u opasnom flertu. - Barem netko.
– govori opet Lana i namiguje Peri koji je
sustavno odjebava.
Dunja uzima Laninu torbicu, otvara pretinac i
uzima kljuĉ od stana.
- Frane, doĊi, moram ti pokazati nešto.
- Pero.
- Šta, Pero? - uzima ga za ruku Dunja i
odvlaĉi sa sobom. - Ostavi se Pere, idemo...

Dobili i Hajduk i Dunja

- Frane, je l‟ ovo moja zgrada, brale?

- Je, je, Pero. Je l‟ te triba odnit gori?
- Ma kakvi. Ajde ti. E da, kakva je
Dunja?
- Ne pitaj ništa, kaos je bio. Ţena je
ĉudo. Tvoja?
- Šta moja?
- Ova mala? Jesi je puka?
- Ma jesam kurac, popili smo dvi boce
travarice. Kako je Hajduk igra?
- Dobili.
- Dobija Hajduk. Falin te, Boţe. Dobila
i Dunja?

356
 HULIGAN PERO

- A ne, nije. Aj, brale, drţ mi se, odoh

pod tuš. - reĉe Frane i ode ostavljajući Peru
u portunu.
Pero je stisnuo dugme na parlafonu, ali
krivo. Javio se susjed.
- Ivana, ljube, aj doĊi doli, ne mogu
gori sam...

Još uvik slipo virujem…

- Pero, stani! Stani tu. - doĉekala ga je

Ivana na vratima stana. - Ne moţeš ući sada.
Nemoj se ljutit.
- Ma šta? Ne razumin te.
- Iman neko iznenaĊenje za tebe, ali nije
spremno još.
- I šta da radin sad ja? Di ću?
- Ne znan. Ona ga ljubi u lice i
nastavlja: - Prošeći negdi uru vrimena, molin
te.
Pero izašao, sjeo na zidić i gleda djecu kako
pucaju na gol. Njih desetak, sigurno, u dresovima
Mesija, Ronalda, Zlatana... Jedan od njih ima dres,
stari dres, koji mu pada do koljena, toliko mu je
velik. Hajdukov, reklama Vegeta na njemu, a iza
natpis Vuĉko. Peri je srce na mjestu. Promatra
samo Vuĉka kako igra, druge i ne vidi u tom
šarenilu. Samo je jedna veliĉina tu, ma kakav Mesi,
kakav Ronaldo ili Zlatan... Nakon uru vremena
357
 Jure Karamarko

ulazi u stan. Ivana ga ĉeka na vratima izmazana

bojama.
- Daj da ti stavim povez priko oĉiju -
govori mu i stavlja Hajdukov šal. Vodi ga u
dnevni boravak polako da ovaj ne zapne
negdje. Govori mu: - Spreman, ljube?
- RoĊen spreman. Ajde, skini.
Ona skida šal s oĉiju. Pero sjedi na kauĉu i
gleda ispred sebe zid u dnevnom boravku. Ivana je
dovela grafitere koji su uredili cijeli zid
Hajdukovim motivima, motivima Poljuda. Sredinu
zida krase stihovi iz jedne Grašine pisme koja
najbolje ocrtava ovo sadašnje vrijeme i Perine
osjećaje:

Još uvik slipo virujen

Da vaka ljubav puknit neće
Jer tako sebe smirujen
Jer tako vrime lipše teče
Još uvik slipo virujen
U ljubav divlju, pravu, ludu
Za koju vridi gladan bit
Za koju vridi ostarit, ţivit i umrit
Šta me vuče još ljubavi toj
S kojon proša san krv, suze i znoj
A šta me vuče da još san uvik tvoj...

- Ne mogu virovat, Ivana.

358
 HULIGAN PERO

- Pero
- E...
- Volin te. Pero, ljubavi, volin te više
nego ti Hajduka voliš.
- Ivana, to je nemoguće...

KRAJ prvog dijela

Hvala ti od srca. Zaprati moj rad na Instagramu

ako još nisi. Isto tako ako misliš da bi netko trebao
pročitati ovu priču svakako proslijedi link toj osobi
;)

Idemo na nastavak sada.

359
 Jure Karamarko

HULIGAN
PERO 2
Jure Karamarko

360
HULIGAN PERO

361
 Jure Karamarko

Predgovor

„Pero je huligan, tako barem kaţu“. Reĉenica je to

kojom sam krenuo u ovu spisateljsku avanturu
prije nekoliko godina. Ako drţite ovu knjigu u ruci
i još uvijek ste uz ovu priĉu, onda već odavno
znate da je Pero nešto sasvim drugo. Neću puno
duljiti u ovom predgovoru jer sve što sam imao
reći već sam rekao u prvom dijelu.

Ţelim samo reći da sam jako ponosan i uzbuĊen

znajući da je prvi dio nastajao ĉak 3 godine (2016,
2017. i 2018), a da sam ovo što upravo drţite u
rukama napisao u dosta kratkom vremenu. Svega
64 dana nakon što je Huligan Pero pušten u
prodaju, ja sam stavio rijeĉ Kraj na ovaj drugi dio.
Ţelim vam od srca da uţivate u tekstu koji je pred
vama. Ja sam svakako uţivao pišući.

Koristim se ovom prilikom i da vas pozovem da mi

uĉinite to zadovoljstvo i potrošite nekoliko sekundi
vašeg vremena. Uslikajte roman koji ĉitate uz neku
šalicu kave. Moţda uz šal, dres ili neku drugu
knjigu. Moţda na balkonu, negdje u gradu, na
putovanju... Stavite tu sliku na vaš Instagram ili
Facebook uz obavezan hashtag #huliganpero

362
 HULIGAN PERO

Hvala na svemu, dragi ljudi. Uţivajte u nastavku.

Od srca.

Jure Karamarko

Huligan Pero 2

Peroooooooo

Noć je nakon velike pobjede reprezentacije. Stoji

Pero na balkonu, puši duvan. Gleda dolje
euforiĉnog susjeda Antu koji se popeo na semafor,
baklja mu gori u ruci. Izvadio i signalku, ispaljuje
je, ona pogaĊa neboder preko puta. Masa u transu,
kolone ljudi. Navija se uz navijaĉke hitove. Tisuće
ljudi je na ulicama. Kaos. Slavlje. Ugasio je duvan,
a prije nego je posegnuo za još jednim, otvara
hladnu limenku piva. Otpija prvi gutljaj i gleda
kamion na kojem 30-ak ljudi u dresovima predvodi
kolonu u još jednoj blokadi ceste. Ipak ulazi u stan
a da nije zapali novi duvan.

- Mala spava?
- Je, spava. Mislila san da će joj smetat ovi topovi i
petarde. Slavi se doli, ha?
- Je, je, baš gledan, iljade ljudi. Gori sve.
363
 Jure Karamarko

- Nek se vesele ljudi.

- Bar da se neko veseli u gradu. Drago mi je radi
njih. Eno Ante visi na semaforu, Ċava ga odnija.
Lud je ka šiba, biće je na 2 litre Vlahovca. Dobro
da nekoga nije ubio ispaljujući raketu prije koji
minut.
- A ĉuda. Nego, ljube, bi li smeće odnija bacit?
Riba će se usmrdit ako ostane do jutra?

-Naravno, eto me brzo.

Uzeo Pero kesu. Ušao u lift. Gleda naljepnicu od

Hajduka i misli se kako jedva ĉeka da krene litnje
ludilo. Jedva ĉeka da se zaguţva oko Poljuda.
Izlazi iz zgrade i koraĉa prema kontejneru.

- Pero, stani. - zaĉulo se iza ugla.

On se okreće i isti tren dobiva udarac bocom u

glavu dok ga okruţuje grupa ljudi i šakama i
nogama nasrću na njega. Pada na pod. Dobiva po
10 udaraca u par sekundi. Krv frca na sve strane.
Masa ga gazi.

- Drţi, cigana! - viĉe neki momak u dresu nošen

euforijom.

- Sad ga. - viĉe drugi i nogom ga udara u rebra. -

Ovo ti je za Milano, piĉko.

364
 HULIGAN PERO

7-8 ljudi ga masakriraju batinama. Prekrio je glavu

rukama, sklupĉao se na betonu. Dok ga letvom
netko gazi po nogama, jedan tip mu nogama skaĉe
po glavi uz povike:

- Ovo ti je za St. Entiene, Antihrvatu. Đubreeee

jedno. Za dom spremni!

- Jednog po jednog ćemo vas ovako sve redom,

govna orjunaška.

- Evo ti za svastiku, Ċubre jedno, – viĉe momak

koji ga udara u rebra nogama. – Ajde, sad crtaj,
jeba te Ostoja, da te jeba. Govno orjunaško.

Ivana je ĉula neku buku, izlazi na balkon. 7-8

momaka u dresovima bjeţe iz kvarta dok viĉu
„Hrvatska, Hrvatska”. Oko nepomiĉnog tijela stoji
50-ak ljudi i promatraju ga dok se iz daljine ĉuju
sirene hitne pomoći.

- Peeeeeeeroooooooooooo!!!! Neeeeeeeeeee!!!!

KUVERTA

- Doktore, kako je?

365
 Jure Karamarko

- Mlada damo, prerano je za prve prognoze. Jedva

smo ga spasili, budite sretni što je ţiv.

- Mogu li do njega? - Ivana progovara drhtavim

glasom u suzama.

- Moţete, ali ne umarajte ga sa priĉom da se ne

napreţe.

Ivana ulazi u sobu, Pero leţi cijeli u gipsu i

zavojima, u nozi mu šipke, glava se jedva vidi. Ne
izgleda dobro. Malo je falilo da ga ubiju.

Ona sjeda kraj njega u suzama. Drţi ga za ruku.

- Pero. Ljubavi moja, sunce moje...

- Ivana - drhtavim glasom progovara on: - Ivana,

imaš li? Imaš li ih u sebe?

- Iman, iman, ljube - odgovara mu ona i drhtavim

rukama iz torbe vadi dvi kuverte, a iz njih dvije
pretplate za Hajduka za sezonu 2018/19. – Iman,
anĊele moj, tu su.

- Ništa nam ne mogu. Više ih je, ali ne mogu nam

ništa.

- Znam, znam, ne napreţi mi se, moraš odmarati.

366
 HULIGAN PERO

- Ivana, Ivan... - zakašljao je krv.

- Smiri se, znam, ne mogu nam ništa, nikad nisu ni

mogli. Odmori.

DOKTORE

Par dana je prošlo. Ivana je provodila svaki mogući

trenutak uz Peru. Mala je bila kod njezinih roditelja
tako da se ona nije odvajala trenutka od Pere.

- Jutro, gospodiĉna. Eto i vas. – pozdravio je

doktor odmah na ulasku u sobu.

- Jutro, doktore. Evo stigla sam do mog Pere. –

govori ona dok ga mazi po ruci, a on spava ĉvrsto.

- Oprostite. Trebam vas samo nakratko. Nećemo

dugo.

- Nešto ozbiljno? Šta se dogaĊa, doktore? –

zabrinuta je.

- Ma gledajte. Ovako. Zadnji puta kada ste mu

prepriĉavali što ima novog, jeste li mu rekli nešto
što ga je moglo uzbuditi, uznemiriti ili moţda
razveseliti? Nešto da je utjecalo jako na njega i
promjenu raspoloţenja?

367
 Jure Karamarko

- Kada toĉno?

- Sinoć, zanima me za sinoć.

- Hm, a ne znam. Moţda sam mu spomenula

informaciju da je jedan „novinar” dobio zabranu
ulaska u novinarsku loţu Poljuda. Pero prati
Hajduka pa ga je to jako razveselilo. Baš je bio
uzbuĊen kada je primio tu vijest.

- E, molim vas, nemojte više. Prešutite mu za sada

bilo kakve vijesti koje ga mogu kako oduševiti,
tako i uznemiriti. Treba mu odmor, zaista mu treba.
Ne govorite mu ovo sada za Olivera, dotukla bi ga
ta vijest.

- Neću mu spominjati onda.

- Eto, onda smo se dogovorili.

- Doktore moj, neću mu ja onda reći niti za Osijek,

to bi ga tek slomilo.

- Kakav Osijek? O ĉemu vi?

- Ma nebitno, ne bi vi shvatili.

- Hajduk je opet kiksao?

- A, e. – slijeţe ona ramenima.

368
 HULIGAN PERO

- Onda mu ne govorite, bolje je tako. Shvaćam ja i

više nego što vi mislite. Ostavljam vas da budete sa
njim.

- Hvala vam, doktore.

JUTRO SESTRO

- Kako ste danas, Pero? - upitao je doktor.

- Dobro se osjećam. Dosta bolje. Nego, doktore,

samo da vas pitam nešto. Jako mi je vaţno.

- Recite slobodno.

- Kako je Hajduk igra? Koji je rezultat?

- Pustite sada te teme, sinko. Imamo posla oko

ovoga. - govori mu doktor i pokazuje prema
rebrima.

- Recite mi, više me ubija to nego ove rane.

- Nula. Nakon poraza u Osijeku, opet je bilo loše.

- A ka izgubili su u Osijeku? Mila majko moja.

Moţe li gore?

369
 Jure Karamarko

- Pero, moraš odmarati. Doći će sada sestra da te

presvuĉe. Ajde, odmaraj, bit ćeš dobro ka i Hajduk.
- rekao mu je doktor, potapšao ga i napustio sobu.

Leţi Pero zamišljen i gleda kroz prozor u neki

oblak što se vidi na nebu. Tišinu prekida lagano
kucanje na vratima.

- Mogu ja? - rekla je i ušla noseći presvlaku mlada

medicinska sestra s dvadeset i koju godinu, crne
kose, prekrasnog tijela, s licem kao da ju je netko
crtao. Oliĉenje ljepote i seksepila.

- Dobro jutro, ajde da skinemo ovo sa tebe.

- Jutro i vama, sestro. Šta ćete skidati?

- Moram presvući ovo. Ne brini ništa.

- Ne brinem ja, nego...

- Lezi i smiri se. Pusti mene da odradim svoj

posao. Šta si nervozan.

MIŠEVI

- Peroooo. Pero, ljubavi, budi se malo. Spavao si

pola dana.

370
 HULIGAN PERO

- Mmmm.

Otvara on oĉi i gleda ispred sebe veliki LCD na

regalu.

- Ljube, donila san ti Hajduka u sobu. Sićaš se kad

san ja leţala u bolnici i kad si ti meni sve rišija.
Danas sam ja tebi spremila istu stvar. Gledamo
zajedno u sobi ovu utakmicu. Doktor mi je
dozvolio da ostanem u sobi koliko god ţelim
veĉeras.

Njemu potekla suza radosnica. Srce mu ubrzalo od

radosti, diše malo brţe, odmah ga steglo u rebrima.

- Ivana.

- Ne govori ništa, sve znam. Volim i ja tebe.

- Vaţna utakmica, ljube. Jako vaţna. - reĉe on njoj.

- Ma kakvi. Samo jedna u nizu, Pero moj. Rezultat

ne-minja ništa kod nas. Bit će ka i prije sve.
Rezultat kakav god da bude danas je samo
pokazatelj koliko će veĉeras miševa oko 23:00
izvirit iz rupa ili koliko će ih se zavuć malo dublje
u rupe do bolje prilike ako ne bude kako bi oni tili.
Ništa drugo, ljube. Ništa drugo. Ajde, malo se
razbudi.

371
 Jure Karamarko

- Miševi. Rekla si miševi?

- A, e. Nego šta su nego miševi. Ĉekaj moram

antenu spojiti jer slika je katastrofa. Samo nam još
triba da slike nestane u pola utakmice. Odmaraj mi
ti, ljube, a ovo prepusti meni.

OD ROĐENJA SVOGA

Frane i Luca došli su u posjet Peri i donijeli malo

voća, kolaĉa i originalni dres za novu sezonu.
Frane je nervozan, ţivĉan jer je izgubio uru
vremena u prometu i onda još pola ure dok je
našao parking.

- Frane, brale moj.

- Pero, dragi moj. Kako si mi, brale.

- Jesi uzeja pretplatu? – Pero će mu na to.

- Ma koju pretplatu? – zbunjen je Frane.

- Za Hajduka. Kako koju.

- A nismo još stigli. Ovi dana ćemo ka uzet. Luca

kad stigne. – odgovara mu Frane zbunjeno jer nije
oĉekivao prvu temu o Hajduku i pretplati.

372
 HULIGAN PERO

- Frane, ajde lipo ti danas i uzmi za malu mi. Da

Ivanu ne zajebavan. Ima ona posla oko male puno i
ne stigne, a to mi je bitno. Oćeš li?

- Pero, premlado ti je dite, pusti to. Imat će kad na

Hajduka. Sada su druge stvari prioritet. Odmaraj.

- Frane, Frane...

- E, – reci dragi.

- Slušaj me, - uzima Franu za ruku - kako ono kaţe

naša pisma? Od roĊenja svoga. Eli tako?

- E. Je. Od roĊenja svoga.

- Onda neka bude od roĊenja njenog pa zauvik.

Uzmi mi jugoistok.

- A šta ću od tebe. Uzet ću. Kako ti je ode? Jel te

paze? – pita ga Frane i motira mu oĉima prema
prekrasnoj medicinskoj sestri koja taman neke
lijekove donosi.

- Paze me, paze. Ne brini za to.

- Nisan ja ima sriće da dospijem ode. – zajebava

Frane i obraća se sestri.

373
 Jure Karamarko

- Ĉuvaj mi ga, ljepotice – i nastavlja: - Dragi,

moran dalje, naletit ću ovih dana. Vidimo se.

- Hajduk ţivi vjeĉno. – odgovara mu Pero.

NORMABEL

Tri su ure. Tišina je u sobi. Budan je, san ne dolazi

na oĉi. Tisuću filmova prolazi mu kroz glavu.
Jedna je ovo, još jedna noć, ona hajduĉka. Noć
kakvih je bilo i bit će. Noć oĉaja, bola i tuge. Stišće
onaj gumb kojim se poziva doktora kada je nešto
hitno. Nakon par trenutaka u sobu ulazi ona
prekrasna sestra koju je vidio nedavno.

- Jeste li dobro? Zvali ste me.

- Tko smo to mi? Pa ode san ja sam.

- Ma ti, ajde, jesi li dobro? Sve u redu?

- Sutra me puštaju.

- Da, znam. Dosta si bio tu. Napokon da je gotovo.

- Da. Vrijeme je da se krene odavde.

- Zašto si zvao? Zvonila mi je obavijest.

374
 HULIGAN PERO

Pero zastane malo. Steglo ga opet oko srca. Sada i

glas pomalo drhti.

- Sestro. Sestro, molim te, donesi mi Normabel.

Molim te.

- Boli li te nešto? Što se dogaĊa?

On spustio glavu, ne progovara ni rijeĉ, a ona

nastavlja:

- Hajduk, ha? Ajde, donit ću ti, ja san već popila

jedan... Vjeruj mi da nisi jedini pacijent koji noćas
traţi Normabel.

HVALA TI NA SVEMU

Napokon u svom stanu. Mala spava u tišini. Ĉuju

se samo cvrĉci kroz prozor. Ivana sprema ruĉak.

- Ljube. A iden doli se spustit na kavu s mlikon. Da

vidin Antu. Da se malo protegnem samo. Kratka
šetnja mi treba.

- Pero, ne triba ti sad stres. Znaš i sam koja je sad

tema. Hajduk će te nanervirat još više.

- Ma neće. Iden pola sata samo.

375
 Jure Karamarko

Odlazi on i putem je već nervozan. Zna što ga ĉeka

u kafiću. Priĉe o grobarima Hajduka. Priĉe o
jednom gazdi. Cijeli kafić će dati toĉnu dijagnozu
Hajduku. Ulazi on napokon.

- Malu s ladnim. - reĉe on konobarici i gleda oko

sebe. Hajduka nitko ne spominje. Ništa mu nije
jasno. Ĉini mu se malo ĉudna situacija.

- Dragi, kako si mi? – pita ga Ante.

- Bilo je i boljih dana. Okomilo se sve na mene, ali

preţivit ću i ovo.

- Znam da oćeš, mali. Otkad te znam borac si.

Oćemo po Vlahovac jedan? A? Mogli bi?

- Ma nema šanse. Drţim se kave.

- Pero, srićo, doĊi vidi ove slike. - reĉe mu susjed

Ante i pokazuje mobitel.

Peri se razvukao osmijeh. Dalmacija ima temu

dana, a to nije Hajduk. Najbolji PR na svijetu ne bi
okrenuo fokus masi nakon svega, a ona je uspjela.

- Hvala ti, kraljice, hvala ti na svemu - reĉe on i

stavi šećer u kavu dok svi bruje samo o novim
golim slikama Severine. Barem na tren je fokus
maknut s Hajduka.

376
 HULIGAN PERO

- Curo, daj Anti natoĉi njegovo, molim te.

- Za tebe?

- Mala sa ladnin samo. I vode malo. Fala ti.

BILO

Ţivot se vraća u neku normalu. Lito još traje. U

stanu su sva svitla pogašena da malu komarci ne
grizu i svi prozori su otvoreni. Tišina je u kvartu.
Pero je na balkonu opet u onoj svojoj pozi, zapalija
je duvan i zamišljen je. Jedna je ovo od onih lipih
noći kada bi ĉovik tija da nikad ne prestanu.

Na nebu se vidi tisuće zvijezda, svjeţ je zrak,

divota. U susjednom stanu otvorena su vrata od
balkona, a susjed gleda dnevnik. Pojaĉano je pa se
sve ĉuje. Taman govore da je Dinamo prodao
preko 5000 pretplata, a onda je ĉuo tri ĉarobne
rijeĉi koje su remetile savršenu tišinu.

„Potres na Poljudu.”

- O, majku vam jebem. Vama i potresima više.

Kako volje imate još uvik.

377
 Jure Karamarko

Ulazi u stan, a Ivana uspavljuje malu. – Ljube. iden

prošetat malo pa san nazad brzo. Triba mi zraka.

- Jesi li dobro, blid si, ljube.

- Ma jesan. Samo malo zraka mi triba. Brzo ću.

Šeta se hodnikom i taman kod lifta dolazi ona

prekrasna medicinska sestra.

- A vi iz bolnice mene pratite ka? Šta radiš u mojoj

zgradi u ovu uru?

- Ha ha ha ha. A nije tako. Ja ti ţivin ode.

- Ne, ne. Ja ti ode ţivin.

- Majke mi, Pero. Evo ovaj stan tu. Doselila san

taman dok si bija kod nas u bolnici. Nisam ni znala
da i ti ţiviš tu. Moţda zato do sada nismo povezali
priĉu da smo susjedi. Šta si blid toliko? Jesi li
dobro uopće?

- Ma ništa. Sve je pod kontrolom. Krenija san u

šetnju malo, na zrak.

- Daj mi ruku. Daj da ti opipan bilo. - reĉe ona i

uzima ga za ruku. – Nije ti dobro, ĉoviĉe.

- Ma dobro san. Viruj mi.

378
 HULIGAN PERO

- Ne zajebavaj se sa zdravljem.

- Ma viruj mi kad ti kaţen opet, dobro san.

- Pero, aj uĊi u stan. Iman tlakomjer. Moran te

pregledat. Brzo ćemo. Bilo ti nije dobro.

- Ma bit će bili šta su bili. Bilo je dobro.

- Aj ne pizdi. Ulazi unutra. Ne grizem.

- Ne znam ja ništa. Vidila si me golog već. Tko bi

znao šta smjeraš.

- LuĊaĉe, ajmo upadaj.

USPRKOS SVEMU

Nakon što se zaĉulo zvono u više navrata, Pero

napokon otvara vrata. Frane stoji nervozan,
skakuće s noge na nogu dok ĉeka da se netko
pojavi napokon na vratima.

- Ej, upadaj. - Pero će ĉim ga je ugledao na

vratima.

379
 Jure Karamarko

- Dobra ti i ova susjeda, Pero moj. Mala je

bombon. Sad san je srija. Mogla bi i ova fasovati...
Je ‟l se meni ĉini ili je to ona slatkica iz bolnice?

- Je je, to je ta.

- Opaaaa. Ja ne mogu virovati. Od cilog Splita ona

doseli tebi pod nos.

- Kad se ti misliš smirit, ĉoviĉe? Podivlja si skroz.

Oćeš pivo?

- Jesan ja ikad odbija hladno pivo i vruće ţene?

Pero uzima iz friţidera dvi pive, otvara sebi i Frani.

Pjena se malo prolila po tepihu.

- Sranje.

- Ubit će te Ivana ako to ne poĉistiš. Sjeba si joj

pod - govori Frane i otpija gutljaj. - Kakav ti je
ovaj novi predsjednik? Kemiĉar ovi? Farmaceut,
kako ono?

- Ne pitaj me ništa. Nije mi do niĉega.

- Kopić ostaje, eli? Ili će ća?

- Frane, minjaj temu, jeben mu sve. Ne soli mi

rane. Danas ne mogu o Hajduku. Toliko jebenog

380
 HULIGAN PERO

stresa. Kao da mi krv na slamku sisa. Obolit ću od

Hajduka. Mogu slobodno u medicini uvesti neki
novi izraz, neku dijagnozu za nas koje će razjebati.

- Ma dobro je sve, brale, Hajduk ţivi vjeĉno, smiri

se. Nego, kafić se zatvorija ispod Zapada, jesi
ĉuja? Nema više stare birtije.

- Frane, temu minjaj, krv ti jeben. Koji ti je kurac.

Lipo san ti reka, pun mi je kurac svega i neću o
tome. Triba mi malo mira. Danas neću tu temu.
Boli me danas, peĉe više nego druge dane.

- Oćemo ić na derbi? – Frane ne odustaje.

- A ne, nećemo, bit će nas opet priko 25 000

zaraţenih usprkos svemu. - reĉe s osmijehom, a
onda naginje limenku Bilog Karlovca koji mu klizi
niz grlo - Usprkos svemu, Frane moj, usprkos
svemu...

NESTAŠICA

- Ivana, di su Normabeli? – govori Pero i

prekopava ladicu gdje drţe lijekove.

381
 Jure Karamarko

- Ljube, nema ih, sve si potrošija u zadnjih misec

dana. Popilo se u zadnje vrime otkad Hajduka baš
ne ide.

- Frane! Frane!!!

- Frane je poša ća ima 10 minuta, koji ti je Bog.

- Ništa mi nije. - govori i trese se, ruke mu drhte.

Uzima mobitel i zove Franu.

- Alo!

- Brale, koliko daleko si otiša.

- Na pola puta san. Šta ti triba sad? Di gori?

- Triba mi Normabel, ubijaju me vijesti sa Poljuda.

- Neman ja toga, dragi moj. Ajde, smiri se.

- Aj, ĉujemo se.

JAGUAR

- Mala, daj Vlahovac!

- Nema Vlahovca, Ante moj.

- Jebi Gospu, daj Orahovac!

382
 HULIGAN PERO

- Nema ni to.

- Pelinkovac?

- Nema.

- Ima li iĉega u ovoj krĉmi, majku ti tvoju?

- Danima roba nije dolazila. Danas je gazda

smijenio voditelja. Dalo mu papire.

- Zašto ga je maka?

- A javili su mu da su se neki mafijaši koji mu ţele

otet ovaj lokal sastajali tajno sa voditeljem. Pa je
ovaj planski uništava posa. Promet je pao, robe nije
bilo, upropastija je priĉu i priprema teren za
preuzimanje.

- Isusa ti?

- Je, je, na vrime se saznalo, ajde.

- Daj, mala, šta god da imaš.

- Oćeš Jaguar?

- Šta oću li?

- Jaguar, to niko ne pije.

383
 Jure Karamarko

- Daj dupli, majku ti tvoju. Bit će krĉma što je

nekad bila. Opet će Vlahovac teći u potocima.
Nećete razbojnici!

SELIDBA

Nakon par godina dogodilo se i to. Pala je odluka

da ipak presele u drugi, malo veći stan. Frane je
rišija priku sa kombijem koji je u nekoliko tura
pribacija stvari. Triba im veći stan zbog male.
Dolazi zima i našli su na Split 3 jedan dobro
osunĉan dosta, s podnim grijanjem, lipo sreĊen.
Stoje Pero i Ivana i gledaju mural na zidu u
dnevnom boravku. Drţe se za ruke. Luca je već
odnila malu u auto, a Frane isto ĉeka njih dvoje da
se oproste od svoga gnijezda.

Vraćaju se sjećanja, sve uspomene, sve dobro i

loše, lipo i ruţno što su proţivjeli tu. Slike se samo
vrte. Baš im je ţao jer odlaze. Bili su dosta vezani
uz ovo mjesto.

-Lipo nam je bilo, ha? - Ivana mu govori.

- Stresno. - odgovara Pero i izlazi na balkon uz

osmijeh na licu. Na balkon gdje je mnoge besane
noći proveo. Mnoge koje mu je gotovo uvijek
Hajduk zadao. Vrte mu se scene od svake
384
 HULIGAN PERO

Hajdukove pive koju je otvorio na balkonu. Od

svakog onog nervoznog dima koji je povukao
nakon poraza, nakon mnogih ispadanja. Sjeća se
svake tuţne noći, noći bez sna nakon svih onih
golova koje je Hajduk primio u produţetcima.
Vraća mu se scena kad je s balkona psovao cijeli
grad od bijesa. Gleda susjeda Antu doli koji ga
ĉeka da se pozdrave. – Ajmo, ljube, vrime je.

Spuštaju se pješke jer je lift opet pokvaren. To je u

ovoj zgradi već normalno. Susjed Ante mu
poklanja bocu vina za uspomenu. Boca stoji u ţutoj
kesi iz Keruma. Kesa je već poĉela boju gubiti.
Ĉekao ga je s tuţnim izrazom lica. Koliko god mu
nisu pasala Perina opredjeljenja i vjerovanje u
projekt „Naš Hajduk“, toliko će mu Pero i faliti.
Prirastao mu je srcu.

- Ante, kesa košta par lipa, a ti tu istu nosiš

godinama. Da si na Vlahovcu štedija ka na kesam,a
sad bi bija bogat ĉovik.

- Falit ćeš nam, orjunašu. Mala sa ladnin neće biti

što je bila bez tebe. Ostaju mi samo klošari u
kvartu sada. Ti si nam diza prosjek, brale. - govori
Ante dok ga grli i daje mu onu bocu vina.

385
 Jure Karamarko

- Vidit ćemo se još, ne brinem ja, Ante. Ĉim vidim

koja je glavna birtija u novom kvartu, zovem te da
je blagoslovimo.

- Dogovoreno. E, to je gostovanje kakvo mene

raduje.

- Ajde, dragi, drţ mi se. Ĉuvaj kvart i pazi mi na

ove sa 300 Beograda. Ĉuvaj mi ih. Oni su naše
blago. – trola ga Pero na najjaĉe.

- Jebeš me malo, ha? Ivana, ajde vodi ga odavde da

ga ja ne moram lansirati. Ha ha. Ajde, dico, ĉuvajte
se, iden dalje. Ĉekaju me u dnevnom boravku.

Stiţu ubrzo u novi kvart. Split 3 njihovo je novo

odredište. Na drugom su katu. Stan je prekrasan.
Zaista su imali sreće kada su pretraţivali oglasnike
da nalete na ovaj. Ljudi koji ga iznajmljuju zaista
su se potrudili. Tribat će malo da se naviknu. Pala
je noć, mala spava već odavno. Taman su i njih
dvoje skoro pali u san kad se zaĉuje alarm u
novom kvartu. Upravo je u tijeku neka provala.

- Pero, li jesi ĉuo ovo? Nije valjda Đani.

- O, majku mu njegovu...

386
 HULIGAN PERO

JERE U GOSTIMA

Taman su se poĉeli navikavati na novi stan. Uţivali

su u svom miru i nisu oĉekivali nikoga u vrijeme
ruĉka, ali zaĉulo se zvono u novom stanu.

- Ljube, hranim malu, ajde ti otvori, molim te. -

rekla je Ivana i zatvorila se u sobu.

Pero dolazi do vrata, a kad ih otvori, ugleda

Ivaninog ćaću, Jeru.

- Šjor Jere.

- Pero moj.

387
 Jure Karamarko

- Od kuda vi? Nismo oĉekivali nikoga već.

- Evo bio sam u prolazu pa kaţem da navratim i da

vas pozdravim.

- UĊite, ajte. Ne stojte na vratima.

- Mali, evo donija san nešto za pod kaiš. Još je

toplo.

- Ma što? Ma niste tribali.

- Evo, stavi da se ne ladi. Toĉno 7 kila peĉenog

ima. Proĉita san da vi iz ove udruge Vaš Hajduk
volite po peĉenom na raĉun ĉlanova pa kaţem:
ajde, da naletim da se poĉastimo i mi na moj raĉun
kako dolikuje. Ponija san i par piva.

Pero se okreće leţerno, otvara vrata.

- Izlazite van. Isti tren! Ajmo, pedala.

- Mali... Ma...

- Isti tren van iz mog stana. Odma. Ajmo. Pun mi

je kurac više tih sranja i provokacija. Neman volje
slušati to, danas nikako neman volje. Radije ću
ostat gladan i ţedan, ali pretjerali ste malo.

- Mali, ma da objasnim.

388
 HULIGAN PERO

- Nema objašnjavanja, završili smo za danas. Oćete

sami izaći ili ću vas ja izbaciti? Birajte?

Jere izlazi sam. Ponija je kesu sa mesom koju ne

ispušta iz ruku kao da je blago. Pero zakljuĉava
vrata i vraća se u dnevni ţivĉan, nervozan. Da se
ne radi o Ivaninom ocu, već bi mu bija zalipija
šamarĉinu.

- Ljube, tko je to zvonija na vrata? – pita Ivana

koja taman ulazi u dnevni i nosi malu koja je
zaspala.

- Dostava je bila, kriva vrata. Falija je ovaj koji

nosi paket. Triba je ići kod susjeda.

Ivana stavlja malu u krevet i dolazi u kuhinju.

- Šta ovo ovako miriše po peĉenom mesu?

- A biće iz vani vitar donija miris, vidiš da su

prozori otvoreni. Tko će ga znati.

NEK DOBIJU

Novi balkon u novom stanu, ali scena je ostala ista

kao da se nikada nisu ni preselili. Neke stvari se
nikada ne mijenjaju. Kad pratiš Hajduk, ĉesta je
scena taj balkon u kasne sate. Duvan koji
sagorijeva u ruci, naslonjena glava, oĉaj, praznina i

389
 Jure Karamarko

tupi pogled u daljinu dok otvoreno pivo stoji

nepopijeno i više od pola sata. Pitanje koje mu se
vrti po glavi: More li gore? Jel to dno dna, došlo se
do kraja i sad je to to i bit će bolje. Jer gore od
ovoga ne moţe. Sigurno je to to. Mora biti
napokon. Ovaj put mora biti, ona zadnja faza oĉaja
nakon koje sve kreće nabolje. Uvjeren je u to. On
zaista vjeruje da gore ne moţe.

Gleda u zgradu preko puta, gleda grafit i grb koji je

svjeţe opituran. Tišina je. Mirna veĉer. Ĉuje se
glazba iz kafića doli u zgradi, pisma ulazi u uho,
dobra stara stvar dok se u glavi vrte svakodnevne
loše vijesti iz kluba koje dolaze iz sata u sat:

A ja još uvik ne virujen u sve to,

moţda je neki reality show,

neko pomicanje granica,

iluzije i zbilje,

neko medijsko izdrkavanje

na temu iz Biblije,

neko Orson Welles sranje,

kao ona invazija s Marsa.

390
 HULIGAN PERO

Moţda je sve izreţirana farsa,

a di je tu baza,

neko ima bolestan smisao za humor...

- Nek dobije tumor. – rekla mu je Ivana s vrata i

prekinula misao.

- UĊi, ljube, ajde, molim te. Veĉera je gotova.

Neću da se oladi opet. Ajde.

- Nek dobiju tumor. Dobiju. Više ih je, ljube. Oni,

oni neka dobiju! - odgovorio je i ušao. Zatvorio je
vrata, a cigareta je ostala sagorijevati u pepeljari.

- Dobar tek, Pero.

- A bit će sve samo ne dobar. Gadi mi se ţivot.

- Ajde, jedi.

- Lako je ovim šta prate Barcu i Real, Liverpool i

te velike. Probajte za Hajduk navijati, majku vam
vašu. Pod zemljom bi već bili.

- Oćeš jesti? Potrudila sam se?

391
 Jure Karamarko

- Oni pivaju You`ll newer walk alone, ljube moja.

Da prate Hajduka, Boga mi bilo bi im svima walk
alone. Ko bi ovo izdrţa šta mi izdrţavamo. Tko?

- Nitko, jedi sada, molim te. Uslast.

SUSJED ANTE

- Dobro jutro, susjed. - rekao je Pero starijem

simpatiĉnom, uglaĊenon starcu koji je ulazio u
portun.

- Jutro, mali. Oli si novi ode? - reĉe mu i

odmjerava ga lagano od glave do pete. Stari pozna
baš sve susjede i odmah je sinjao da je Pero netko
tko mu se ne uklapa u okruţenje.

- Je je, šjor. U pravu ste. Taman smo doselili mala,

ţena i ja. Evo, tu smo na drugom katu. Vi ste isto
odavde?

- Ja san ode još otkad se izgradija ovaj dio grada.

Prije san bija doli u centru, kod Starog placa.
Hajduka san gleda sa prozora. Iako, lipše je na
placu bilo nego na prozoru. Odma mi se ruke jeţe
na pomisao samu.

392
 HULIGAN PERO

- Mora da su lipa vrimena bila to. - Pero mu ide

malo niz dlaku. Ĉini mu se neki dobar ĉovik.

Ovaj taman izaša vanka. Sija na zidić, skida

naoĉale za vid i briše ih maramicom. Zagledao se
Ante na trenutak u daljinu i dok krpicom prelazi po
staklima hvata dah da nastavi priĉu.

- Vidiš, mali. – pokazuje mu naoĉale.

- E.

- Evo recimo, vidi ove naoĉale. Ja san ti kupija njih

prije koju godinu u Ghetaldusa. Tada je ta firma
potpisala partnerski ugovor sa Hajdukim pa san ja
podrţa isti tren akciju i kupio kod njih, a ne kod
nekog drugog. Vidiš priko puta Konzum onaj. E, ja
ti ne kupujen tamo nikada i ja ti oden 50 metara
dalje pa potrošin novce kod Tommyja jer je
sponzor kluba. Pomaţen na taj naĉin. Doprinosin.
Je, u pravu si, lipa vrimena su bila tada, ali to
pripada prošlosti. Bila su i prošla. Ja ti više uţivam
u ovom sada i u onom što nas ĉeka sutra. U
prošlosti ţive samo oni koji se boje budućnosti i
nisu spremni dati sebe da ona bude bolja. A znaš
zašto?

- Recite, šjor.

393
 Jure Karamarko

Peru oduševljava novi susjed. Ne vjeruje na koga

je naletio.

- Zato jer danas i sutra ovog Hajduka mi kreiramo.

Mi. Ja, ti, susjed neki kojeg ne poznaš, neki tip iz
New Yorka i neki dida iz Stobreĉa. Mulac sa
Sućidra ili umirovljenik iz Slavonije, svejedno je.
Mi imamo povijesnu priliku da svi koji ga volimo
zaista konkretno damo dio sebe za njega. Bit će
onakav kakvim ga mi uĉinimo. Zamisli koja je to
moć, koja je to pobjeda, koji je to trn u petu
sustavu koji nam je sve nametnija, a ne moţe nam
nametnit Hajduka kakvog bi oni tili. Prljavog,
zatrovanog, korumpiranog, lopovskog.

- U pravu ste, dida. Ja van isto tako razmišljan.

- Mali, evo došla mi je nevista, iden do unuĉadi

malo. Vidit ćemo se mi još. Ajde, uţivaj mi u
danu.

- Šjor, ja san Pero, lipo vas je bilo slušat. Kako se

vi zovete?

- Ante, Ante, mali moj, ajde, vidimo se...

- Uţivajte sa unucima.

- Naravno, ĉuvaj svoje, vidimo se.

394
 HULIGAN PERO

A KAKO NE OTIĆ

Lipe su ove veĉeri uvik krajem lita kad nema

sparine puno i lipo je šetati naveĉer. Pero je izaša
malo iz stana, zapalija je duvan. Ivana je već ima
uru doli. U kolicima voza malu i ćakula nešto sa
Lucom priko mobitela. Pero ju taman vidija pa
kreće prema njoj.

- Mali! Alo, mali! - zaĉulo se odnekud. Pero gleda

oko sebe. Nastavlja dalje.

- Alo, jel Pero? Jesan zapantija ime dobro? - opet

se ĉulo i Pero shvaća da se njemu obraća stari
susjed gori s prozora. Ante je to.

- Ej, susjed. Lipa veĉer.

- Mali, fali li i tebi?

- Šta jel mi fali?

- Hajduk. Hajduk, mali moj. Ubiju me ove

reprezentativne stanke, mali moj. Jedva ĉekan
sljedeću subotu da poĊen na Plac. Nakon toliko
godina, nakon svega, još mu se veselin, još mu se
radujen, mali moj. Ideš li i ti?

395
 Jure Karamarko

- A, dida moj, kako ne otić? Kako?

- Još koji dan. Još koji dan, mali moj, i srce će biti
na mistu.

- Iden do mojih vamo se javit, dida. Vidit ćemo se

mi još.

- Ono su tvoji tamo?

- Je.

- Ĉuvaj tu malu kao oko u glavi. Već dugo nisan

vidija lipšu curu u kvartu.

- Oću, dida, oću. Ajte, ĉuvajte mi se.

TERAPIJA

- Pero, bija san ti u starom kvartu. Ništa se nije

prominilo.

- Frane, pa majku ti tvoju. Nisi valjda iša kod nove

susjede one. Mala iz bolnice?

- A ne, ti si. Ha ha ha. Cura je bombon, viruj mi.

396
 HULIGAN PERO

- Pa ti nisi normalan, majke ti. Kao osa si. Letiš sa

cvita na cvit. - govori mu Pero, a Lucu i ne
spominje dok usput otvara pivo.

- Ne brini se ti za mene, dragi. Kako ti je u novom

stanu, brale? Navikavaš se? Susjedi? Sve dobro?

- A tek hvatamo konce. Ovo ti moram ispriĉati.

Ima jedan stari tu, Ante se zove. Hajduk mu teĉe u
venama. Moraš ga upoznat jednom. Duša je od
ĉovika.

- Jel pije Vlahovac i taj Ante? - Frane puca od

smiha.

- Ma kakvi. Ovaj je ĉudo. Ispravan skroz. Ono,

viruj mi 100 % ispravan. Samo Hajduk i unuĉad -
govori mu Pero i izlazi na balkon. Gleda u pravcu
drugog balkona i ne vjeruje. Susjed Ante stoji
naslonjen na svoj balkon i taman povlaĉi dim trave,
a onda se susreću njih dva sa pogledima. Pero ga
gleda, a ovaj mu motira rukom prema svom tijelu i
ka daje mu mot da mu je doktor preporuĉija da
mora zapaliti katkada radi zdravlja. Ka, da mora
radi terapije.

Pero ulazi natrag u stan, a Frane nastavlja: - Ante,

kaţeš, eli? Kako to misliš, ispravan skroz?

397
 Jure Karamarko

NAKAZE

Dvi ure su. Ivana u polusnu prebacuje ruku preko

Pere, ali shvaća da njega nema u krevetu. Otvara
oĉi. Osluškuje i ne ĉuje ništa. Mislila je da on
švrlja po kuţini, da jede nešto, ali nema ni svitla ni
buke iz tog pravca. Mala ĉvrsto spava, ĉuje se
disanje u tišini. Ivana ustaje iz kreveta i u
papuĉama izlazi iz sobe. Uzima ĉašu vode i dolazi
do balkonskih vrata.

- Tu si, ljube. – govori mu Ivana.

- E, ljube. Zašto ne spavaš?

- Aj, doĊi u krevet, Pero. Ajde, ljube. Kasno je.

Brine te Hajduk? - govori mu ona i preko leĊa mu
stavlja dekicu da mu ne bude hladno.

- Ma nešto razmišljam. - govori on i pali duvan.

- Šta sad razmišljaš?

- Ma ništa. Bolje da se smirim. Poznavajući sebe,

bolje da se smirim malo jer bi moga pukniti.

- Ne stvarno, ljube, šta te brine sada?

- Baš te zanima? Ne spava ti se?

398
 HULIGAN PERO

- Ma reci mi, saslušat ću te. Ţelim znati.

- Od kuda im pravo, Ivana? Ne razumin. Od kuda

im jebeno pravo nakon svega?

- Kome? Kakvo pravo? Nakon ĉega?

- Svima njima. Svima redom. Ma to su sve

licemjeri. Jebate, bili smo tek na kraju osnovne
škole, ali sićan se dobro kako je poĉela borba za
ovaj Hajduk. Bili smo balavci tada. Znaš i sama
sve, pratimo to godinama. Tu smo. Sad ti zamisli,
tada kada je bilo najgore. Ono, klub pred gašenjem,
znaĉi gotovo. Hajduku nema spasa, broji zadnje
sate. Ono, toĉno tako, baš zadnje sate broji.
Zamisli u regiji ka Dalmacija koja se kao kune u
klub da se nije nitko bunija. Nitko da je trepnija.
Ma u ciloj zemlji nitko. Ali pazi, ej, u Dalmaciji,
Hajduk se gasi za par sati, nema spasa, gotovo je.
Licemjeri side po kavama, vrte teletekst, nije
njihov problem.

I onda ustanu na noge ti momci tada, naprave taj

prosvjed prid Banovinom, spase ga od gašenja. Ne
Dalmacija, ne milijuni ljudi koji ga kao bodre i
smatraju svojim, nego samo ta mala grupa ljudi. A
svi su mu okrenuli leĊa tada, svi. Svom ditetu,
ditetu Dalmacije koje je umiralo. I onda kad su ga
spasili od gašenja, shvatili su da je taj klub koji su

399
 Jure Karamarko

spasili, duţan milijune, ej. Preko stotinu milijuna

kuna dugova. Znaš li koliko nula ima milijun?
Šest, majke ti, šest. Zamisli tu brojku kako izgleda.
Nama kad se zagubi 50 kuna, stan okrenemo
naopako, a zamisli biti u minusu 100. 000. 000,00
kuna i tu ne vidjeti problem.

I sad, pazi ovo. Svi mu okrenuli leĊa i tada ovi koji

su mu dali da preţivi, krenu se organizirat,
okupljat, udruţivat, grupirat. I sad smo mi stariji.
Godine prolaze. Sad gledamo unatrag što se sve
napravilo u sve ove godine od onog dana kada je
cila Dalmacija svom ditetu okrenula leĊa. Gledamo
sa jedne strane nas malo iznad tridesetak iljada koji
smo ga spasili, koji smo ga doveli do toga da je
danas još tu. Gledamo ga bez dugova, bez sudskih
sporova, kojih je bilo preko stotinu, bez politiĉara
u odijelima u loţi. Gledamo ga sa više pretplatnika
nego ijedan sportski kolektiv u ovom dijelu
Evrope. Gledamo ga sa najvećom posjetom na
stadionu i sa stotinama stvari koje su se popravile.
Gledamo klub koji posluje sa milijunima plusa.

U toliko godina od onog trenutka kad je Dalmacija

odluĉila svoje dite pustiti da crkne. Od trenutka
kada su samo oni koji su vjerovali i koji su iskreno
voljeli krenuli ţrtvovati sve da ga spase. Od tada
do sada prošle su godine, ljube moja. I sad gledam.
Ne vjerujem. Jebeno ne vjerujem. Nakon toliko

400
 HULIGAN PERO

godina, ta licemjerna Dalmacija i Hrvatska, ta

masa koja tada nije ni trepnula, koja nije reagirala i
koja je bila spremna da ga se odrekne, svog
vlastitog diteta, da crkne u nemoći. Danas, ista ta
Dalmacija i ta Hrvatska ţeli sebi to dite nazad. Sad
ţele da ga istrgnu natrag sebi i da ga uzmu od nas.

Ali ne da ga spase, ne da ga unaprijede, ne da ga

ojaĉaju. Nego ţele ga nazad da bi ga dali drugom,
nekom gazdi, koji će kao donit darove, donit novce
i lupat šakom o stol. Koji će donit titule, koji će se
znat dogovoriti sa ovima gori... Jel ti moţeš
virovat, jel ti jebeno moţeš virovat di mi ţivimo i
kakve moralne nakaze, kakav šljam, kakav okot
nas okruţuje?

- Pero, ljube... Napi se vode malo.

- Ivana.

- Pero, ljube, smiri se, ajde. Dobro je sve.

- Ivana, ne mogu više ovo gledati. Ne mogu. Da su

ljudi takvi. Moralne nakaze, šljam. Jel ti vjeruješ
da takav okot ţivi meĊu nama? Ljudi su 90-e ginuli
za demokraciju i evo 28 godina ljude pljaĉkaju i
ljudi i dalje biraju lopove i ne bune se. Navijaĉi su
ginuli za demokraciju u Hajduku i sad ove moralne
nakaze bi nam to uzeli. Taj šljam. Taj okot.

401
 Jure Karamarko

- Pero...

- Nakaaaazeeeeeeee.

Puknuo je, dere se sa balkona dok odzvanja

kvartom, a onda se smiruje malo.

- Ljube, ajmo u krevet, mala će se probuditi.

Ĉaša vode ostala je nepopijena, a cigareta je ostala

sagorijevati u pepeljari. Legao je u krevet sa
Hajdukovom posteljinom, okrenuo se na bok i dok
je tonuo u san, jedna suza spustila se niz lice i
kapnula na tkaninu...

36367+1

Na blagajni u dućanu, u kvartu, stoji Pero i vadi iz

košare namirnice redom. Kada je nakon svih
Hajdukovih artikala još izvadio i vlaţne maramice
Hajduka, poĉeo ga je neki gospodin koji je ĉekao
red odmjeravati s leĊa.

- Šjor, postoji li problem neki?

- Molim?

402
 HULIGAN PERO

- Šta me gledate? - pita ga Pero i stavlja Hajdukovu

manistru na pult.

- A gledan kako tovariš te Hajdukove artikle.

- I di je problem? Smeta vam?

- Vi još virujete da će proć taj Vaš Hajduk? -

podrugljivo mu govori i nastavi: - Pa Hajduk ima
stotine iljada navijaĉa koji vas ne podrţavaju.

Pero ne govori ništa. Vadi novĉanik u kojem se

vidi ĉlanska odmah u prvom pretincu. Daje
novĉanice mladoj blagajnici, uzima kese i obraća
se ovom liku:

- Slušaj me, kozojebu, ima nas 36 367 u ovom

trenutku. Sve dok vas ne bude uĉlanjeno 36 368,
dok vas ne bude jedan više od nas u nekom
drugom modelu pa makar suprotnom ovom, sve
dok nemate ĉlansku u dţepu pa makar i od drugog
modela, moţete samo lajati, moţete kleknuti i
popušiti nam. Kozojebi! Nećete nikad više imat
mafijaški Hajduk, nikad... Ugušija se dabogda u toj
falšoj uvoznoj manistri. Meni će svaki zalogaj ove
biti ukusan...

Okrenija se i otiša, a zgodna blagajnica mu se

nasmiješila. Baš je guštala dok je Pero spuštao
ovom debilu...
403
 Jure Karamarko

- Sljedeći - rekla je i uzela novu manistru da je

otkuca, a na ruci joj se vide nalakirani nokti u
crveno-plavim bojama...

MARE, MARE...

- Dobro veĉer, šinjorina.

Pero odmah s vrata dućana pozdravlja lijepu

blagajnicu koja je i zadnji puta kada je bio u
dućanu radila.

- Opet ti. Nemoj, molin te, vikat opet. - rekla mu je

trgovkinja odmah na ulazu uz opušteni osmijeh
koji osvaja.

- Neću, neću, ne brini. Vidija san ja odma da si

naša.

- Ma šta si ti vidija? Ĉija? Kako si zna? - smješka

se ona slatko i odmjerava ga.

- Vidija san ti lak u bojama, odma san poveza 2 i 2.

Taj zbroj uvik daje 4. Tu ne mogu faliti nikada.

- Osim u Konzuma. Tamo je 3.99. – ubacuje se ona

sa šalom.

404
 HULIGAN PERO

- Lijepa cura, prati Hajduk i još ima dara za šalu.

Svaka ti ĉast.

- Slatko od tebe. Kako se zoveš?

- Pero. Novi sam susjed. Tu san tek doselija. A ti?

- Pero. Lipo ime. Ja san ti Marija, al zovi me Mare,

slobodno. Tribaš li nešto ili si doša samo da se
upoznamo?

- Ha ha ha ha. Dobra si. Je je. Duvane nisan uzeja

prije kad san bija.

- Znaĉi nisi radi mene ode. – smije se ona i pravi

kao neku tuţnu facu.

- Nisi te sriće danas. - odgovara on i smije se.

- Sutra je novi dan. Nova srića. Ha ha.

Ona mu dodaje duvane i kuca raĉun. Kad je Pero

otvorija novĉanik i krenija uzimat novĉanice, ona
mu gleda u ĉlansku i smješka se.

- Znaš, Pero, nekad san ti gledala kod tipova, prvo,

ono znaš kako to već ide, visina, oĉi, ovo-ono. Sad
kad vidin da je ĉlan Hajduka, to ti je već 50 %
poena kod mene. Već si na pola puta - govori ona i
smješka se.

405
 Jure Karamarko

Pero razmaka karticu i vadi onu iza koja se nije

vidila.

- Mare, a šta ćemo sad? - govori on i vadi

pretplatu...

REKLA MI JE

- Pero, sta san doli u dućan sekund. Ona šta radi

je... - pokušava Frane doći do rijeĉi i objasniti Peri
da ima prekrasnu blagajnicu u susjedstvu.

- Avion je, Frane moj. Vidio sam. Cura je ĉudo.

- Ma nije. Glupa je.

- Aj, ne seri. Odjebala te sigurno pa sereš, sad ti ne

paše odma. Šta ti je rekla. Govori.

- A rekla mi je. Ma, a šta da ti kaţen. Da san

debilĉina. Eto šta. Sasikla me u korijenu.

- Znaĉi dalo ti papire. Ha ha ha ha. Dobro ti je i

rekla. Ajde, idemo ća da nas ne ĉekaju. Film će
poĉeti.

406
 HULIGAN PERO

Izlaze iz stana, a Pero se nešto zamislija.

- Šta je sad? - Frane pita zabrinuto. – Šta te sad

brine, minjaš boje, jebate, ka da si semafor.

- Vidija san doli, Frane moj, iznajmljuje se mala

taxi-pizzeria. Šta misliš bi li to išlo kako da ja
otvorin? Bi li se isplatilo?

- Nemaš ti love za to, dragi. Triba para za to.

Ajmo. Poţuri, brale, ţene nas ĉekaju. Neću da mi
kvoca nad glavom ova moja 3 dana jer nismo došli
na vrime.

- Ajmo onda.

Ulaze u auto, Frane vozi, Pero se zamislio, taxi-

pizzeria mu dobro zvuĉi u glavi, gleda prema
dućanu dok se udaljavaju iz kvarta.

- Lipo ti je rekla mala u dućanu danas. Odjeb na

mistu.

- A, gle, mora san provat. Nisan ja Brad Pitt pa da

meni dolaze same, ja moran pitat pa ako proĊe.

- Kakva si ti budala, ej. - govori mu Pero i

pojaĉava pjesmu preko svog mobitela.

407
 Jure Karamarko

Punto guta splitske ulice dok kiša lagano pada.

Svaki drugi semafor hvata ih crveno. Frane je
nervozan, a Pero tako opušten. Njemu paše pjesma
koja se ĉuje. Odzvanja Puntom dok se Hajdukova
zastavica ljulja na retrovizoru.

Ove noći biti će fešta

Jer ova publika je najluĎa

Za Hajduka ţivot bi dala

Jer Torcida je najvjernija.

- Oooooo, ajmo Frane, pivaj. Šta si pokisa koji

kurac?

NOĆNA SKICA

- Ljube, opet ne spavaš. Ajde, doĊi u sobu.

- Još koji tren.

- Komarci će se skupit na svitlo.

408
 HULIGAN PERO

Ivana već standardno dolazi na vrata dnevnog.

- Ivana, evo još 10 minuta pa dolazin u krevet.

Ajde ti.

- Opet Hajduk?

- Ma nije Hajduk. Posa je. Nešto mozgam.

- Posa? Kakav posa, ljube? Posa u ovu uru? -

govori ona i u ogrtaĉu dolazi sada već vidno
zainteresirana do njega za stol. - Kakve su to
skice? Šta je to? Kakav posa?

- Ode bi bila peć, tu san zamislija pult, ode je WC,

tu je kasa, skladište vamo.

- Ne razumin te ništa.

- Ode ima mista za dva auta i motor za dostave.

- Kakve dostave, Pero? Ne razumin. O ĉemu

priĉaš?

- Doli se iznajmljuje prostor za taxi-pizzu. Ja bi se

dao u posa. Oćemo otvorit svoju firmu, ha?

- Misliš da moţeš to? Kako bi zatvorili financije?

Nije to mala stvar. Triba nam puno novaca.
Ulaganja su velika u poĉetku.

409
 Jure Karamarko

- Naći ću naĉin.

- Kako, ljube? Nije to tek tako.

- Ljube, onom anĊelu šta sada spava duţan san

najbolje da uĉinin. Ajde, leći ajmo, sutra ću
mozgati o ovom.

- Iša bi leći? Ja ne bi. JA bi malo tebe, za sebe,

ludo moja.

Pero je hvata. Mislio ju je odnijeti na krevet, ali

nisu stigli do sobe. Kauĉ je ipak bio destinacija, a
nakon vatrene akcije, palo je tuširanje i zaspali su
tek oko 4 ure. Ujutro Pero stoji na balkonu, pije
kavu. Uzima mobitel i bira neki broj.

- Lujo, brate moj.

- Pero. Tako mi je drago da si nazva. Kako si mi?

Nismo se ĉuli neko vrime.

- Evo ide. Tija san te nazvat. Iman neke poslovne

ideje i tribala bi mi od tebe pomoć i savjet.

- Tu san za tebe uvijek. Već sam ti milijun puta to

ponovio. Da ĉujem?

- Otvorija bi taxi-pizzeriju. Naša san jedan prostor i

mislija san...

410
 HULIGAN PERO

- To te ja pitan, brate, to te ja pitan.

- Šta?

- Ĉeka san kod tebe taj poduzetniĉki duh. Da

ĉujem?

SRCE KA KUĆA

Ura i po je, neka je. Leţi Pero na kauĉu, vrti na

mobitelu isti snimak po stoti puta. Nije vikend,
sredina tjedna je i nije Hajduk. Nikola Vlašić
upravo trpa svoj prvi gol u ligi prvaka, u svom
debiju. Još je doda i asistenciju. Gleda, srce je na
mistu, srce je ka kuća. Gleda, premotava opet,
sanja, zamišlja, sanja istu scenu jednom. Negdje u
budućnosti. Scenu gdje Nikola trpa, dres je bijele
boje, nakon gola slavi, preskaĉe reklamu i trĉi pod
grotlo, grotlo Sjevera, tamo jednog utorka ili neke
srijede u budućnosti podno Marjana...

KOKAINA

- Pero, ovo mi ne izgleda uopće loše. Zašto je taj

tip uopće izašao iz ovog posla? Ovako dobri
prostori su jako rijetko napušteni i izvan pogona. -

411
 Jure Karamarko

pita ga Lujo koji je došao iz Zagreba isti tren kada

je Pero izašao sa idejom da bi otvorio taxi-pizzeriju
i kada ga je zamolio za pomoć.

- A slušaj, priĉa se ka da je potonija sa krediton u

švicarcima. Da ga je to ubilo. A šta ti ja znan. Tako
nekako.

- Imaš li još koji detalj?

- Nemam puno informacija, brate.

- Znaš da je to bitno sve iskopati, sve informacije.

Ali znaš šta? Ovo bi moglo upaliti. Lokacija je
dobra, ima veliki parking, frekventno misto, ima
dosta kvadrata, najam nije visok... Koliko ti triba
love? Oće li ti biti dosta dvista iljada da sve ovo
pokreneš?

- Dvista iljada ĉega? - Pero je ostao bez teksta.

- Kuna, dvista iljada kuna. A šta si ti mislija? Pa

samo prava peć da bi pekao pizze ti nije ispod 30
do-40 000 da se na glavu okreneš, a da valja.
Tribaju ti bar 2 polovna auta za poĉetak, skuter,
triba ovo uredit malo, ima tu posla, dragi moj. I
posla i dosta neprospavanih noći.

- A ja san mislija...

412
 HULIGAN PERO

- A šta?

- A ono ka...

- A šta si ti mislija, brate? Da je to Mare, daj mi

pizde? Posa je to, ĉovik moj, i to ozbiljan. Al ne
brini, ovo mi izgleda jebeno dobro i sva srića da si
iskopa upravo ovaj prostor prije nekog drugoga.
Šta si planira? Imaš neki koncept? Specijalitet? U
ĉemu ćeš biti najjaĉi?

- Kako to misliš? Koncept?

- Po ĉemu ćeš biti prepoznatljiv? Ime objekta?

Garderoba, auti? Cijene, neka posebna pizza?
Nešto ti triba da privuĉeš paţnju.

- Aaaaa, toooo. To znan već. Imat ću pizzu koja će

se zvati Kokaina. Pizza Kokaina. Kako ti se ĉini? -
ponosno će Pero.

- Mila majko! Jesi li ti bolestan, Pero? Ja ti keširam

dvisto iljada da bi poĉeo prodavat kokain uz pizzu?
Ti si lud.

- Ma, Lujo, ne to, to će biti samo ime, obiĉna

miješana pizza preko koje ćemo, kada se napravi,
samo bijelim vrhnjem napraviti veliku bijelu crtu i
pizzu ćemo nazvati PIZZA KOKAINA... Ovo je
bolestan grad, viruj mi, bit će najprodavanija.
413
 Jure Karamarko

Mentalitet je takav, ime će odjeknuti odma, a to mi

je bitno za probijanje na trţištu. Da se brzo ĉuje.

Lujo se slatko nasmija. Proĉita je Perinu igru,

potapšao ga je po ramenu. Smješka se sada.

- Brate, ponosan sam na tebe. Samo naprid. Novce

vrati kada budeš moga. Nemoj da ti stvara pritisak
ili neku obavezu. Mene ostavi za kraj. Razvijaj
svoj posao i daj sebe u to, a novac će doći samo
kao finale, kao rezultat svega.

Izlaze vanka. Lujo se smješka i govori: - Dobar

dan, molim vas, dva puta pizza Kokaina... Hm,
neloše, jebate led.

- Jel tako da dobro zvuĉi?

- Jebeno dobro. Svaka ĉast.

IDI PA SE LIJEĈI

- Alo, ko je?

- Šta ko je, majmune. Ko će biti. Oĉekiva si neĉiji

poziv, ha? Frane je.

- Šta me zoveš u ovu uru.

414
 HULIGAN PERO

- Ĉuješ.

- Reci više, ĉoviĉe.

- Braleeee... Spajaju se ĉlanske, vade se dresovi iz

smeća, bit će priko 32 iljade opet.

- Ma idi pa se ljeĉi glupane, malu si mi probudija.

- Mora san te nazvat. Mi smo bolestan grad. Jebeno

bolestan.

- E, a ka ja to ne znan. Ajde, ĉujemo se ujutro.

- Ajde, dragi, spavaj.

MEMOLA

- Dobro ti ovo izgleda, brale. - govori prolaznik

Peri koji gleda u svjetleću reklamu na novoj taxi-
pizzeriji u kvartu. – Sritno ti. Volim vidit kad se
mlaĊarija trudi i pokušava nešto napraviti, a ne
samo da side doma i kukaju.

- Fala, fala. - odgovara Pero i gleda u natpis koji su

upravo montirali na nosaĉe. TAXI PIZZA
MEMOLA.

415
 Jure Karamarko

- Ljube, ime ti je ono, a ne znan, ajme. Ivana je

skeptiĉna malo. – Pa di si to odabra. Koja je priĉa s
tim?

- Ne sviĊa ti se?

- A šta ja znan. Nisan pametna. Ti znaš najbolje.

- Ne brini, to je dobra zajebancija, ulazi u uho i to

sam baš tija da ispadne tako. Vidit ćeš. Odma ću se
s tim pozicionirat kod odreĊene grupe
konzumenata koji shvaćaju tu zajebanciju..

- Virujen ti. Znaš da ti virujen da znaš šta radiš.

Jesmo li sve novce potrošili koje smo posudili od
Luje?

- Je, dvista iljada smo upucali.

- Sve smo potrošili?

- Da, da, nije bilo ni to dovoljno, još san ja doda 20

naših iljada od ušteĊevine na to. Jedva ĉekan da
Luji vratin i zadnju lipu, ne volin biti duţan nikom.
Ubija me taj osjećaj. Progoni me.

- Ajme, samo da sve dobro proĊe i da veĉeras

otvorenje bude kako triba. Koliko ste letaka
podilili? Niste stali sekunde.

416
 HULIGAN PERO

- Ja i Frane smo stavili bar 3 iljade komada juĉer

naveĉer i jutros po autima i u portune. Nadajmo se
najboljem.

- Navijan za tebe, ljube.

- Za nas, Ivana. Za nas. DoĊi da te zagrlin.

Ona prilazi, ĉvrsto ga grli i govori mu:

- Dobro je sve.

Došla je napokon i veĉer za veliko otvorenje.

Telefonske linije su se uţarile, dva automobila i
jedan skuter nisu stali cilu veĉer s dostavama i još
su ljudi sami dolazili da je pokupe osobno jer je
Pero stavija povoljniju cijenu za pizzu ako je kupac
doĊe sam skupiti. Veĉer je prošla savršeno. Iznad
svih njihovih oĉekivanja, kasa je puna novaca.
Pero šalje premorenu ekipu doma, napokon. Sve se
opralo, sredilo i još samo da on izbroji promet pa
ide i on na spavanje.

Odjednom se zaĉulo zvonce na vratima.

- Ne radimo više danas. - rekao je Pero, ali nitko ne

govori ništa. On se okreće i gleda ispred objekta
parkirani crni terenac, a ispred sebe pet nabildanih
tipova. - Momci, za danas smo gotovi.

417
 Jure Karamarko

- Tek je poĉelo, frajeru. - govori jedan od njih. -

Sad me slušaj paţljivo - govori mu i otkopĉava
jaknu da mu se bolje vidi pištolj za pasom. - Od
danas ćeš mi plaćati 5 tisuća svaki misec. Danas je
2.10. i nadam se da se nećemo sristi do 2.11.

Dok ovaj to govori, dvojica dolaze do blagajne i

odvajaju toĉno 5000 kuna iz prometa.

- Momci, nemojte se zajebavati. Koja vam je pizda

materina? - govori Pero. – Jel ovo neka
zajebancija?

Ovaj stavlja ruku na pištolj, dok drugi vade

teleskopske palice.

- Slušaj me, frajeru, sada. Jebi se ti i zajebancija.

Jel ti ja izgledam kao da mi je do zajebancije?
Curica koju tvoja draga Ivana šeta svako jutro je
prekrasna. Neka tako lijepa i prekrasna i ostane.
Šteta da joj mijenjamo opis. I njoj i Ivani. Jesmo se
razumili? Ili ih ti procjenjuješ na 5 iljada frajeru?

- Slušajte. Ma...

- Tišina, rekao sam. – govori mu maskirani tip dok

u ruci drţi pištolj.

Peru oblio znoj, trese se, koljena klecaju. Drhti mu

glas.
418
 HULIGAN PERO

- Razumili smo se. Obavijesti policiju o ovom i

cijeli ţivot ćeš sebe kriviti za prolivenu krv -
progovorio je treći. Okrenili su se, a nakon par
sekundi zaĉulo se zvonce na vratima, upalila su se
svjetla na terencu koji se udaljio u nepoznatom
pravcu nakon što su ušli u njega.

- Ajme meni. Ajme, majko, šta ću sada. Šta da

radin, o jeben ti sve, jeben te ţivote. Šta se ovo
desilo?

Problijedio je trenutno. Ne vjeruje što se upravo

dogodilo. Ne ţeli vjerovati. Stajao je još sat
vremena sam unutra zbunjen i preplašen. Jedva se
smirio. Jedva je skupio snagu da izaĊe, zakljuĉa
vrata i krene prema stanu.

Njih dvije spavaju. Kasna je ura. Njemu nije do

spavanja. Nakon ovakvoga dana san mu nikako ne
dolazi na oĉi. Izašao je na balkon, puši duvane
jedan za drugim. Oĉajan je. Od toliko sranja koja
se dogaĊaju, ne viruje da se njemu ovo dogodilo.
Nakon dvi ure ostao je i bez duvana. Pepeljara stoji
puna do vrha.

Popio je ĉašu vode i oko 4 ure iza ponoći napokon

legao u krevet. San i dalje neće. Neće pa neće.
Okreće se sa jedne strane na drugu. Ruka pod
glavu, pa se okrene na leĊa, pa glavu stavi pod

419
 Jure Karamarko

jastuk. Misli ne bjeţe. Opsjeda ga dogaĊaj od par

sati ranije.

- Ljube, spavaj, mala će se probudit. – rekla mu je

Ivana u polusnu.

Okrenuo se na bok i malo se smirio. Nije zaspao,

već je u toj pozi doĉekao svitanje.

BRAVO, PEROOOO

- Lipo je krenulo. Ponosna san, ljube. - govori mu

Ivana dan kasnije dok je on i dalje zamišljen. Misli
su mu negdje drugdje.

- Šta si rekla? - zbunjeno joj odgovara Pero.

- Pero?

- Šta si rekla? Pa nisan te slušao. Nešto san se

zamislija.

- Jesi li ti dobro? Ne izgledaš mi dobro. Šta ti je? -

govori mu ona.

- Ma, dobro san. Nešto razmišljan o poslu. Iden

sada do doli vidit kako posa ide. Ajde, vidimo se
poslije malo. Ljubim te.

420
 HULIGAN PERO

- Ako nisi dobro, ostani doma. Mogu oni to.

- Iden, iden, brzo ću.

- Pero, ĉekaj. - zaustavlja ga ona i grli. – Volim te i

ponosna sam. Ti si moj heroj.

- I ja tebe, ljube. Iden sad. Pusa.

Ivana ga ljubi još jednom i zatvara vrata. Izlazi na

balkon da istrese malo dekicu koju je mala uprljala
i sretna i ponosna gleda kako se neki crni terenac
parkira pored objekta i kako nekoliko tipova ulazi
u pizzeriju.

- Tooooo, bravo, Perooooo, pa dolaze ljudi i sami

sa autima po pizzu. Bravo, ljubeeee - rekla je i
zadovoljno ušla u stan.

Ona još ne povezuje što se zapravo dogaĊa. Uzima

malu u ruke i ljubi dok ponosno govori:

- Tajo, ti je uspio, malena moja. Uspio je.

NIZA SKALE

- Ajme, majko moja mila. Ljube, šta ti se desilo.

421
 Jure Karamarko

- Ma dobro sam.

- Ljube, šta ti je bilo, jeben mu jaku, ne zajebaji

me. Šta ti je sa licem? Tko ti je ovo uĉinija?

- Ma nitko.

- Kako nitko? Šta se dogodilo?

- Pao sam niza skale prije. Poskliznija san se. Daj

mi ruĉnik, molin te. Ajmeee, uf šta boli, samo da
sidnen malo na kauĉ. Pomogni mi da sidnem,
molim te.

- Kako si pao? Ajme. Oćemo te na hitnu odvesti?

Daj, krvari ti arkada. Triba šivati to. Ajme majko,
Peroooo. Kako si to pao, majku mu jeben?
Nespretno moje.

- Trĉa san i poskliznija se. Ne triba na hitnu, bit ću

dobro.

- Ne zajebaji me, zoven Franu isti tren da te

odveze. Ne zanima me ništa. Ovo se mora šivati,
nije zajebancija, ljube. Neka te on ipak odveze.
Kako si moga pasti pa ja bi sad popizdila.

- A dogodilo se, šta da ti kaţen. Svakom se moglo

dogoditi.

422
 HULIGAN PERO

- Pa kud baš tebi, jeben mu sve. Ajde, dobro je sve,

ne brini. Budi tu u miru, idem Franu nazvati.

Nakon pola sata Frane ga je pokupija i pomoga mu

da sidne u auto. Pero drţi ruĉnik preko oka. Zaletit
će se ipak do hitne iako nisu neke ozbiljne ozljede,
ali moţda će tribati staviti par šavova na arkadu.
Druge ozljede su samo površne. Pero je isprepadan
jako. Trese se. Noge mu drhte, a Frane to jako
dobro vidi. Njemu je nemoguće sakriti išta.

- Brale, nisi pao priko tih skala, jel tako? Znaš da

meni moš reć sve. Nemoj mene muljati. Slušam.

- A nisan. Nisan pao priko škalina, brale. Polomili

su me. Ajde, stani sa strane samo da zraka uhvatim
malo. Samo minutu stani.

- Koga triba polomiti? Samo reci.

- Priĉat ću ti sve. Ajmo samo da me zakrpaju pa

ćemo lako dalje.

- Ajmo, brale. Dobro se drţiš. Netko ti je prominija

opis, ali dobar si mi.

- Prominim li ti ja opis, bit će ti, vozi, budalo.

Na hitnoj je bilo dosta ljudi tako da su sjedili sat

vremena dok je Pero došao na red. U to vrijeme

423
 Jure Karamarko

Frani je ispriĉao sve što se dogodilo. Nije mu

prešutio nijedan detalj. Rekao mu je za ove tipove
koji su mu uzeli novac i koji su ga došli isprebijati
samo u znak upozorenja. Naglasili su mu opet da
mu ne padne na pamet suraĊivati s policijom ili
prijaviti što se dogaĊa jer će u protivnom ozlijediti
njegove najmilije.

- Ovi nisu za zajebanciju, Pero.

- A znan da nisu. Ne znan od muke šta ću.

- Bit će sve dobro. Ajde, glavu gori, evo, na redu si

za šivanje. Ajmo.

MAĐARI

Prošlo je par dana od legendarnog pada niz

stepenice, kako je prezentiran. Peri se stanje
stabiliziralo. Posao je krenuo i ţivot se vratio u
koloteĉinu, donekle.

- Frane, ajde skupi me pa ćemo na Hajduka. Bez

prijevoza san danas. Ima toliko posla da sam dao
vozaĉima i svoj auto. Punto mi daje po origanu na
najjaĉe.

424
 HULIGAN PERO

-More, kad dobijemo MaĊare danas, ako triba,

mogu ti i ja uletit sa autom veĉeras. Nije problem.
Poznam grad kao svoj dţep, znaš da meni ne treba
navigacija.

- Fala ti, brale. Nadajmo se da će tribat i tvoja

pomoć.

- Jesi rišija onaj problem? Ivana da zna, zadavila bi

te.

- Nisam njoj još ništa spominja.

Frane mu pokušava dati dobronamjeran prijateljski

savjet: - Prepametna je ona, ne zajebavaj se,
povezat će sve ionako, ne zajebavaj se oko toga,
viruj mi. Bar je ona uvik uz tebe.

- Rišit ću situaciju. Izjeda me. Rišit ću. Ajmo nas

dva na Hajduka danas, bar na tren da sve bude na
svom mistu, da na 90 minuta ţivot ima smisao.
Kasnije ću mislit na to.

- Ajmo ća. Jeben ti smisao da ti jeben. Nakon

Hajduka bit ćeš na Normabelima i sjeban još više.
Kad si u zadnje vrime otiša sa stadiona normalan.
Uništit će nas taj klub.

- Aj, ne pilaj. Samo me skupi obavezno.

425
 Jure Karamarko

- More, dragi, vidimo se. MaĊari padaju danas.

INFORMACIJA

Prošlo je par dana i Peru izjeda novonastala

situacija. Na samu pomisao da mu kriminalci
diraju bebu i Ivanu jeza ga prolazi. Svjestan da je
preopasno prijaviti nešto takvo policiji kada zna
da je cijeli sustav korumpiran. Htio bi zvati Luju,
ali ne zna još ni sam što će. Vrijeme ide, zna da će
ovi opet doći. Na mahove ga uhvati panika, a onda
opet upadne u faze kada satima razmišlja o
potezima koje bi mogao povući.

Zaletija se do starog kvarta i potraţija je Đanija.

Odluĉio je da će malo biti na oprezu i da će povući
jedan potez. Našao je Đanija u nekom kanalu, kao
po obiĉaju. Taman se nafiksao, idiot. Toliko je
drogiran da nije svjestan niĉega oko sebe.

- O, majku ti jeben Ċankersku, pogledaj se na što

izgledaš. Uvik si isti, pizda ti materina. Pogledaj
se.

Pero je ljut.

- Ooooo, mraallleee. Mrate, šoe.

- Jel me pripoznaješ uopće, debilu?

426
 HULIGAN PERO

- Pero, mrate, samo me nemoj tući. S obe ruke

onako zgvrĉen štiti lice jer misli da će ga Pero
udariti.

- Debilĉino glupa, šta si se stisa, neću ti ništa. Iden

ća, za kurac si danas. Vratit ću se ovih dana, triban
te bar malo prisebnog. Debilu, doĊi k sebi.
Neupotrebljiv si.

Otišao je ća u nadi da će ga uvatit bar malo

normalnog ovih dana. Nije mu ni u najluĊim
mislima nikada bilo da će mu Đani ikad zatrebati i,
eto, sada se i to dogodilo.

IMA LI SIRA

- Mareeee, di si mi Mare? - Pero pozdravlja već s

vrata dućana oduševljen jer je baš u njezinu smjenu
došao. Ona mu uvik uljepša dan.

- Ej, Pero. Lipo te vidit opet. Odma si mi dan

uljepšao. Šta ima?

- Ne, ne, ti si meni dan uljepšala. U velikoj san ti

ţurbi. Ima li sira? Sira mi triba. Jako puno sira.

- Kakvog sira? Pojasni mi malo. Dat će ti moja

kolegica odma. Nema panike.

427
 Jure Karamarko

- Nestalo mi je u pizzeriji. Posla me ovi moj kuvar

u dućan.

- Šta ti triba? Koliko toga?

- Daj sve, Mare. Triba mi masu toga. Posa nam je

puka, jedva stiţemo, a zaboravili smo naruĉit
dovoljno sira. Panika je sad pa se moran skrpati
nekako sa bilo ĉim, da preţivimo veĉer. Daj mi
redom.

Gleda ga ona zabrinuto. - Pero.

- E?

- Jesi li ti dobro? Izgledaš rastreseno, neispavano. -

ubacuje se ona. - Moran te pitat jesi li ti uopće
dobro jer mi ne izgledaš baš najbolje.

- Ma jesan. Dobro san. Ne brini. - govori on dok

mu njezina kolegica daje sir i sprema naplatiti.

- Ajde, pazi malo na sebe. Izgledaš mi kao duh

zadnjih par dana. Gledam te odavde iz dućana i
izgledaš mi kad te vidim, kao da nisi prisutan. Kao
da si daleko negdje sa mislima. Nisi onaj isti
kakvog san te upoznala – govori mu Mara s dozom
zabrinutosti.

- Mare, viruj mi, dobro san. Fala ti od srca na brizi.

428
 HULIGAN PERO

```

Napomena: Ovo je trenutak kada donosim

odluku nastaviti kreirati priĉu bez kratkih
naslova da bi mi bilo jednostavnije vezati
radnju jer priĉe više ne objavljujem na
Facebook, na stranici Huligan Pero; obrisao
sam je.

```

Nakon vikenda opet se Pero zaletio u stari kvart

gdje je napokon pronašao Đanija u nekom
normalnijem izdanju. I ovaj puta je bio razvaljen i
sjedio je na klupici, ali donekle se moglo s njim
komunicirati.

- Opet si ubijen? O, majku ti tvoju.

- Mrate. Nisan ja ni blizu.

- Nemoj ti meni, mrate. Šta radiš tako ubijen u ovu

uru. Znaš li koliko dice ovuda prolazi, debilu.
Sakrij se negdi. Nemoj da te itko vidi tu.

- Ĉekan da mi doĊe ĉovik. Imali smo ka dogovor

da će mi rišit neku robu. Sad san na ĉeki. Mrate,
ono, ka napeta puška san.

429
 Jure Karamarko

- Što si ĉekao, ĉekao si. Ajmo, diţi se.

- Ma šta?

- Gotovo je ĉekanje, doĉekao si. Iman posa za tebe.

Platit ću ti. Upala ti je sikira u med, debilu.

Ovaj je skoĉija, stao u stav pozor ka da je u vojsci.

Spreman je, a ljulja se i izgleda kao da će se svaki
tren srušiti.

- Mrate, ovajjj, šefe, sve za tebe. Ajmo na posao.

- Nisan ti ja šef, debilu. Ideš sad sa mnom, dat ću ti

svaki dan 50 kuna da sidiš na jednoj klupici i da
snimaš situaciju u kvartu. Triba mi jedna
informacija. Neki ljudi me zanimaju. Na debila ka
šta si ti, niko neće posumnjati da je tamo sa nekim
ciljem.

- Za te novce pretvaran se u tvoje oĉi i uši. U

jebate, mrate, koja lova. Ozbiljna lova je u pitanju.

Došli su napokon u kvart. Đani se upiša u gaće.

- Jesi ti to zapišan, moţda? O, mila majko, jesi.

Debilu ubijeni. Sad me slušaj. Zanima me crni
terenac jedan, svaki dan proĊe. Ako ga vidiš da je
stao pored one tamo pizzerije, obrati paţnju,
zanime me poznaš li moţda te tipove. Obavezno

430
 HULIGAN PERO

zapiši registraciju od auta. Evo ti papir i olovku.

Triba mi informacija. Ako pripoznaš nekog od
njih, platit ću ti duplo.

- To, mrateee. More, brale.

- Slušaj me. Ako me zajebeš, pa me izlaţeš da si

pripozna nekog samo da ti dan duplo više novaca.
polomit ću ti ruke i noge. Jesan li bija jasan?

- Aaaaa, a jesi. Mrate.

- Sad sjedni tu. Ne priĉaj s nikim i samo motri. Aj.

E da, još nešto. Nemoj da ti padne na pamet da se
pribliţiš objektu. Nemoj da te vidim bliţe od ovoga
di si sada. Toliko je toga na tebi da bi me da se
pribliţiš sanitarna zatvorila na sto godina.

Posla je svaki dan bilo dosta, ali strah i išĉekivanje

izjedali su Peru. Svaki put kada bi ulicom prošao
bilo kakav crni terenac, njega bi oblio znoj i
koljena bi mu zaklecala. Trebala mu je pod hitno
bilo kakva informacija da sazna tko ga to reketari i
koliko su ti ljudi zaista opasni. Đani je svaki dan
sjedio na klupi u blizini i bio maksimalno
fokusiran da zaradi svoju plaću.

- Pero, hej. Ajde da i tebe vidim ovako kad ne

radim jednom. - reĉe mu Mara jednog dana na ulici
kad su se sreli. - Šta je tebi? Šta je sa licem, ĉovik
431
 Jure Karamarko

moj? Moran te pitati. Zadnji puta kad san te vidila,

bija si toliko sjeban da nisan tila niti spominjati.

- Ma ništa. Zanemari, zaista zanemari - odgovara

on Mari, a ona mu gleda onih par rana po licu.

- Netko te dobro obradio. Hm. Slušaj, ajmo nas

dvoje na kavu, treba ti kava. Ne zanima me
nikakav izgovor. Iman taman uru vrimena. Baš bi
rado s tobom kavu popila. Sada ćemo se nas dvoje
malo druţiti.

- Ne ostavljaš mi baš izbora, ha?

- Niti malo, Pero. Ţelim tu kavu. Ne brini, ja te

neću istući i vraćam te ĉitavoga. Nakon što se
raziĊemo, nećeš nigdi na šivanje.

- Ajmo, imam nešto vremena. Nije nitko od kave

poginuo.

- Eto, pa jel to bija problem.

- Pa nisan ni reka da je problem. Ajmo.

Sjeli su napokon. Pero stavija šećer i kad je krenija

mišat sa ţlicom, zamislija se nešto, a ona ga gleda
bar 5 minuta kako je odlutao. Ne ţeli ga prekidati.
Samo ga milo gleda dok sama sebe ĉeška po bradi.
Samo ţlicom miješa šećer u kavi i kao da nije

432
 HULIGAN PERO

prisutan. Misli su negdje daleko. Na trenutak je

zaboravio da sjedi s njom za stolom. Totalno se
pogubio.

- Pero, znaš što? Ne izgledaš mi kao neki bad guy.

- prekinula ga je. – Uopće. Ne uklapaš mi se u tu
sliku.

- Aaaa, što?

- Ne pariš mi kao taj. Nisi takav. Nije to tvoj Ċir.

- Aha, ma neeee. Nisam uopće. - zbunjeno joj

odgovara.

- Tko ti je to napravio? Jesi se nekom zamjerio?

Netko ti ţeli zlo?

- Pao sam niza škale. Ništa opasno, vjeruj mi.

- Ne seri. Meni ne muljaj, nisan ti ja od juĉer. Pero,

tko ti je to napravio? Ĉitam te kao otvorenu knjigu.
Ako mi ne vjeruješ, onda se lijepo digni, ostavi tu
kavu i ostavi me u miru.

- Ma ne ţelim ti ništa skrivati.

- E, pa onda reci. Na mene moţeš raĉunati. Ili

gubim vrijeme ovdje sa laţljivcem? Daj, budi
ozbiljan.

433
 Jure Karamarko

- Vjerujem da tebi mogu vjerovati. Nije to, ne

smatram te curom pred kojom moram nešto
skrivati.

- Slušam te.

- Ne znan te ljude, Mare.

- Koje ljude?

- Ove koji su me ozlijedili. Ne znan tko su, eto.

Izgovorio je, a suza samo što mu ne krene niz lice.

Ipak je ostao smiren – Prijete mi da će mi ozlijedit
curu i dite. Ne znan šta da radin.

Ona je oĉekivala takav odgovor iako se nadala da

će biti drugaĉiji. Primaknula se malo bliţe i
pogledala ga u oĉi.

- Bit će sve u redu. Vjeruj mi da hoće. Oćeš nešto

drugo. Nije ovo dan za kavu, ĉini mi se.

- Ne bih.

- Whisky jedan, ha? Da presijeĉemo?

- Ma ne triba. Kava je sasvim ok. Drugi puta ćemo

nešto konkretno kada bude bolja situacija. Sada mi
baš treba kofeina malo.

434
 HULIGAN PERO

- Sve će biti u redu. - ponovila mu je opet. - U

najboljem redu. Mora biti. Samo glavu gori.

Zazvonio mu je mobitel. Zove ga vozaĉ i javlja mu

da im je netko zapalio jedno vozilo na parkingu.
Da upravo kuhari i vozaĉi gase poţar. On je
dodatno problijedio. Noge su mu se opet odsjekle.
Mara ne viruje što joj Pero prepriĉava da se upravo
dogodilo. Nije izdrţala, a da ga ne zagrli i pokuša
utješiti barem donekle.

- Neće biti u redu, neće, Mare. Hvala ti na piću,

moram ići sada, zaista moram.

- Pero, stani. Stani sekund, jeben mu miša.

- Reci, Mare. Reci, ţurim sada, ali baš ţurim.

- Ti si dobar momak. Dobar si ti. Glavu gori. -

rekla mu je da ga ohrabri i prije nego je otišao tiho
mu je rekla: - Gle, uĉini ono što moraš.

Poţurio je dotamo. Radnici su brzo ugasili sve

prije nego se plamen proširio sa sjedala na motor,
tako da i nije to bila paljevina kao u filmovima, ali
poruka je bila jasna. Netko ga ţeli slomiti do kraja.

- Ekipa, jel netko od vas ozlijeĊen moţda? Svi ste

dobro?

435
 Jure Karamarko

- Jesmo, šefe. Dobro smo, ali malo u strahu. -

govori mu jedan od radnika.

- Bit će sve u redu. Vjerujte mi.

Ivani nije tija ništa spominjat. Njoj je rekao da je

bila neka greška na instalacijama. Da je bija samo
nesretan sluĉaj. U sebi je gorio. Bijes i ljutnja su se
miješali. Stres ga je ubijao.

Na mjestu gdje je izgorio auto, doĉekao ga je

inspektor. Stariji gospodin sa sigurno preko 50
godina. Niĉim ne odaje dojam da je policajac.
Skupo odijelo, cipele, sat i zlatna narukvica na
ruci, najskuplji pametni telefon u ruci. Vadi znaĉku
i predstavlja se Peri, a onda nastavlja: - Momĉe,
momĉe, a u šta si se ti uvalija kad su ti zapalili
auto?

- U ništa. U šta da se uvalin? Neman pojma šta se

desilo.

- Jel ti znaš šta znaĉi zapaljeno auto?

- Ne. Pojasnite vi meni.

- Poruka. To je poruka, mladiću. Šta vam to

poruĉuje netko? Imaš li mi šta za reći?

- Neman pojma o ĉemu priĉate.

436
 HULIGAN PERO

- A šta je sa ranama po licu? Nije to od prije uru,

vidin ja. Misliš li da znaš tko bi mogao to
napraviti? Imaš li neke indicije moţda?

- Ne znam tko je to mogao napraviti, ali znam tko

ih je vidija kako pale auto. - odgovara mu Pero i
okreće se u pravcu klupice gdje Đani pokaziva
palĉeve ponosan jer je zapisa registraciju i zaradija
svoju plaću. Kad je vidija da policajci idu prema
njemu, diga se i pobiga iza zgrade.

- Misliš da taj narkoman zna tko stoji iza ovoga?

- Ne mislim, znam to. Ĉak ima zapisanu

registraciju od ljudi koji su to napravili. Ja ne znam
tko su, ali on zna sigurno.

- Šefe, - obraća se inspektoru drugi policajac - ako

taj narkoman ima neku informaciju, onda smo
moţda riješili zadnjih 20 paljevina i grupu koja
reketari.

- Radi svoj posa, ne zalići se bez veze. - odgovorio

mu je, a onda se obratio Peri: - Moran telefonirati,
vidimo se uskoro, moramo popriĉati nas dva.

Nakon što su djelatnici ugasili vozilo, stigla je

vuĉna sluţba da vozilo uklone s parkinga. Stanari
se zgraţaju. U njihovim glavama Pero je već
postao mafijaš i kriminalac od kojega više nikada
437
 Jure Karamarko

neće naruĉiti pizzu. Odmah predveĉer nazvao ga je

inspektor da se naĊu i popriĉaju. Sjedio je u kafiću
sam nekih 30-ak minuta, a tada se napokon, nakon
kašnjenja, pojavljuje inspektor i obraća mu se
mrtav hladan:

- Sigurno ne znaš tko su ljudi koji su ti to

napravili?

- Jel vi mene zajebavate? - odgovara mu Pero. –

Već san reka da neman pojma tko su.

- A šta ti je sa licem?

- Pao sam niza skale. DogaĊa se. Jebiga.

Inspektor je htio nešto reći, ali prekida ga zvuk

mobitela. Javio se i dok je netko sa druge strane
priĉao, on je samo potvrdno odgovarao sa da, da i
sa: jasno mi je.

- Sigurno ne znaš? – uporan je ovaj.

- Reka sam da ne znam, ali naĊite Đanija. On zna.

- Tko je Đani?

- Onaj narkoman šta san reka da je zapisao broj

tablica od terenca sa kojim su se dovezli.

438
 HULIGAN PERO

- A taj. Aha. Ništa od njega. Evo, sada mi je

javljeno.

- Kako ništa? Šta vam je javljeno? Ne razumin

ništa.

- Našli su ga na Marjanu prije pola sata. Obisija se

narkoman. Evo, sad mi je partner rekao da je
javljeno. Ništa od tog, kako si ono reka, Đanija?
Taj ti više ne moţe pomoći. Ni tebi, a ni nama.

- Obisija se? Đani? Ma imate krivoga, ovaj se ne

zna popišati, a ne da se obisija. Taj ako se ikad
ubije, to će biti sa iglom i to u venu. Kakav
Marjan, kakvo vješanje?

- Mali, oćeš ti mene ode uĉit mom poslu? Tako je

kako san ti reka. Slobodan si, bit ćemo u kontaktu.
Javi ako išta saznaš ili ako ti tko bude pritija. Evo
ti moja vizitka. Samo znaj da ako nešto kriješ, ja ne
mogu sprijeĉit nikoga da ti uĉini zlo. Moraš mi
javiti ako išta saznaš – rekao je Peri i ispratio ga do
vrata

Pala je veĉer, prohladna veĉer. Pero stoji na terasi i

gleda na mobitelu stanje prometa i broj dostava.

- Kako je, ljube? - Ivana izlazi na balkon. – Ide li

posa doli?

439
 Jure Karamarko

- Mislija san da je Hajduk jedino u ţivotu šta će mi

zadavat brige i stres. Sve ovo me baš zadesilo.

- A šta te ima zadesit. Briga te za auto. Instalacije

se zapalile. Moglo se desit bilo kome, eto, desilo se
nama. Šta ćeš. Tako je, kako je. Sva srića pa nije
niko bija unutra. Gledaj to sa pozitivne strane.

- Ljube. - saginje glavu.

- E. - odgovara ona i gleda njegov promijenjen

izraz lica.

- Nisu instalacije. Ne radi se o instalacijama. Sidi

molim te, ajmo unutra na kauĉ, ispriĉat ću ti šta se
dešava.

- Kako to misliš nisu instalacije?

- UĊi unutra. Molim te, Ivana.

- Pero, koji kurac se dogaĊa - pita ga ona i

odmjerava krastice na licu. – Ma ĉekaj, ţeliš mi
reći i da to na licu nije od pada na stepenice?

U šoku je.

- Da. Tako je. Pritukli su me. Ne znam tko, ne

znam ih. Reketare me od prvog dana. Mora san
platiti. Nisan ti moga reći, ubilo bi te.

440
 HULIGAN PERO

Njoj je suza potekla isti tren. Samo ga je zagrlila

jako i u tom poloţaju ostala koji minut. Tada se
malo pribrala, udahnula i nastavila razgovor: - Zna
li policija?

- Znaju, istraţuju oni to. Virujen da će ih naći. Bija

san danas dvi ure sa inspektorom koji vodi sluĉaj.
Rade na ovome danonoćno.

- Onda dobro, bitno da je policija preuzela to.

Ajde, bit će ok, doĊi da te zagrlin opet. Ima li
veĉeras posla? Šta kaţu?

- Bolje da ti ne govorin.

-A šta je?

- Nema pasa. Ljudi misle da san neki mafijaš.

Nismo imali niti desetak dostava. Znaš šta je novo?

- Ima još novoga? Ajme, majko moja, pa jel dosta

sa novostima za jedan dan?

- Đani je mrtav. - reĉe Pero, a ona ne vjeruje što

ovaj govori. Zbunjena je.

- Đani, Đani? Naš Đani, ova Ċankara iz kvarta? Lik

koji godinama ne moţe orobit jednu bravu na
trafici?

441
 Jure Karamarko

- E, taj. Našli su ga na Marjanu. Kaţu da se obisija.

- Nemoguće. Taj ne zna špigete zavezati na

patikama, a kamoli konop za višanje. To je neka
greška, sigurno. Nije to on. Priĉaju gluposti, viruj
mi.

- I ja san tako reka. Ali on je sigurno. Ne mogu

virovat koliko sranja se desilo. Slaţe se sranje na
sranje bez prestanka.

- Pero, pusti sada njega. Oćemo nazvat Luju u

Zagreb? Moţda nam triba neko pomoći oko ovoga
svega? To je sve novo za nas. Znaš da nismo taj
Ċir.

- A kako da nam Lujo pomogne, ljube? Šta on tu

moţe? Sve je sada u rukama policije i virujen da će
oni to riješiti. Sada mi je najvaţnije da spasin posa.
Frane će mi doći da pomogne sa letcima. Bar
desetak iljada ćemo podiliti po gradu da se spase
dostave. Tek smo poĉeli, nije mi u planu da sada
kleknemo. Duţan san novce Luji, moran napravit
posa, za nas, za sve. Ne mogu nazad više. -
zabrinuto joj govori.

- Ajde, sve će biti u redu. Glupa sranja. U roku

dan-dva ta gamad bit će već iza rešetaka.

- Vjerujem i ja da oće. Samo da ih uhite što prije.

442
 HULIGAN PERO

- Drţim fige, ljube. Prošli smo kroz svašta pa ćemo

i kroz ovo sranje. Ja san tu.

- Ivana, moran ići doli. Iman posla priko glave.

Ajde, iden sada.

Poljubio je Ivanu i krenuo jer mora stići na vrijeme

prije zatvaranja tiskare da pokupi letke. Frane će
stići svaki tren pa kreće agresivno dijeljenje.

Plan je da bez pauze nekoliko sati stavljaju letke po

svim automobilima. Nema sada zafrkancije jer
treba spašavati posao.

Frane pokušava biti malo humoristiĉan, ali mu ne

polazi za rukom: - Pero, koliko si spreman?

- Nemoj me jebat sada, brale, sa tim sranjima. Znaš

da mi nije do zajebancije.

- Malo da razbijen atmosferu. A šta ćeš. Tako je

kako je.

- Ajde vozi, moramo stati kraj pizzerije dvi minute

samo da pokupin neke uplatnice pa idemo.
Nemamo cili dan.

Frane ga ĉeka u autu koji nije niti gasio dok ovaj

pretrĉava cestu i stavlja kljuĉ u bravu onako u
ţurbi. Pokušava okrenuti kljuĉem, ali neuspješno.

443
 Jure Karamarko

Nešto nije u redu s bravom. Vrata su otkljuĉana.

Nije mu ništa jasno. Zna da ih je zakljuĉao na
odlasku. Uvjeren je u to i sada je malo protrnuo.
Nakon svega što je proţivio nije mu baš sasvim
svejedno. Ne ţeli ući unutra sam. Opet pretrĉava
cestu. Ide po Franu da skupa uĊu.

- Frane. - uspuhano mu se obraća.

- Ajmo. Brzo si se vratija.

- Ne, ne. Slušaj me. Neki kurac se dogaĊa.

- Šta ne, ne? Šta je?

- Netko je u pizzeriji. Vrata su bila otvorena.

- Ma di?

- Unutra je netko.

- Sereš. - odgovara mu Frane i isti tren gasi auto i

izlazi.

- Dignit će ti pauk auto tu.

- Boli me kurac. Ajmo. -.odgovara mu i iz torbice

oko pasa vadi teleskopsku palicu i daje ju Peri, a
on sebi uzima drugu.

444
 HULIGAN PERO

- Od kuda ti to? Hodaš naoruţan okolo?

- Ne pitaj ništa, ne pizdi. Samo uzmi ako zatriba.

Ajmo ća unutra. Jebat ćemo im majku, dragi. Na
krive su se okomili.

Ulaze lagano. Svaki od njih u dţepu ima teleskop.

Ĉuju se samo motori friţidera koji rade. Nešto je
palo na pod sa druge strane prostora.

- Alo? - viknija je Frane, a onda je izvirija

policijski inspektor.

- A vi ste, šjor policajac. Srce mi je stalo. – reĉe

mu Pero.

Nije ih oĉekivao pa je pomalo zbunjen, ali i dalje

im se obraća s visoka: - Šta vas dva radite ode?

- Šta vi radite ode? Ovo je moj objekat. To bi ja

vas triba pitati, a ne vi mene.

- Istraţujem kriminal, momĉe. Šta ti misliš da

radim? Imamo još dosta nedoreĉenih dijelova pa
kopam.

- Pa kopate ovdje? Alo? Tili ste detalje? Evo vam

par detalja koje vam nisam reka kad vas baš toliko
zanima. Mene su nepoznati likovi isprebijali, jel
vam triba crtati? Meni su zapalili auto, ne vama.

445
 Jure Karamarko

Meni su uzeli novce prvi dan i nije im dosta i oće

još. Vi sad provaljujete meni u objekat i
istraţujete? O ĉemu vi priĉate. Jedini svjedok je
naĊen mrtav. Nakon svega toga vi prebirete po
friţideru i po namirnicama, po mocareli i šunki?
Tko je tu lud?

- Šta ţeliš reći da policija ne radi svoj posao?

Paţljivije birajte rijeĉi. To vam je moja preporuka.

- Radite vi moj kurac, eto, šta radite. Frane, ajmo

ća odavde. Kako je krenilo, ispast će da san sam
sebe istuka i zapalija auto radi osiguranja.

Ostavili su ga i izašli. Frane sprema teleskope u

torbicu.

Pretrĉali su cestu i ušli u auto. Frane je ugasio

radio. Voze se nekih desetak minuta u tišini.

- Brale, meni ode ništa nije jasno. Koji kurac ima

kopati tamo? Frane je sumnjiĉav.

- A, priĉaj mi. Šta da ti kaţen. Ne znan šta da

mislim. Ajde, poţuri radije. Gubimo vrime.

Nakon pola sata njih dvojica dijele letke po

automobilima, ali obojici su misli na drugim
temama. Nije im jasno što je inspektor opet radija

446
 HULIGAN PERO

u pizzeriji. Ne drţi im vodu priĉa da se Đani obisija

na Marjanu. Zvuĉi nemoguće.

- Frane, dobro ti govoriš. Ode mi nešto smrdi. Ova

priĉa mi jebeno smrdi.

- Pajdo moj, a priĉaj mi. Sve je nepovezano

nekako. Moramo biti na oprezu, viruj mi. Ajde daj
da ovo podilimo. Moramo napravit posa veĉeras.
Ako ostaneš bez para, gotov si i privatno. Jebeš
jedan auto sada. Vozit ću ja sa svojin, nemaš
straha.

- Kako je Hajduk igra danas?

- Šta si pita?

- Hajduk, kako je proša u Zagrebu? Lokomotiva? -

Pero mu odgovara.

- Dragi, jebeš mi majku ako si ti normalan. Nakon

svega ti o tom misliš.

- Ma samo pitan. Usputno.

- A šta misliš? Izgubili su sa dva gola razlike.

Ravno do dna. Aj, stavljaj to brţe. Nećemo ništa
stići ako nastavimo ovako sporo.

447
 Jure Karamarko

Došla je veĉer. Posla je bilo stvarno dosta.

Reakcije na podijeljene letke bile su dobre. Pero je
uz letke još dogovorio da mu desetak prijatelja na
Facebooku i Instagramu stave razne reklamice s
brojem telefona za narudţbe pa je taj marketinški
doseg bio stvarno dobar. Ĉak su u jednom trenutku
imali problema oko isporuka, dosta se ĉekalo.

- Izgleda da nas nije oštetilo ovo sve. Bit će sve

dobro. - rekao je radnicima oko ponoći kada su
shvatili da im promet konstantno raste.

Dok su drugi zadovoljni, Frane je i dalje skeptiĉan

i jako oprezan. Njega sve i dalje brine.

- Budi oprezan, Pero. Drţi oĉi otvorene, ne viruj

nikom. Nazovi me u bilo koje doba. U bilo koje
doba, zapamti to. Ljubi malu i Ivanu. Ajde, idem ja
sada.

- Di ćeš u ovu uru.

- Iden nešto obaviti. Hitno mi je.

- Triban li pogaĊati uopće? - Pero će na to.

- Pokušaj, brale. Pokušaj.

- Ideš u moj stari kvart, pizdo jedna.

448
 HULIGAN PERO

- Sve znaš. Ajde, kasnin već. Vidimo se u jutro.

- Frane.

- Hajduk ţivi vjeĉno, dragi. Ajde, odoh.

Sutradan je bija Đanijev sprovod. Skupilo se jedva

petnaestak ljudi, roditelji, rodbina i nitko drugi.
Pero je malo kasnio, taman je obred bio pri kraju.
Oblaĉno nebo pred kišu još je više taj trenutak
uĉinilo depresivnim.

Ĉekao je sa strane da sve proĊe. Ljudi se razilaze.

Ostala su samo dva grobara koji još trebaju staviti
lopatama zemlju iznad lijesa. Pero tada prilazi.
Ĉuĉnuo je i zagledao se u lijes. Grmi dosta jako,
kiša će svaki sekund. Vadi iz dţepa nešto u
škartocu. Odmotava i uzima u ruku tek kupljeni
lokot. Stavlja kljuĉ i okreće, otkljuĉava ga. Kad ga
je otkljuĉao, zajedno sa kljuĉem ga baca dolje u
grob, na lijes. Dignuo se i gleda prema dolje.

- O, majku ti Ċankersku, poĉivaj u miru, mrate!

Vidimo se gori jednom. - progovorio je, okrenuo se
i krenuo preko livade u pravcu automobila kad
taman kreće padati kišica.

449
 Jure Karamarko

U gradu su guţve jer je na ulazu bio frontalni sudar

pa je Pero stajao u koloni više od sat vremena. Ĉak
i nije bio ţivĉan kao inaĉe. Fokusiran je na
današnji dan. Javljaju mu iz pizzerije da ljudi zovu
i vrijeĊaju ih zbog letaka. Dijelili su ih prije kiše pa
kad su pokisli, sve se ljudima slipilo po staklu auta.
Nije mu jasno da nekom uopće moţe pasti na
pamet da zove na telefon zbog takvih pizdarija.

Veĉer je pala. Posla opet ima kao u priĉi. Mara je

svratila iza posla da uzme jednu „miješanu” za
ponit sa sobom.

- Lipo od tebe da si navratila. Uvik te je lipo viditi.

- Hvala ti. Baš sam planirala do tebe.

- Lipo je to znati.

- Kako si nakon svega? Jel ti bolje? Mislila san o

tebi. Nadan se da si dobro.

- Fala ti, baš ti fala. Evo, oporavljamo se. Vjerujem

da ćemo izaći iz svega još jaĉi.

450
 HULIGAN PERO

- Slušaj, moţda već i znaš. Hajduk je opet izgubija.

- A znan, Mare, teško mi je sve to gledat, viruj mi.

Pogubljen san malo oko svega ovoga. Bit će bolje.
Jesi ti dobro?

- Naravno. Ajde naplati mi, biţin ti ća.

- U redu je, ne triba ništa.

- Ma ne zajebaji me, daj naplati.

- Nema šanse, ulipšala si veĉer. Od srca te ĉastin. -

rekao je, nasmijao se i uzeo telefon da se javi na
novi poziv, a ona je krenula prema vratima.

- Pero. - zastala je na vratima, a on se okrenuo. –

Hvala ti.

Veĉer je išla. Telefon je samo zvonio. Vozaĉi su

jedva stizali sve odraĊivati. Dok on zapisuje adresu
nove dostave, zaĉulo se zvonce od vrata, a njemu
je stalo srce. Svaki put, sve ove dane kada to
zvonce zazvoni, njemu srce stane. Tako i ovaj put.
Zaĉulo se, samo je zazvonilo, a njemu se vratila u
glavu scena likova koji ulaze po reket. Još malo i
proći će mjesec dana. Ne zna što da poduzme.

Na kraju dana ekipa je otišla kućama. Pero

prezadovoljan jedva ĉeka krenuti na spavanje jer

451
 Jure Karamarko

ovaj dan ga je slomio. Gasi svjetla u kuhinji, uzima

novac i kreće prema izlazu. Na podu pored vrata
stoji papirić koji je netko gurnuo unutra. Saginje se
i uzima ga.

Uključi policiju i gotov si. 02. 11. 5.000, kuverta.

Proĉitao je poruku i izletio vani. Nigdje nema

nikoga. Kvart je prazan, ne ĉuje se ništa. Ulice su
puste, već je jedna ura iza ponoći. Koljena mu opet
klecaju.

- Majku vam jebem, da vam jebem. - rekao je sebi

u bradu i vratio se natrag završiti posao.

Zakljuĉava vrata, uzima duvan i sjeda na vlaţnu

klupicu u kvartu. Pali si duvan i komentira opet u
bradu:

- Sranje. Jebeno sranje.

Noć je prohladna. Vrijeme je da krene. San ga je

odavno napustio. Ulazi u stan, trese se. Ivana ga
ĉeka, nije još ni ona krenula na spavanje.

- Šta si blid? Nije bilo posla?

- Ma rasturili smo. Nije to.

- Nego šta je, Pero, reci mi. Znaš da se brinem.

452
 HULIGAN PERO

On joj daje papirić u ruku. Ona ĉita i sjeda na kauĉ.

Suza joj je krenula niz lice.

- Zašto nama, ljube? Zašto? Šta smo mi ikada

ikome skrivili u ţivotu?

- A šta da ti kaţen. Ubija me ovo.

On sjeda pored nje, grli ju u tišini i tješi. Ona je

legla na kauĉ i stavila mu glavu u krilo i dok joj
prolazi rukom kroz kosu, ona nastavlja:

- Pero, moraš javiti policiji za ovo. Obavezno.

- Ja, ipak, ne bi. Ne znan više ni sam.

- Moraš. Bojim se. Strah me je.

- Ljube, pa vidiš šta piše, nemamo izbora.

- Imamo, moramo na policiju, ovo je postalo

preopasno i preozbiljno. Viruj mi.

- Ajde, sutra ćemo o tom. Umorni smo oboje.

Ajmo na spavanje. Ovo je bio teţak dan za sve.

- Ajmo. Ljubin te.

453
 Jure Karamarko

Otišli su na spavanje, premoreni, tuţni. Samo su se

zagrlili, isprepleli se tijelima i zaspali nakon svega
par minuta.

Pero se probudio malo kasnije, ali bio je premoren

i san ga je savladao. Nijednu budilicu nije ĉuo.
Stanom odzvanjaju Hajdukove pisme. Osjeti se
miris slanine i jaja. Mala je na podu na dekici i
pokušava uhvatiti rukom nekog medu.

Ivana u Hajdukovom dresu i u tangicama pjevuši i

stoji u kuţini. Upravo cijedi svjeţe naranĉe. Jaja su
već skuhana, šunka je narezana, tost upravo iskaĉe
iz tostera. Ona se probudila jako rano i to savršeno
dobre volje.

- Ivana? Ljube? Šta ti je? - pita Pero još pospan.

- Budan si.

- Šta ti je, Ivana? Oli si pukla?

- Hajduk je izgubija juĉer od Lokomotive 2 gola

razlike. Jutro i tebi. Ajde pod tuš dok ja ovo sve
spremim. Imaš pet minuta najviše. Kava moţe? Da
stavin?

- More, more. Stavi kavu. Iden pod tuš. - odgovara

joj Pero dok uzima malu s poda i ljubi je u obraz.

454
 HULIGAN PERO

Vraća malu na dekicu gdje se ona igra i odlazi na

tuširanje.

Stoji pod tušom, ruke drţi na zidu dok kipuća voda

pada po njemu. Razmišlja o tomu što sve ima
danas za obaviti i kako bi bilo dobro poslušati
Ivanu i javiti policiji za nove prijetnje koje je
dobio. S tom zbrkom u glavi teško je ostati
normalan. Izlazi napokon omotan Hajdukovim
ruĉnikom u kuţinu, miris kave ga dodatno
razbuĊuje. Stanom odzvanjaju poznati stihovi:

Kada nekog voliš

Učinit ćeš sve

Radiš lude stvari

Neobjašnjive.

- Misliš da će Vulić preţivit ovako? - Ivana ga

mrtva hladna pita dok zagriza komad tosta, a on
smanjuje ton na liniji da mogu ĉuti jedno drugo.

- Koji Vulić? Ahaaa, kuţim što pitaš. A nemam

pojma, majke mi moje, ništa više.

- Pero, ostani na nogama, molim te. Ajde, idemo

marendati ka ljudi i onda pravac policija.

455
 Jure Karamarko

- Neću ići sad u postaju, nema šanse.

- Dogovorili smo se da ćeš prijaviti to. Di je sada

nastao problem?

- Ma iman vizitku od inspektora koji vodi cili

sluĉaj. Nazvat ću njega i reći mu sve i dat mu
papirić koji san dobija tamo.

- E, more i tako, moţda je tako najbolje. - govori

ona i dolijeva mu mlika u kavu. Frane će s tobom?

- Da, da, stalno je sa mnom ovih dana. Malo smo

na oprezu. Šta ja više znan, ljube. Ovaj grad je
posta gori od Napulja.

- Dobar je Frane. Pazi te ka brata uvik.

- Ja ga i gledan tako. Znaš da je tako.

Pojeli su u miru, popili kavicu, sok i onda je on

krenija dalje. Frane vozi jer idu opet dilit letke po
autima. Pero gleda vizitku koju mu je dao
inspektor. Vrti je meĊu prstima i mozga da li da
zove odmah sada ili da još malo priĉeka. U glavi
mu se vraća Ivanina reĉenica: Pero, moraš javiti
policiji za ovo. Obavezno!

Obećao joj je da će javiti. Neće pogaziti svoju

rijeĉ.

456
 HULIGAN PERO

- Frane, ajde stani ode minut, molin te.

- Nema ode auta sada, vidiš da je ovaj parking

prazan. Ajmo dalje. Ode nema nikakvog smisla da
gubimo vrime.

- Ma ne zbog letaka. Moran telefonirat. Brzo ću -

govori on i izlazi iz auta te se udaljava desetak
metara. Naslanja se rukom na ogradu nekog
igrališta dok doli taman neki deĉkić napucava loptu
od zid na kojem je grafit sa grbom Hajduka.

- Dobar dan, šjor inspektor. Pero je na telefonu.

Triba bi vas vidit, jako je hitno.

- Di si sada? Baš sam te mislija nazvati. Javi mi

lokaciju i dolazim. Ništa ne govori preko telefona.

- Evo sa prijateljem sam taman na Trsteniku.

Dilimo letke na parkiralištu.

- Dolazim tamo za 10 minuta. Ĉekajte me. Nigdi se

ne udaljavajte.

Poklopio je.

- Frane, moramo ĉekati ode. Moš izać vanka

slobodno i ugasi auto.

- Šta je bilo sad?

457
 Jure Karamarko

- Sad će doć onaj inspektor. Moramo ga ode ĉekat.

- Ĉekaj malo, nije te zva u postaju da doĊeš nego

ćete se ode naći?

- A, e, tako je reka. Šta ću sad? Moran ĉekati.

- Mater mu jebem nesposobnu. Nije mi lega nikako

i moš ga jebat. Debil.

- Frane, ne ţivĉani, imamo cili dan stotinu sranja

pred sobom. Ako sad nikako krenemo, najebali
smo.

Stoje u tišini i ĉekaju. Onaj momak doli što puca je

baš talentiran. Više ne nabija loptu u pravcu zida,
nego se premjestio na drugu stranu i puca prema
golu. Od desetak udaraca barem osam je zabija pod
gredu. Sam samcat puca i ne odustaje.

- Dobar je ovaj doli, a? - govori Frane u ĉudu.

- Je je, baš gledan. Strašan mali. Biće je već u

Hajduka. Teško da ovaj talenat ikom moţe
promaknuti.

- Alo, dragi, o Hajduku priĉamo. Svašta tu moţe

promaknuti.

- A i ta ti je na mistu. Jebiga.

458
 HULIGAN PERO

- Kad smo mi zadnji puta bili na terminu? Nismo

dugo zaigrali na male branke. Baš dugo.

- Jebate, prošlo je par godina sigurno.

- Alo, momci! - zaĉuo se glas od inspektora koji je

taman stiga i to u svom autu. U civilu. Prekinuo im
je priĉu.

- Triban vam pokazat nešto. - govori mu Pero

odmah bez okolišanja i vadi papirić sa porukom te
mu ga predaje u ruke.

Ovaj stoji i ĉita, miĉe naoĉale s oĉiju i pribacuje ih

preko glave. Uzima mobitel i slika papirić.

- Hm.

- Šta kaţete?

- Kad si ovo dobija? Jutros?

- Ne. Sinoć oko jedne ure. Taman kad sam izlazija,

bilo je na podu.

- Jesi ikom pokaza ovo osim meni?

- Nitko nije vidija. Samo ja i Ivana.

- Tko je Ivana?

459
 Jure Karamarko

- To mi je cura. Evo još i Frane sad i to je to. Nitko

drugi ne zna.

- Neka tako i ostane. Ovim ću se ja pozabavit.

Moţe? Iden sada.

- Ĉekajte malo. Pa šta da radin? Šta ću poduzet?

Samo tako idete bez da išta kaţete?

- Pomalo, momĉe. Ja ću to odluĉit. Imamo

vrimena, pa nije još drugi u misecu. Viruj mi da
radimo na ovom sluĉaju već dugo i da će sve biti u
redu. Ajte, dilite te letke, samo ti još triba da ti
posa propadne zbog jedne ovakve gluposti. Riješit
ćemo mi ovo, ne brini. Ti radi svoje, a mi ćemo
svoje. Pusti institucije da rade svoj posa. Ĉuvajte
se, moram na sastanak. - govori im i prije nego je
krenija dobacuje komentar dok stavlja ţvaku u
usta. – Jebate, šta ovaj mali doli zabija. Ĉudo
jedno. Šta Hajduk ne uzme to dite sa ulice. Bolji je
nego pola onih tamo. Ajte, deĉki, ĉujemo se.

- Pero, ovaj mi je sumnjiv, al ono totalno, jebate.

Kakav je ovo inspektor. Pari neki debil iz loše
krimi serije na televiziji.

- A najbolje bi bilo da svi kuţe da je inspektor. Šta

ja znan. Moţda mu je to stil neki ka.

- Jeba ga stil, da ga jeba.

460
 HULIGAN PERO

- Ajmo podilit letke ove, molim te. Neće kiša danas

pa stavljaj na sve aute redom, ĉoviĉe.

Našli su parking s velikim brojem auta. Kreću

odma agresivno redom. Barem 200 auta u jednom
Ċiru su odradili u svega 15 do 20 minuta.

- Dobra je ona Mara, pajdo moj. - govori Frane dok

stavlja letak pod brisaĉ auta.

- Šta kaţeš? Šta si reka? Nisan te ĉuja.

- Mara iz dućana. Cura i po. Ne bi se bunija.

- Je je, baš za zauvik. - govori Pero.

- Šta za zauvik? O ĉemu ti? Šta si reka?

- Pa znaš ono kad upoznaš nekog i odma vidiš da je

to ta osoba, za zauvik. Nema ti puno takvih znaš i
sam. Ono, kad netko ima sve.

- Je. Znan. Nešto kao Ivana, jel tako? Za zauvik.

Ţivi vjeĉno i nikad te neće štufat? Ka Hajduk?

- Aj, dili to, budalo, nemamo vrimena. Oćemo do

starog kvarta kasnije? Da bar 500 komada i tamo
razdilimo?

461
 Jure Karamarko

- Mogli bi. Samo već znaš šta će biti kad tamo

doĊemo.

- A šta?

- Ti ćeš se zarakijati sa Antom, a ja ću skoknut uru

vrimena do male u stan. Slobodna je danas.

- E, nećeš, debilu, danas. Nema šanse.

Dolaze u stari kvart i samo koji minut nakon što su

poĉeli sa stavljanjem letaka, zaĉuo se stari dobro
poznati glas.

- Perooo, o majku ti jeben, da ti jeben, pa doĊi da

te zagrlin. Falija si nam. Ajmo na Vlahovac. Frane,
ajde, upadajte. Kakvi su to letci, šta je to? Koji je
ovo kurac? Dilite letke od Vašeg Hajduka? Rilov
vas posla? Skupljate još novaca ili jurišate na
HNS?

- Ante, ne zajebaji.

Pero mu objasnija sve ukratko. Pizzerija, ovo, ono,

marketing i tako.

- Mala, jeben ti krv. Amo dolazi, slušaj. Daj

momcima šta piju, meni moje, popi i ti nešto. Pero
nam se dao u posao. Moramo proslaviti. Razmini

462
 HULIGAN PERO

mi ovo u kovanice, odma tamo ubaci i pusti mi

„Na gol na gol“, pojaĉaj do kraja.

- Ante, uvik si isti. Uvik.

- Ja san ti ka Hajduk. Ha ha ha. Silazna putanja.

Mala, ponovi nam odma duplo. Nego, reci mi
sinko jel ti falija ovaj naš dnevni boravak?

- Naravno, Ante, naravno. Slušaj, popit ćemo na

brzaka i moramo ća dalje. Imamo posla priko
glave. Naleti katkad, nije ni Split 3 na kraju svita.
Poist ćemo nešto ka ljudi i nazdravit.

- A tebe, Frane, ĉesto vidin tu da se motaš po

kvartu. Oli si doselija tu ili imaš neku
kombinaciju?

- Ha ha ha. Kako ste me sinjali, ne mogu virovat.

Ma ne ţivin ode, doletin tu do jedne cure. Pero,
ajmo ća, ubit će me Ante sad sa priĉom kad sam ja
na tapetu.

- Mala, ponovi nam ode. Alo, jeben ti krv, di si sad

nestala?

U isti glas Pero i Frane viĉu: - Ma nema šanse.

Moramo ići. Ne dolazi u obzir.

463
 Jure Karamarko

- Mala, onda samo meni duplo i uzmi sebi ono

tvoje. Kad je beg bija cicija?

- Pije duplo više nego nekada - prokomentirao je

Pero s Franom na izlazu.

- Je, baš je odlipija.

Nakon što su se jedva izvukli iz kafića, podilili su

još par stotina letaka dok nisu ostali bez svih zaliha
pa su se vratili do pizzerije. Frane ga je iskrca kod
stana i zaletija se doma otuširati i prominit robu pa
će se vratit vozit dostave ĉim posa krene. Pero
lagano koraĉa prema portunu.

Umoran je, a veĉer još nije ni poĉela. Susjed Ante,

onaj drugi susjed iz novog kvarta, na klupici je.
Osjeti se miris trave. Pero kuţi da je stari taman
zapalija koji minut prije.

- Mali, kako se drţiš? - govori mu Ante i stavlja

keks u usta dok otvara boĉicu ledenog ĉaja.

- Jaĉi san ja od ovog dida. Kako ste vi? - pita ga i

sjeda pored njega na klupicu.

- A, kako? Šta da ti kaţen, bija bi puno zdraviji da

nisan gleda Hajduka juĉer. Zadnji puta i predzadnji
i onaj prije i tako unedogled puno puta. Neće me
ubit bolest, nego on, mali moj. U grob će me
464
 HULIGAN PERO

satirat, mali moj. Ka da mi ţivot na slamku sisa.

Kad pomisliš da ne moţe gore, on ti pokaţe da si u
krivu i da uvik moţe gore.

- I onda ga ti, dida, još više voliš. Jel tako?

- Sve znaš, mali. Sve znaš. SviĊa mi se kako

razmišljaš. Ima li novosti o tvom problemu? Jesu li
uvatili ove šta su ti zapalili auto?

- A nisu još. Kaţu da traţe poĉinitelje. Sve je na

policiji. Ja tu ne mogu ništa. Moje je da radin
najbolje šta mogu.

- Ja san tu, kako san ti već reka, dugo godina. Ako

san dobro broja, mogu sad faliti malo gori-malo
doli, ali mislim da si ti barem sedmi ili osmi koji je
tu otvorija nešto i odma ima velikih problema. Nije
moje da se petljam pa ti nisam ni tija spominjat kad
smo se upoznali prvi puta. A i ne znan te. Tko god
da je tu doša radit zadnjih nekoliko godina, ima je
problem i nikad nisu našli i priveli nikoga. Policija
tapka u mistu stalno. Jadni ljudi, otvore i trude se i
onda proĊe koji misec i kleknu. Pa iza toga bude
par miseci prazno i onda doĊe neko drugi i otvori
nešto i opet tako u krug. Zajeban je ovo grad, mali
moj, baš zajeban. Svaka generacija koja doĊe,
nameće neka svoja pravila. Zato ti baš kaţen kao

465
 Jure Karamarko

netko tko je tu dugo, a pošto si mi drag, da paziš na

sebe. Ĉuvaj se. Ĉuvaj familiju, jebeš sve drugo.

- Fala ti, dida Ante. Duţan sam vam za ovo što ste
mi rekli. Oćete li moţda da van donesen usput
pizzu kasnije kad otvorimo? Ajte, obavezno
pristanite. U biti i ja pitan gluposti, donit ću van
100 % kasnije. Kad pozvoni netko, znajte da san
ja.

- Ma mali, ne triba. - pokušao se izvući.

- Nema rasprave, dida. Od srca ću van donit. Dugo

nisan vidija da neko sa toliko srca priĉa o Hajduku.
A i dobar ste ĉovik, vidi se odma. Iden se zaletit do
doma malo pa na posa. Ajde, stojte mi dobro i
vidimo se malo kasnije.

- Mali.

- E.

- Hajduk ţivi vjeĉno!

- Bilo i bit će - odgovara mu Pero s osmijehom.

Pero ulazi u portun. Dida mu je baš ulipša dan.

Imao je i onaj susjed Ante u starom kvartu svoje
draţi i legenda je na svoj naĉin. Pivaĉ prve klase,
ali i ovaj ima ono nešto.

466
 HULIGAN PERO

U stanu je dosta ţivo. Došli su Ivanini roditelji u

posjetu. Njega gledaju malo preko oka. Nikad se
nisu promijenili niti odstupili od svojih uvjerenja i
stavova.

On je za njih uvijek bio samo huligan i delikvent, a

sada po novom ga gledaju i kao nekog kriminalca
koji je upropastio njihovu jedinu kćerku. Ivana je
ispriĉala mami što im se dogodilo. Ona i Jere
odmah su zakljuĉili da je Pero kriminalac, da se
upleo u neke mutne poslove, da prodaje drugu, a
posa mu je samo paravan. Zavladala je malo jaĉa
paranoja u obitelji.

- Idem ja pod tuš, eto me odma. - rekao je Pero

svima nakon što je poljubio malu. Jere ga ne
podnosi nakon što ga je potjerao s onim mesom
nedavno. Još ne moţe preţaliti taj ruĉak.

- Kakva je ovo nova akcija „Zovi ĉovika“? - upitao

je Jere Peru odmah na vratima ĉim se ovaj vratio sa
tuširanja. - Koga triba zvat?

- Pa sad će izbori za novi Nadzorni. To je

kampanja da se javi što više kvalitetnih kandidata.
- odgovara mu Pero sa ruĉnikom oko vrata, gol do
pasa dok ide prema sobi. - Festival demokracije,
šjor Jere. Festival. Oćete vi glasat?

- Neman ja pravo glasa.

467
 Jure Karamarko

- Zašto nemate? - trola ga Pero.

- Nisan ja ĉlan. Nas staru Torcu se ništa ne pita, a

kad se samo sitin koliko san Beograda skupija,
Panĉeva, Podgorica i Sarajeva. Danas se to ne
broji. Danas to nitko ne cijeni. Nama se ne da da
glasamo. Danas više vridi 100 kuna neĉijih nego
sva moja gostovanja.

- Pa uĉlanite se. Svaki ĉlan ima pravo glasa. Tko

vama brani da date 100 kuna i da imate sva prava
koja ostvaruju ĉlanovi.

- Ne dan ja novce tom Rilovu za apartmane. Nema

šanse da se tamo priţderavaju janjcima mojim
novcima. To je rupa bez dna. Ja da plaćam baklje i
rakete koje palite. Ne dolazi u obzir.

- Pa nije Rilov više u vodstvu. Slabo pratite. Novi

ljudi su u vodstvu sada.

- Znan ja sve, ne boj se. Samo još triba da ja dajen

novce ovima da se tetoviraju na moj raĉun. Ne
dolazi u obzir.

- Ne da mi se, majke mi, ne da mi se o tom s vama.

Ajte, oćemo poist što? Ja moran ća za pola ure.
Posla ima ka u priĉi. Rado bi ostao još sa vama
ode, ali nemoguće je. Obaveze me zovu.

468
 HULIGAN PERO

- A ja ĉekan cilo vrime ko će zvat prvi za stol. -

ubacuje se Jere.

Ivana taman stavlja spizu na stol. Bila je dobre

volje cili dan još od buĊenja, ali od kada su njezini
došli, izludili su je. Sada ne spominju ništa jer je
Pero stiga, ali prije toga bilo je veselo. Pero vidi po
njoj sve i zna sve. Samo joj je mignija. Kuţe se
oni. Koliko god su joj roditelji i koliko god da ih
voli, ona jedva ĉeka da veĉer proĊe i da napokon
bude malo mira u stanu. Prije par dana napokon je
iz radnje stigla slika koju je dala uokviriti pa je istu
sa uzbuĊenjem stavila na zid. Scena sa proslave
100 godina Hajduka kada je nebo obasjano sa
tisućama raketa. Taman u dnevnom boravku iznad
kauĉa visi i podsjeća na taj spektakl.

Nakon ruĉka Pero je ostao još da popije kavu s

njima i malo se poigra s malom. Oko 5 popodne
pozdravio ih je i krenuo za poslom. Pošto susjedi
sele, lift je bio pretovaren, pa on ide stepenicama.
Zastaje u prizemlji i radi nešto što nije dugo
vremena napravio. Vadi iz novĉanika naljepnicu za
Hajdukovim grbom i lijepi je na vrata od portuna.

- E, sad mi je srce na mistu. Ajmo radit. - reĉe sam

sebi ponosno.

469
 Jure Karamarko

Pala je veĉer. Posla opet ima jako puno. Pero

uzima dvije pizze i odnosi ih k susjedu Anti.
Raĉuna je da će ga oko dnevnika taman uhvatiti
zavaljenoga u kauĉu kako prebire aktualne teme.
Doĉekao ga je Ante ipak na vratima.

- Mali. Ajde, ulazi. Ovi puta neću zaspati ka zadnji

puta.

- Ma guţva mi je, dida Ante. Neman baš vrimena.

Donija san ovo od gušta i morat ću dalje. Ovi moji
jedva stiţu razvesti sve.

- Ma ulazi unutra, reka san ti. Imaš uvik dvi

minute. Uvik se toliko naĊe, a onda moreš di oćeš.
Ajde. Oćeš popit šta na brzaka? Pivo ti iman uvik,
rakiju moţda? Hajduĉicu jednu, ha? Moga bi.

- Ma neću, vozin. Neću alkohol. Nije ovo ura za

alkohol.

- Ajde, Boga ti, koga je jedna rakijica ubila. -

govori mu dida Ante i već u ruci drţi dva bićerina i
liva njima dvojici po hajduĉicu do vrha. - Ajmo
jednu za Hajduka drmniti. Moţda ga krene
napokon.

Pero se malo nećka, ali kad je vidio kako je Ante

naiskap popija svoju, samo ga je zapratio i iskapio

470
 HULIGAN PERO

svoju ĉašicu do posljednje kapi. Ĉak mu je rakijica

i prijala nakon cijelog dana.

- Iz koje sezone je ovaj dres, dida Ante? - pita ga

Pero i pokazuje na zid na kojem stoji Hajdukov
dres, uokviren.

- To ti je dres iz negdi osandesetih godina. Taj mi

je najstariji koji san saĉuva. Iman još nekoliko
komada iz novijih sezona koje san prikupija, ali
kako su poĉeli dolazit unuci, zaminija san slike na
zidu pa san stavija i te njihove. - govori i pokazuje
prstom prema unuĉadi na slikama. Vidi se da ih
oboţava.

- Ovo ti je meni vaţnije od dresa - govori Peri dok

otvara ormar i vadi iz njega desetak albuma koji
poredani jedan na drugi idu skoro metar u visinu. -
Ovo su ti moje ulaznice sa Hajduka koje skupljam
već 40 godina. Dres moţeš i uţicat priko nekog i
hvalit se da ga imaš, ali ovo ode, mali moj, ti je
sve. Svaka ova koju vidiš ti je 90 minuta mene i
njega zajedno. Prolistaj slobodno.

- Ne mogu virovati. Jebeno ne mogu virovati što

vidin isprid sebe.

- Uzmi slobodno, prolistaj, ne boj se, mali. Baci

oko.

471
 Jure Karamarko

Pero je malo u šoku. Ne moţe virovati kakvu

kolekciju karata gleda ispred sebe. 40 godina
ţivota na jednom mjestu, 40 sezona. Sve karte na
jednom mjestu, svaka je jedna priĉa, svaka karta
jedna uspomena, jedna emocija, jedno sjećanje.
Uzima album s poĉetka devedesetih, okreće
stranice, a dida Ante taman toĉi novu rundu
hajduĉice da nazdrave.

- Još ćemo po jednu kad nas je ovako krenilo.

- Još ta i moran krenit. Mobitel mi ne prestaje

vibrirati. Panika je u pizzeriji, siguran sam. - govori
mu Pero, uzima ĉašu i nazdravlja. - Pizza će vam
se oladit, dida Ante. Ajte, iden ja sada. Dobar tek
vam ţelim.

- Ĉekaj da ti platim.

- Ma ne dolazi u obzir. Nema šanse. Zaboravite.

Otišao je cijeli ispunjen i sretan. Baš mu je ulipšalo

veĉer ovo sa kartama. Dida Ante je ĉudo.

- Mali. Alo! - zaĉuo se glas dida Ante sa balkona

ĉim je izašao iz portuna.

- A šta je sada, dida?

472
 HULIGAN PERO

- Mali, ajde, molim te, bi li moga sutra doletit do

mene na koji minut. Nema mi tko doć sutra, a tija
bi da mi priko kompjutera podesiš sve da mogu
glasati kad budu izbori za Nadzorni. Elektronsko je
glasanje ovi put.

- More, dida, ajte, pa se vidimo sutra. Moran ća

sada. Kasnim debelo.

Svega desetak metara dalje Pero uoĉava inspektora

koji sjedi u autu i promatra pizzeriju. Pretrĉava
cestu na drugu stranu i prilazi mu sa boĉne strane
automobila. Gleda ga kako se s nekim dopisuje
preko mobitela i kako hvata sliku u pravcu
pizzerije te šalje nekom slikovnu poruku.

- Jeste li poslikali, šjor inspektor? - rekao mu je

kroz otvoren prozor, a on rukom prekriva ekran.

- Šta je, mali, šuljaš se? Ometaš istragu? Izvlaĉi se

ovaj. Barem pokušava.

- Imate li novosti? Jeste ih našli?

- Nismo, zato sam i došao. Moramo razgovarati.

- Recite.

- Mali. Taj 02. 11. sve je bliţe. Jesi li moţda

razmislija da platiš to što traţe i da nam tako daš

473
 Jure Karamarko

vrimena da ih uhvatimo. Strah me da ako ih do

tada ne sredimo, da ne uĉine kakvo zlo tebi, Ivani
ili maloj. Zafrkana je situacija totalno.

- Znaĉi niste na tragu. To sam i mislio.

- Mali, gle, radimo danonoćno na ovom sluĉaju.

Nisi jedini kojem se ovo dogaĊa i trenutno je preko
20 sluĉajeva u Splitu u pitanju.

- Znaĉi u pitanju je kolaĉ od preko 100 000 kuna

mjeseĉno, ha? Oĉito je nekom interes da se to ne
riješi. Još imamo i samoubojstvo vezano za sluĉaj.
Što ako je u pitanju ipak ubojstvo, inspektore? Šta
ako ga je neko objesio i ako to nije napravio sam?
Koga briga za još jednog narkomana, jel tako?

- Šta ţeliš reći?

- Ţelim reći da idem raditi, inspektore. Eto što

ţelim reći. Imam posla preko glave. - odgovorio
mu je Pero bahato i nastavio prema poslu dok on
pali auto i napušta kvart.

Novi vozaĉ koji se javio na oglas, stigao je i

upravo je ĉekao da obavi razgovor sa Perom. Sutra
će ekipu pojaĉati s jednim dostavnim skuterom pa
je momak stigao na razgovor. Doĉekali su toliko
rast posla da više ne mogu obaviti sve dostave.
Pojaĉanje će ih spasiti.
474
 HULIGAN PERO

- Dobro veĉer, ja sam Zvonimir. Došao sam

vezano za oglas na internetu. Traţim posao vozaĉa.

- Stani, Zvone, sekund, dobro je sve, smiri se. Reci

mi jesi li ĉlan Hajduka?

- Ovaj, jesan, jesan. - potvrdno mu odgovara Zvone

pomalo zbunjen ne vjerujući što ga je Pero pitao.

- Dobro, imaš li moţda u sebe ĉlansku iskaznicu za

tekuću sezonu?

- Iman. - odgovara mu Zvone i vadi iz novĉanika

ĉlansku iskaznicu za ovu sezonu i pokazuje mu.

- Dobro je. Imaš li vozaĉku dozvolu?

- Naravno. Ne bi da nemam ni traţija ovaj posao. -

govori mu Zvone i pokazuje da ima i vozaĉku.

- Onda si primljen. Dva meni bitna uvjeta si

zadovoljija. Znaš voziti auto i ĉlan si Hajduka. Sve
drugo ćeš pohvatati u hodu. Nemaš brige. Donesi
sutra kopiju osobne, broj raĉuna iz banke i poreznu
karticu pa da to odnesem knjigovoĊi. Budi u šest
popodne na poslu pa da krenemo lagano. Za
poĉetak ćeš hvatati samo tu po kvartu dostave.
Frane će ti sve objasniti sutra. On mi je od velike
pomoći.

475
 Jure Karamarko

- Fala vam na ovoj prilici od srca. Neću vas

razoĉarati. Posao mi baš treba.

- Fala tebi šta si doša. Nemoj zamirit, moran dalje.

Vidimo se mi sutra. - odgovorio mu je Pero i
nastavio sa rješavanjem tekućih obaveza.

Gleda preko puta kako nekoliko djelatnica taman

izlazi iz dućana dok jedna od njih spušta masivna
ţeljezna vrata i zakljuĉava radnju. Prepoznao je isti
tren Maru. Izlazi vanka, vadi duvan i baš kad je
pripalio, i ona je ugledala njega. Pretrĉava cestu u
tajicama, patikama i u dolĉeviti. Kosa joj svezana u
rep, na licu razvukla osmijeh koji osvaja na prvu.

- Hej hej. - pozdravlja ona prva. - Uţivaš u veĉeri?

- Znaĉi, Mare, ovako. Ako si ti tako lipa iza posla

kad su prosjeĉni ljudi premoreni, depresivni,
pospani i iscrpljeni, kako tek onda izgledaš kada si
naspavana i kada se sreĊuješ uru vrimena?

- A tija bi znat, eli? - simpatiĉno mu ona odgovara

sa protupitanjem. Smješka se.

- A, gle. Pitam onako hipotetski. - govori Pero i

povlaĉi dim te ĉeka odgovor.

- A gle, - odgovara mu ona u njegovom stilu -

moţda me onda jednom i vidiš nakon uru vrimena
476
 HULIGAN PERO

spremanja. Samo upozoravam te da bi ti se moglo

jako svidit to što bi tad vidio. He he he. Daj mi
upaljaĉ radije da zapalin jedan duvan s tobom i
biţin ti ća.

- Zadrţi ga slobodno. Poklanjam ti ga, imam ih

više. - govori Pero dok joj dodaje upaljaĉ. - To su
Hajdukovi sluţbeni. Kupija san 20 komada ĉim su
ih proizveli.

- Ka i ja isto. Samo san ja svoje pogubila. U biti,

prije mi skupe sa stola kad smo na kavi. Ima li
novosti oko sranja koja se dogaĊaju? Jesu povatali
ikoga?

- Nema ništa, Mare, apsolutno nikakvih pomaka

nema. Cijela priĉa mi je previše sumnjiva. Ne drţi
vodu. Ne virujem više nikom. Ĉak ni policiji. Ne
znam što da mislim nakon svega. Svakim danom
sve više me je strah.

- Ĉudo. Oćemo na piće neko ili si u poslu? Ona

zadnja kava nije baš najbolje prošla. Duţni smo
jedno drugom popravni.

- Viruj mi da bi rado popija piće s tobom, ali

imamo toliko posla veĉeras da smo svi u pogonu.
Nekom drugom prilikom s guštom ću ti pravit
društvo. Pivicu makar popiti. Eto. More?

477
 Jure Karamarko

- Naravno. Ajde, radi sada, neću te ometati više, do

neke druge prilike onda. - rekla je, prišla mu i dala
u lice jednu pusu, a onda se okrenula i otišla
ulicom u mrak.

- Pero. Alo, Romeo! - Frane je progovorija s vrata.

- E. Šta je?

- Koji kurac je ovo sad bija? Šta se dogaĊa?

- Šta?

- Ma šta, šta? Mala te poljubila ili se to meni

uĉinilo?

- Ma ne, debilu, obiĉna prijateljska pusa je to bila

samo. Šta si se odma popeja na zadnje noge. Dobro
je sve, ne tresi se. Ajmo radit.

- Prijateljska je. Moš mislit. Znaš koliko ja dobijem

prijateljskih pusa u danu? I sve te šta me
prijateljski ljube, ja prijateljski trošim.

- Frane, nemoj da se oladi ta pizza. Di voziš sada?

- Ova ide na Pujanke.

- Ajde, kreni onda. Vidimo se kasnije.

478
 HULIGAN PERO

- Da prijateljska pusa. Mene ćeš farbati.

- Frane. Gas!

Noć je pala. Kasna je ura, već je iza dva prošlo. U

dnevnom boravku gori svitlo, laptop je na stolu.
Peri se nije dalo kuhati tursku kavu pa je napravija
instant sa toplom vodom. Samo je dolija malo
mlika. Ne spava mu se. Ivana i mala spavaju. On je
izvadio iz novĉanika Hajdukove ĉlanske iskaznice
sebe i Ivane i krenuo u proces prijave za glasanje
na izborima za novi Nadzorni odbor.

Mogao je priĉekati i sutra, ali baš ga je uhvatila

ţelja da to obavi sada, a sutra će ionako to riješiti
susjedu Anti. U par klikova proces je bio gotov.
Još uvik mu se ne spava. Stavlja slušalice na uši i
pojaĉava si malo glazbu. U svom svijetu je u nekoj
drugoj dimenziji, onoj njegovoj.

Kada nekog voliš

Učinit ćeš sve

Radiš lude stvari

Neobjašnjive.

Odzvanja refren njemu tako drage pjesme, a misli i

dalje bjeţe na probleme koji ga muĉe ovih dana.

479
 Jure Karamarko

Cijelu noć nije oka sklopio. Muĉilo ga je nešto,

motalo mu se po glavi i nije mogao išĉekati jutro.
Jednostavno je odluĉio da neće spavati pošto-poto i
da ĉim svane, ide u akciju. Sunce se diţe iznad
Splita, prve zrake paraju nebo, a on stavlja vodu za
kavu jer Ivana će se dignut svaki tren i skuhat će
baš onakvu kakvu ona voli. To je njezina ura kada
se ona budi sama od sebe bez budilice kao
programirana. Mala je taman zaplakala. Njih dvije
kao da su sinkronizirane. Prošlo je još koji minut i
Ivana ulazi u dnevni sa malom u krilu.

- Nisi spava, Pero? Uopće nisi oka sklopija noćas?

- Nisan, cilu noć san bija budan. Razmišljao sam.

- Ne radi sebi to, ljube. Upropastit ćeš se.

- Ma, baš je bilo bitno. Znaš da bi iša leći da san

moga.

- Ajde sada leći. Umoran si.

- Neću sada, spavat ću malo popodne. - govori on i

ljubi njih dvije. - Idem se samo otuširati i moran
ća, ranije krenut. E, da ne zaboravin reći, prijavija
sam i tebe i sebe za elektronsko glasanje za
Nadzorni odbor.

480
 HULIGAN PERO

- Zamisli, ljube, koliko smo ispred vremena u ovoj

zemlji. – govori mu Ivana dok presvlaĉi malu na
kauĉu.

- Sve znaš, šta da ti kaţen, avangarda. Bili i ostali.

Idem pod tuš. Pusa.

- Sigurno nećeš malo odspavati? - pokušava ga ona

još jednom preusmjeriti u krevet, ali bezuspješno.

- Ne, ne. Gotovo je. Prošao me san odavno.

- Ajme što si se ukakala, frajerice. Ufff. - govori

Ivana i vadi Hajdukove vlaţne maramice da obriše
maloj guzu i promini pelene. - A kakala si, jeben ti
miša maloga.

Već oko devet uri dolazi Pero na Marjan. Nije mu

dao vrag mira i morao je otići do onog mjesta gdje
se Đani obisija kako su rekli policajci. Tamo još
uvik stoji policijska traka koja brani pristup do
stabla gdje je Đani pronaĊen. Pero se saginje i
prolazi ispod te iste trake pa dolazi do stabla.
Gleda prema gore pun ĉuĊenja i komentira ono što
vidi naglas:

- O, majku ti Ċankersku, pa kako si se popeja na

ovo da sveţeš konop. Kako, majku ti tvoju, kako
onako razvaljen? Ovo mi ne drţi vodu. Nikako.
Tko ode, ko ga jebe?
481
 Jure Karamarko

Stablo je takve graĊe da bi i njemu trebalo dosta

vremena i truda da to izvede, a kamoli ne jadnom
narkomanu Đaniju. Zvuĉi gotovo nemoguće da se
on sam mogao tu objesiti. Pero gleda zamišljeno
oko stabla. Sve je puno lišća po podu. Gleda oko
sebe, koraĉa ubrzano.

Nogama napucava listove u nadi da će pronaći ono

što traţi. Preko dvadeset minuta je ĉešljao okolicu,
ali nije našao ništa i tada odustaje i kreće natrag.
Sjeo je u auto, ali mozak i dalje kuha. UzbuĊen je,
ima neki dobar osjećaj. Na semaforu skreće lijevo i
odlazi direktno u stari kvart gdje je ţivio prije.
Ostavlja auto na parkingu i taman kada je shvatio
da je tamo dvadesetak metara dalje vidio i Franin
auto, odmah ga zaskaĉe stari susjed Ante.

- Mali, ajmo na nešto kratko.

- Ej, ti. Pa di si me sinja odma? Ante, ti si ka

nadzorna kamera, jebate. Jel mi se Frane mota po
kvartu, ha?

- Je, u pravu si. Sinja san ga prije taman. Ide biće

kod one svoje. Jeba te, njih dvoje su ka miševi.
Troše se neprestalno.

- Sve ti vidiš i sve znaš, ha?

482
 HULIGAN PERO

- Ovo je moje podruĉje, znaš da ne moţe proći

nezapaţeno. Sve snimin odma. Moj teren, dragi.
Ajmo na nešto kratko da ne gubimo vrime ode ka
debili. Mala je taman otvorila birtiju sad. Zaspala
je na posa jutros, krv joj jeben. Zamisli birtiju koja
otvara tek u devet uri. Za poludit, majke mi. Ovo
mi je najgore jutro ove godine.

- Neman vrimena za piće, Ante. U ţurbi san ti.

Drugom prilikom.

- Siguran si. Mala, sa ladnin jedna barem, ha?

- Rado, ali ne stignem. Drugi put ćemo.

- Ajde, mali, drţ mi se. Iden ja do dnevnog boravka

na kasni Vlahovac jedan. Sve znaš. Uvik isto.
Triba san ga već oko sedan popit. U zaostatku san.
Nešto kao Hajduk.

- Vidimo se, Ante. Drţ mi se. I ne brini za

zaostatak, Hajduk je u većem zaostatku od tebe.

Pero ga pozdravlja i kreće prema parkiću. Dolazi

do klupice gdje je Đani uvijek sidija kad bi se ubio
sa neĉim. Sjeo je na nju i gleda oko sebe. Kao da
pogledom skenira radijus oko klupice. Nekih par
metara dalje uz kolnik stoji zguţvan mali papirić.

483
 Jure Karamarko

- To sam i mislio, majku ti tvoju Ċankersku, to sam

i mislio da ću pronaći. - komentira Pero u sebi i
skaĉe uzbuĊeno sa klupe.

Dolazi do kolnika, saginje se i uzima papirić.

Odmotava ga i odmah vidi da je rasparan, da fali
komad. Kiša ga je upropastila, ali vidi se i na
onako rasparanom dovoljno dobro. Pisalo je ST-52
s jako lošim, ali ipak razumljivim rukopisom, a
ostatak je nedostajao.

- Fali jedan broj i zadnja slova. O, majku ti

Ċankersku. Šta mi ovo moţe sad pomoć? Ništa. Di
je ostatak? Di si stavio drugi dio? Jeben ti sve, da ti
jeben. - govori i osvrće se u nadi da će naći i drugi
dio, ali bezuspješno.

Uzima mobitel da uslika to što piše i ubrzanim

korakom odlazi do auta. U voţnji uzima mobitel i
bira broj inspektora, a onda, taman kad ga je htio
nazvati, ipak odustaje. Zakljuĉava mobitel i baca
ga na suvozaĉevo mjesto i nastavlja voţnju.
Pojaĉava glazbu dok na radiju svira njemu draga
lagana stvar „Moje izgubljeno blago” Tedi Spalata.
Umor ga hvata polako tako da vozi pravac doma.
Mora odspavati barem par sati jer ga je slomila
neprospavana noć. Pjevuši, premoren, ali ipak
pjevuši:

484
 HULIGAN PERO

Za mladost vrimena nima

A za jubav fali srca

Puklo je ka tvrda stina

Pa bez tebe jedva kuca.

Kad je ušao u stan, tamo je već bila Luca koja je

došla Ivani pomoći da malo sredi nered. Strašan je
tempo ovih dana oko svega što se dogaĊa i
zapostavila je Ivana malo stan pa će danas srediti
sav nered uz njezinu pomoć.

- Do veĉeras će stan blistati. - uzbuĊeno će Ivana.

- Luce, šta radiš veĉeras? Imaš li kakve planove? -

pita je Pero.

- Nisan ništa planirala. Frane će vozit pizze sa

tobom, a ja san mislila pogledat televiziju i leći.

- A bi li ostala kod nas veĉeras? Da ja i Ivana

odemo u kino dvi ure pa da ostaneš sa malom? Sad
mi palo na pamet. Ako si od volje?

- Ajde, more. SviĊa mi se ideja. Triba vam malo u

miru vrimena. - govori Luca dok ljulja malu u
naruĉju. - Frajerice mala, oćemo se druţiti nas dvi
danas? Oćemo oćemo, ljubavi, samo nas dvi.

485
 Jure Karamarko

- SviĊa mi se ideja, ljube. - ubacuje se Ivana. - Baš

mi se sviĊa. Sad leći ajde, molim te. Izgledaš kao
mrtvac. Pogledaj se.

- Luce, jeste se ti i Frane prijavili za elektronsko

glasanje? Idete li na izbore ove godine?

- Kakve izbore? Izvan toka san ti, majke mi.

- Jeste li ĉlanovi Hajduka?

- Naravno da jesmo. Frane nas je uĉlanija.

- Jeste, naravno. I ne znaš da su uskoro izbori i da

se triba prijavit za elektronsko glasanje?

- Neman ti ja pojma o tom. To ti moj Frane o

svemu brine. On me je i uĉlanija, kako san ti i
rekla.

- Pero, - ubacuje se Ivana - molim te, ajde leći

sada. Briga me za Hajduk i za sve. Pogledaj se na
što liĉiš. Luce, pa on nije oka sklopija cilu noć i
ĉim se probudija, izletija je iz stana. Mora zaspat,
srušit će se negdi.

Pero ulazi u sobu. Skida sve sa sebe i vadi iz dţepa

onaj papirić sa dijelom zapisane registracije. Gleda
ga još jednom. Stavlja ga na noćni ormarić i samo
minutu kasnije već je utonuo u san premoren.

486
 HULIGAN PERO

Naravno da je propalo kino jer kako nije spavao

cijelu noć, a dan ranije je isto bio u pogonu cijeli
dan, umor ga je slomio. Probudio se nakon što je
spavao dvanaest sati u komadu.

Otvorio je oĉi. Ivana spava pored njega, mala je u

krevetu. Mrak je. Zbunjen je cijeli. Gleda na sat,
dva u noći je.

- A, u kurac. Jebate, šta je ovo. Sranje. Zaspao

sam.

Nekako se diţe iz kreveta i navlaĉi trenerku na

sebe i šulja se iz sobe da ne probudi njih dvije.
Mobitel mu se ugasija jer se baterija ispraznila
odavno. Stavlja ga na punjaĉ i uzima iz friţidera
boĉicu vode.

- A, u kurac. - ponavlja opet na glas. – Šta ću sad

radit, majke ti mile. Poremetilo me. Jebeno sranje.

Dolazi do prozora i gleda u stan preko puta. Ne

vjeruje što vidi svojim oĉima. Kroz otvorena
balkonska vrata preko puta gleda dida Antu.
Susjeda. Dvi ure je iza noći, a on je budan i sjedi
za raĉunalom. Pero je uvjeren da dida gleda
pornografiju. Što će drugo dida radit u ovu uru. Za
ne virovat. Uzima duvan. Zapalija je, naslonija se
na ogradu i zagleda u daljinu. Taman je i dida izaša

487
 Jure Karamarko

na svoj balkon. Naginje se da će zapalit i on, a

onda ugleda Peru. Susreli su se pogledima odmah.

- Mali, - zaderao se malo da ga Pero ĉuje - šta ne

spavaš, mali?

- Tek san se diga. - Pero mu pokušava odgovoriti

glasnije, ali ne toliko glasno da ne probudi njih
dvije.

- Aj, doĊi do mene. Zapalit ćemo i tribaš mi nešto.

- Sada?

- Nego kada nego sada. Ajde. Naleti.

- Oćemo sutra? Kasna ura je.

- Nikad nije kasno za prave stvari. Ajde, naleti.

Pero se malo misli. Što da sad radi ionako. Spavao

je preko dvanaest sati. Klimnuo je glavom kao
znak da dolazi. Ugasio je cigaretu u pijesak koji
drţi u pitaru, ušao unutra, zatvorio balkonska vrata
i obuo patike. Za koji minut on već pretrĉava ulicu
i ulazi kroz razvaljeni portun kod dida Ante. Nema
uopće brave na vratima. Sve je razvaljeno, išarano
grafitima. Sva vrata na ormarićima za poštu su
poĉupana i iskrivljena. Na podu je razbacano
stotine letaka. Svjetlo, naravno, ne radi tako da

488
 HULIGAN PERO

Pero pali svjetlo na svom mobitelu i penje se na

kat.

On ga već ĉeka na vratima od stana.

- Dida, šta ne spavate. Pa dvi ure su prošle.

- Malo istraţujen.

- Istraţujete? Majke ti. A šta to u ovu uru?

- Kandidate?

- Kakve kandidate? Ne razumin vas. - Pero je malo

zbunjen i pokušava povezati o ĉemu ovaj trenutno
priĉa.

- Kandidate za novi Nadzorni odbor Hajduka,

sinko. Danas su objavljena nesluţbena imena
kandidata. Sada istraţujem po internetu sve o
njima. Analiziram im dosadašnje karijere, poslove,
ţivote. Ţelin se jako dobro pripremiti i kada doĊu
izbori da zaokruţim stvarno one koji će biti
najbolji izbor za Hajduk.

- Svaka ĉast. Znaĉi izašla je lista. Jebate, sve san

prispava danas. Di je? Da vidin imena.

489
 Jure Karamarko

- Evo, samo sekund. Nisan ja brz na ovome ka šta

ste vi mlaĊarija. Pomalo. Ĉekaj da kliknen na onaj
link šta san ima negdi. Di je, di li je, aha. Evo ga.

- Samo vi, dida, polako. Nema ţurbe. Meni se

sigurno ne spava sada.

- Vidi ovog specijalca šta san iskopa. Znaĉi, prije

dvi godine lola je pljuca po projektu „Naš Hajduk“,
a danas se lipo lola kandidira ka da ništa nikad nije
reka. Znaĉi trojanski konj da ga jebeš. Ovaj bi nas
rušija iznutra ĉim bi ga izabrali. Znaĉi kod mene je
dobija papire isti tren. Njemu moj glas ne ide ni u
ludilu.

- A, dida, najjaĉi ste. Ha ha ha. Ne mogu virovat da

se vi sa tim bavite u dvi ure po noći.

- E, a gle ovog kralja. Ovaj se kandidira isto, a vidi

ode javno na Facebooku kralj piše da „Naš
Hajduk“ upravlja Hajdukom. Još jedan manje. Aj
ća, mater te zvala.

- Ha ha ha ha. Cirkus, dida, lakše malo. Pa nećemo

imat za koga glasat ako tako nastavite kopati
prljavi veš.

- Mali, dobro je sve. Ajmo na balkon zapalit

jednoga. Ne volin da mi se uvlaĉi dim po stanu.
Oćeš li pivu popit?
490
 HULIGAN PERO

- Samo ako imate...

-Hajdukovo pivo u ovoj kući vaţnije je od ljekova,

ne brini. Hajdukovo je, a to znaĉi da ga dida Ante
uvik u friţideru ima. Kako za mene, tako i ako
neko naleti da bude. Ajde, uzmi sam u friţideru,
mlaĊi si. Pa neću te ja posluţivat.

Pero odlazi do kuţine i otvara friţider, a ovaj mu

dobaciva sa balkona.

- Ponesi i meni jedno obavezno.

- Oćete li ĉašu?

- Ma kakvu ĉašu. Samo pivo mi donesi. Šta će mi

ĉaša, samo moran prati kad popijem. Daj ti boc,
dragi moj.

- Dida, drţite se vi još ka mladić, vidim ja.

- Još u svići ima ulja.

Zavalili se njih dva na sjedalicu. Dida popija pola

pivice, Pero tek dva gutljaja otpio. Dida povuka
dva tri dima i dovršava svoje pivo. Pero povlaĉi
dim i taman da će nešto reći kad shvati da je dida
zaspa. Hrĉe ĉovik. Odvalilo ga. Ĉudo. U manje od
minute je zaspao.

491
 Jure Karamarko

- O, majku ti tvoju, dida. Pa zaspa si. - govori Pero

i ne zna što da napravi sada. Popušija je do kraja,
dovršija ledeno pivo i onda otiša u dnevni boravak.
- Kako si mi moga zaspati samo tako. Ovo je ĉudo.
Šta ću sad s njim. Uh, jeben ti ţivot, da ti jeben.

Gleda oko sebe, ne nalazi nikakvu deku pa ulazi u

didovu sobu. Tamo preko kreveta stoji Hajdukova
posteljina. Na zidu stoje obješeni stari šalovi.
Osmijeh se javio na licu sam po sebi od ponosa.
Uzima posteljinu i iznosi je na balkon te prekriva
dida da mu ne bude ledeno. Nakon što ga je pokrio,
ugasio je svjetla i izašao iz stana te se spustio na
ulicu. Nije ga htio buditi kad je onako ĉvrsto
zaspao.

- E, moj dida. Da je bilo više takvih ka ti

devedesetih, ne bi nikad Hajduka onako
devastiralo. Drugima je bilo vaţnije ić na Ligu
prvaka, a to tko krade u klubu, nije bilo vaţno.
Neka su krali, narodu su dali. Vidi se da nisi bija
od takvih. Ajde, spavaj, biće već sanjaš velikog
Hajduka.

492
 HULIGAN PERO

Kvart trenutno spava. Nema ţive duše na ulici, ĉak

nema ni lajanja pasa kao u onom starom kvartu,
nema trafike, nema Đanija koji vreba iza nekog
ugla u nekoj novoj misiji. Ĉak fali ponekad onaj
alarm, oni bezuspješni pokušaji da se otvori lokot.
Fali ono promatranje sa balkona tog vrebanja i
ĉekanja prilike. Fali ona uzreĉica: O, majku ti
Ďankersku...

Gleda sa druge strane svoju pizzeriju. Prespavao je

dan, nisu ga mogli dobiti na telefon, nema pojma
kako je veĉer prošla. Odlazi laganim hodom do
tamo, otkljuĉava vrata. Unutra je toplo jer vatra u
peći još uvijek gori. On pali svjetlo i odlazi do
blagajne.

Opet je bila brutalno dobra veĉer. Promet je

najbolji do sada. Frane je sve posloţio, sve
popisao. Narudţba za namirnice koje treba naruĉiti
ujutro već je spremna, sve je oprano, pobrisano,
ĉisto kao u apoteci. Baš je ponosan na ekipu, sretan
je. Uspjeli su spasiti posao usprkos svemu i ĉak ga
uzdignuti u tako malo vremena. Još samo da se
situacija sa ovim kriminalcima razriješi. Samo da
ih privedu i napokon će moći biti u miru.

- I da krene Hajduka napokon. - mrmlja Pero sam

sebi u bradu.

493
 Jure Karamarko

Skoro je ĉetiri ure po noći i Pero napokon ulazi u

svoj stan. Još uvijek mu se ne spava. Odlazi u
dnevni boravak i uzima laptop. Sjeo je na kauĉ,
pokrio se po nogama i otvorio objavljenu listu
kandidata koja je još nesluţbena. Gleda sve te ljude
koji su se kandidirali za novi Nadzorni odbor i
kreće i on njuškati i istraţivati jednog po jednog
kandidata.

Ovo su najvaţniji izbori ikada i sada nema nijedan

ĉlan pravo na pogrešku. Ovi izbori će usmjeriti
sljedećih nekoliko godina kluba i Pero ,usprkos
svim problemima i sranjima koji mu se dogaĊaju,
zna da mora odvojiti malo vremena da donese
vaţne odluke jer Hajdukova sudbina je u rukama
njega i nekoliko desetaka tisuća drugih koji imaju
pravo izaći na izbore.

- Pero, ljube, ti ne spavaš? - progovorila je Ivana u

onoj svojoj poznatoj pozi kada ga zove naslonjena
na štok od vrata u dnevnom boravku. Stoji tamo u
pidţami i nastavlja: - Opet si po cijele noći budan.
Sjebat ćeš si organizam, ljube. Ništa nije vrijedno
toga. Šta ćemo ako se razboliš?

- Ma, gledan kandidate za Nadzorni odbor. Ne

spava mi se.

494
 HULIGAN PERO

- Pero, sedan je uri. Svanulo je, ljube. Taman je

sunce izašlo, a ti si budan.

- Pa diga san se u dvi ure. Šta da radin? Budan san

tek pet sati. Dobro je sve. Odmoran san, svjeţ i pun
energije. Oćemo kavu piti?

- Nećeš leći sigurno?

- Nema šanse, ljube. Ja bi kavu sada.

- Stavit ću nam. - govori ona i odlazi do kuhinje. –

Ljube, a vidi priko puta onog didu kako spava na
balkonu. Ovo moraš vidit, doĊi. Ivana mu govori
dok se smije naglas. – Ulipša mi je jutro sada sa
ovim. Njega nije briga za ništa. Kakav gospodin.

- Ne mogu virovat da je još tamo. Biće stari

promrza. Bija je tamo u toj pozi ima par sati.
Razbolit će se, jadnik.

- Kakav ti je plan danas, Pero? Imaš li posla puno?

- pita ga Ivana dok stavlja šećer u vodu.

- Moran sada u nabavu po namirnice. Mislija san

iza toga letke dilit po autima barem uru vrimena.
Kasnije sam slobodan do predveĉer sve. Dok posa
ne krene. Zašto?

495
 Jure Karamarko

- Ma, pitan onako. Malo mi je dosada kad ne radin.

Znan mala je tu i tako to ide, ali tila bi doprinosit.
Znaš šta san mislila? Iman neke ideje.

- Reci, ljube. Šta ti se mota po glavi?

- Ma mislila san ono naveĉer kada vi tamo u

pizzeriji pišete na papiriće brojeve telefona i
dostave di idu. Adrese kad stavljate, brojeve i sve
to.

- E, šta s tim? Oni ljepljivi papirići. Šta sa njima?

- Šta radite sa njima nakon što izvršite dostavu? Šta

se dogaĊa nakon momenta kada kupac plati pizzu?

- Bacaju deĉki to u smeće. Šta da rade sa tim? Koji

će im vrag to?

- Ja bi da stavimo jednu kutiju, da sve te papire

bacaju tamo pa bi ja to onda skupila svaki dan i
razvrstavala. Kasnije bi doma, kad iman ovoliko
vrimena, gradila posebnu bazu.

- Kakvu bazu? Ja te ne razumin sada.

- Pa bazu kupaca.

- Što bi sa bazom?

496
 HULIGAN PERO

- Stavila bi sve u tabelu u excel. Imena svih koji

naruĉuju pizze, njihove brojeve sa kojih zovu,
biljeţila kada i koliko naruĉuju. Da imaš cilu krvnu
sliku svog posla. A onda uvik moš poslat i SMS
poruku vjernim kupcima ono ka za Boţić ĉestitku.
Ili moţda kad je neka akcija, pa svi koji naruĉe
odreĊen broj pizza, da dobiju neki sok ili šta ja
znam, nešto. Ali mislim da bi bilo dobro gradit
bazu kupaca, ne da mi se gledat kako svaki dan po
parkiralištima ideš dilit te letke, a ima i drugih
naĉina. Pa nije devedeset druga, ljube.

- DoĊi da te ljubin. Ide kutija od danas i obećavan

ti neće bacat ekipa više one papiriće. Skupljamo ti
sve.

- E, a ĉekaj malo.

- Šta je sad?

- A kolika mi je plaća?

- Molim? Zajebavaš me malo, ha?

- Plaća, ono ka...

- Ma dat ću ti ja plaću, dolazi ovamo. Stigla je

plaća. Evo ti unaprid.

Vrisnula je kad je krenuo prema njoj.

497
 Jure Karamarko

- Mala spava, luĊaĉe. Ne da se ona baš tako lako,

ali...

- Briga me, evo ti plaća, slijedi povišica odma.

Uhvatio ju je Pero s obe ruke, dignuo u krilo,

strastveno poljubio i odnio na kauĉ. Akciju im
nakon manje od desetak minuta trajanja prekida
plaĉ iz sobe. Ivana je skoĉila s kauĉa i ogrnuta
otrĉala u sobu, a Pero komentira: - Ovo je bilo ka
Hajdukova ljetna euforija. Jedva doĉekaš da krene,
a ono već gotovo. A šta ćeš. Tako je kako je.

Dani su prolazili, inspektor se nije javljao nikako, a

Pero je postajao sve više nervozan kako se bliţio
taj 02. 11. Javljala se i doza straha u svom tom
išĉekivanju tako da nije više mogao ĉekati. Uzeo je
vizitku sa brojem inspektora i nazvao. Morao je
nazvati jer da nije, poludio bi od stresa i nervoze.

- Halo, Pero je iz pizzerije.

- Koji Pero? Ahaaa. E, znam, u voţnji si me

uhvatio nespremnoga. Reci, Pero, kako ti mogu
pomoći?

- Ma tija san vas nazvati.

- Nazva si, reci. - odgovara mu ovaj direktno.

498
 HULIGAN PERO

- Tija san pitat.

- Pa pitaj, neman cili dan. Šta okolišaš?

- Ima li novosti oko istrage? Dani prolaze. To me

je jako zanimalo. Brine me. Jebeno me brine.

- Nema za sada ništa novoga. Šta da ti kaţen.

Dajemo sve od sebe. Sve raspoloţive sluţbe rade
na sluĉaju, ali nema za sada pomaka.

- Ajme. - prokomentirao je Pero sa uzdahom.

- Di si sada? Jesi li tamo u radnji?

- Nisan, ali mogu doći tamo ako ćete navratiti.

- Ajde u voţnji sam ti, vidimo se za pola ure negdi

otprilike tako. Doći ću do pizzerije.

- Moţe, krećem i ja prema tamo. Vidimo se.

- Ajde.

Pero ga je ĉekao više od sat i po vremena. Taman

kada je pomislio da se on neće ni pojaviti i da bi
bilo najbolje da krene dalje dijeliti letke i stavljati
naljepnice po portunima, ovaj je došao laganim
hodom. Ne ţuri mu se.

499
 Jure Karamarko

- Rekli ste da ste u voţnji, a eto vas pjehe?

- Ostavija san auto na servisu. Šta si nervozan?

- Pa bliţi se 02. 11. Ne znam šta da radim. Recite

mi vi, dajte mi neki savjet, nisam pametan više.

- Baš te zanima moje ljudsko mišljenje ili moje

mišljenje kao inspektora?

- Sve skupa, ne okolišajte, treba mi savjet i to

jebeno dobar savjet.

- Gle, oćeš moje mišljenje? Bit ću ti najiskreniji.

Nismo još suzili krug oko sumnjivaca i ne mogu ti
garantirati da ćemo do zadnjeg roka tog plaćanja
uspiti zatvoriti ikoga. Prijetili su ti da će nauditi
tvojima?

- Jesu. U više navrata. To ionako znate.

- Moţda je najbolje da im platiš koliko traţe, da

kupiš malo mira i da mi dobijemo još dovoljno
vrimena da to riješimo. Ako idemo na silu, oni
mogu pomisliti da suraĊuješ sa policijom i mogu
naškoditi tvojima. A znaj da su oni u prednosti jer
mi još uvijek ne znamo tko su oni, koliko ih je i
koliko su opasni, a oni znaju svaki tvoj pokret.
Znaju tebe i obitelj ti, adresu, sve. Jebiga.

500
 HULIGAN PERO

- Znaĉi triba bi im platit tih 5000 kuna kako su mi

rekli?

- Naţalost, tija si moje mišljenje, odgovor je da bi

triba. Dok ih ne uhvatimo, moraš osigurati taj mir.
Nama da istraga ide neometano, a i sebi i obitelji.

- Vi se zajebavate, jel tako?

- Ne, ozbiljan sam. Nismo im na tragu. Zamisli

koji su sve scenariji mogući ako im ne platiš.

Pero ne vjeruje da mu ovaj to sve govori. Ne ţeli

vjerovati da se sve ovo dogaĊa. Umjesto da su
riješili sluĉaj, njemu ovaj savjetuje da plati reket
kriminalcima. Zbunjen je više nego je bio prije.
Ljut je na sustav, na drţavu, na institucije. Na svih
je trenutno ljut. Drţe ga u šaci, a nitko mu ne moţe
pomoći.

- Idem, moram razmisliti o svemu. Ne mogu

jebeno virovati da se ovo dogaĊa. Molim vas,
uhvatite ih što prije. Ovo je jebeni cirkus.

- Nadajmo se najboljem. Radimo na ovome i naše

sluţbe daju sve od sebe. Vjeruj mi, ponavljam ti da
institucije rade svoj posao. - odgovara mu i gleda
na jelovnik koji je nalijepljen na zid. - Kakva ti je
ovo pizza kokaina?

501
 Jure Karamarko

- Nije onakva kakva vi mislite da je. Tribate li još

išta? Ja moran dalje. Mogu zakljuĉat vrata?
Radnici mi dolaze tek kasnije.

- Naravno, u redu je, moram i ja dalje, obaveze ne

ĉekaju. Bit ćemo mi u kontaktu. Samo ti ajde.

Nakon svega par sekundi zazvonio je mobitel Peri

sa nekog broja kojeg nema memoriranog.

- Alo.

- Frane je. Ovo mi je novi broj.

- E, reci. Minjaš ove brojeve ka ţenske. – zajebava

ga Pero.

- A, je sad. Pa ne minjan toliko brzo brojeve?

- Je, a ţenske? Njih malo brţe?

- Di si nesta sinoć? Nisi se javlja, a zva san te.

Ubili smo se od posla, dragi. Gorilo je.

- Je, vidija san obraĉun. Svaka ĉast. Ja san

zaglavija malo. Al dobro je sve. Vidiš da ste i bez
mene izvukli.

502
 HULIGAN PERO

- Je, al prikinili smo se. Tribaš nam veĉeras

svakako. Ili zaposli nekoga još jer gazimo se,
dragi.

- Imat ću na umu.

- Slušaj, evo zašto sam te zva. Oćeš da ti kupin

majicu za Torcidin roĊendan? Evo, taman uzimam
sebi, prekrasne su. Baš one prigodne.

- More, za to ne tribaš niti zvati. Samo uzmi. Triba

mi M veliĉina.

- Dobro, brale, ajde moran ća, veĉeras ti donesen

M doli kad doĊem. E, slušaj. Zaboravija san još
nešto.

- Šta je sad, mislija sam da si sve reka?

- Karte za Šibenik u gostima su 70 kuna. Danas je

objavljeno. Zamisli, a njima 30 kuna.

- I tebi je tu nešto ĉudno? Aj, molin te, uzmi mi te

dvi majice, moran ti poklopit jer ne znan di ću
prije. Policija mi je javila da nikog još nisu našli.
Kaos.

- Sranje, jebat ga, drţi mi se. Zovi ako šta triba, tu

san. Aj, vidimo se.

503
 Jure Karamarko

Kada je poklopio Frani, mobitel je zazvonio opet

nakon svega par sekundi.

- Frane, pa jeben mu sve, uzmi te majice i ne jebi

me više. Iman posla. Ne znam di mi je glava.

- Mara je. Hej.

- Ovaj, ĉekaj, koja Mara?

- Susjeda iz dućana. Već si me zaboravio?

- Ma ne, ne, nisam nego... Od kuda ti moj broj?

- Okreni se. - govori mu ona i sa druge strane ceste

ĉeka da se susretnu pogledima.

- Ma di? - govori on, okreće se oko sebe i onda je

zapaţa. Prekida poziv, sprema mobitel natrag u
dţep i kreće prema njoj koja mu maše.

- Hej. – rekla je i nasmijala mu se slatko i izmamila

osmijeh i na njegovom licu.

- Hej tebi. Od kuda tebi, djevojko, moj broj

mobitela? Smije se on i zagonetno pita.

- A, gle, mene kad nešto zanima onda i saznam. -

odgovara mu ona i kopa po kesi. - Imam nešto za

504
 HULIGAN PERO

tebe, vjerujem da će ti se svidjeti. Zato sam te i

zvala. Baš sam te htjela vidjeti.

- Za mene? Šta imaš za mene? Ĉime sam ja išta

zasluţija?

- Ajde ne budali. Evo. - govori ona i vadi umotano

u papiru nešto.

- Šta je ovo?

- Otvori. Saznaj sam. Daj malo zagonetnosti.

On odmotava papir, a unutra stoji nova majica

povodom Torcidinog roĊendana. Ista ona za koju
je rekao Frani koji minut prije da donese dva
komada.

- Uzela sam ti L veliĉinu. Nadam se da će ti pasati.

- govori mu Mara i smješka se zadovoljno.

- Ĉekaj, L je ok veliĉina, ali zašto si mi uzela to?

Sad si me zbunila malo. Lipo od tebe. Ali...

- Eto, drag si mi, bilo mi je usput i rekla sam: aj,

imao je strašno stresan period pa ću ga bar ovom
gestom malo oraspoloţit. Teški dani su iza tebe i
uĉinilo mi se slatko da ti poklonim majicu.

505
 Jure Karamarko

- Uspila si. Fala ti, baš ti fala. Eto, ulipšala si mi

dan. Zaista jesi. Ma tjedan, ne samo dan.

- Jesi li na vrime odradija sve šta triba da bi moga

glasati na izborima?

- Jesan, jesan, taman istraţujem sve o kandidatima.

Ti?

- Naravno. A šta misliš? Danas san bar dvi ure

guglala o svima njima. Moran bit oprezna koga ću
zaokruţit, Hajduk je u pitanju.

- Da, da, svaka ti ĉast. Tako i ja razmišljam.

- Ima li novosti? Riješilo se ono? Još te

zajebavaju?

- Naţalost, nije. Ne znan šta da kaţen. Već me vata

panika lagano i strah. Idu dani, a nema pomaka.

- Bit će sve u redu, viruj mi da oće. Šta god da

bude, podrţavan te. Vidin da si borac, da nema
zajebancije s tobom. Ne daš na sebe. Ono,
beskompromisan si i to mi se sviĊa. Danas se ne
sreće baš na svakom koraku netko tko ne
dozvoljava sustavu da ga jebe. U vrimenu pognutih
glava kada svi plivaju nizvodno, ti si podiga glavu,
zabrija svoj film i ideš uzvodno. I to jebeno jako
veslaš. Impresionirana sam tobom, znaš.
506
 HULIGAN PERO

- Ma razumin te, ali ovo su kriminalci neki, ne

znam uopće s kim imam posla. Ne znam ima li ih
pet ili pedeset. Shvaćaš?

- Ma, shvaćam. Samo navijam za tebe. Tu sam.

- To nije zajebancija. Pokušavam još uvik povezat

cijelu priĉu, sve konce, ali ne ide. Znaš koliko je
zamršeno kada ni policija ne moţe to riješiti, a rade
na tom stalno.

- Uspjet ćeš. Bit će sve super, vjeruj mi. Nemoj se

puno ţivcirati. Stres ubija ljude, nervoza,
ţivciranje, paniĉarenje, briga. Probaj se opustit
malo. Idi negdi di si najsritniji, mora biti nešto šta
te veseli, nešto di ti sve negativne misli pobignu?

- Ima, naravno. Znaš i sama da ima takvo misto.

- Mislim da bi pogodila iz prve. Mogu probati?

- Probaj. - odgovara on i smije se.

- Poljud?

- Naravno, samo Hajduk me baca u dimenziju više.

Sveznalica si. Svaka ĉast. Samo sad je na snazi ta
kazna, nema utakmica neko vrime uţivo. Bit će
kidanje ţivaca prid televizorom. Kad me Hajduk

507
 Jure Karamarko

nije do sada slomija, dotuka i ubija, neće me

pokolebat ni ovo sranje. Jesi li za kavu neku?

- Moran ti ća, Pero, smjena će mi poĉet u dućanu.

Ja bi sad ostala ode cili dan s tobom, ali moran ić,
zaista.

- Nisan ti ja baš toliko zanimljiv za cili dan.

Dosadija bi ti za 5 minuta. Brzo bi me se riješila.
Ha ha ha.

- Iskušaj me onda, usudi se pa onda procjeni. Ha ha

ha. Ajde, odoh ti sada. Zaista moran ća.

- Hvala ti za majicu, Mare. Najiskrenije.

- Ma ništa, od srca je. Ajdeeee. Ciao.

Ona je otišla, a on drţi majicu u ruci i misli se kako

da to objasni Ivani. Od kuda je majica. Kako da
sad to ide u ormar.

- Uf, jeben ti sve, da ti jeben. Kakav cirkus.

Pero je ostavio majicu u Puntu i priĉekao da mu

sutradan Frane donese majice koje je obećao pa je
sve zajedno pomiša i stavija u istu kesu. Odnija je
sve u stan. Imao je uru vrimena slobodno pa je opet
upalija laptop i malo istraţivao o potencijalnim
nadzornicima. Ivana je došla iz šetnje sa malom.

508
 HULIGAN PERO

- Pero, ljube. Tu si mi.

- Ej, kako je bilo?

- Nervozna je bila, izludila me. Sad spava. Ti? Šta

radiš?

- Evo ĉitan malo ţivotopise od kandidata.

- Zvala san mater. Dolazi kasnije kod nas. Priĉuvat

će malu. Luca dolazi svaki tren. Zovi Franu da ne
kasni.

- Sve si isplanirala, ha?

- Da, da, koncert na Gripama za Torcidin roĊendan

ja ne propuštam. Neka malo baka servis radi.

- Kasnije moţemo na pizzu negdi?

- Slušaj me, budalice, otkad si otvorija taj posa,

pizza mi je poĉela iz paštete iskakati. Ne spominji
tu rijeĉ kad si kući. Ha ha ha. Ne pada mi na pamet
jesti je.

- DoĊi, tatici, ovi neka malo priĉekaju. - obraća se

Pero maloj dok zatvara laptop i nju uzima u krilo
da bi je odnio u njezin krevetić.

509
 Jure Karamarko

– Reka mi je inspektor da platim reket ovima. Da

nema izlaza. Samo mi se to mota po glavi.

- I šta ćeš? Oćemo platiti?

- A, platit ću, neman izbora trenutno. Ne znan više

šta da kaţen. Posa je otiša u nebo, nećemo ni
osjetiti to, ali osjećaj da me neko drţi u šaci, ubija
me. Izjeda me, ljube.

- Sranje. Baš sranje. Evo drţi boĉicu za malu. -

govori ona i dobacuje mu boĉicu koju je kupila u
Hajdukovom dućanu.

- Baby program u Hajdukovu shopu ti je posta

omiljen u zadnje vrime, ha?

- Sve znaš, ljube, sve znaš.

Luca je uskoro stigla. Pili su kavu u miru uru

vrimena jer je mala spavala, a ĉim se probudila,
Luca preuzima igranje s njom. Frane kad je došao,
prvo je sam uzeo iz friţidera Hajdukovo pivo, a tek
onda krenuo s priĉom.

- Kako ti stoji majica, brale? Jesi proba? Jel ti paše

M veliĉina? Jedva san iskopa tu za tebe.

510
 HULIGAN PERO

- Nisan stiga još, jebiga. Na sto strana sam.

- Ljube, - ukljuĉuje se Ivana dok otvara kesu i vadi

majicu - pa ovo je L, a ne M. Piše L. Bit će ti
taman.

- Hm, zakleo bi se da sam ti uzeo M. - govori

Frane zbunjen malo dok otpija novi gutljaj i gleda
Peru.

- Ivana, aj zovi mater di je. Zakasnit ćemo na

poĉetak koncerta ako se ne pojavi. Vjerovatno su
već guţve oko dvorane. Triba i parking pronaći.
Pero razbija temu jer ako ostanu na majicama,
najebat će. Nije uskladio priĉu sa Franom i sada se
sam mora spašavati.

Na koncertu je bilo prekrasno. Nabijeno

emocijama. Nekoliko generacija navijaĉa skupilo
se na jednom mjestu. Svima njima u srcima je
samo jedan klub, iste boje, iste emocije, osjećaji.
Njih ĉetvero su se popeli u najgornji red tribina da
bi mogli imati najbolji pregled na masu ispred njih.
Luca i Ivana mobitelima snimaju atmosferu cilo
vrime. Na mahove cila dvorana navija kao da je
utakmica. Dvoranom odjekuje:

Zbog jedne ljubavi

S kojom se rodimo
511
 Jure Karamarko

Koja ne prestaje

Ţivot ti postane

I ne moţeš bez nje

Volim te Hajduče

Od kad znam za sebe.

- Pero, - naginje se Frane malo da ga njih dvije ne

ĉuju, smije se i govori: - Od kuda ti ona majica
viška, majku ti tvoju.

- Ma, duga priĉa.

- Neku veĉer nisi doša na obraĉun. Di si zaglavija?

- Kod susjeda Ante.

Frane otvara pivo i otpija gutljaj: - Te fore

prodavaj nekom drugom, jeba te susjed Ante, da te
jeba. Ha ha ha. Koja ne prestaje, ţivot ti postane i
ne moţeš bez njeeee. Ajmo, cureeee. Volim te,
Hajduĉeeeee.

- LuĊaĉe, isproliva si me pivom.

- Radije i ti otvori jedno i ne ţali se. Pa nisi od

pamuka. - odgovara Frane mokroj Luci.

512
 HULIGAN PERO

Nakon koncerta odlaze na topli sendviĉ kao u

dobra stara vremena. Pojeli su onako s nogu, popili
tamo još svatko po pivicu i onda nakon još malo
ćakule, lagano premoreni krenuli kućama. Ivanina
mama spava na kauĉu. Mala spava u svom krevetu.
Njih dvoje šuljaju se po stanu da ih ne probude.
Pošto ova spava na kauĉu, ne mogu ni svjetlo
upaliti. Lagano na prstima odlaze u sobu i
zadovoljno tonu u san. Napokon tih par sati bez
briga kada su svi problemi svijeta potisnuti i kada
je napokon postalo bitno samo jedno, samo Hajduk
i jedinstvo ljudi kojima on predstavlja puno više od
tih 90 minuta, od puke pobjede ili poraza.

Jutro je svanulo. Pero se brzinski zaletija Ċir do

trafike i dok traţi sitne novce da bi platio, gleda
natpis na papiru koji je zalijepljen. Upravo je
stavljen oglas da se hitno traţi još jedna djelatnica
za rad.

- Oprostite, gospoĊo. - obraća se teti koja radi

unutra.

- Recite, mladiću. Kako vam mogu pomoći?

- Ma. Vezano za oglas ovaj ode. Tija bi vas pitat.

- Šta vas zanima? Traţite posao?

- Jel bi vas moga zamoliti da ga maknete sa stakla?

513
 Jure Karamarko

- Ne razumin te, mladiću. Zašto bi ga maknula?

Treba nam hitno jedna djelatnica. Šef je to jutros
zalijepio tu.

- Zato jer bi volija jednoj gospoĊi javiti da traţite

nekoga. Radila je dugo godina na kiosku u kvartu
di sam ţivija prije, a mislim da sada traţi posao.
Volija bi joj pomoći da dobije napokon posao.

- E, mogu ti reći kada si me tako ljubazno zamolio

da ću to napraviti.

- Fala vam. Fala vam od srca. Virujem da se šef

neće naljutiti.

- Neka se ta gospoĊa javi što prije, molim te.

- Oće, danas ću joj javiti informaciju.

- Samo reci mi njezino ime da sebi ode zapišem.

Ako nazove, da znam da je to ona.

- Zove se Vesna. Zapišite slobodno. Teta Vesna je

ĉudo, virujte mi.

- Evo, jesam. Hvala ti. Pa neka se javi.

- Hvala vama, teto. - odgovara Pero zadovoljno,

plaća svoje duvane i odlazi.

514
 HULIGAN PERO

Isti tren kopa po mobitelu i traţi u imeniku Vesnin

broj, ali ne uspijeva ga pronaći. Sjeća se da joj je
bio pomagao oko one uplate za ime na dresu i da
su bili u nekom kontaktu. Nadao se da mu je
negdje ostao broj, ali uzalud. Kopa i mailove svoje,
nema nikakvih dobrih vijesti ni tamo. Zove Ivanu u
nadi da će ona naći rješenje.

- Ljube, reci brzo, mala mi se usrala cila. Ne mogu

priĉati.

- Ej, brzo ću. Sićaš se tete Vesne sa trafike?

- Daaaa, kako se ne bi nje sjećala. Divna je bila.

- Imamo li igdi njezin broj mobitela zapisan?

- Ajme, nemamo. Nema šanse. Šta će ti?

- Traţe u kvartu na kiosku hitno zaposlenika. Tija

sam njoj javiti.

- Jedino da odeš u stari kvart pa pitaš. Ima susjed

Ante njezin broj, sigurna sam.

- Bravo. Moţe. Zaletit ću se kasnije. Ajde, ljubin

te. Idem dalje. Ne znan di mi je glava. Ljubi malu.

- Oću, ajde.

515
 Jure Karamarko

Nije prošlo niti uru vremena, a prvi susret nakon

nekog vrimena Ante i Pere poĉeo je na isti naĉin
kao i mnogi prijašnji.

- Mali, šta je ovo bilo s Rijekom? Di je publika? Di

su bodovi? Koliko ovo Dinamo biţi, a nije ni
zazimilo kako spada? Još se ni jakete ne nose.

- Ante, uvik si isti. Lipo te vidit. - govori mu Pero

dok ga grli.

- Mali. Oćemo na kratku jednu? Nismo dugo.

- Nemam vrimena. Doša sam te pitati broj tete

Vesne šta je na trafici radila u kvartu. Sićaš se nje?

- Kako znaš da imam od nje broj?

- Znam da si je zvao kada si skupljao novine svaku

veĉer u kafiću i vraćao ih njoj da ih ona onda
prijavi kao neprodane. Znam da ste bili u toj
kombinaciji.

- O, majku ti tvoju, sve znaš i ti. A znaš mene.

Triba uvik sa strane zaradit koju kunu.

- A znam, stara si ti varalica. Aj, daj mi broj,

moram dalje.

516
 HULIGAN PERO

Već sutradan teta Vesna je došla na svoj prvi radni

dan. Pero je donio ĉokoladu i cvijeće na poklon.
Bila je sretna i ponosna. Dugo vremena je
pokušavala pronaći bilo kakav posao i ova prilika
joj je tako dobro došla. Kao naruĉena.

- Dobro nam došla u kvart, teta Vesna. Lipo je

vidit vas opet.

- Pero, ljubavi moja, hvala ti za ovo. Hvala ti do

neba. Znala san ja uvik da si ti pravi momak.
Divan si.

- Ma ništa, drago mi je da sam pomoga. Ĉim san

vidija da traţe, ja san se odma vas sitija. - odgovara
on i gleda prema friţideru.

- Znam sve, znam na što sada misliš, poznam te ja

jako dobro. Prvi dan mi je, nisam stigla. Presloţit
ću ja to, bit će u prvim redovima samo Hajdukovo
pivo.

Pero se smješka ponosno.

- Nikad se nećeš prominit, ha? - pita ga ona.

- Nikad. - odgovara on, pozdravlja i odlazi preko

ceste do pizzerije.

517
 Jure Karamarko

Frane upravo slaţe kutije za dostave i ĉeka baš

Peru da se pojavi.

- Ovo je bilo ispod vrata kad san doša. - govori mu

Frane zabrinuto i dodaje ţutu kuvertu na kojoj
nema nikakvih natpisa i koja je zatvorena.

- Sranje. Ne izgleda mi dobro.

- Je - Frane slijeţe ramenima - nikako dobro.

- Da otvorim odma ili da zovem inspektora? Šta

ću?

- Pa nije bomba, luĊaĉe. Pismo je, poruka neka, šta

moţe biti u takvoj kuverti? Otvori odma, neće u
zrak odletit ništa.

- Otvorit ću onda.

- Aj.

- Otvorit ću.

- Pa otvori više, jeben mu sve. Ponavljaš ka

papagaj.

Pero je nervozan, ljut, bijesan, a još nije ni vidio

što je unutra. Moţe samo pretpostavljati. Otvara

518
 HULIGAN PERO

napokon kuvertu, vadi papir koji je preklopljen i

otvara ga.

Promjena plana. 10.000 kuna, 02. 11. Javit ćemo

adresu za dostavu 02. 11. točno u 20:00. Ne zovi
policiju, inače...

Nije rekao niti rijeĉ u prvi tren dok je Frane ĉekao

neku reakciju. Samo se zaletio i nogom krenuo
napucavati kutije koje je Frane cijelo vrijeme
slagao.

- Mater vam jebem šugavu, o, mater vam jebem

šugavu, da vam jebem. Stoko, stokoooo.

- Šta je bilo? Reci.

- Evo ti, proĉitaj.

Dodaje Frani papir i napucava opet nekoliko kutija

za pizzu nogama.

- O, majku im. Pa oni znaju da mi imamo posla sve

više, šta je ovo, jeben ti sve. Jebeni film? Koji
kurac se dogaĊa?

- Neko nas opasno jebe, Frane. Opasno nas jebu.

Ovo je sranje. Moram telefonirati.

- Ĉekaj, koga ćeš zvati. Razmisli šta ćeš?

519
 Jure Karamarko

- Policiju. Inspektora.

- Moţe, zovi. Neka rješavaju ovo inaĉe će biti

sranja.

Nervoza, samo takva nervoza. Pero hoda naprijed-

natrag i ĉeka da se javi inspektor.

- Halo. Pero je.

- Sve znam, ĉekao sam tvoj poziv.

- Kako znaš? Uhitili ste ih?

- Ma ne, ne. Nekoliko ljudi koji imaju sliĉan

problem javilo mi se danas. Svima se dogodilo isto
pa sam pretpostavio i da ćeš i ti zvati. Cijeli grad
su uzdrmali. Svi me zovu već uru vrimena redom.
Ajde, nećemo preko telefona, naĊemo se malo
kasnije kada budem u prolazu.

- DoĊite što prije jer napravit ću sranje. Pun mi je

kurac više ovoga.

- Ne poduzimaj ništa, smiri se i priĉekaj me.

Ponavljam, ne poduzimaj ništa.

- Vidimo se.

520
 HULIGAN PERO

Frane je skupio sve razbacane i zguţvane kutije i

pobacao u kontejner za smeće.

- Sada mi i ne pada na pamet pitati te oćemo li se

zaletit do Šibenika na utakmicu nakon svega. Kup i
nije neka opcija sada.

- Ma šta ti ne pada na pamet. Ne zajebavaj. Kup je

uvik dobra opcija u bilo kakvim okolnostima.

- Pa, e. Kako uopće mislit na to.

- Frane, idemo u taj Šibenik. Neću dozvolit da išta

sa strane poremeti neke stvari. Nije kraj svita,
jeben mu sve. Zaletit ćemo se. Idem sad samo do
doma uru vrimena. Moram nešto pojesti, bacam se
pod tuš i eto me nazad. Doći će inspektor da
vidimo šta ćemo. Moran skoknuti još kratko do
dućana i doma letin odma.

- Do dućana, ha?

- E, do dućana. Šta je?

- Do kojeg dućana? Frane ga podbada.

- Frane, odjebi, dragi. Nije mi do zajebancije, viruj

mi.

521
 Jure Karamarko

Nema više ni apetita od cijele ove strke i gluposti

koje se dogaĊaju. U zadnjih par tjedana smršavio je
barem par kilograma.

- Pero, znam da ponavljam, ali ne izgledaš mi

dobro. - reĉe mu Mara na blagajni.

- Bit će bolje. Ne brini.

- Ne volim biti dosadna, ali mogu ti biti iskrena.

- Moţeš. Ti moţeš.

- Izgledaš kao sranje. Propadaš svaki dan, pogledaj

se. Daj, trgni se malo. Ne zapuštaj se. Spavaj, jedi,
pij. Pa ne uništavaj sebe zbog vanjskih faktora.

- Hvala ti.

- Nemoj se sad naljutit na mene jer sam ti rekla

ovo.

- Ma neću, ne brini se.

- Obećavaš da nećeš? - pita ga ona milo.

- Obećavam, nisam ljut, neću se ljutiti i majica

koju si mi kupila mi je taman, eto. Zadovoljna?

- Jupiiii. E, sad sam sretna. Di ćeš ti? Posao?

522
 HULIGAN PERO

- Je. Evo taman letim, ĉovik me ĉeka. Fala ti za

sve.

- Uţivaj mi. - govori ona i ispraća ga pogledom.

Dok on izlazi iz dućana, kolegica s druge blagajne

komentira:- Netko se zaljubio, ĉini mi se.

- Ne spominji. - odgovara joj Mara i nastavlja

raditi svoj posao. – Ne spominji mi ništa!

Inspektor je opet Peri nekoliko puta naglasio da bi

bilo najbolje da plati koliko ovi traţe kada doĊe
datum za isplatu. Uvjeravao ga je da rade na
sluĉaju, ali da je toliko zamršeno da još uvijek nisu
našli tko stoji iza svega. Pero mu nije htio
spominjati da je našao papirić s napisane pola
registracije. Cijeli razgovor sveo se na to da će
ovih dana ostati u kontaktu i da bi bilo najbolje da
Pero plati. Nikakvih pametnijih zakljuĉaka nije
bilo i Pero sastanak, od kojega je oĉekivao puno,
napušta još više razoĉaran u sustav i u institucije.
Katastrofa.

Veĉer su odradili opet brutalno dobro. Dostava je

bilo toliko da su ih jedva stizali sve isporuĉiti. Pero
je doveo dva momka da im pokaţe ukratko sve jer
sutradan njega i Frane neće biti na poslu. Pala je
odluka da definitivno njih dva idu do Šibenika
pogledati utakmicu.
523
 Jure Karamarko

- Pero, jesi li siguran? Ode nam gori sve, oće li oni

moći izvući bez obojice?

- Morat će, morat, a ne hoće li moći. Rekao sam ti

već, Hajduka idemo gledati pa što god da bude.

- Lud si, dragi moj. - Frane mu govori

dobronamjerno.

- A, dragi, danas nitko ionako nije normalan.

- A i to što kaţeš. Svak je na svoju ruku malo

skrenija.

Pala je noć, a jako jugo rastura Split nakon dugo

vremena. Baš ono orkansko jugo koje mete sve
pred sobom. Ljudi odma nervozni, ţivĉani.
Kombinacija vremena i temperamenta i eto ti
tempirane bombe od grada. Ivana je uspavala malu
i prebacila se na kauĉ pa je priĉekala da se Pero
vrati. Nakon što je pojeo veĉeru, sjeo je s njom.
Gledaju neki film, a ona ga ĉeška po ruci. Vrijeme
im prolazi sporo dok buka koju jugo stvara odaje
dojam kao da će svaki tren poĉupati stolariju sa
stana.

- Ovo je kaos veĉeras. Ne pamtim već dugo

ovakvo vrime u Splitu.

- Je, baš kaos. Kako si ti? Umoran iza posla?

524
 HULIGAN PERO

- Ma nisan umoran. Više sam zabrinut.

- Ajde, opusti se malo. Sutra s Franom se zaleti

kako si planira do Šibenika. Sve drugo neka
priĉeka. Daj sebi malo vremena. Iznavijajte se,
ispivajte, zaboravi na sve. Kad se vratite, idemo
opet na najjaĉe i to je to.

- Najbolja si, ljube. Najbolja.

- Volin te, Pero. - šapnula mu je i zaspala u krilu,

sretna, usprkos svim problemima.

Hajduk već standardno jako loš, katastrofa opet.

Igra, ajme majko. Jedva pred kraj produţetka pada
taj gol za pobjedu i veliko slavlje, ali nikako
pobjeći od dojma da je mnogo toga loše. Od
Šibenika do Splita Pero i Frane raspravljaju o igri,
taktici, obrani, napadu, pojaĉanjima, klupskoj
politici. Dva puta su morali stati da se Punto ne
pregrije.

- Brale, vrime je da auto promineš.

- A kako ću?

- Šta kako ćeš? Zapali ovu kramu, riješi ga se.

Triba ti normalan auto, a ne ovo smeće.

- Frane, Punto mi je sve.

525
 Jure Karamarko

- U kurcu si, majke mi. Neću ti više govorit kad

znaš i sam da jesi, jeba te Punto, da te jeba, kad ti
moran reći. Pa nisi više mulac koji je tek poloţija u
ĉetvrtom srednje pa će Punta malo uzet za po
gradu.

- Minjaj temu, dragi. Minjaj. Nisan od volje.

- Ja san ti reka. Ti kako oćeš.

Svako malo sreću aute koji se isto vraćaju sa

gostovanja. Dobar je osjećaj nakon dugo vremena.
Ĉak je i svaĊa dobra, rasprava paše kada je Hajduk
tema. Tu se na kraju uvijek naĊe neki zajedniĉki
jezik. Svih ovih godina, koliko god njih dva imali
rasprava, uvijek bi se na kraju sve svelo na tri rijeĉi
kada bi zakljuĉivali temu. Uvijek to: Hajduk ţivi
vječno. Tako i ovaj puta. Preko uru vrimena svaĊe,
Pero ga je dovezao do njegove zgrade, Frane izlazi,
daje ruku Peri i govori mu:

- Brale, vidimo se sutra. Hajduk ţivi vjeĉno!

- Ajde, do sutra. - odgovorio mu Pero i pojaĉao

glazbu te se uputio prema svom kvartu dok sam sa
sobom pjeva na sav glas:

Bila je boja i sina moga,

uvik se znalo za riči znane,

526
 HULIGAN PERO

uvik se pivalo Marjane, Marjane.

Frane ga gleda kako se udaljava i smije se sam sa

sobom. Dok otkljuĉava ulaz u zgradu, kreće i on
pjevušiti lagano nastavak pisme iz Perinog auta:

U ruci mi lancun bili,

Hajduku da san ţivot cili,

pratite me ljudi mili,

dok se duša s tilon dili.

Nakon što je došao već do prvog kata, u glavi mu

se vrti film da je vidio nešto ĉudno na parkingu.
Ima neki predosjećaj. Njega inaĉe rijetko kada
predosjećaj vara. Nešto se dogaĊa. Otvara torbicu i
uzima teleskopsku palicu. Ne da mu vrag mira i
vraća se natrag. Naravno, bio je u pravu. Ţuta
Micra stoji tamo, Luca za volanom i smješka mu
se. Nasmijao se i on, vraća u torbicu teleskop i ide
do auta. Ulazi, sve mu je jasno. Ona smanjuje
glazbu i govori mu: - Kao nekada? Ha?

- Da, da, kao nekada. Ajmo na onaj naš topli. Kao

da si znala da skapavam od gladi.

- Kako je bilo u Šibeniku? - govori Luca i stavlja

neku laganu glazbu.

527
 Jure Karamarko

- A kako će biti, ka svaki puta sa Hajdukom. Za

pamćenje iako nam je uzeo bar nekoliko godina
ţivota veĉeras. Nego, zaboravija san poniti
novĉanik, jebate. Šta ću sad?

- Nema veze, ajde, ja ĉastim. Nervozan si mi nešto.

- Ma, ne brini. Bit ću u redu. Imam neki loš

predosjećaj samo.

- U vezi ĉega? Ovo oko pizzerije?

- Da, da. Al pusti sada to, nije tema. Ajmo na onaj

naš topli.

- Ajmo. Bilo je i vrime, nismo dugo.

Osvanuo je napokon i taj 02. 11. Pero se probudio

jako rano, vidno nervozan. Nakon dugo vremena
on se probudio prije njih dvije, sam od sebe i bez
budilice. Otišao je u kuhinju i spremio doruĉak. Za
ovaj dan mu treba dosta energije.

Nakon što je u teći stukao nekoliko jaja i spremio

ih za kajganu, stavlja slušalice u uši da ne probudi
Ivanu i malu. Namješta pjesmu i baca smjesu na
tavu. Pjevuši potiho dok u ušima odzvanja
pojaĉano do kraja:

Mater nas je rodila

528
 HULIGAN PERO

Kod Staroga placa

Čim smo oči otvorili

Za Hajduk smo bili

Tamo su nas odma

Motali u bilo

Hajduk ţivi vječno

Šta bilo da bilo...

Okreće se i da će nastaviti s pjesmom:

- Ime su nam dali...

Zastao je kad je vidio Ivanu sa malom u krilu kako

stoje na vratima. Vadi slušalice iz ušiju.

- Probudija si nas. Još bi spavale obe.

- Pa stavija san slušalice.

- Je, al si ti piva naglas, ludo jedna.

529
 Jure Karamarko

- A, jebat ga sad. Kava?

- More. Kako se osjećaš? Pero, znaš koji je datum?

- Znam sve. Ajmo prvo doruĉak pa ćemo lako.

Sjeli su za stol. Ivana je još uvijek u pidţami.

Prekriţila je noge. Dok se dimi iz šalice s kavom,
ona veţe kosu u rep i obraća mu se:

- Ljube, šta god da ti danas odluĉiš napraviti, znaj

da te ja podrţavan.

- Fala ti, moj si anĊeo ĉuvar.

- Ajde, dobar ti tek, pojedi sve. Triba ti energije.

Oko podneva Pero je već bio u objektu. Frane je

dovezao namirnice i kada su sve istovarili, sjeli su
sami u skladište.

- Pero, drţi, neka bude u tebe. Dodao mu je Frane

jednu teleskopsku palicu. - Spremi. Neka se naĊe.

- Bit će ovo dugaĉak dan. - odgovara mu Pero i

stavlja palicu u torbicu koju je danas ponio i on.

- Na raspolaganju san, brale. Sve san odgodija

drugo. Samo ti si bitan danas.

530
 HULIGAN PERO

- Fala ti. - govori mu Pero i vadi omotnicu. -

Spremit ćemo 10.000, ali još nisan pametan oćemo
li platit ili ne. Vidit ćemo sve u sljedećih par sati.

- Šta god da odluĉiš, napravit ćemo. Jesu li javili di

triba odnit novce veĉeras?

- Nije me nitko kontaktira još na tu temu.

Vjerojatno će ĉekati zadnji trenutak.

- Brale, iden ja sad po gljive i šunku da nas ovaj ne

ĉeka. Nazad sam brzo. Di ćeš ti?

- Iden popit kavu još jednu do kafića tu. Moran bit

priseban.

- Za koliko se naĊemo?

- Za uru, ajde. Javi ako šta iskrsne.

Sjeo je u kafić. Konobar još nije ni došao do stola.

Gleda kroz staklo Maru kako pješaĉi ulicom. Ostao
mu je njezin broj od zadnji puta kada ga je nazvala.
Šalje joj poruku:

Kava? Sada? 20 metara lijevo.

Ona zastaje, uzima mobitel iz dţepa, ĉita poruku, a

onda se pojavljuje osmijeh na njezinom licu.
Okreće se natrag i ulazi u kafić.

531
 Jure Karamarko

- On bi pio kavu na današnji dan? Šta radiš tu?

- Malo dolazim k sebi. Znaš šta je danas, sve znaš.

- Je. Virujem da ćeš biti dobro. Moţda ih baš danas

uhvate. Onda? Pijemo kavicu? Napokon, ha?

- Naravno. Konobar. Molim te, meni malu sa

ladnin. Kap ladnog.

- Meni isto to. - Mara dobacuje konobaru i skida

jaknicu sa sebe. – Znaš šta ću ti reći, nekako mi
više paše turska kava kada si sama skuham ujutro
nego ove po kafićima. Prije mi je bilo obrnuto.
Sada je kava postala moj ritual ujutro.

- Mare. Nadam se da se nećeš ljutiti ako ti kaţem

da imam samo dvadesetak minuta vremena još.
Morat ću za poslom odletit odavde.

- Ma, nemaš problema, ĉoviĉe. Ja san ti ionako

samo u prolazu, a i u ţurbi. Radi tebe san pustila
sve da priĉeka.

- A srce si. Svaka ti ĉast.

- Javi mi veĉeras kako je prošlo. Da ne brinem.

Barem poruku pošalji.

532
 HULIGAN PERO

Nakon kave koja je proletila, Pero u ţurbi zove

Franu. Odluĉio je. Prelomio je toĉno što će
napraviti.

- Brale.

- Jesi li gotov sa nabavom?

- Je, taman se vraćam.

- Ĉekam te onda. Moramo hitno priĉati.

Istovarili su sve. Pero briše glavu ruĉnikom jer je

cijeli mokar.

- Jebate, mokar san ka ĉep. Slušaj, ovako ćemo.

Neću im platiti.

- Šta kaţeš? Nećeš?

- Ne dam im ni lipe, dragi. Odluĉio sam. Ovo je

moj posao, moj ţivot. Neće dobiti ništa. Krvavo ja
radim za ovo da bi se tek tako predao sada.

- Moj ĉovik. To je to. Naklon, brale. Šta ćemo

sada?

- Radimo sve normalno. Veĉeras ćeš otići po Ivanu

i malu i odvest ćeš ih kod Luce da noćas budu
tamo, a mi ćemo odradit posa. Javit ću policiji da

533
 Jure Karamarko

ovima neću platiti i da malo obrate paţnju. Moţda

ih uhite veĉeras.

- Onda po dogovoru. Idem sad odma kod tebe da

Ivana spremi stvari. Prevest ću sada sve, a onda
kasnije samo njih skupim.

- Frane.

- E.

- Promjena plana.

- Šta sad? Opet?

- Odma ih skupi, ipak. Nećemo ništa priko

telefona. Reci Ivani da sam ti ja reka tako. Ja se
idem naći sa inspektorom da mu kaţem šta sam
odluĉija. Za uru se naĊemo. Moţe?

- Ajde. Krećem.

Pero okreće broj inspektorov.

- Pero je.

- Ej, Pero.

- Tribamo se vidit. Što prije. - govori mu Pero

odluĉno.

534
 HULIGAN PERO

- Neću stići nikako, radim na vaţnom sluĉaju.

- Ovo je isto vaţno.

- Ţao mi je, ne mogu nikako. Reci mi šta te muĉi.

- Neću platiti danas. Odluĉio sam.

- Kako to misliš da nećeš platiti?

- Eto tako, kad mi se jave, reći ću im da se napuše

kurca. Moj novac neće dobiti. Tija sam vam javiti
pa da moţete poslati neku patrolu veĉeras ako se
pojave da ih moţete uhititi. Meni je pun kurac
ovog terora.

- Bit ćemo u kontaktu.

Tu su i završili razgovor, a Pero pod naletom

adrenalina jedva je ĉekao da se pizzerija otvori i da
krenu sa dostavama. Posao je krenuo odmah
predveĉer. Frane se već vratio nakon što je
odvezao Ivanu i malu kod Luce.

- Jesu javili lokaciju? - pita ga Frane.

- Pa nećemo platiti. Koji će mi kurac lokacija.

- Znam ja to, ali oni ne znaju da nema plaćanja.

Znamo samo mi i policija. Moţda bi triba ako se

535
 Jure Karamarko

jave, napisat da ćemo donit novce pa da vidimo

tamo moţda ih moţemo pripoznat. Ili javiš onda
inspektoru pa da ih uhite.

- Tako će i biti, dragi.

Nakon uru, eto i SMS poruke:

20:00, parking preko puta Jokera, budi sam.

Pero je isti tren nazvao inspektora i javio mu da su

ga kontaktirali. Rekao mu je da će on otići dotamo
da se naĊe sa ljudima i zamolio da policija bude
tamo. Pao je mrak, pribliţavalo se vrijeme
isporuke. Pero i Frane dolaze Puntom na parking.
Nervozni su jako. Nisu ovo situacije u kojima se
oni baš snalaze. Nije to njihov life style.

Svaki tren kako bi se neki auto pojavljivao na

parkingu, oni bi pogledavali i razmišljali jel to ta
ekipa. Svakog prolaznika koji naiĊe, odmjeravaju.
Svatko tko naiĊe, u njihovoj glavi je baš taj kojeg
ĉekaju.

- Brale, kasne već petnaestak minuta.

- Tribali su već biti ode. Pero je nervozan.

- Šta ćemo?

536
 HULIGAN PERO

- A ništa, ĉekaj. Pojavit će se.

Nakon više od sat vremena nitko se nije pojavio na

parkingu. Njima dvojici ništa nije jasno. Nisu falili
mjesto isporuke. Sve upute su slijedili.

- Pero, ja mislim da neće ovi doć. Ka da su znali da

im nećeš platiti. Pari mi ka da su imali informaciju
da si ih odluĉija odjebat.

- Smrdi mi sve ovo. Morali su biti tu veĉeras.

Morali su.

- Ali nisu. Ajmo nazad u pizzeriju. Ima posla ka u

priĉi. Bolje da je ispalo ovako. Viruj mi, dragi.
Moţda su i uhićeni već negdi.

- Ajmo ća, u pravu si. Posa nas ĉeka.

Vratili su se natrag. Sve izgleda super kao i inaĉe.

Posao funkcionira, telefoni zvone, pizze idu jedna
za drugom. Njih dva su nervozni. Stoje, puše
svatko svoj duvan. Nervoza je ogromna i kao da
ĉekaju da se nešto dogodi, a da ni sami ne znaju što
toĉno.

Oko jedne ure iza ponoći Pero je napravio obraĉun.

Na ulaznim vratima Frane ga je ĉekao sa vozaĉima.
Policija se nije pojavljivala cijelu veĉer iako ih je

537
 Jure Karamarko

Pero oĉekivao. Uzeo je cijeli promet i došao do

vrata. Izašao je i zakljuĉao.

- Ekipa, to je to za danas, idemo.

- Laku noć, šefe. - pozdravili su svi uglas, a on i

Frane sjedaju u auto u namjeri da krenu.

- Frane, Punto neće da upali. - Pero presijeca idilu

tom reĉenicom.

- Sereš? Reci da sereš?

- Ne serem. Neće da upali, zaribao je. Bio si u

pravu, smeće od auta. Moran ga se riješiti,
napokon. Vrime je za bolji auto.

- Nema šanse da je kvar. Zajebi to. Slušaj me,

jebote sada. Budi smiren i jebeno me slušaj. Vidiš
onaj frizerski salon na uglu?

- E, vidin. Šta s njim?

Sada ćemo na tri, ĉetiri istrĉat iz auta i trĉimo u

pravcu tog salona, a onda iza ugla pravac prema
doli.

- O ĉemu ti?

538
 HULIGAN PERO

- Poslušaj me, jeben mu mater u piĉku, da mu

jeben. Gotovi smo ako to ne napravimo. Spreman?

- Jesan. Ajmo.

- Drţ mi se. Šta god da bude, nema osvrtanja.

Iskaĉu iz auta i kreću u sprint. Tridesetak metara

dalje pale se svjetla na crnom terencu koji kreće
prema pizzeriji. Kroz prozor automobila netko
pruţa ruku i iz pištolja ispaljuje nekoliko hitaca u
pravcu njih dvojice. Sa druge strane kvarta još 2
auta pale motore. Iz još jednog vozila netko je
ispalio par hitaca.

- Trĉi, Pero, majku im jebem, znao sam. Trĉi.

Poubijat će nas kao zeĉeve. - viĉe Frane dok njih
dva uspijevaju nekako u izvlaĉenju iz okruţenja u
kojem su se našli.

Nekoliko tipova u to vrijeme već bacaju

molotovljeve koktele u pizzeriju. Pucaju stakla,
vatra se širi prostorom. U kvartu odjekuje alarm.
Punto je u plamenu, takoĊer. Zapalili su i njega.
Nakon par minuta zaĉule su se policijske sirene.

Pero i Frane su stali s trĉanjem tek kada su našli

zgradu s otvorenim portunom. Ušli su i popeli se
na zadnji kat. Frane otvara otvor koji vodi na krov.
Popeli su se oba gore. Sjeli su na pod, uspuhani,
539
 Jure Karamarko

nesvjesni svega. Desetak hitaca je ispaljeno, svih

desetak je promašilo. Pizzerija je zapaljena, auto
takoĊer.

Pero uzima mobitel.

- Šta radiš?

- Nazvat ću Ivanu.

- Nemoj biti lud, majku mu jebem. Ne zovi, ne radi

greške. Smiri se još malo. Uzmi moj mobitel i zovi
Lucu na njezin.

- Imaš pravo. Daj, molim te, nazovi isti tren.

- Halo. Frane, jeste li dobro?

Luca je zabrinuta. Ĉule su da se nešto dogaĊa.

Policijska vozila su se razletala po cesti.

- Sve je pod kontrolom, tili smo ĉuti da ste dobro.

Vidimo se tek sutra. Zakljuĉaj dva puta vrata,
Luce. Ĉut ćemo se.

- Frane.

- E.

- Ĉuvajte se.

540
 HULIGAN PERO

Odahnuli su malo.

- Šta ćemo sad, Pero.

- Daj mi mobitel.

Uzeo je opet Franin mobitel, upisao broj i nakon

par zvonjenja izgovorio: - Lujo, Pero je. Molim te,
pomogni mi.

Taj poziv se dogodio oko ponoć. Sljedećih pet sati

njih dva su se smrzavali prestrašeni na krovu
zgrade, a tada su se pojavila dva automobila sa ZG
registracijama. Lujo je stigao. Njih dva se spuštaju.
Izlaze iz zgrade i ulaze u auto.

- Daj mi još detalja. - rekao je Lujo Peri nakon što

ga je zagrlio.

- Evo ti ovaj papirić. To je dio od registracije. To je

sve šta znam.

- Frane, reci vozaĉu Lucinu adresu. Vas dva sada

idete kod cura. Ostanite tamo cijeli dan. Nikom se
ne javljajte na telefonske pozive i nikom ne
otvarajte. Dogovoreno?

Lujo im je dao striktne naputke.

- Je, dogovoreno je, brate. - Pero mu odgovara.

541
 Jure Karamarko

- Pero, - Lujo mu stavlja ruku na rame – gledaj me

u oĉi, gledaj me, brate. Dobro je sve. Sve je dobro.
Ajte.

Pero je napravio sve kako mu je Lujo rekao.

Iskljuĉio je mobitel i cijeli dan strepio pred
televizorom išĉekujući bilo kakve vijesti. Luca i
Ivana su na Normabelima cijeli dan. Oko šest
popodne krenule su najave za udarne vijesti na
svim kanalima. Pojaĉali su do kraja TV, a onda je
krenulo.

„Nevjerojatne vijesti dolaze nam iz Splita. Skupina

kriminalaca, koji su se godinama laţno
predstavljali kao policijski inspektori, iznuĊivali su
novac od splitskih poduzetnika. Nakon što su sinoć
zapalili poznatu pizzeriju i dostavna vozila, danas
oko sat vremena iza podne pronaĊeni su ubijeni u
brdima u okolici Kaštela. Prema najnovijim
informacijama, koje smo upravo dobili, policija je
tek sada otkrila ovaj sluĉaj, a kako stvari stoje,
izgleda da je laţnim inspektorima presudio netko
od iznuĊivanih poduzetnika. Više informacija u
vezi s ovim sluĉajem, koji je potresao Split,
oĉekuje se tijekom veĉeri...“

542
 HULIGAN PERO

KRAJ drugog dijela. Ne zaboravite poslati roman

barem jednoj osobi i zapratiti me na Instagramu.
Idemo sada na treći dio priĉe.

543
 Jure Karamarko

HULIGAN
PERO 3
Jure Karamarko

544
 HULIGAN PERO

- Mama, eli Pero zvao danas? - pita Ivana odmah s

vrata dok se mala igra na podu u dnevnom
boravku.
- Nije. - odgovara joj mama i u tišini nastavlja
prati suĊe.

Ivana skida naušnice s ušiju, odlaţe ih na stolić,

izuva s nogu obuću i odlazi do male.

- Taaaaaata. - progovorila je mala dok joj se niz

usta cijede sline.

Ivana ju ljubi i uzima ĉvrsto u krilo. Briše joj sline

i ljubi.

- Mama, idem joj prominit pelenu u sobu. Usrala

se. Cila si mi se umudila, doĊi mamici. Lipoto,
majena.

Lice ţene, koju je depresija slomila, pokušava

svom ditetu podariti neki osmijeh dok minja
pelene. Briše joj guzu uz pjesmicu.

Zbog jedne ljubavi

S kojom se rodimo
Koja ne prestaje

545
 Jure Karamarko

Ţivot ti postane
I ne moţeš bez nje
...
- Pivaj, lipoto moja. Hehehe. Pivat ćeš jednog
dana, oćeš. Vodit će tebe mama i tata na plac pa
ćete ti i Rico pivati. DoĊi sad mami. Ajme kako
mi sada lipo mirišeš.

- Taaaataaaa, taaaaataaaa - mala govori tiho.

- DoĊi, sunce malo, ajmo kod babe. - govori ona i

izlazi iz sobe gledajući praznu kutijicu od
Normabela koja stoji na ormariću.

- Ivana, stavi sve na stol. Ćaća će doći svaki tren

pa da ruĉak bude na vrime.

U stanu je tišina. Ivana stavlja sve na stol, mala se

igra sa svojim igraĉkama na svom posebnom
stoliću dok Ivanina mama skida pregaĉu. Jere se
vratio u stan i odmah daje maloj pusu, a onda
skida kaput sa sebe. Nakon što je oprao ruke i izuo
se, sjeda za stol. Nitko ne progovara, ĉuje se samo
zveckanje pribora za jelo.

- Taaaataaaa. - prekinula je mala tišinu opet.

Ivana odlaţe pribor za jelo, diţe se sa stola i trkom

ide u WC. Pali vodu da šum dok teĉe prekrije

546
 HULIGAN PERO

njene tuţne jecaje. Gleda u ogledalo svoje ispijeno

lice koje izgleda kao da je desetak godina starije.
Umiva se hladnom vodom, pokušava malo
udahnuti. Mora se malo sabrati. Ĉeka ju taj mali
anĊeo i mora biti najbolja verzija sebe u ovom
trenutku.

ZAGREB

Veĉer je, malo je ĉak i prohladno. Onaj varljivi

proljetni zrak koji te prevari pri izboru odjeće, pa
se obuĉeš slabo, a onda ti bude hladno i naveĉer
ulazi pod kosti. U uliĉici stoji parkiran prijenosni
štand na kotaĉima preureĊen za prodaju
hamburgera. Ploĉa je zagrijana dobro. Nekoliko
komada mesa se prţi dok desetak prolaznika
ĉekaju da preuzmu svoju hranu.

- Evo, šinjorina, dobar tek van ţelin.

- Hvala ti, mladiću. Po naglasku te i ne trebam
pitati od kuda si. Preoĉito je.
- Ae. - odgovara on i stavlja priloge u sljedeći
burger. - Oćete ovaj drugi da vam stavim za poniti
ili ćete i njega ode?
- Naravno, slobodno mi taj zapakiraj dok ja ovoga
pojedem. Hvala ti. Jako si ljubazan.

547
 Jure Karamarko

Veĉer lagano odmiĉe i smjena mu se bliţi kraju.

Taman kada je oprao i sredio sve, dolazi šef pred
zatvaranje.

- Pero, danas smo imali jako dobar dan, uzmi si

300 kuna.
- Hvala vam, šefe. Puno vam hvala.

Noć je proveo bez sna gledajući u plafon. Iz

novĉanika je nekoliko puta vadio sliku Ivane i
male. Okretao se neprestano. Već oko 6, svjestan
da ovu noć nema spavanja, ustao je iz kreveta.
Skida sve sa sebe i odlazi na tuširanje. Voda iz
tuša pada po njemu dok on drţi ruke naslonjene na
zid. Skuhao je kavu, sjeo za mali kuhinjski stol i
otpija prvi gutljaj gledajući u zid na kojem
kazaljka sata, ona za sekunde, ide lagano u krug.

Na liniji koja stoji na noćnom ormariću pušta si

lagano pjesmu da ga malo digne ovako rano u
jutro. Da mu malo krv prokljuĉa u venama. Nije
pojaĉao jer ima i cimera u drugoj sobi. Pojaĉao je
samo onoliko da dobro ĉuje.

Pape i dida
Bili su Torcida
Bila je boja
I sina moga
Uvik smo znali

548
 HULIGAN PERO

Za riči znane
Uvik smo pivali
Marjane, Marjane
...

U tren je vrijeme proletjelo. Zakljuĉava vrata stana

i izlazi na ulicu. Nakon pola sata pješaĉenja ulazi
u poslovnicu banke. Prva mušterija je danas. Nije
uzimao redni broj jer je jedini u banci i gospoĊa na
šalteru mu je već s vrata dala znak da priĊe. Prilazi
šalteru.

- Dobro jutro, gospodine, kako vam mogu

pomoći? - upitala ga je ljubazna gospoĊa .
- Dobro jutro i vama. Ja bi uplatio novac na raĉun
jedne osobe.
- Nema problema, gospodine. Imate li broj raĉuna
te osobe?
- Naravno, evo imam zapisano. Tu je sve. - govori
on i dodaje papirić preko pulta.
- Vašu osobnu, molim.
- Evo ga, tu je.
- Koliko ţelite uplatiti?
- 280 kuna. - govori on i stavlja 300 kuna na pult.
- Primatelj je Ivana?
- Je, je, Ivana.
- Potpišite ovdje. - rekla je gospoĊa nakon par
trenutaka.

549
 Jure Karamarko

Pozdravio je i izašao iz banke gledajući u grafit na

zidu preko puta na kojem je pisalo: Mamiću

odlazi!

SPLIT

Ivana ranije izlazi iz stana. Dolazi do bankomata i

ubacuje karticu te ukucava pin. Stiska tipku Stanje
i kad je vidjela da ima 280 kuna, vadi karticu i
ulazi u dućan. U košaru stavlja spizu, namirnice,
pelene i pokušava u glavi izraĉunati cifru da joj ne
premaši iznos koji moţe potrošiti.

Nakon kupnje ulazi s vrećicama u stan i već s

vrata pita mamu:

- Je l‟ zvao Pero?

- Nije. - odgovara joj mama.

Ona iz vrećice stavlja stvari na stol dok mala na

kauĉu sjedi, drţi boĉicu s Hajdukovim grbom i
pije svoje mlijeko. Tad je zazvonio telefon. Ona
trkom ide i podiţe slušalicu.

550
 HULIGAN PERO

- Dobar dan, radimo anketu na temu... - javio se

glas nepoznatog muškarca. Poklopila mu je u pola
reĉenice i lagano se vratila do stola.

Zazvonilo je opet. Ona opet odlazi do telefona.

- Odjebite s anketama... - izderala se u slušalicu.

- Ljube, ja san. - rekao je Pero tihim glasom.

- Oprosti, nisan se smila izderat ovako. - govori

ona i uzima malu u krilo. - Pilaju ovi sa anketama
stalno. Prije par sekundi je zvao opet pa san
poklopila. Nisi zvao juĉer.
- Cijeli dan sam radio, nisam ni na pauzu išao.
Poslije je bilo prekasno. Nisan moga spavat noćas.
Di je mala?
- Evo je u mene, reci nešto, stavit ću joj slušalicu
na uho.
- Ljubavi tatina.
- Taaaataaaa. - reĉe ona i razvuĉe osmijeh koji
osvaja. – Taaaataaaaa eeeee.
- Pero, kako si? - nastavlja Ivana dok treska malu
u naruĉju.
- Drţim se, kako si ti?
- Bilo je i boljih dana.
- Ivana, neman više inpulsa, iz pošte te zoven.
Ĉujemo se sutra. Zvat ću te. Ljubi malu, molim te.
- Oću, oću. Volin te, anĊele. - reĉe ona kroz suze.

551
 Jure Karamarko

- I ja tebe. - govori on dok napušta govornicu, a

slijeva mu se suza za suzom niz lice.

Vratimo se sada malo u prošlost. Nakon što su ga

mafijaši drţali u šaci, dogodilo se što se dogodilo.
Lujo je došao sa svojima i “poĉistio teren”. Kada
je izgledalo da je sve gotovo i da je priĉa
zakljuĉena, ispostavilo se da je ta ekipa imala i
politiĉko zaleĊe i veze u samoj policiji. Medijska
buka oko cijelog sluĉaja slegnula se već nakon par
tjedana zbog drugih top-vijesti i nekih novih tema
za crne kronike. Ĉim je tema otišla pod tepih, Pero
je svakih par dana imao osjećaj da ga netko drţi na
oku. Da ga se prati. Jedno jutro oko šest sati Lujo
je došao na vrata s nekoliko prijatelja.
- Pero. Nije dobro. Imam informaciju da će te
pokušati maknuti. Moramo te skloniti na neko
vrijeme.
- Kako misliš maknuti?
- Ne ţeliš znati kako. Vjeruj mi. Bilo bi najbolje
da odeš s nama u Zagreb. Da se malo skloniš dok
se sve ne smiri. Njih dvije neka odu kod njezinih
na neko vrijeme. Najbolje je za svih tako.
- Bojim se za njih.
- Ne brini se, vjeruj mi. Ne brini se, ali ti bi se
morao malo skloniti. Sredit ću ti neki posao na
neko vrijeme i sve će proći dobro.
- Neću nikakav posao. Sam ću se snaći.

552
 HULIGAN PERO

Ivana se pripremila za selidbu i Lujini momci su

pomogli prebaciti sve kod njezinih, a Pero je
otišao s njima u Zagreb. U policiji su mu rekli da
traje interna kontrola i da se traţe loši policajci i
suradnici mafije te da bi to trebalo biti uskoro
sreĊeno. Ovaj put su na sluĉaju zaista radili
najbolji inspektori jer nekoliko mrtvih tijela
uzdrmala su cijelu policiju i dignuli sve sluţbe na
noge, pa je u Split došlo i pojaĉanje iz Zagreba.

- Lujo, dovoljno si mi pomogao. Vidiš kako je

ispalo. Molim te, kad doĊem u Zagreb, nemoj mi
više pomagati. Ne ţelim vidjeti nikoga od tvojih.
Pustite me, snaći ću se.
- Pero, gle!
- Ne zanima me. Nema: gle! Završili smo tu temu.
Idem spasiti ţivu glavu i jer mi ditetu triba otac i
za 5 i za 50 godina. Samo zato. Nemojte mi više
pomagat i rješavat situacije.

U Zagrebu je neko vrijeme spavao u studentskom

hostelu, a onda je pronašao stanĉić u neboderu.
Stariji dida kojem je umrla supruga je odluĉio
iznajmiti pola stana da pokrije dio reţija i Pero je
prvi naletio na oglas koji je bio zalijepljen na
banderi u ulici kojom je prolazio. Ĉinilo mu se
idealno. Za svega par stotina kuna uspio je naći
mjesto gdje moţe prespavati, otuširati se, spremiti
nešto za jelo.

553
 Jure Karamarko

- Deĉec, ja nemam ovdje taj vaš internet. Nemam

niti telefon. Ako ti je problem, onda ti ne mogu
pomoći.
- Dida, nema problema, zaista. Bitno da iman di
prispavat. Ova slika na zidu. Je l‟ ovo „82.?
- Je, to je ta godina. Ćiro i bijeli šal. Rado se
sjećam tih ponosnih godina sa Ćirom.
- Mi doli se sramimo naših vremena s njim. Nego,
dida, pustimo mi sad Ćiru. Ima li ode u kvartu di
banka blizu?

Svako jutro je odlazio u poslovnicu banke uplatiti

Ivani sav novac koji je zaradio dan ranije. Sebi bi
ostavio svega 30-ak kuna svaki dan. Samo da ima
za telefonski poziv i da odvaja sa strane da plati
stan didi svaki mjesec.

- Dobro jutro, ispriĉavamo se. Moţemo li dobiti

trenutak vašeg vremena za anketu?
- Ne moţete! Dosadili ste i Bogu i vragu više.
Prestanite zvati! - poklopila je drsko Ivana i ovo
jutro.
- Ćeri, moraš se smiriti malo. Puknit ćeš. Poludit
ćeš.
- Mama, nisan ga vidila 3 miseca. Teško mi je.
Fali mi, fali maloj. Ovo je ubitaĉan ritam. Melje
me, ubija me.
- Znan sve, ljubavi. Znan sve.

554
 HULIGAN PERO

Zazvonio je telefon. Pero je nazvao napokon.

- Ej!
- Nisi ţivĉana? Biće nisu još zvali za anketu?
- Ma jesu, jesu. Smirena san jutros.
- Uplatija san ti 400 danas. Juĉer sam otuka 2
smjene.
- Pero, nemoj se uništavat toliko.
- Neka. Mogu ja.
- Fališ mi. Prokleto mi fališ.
- I ti meni, jako. Moramo se vidit.
- Kako kad ne smimo? Ne ţelim te u opasnost
dovest.
- Ne brini. Imam plan. Sinula mi je ideja na pamet.
- Kakav plan? - znatiţeljna je ona.
- Ne mogu sada, ispucao sam poziv. Ĉujemo se
sutra.

Mama joj je već zabrinuta.

- O kakvim planovima priĉaš, Ivana?

- Ma nebitno. Zaboravi. - govori ona i uzima malu.
- DoĊi mami, ljubavi. Amo pivati majo, amo:
volin te Hajduĉe od kada znan za sebe, i nakon
pobjede i kad ti ne ide, uvik san uz tebe.
- Taaaataaaa, taaataaaaa.
- I meni fali tatica isto. DoĊi da te ljubin.
- Ivana, ubit će nas taj Pero. Koštat će nas. Ćaću i
mene će infarkt svaki dan uvatit. Samo gledaj što

555
 Jure Karamarko

nam radite. Odma san ja znala, od prvog dana

kada si upoznala tog huligana, ja san znala...

Ivana se okrenula i s malom otišla u sobu. Nije

uopće pokušavala odgovoriti ili se prepirati s
mamom jer bi samo pogoršala situaciju i
dolijevala ulje na vatru. Jednostavno nema smisla.
Pustila je temu i povukla se u svoj mir. Najviše joj
je trebao mir da ostane normalna.
- Oćemo u šetnju, ja i ti? Ha? Mala frajerice.
Oćemo, oćemo. Ae. Ma nauĉit ćeš ti još malo taj -
ae. Da te ĉujem: ae, ae. Igra se s malom i
pokušava ostati pozitivna. - Mi ti u Splitu kaţemo
ae. Ade reciiii aeeeee.

Pero je odradio svoju smjenu. Pustio ga je šef

malo ranije da se odmori jer danima već radi i po
nekoliko sati duţe. Nakon posla premoren hoda
gradom korak po korak. Mogao je i tramvajem tih
nekoliko stanica, ali nije, štedi svaku moguću
kunu i radije hoda duţe nego da plaća kartu.

Paše mu lagani hod danas, paše mu stanje bez

misli, paše mu svaki prolaznik koji ga u guţvi
zakaĉi ramenom. Neki ljudi kaţu da imaju loš dan.
On pak ima jako loš period. Fali mu Ivana, fali mu
vlastito dijete, fali mu Split, fali mu Hajduk, fali
mu njegov dom, njegov Poljud. Trudi se ostati
svoj, jak u glavi, smiren. Ima dana kada mu to ne

556
 HULIGAN PERO

polazi za rukom. Ima dana kada misli da se

situacija u gradu neće smiriti nikada i da će morati
strahovati za sebe i za najmilije još dugo.

Hoda ulicom, gleda fasade i grafite, gleda ljude

koji uţurbano idu svatko svojim pravcem. Gleda
kolportere koji hodajući ulicom najavljuju veliku
utakmicu za Dinamovo proljeće. Uz sam rub
zgrade stoji neki mladi deĉko i na gitari dobro
svira staru dobru stvar Fosila.

I baš je dobro
Vidjeti te opet
Staviti ruke
Na tvoja ramena
Kao nekad
Poljubi me njeţno
Za ona dobra, dobra
Dobra, stara vremena.
...

Posegnuo je rukom u dţep. Nema baš puno

novaca kod sebe, ali ţeli nagraditi tu strast, tu
emociju koju je ugradio u izvedbu. Vadi 2 kune i
daje mu od srca. Naslonio se malo sa strane da

557
 Jure Karamarko

posluša još nekoliko pjesama. Nakon desetak

minuta deĉko je zastao sa sviranjem.

- Buraz! Hej, buraz!

Pero je u svom svijetu. Ne shvaća da ga ovaj zove.

- Buraz! Hej.

I dalje ga ne doţivljava. Gleda nekamo u daljinu, a

onda se ovaj malo jaĉe proderao.

- Buraz! Hej ti!

- Aaaa, ee. Mene zoveš?
- Da, da. Tebe. Jesi li dobro? Ne izgledaš dobro,
baš.
- Sve je u redu, ne brini.
- Daj reci neku tebi dragu stvar da odsviram.
- Kakvu stvar?
- Daj neku pjesmu, odsvirat ću.
- Kada nekog voliš. Znaš li tu?
- Od Ţaka?
- Ma kakvog Ţaka. Od Raţova.
- Prvi put ĉujem za njega. Neku drugu?
- Ne treba. Idem dalje. Hvala ti kao da jesi.

Pero se udaljava dok u pozadini ĉuje gitaru i deĉka

koji je već krenuo s novom pjesmom. Ona

558
 HULIGAN PERO

savršeno odzvanja ulicom dok se ljudi ţure s

nekim svojim obavezama i ţivotom.

Uvijek sam ţelio biti heroj

Ne kao James Bond
Prokleti tajni agent
Ţelio sam biti heroj
Heroj ulice, bar jedan dan
Djevojko bar jedan sat.
...

Napokon je došao do zgrade. Otkljuĉava vrata i

ulazi. Nije mu se dalo liftom, nego je hodao s noge
na nogu laganim hodom stepenicu po stepenicu.
Totalno depresivan, umoran, potrošen i tuţan ide
prema svom katu. Ĉim je ušao u stan, samo je izuo
patike s nogu i onako u robi se prebacio preko
kreveta i zaspao premoren isti tren. Nije išao ni
pod tuš. Nije bilo snage. Jednostavno nije bilo
snage. Nije.

Vrijeme je prolazilo i svi dani bili su jednaki.

Posao, spavanje, odlazak u banku i slanje novca
Ivani. Duga šetnja od posla do stana, krevet, tuš i
u krug. Svaki dan bi u povratku zastao pored
deĉka koji svira gitaru i ubacio bi mu kunu,
najviše dvije jer nije mogao više. S druge strane
osjećao bi nelagodu da samo zastane i posluša ga
kako svira i pjeva, a da ne nagradi njegovu strast,

559
 Jure Karamarko

ljubav i emociju. Ovako bi ubacio kunu-dvije i

zastao, naslonio se na zid i odlutao nekamo daleko
mislima.

Jednu veĉer vraća se s posla. Već iz daljine ĉuje

kako momak svira staru stvar Vladimira Koĉiša
Zeca “Ispod marelice”. Prilazi, ubacuje mu dvije
kune dok on u zanosu pjeva.

Bili smo klinci

često bjeţali mi
na kraj ulice
ispod marelice.

U hladu voćke
ja sam brojao točke
s njene svilene
tanke haljine.

I sad pamtim sve

Njene tople poljupce
I svaki njen dodir
U hladu marelice.

A ja spreman za let
Za osvojiti svijet
Nije sanjala to
Htjela je lagano
Zadnji put poljubila me

560
 HULIGAN PERO

Ispod marelice.
I sad poţelim
Da je zagrlim
Da je sakrijem
Da je poljubim
Da joj dirnem lice tu
Ispod marelice.
...

Naslonio se na svoje staro mjesto. Zatvorio je oĉi i

slike su samo navirale. Svaka scena s Ivanom. Sve
njihove faze, njeno lice, poljupci, sve dobro i loše
što su prošli. Suza je išla opet, pa još jedna, pa još
jedna iza...

- Buraz! Ţeliš li neku stvar da ti odsviram?

- Ne znaš onu koju bi ja. Vidimo se. Uţivaj u ovoj

veĉeri. - rekao mu je Pero i krenuo ulicom dok mu
se još jedna suza skrivećki spuštala od oka pa
preko nosa.

Momak zna da Pero pati za nekim. Njima ne treba

crtati, glazbenici to osjete. Svakog dana pogodi ga
nekom laganicom, nekom tuţnom pjesmom. Pero
uvijek naleti baš kada ovaj svira neku koja budi u
njemu emociju.

561
 Jure Karamarko

- Ivana, javi se na telefon - mama viĉe iz kuhinje -

ruke su mi prljave pa ja ne mogu.
- Halo. - javila se Ivana odmah.
- Ajmo bijeli, ale. - rekao je Pero s druge strane.
- Lud si. Stvarno si lud. Dobro jutro i tebi.
- Reci to, molim te.
- Šta da kaţem?
- Ajmo bijeli, ale! - ponovio je on. – Reci!-
- Ajmo bijeli, ale.
- Eto, već je bolje, Ivana, ljube, fališ. Ubija me
ovo. Ne mogu više. Vratit ću se u Split pa makar
me ubili.
- Ne budi lud, imaj vjere. Sve će biti u redu. Izdrţat
ćemo.
- Ma briga me.
- Pero.
- E.
- Moţda slušaju telefon, ne priĉaj gluposti, ne
vraćaj se dok se ne sredi sve, isplivat ćemo. Ne
brini, ljube.
- Sve mi fali, naš mali anĊeo, ti, Split, Hajduk...
Sve.
- Pa, eto, Hajduk ti igra u Zagrebu za vikend. Nisi
pratija? U Zagrebu igraju. OtiĊi na utakmicu.
- Ja ne znan koji dan je, ljube. U kaosu sam
velikom.
- Oćeš mi uĉinit uslugu, ljube?
- Reci. Kakvu uslugu?
- Obećaj da ćeš me poslušati.

562
 HULIGAN PERO

- Obećavan. Eto. Reci sada.

- OtiĊi na Hajduka. Kupi kartu za gostujući sektor.
Nemoj ići na tribinu di su ostali gledatelji, nego
baš uzmi za tribinu sa gostujućim navijaĉima i daj
si 2 ure oduška. Pomoći će ti. Viruj mi. Nama je
dobro, preţivit ćemo. Nemoj slat novce sutra. Kupi
kartu za utakmicu.
- Ma neću. Ne mogu.
- Moţeš i hoćeš. Obećaj mi.
- A kako da te odbijem.
- Ljube, moram ti prekinuti, mala plaĉe, gladna je.
Ajde.
- Ajde, ljubin te. Ljubi malu.
- Oću. Ajde, ciao.

Sutradan je Ivana otišla do industrijske zone jer

Frane tamo radi. Dobio je posao u nekom skladištu
gdje vozi viljuškar. Nije ga htjela zvati na telefon.
Toĉno u 3 sata Frane izlazi na vrata, a ona stoji i
ĉeka ga.
- Jesi li ti, nesretniĉe, ikada radija barem jednu
jedinu minutu prekovremeno? - govori ona i gleda
na sat ĉudeći se kako je izašao isti tren kada je
smjena bila gotova.
- Nikad. Baš nikad.
- Šta ti je to u kesi? - pita ga ona.
- Ma ništa, neka kliješta.
- Šta će ti kliješta?
- More zatribat, Ivana, nikad ne znaš.

563
 Jure Karamarko

- Laţeš mi. Daj reci mi, molim te da mi laţeš.

Majku ti tvoju, ukra si kliješta na poslu.
- A šta ću, mora san se uklopit meĊu ovu stariju
generaciju da ne buden ka crna ovca. Ode ti niko
ne ide s posla ako barem 2 vide nije u dţep stavija.
- Budaletino. Baš si budaletina, majke mi.
- Šta ima s tobom? Je l‟ Pero zvao? Kako je?
- Kad Luce radi sutra?
- Slobodna je. Idemo na Cetinu malo. Pao je
dogovor. Ja iman isto slobodan dan pa smo
kemijali da odemo malo.
- Zaboravi to.
- Šta da zaboravin?
- Cetinu. Bija si u ĉetvrti osnovne, to ti je dosta.
Luca sutra ĉuva malu.
- Di ćeš ti?
- Mi. Mi, Frane. Mi. - govori mu ona.
- Tko mi? Ne razumije on ništa. Zbunjeno ju gleda
dok skriva kesu s kliještima da mu netko od šefova
ne bi vidio.
- Ja i ti. Idemo sa Torcidom u Zagreb. Veĉeras nas
prijavi za put. Neće niko skuţit da smo otišli iz
Splita do Zagreba. Moran ga vidit. Moran, Frane.
- Šta ako te prate? Moţe sranje nastat. Znaš da je
zajebano.
- Neće, sa Torcidom ćemo. Neće nikom to pasti na
pamet. Prijavi nas i idemo u bus.
- Javit ću Luci. Frane klima glavom. Kako da ju
odbije kad su obitelj. Kad mu je Pero kao brat.

564
 HULIGAN PERO

- Ne, nemoj zvati, reci joj veĉeras bez mobitela kad

se vidite.
- Imaš pravo. Zna li Pero?
- Ne, nisan tila preko telefona, ali 99 % sam
sigurna da će biti tamo.
- Skupim te sutra onda u garaţi u Tomija?
- Moţe. Frane, fala ti, fala za sve.
- Ne zahvaljuj, zajedno smo u ovom. Obitelj smo.

Ivana je jedva uspjela zaspati od uzbuĊenja. San

nije htio na oĉi. Znala je da će sutra vidjeti svog
Peru i da će mu to biti iznenaĊenje jer on ne zna da
ona dolazi. Mala se probudila već u 6 sati. Nakon
što joj je dala mlijeko, promijenila joj je pelene i
legla ju da opet zaspi. MeĊutim, ona ne ţeli
spavati, samo se smješka i govori:

- Taaataaaa, taaataaaa.

Ivani suze idu na oĉi.

- Danas ću viditi taticu, anĊele. Danas će priniti

puse od tebe i reći ću mu da ti fali i da ga jedva
ĉekaš viditi. Znaš, bebi moj mali, zloĉesti ljudi nas
razdvajaju, ali Hajduk će nas danas spojiti. Ništa
nam ne mogu, bebo, ništa. Ajde, sada spavaj još
malo, još samo malo da i mama još odspava. Ajde,
doĊi, taaaakooo, etooo....

565
 Jure Karamarko

Mala je zaspala, a i Ivana s njom jer još sat-dva sna

ako uhvati, spasit će ju.

Pero je na poslu u jutarnjoj smjeni. Nadao se da mu

šef ovaj put neće reći da ostane i popodne jer je
vikend. Ispalo je zaista dobro jer nije traţio da radi
i naveĉer i zato je jako sretan. UzbuĊen je, ushićen,
podrhtava od sreće. Hajduk opet, Hajduk-Split na
terenu, a on na tribini. Barem na trenutak da mu
misli odlutaju u neki paralelni svemir.

Dok on odraĊuje jutarnju smjenu i pri kraju je,

Frane i Ivana su već s navijaĉima prošli Dugopolje
i spajaju se s autocestom. Ona je uzbuĊena, noge
joj se tresu od nervoze, a Frane je smiren totalno.

- Je l‟ ti to u busu rolaš joint, budalo?

- Ne, rolam u parku na klupici. Nego di, nego u
busu.
- Prijavit će te netko.
- Tko će me prijavit, ludo? Jesi ti normalna? Pa
nije ti ovo Samoborĉek ili onaj APP. Pogledaj oko
sebe. - odgovara joj Frane i nastavlja: - Prijavit će
me moj kurac, još će se posvaĊat kome ću dat
prvom. Hahahaha
- Ne psuj, idiote jedan. Bolestan si stvarno.

566
 HULIGAN PERO

Pero nakon posla kreće prema Kranjĉevićevoj. U

glavi mu se vrti Ivanina reĉenica koja mu govori da
kupi kartu. Vrti mu se dio:

- OtiĊi na Hajduka. Kupi kartu za gostujući sektor i

daj si 2 ure oduška. Pomoći će ti. Viruj mi. Nama
je dobro, preţivit ćemo. Nemoj slat novce sutra.
Kupi kartu za utakmicu.
- Ma neću. Ne mogu.
- Moţeš i hoćeš. Obećaj mi.

Hoda ulicom i govori sebi u bradu:

- O, mala ludice, stiţeš mi u Zagreb. Siguran sam.
Sjetila si se naĉina. To je taj plan koji si
spominjala?

Srce mu ubrzava, koţa mu se jeţi. Diše duplo brţe

od ushićenja. On je siguran, odjednom, da mu
Ivana dolazi. Pored stadiona je već 3 sata prije
poĉetka utakmice. Kupio je svoju kartu i ušao
meĊu prvima na gostujuću tribinu. Navijaĉi
pristiţu polako, vješaju se transparenti. Pero gleda
momke i cure iz raznih gradova i mjesta koji
pristiţu i vješaju svoje transparente po ogradi.
Ĉekaju se autobusi iz Splita. On ĉeka Ivanu. Ima
osjećaj da je ona u busu. Siguran je da je.

Kako se bliţi poĉetak utakmice, tako se nervoza

povećava. Autobus stiţe na stotinjak metara do

567
 Jure Karamarko

stadiona, a tada neka grupica od dvadesetak

maskiranih momaka kamenjima gaĊa u pravcu
autobusa. Pucaju stakla, navijaĉi izlijeću iz busa,
policija puca u zrak.

Frane je bacio torbu Ivani preko glave i polegao ju

sebi u krilo da se ne ozlijedi od frcanja stakla. Da
ju ne pogodi nešto. Ona je vrisnula od šoka. Sve je
trajalo svega par minuta. Policija odluĉuje da se
autobus koji je došao iz Splita vrati, a iz nekog
samo njima poznatog razloga nisu htjeli ni
raspravljati s ljutim navijaĉima. Pokušavaju
objasniti nekom zapovjedniku da su napadnuti, da
nemaju veze s dogaĊajem, ali policiju ne interesira,
i nakon što se na mjesta gdje su porazbijana stakla
stavio karton, slijedi naredba da se krene natrag.

Pero je na tribini razoĉaran. Priĉa se proĉula isti

tren. Ljudi su dobili poruke na mobitele i svi već
znaju da su im braća vani napadnuta i da ih policija
neće pustiti na tribinu. Ivana plaĉe od tuge.
Predugo je ĉekala. Predugo da bi ispalo ovako.
Ljuta je na cijeli svijet. Ona samo ţeli svog Peru
natrag, ţeli svoj ţivot natrag, samo da bude kao
nekada.

- Frane, nije pošteno. Nije.

- Bit će sve dobro, viruj. Izdrţali ste sve pa ćete i
ovo.

568
 HULIGAN PERO

- Di je opet gostovanje?
- Opet je u Zagrebu. Znaš da je pola ove tramvaj-
lige odavde. Pokušat ćemo za 2 tjedna opet. Šta da
ti kaţem drugo.

Vratili su se u Split. Ivana je preko puta stana

primijetila neke sumnjive ljude i uhvatila ju je
panika. Misli da ju prate tako da preko nje mogu
doći do Pere. Istu veĉer je otišla u policiju i
zatraţila zaštitu jer je u strahu za obitelj. Inspektor
ju je izvijestio da su u posljednjih par dana uhitili
desetak ljudi koji su upleteni u cijelu mreţu i da se
stišće obruĉ oko velikih riba. Rekao joj je da moţe
uskoro oĉekivati dobre vijesti i da izbjegava
susrete s Perom da ne bi sve krenulo krivim i
neţeljenim tijekom.

Pero je tuţan. Hajduk je pobijedio, ali ne moţe biti

sretan. Nekako je imao osjećaj da mu Ivana šalje
skriveni signal da doĊe na utakmicu i vjerovao je
da će ju vidjeti. I onda se sve karte posloţe na
najgori mogući naĉin. Izbjegava voţnje tramvajem.
Paše mu poluhladni zrak i duga šetnja prema stanu.
Uostalom, ako bi išao tramvajem, tada bi propustio
i par onih pjesama momka na gitari koji svaku
veĉer tako dobro svira. Uvijek na istome mjestu.
Lagano koraĉa uvijek istom rutom, a u uši mu ulazi
stara stvar koju ovaj poĉinje pjevati:

569
 Jure Karamarko

Nekako s' proljeća

uvijek meni doluta
neka čeţnja tamna
tiha mudrost davna.

Spuštam ja stare kofere

na perone sudbine
to je miris zrelih godina
moj kaput, baš je teţak, najdraţa.

Prilazi mu, ubacuje u ĉašicu na podu dvije kune i

staje sa strane, naslanja se na zid. Zatvara oĉi i u
trenutku se prebacuje u neku dimenziju više. U
neki svoj svijet.

- Buraz!
- Ne znaš onu koju ja trebam. Hvala ti. - prekida ga
Pero prije nego mu je ovaj uputio pitanje ţeli li
neku pjesmu po ţelji.

Zakopĉava jaknu do vrata, stavlja ruke u dţepove i

nastavlja hodati ulicom u svom filmu. U svom
svijetu. Ušao je u dućan da si kupi nešto za jelo.
Kalkulira sa svakom potrošenom kunom. Pazi na
svaku stavku. Uzeo je samo najosnovnije
potrepštine. Kupnja mu je uvijek opcija koja traje
dosta dugo jer u kvartu u kojem on ţivi nema ni
jedna Tommyjeva samoposluga, tako da onda hoda
barem 40 minuta do prvog dućana. Zna da

570
 HULIGAN PERO

kupnjom tamo Hajduk profitira i zna da ako kupi u

nekom drugom dućanu bilo što, Hajduk nema ništa
od toga. Usprkos svim problemima koji su ga
zadesili, i dalje je vjeran samo klupskim
sponzorima i nije mu teško 40 minuta hodati.
Stavlja stvari u košaricu i u sebi pjevuši dobru
staru stvar dok mu se u glavi vrte scene navijanja i
videa s one gostujuće Hajdukove utakmice protiv
Sampdorije u gostima. Pjeva u sebi:

Ove noći bit će fešta,

jer ova publika je najluĎa,
za Hajduka ţivot bi dala
jer Torcida je najvjernija...

Malo mu se popravlja raspoloţenje u trenu. Koţa

se jeţi na rukama, pete mu trnu, osmijeh se vraća
na lice. Strašan osjećaj: Hajduk doslovno ljude
vraća iz mrtvih. Nije bitna faza u ţivotu, nevaţno
je koliko velik i teţak je problem, raspoloţenje, sve
postaje nebitno, osmijeh odmah dolazi na lice,
stanje euforije obuzima tijelo. On to razumije, on i
oni koji ţive taj ţivot. Dolazi na blagajnu.
Zaboravio je da je u Zagrebu pa se djelatnici
obraća kao da je u kvartu u Splitu:

- Šinjorina. Evo ovo ću i još rizle jedne.

- Kaj ste rekli? - zbunjeno ga ona gleda.

571
 Jure Karamarko

- Šinjorina. Ae. Ma sve u redu, zaboravite. Rizle

jedne, molim vas, uz ovo tu.

Uzima stvari i nakon plaćanja izlazi na ulicu.

- Maksimir će biti rasprodan. Veĉernje izdanje.

Kupite veĉernje izdanje. Dinamo je pred vratima
Evropskog proljeća. Kupite novine. Kolporter ide
po ulici i viĉe iz sveg glasa.

Pribliţavajući se Peri, opet viĉe:

- Evropsko proljeće, prvi hrvatski klub koji će

doĉekati proljeće u Evropi. Zastaje pored Pere i
smirenim glasom ga pita: - Oprosti, imaš li
upaljaĉ?

Pero vadi Hajdukov sluţbeni upaljaĉ i pali mu

cigaretu. Ovaj gleda u upaljaĉ, zbunio se cijeli.
Gleda Hajdukov grb i boje dok mu Pero pali
cigaretu.

- Brale moj, tamo davne devedeset ĉetvrte, proliće

u Evropi, igrali su ti jedan naš klub i Ajax iz
Amsterdama. Je l‟ ti poznato? - reĉe mu Pero dok
ovaj povlaĉi prvi dim. Tapše ga Pero po ramenu
dok on ruku punih novina gleda zbunjeno.

- Buraz... Htio je nešto reći, ali Pero ga prekida.

572
 HULIGAN PERO

- Uţivaj na poslu, još malo i evo prolića. - reĉe mu

Pero i nastavlja svojim putem.

Nakon svega nekoliko metara mozak mu kreće

raditi na najjaĉe. Kopka ga nešto. Okreće se i vraća
do tipa što prodaje novine.

- Mogu li vidjeti naslovnicu, ipak?

- Naravno. Evo. Dodaje mu kolporter jedan
primjerak.

“Nova privoĊenja u Splitu, svakim danom steţe se

obruĉ mafiji koja je desetljećima kontrolirala
grad…”

Naslovnica mu vraća osmijeh na lice.

- Daj mi naplati ove, molim te. Uzet ću ih.

- Zanima te proljeće u Evropi ipak, ha? - zajebava
ga malo kolporter.

Htio mu je Pero reći da će te stranice koristiti za

brisanje guzice, ali prešutio je. Platio je novine i
sjeo na prvi zidić na koji je naišao i otvorio
stranicu koja ga je zanimala. Ĉita, smješka se,
sretan je.

- Još malo, još samo malo izdrţi, brale.

573
 Jure Karamarko

Ostavlja novine na zidiću i sretan odlazi u pravcu

svoje zgrade.

Ivana je već ujutro dobila stotine poziva i poruka.

Svi su vidjeli novosti i jedva ĉekaju da agonija
proĊe. Ĉeka uz telefon, mala se igra na podu. Ivana
pije kavu i ĉeka taj poziv. Napokon je nazvao.

- Jesi ĉita novine?

- Jesi ĉitala novine?

Oboje su jedno drugom rekli u isti glas.

- Još malo. Još samo malo, ljube. - govori ona.

- Ivana.
- E.
- Reci mi jesi bila tamo?
- Kako si znao?
- Jesi li bila?
- Jesan, jesan, mili moj. Sve znaš.
- Oćeš opet probat?
- Oću, uskoro. Ako bude brojeva, kupit ću ti, znan
koju boju voliš. Ivana malo pokušava
zakomplicirati razgovor u sluĉaju da netko sluša pa
da ne poveţe o ĉemu njih dvoje govore. Pero je
odmah shvatio.
- Znaš da mi je bijala najdraţa. Uzmi mi bijelu.
- Ljube. Saĉekaj sekund, netko ti ţeli reći nešto. -
reĉe Ivana.

574
 HULIGAN PERO

- Taaaataaaa, taaaataaaaa. - zaĉulo se sa druge

strane.
- A, ljube tatina, još samo majo i tatica dolazi.
- Taaaaaataaaaaa. - opet će ona.
- Po cile dane ti ona ovako.
- Kako su tvoji?
- A šta da ti kaţen, ćaća svaki dan kaţe da oĉekuje
srĉani udar, mater na Normabelima ka da su tik-
tak. Prate sve vijesti, dnevnike, novine, teletekst.
Kaos. Pokušavan se maknut od njih da me ne
deprimiraju. Kako je tebi na poslu?
- Udeblja san se 6 kila od nezdrave spize.
- Napokon.
- Prikinit će me, potrošija san impulse, ljube.
Moran ća.
- Ajde, ĉujemo se.
- Volin te.
- I ja tebe. Ĉuvaj se.

Nakon par dana u Splitu su opet bila nova

uhićenja. Mediji su izvještavali 24 sata samo o
tomu. Ĉak je i nekoliko politiĉara privedeno.
Nakon toga Ivana je shvatila da više nema onih
tipova u blizini koji su traţili Peru i njuškali okolo.
- Frane. Ja san.
- E.
- Eli se tribamo vidit?
- Ne, ne, mogu i ovako ti reći. Sve isto kao zadnji
puta?

575
 Jure Karamarko

- Jesi li sigurna?
- Da, da, sve san sredila. Luca more odmoriti ovaj
put. Mama će mi uskoĉiti.
- Moţe, dogovoreno onda. Ĉekaj, koji je danas
dan?
- Petak, luĊaĉe. Sutra je to.
- Uf. Jebate, dobro, aj, sve ću sredit. Moran se
malo organizirati, ali smatraj da je sreĊeno.

Pero je opet hodao lagano s posla. Nije bio u banci

već par dana jer zna da Ivana dolazi pa će joj dati
novac osobno.

Subota jutro napokon. Najduţa dva tjedna u ţivotu

su iza njih. Prognoza je dobra, opet ih ĉeka
Kranjĉevićeva. Ima osjećaj da se cijela liga igra u
Zagrebu.

Već u daljini ĉuje akorde, ĉuje gitaru, ĉuje poznati

glas. Još jedna noć i sutra mu dolazi Ivana. Kakav
jebeni osjećaj, iz koţe bi iskoĉio momentalno.
Ulica je za divno ĉudo pusta veĉeras. Samo
odzvanja strana melodija. Veĉeras se momak
odluĉio za drugaĉiju pjesmu, rijeĉi ulaze u uho.
Stvar je tako dobra, Peri tako dobro paše. Ed
Sheeran veĉeras.

I found a love for me

Darling just dive right in

576
 HULIGAN PERO

And follow my lead

Well I found a girl
Beautiful and sweet
I never knew you were the someone
Waiting for me
Cause we were just kids
when we fell in love
Not knowing what it was
I will not give you up this time
But darling, just kiss me slow,
Your heart is all I own
And in your eyes you're holding mine.

- Veĉeras ubijaš. Doslovno ubijaš ovom pjesmom.

- komentira Pero dok ubacuje od srca dvije kune u
ĉašicu.
- Hvala ti, prijatelju. - klima glavom i odgovara
momak dok nastavlja s pjesmom.

Ivana je nervozna. Noge joj trnu.

- Frane, nervozna sam. Ubija me jako ova nervoza.

Danas neće ništa poći po zlu. Je l‟ tako?
- Nadajmo se najboljem. Nadajmo se.
- Pa di ti je optimizam?
- Ne radi se ode o optimizmu. Kada putuješ sa
navijaĉima, ostavi kod kuće sav optimizam i
pomiri se da će te tretirati kao najveći ološ, kao
ubojice, silovatelje ili mafijaše. Nitko im ne moţe

577
 Jure Karamarko

ništa, Ivana. Sad ako poţele, mogu nas isti tren ode
istovarit i drţat vezane pola dana. Ovo je kaos šta
se dogaĊa. Pomiri se i sa tim da i ako doĊemo na
vrime, da ćeš na stadion ući moţda tek oko 70-e
minute. To je neki standard.
- A dobro. Šta je tu je. Jesi ĉita novine ovih dana?
- Je, sve san pratija. Bit će dobro, sve već vidin.
- Napokon. Jedva san izdrţala sve ovo. Još uvik me
strah, ali rješava se. Dolazim k sebi.
- Oćeš pivo popit? - govori Frane i iz kese vadi 3
limenke Hajdukove Bile.
- Ti si lud. Neću sad pit ništa.
- Ugrijat će ti se kasnije, bit će ka pišaka. Uzmi
sad.
- Ma neću. Nije mi do piva.
- A šta ću te ja nagovarat? Triba te molit, jebate, da
popiješ pivo i pomogneš Hajduku. Ĉudo si.
- Aj daj. Daj. Otvori.
- To te ja pitan. - govori Frane i otvara limenku, a
kako je ona zapjenila, sve isprolijeva sebi u krilo i
po gaćama. - Jeben ti sve da ti jeben.
- Stvarno si smotan. Daj vamo tu limenku. - govori
ona i otpija gutljaj hladne pive.

Bus lagano guta kilometre kroz Liku, a na radiju je

pojaĉana pisma. Na najjaĉe:

S istoka, zapada, sjevera

Ori se pisma najsvetija

578
 HULIGAN PERO

Digla se naša bila zastava

Koja se nikad nije pridala…

Pero je odradio jutro jer nije mogao dobiti

slobodan dan. Kroz jutro baš i nije neka prodaja
tako da je više odmarao negoli je radio.
PreuzbuĊen je. Srce mu kuca na najjaĉe. Ima
osjećaj da će iskoĉiti. Nakon toliko ĉekanja,
skrivanja i strahovanja napokon će vidjeti svoju
ljubav. Napokon će ju zagrliti. Našli su naĉin, našli
su rješenje, preko Hajduka. A kako drugaĉije nego
preko Hajduka. Pospremio je radno mjesto,
presvukao se i trĉeći krenuo u pravcu
Kranjĉevićeve da ne plaća tramvaj. Nakon jednog
sata napokon je tamo, dolazi k sebi, hvata malo
zraka i kreće prema blagajni kupiti kartu.

U redu su ga drţali više od sata iako proces kupnje

karte moţe trajati svega 5 minuta. Bez ikakvog
razloga kreirana je kolona i sustav prodaje karata
ide toliko sporo da on već postaje nervozan. Na
ulazu ga pretresaju 3 puta, izuvaju mu patike,
skidaju robu s njega. Nije im dosta pa ga izdvajaju
sa strane, naslanjaju na zid i opet pretraţuju, ali
ovaj put ga pretraţuje specijalac s rukavicama na
rukama i provjerava ima li u hlaĉama pirotehniku.

Iz traperica mu vade kaiš jer je na njemu metalna

kopĉa pa su procijenili da bi on mogao nekoga

579
 Jure Karamarko

ozlijediti. Nakon što mu je oduzet kaiš još jednom

su ga snimili kamerom dok je u ruci drţao osobnu
iskaznicu u razini oĉiju. Napokon ga puštaju na
tribinu.

Ivana i Frane prolaze kroz istu torturu. Njih se na

Luĉkom, na naplatnim kućicama, drţi gotovo 2
sata bez ikakvog obrazloţenja. Nakon što je
policija grupirala vozila, krenuli su prema
stadionu. Oĉito je da će kasniti i to debelo. Karte
su već imali, ali to nije nikakva garancija da će
stići na vrijeme. Pretres, snimanje kamerama,
uzimanje osobnih stvari, onda dvostruki pretres,
nekom trostruki. Već je poluvrijeme. Hajduk vodi s
2 gola razlike. Navijaĉi koji su unutra, navijaju bez
stajanja. 95 % od ukupnog broja ljudi na stadionu
ionako su navijaĉi Hajduka.

Pero je nervozan. Stao je odmah na poĉetak tribine

i ĉeka Ivanu. Ĉeka da ju napokon puste da ju
zagrli. Noge mu se tresu od uzbuĊenja. Ona
napokon ulazi, gleda prema njemu i poĉne trĉati.
Skaĉe mu u krilo, ljubi ga, grli ga. Plaĉu oboje bez
prestanka.

Jedno drugom su rekli Volim te stotinu puta. Pao je

i treći gol u meĊuvremenu. Ekipa slavi na tribini i
na terenu, ali njih dvoje ne doţivljavaju nikoga oko
sebe.

580
 HULIGAN PERO

- Napokon, srećo moja. Napokon si tu. - govori

Pero.
- Još malo, anĊele, još malo, ljube. Pred ciljem
smo. Još samo malo.

Taman i Franu puštaju. Dolazi do Pere, grli ga

svom snagom.

- Brale, fališ nam. Jebeno nam fališ. - govori Frane

i opet ga grli. Hajduk vodi, eli? Ajmo navijat,
golupĉići. Još 20 minuta i gotovo, bilo bi šteta ne
okusit malo ovoga. Ajmoooooo. Ove noći bit će
fešta jer ova publika je najluĊa, za Hajduka ţivot bi
dala jer Torcida je najvjernija.

Pero drţi Ivanu zagrljenu još 20-ak minuta.

Utakmica završava, a igraĉi dolaze pod tribinu da
pozdrave. Tribinom odzvanja:

Večeras je naša fešta

Večeras se vino pije
Nek se igra nek se piva
Tko ne pije Dalmatinac nije.

Odmah nakon toga kreće sljedeća pjesma:

Jedna će Torcida
Pivati ovu noć,

581
 Jure Karamarko

Čekaj me, čekaj Splite

Hajduk je šampion.

Ivana drţi Peru za ruku i ne pušta ga. Policija kreće

lagano prazniti tribinu nakon jednog sata. Reĉeno
je da prvo izlaze s tribine svi koji su iz Zagreba ili
su došli bez vozila.

- Frane, ja idem van sa Perom. Ne razdvajam se

sada. Idi natrag u Split sa momcima. Ja ću sutra
doći busom.
- Ivana.
- Frane, odluĉila sam. Predugo sam ĉekala ovo.
- Brale, vidimo se uskoro. - govori Pero, uzima
Ivanu za ruku i kreće prema izlazu.

Trebalo im je više od 40-ak minuta da se izvuku iz

kvarta i izbjegnu sva moguća mjesta gdje ih je
mogao napasti netko od lokalnih navijaĉa.
Napokon se udaljavaju. Sjeli su u park na klupicu.
Priĉali su gotovo 2 sata dok nije postalo prohladno.
Stotine njihovih tema, stotine zagrljaja, stotine
suza niz lice. Podiţu se i kreću laganim hodom u
pravcu Perinog kvarta. Taman je poĉela i kišica
roskati, a njih dvoje zagrljeni idu ulicom. Oni i ne
osjećaju da pada po njima koliko su u svom
svemiru.

- DoĊi, idemo ovim putem.

582
 HULIGAN PERO

- Zašto? Je l‟ to bliţi put?

- Nije, dalji je, ali moraš vidit ovog tipa kako svira.
Svaku veĉer ga poslušam na par minuta.
Oboţavam ga slušati.
- Kako ti kaţeš, neka bude. - govori Ivana i još više
se stišće uz njega.

Pribliţavaju se mjestu gdje momak svira. On se

ovaj put premjestio nekih dvadesetak metara dalje
ispod nadstrešnice jer je kiša dosta pojaĉala. Nije
htio skupiti stvari i otići, nego se samo premjestio i
nastavio svirati. Taman je svirao novu Bebekovu
pjesmu, a onda je podignuo pogled i prepoznao
Peru koji svaki dan navrati. Vidio je da je Pero u
zagrljaju, da blista. Stao je svirati u pola Bebekove
pjesme. Nastao je kratak muk, naštimao je gitaru u
par trenutaka, nabacio osmijeh i poĉeo svirati sa
nevjerojatnom koliĉinom strasti i emocija. Unio se
u ovu stvar kao nikada ni u jednu:

Kada nekog voliš

Učinit ćeš sve
Radiš lude stvari
Neobjašnjive
Kada nekog sanjaš
Vjeruješ u laţ
Daješ sve od sebe
Bez razmišljanja
Osjećaš to u sebi

583
 Jure Karamarko

I jasno je sve
Kada nekog voliš
Voliš kraj sebe
Kada nekog trebaš, ti to znaš
Kada nekog voliš,
Riskiraš
...

Pero i Ivana zastaju, grle se opet, emocije su ih

preplavile. Plaĉu oboje. Opet. Dok se ona stisla uz
njega, on preko njezinog ramena gleda prema
momku koji pjeva i ne staje. Samo mu je glavom
klimnuo u znak zahvale i poštovanja. Zahvalio mu
je za ovaj trenutak, za to stapanje neba i zemlje.

Nakon što je pjesma završila, Pero odlazi do njega,

daje mu ĉvrsti stisak ruke.

- Hvala ti za ovo.
- Tvoja stvar, buraz, tvoja stvar. Nauĉio sam ju za
tebe. Ne ubacuj ni sluĉajno kune u ĉašu. Ovaj
trenutak koji sam prije vidio, najsretniji mi je
trenutak u ţivotu. Hvala vama. - govori on dok
sprema opremu, stavlja gitaru preko leĊa i udaljuje
se kroz kišnu ulicu.

Njih dvoje odlaze u Perin stan. Već je kasno i Perin

cimer već spava pa Pero ne moţe upoznati Ivanu i
njega. Otišli su odmah u sobu.

584
 HULIGAN PERO

Nakon seksa nisu išli na spavanje, nego još satima

i satima izmjenjivale su se teme jedna za drugom.

- Koliko ti cimer ono ima godina? Generacija ste,

je l‟ tako? Hahahahaha.
- LuĊakinjo mala. Da, baš generacija. Hahahaha.
Oĉi ti se sklapaju, ljube. Ajmo na spavanje. Rano
se triba dignit. Za par sati.
- Ajmo. Volin te, Pero, više od ţivota. Sretna sam.
Napokon. Napokon si tu, sada sve ima smisla.
- Znan, ljube, znan, i ja tebe.
- Ĉekala bi te bila vjeĉno.
- Kao Hajduk titulu, eli?
- Spavaj. Laku noć.
- Kada nekog voliš...
- Uĉinit ćeš sve. - reĉe Ivana i tad odoše na
spavanje isprepletenih tijela.

Jutro je osvanulo. Pero i Ivana šuljaju se stanom da

ne probude cimera koji još nije izašao iz sobe.

- Eli još spava?

- A šta ti ja znan. Nekad zna izać tek u podne iz
sobe. Moţda je i umra tamo.
- Boţe luĊaka. Pa jesi ti normalan. Nikad se nećeš
prominit.
- Zajebavan se. Slušaj me, iden ja uzet karte za
Split pa ćemo onda spremit nešto za ruĉak.

585
 Jure Karamarko

- Jesi ti to reka karte. Kako misliš karte?

- Ae. A šta ću. Dvi ću uzeti.
- Nemoj se zajebavat, ljube. Nije još sigurno.
- Ma kad san te sad vidija, ne puštan te više. Ne
zanima me.
- Pero.
- Ivana, idemo zajedno za Split. Odluĉio sam.
- Bojim se.
- Prošlo je. Viruj mi. Idemo popodne zajedno.

Pero sprema stvari u kufere, a ona ga zajebava.

- Ĉekaj malo, ţeliš mi reći da si ţivija u stanu sa

punim zidovima slika od Dinama?
- To je bar bija Dinamo, a ne kriminalna
organizacija. To je cimerovo, stan je njegov. To su
slike iz osandeset druge. Još najbolje da san mu
reka da slike makne. Meni ne tribaju slike, moje
sve je ode, ljube. Sve slike su tu, u srcu, umu, u
fotoalbumu, kako kaţe dobri stari TBF. - govori on
i rukom se udara u prsa na mjesto gdje je srce.
- I di još? - pita ga Ivana.

On vadi novĉanik i iz njega ĉlansku iskaznicu za

tekuću sezonu.

- Ode.
- LuĊaĉe ludi. Nisan to mislila. Stvarno si
bezobrazan.

586
 HULIGAN PERO

- Pa šta pitaš kad znaš šta ću odgovorit.

- Ja san mislila da će te Zagreb opametit malo.
- Mislila si, e. Oćeš kavu?
- More. More, ljube. Al neće te kava spasit za ovo
sa novĉanikom. Kad je autobus taj?
- Ja bi sa onim oko 4 popodne da malu vidin prije
nego zaspe.
- Oćeš javit Luji da ideš nazad?
- Neću mu ništa spominjat. Bolje da nismo u
kontaktu sad.
- Kako ti kaţeš, neka bude. – govori ona i ljubi ga
u lice.

Nakon ruĉka zahvalio je cimeru na svemu još

jednom. Ivana je pomogla da sredi sobu i da ostavi
sve u najboljem redu. Pobacao je sve smeće,
pomogao djedu donijeti drva na kat da ovaj ne
mora ići nekoliko dana u podrum. Ivana je
generalno sredila svaki pedalj stana. Nakon što je
ostavio novac za reţije, još jednom su se
pozdravili. Dida mu je zaţelio da napokon slave
jednom i u Splitu naslov.

- Dida, mi ne slavimo naslove, mi slavimo

zajedniĉke dane. Ajte, pozdrav.
- To ti je stara fraza, Pero. - govori mu Ivana dok
izlaze iz zgrade.
- Njemu je nova sigurno. Nije fraza, to je tako.
- Idemo?

587
 Jure Karamarko

- Ĉekaj me, ĉekaj Splite, ĉekaj jer ja ću doć. -

pjevuši on dok nosi torbe preko sebe.
- Oćemo zvat taksi, ljube ?
- Ma pjehe ćemo brzo. Ne brini.
- Koliko je to brzo?
- Ma 40 minuti.
- Ma ti si lud. Ostavi te torbe. - govori mu ona i
pokušava zaustaviti taksi. - Jebate, 40 minuta bi me
voza po Zagrebu ode ka luĊakinju sa torbama. Pa
oćeš se ti ikad prominit? Koliko je taksi? 30 kuna
biće?
- E.
- Tako si biće i kekse samo ija svaki dan, a meni
laga da jedeš sa ţlicom?
- Evo, taksi ti je stao.
- Do kolodvora, molim vas. - govori Ivana taksistu
koji im stavlja torbe u portapak.

Na radiju neke vijesti o zatvaranju rotora u

Zagrebu. Taksist ţivĉan skroz. Komentira naglas:

- Ovaj grad je katastrofa, majke mi. Ovo je kaos od

grada. Cirkus. Od kuda ste vi?
- Split. Iz Splita smo. - odgovaraju oni.
- U Hajduku katastrofa isto? Kaos je u klubu
ĉujem, isto cirkus? - pita taksist dok parkira na
kolodvoru.
- Je, amigo, teški cirkus. Samo znaš šta. Mi ti
izaĊemo na izbore, pa minjamo, dovedemo nove,

588
 HULIGAN PERO

pa se ne pokaţu dobri, pa odstupe, pa biramo opet,

pa ako su nesposobni, padnu, pa dolaze drugi.
Razumiš? Radimo na tom pitanju našeg cirkusa i
kaosa. Vi ćete ode opet izabrat isto. Pa nemojte se
onda bunit, dobro vam je. Jebeš rotor. Kaj ne?
Ivana, plati ĉoviku, diga mi je tlak. - govori Pero i
vuĉe torbe prema kolodvoru dok ona plaća.
- Šta si ljut? - pita ga ona dok ga sustiţe.
- A kako neću bit. Jesi mu manĉu dala?
- Nisan.
- E, dobro onda. Jeba ga rotor i cirkus da ga jeba.
- Muĉi, ajde, dobro da nije vidija naš novi rotor u
Splitu.
- Kakav rotor u Splitu?
- Ma zaboravi. Propustija si dosta toga. Kasnimo.

Smjestili su se i zavalili u sjedala. Torbe su već

dolje. Par minuta prije polaska u autobus ulazi
kolporter i nudi ljudima novine. Pero kupuje
Slobodnu Dalmaciju. Nije ljubitelj novina
pogotovo od kada su se mnoge svrstale na stranu
zla, ali uzeo je ovaj puta više radi kriţaljki da mu
vrijeme proĊe brţe. Preklapa novine pa će malo
kasnije kada krenu, riješiti kriţaljku.

- Jesi li uzela vodu?

- Jesan, jesan. Sve imamo. Šta si nervozan?
- Jedva ĉekan malu vidit.

589
 Jure Karamarko

- Stalno govori: taaaataaaa. Ne staje. Vidit ćeš

slatkicu.
- Sutra odma iden posa traţit. Nema zajebancije.
- Šta si planira?
- Bilo šta za poĉetak. I moramo autić uzeti uskoro.
- Punta?
- Ae. - govori on i grli ju dok mu ona stavlja glavu
na rame. Smije se. Sretna je, presretna.
- Punto je sve. Strijela naša.
Autobus se nekako iskopava iz guţve jer je ura
kada svi idu s posla. Napokon su na Luĉkom,
spajaju se s autoputom. Ivana je zaspala nakon
dvadesetak minuta voţnje. Pero vadi one novine i
lista redom traţeći kriţaljku.

“Na Lovrincu ekshumirano tijelo nestalog turista.”

Naslov u crnoj kronici privukao mu je malo

pozornost, ali nije ga toliko zainteresiralo da bi
ĉlanak i ĉitao. Samo je okrenuo na sport i na teme
o Hajduku. Nakon svega minutu ne da mu nešto
mira pa okreće opet natrag stranicu na crnu
kroniku. Poĉne ĉitati onaj ĉlanak:

“Nakon što je eshumirano tijelo na

Lovrincu, obdukcija je pokazala da se ipak
radi o nestalom turistu kojem se gubio svaki
trag u nerazriješenim okolnostima. TakoĎer
je potvrĎeno i da je cijelo izvješće o tomu da

590
 HULIGAN PERO

se radilo o vješanju lokalnog ovisnika

laţirano. Naime, turist je preminuo od
ubodnih rana oštrim predmetom. Istraţitelji
su tako zaključili slučaj i turist koji se
smatrao nestalim, naţalost, pronaĎen je već
pokopan na tuĎe ime. Sada se samo
postavlja pitanje gdje je i je li uopće ţiva
osoba koju su zamijenili s turistom i za koju
se vjerovalo da je obješena.”

- O, majku ti jebem Ċankersku da ti jebem!

Gospodin što sjedi ispred, okreće se i gleda Peru, a

bakica koja sjedi preko puta, zgraţa se nad Perinim
rjeĉnikom.

- Ivana. Ivana, budi se. Gledaj ovo.

Ona podiţe glavu.

- Šta je, ljube?

- Ţiv je, majku mu jebem narkomansku.
- Ma tko je ţiv?
- Đani. Ţiv je, jeba mu ja mater. Đani.
- Ma ne psuj, budalo. Šta piše. Daj novine.
- Evo ti. Gledaj. Ĉitaj.

Ĉita ona ĉlanak u miru. Polako, reĉenicu po

reĉenicu. Kada je završila, nije mogla a da i ona ne
ispali poznatu Perinu reĉenicu:

591
 Jure Karamarko

- O, majku ti jebem Ċankersku.

Gospodin ispred, opet se okreće.

- Šta gledaš? - pita ga Pero.

Ovaj se okrenuo prema naprijed i više nije mrdnuo.

- Ivana, ništa mi nije jasno. Pokušavam vratiti film.

- Puno toga tu nije jasno, bebo. Pusti sve sada.
Odmori. Nema ništa od brige. - govori ona i opet
se namješta za spavanje.
- Ţiv je, majku mu njegovu. Jesi ga ikad srila di po
Splitu?
- Znaš da bi ti to rekla isti tren. Budi ozbiljan. Tko
zna di je? Moţda je u kanalu negdi. Spavaj i ti
malo, molin te. Spava si samo par sati noćas.
- Ma kakav kanal, taj je ka maĉka. Vidiš da ima 9
ţivota.

Kada su prošli naplatne kućice u Dugopolju, srce

mu ubrzava.

- A šta je, frajeru? UzbuĊen si, ha?

- Srce mi iskaĉe od sriće. Vidi ovaj grad doli. Vidi
ovo, ljube! Vidi kako mi se ruke jeţe. Auffff. A,
gle Poljuda kako me ĉeka. Ajmeeee kako me mami
ona školjka.

592
 HULIGAN PERO

- Lud si, majke mi. E da, Frane će nas saĉekat na

kolodvoru sa Lucinim autom, javila san mu jutros
tako da ne brineš kako ćemo do mojih.
- A di je njegov? Pokvaren?
- Ma kakvi pokvaren.
- Šta je bilo?
- Nije ti se pohvalija?
- Nije mi ništa spominja. Oli ga je slupa?
- Upozna je neku curu u butiku nekom. Spetlja se s
njom i nakon nekog vrimena njoj ka tribalo hitno
posudit neke novce za neki dug da pribije. Rekla
Frani da će mu vratit odma za koji dan. Frane uzeja
novce kod nekog tipa i potpisa da ako ne vrati, da
će mu dat auto. Mora je dat nešto ka u zalog.
Nakon što joj je dao novce, ova nestala. Tako da je
osta bez novaca, bez auta i još će ga Luca ubit.
- Još ga nije ostavila?
- A nije. Šta da ti kaţen. Njihov svijet. Briga me.
- I sad Frane ĉeka tamo u ţutoj Micri, eli?
Hahahahaha.
- E.
- Kako volin ovaj grad, ej. Kakav luĊak. Kakav
jebeni luĊak. Koliko san mu samo puta reka da se
ostavi sranja, a taj ne jebe ţivu silu. Samo o svom
poslu. Kakav lik.
- Ti si meni još jaĉi od njega jer mu se ĉudiš. Pa
nije da se znate od juĉer. Šta si oĉekiva?

593
 Jure Karamarko

Ulaze napokon u Split. Na sam pogled na grafite i

poruke po fasadama srce mu iskaĉe od sreće. Smije
se, sretan je.

- Splite moj, moja lipa radosti. Falija si mi, falija

si, grade moj. Ljube, šta misliš koliko će nam tribat
da rentamo stan opet. Ja ću izgorit na ţivce kod
tvojih. Sva srića da Hajduku ide jako dobro u
zadnje vrime, ali ako krene loše, sve me straj da će
Jere opet biti u formi.
- Ja iden za dva dana baš na razgovor za posa u
City centar. Prošla sam u prvom krugu tako da ako
ti nešto središ sebi, već sljedeći misec bi mogli u
svoju malu krletkicu. Ne brini, ljubavi, Hajduk ima
dobar raspored. Virujen da će bit sve pozitivno. Bit
će Jere u miru.

Frane ĉeka, nervozan je već.

- Ajte, ljudi, pa di ste više. Ubit će me Luca ako

dobijen kaznu za parking. Ostavija san ga na travi
tamo. Ajmo. - govori Frane i uzima torbe da im
pomogne.
- Frane, a di ti je tvoj auto? - pita Pero.
- LuĊaĉe ludi. - Ivana mu odgovara na to odmah.
- Rekla si mu, ha? - Frane se obraća Ivani.
- Normalno da mi je rekla. Di ti je pamet bila. A i
ja pitan gluposti, znan ja s kojon od dvi glave ti
ipak razmišljaš. Svaka ĉast, brale. Svaka ĉast. Evo

594
 HULIGAN PERO

ti i kazna pod brisaĉom. A boli te briga, nije nego

samo 75 kuna. Ionako je na Lucino ime. Ha ha ha
ha.
- Pero, ostavi ĉovika na miru. Smiruje malo Ivana
situaciju dok se njih dva podbadaju.

Nisu se još ni izvukli iz centra grada, a Pero već

govori Frani da stane autom sa strane.

- Stani ode samo ma dvi minute.

- Ma di da stanem?
- Tu na ugibalištu samo da odem u trafiku. Odma
ću.
- Iman ti ja duvane.
- Ma nije radi duvana. Stani.
- Šta ti triba?
- Karlovaĉko moran uzet, Hajdukovo. Kod Jere u
stanu pije ti se samo Oţujsko. Ne bi to u sebe
stavija da mi plaća neko. - Znaĉi spavaš kod njega
u stanu, a smeta ti pivo koje ĉovik pije?
- Dragi, nisu to spojive priĉe. Nećemo valjda sad o
tome. Daj saĉekaj me koji minut da uzmen te pive
da i Hajduku ode koja lipa i nastavljamo. A, Jere,
što se mene tiĉe, moţe financirat koga oće. Ja ću
trošit samo tamo di znan da mogu mog Hajduka
pomoći.

Nakon što je obavija što je planira, napokon voze

prema stanu. Kako se pribliţavaju, tako on prestaje

595
 Jure Karamarko

razmišljati o svemu i u oĉima mu je samo njegov

mali anĊeo. Njegova princeza. Stoje na vratima i
kucaju jer zvono ne radi. Baš je onako luĊaĉki
pokucao od uzbuĊenja. Nakon par trenutaka Jere se
pojavio na vratima i ĉim je otvorio, prstom
pokazuje da budu tiho jer mala već spava.

- Oli je već zaspala? - pita Pero i grli Jeru dok

Ivanina mama stoji pored i ĉeka svoj red da ga
zagrli.
- Dite moje, doĊi da te zagrlin. Neka si se ti vratija.
Dico, jeste li gladni? - pita ona.
- Ja skapavan. - Frane će na to.
- A od kuda si ti putova kad si najgladniji, sinko
moj? - pita ga Jere.
- Pusti ga, ćaća. - upada Ivana. - On je najumorniji
od svih nas. On se troši najviše, triba mu energije.
- Ajte, dico, ulazite. Šta ste se zapriĉali na vratima.
Jere, pomogni im sa stvarima da unesu, ali budite
tiho koliko god moţete. Mala je taman zaspala. Do
jutra će ona sada ka top.

Pero ulazi u sobu. Legao je na krevet pored nje.

Stavio je svoj prst u njezinu šaku, a ona ga je jako
stisnula dok spokojno spava. Njemu suze samo
teku, ne kapaju, teku. Nakon desetak minuta Ivana
ulazi u sobu.

- Ljube, jesi li dobro?

596
 HULIGAN PERO

- Falila mi je, o, kako mi je falila ova princeza. Di

joj je ona majiĉica na Hajduka?
- U pranju je, ne brini. 90 % svega joj je na
Hajduka. Pusti sad Hajduk, ajmo u kuhinju, mater
je stavila veĉeru.

Pero sjeda za stol, spiza je na stolu. Jere donosi iz

friţidera hladne limenke Oţujskoga, baš lipo
orošene. Frane, Pero i Ivana samo su utihnuli i
promatraju ga. On otvara prvu limenku, pjena
taman navalila, a on srĉe svaki milimetar iz
limenke da mu ne kapne.

- Auuuuff, dobra li je. Ladna. Šta vi ĉekate?

Uzmite.

Pero se saginje i iz kese vadi limenke Karlovaĉko

Bile.

- Nije ledena ka tvoja, Jere, ali ova nema cijenu.

- Znaĉi opet ćete poĉeti, eli? - Ivana će na to.
- Ajde, Boga ti, znaš da se nas dva volimo. Imamo
mi kemiju od prvog dana.
- Ajde, jedite i muĉite.

Peri se nije dalo ulaziti u još prepirki s Jerom. On

je samo ĉekao kada će veĉera napokon završiti
tako da moţe skinuti robu sa sebe, baciti se pod
tuš, napokon leći u krevet i zagrliti svoju princezu.

597
 Jure Karamarko

Tako je i bilo. Dan je bio gotov, a on i Ivana su

legli svatko na svoju stranu kreveta dok je mala
bila u sredini. Tako su i zaspali.

- Taaaataaaaa, taaaataaaaa. - Probudila ga je mala

sjedeći pored njega.
- Pero, mala se probudila. Peroooo. - Ivana mu
šapuće.

Ovaj spava ka top. Ne reagira uopće.

- Taaaaataaaaa… Ona se penje po njemu, a on u

polusnu bunca.
- Jer ova publika je najluĊa, za Hajduka ţivot bi
dala jer Torcida je najvjernija...
- Pero! - izderala se Ivana, a mala je zastala dok je
on skoĉio.
- Aaaaaa.
- Budi se, luĊaĉe, ĉeka te već pola sata da oĉi
otvoriš.

On postaje svjestan. Gleda tog anĊela kako sjedi

pored njega i kako mu se raduje.

- Taaaaataaaaaa. Maše rukama prema njemu, a on

ju uzima k sebi. Suze radosnice opet mu teku.
- Tajo se vratija, princezo. Vratija se tatica. -
govori i ljubi ju na desetke puta.
- Taaataaaa, eeeeee. Raduje se ona i dalje.

598
 HULIGAN PERO

- Eeeeeee, ljube, eeee, ajmo bijeli, aleeee, ajmo

bijeli, aleeee...
- Minjamo peleneeeee - prekida ga Ivana i
nastavlja: - Opet je pilaš svojim ludilon. Ajde,
vidiš da se usrala cila. Kreni.
- Zaboravija san kako ono ide. Nisan dugo. Oćeš
ti?
- E, a nisi zaboravija pismu joj pivat, ajde, ajde,
minjaj. Tu ti je sve šta ti triba od stvari.
- Zašto imamo ove vlaţne maramice? Pa ima
Hajduk one svoje. Pero nije moga izdrţati, a da ne
pita.
- Te je moja mater kupila. Pero nije baš situacija ka
prije, shvati. Jeben mu maramice za guzicu da mu
jeben. Ajde, budi normalan, molim te.

Nije ništa komentirao. Minja maloj pelene i pjevuši

joj:

Kada nekog voliš

Učinit ćeš sve
Radiš lude stvari
Neobjašnjive…

- Opet će ona zaspat, samo prati nakon što joj

promineš sve. Mirni smo još uru i po sigurno. -
govori Ivana.
- Moran posa nać šta prije.

599
 Jure Karamarko

- Znan sve. Kako se osjećaš? Jesi li bolje nakon

svega?
- Ma dobro san, sve znaš. Neman sad u sebi neki
poduzetniĉki nagon i puna mi je kapa svega, ali
ĉim naĊem neki posa, bit ću ja opet onaj stari. Znaš
da smo se uvik digli iz svega.
- Moraš na policiju što prije. Moraju znati da si se
vratija. Znan da su uhitili veliki broj ljudi, ali ne bi
tila da ti naudi netko.
- Otići ću sutra svakako.
- Zašto ne danas?
- Mislija san sa Franom otić pogledat trening
Hajduka.
- Kakva dijagnoza, ha? Nisi normalan, znaš. Briga
tebe oće ti neko vanka metak sprašit u ĉelo ili noţ
zariti u srce. Ideš ti trening malo pogledat, ha?
Novi trener i to? Malo da vidiš kakav je i pozna li
mentalitet?
- Ae.
- Pokri malu, spava ti već par minuta.

Nakon minutu Jere kuca na vrata iz sve snage i

ulazi prije nego je uopće saĉekao da mu kaţu smije
li. Nosi u ruci sve dnevne novine.

- Ćaća, pa jeben mu sve, mala spava.

- A šta san ja zna. Kako ja mogu znat, eli spava. Pa
vidiš koja je ura. Sav normalan svit već se diga.
- Šta je toliko hitno? Di sad gori?

600
 HULIGAN PERO

- Evo donija san novine, ima oglasi pa da Peri dam.

Ima poslova dosta i traţe se radnici. Da što prije
naĊe posa.
- Ćaća, aj izaĊi vanka, molim te. Odma. - ljutito
mu odgovara Ivana. - IzaĊi samo. Pusti sad to.
- Evo vidiš ti kako me jebe on, ha? Nisan ni stiga i
već je krenija. Aj zamoli mamu da priĉuva malu.
Idemo odma na policiju da im javim da sam se
vratija i idem odma traţit posa ovih dana bilo di,
samo da se maknemo odavde što prije.
- To te ja pitam, ljube. To. DoĊi. Naginje se ona i
ljubi ga.

Pero se javio u policiju gdje su mu rekli da je

sluĉaj zakljuĉen i da još samo moraju sluţbeno
objaviti da je ta kompletna organizacija uništena.
Od vrha i najkrupnijih igraĉa u politici i samoj
policiji pa sve do dna i onih najsitnijih. Rekli su
mu i da nema razloga za strah i da je dobro da se
bio sklonio dok se sve nije smirilo, ali da on nije ni
u jednom trenu bio meta u posljednje vrijeme.
Ekipa koja je njega reketarila, smaknuta je u onom
davnom, još uvijek nerazriješenom dogaĊaju.

- Ono su odradili profesionalci i odmah ti mogu

reći da ćemo teško ući u trag ljudima koji su
eliminirali tu ekipu koja te reketarila. Jer tragova
nema ni dan-danas. Ĉini se da su bili profesionalci.
Šta da ti kaţem drugo. Ţivi svoj ţivot, naĊi neki

601
 Jure Karamarko

posao, pokušaj se vratit u normalu. Treba ti sad

neki kontinuitet za miran san.
Inspektor pokušava Peri malo pojasniti kako stvari
stoje.
- Kontinuitet ono ka kad Hajduk spoji par pobjeda
u nizu, eli? Pa odma ludilo krene.
- Ne takav kontinuitet. Pusti Hajduk sada. Govorim
ti o ţivotu. Nagledao sam se puno sluĉajeva kada
ljudi kasnije potonu i nikad se ne vrate.
- E, a ja san se nagleda sluĉajeva kada potonu u
treću ligu, pa se vrate u drugu, pa u prvu, pa i to
osvoje. Inspektore, ne brinite za mene. Ja ću se
brinut o svom, kako ono, kontinuitetu, eli? Tako
ste rekli?
- E. Tako.
- Triba dobit sad u Puli pa ćemo lako.
- Imam vaţan sastanak. Pruţa inspektor ruku Peri.
Vidi i on da nema smisla i da je ovaj u nekoj svojoj
dimenziji ludila.
- Sad te pozdravljam, duţnost zove.
- Da vas pitam samo još nešto.
- Reci.
- Šta je na kraju bilo sa onim narkomanom? Ĉita
sam po novinama da je bila neka zavrzlama.
- Je. Tu se sve izokrenulo. Ta ekipa je, kako
pokazuje istraga, ubila tog turista i onda su
pokušali laţirati vješanje tako da su mu stavili u
dţep isprave lokalnog ovisnika.
- A jeste našli onda tog narkomana?

602
 HULIGAN PERO

- Do danas ne. Nitko ne zna gdje je niti je li ţiv

uopće.
- O, majku mu Ċankersku.
- Poznavali ste ga?
- Iz viĊenja. Muvao se uvijek po kvartu.
- Idem sada. Sretno. - govori inspektor i odlazi
svojim poslom.

Pero je još uvijek pod dojmom novih informacija.

- O, majku ti tvoju Ċankersku, di li si? Koja trafika

je sad u Ċiru da mi je znati. Iza kojeg ugla vrebaš
da mi je samo znati?

Popodne je proveo u šetnji s Ivanom i malom po

Ţnjanu. Lip sunĉan dan. Masa ljudi, cvike na glavi,
kava za van u ruci.

- Ĉudi me da Hajduk još nema svoju kavu. - govori

on Ivani.
- Fala Bogu da nema i to još. Sićan se kad je došla
bila pitura za bojanje zidova pa si stan piturava
svakih par dana. Sad mi samo triba da piješ 5 litara
kave dnevno.
- Sutra iden na par razgovora za poslove. Ubost ću
nešto šta prije. Nema sad zajebancije.
- Uskoro će i derbi na Poljudu.
- Uf. Ne pitaj me ništa.
- Šta bi radija? Šta si planira?

603
 Jure Karamarko

- A konobarija bi opet. Šta ću. Uz plaću da iman i

manĉu. Da bude više novaca.
- Oćemo dobit išta od osiguranja zbog paljevine i
sve štete?
- A to je sve u procesu. Zvao sam nekoliko puta i
pitao njihovog agenta da mi objasni proces. Taj
proces traje dugo dok se ne dogodi isplata. Doduše
i kad bude, bit će taman toliko da Luji vratim
novce koje mi je posudija i to je to. Ako ostane za
kavu s mlikon, bit će dobro. Hahaha.
- Budalo.
- A šta ću sad? Da plaĉen? Mi smo uvik bili
pozitiva. Jebat mu mater, tako je kako je. Kad doĊu
ti novci, šaljem to Luji, a mi nastavljamo sa svojim
ţivotom.
- DoĊi, ljubi me. - govori ona i grli ga. Prislonila se
uz njega dok on lagano gura kolica. - Dan je ludilo!
- Kaţe se, ludilo je dan. - zajebava on malo.

Već nakon par dana dobio je posao u kafiću u

centru grada. Osjeća se jako dobro. Pun je
pozitivne energije. Ima osjećaj kao da je sve ono
loše napokon iza njih i da slijede bolji dani. Ivana
je dobila posao za stalno u jednom
knjigovodstvenom servisu. Nije imala planove u
tom pravcu, ali igrom sluĉaja naletila je na oglas,
javila se i uzela taj posao iako je i na drugim
razgovorima već bila prošla prvi krug ispitivanja.

604
 HULIGAN PERO

Ovo joj je izgledalo jako dobro. Vikendi slobodni,

a kroz tjedan se radi samo jutarnja smjena.

- Cure, dobar dan. Za vas?

- Ja ću veliku sa ladnin. - govori jedna djevojka
Peri, a cura koja mu je okrenuta leĊima tipka na
mobitel i samo govori da ga i ne gleda.
- Veliku sa toplin. Diţe pogled i taman da će reći
još i ĉašu vode, ali tad zastaje.

Zastali su oboje. I Pero i ona. Povezali su glasove u

glavama. Par trenutaka tišine. Trnci u koljenima
oboma. Ona progovara prva, a onda se diţe sa
sjedalice.

- Pero. Isuse, Pero, pa ti si to. Grli ga, oduševljena

je, izvan sebe je. Totalno izvan sebe.
- Mare, lipo te vidit. - oduševljeno će i on.
- Samo si nestao odjednom. Grad je u rasulu bio.
Mislila sam da se nikad nećeš vratiti.
- Tu san ti sada, nije me bilo neko vrime. Vratija
san se ima koji dan.
- Ajmeeeee. Perooo, pa to si ti. Mare opet ne skriva
oduševljenje. Izgleda kao beba kada dobije
igraĉku.
- Kako si ti? Još uvik si u dućanu?
- Dala san otkaz tamo. Tu san priko puta u dućanu
sa nakitom. Svaki dan sam ode na kavi i tek sad te

605
 Jure Karamarko

vidim. Van sebe sam. Daj da te grlim opet. Tako

mi je drago da te vidim.
- Meni isto. Ti blistaš vidim.
- Fala ti. E da, Lidija, ovo ti je moj prijatelj Pero.
Pero, ovo je Lidija, moja prija.
- Lidija, drago mi je. Što ste ono bile naruĉile,
pogubija san se cili i ja od šoka. - smije se on i pita.
- Donesi nam dvi kave sa mlikon, jedna sa toplin, a
druga sa ladnin. - govori Mara i smješka se.
- More, cure, eto me brzo.
On odlazi, a Lidija njoj govori:

- Moj prijatelj Pero, ha? Meni je ovo izgledalo kao

da ti se muţ Pero vratija sa broda nakon par miseci
pa ste se srili. Kakav prijatelj, srićo moja? Ode se
osjeća zraĉenje, šta ti je? Budi ozbiljna.
- Ma umislila si. Ha ha ha. Ĉuda s tobon.
- Dobro je sve. Uostalom, sladak ti je taj Pero. Ima
nešto u sebi, vidi se odma.
- Ima, e, Hajduka u krvi.
- Ajme, još jedan navijaĉ.
- Ovaj ti je neka druga dimenzija, viruj mi.
Ovakvog navijaĉa nisi upoznala. - govori Mara
Lidiji i smješka se puna sreće što ga opet vidi, a
opet tuţna malo jer zna da nije njezin. Da ga ima
neka druga.
- Ma svi su oni isti. Samo gledaju kako sranje
napravit.
- Generaliziraš.

606
 HULIGAN PERO

- A kad je tako. Uostalom, šta ga braniš?

- Ma, zaboravi. - govori ona dok Pero upravo
donosi kave i stavlja na stol. Na tanjurićima je
Hajdukov šećer. Njemu je srce na mjestu.
- Evo, curke, i vodu ste dobile. Bit će mi drago ako
dozvolite da vas sa ove dvije kave ja poĉastim.

Njih dvije su se nasmijale potvrdno, a on nastavlja

dalje nositi piće na druge stolove.
- Kako si ono rekla da se zove?
- Pero.
- Dobar je.
- A šta je, prodala si stav za jednu kavu? Zar nije
huligan?
Ludo jedna. - Mara ide odmah u kost.
- Pali te taj momak. Jebeno te pali, vidim na tebi.
Mene ne moţeš privarit. Ĉitam te kao otvorenu
knjigu, Mare.
- Ma nije tako.
- E nije, neka si ti taj šećer prosula pored šalice.
Nije, nije uopće. Samo ti se odjednom, eto, tek
tako malo ruke tresu.
- Minjaj temu, Lidija.

Nakon par dana Pero je skoknija i do Poljuda.

Malo je proĊirao po klupskom dućanu. Gleda
rekvizite, dresove, stotine detalja, sitnica.

607
 Jure Karamarko

- Šinjorina, dajte mi, molim vas, one vlaţne

maramice.

Djelatnica mu daje jedno pakiranje i taman kad je

krenula kucati, a on ju prekida.

- Ne, ne, neću samo jedne. Dajte mi još 4 pakiranja

da se ne vraćan za 2 dana opet.
- Još nešto?
- Dajte mi i ovu dudicu za bebu.
- Oćete za curicu ili deĉka?
- GospoĊo. Nema vam kod mene fora kao rozo je
za curicu, a zeleno za djeĉaka i te priĉe. Dajte vi
crveno-plavu tu, dajte na Hajduka dudu pa ćemo
mi lako. Eto, tako. Naplatite mi, molim vas.

Nakon kupnje pješice je išao sve do stana jer još

nisu kupili Punta, koji planiraju, i to će kad im
sjednu prve plaće. Išao je gledati već nekoliko
komada, ali nije mu pasao nijedan. Ovih dana mora
se naći s još nekoliko vlasnika pa vjeruje da će i to
pitanje biti riješeno.

Kako se pribliţavao derbi na Poljudu kontra

Dinama, bio je sve nervozniji. Falio mu je Poljud
itekako. Nakon pobjede u Puli, poĉeo se svaku noć
buditi usred noći. Izašao bi iz sobe i lagano se
išuljao da ne probudi Ivanine roditelje. Onda bi

608
 HULIGAN PERO

jedva uspio podignuti stare drvene rolete i izaći na

balkon, a da ne stvara buku

Zarolao bi duvan, zapalio i naslonio se na balkon.

Zagledao se u daljinu. Otpuhuje dim, zatvara oĉi i
gleda scenu. Gleda pun stadion, gleda ljude sretnih
lica oko sebe. Gleda kako igraĉ u bijelom dresu
zabija gol, kako se pale bengalke. Osjeća pod
nogama podrhtavanje, osjeća sreću.

- Pero, Pero! - tapše ga Ivana po ramenu. - Jesi li

dobro?
- Jesan, jesan, ljube. Šta ne spavaš?
- Ne izgledaš najbolje.
- Ma iša san se samo popišat pa mi došlo da
zapalin jednu na brzinu pa ću nazad u krevet. Brzo
ću ja.
- Derbi je za par dana.
- Znala san.
- Šta si znala?
- Nisi ti iša pišat. Ne moţeš spavat. Već te uvatilo
prije vrimena, ha?
- Šta me uvatilo?
- Hajduk. Hajduk, ljube moja. Ludilo te uvatilo.
- To? Hajduk? Ma to ti je mene uvatilo još od kada
san se rodija. Od roĊenja svoga baš kao i u pismi. -
govori on dok gasi duvan o beton i baca ga s
balkona na ulicu. - Ajmo nazad u krevet. Razbudija
san se sad.

609
 Jure Karamarko

- Ostavi te rolete tako da ne probudiš njih. Samo

vrata pritvori. Ajmo. Od kada si se rodija kaţeš,
ha?
- Ae. Ne bi da je tebi drugaĉije. Ajmo leć.
Legli su opet u krevet, a za par sati već će sunce
granuti.

- Ivana, spavaš li?

- Reci, ljube.
- Sjever je već rasprodan. Bit će veselo.
- Spavaj, budalo. Jeben ti sjever u ovu uru.
- Aj.

Prije posla skoknuo je do kioska.

- Šinjorina, dobro jutro.

- I vama, mladiću. Recite?
- Duvane mi dajte samo. To je sve.
- Evo, izvolite. Da ste traţili novine, ne bi ih bilo
danas.
- A šta? Dostava nije bila?
- Kaţu da je, ali nije me doĉekalo ništa jutros tako
da mi je danas teška penzija od posla. Trafika bez
novina je kao poštar bez motora. Odmaram. Evo.
Još nešto moţda?
- Ništa ništa, fala vam. - odgovara on i uzima
kusur.

610
 HULIGAN PERO

Na poslu kolege pripremaju terasu. Šanker sprema

par paketa mlika u rezervu, donosi kavu. Kolega
taman pali glazbu.

- Brale, jesmo li danas dobili novine?

- Nismo. Inaĉe budu uvik na toj klupici sloţene
kad doĊem.
- Bija san na trafici. Nisu ni oni dobili jutros ništa.
- A boli te briga. Stavit ću ja samo obavijest u
grupu da šefovi vide i peglamo dalje. Jebeš novine.

Posao je lagano krenija. Ljudi dolaze, odlaze,

neprestani je muving. Peri svako malo doĊe u
glavu misao hoće li Mara na pauzi doći na kavu.
Radi doslovno mehaniĉki. Svako malo mu je u
glavi i derbi, tribine, golovi, koreografija, na kraju
slavlje igraĉa s cijelim stadionom.

- Peroooooo. Hej, hej. Evo mene na kavicu. Taman

pauza.
- A di je kolegica?
- Nije kolegica, to je prija samo. Ono je bila u
prolazu pa smo došle na kavu. Inaĉe, uvik sama
ode pijem kavu. Novine, kavica i malo mozak na
pašu.
- Nema novina danas, Mare.
- A šta je reć?
- Neman ti pojma. Nisu stigle jutros. Na trafici
kaţu da su stigle, ali da je njima neko sve ukra

611
 Jure Karamarko

prije nego je došla djelatnica. Nama isto, valjda.

Kolega kad je doša, nije niĉeg bilo.
- Ma daj ti meni kavu. Lako ću ja za novine. Iman
internet. Koja ti je lozinka ode za Wi-Fi?
- HAJDUKZIVIVJECNO. Stavi sve sa velikim
slovima i neka bude sve spojeno.
- A kako drugaĉije nego Hajduk ţivi vječno. -
govori ona kroz smijeh i upisiva lozinku.

On odlazi po piće prema šanku, usput je primio još

par narudţbi. Natovario je tacnu na 3 kata sa
šalicama i krenuo prema terasi. Nakon nekoliko
koraka tacna mu ispada. Šalice padaju po podu,
kava frca na sve strane, ĉaše s vodom se razbijaju.
Nakon što je tacna pala i lupnula od ploĉice, svi
gosti u lokalu su se trznuli i pogledali prema
njemu. U nekim drugim situacijama kada se
ovakva konobarska scena dogodi, konobar poskoĉi,
pogleda prema gostima, nekad se i ispriĉa, nekad je
ţivĉan pa odmah trĉi po metlu. Reakcije mogu biti
svakakve.
MeĊutim, Pero stoji ukopan, ne reagira, on stoji na
sredini terase i gleda prema ulici. U šoku je, ne
moţe vjerovati što vidi, jednostavno ne moţe.

Nasred ulice vidi Đanija. Đani na sebi ima onaj

ţuti prsluk. U ruci drţi smotuljak od dvadesetak
primjeraka raznih novina. Hoda ulicom i dere se na
sav glas:

612
 HULIGAN PERO

- Ajmo novine, ajmo ljudi, sve o Hajduku. Derbi je

pred vratima. Ajmoooooo. Još mosa loma pa
stalone. Samo danas po pet kuna. Daj petaka i nosi.
Ovu cijenu nećete dobiti na trafici. Ajmoooo...

Neki gospodin stao kraj njega i vadi novĉanik da

mu plati novine, a on tada pogledom susreće Peru.
Baca novine na pod i daje se u bijeg kroz neku
uliĉicu.

- O, majku ti Ċankersku, ţiv si. - komentira Pero u

sebi i metlom skuplja staklo s poda.
- Pero, jesi li dobro? - pita ga Mara.
- A dogodi se i najboljima. Jeben mu miša. Sad će
kava, Mare, daj mi dva minuta.
- Ma ne brini, samo ti sredi svoje šta imaš. Mene
ostavi za kraj.

Mara je inaĉe preslatka. To je već i prije reĉeno.

Da mu ţivot nije drugaĉije sloţio karte i da tu nije
Ivana, mala i Hajduk, tada bi sigurno Mara bila
cura koja bi okrenula njegov svijet naopaĉke. Ona
je pak sanjar. Ima neki svoj svijet, svoj svemir,
svoje pjesme. Oboţava otići na neko mjesto koje je
samo njezino, pustiti neku pjesmu, gledati daljinu,
zvijezde. Voli maštati o nekim drugim svjetovima,
o prošlim i budućim ţivotima. Voli se pitati kada
će njoj ţivot posloţiti prave karte u pravo vrijeme.

613
 Jure Karamarko

SviĊa joj se Pero. Jako joj se sviĊa. Trudi se to

potiskivati jer zna kako stvari stoje. Sve ovo
vrijeme kada je on samo nestao, svaki dan bi ga se
sjetila.

Gledala bi vijesti. Pratila je crnu kroniku. Znala je

donekle što se sve dogodilo i u kakve je probleme
upao ni kriv ni duţan. Bilo joj je ţao da mu se sve
to dogaĊa i bila je tuţna zbog toga. Zna da ţivot
nije na njezinoj strani i pokušava se maknuti, ali on
se uvijek negdje pojavi i iznova joj se otvore snovi
za koje zna da nisu realni i da nisu za ovaj svijet. I
kad ga najmanje oĉekuje, on se pojavi. Svakakvi
deĉki su još se nabacivali, bila je i u vezama
svakakvim, komunicirala s dosta deĉki, popila je
puno kava do sada, ali Pero je ipak nešto drugo. Za
njega je odmah znala da je pravi, onaj pravi koji
ţivot pošalje u krivo vrijeme.

- Evo kava, Mare. Doĉekala si.

- Hvala ti. Srce si. - govori ona i otvara šećer.
- Skuţaj još jednom. Jebiga, dogodi se.
- Ma ne brini. Ideš na derbi?
- Naravno. Slobodan dan su mi dali. Ko će više
išĉekat. - odgovara on i nastavlja s poslom.

Iza posla Frane ga je skupija autom jer Frani neki

roĊak dolazi i treba mu kupiti kartu. Njima ne treba
kad imaju pretplate.

614
 HULIGAN PERO

- Di ćeš mu uzet karte ? Oćemo do Cityja?

- Moremo, dragi, pa ćemo popit piće i peglamo
doma.
- Di je Luca? Radi biće?
- Je. Kasnije ću ići po nju pa idemo do grada
veĉeras kratko pa film i leći.
- Jebate, šta mi je falija grad. - govori Pero dok
gleda kroz prozor.
- Jesi vidija na Marjanu šta je bilo? Jesi pratija?
- Je, je, posići će sve, jebeni potkornjak. Sad nek
posade masline.
- Je, mo‟š mislit šta će posadit. Prije bi ja reka da
će se tamo sadit vile sa bazenima za elitu. Ĉudo,
dragi moj. Baš smo grad sluĉaj. - govori Frane i
upravo ulazi autom u novi rotor. - Evo gledaj, šta
da ti kaţen, samo gledaj i divi se.
- To je to. - odgovara mu Pero. - To je to, nema
dalje, još da stave šator iznad grada. Onaj za cirkus
i nek naplaćuju karte. Ha ha ha.
- A i ovaj moj debil moga je priko interneta uzet te
karte.
- Pojaĉaj tu stvar. - prekida ga Pero, a Frane
pojaĉava radio.

Ispod sunca zlatnoga

Blista riva najlipša
Na planeti malena
Al u srcu najveća

615
 Jure Karamarko

Puna duša radosti

Kad ti šapnem ime
Grade moj!

- Jebate, vidi mi ruke. - govori Pero i pokazuje

Frani dlake koje su se nakostriješile dok Frane još
malo pojaĉava.

Nakon još par stihova eto i refrena, a njih dva

pivaju na sav glas:

Zauvik si tu
U mojim mislima
I grudima
Dok kroz plač i smij
Lipotu poklanjaš svim ljudima…

- Poša je Oliver na neka bolja mista, ali ostat će

zauvik njegove pisme.
- Zauvik, brale moj, zauvik. - govori mu Frane pa
nastavi: -
Oćemo parkirat ode bliţe ulazu, a?
- Stani di oćeš.

Nakon par minuta hoda, dolaze di su i išli. Frane

kupuje kartu za Istok svom roĊaku, a onda odlaze
na piće. Imaju i oni stotine tema proći.

616
 HULIGAN PERO

- Zaboravija san ti reći. U mojoj zgradi će se

iznajmljivat stan jedan uskoro. Srija san jutros
susjedu jednu šta ţivi tamo. Ona i cimerica sele u
drugi stan pa kaţe da će se taj valjda rentat. Pa ako
te zanima, mogu pitat.
- Frane, ma je l‟ ti misliš da san ja toliko glup?
- Šta sad?
- Ka srija si je jutros i to, eli? Daj, ne farbaj me.
Mene ne mo‟š zajebat na tu foru. Znaĉi jebeš
susjedu koja uskoro seli. Tako reci odma.
- Ma nije.
- E, nije sigurno. Onda nije tako. Konobar, oprosti,
daj mi, molim te, Pipi jedan od limuna. Šta ćeš ti,
Frane?
- A isto. More isto. Kad taj Pipi spomeneš, odma
mi se Ane naša pojavi u glavi. Jebate reklame, a?
- A nije ti na pameti ona suradnja sa Hajdukom i da
klub ima koristi. To ništa?
- Ma dobro i to isto, ajde. Sad ti meni govoriš da
tebi kad vidiš Pipi, nije prva misao Ana Saso u
onoj majici slipljenoj? Evo, sad ti mene farbaš,
Pero. Daj, ne jebi me s tim forama.
- Reka san ti. Meni je u glavi šta bi bilo da cila
Dalmacija pije samo Pipi i Karlovaĉko.
- A najbolje da si spojimo svi Pipi na infuziju i to
je to. Nego lako za Hajduka. Preţivija je Hajduk i
gora vrimena. Mene zanima kako ćeš ti preţivit sa
Jerom u stanu?

617
 Jure Karamarko

- Muĉi, dobro je. Hajduka ide u zadnje vrime pa

nema Jere sad šta da kaţe. Samo da derbi proĊe
dobro.
- Ako ne proĊe dobro, napit će ti se krvi. Već ga
vidin kako ti drţi predavanja kako Rilov kontrolira
klub sa ovima koji mrze Rvacku. Ha ha ha.
- Danas san vidija Đanija na ulici. Šverca ukradene
novine.
- Daj ne seri.
- Majke mi. 100 % je on. Kad me vidija, bacija je
sve i pobiga.
- Još ga jebe što straţu nije dobro ĉuva?
- A e biće. Biće misli da ću ga polomit. Triba si ga
vidit, ka da mu je neko raketu u guzicu stavija. Al
znaš šta, majku mu jebem Ċankersku, ne zamiran
mu ništa. Ĉak mi je drago da san ga vidija, da je
ţiv.
- Ĉoviĉe, pa iša si mu na grob bija.
- Ma ne pitaj me ništa. Cirkus. A on kralj, novine
ukra i prodaje po 5 kuna po ulici. Ma ludi grad. I
Mara je bila jutros na kavi.
- Ona iz dućana? Mara?
- E, ona.
- Lipa cura. Šta je bila na kavi u tebe di radiš?
- Naletila, da. Pozdravila i ode dalje.
- Cura je strava. Baš cura za ţenit. Pazi da se ne
zaljubiš.
- Ajmo ća. Ja ću platit ovo i ajmo. Veĉera će mi još
malo, a ti moraš po Lucu. Poĉeja si priĉat pizdarije.

618
 HULIGAN PERO

- Nisu to pizdarije, dragi moj. Ponese te i mo‟š ga

jebat.
- Ajmo, pedala dragi.

Napokon derbi, napokon utakmica koja se ĉeka.

Bodovi i stanje na ljestvici postaju manje vaţni.
Derbi je uvijek derbi i nosi u sebi taj naboj. Već u
sedan sati ujutro Pero je budan. Ivana i mala još
spavaju. Skuhao je sam sebi kavu, stoji na balkonu,
pjevuši, mota duvan i otpija svako malo gutljaj.

To što traţim od tebe

Nisu čak ni pobjede
Samo srce to
Tvoje hajdučko
Svima poznato
Jednom kada ostarim
I zadnji put te pozdravim…

- Eto to je ono šta ti ja, Pero moj, govorim. -

ubacuje se Jere s vrata i prekida ga u pjesmi za
rano jutro. - Kako ono nisu ĉak ni pobjede? Pa
kako da oni pobjeĊuju kad vi pobjede i ne traţite.
Sve naopako, sve.
- Ajme, Jere, pa kud za dobro jutro već?
- Nije to ajme, mali moj. Neka nova će dica stajati,
iste snove sanjati? Kakve snove? Šta oćeš reć da

619
 Jure Karamarko

ove generacije neće ni dosanjat titulu, nego će taj

san ostaviti nekoj novoj dici?
- Šjor Jere, stvarno mi se ne da, majke mi. Nisan
od volje za takve teme stvarno.
- Vi nikad niste od volje kad vas se takne di vas
boli.
- Ma ako ćete iskreno, boli nas kurac za takve
stavove, nemojte se ljutit. Eto, ima kave još, nalijte
dok je topla, uzmite duvan, lip je dan. Pustite sad te
priĉe.

Jere liva kavu sebi i dodaje malo mlika, pogledava

Peru i govori mu:

- Bit će bili šta su bili...

- Moj bivši susjed Ante. Stari ĉovik jedan. On je
isto kontra modela i ovog sustava. Imao je stotine
ispada i svakakvih stavova. Samo znate di je
razlika izmeĊu njega i vas, šjor Jere?
- Di je razlika?
- On je stvarno dobronamjeran. Ţivi u nekim
starim vremenima od 300 Beograda i jednostavno
nije informiran. Oprali su mu mozak i on bi samo
da se vrati kako je nekad bilo. Pa makar se
kupovale titule, makar se laţno slavilo, makar opet
nestajale crne torbe sa novcima. Nema veze, sve bi
potpisa on samo da bude kao nekad, brale, najluĊi
smo, magarac na tartanu, Doris Dragović na centru
i ludilo. Ali vi, vi pokazujete baš onu dozu neke

620
 HULIGAN PERO

zloće. Kao da ţelite da se sve uruši, ako treba nek

se klub ugasi, neka sve propadne, samo da moţete
na kraju reći: bija san u pravu i šta san ti ja reka.
Znaĉi samo zloba bez plana, bez rješenja.
Doslovno, samo neka ovi padnu i briga me šta će
biti. Postali ste ka ovi narod kad ide na izbore i
glasa samo protiv nekoga bez ikakve vizije i plana
što će netko donit sutra. Kako kaţe pisma, uvik
kontra, takva sorta.
- Slušaj, mali.
- Mala mi se probudila, iden mliko stavit. Uţivajte
u kavi. - reĉe Pero i gasi duvan te ulazi u stan.
Boĉica s Hajdukovim grbom je spremna. Pero
ulazi u sobu, a mala ĉim ga je vidila, prestala je
plakati i već usnama traţi dudicu. On ju uzima u
krilo i naslanja joj boĉicu. Ona lijepo u miru papa,
a on joj pjevuši:

Ako ne postaneš
Novi prvak ti
Torcida će ţaliti
Oprostit ćemo ti
Jer ipak znamo svi
Da najbolji si ti
I nikad ti nećemo
Okrenul leĎa mi.

Dok on pjevuši, ĉuje se sve do dnevnog boravka, a

tamo Jeru ţena pita:

621
 Jure Karamarko

- Ma je l‟ on ovo maloj piva navijaĉke pjesmice?

- A šta si mislila? Samo takve i zna.
- Ĉuda s njim.
- I to slušaj koju joj piva. Odma je od malena uĉi
ove pisme koje se pivaju iza poraza i iza
izgubljenih titula. Reka san ti ja odma. Ovaj
momak je promašaj, ţeno moja. Ja ne znan di je
ova naša mala gledala. Boţe me prosti.

Nakon što je mala popapala, Pero joj je prominija

pelene, obuka je u novu robicu i nastavija se igrati
s njom. U to vrijeme Ivana je otišla pod tuš pa je
nakon toga spremila marendu. Jere je isto doša
malo k sebi pa nije otvarao teme oko Hajduka za
vrijeme odmora. Sav fokus mu je bio na unuci.
Ĉim je pojeo, diţe se od stola i uzima malu u krilo,
a na njoj majiĉica na Hajduka, dudica na Hajduka i
babarin od Hajduka. Smraĉilo mu se prid oĉima.

- A imac cve na Ajduka, majena? Ma blavo, blavo.

Samo neka mama i tata trose pa da ima Rilov za
apartmane. Dico moja, šta mala zna kakva joj je
majica i kakav je babarin. Mogli ste kupit duplo
jeftinije na pazaru sve ovo.
- Tata, ne poĉimaj opet. Mama, daj reci mu. Koji
mu je vrag više?
- Jere, daj smiri se malo. Neću rat u kući, jeba vas
Hajduk svih odreda da vas jeba.

622
 HULIGAN PERO

Pero nije uopće tija komentirat. Nema volje. Njega

već trese nervoza i išĉekivanje. Frane će doći još
malo i idu onda do grada. Plan je da se zabiju u
neki kafić i da par sati uţivaju uz pivo i ekipu pa
da onda zajedno krenu prema stadionu.

- Mama, oćete li se vas dvije frajerice snaći same

cijeli dan? - pita Ivana mamu jer i ona ide sada
prema Luci pa će one provesti dan skupa pa na
derbi.
- Ne brini ti za nas. Ĉuvat će nju baba. Neće joj
ništa falit, ne boj se. Moja baba je podignula
sedmero dice, a ti meni da oću se ja snać sa jednin.
Samo ti uţivaj. Neće njoj ništa pofalit danas.
- Oće. - ukljuĉuje se Jere.
- A šta sad? - pita Ivana.
- Falit će joj navijaĉke pisme.
- Ajme, ćaća, odvratan si. Misliš li ti ikad odustati?

Marenda je još nekako i prošla, a da se nisu svi

meĊusobno posvaĊali. Pero uzima dres Hajduka,
uzima šal i izlazi iz stana. Frane ga već ĉeka doli.

- Frane, šta si se ti tako sredija, jeba te?

Frane lagano namistija kosu sa gelom, obuka

košuljicu, traperice, nove patike na noge.

623
 Jure Karamarko

- A šta?
- Šta a, šta jebate? Pogledaj se. Pa idemo na
utakmicu, ĉoviĉe. Ti izgledaš ka da je petak
naveĉer i idemo u izlazak. Pa je l‟ ideš na utakmicu
ili barit ţenske?
- Ha ĉuješ, nikad ne znaš šta moţe uletit.
- Ma ti si bolestan, majke mi moje.
- Di ćemo? Pivo negdi, ha?
- Ajmo doli do grada di radim. Par Karlovaca da
ubijemo i peglamo put stadiona. Imam jebeno
dobar osjećaj za danas. Dobivamo, amigo moj.
Rasturit ćemo ih.
- I mene drţi dobar osjećaj. Baš neki jebeni osjećaj.
Dobivamo. - nadovezuje se i Frane pun euforije.

Dolaze u kafić, a tamo već piĉe samo navijaĉke

pisme. Krcat je kafić navijaĉa iz svih krajeva koji
su već pristigli u grad i zauzeli svoja mjesta. Još
ima dosta do utakmice i nitko još ne ide prema
stadionu. Na stolovima je Hajdukovo pivo, a
glazba je pojaĉana do kraja:

Pape i dida
Bili su Torcida
Bila je boja
I sina moga
Uvik se znalo
Za riči znane
Uvik se pivalo

624
 HULIGAN PERO

Marjane, Marjane…

Ljudi stoje na nogama, neki se penju po

sjedalicama. Neki momak pali prvu bengalku, a
onda desetak metara dalje netko baca dimnu pod
stol, pali se i prvi strob. Terasa je u kaosu.

- Ajmooooooo. - dere se neti tip kada je došao red

za refren, a onda cili trg prihvaća i ori se na
najjaĉe:

Kada umrem
Umotan u bilo
Na Poljud
Donesite mi tilo
Nek vijori
Barjak na koje piše
Hajduk ţivi vječno
Bog i nitko više…

- Jebate, vidi mi ruke. - govori Pero.

- Šta ti je sa rukama? Ne kuţi ga Frane.
- Najeţija san se cili. Baca me u dimenziju više.
- Ma jebeš to. Gledaj onu malu tamo, majke ti
mile. Vidi Pero koji avion. Ono mene baca u
dimenziju više.
- Ma di?
- Ona tamo, gledaj. Vidi je. Ufff, dragi, govno bi
joj izija.

625
 Jure Karamarko

- Znam tu curu. To je Lidija. Prija od Mare.

- Laţeš mi, reci mi da laţeš, molim te.
- Majke mi moje, upoznao sam ju.
- Zovi je vamo odma. Prekidaj sve radnje i zovi je
odma.
- Ma vraga ću je zvat. Vidiš da ĉeka nekoga. Još
nam samo triba da joj se deĉko pojavi pa da ode
izbije sranje. Drţi to pivo i miruj, jebate.

Nakon minutu-dvije Frane još nije skinuo pogled s

Lidije koja dvadesetak metara dalje sa zavezanim
šalom oko guze nekoga ĉeka dok masa navija.

- Da san joj ja deĉko, ne bi ona mene ĉekala nego

ja nju. Vidi lipote, brale moj. Vidi guzu. Mala je
avion.
- Još gledaš tamo, ha? - govori Pero, a taman tada
dolazi Mara i njih dvije se ljube i pozdravljaju.
Mara isto ima šal zavezan oko guze. Gledaju di će
naći misto za sisti.
- Da daaaaaaaa. - govori Frane u ekstazi i podiţe
ruke prema nebu. - Bog je na našoj strani danas,
brale. Nije moglo bolje poĉeti. Mala ne ĉeka deĉka
nego priju. Ovo je zicer sada, viruj mi. Zovi ih
ovamo. Ima mista kod nas.
- Ma neću zvat nikoga, pusti cure na miru, tko zna
s kim su, jebate. Ne bi se petlja. - pokušava se Pero
izvući.

626
 HULIGAN PERO

Dok je on pokušavao odgovoriti Franu od toga da

ih pozovu, njih dvije su već vidjele Peru i sa druge
strane im mašu i motiraju da će doći do njih.

- Ajme, majko. Evo sranja. - Pero se hvata za

glavu.
- Ma kakvog sranja, jebate. Bit će sad na gol na
gol, ale, ale. Hahahahaha. Ajmooooo. - Frane je
van sebe.

Njih dvije dolaze. Mara se javlja prvo Peri pa

Frani, a onda upoznaju Franu s Lidijom.

- Lidija, drago mi je.

- Frane, drago mi je nije dovoljno dobra rijeĉ da
opiše koliko se ja veselim ovom trenutku i koliko
je meni zaista drago. Šal Hajduka je uvijek
svetinja, ali to kako ga ti nosiš, ipak je dimenzija
više. - govori on i gleda joj u guzu.
- Riga mi se, majke mi. - govori Pero Mari i svi se
smiju.
- Ajde pusti priku, šta ti je. Hahahaha. - zajebava
ga Lidija.
- Šta se pije? - pita Mara.
- Mi smo na pivama. Šta ćete vi?
- More i nama isto. - govori Lidija, a kada je došao
konobar, reĉe mu: - Daj nam ĉetiri komada. Da i
mi cure poĉastimo deĉke.

627
 Jure Karamarko

Sve više ljudi pristiţe kako vrijeme ide. Opet se

pale bengalke. Opet je sve puno dima. Najpijaniji
lik u kafiću penje se na stol i dere se iz sveg glasa:

- Visoke peći...

- Ubi me ako ovaj doĊe do stadiona. - komentira

Frane.
- I meni se ĉini. Ovaj će završiti u kanalu. - ubacuje
se Lidija.
- Eno Đanija. - Pero je povikao ushićeno. - Eno ga,
majku mu jebem njegovu. Vidi ga.

Gledaju ga kako dvadesetak metara dalje stoji

pored nekog navijaĉa i ĉeka da ovaj popije pivo do
kraja. Zamolio ga je da mu da limenku. U ruci drţi
veliku crnu kesu punu do vrha, a druga je već do
pola puna. Ĉim je ovaj popio zadnji gutljaj, uzima
mu limenku i trĉi dalje do sljedećeg sa pivom u
ruci.

- Opet je u igri. Opet je tu. Kako ga je dobro vidit,

majku mu njegovu. Mislija san da je mrtav.
- A tko je taj? - pita Mara.
- Duga je to priĉa, viruj mi. Preduga.
- Narkoman neki?
- Ovaj je poseban. - smješka se Pero i podiţe bocu
da nazdravi dok trgom odzvanja pisma i govori: -
Za Đanija.

628
 HULIGAN PERO

Ja san sve trpija i muča

Iskustvo je reklo
Bit će tuča
Činija san fintu
Da me nije briga
Dok mi nije počeja
I Split spominjat…

- Onda je meni skoĉija ţivac, tip me tija

isprovocirat. - Frane nastavlja pivat i nazdravlja sa
Lidijom, ali tako da u trenutku kada su se kucnuli
bocama, on nabaciva mig.

Njoj imponira baš. Nekako se kuţe njih dvoje. Voli

tipove koji igraju otvorenih karata.

- Oćemo još turu? - Frane navija za još i pokazuje

konobaru rukom da im ponovi.
- Šta ima kod tebe? - Mara pita Peru.
- A ništa, sve znaš, kuća, posa. U krug. Dalo mi
slobodan dan danas. Hajduk ne propuštam.
- Hajduk će ti baterije malo napuniti. Jesi li bolje
nakon svega? - pita ona. Frane i Lidija priĉaju neku
svoju priĉu tako da ih i ne ĉuju.
- Je, je, refa san se baš. Malo je bilo stresno sve.
Sad san ka novi.
- Oćeš uspit financijski isplivat. Nekom bi tribalo
tri ţivota da stane na noge nakon svega.

629
 Jure Karamarko

- Oću, sva srića pa san bija sve osigura tako da ću

proć ĉist sa tim.
- Gle, neću ti lagat. Drag si mi i ţelim da znaš ako
imaš kakav problem, javi se slobodno. Imam neke
ušteĊevine i ako ti triba uskoĉiti, samo znaj da
moţeš raĉunat na mene. Da te ne davin puno, derbi
je danas, ali samo da znaš.
- Divna si. - odgovara on. - Hvala ti, neće mi tribat,
ali hvala ti za ponudu. Oduševila si me. Nemam
rijeĉi.

Konobar taman donosi nove pive.

- Ljudi nakon ove ture moramo ća lagano prema

stadionu. Cure, na kojoj ste vi tribini? - pita Frane.
- Imamo karte za Zapad. A vi? - Lidija odgovara.
- Mi ćemo na Istok. Jebiga. Nismo se uskladili.

Nakon što su popili, svi kreću prema stadionu. Iza

istoĉne tribine su zastali još minuticu-dvije da se
pozdrave. Prije nego su krenule ća, cure su ih
zagrlile. Okrenule su se i krenule put zapada, a njih
dva kreću na svoj ulaz. Nakon dvadesetak metara
Frane se okrenija i zatrĉa prema curama. Sustigao
ih je ubrzo.

- Lidija. Aj, molim te, broj mi daj da zapišem. Zvat

ću te na piće neko, svakako. Malo mi je ovo danas
bilo.

630
 HULIGAN PERO

- Opaaaa, što smo direktni, ha. Lajkam takav stav.

Ajde piši...

Nakon što je zapisao broj, pozdravio je i zatrĉao se

natrag da uhvati Peru koji je već ĉekao kod vrata.

- Šta je bilo? - pita ga Pero.

- A šta će biti. Gol u gostima. Sve znaš. Hendikep,
moj brale, samo takav hendikep.
- Lud si, majke mi.
- Pero, škropi svoj red. Ove noći bit će fešta jer ova
publika je najluĊa, za Hajduka ţivot bi dala jer
Torcida je najvjernija. - nastavlja pivati, a onda u
onoj guţvu kod vrata poĉima i on vikati sa svima
prema redarima: - Ajdeeeee, puštaaaaaajjjjjj!

Nakon pola sata u koloni napokon prolaze brojaĉe i

pretres. Pero totalno emotivno doţivljava Poljud
nakon par mjeseci. Ĉim je prošao kroz onaj hodnik
do ulaza, stao je i naslonio se na ogradu. Gleda
zapad preko puta, gleda prema sjeveru, gleda oko
sebe, gleda istok. Gleda ljude sretnih lica, gleda
starce, babe, dicu, sinove i unuke. Sve generacije
kako ulaze sa dresovima, sa šalovima. Gleda oko
sebe tu masu nabijenu pozitivnom energijom, ljude
pune ljubavi. Pjesma ne staje, a ima još dosta do
poĉetka.

631
 Jure Karamarko

- Falija si, jebate, šta si mi falija, dome moj. -

govori potiho sam sa sobom.
- Ajmo, brale, gori, ĉekaju nas njih dvi.
- Šta nisu na Zapadu?
- Daj, Pero, skocentriraj se malo, jeben mu majku.
Kiksat ćeš, jebate, i nastat će sranje. Uvalit ćeš nas.
Luca i Ivana nas ĉekaju gori, budalo.

Nije ništa komentirao. Samo je krenuo s Franom uz

stepenice. Frane je iskusan igraĉ. Taj misli i po
nekoliko koraka unaprijed.

- Di ste, curke?
- Frane, koliko si popija? - pita ga Ivana.
- Ma ništa, par tura samo. Ĉisto da postignem
radnu temperaturu. Evo pitaj dragog. Majke mi.
- Pero?
- Pet tura samo. Ništa opasno.
- Nas dvi smo išle na palaĉinke i Pipi. Bez alkohola
danas.
- Ajde, barem ste Pipi naruĉile. Neka Hajduk
zaradi koju lipu.
- Je l‟ se ono koreografija sprema ili mi se ĉini?
- Je. Vidiš lagane obrise kad se zagledaš dublje.
Ljudi imaju u rukama već neki papir, bit će nešto
sigurno. - Frane objašnjava curama.

632
 HULIGAN PERO

Nekih pola sata prije poĉetka igraĉi istrĉavaju na

zagrijavanje i euforija se dodatno pojaĉava. Iz
razglasa grmi stara dobra stvar:

Malo pjevam, malo sviram

I polako tetoviram
Tvoje ime
U srcu
Onog dana kad san poša
Sinje more sve san proša
Samo na te
San mislija.

- Ajmo, Luceeeeee! - dere se Ivana i nastavlja: - A

ti imaš sve na svijetu, ja san luĊak u kompletu, s
prvin vitron vratit ću se ja, ajdeeeee.
- Neka tvoja ljubav ĉeka ludo srce iz daleka, pismo
ovu koju pivan jaaaaaaaaa… - Ivana je prihvatila, a
onda, naravno, uz cijeli stadion su nastavili:

Dalmacijo,
Moja ruţo procvala
Dalmacijo,

633
 Jure Karamarko

Sva od zlata i bisera

Dalmacijo,
Pismu tebi pivan ja
Pismu o ljubavi
S juga i sjevera.

Poljud podrhtava pod nogama. Masa je u zanosu i

ĉeka se samo taj poĉetak. Ĉeka se da krene. U
glavama ljudi Dinamo je već pobijeĊen. To je taj
mentalitet i da je bilo kako drugaĉije, to ne bi bilo
to. Ljudi slave trenutak, slave to što su dio pokreta,
dio svijeta, Hajduk. Igraĉi izlaze iz tunela. Na
sjeveru se podiţe spektakularna koreografija. Huk
para nebo kako dobro zvuĉi. Na tisuće i tisuće ljudi
sa istoka i zapada biljeţe svojim mobitelima taj
veliĉanstveni trenutak. Još jedan od onih za
pamćenje. Za najljepša sjećanja.

Ĉim se koreografija spustila, kreće još jedna

ekstaza i navijanje cijelog stadiona. Opet sve u
ţivotu pada u drugi plan. Ljudi zaboravljaju na sve
probleme, na obaveze, na kredite, na bolesti, na
brigu, na stanje u drţavi. Sve je opet stalo barem
na 90 minuta i sve je opet tako savršeno. Sve je
bilo idealno do trenutka kada pada gol. Ali na
krivoj strani. Dinamo je poveo.

- Jeben ti sve u ţivotu da ti jeben.

- Pero. Ne psuj.

634
 HULIGAN PERO

- A šta da pivan, jebate. Opet, opet isto.

- Dobro je, ajde, ima još vrimena, mogu dobit i 4 –
1 šta se mene tiĉe. - tješi ga Frane.
- Neman dobar osjećaj, brale.
- Dobro je sve, ajde.
- Kurac moj je dobro. Mlitavi smo previše. Nemam
dobar osjećaj. Kurac je ovo dobro.
- Opet psuješ, Pero.
- Ivana, nemoj, molim te. Gledaj utakmicu.
- Šta san ti ja sad kriva, jebate?

Nije ništa komentirao. Boli ga ovaj 0 – 1. Izjeda

ga. Dvadesetak minuta je do kraja ostalo. Hajduk
se još uvijek muĉi. Da je barem taj gol dati pa
izvući neriješen rezultat. Šteta da ova lijepa serije
stane veĉeras bez poraza. A tako je dobro išlo.
Minute idu lagano, a ljudi su sve nervozniji kako
postaju svjesni da će biti teško preokrenuti ovu
utakmicu.
Do kraja je još nekih pet minuta. Pero stoji na
nogama. Srce mu se steglo od tuge. Pokušava
suspregnut suze, ali jedna je kliznula niz obraz pa
ju je obrisao da nitko ne vidi. Pomoćni sudac
podiţe onaj mali semafor i pokazuje koliko je još
minuta nade ostalo u produţetku. Taman kad se
pomirio da je to to, da nema gola, srce je opet
zaigralo na najjaĉe. Centaršut i onda skok Lopeza
glavom. Svima je stalo disanje na tisućinku, a onda

635
 Jure Karamarko

taj posljednji promašaj i tad postaje jasno da je

poraz siguran. Da je gotovo. Da je zaista gotovo.

Par trenutaka kasnije sudac svira kraj. Igraĉi se

rukuju na terenu. Tribine se prazne nakon pozdrava
igraĉima. Pero stoji nepomiĉan bez rijeĉi. Frane
sjedi, Ivana i Luca isto. Ne komentiraju ništa. Ne
ide im se još, a tribine se u tišini tako brzo prazne.
Nije ispalo dobro. Opet jedna tuţna veĉer, opet
hladan tuš, opet razoĉaranje, opet ona bol u prsima
koja nema medicinsko obrazloţenje, a svih ovih
godina se ponavlja iznova i iznova.

- Ajmo ća. Dobro je sve. Triba dobit MaĊare u

sljedećoj. - govori Pero.
- Kakve MaĊare? - pita Luca
- Pusti sad sve, Luce. Pusti ga. - reĉe joj Frane.

Izlaze sa stadiona, a Pero se još jednom osvrće.

Udahnuo je duboko i krenuo kroz hodnik vanka.
Masa ljudi lagano se razilazi. Neki prema
automobilima, a neki prema gradu. Svi semafori su
zaĉepljeni, ljudi strpljivo ĉekaju i onda u ritmu
prva, druga, koĉnica, lagano se ĉupaju iz grada. Još
jedan derbi završio je porazom. Još jedna tuţna
veĉer ĉeka Peru. Ono najgore, ĉeka ga i Jere u
stanu sa svojim priĉama i glupostima.

636
 HULIGAN PERO

- Evo ţute strijele. - Frane podjebava za Lucin

auto.
- Oćeš ti pješke? Ako oćeš, samo reci, nije
problem. - odgovara mu ona dok svi ulaze u auto.
- Ona pali radio, svira od Elementala stara dobra
stvar. Baš se uklapa nakon poraza u cijeli ambijent
dok se voze u tišini splitskim ulicama u kolonama:

Kazaljke su se spojile, moţda netko misli na mene,

Prvo se sjetim tebe, jesi još slobodan, pitam se…
Na kriţanju gledam noćnu urotu semafora
Svako crveno gaĎam, baš i nije neka fora.
Ulice se ljeskaju i uţivaju u kiši.
Skidam mobitel s punjača, zovem te i pitam di si.
Čuli smo se davno, reko si da te ne zovem,
Da je bolje ovako, čujem glas djevojke nove.
Kaţem ti da sam se sjetila naših crvenih svjetala
I kako si se slatko smijo dok bi gluposti lupetala.
Pitam te je si Okay, je l’ sviraš u bendu,
Ti se nasmiješ, kaţeš, imaš novu pjesmu jednu.
I govori o nama, al mi se neće svidjet,
Jer nema happy end i više me ne ţeliš vidjet.
Sklapam mobitel i razmišljam o crvenim svjetlima,
Evo zelenog, crvena nije pobijedila.

Nitko ništa ne govori u autu. Samo slušaju pjesmu

dok Luca vozi. Totalno neko stanje bez misli. Neka
druga dimenzija. Gledaju kroz prozor rijeke ljudi
sa šalovima oko pasa, oko ruku ili oko vrata kako

637
 Jure Karamarko

se razilaze svojim kućama bez rijeĉi. Tuţni ljudi,

razoĉarani, slomljenih srca kreću se svojim
domovima.

Vjerovali su da je to taj dan. Da će uslijediti ta

pobjeda, taj trenutak radosti, to ludilo da će opet
imati svoj vrhunac. Onda kao već mnogo puta,
ipak ta scena, taj tuţni korak ulicom, to stanje bez
misli, taj trenutak kada se odbijaju pomiriti s
ĉinjenicom da su izgubili. Trenutak kada ţele
vratiti sat unatrag i krenuti s centra opet. Pa opet,
koliko god treba, sve dok se ne dobije. Htjeli bi da
je drugaĉije. A nije. I sada lagano odlaze svojim
kućama, svojim zgradama ĉije fasade krasi taj grb,
taj slogan, ta rima, te boje i stihovi.

Luca je parkirala pored zgrade. Nitko ne progovara

nekoliko minuta. U svom su nekom filmu. Slušaju
pjesmu dok auto lagano radi na parkingu.

- Ljudi, alo. Neman ja goriva za cilu noć ovako.

Ajmo pedala lagano. - prekida Luca tišinu dok
smanjuje ton na radiju.
- Ajmo, ljube. - govori Ivana Peri, a on izlazi iz
auta i naslanja se na prozor izvana.
- Ljudi, fala na voţnji. Ĉujemo se sutra.

Kreću laganim hodom prema portunu.

638
 HULIGAN PERO

- Šteta, ljube, baš šteta. - govori Pero.

- A šta ćeš, navikli smo. - slijeţe ona ramenima.
- Ajmo gori.
- Ĉuješ, ljube.
- E, šta je.
- Nemoj se sad svaĊat sa Jerom.
- Zašto? Kakva svaĊa?
- Znaš da će on sad krenit sa provokacijama,
sigurno.
- A to misliš. Pa ne svaĊamo se nas dva nikad.
- A ne. Mo‟š mislit.
- On ima problem sam sa sobom. PosvaĊan je sa
sobom, a ne sa mnom. Ne brini ništa.

Ulaze u stan, mala je još budna. Nakon što su se

oprali i presvukli, Pero u Hajdukovoj trenerci
uzima malu u krilo i sjeda na kauĉ.

- Sad će ti ćaća otpivat za laku noć ako ne postaneš

novi prvak ti. - Jere nije moga izdrţati, a da ne
ubode temu.
- DoĊi, medo mali. - šapuće Pero maloj i odlazi s
njom u sobu.
- Tata, zar stvarno. - Ivana komentira i odlazi i ona
sa Perom.

Nakon što su se vrata sobe zatvorila, Jere ponosno

sjedi zavaljen u kauĉ i daljinskim vrti programe
ĉekajući još jedne vijesti i dnevnik po redu. Kopa

639
 Jure Karamarko

prstom po nosu i zadovoljno se smije. Dok mu

ţena pere suĊe, on pojaĉava televiziju baš na
sportskim vijestima. Gavranović zabija i dok vrte
opet reprizu, on se okreće i govori ţeni:

- Evo im njijov Ajduk. Krasan je. Ha ha ha ha.

Nakon pokvarenog smijanja još je i podrignuo pa

nakon toga prdnuo na sav glas i nastavio
komentirati:

- Naš Hajduk!
- Jesi ti bija na Poljudu?
- Nisan.
- E pa šta onda komentiraš. - govori mu ţena dok
pere neku teću.
- Aj, ne pravi se pametna, molin te. Drţi se te teće.
Glancaš je pola ure, cisterna vode je već protekla
kroz taj sudoper. Ja ću komentirat šta se meni
komentira. - odgovara on i prstom ono što je
iskopao iz nosa lijepi pod kauĉ na donju stranu.

Ona ne odgovara ništa.

Pero i Ivana su se izvalili na krevet s malom. Neko

vrijeme su se igrali s njom dok ona nije zaspala pa
su je prebacili u njezin krevetić da spava u miru.

640
 HULIGAN PERO

- Nju ne brine današnji poraz. Vidi je kako slatko

spava. - komentira Pero.
- Je. AnĊel mali. Još par godina pa će ju brinut. Ha
ha ha.
- A jesi luda. Ka ćaća si. Ona će doĉekat sigurno
bolja vremena ako se ovako nastavi. Sve što rade
sadašnje generacije i je za ovu dicu koja dolaze.
One prošle generacije su gledale samo svoju
guzicu i svoja sitna zadovoljstva. Zato mi sada i
grcamo u njihovim govnima. Ne bojim se ja da ona
neće guštati u velikom Hajduku za koju godinu.
- Optimista si.
- Ja guštan i u ovakvom pa ti zamisli kakva će to
tek priĉa biti ovim generacijama kad im stvorimo
klub koji gazi, koji osvaja titule, igra lige prvaka.
Samo zamisli.
- Ajmo leći, ljube. Dosta je bilo za danas.
- Moran pišati.
- Pa ajde.
- Nema šanše.
- Zašto? Šta ti je?
- Ne izlazin odavde dok ti ćaća ne ode leći.
- Lud si.
- Ubode li još koju veĉeras, poludit ću pa ću ga
nokautirat. Lud je ka šiba.
- Daj budi ozbiljan. Pusti starca na miru, vidiš da je
sjeban. Ćaća mi je, ali sve mi je jasno. Aj na WC.
- Kasnije, strpit ću se malo. Ne ţelin ga vidit više
za danas.

641
 Jure Karamarko

- Svitlo gasi. - govori mu Ivana.

On gasi svitlo i ĉim je nastao mrak, kreće lagano

pjevušiti:

- Svjetlo u mraku, tvoja sam sjena, za sva vremena.

- LuĊaĉe jedan. - govori ona.

Zatvorio je oĉi i prije sna kroz glavu mu se vrti

samo jedna stvar, a s tom mišlju je i zaspao.

Bez tebe moj je ţivot nesretan

Jer ja ţivim za samo jedan san…

Jutro je svanulo već. Mala stoji u svom krevetiću

na nogama. Drţi se rukama i kroz rešetke gleda
prema njima i zove ih:

- Taaaataaaa, maaaamaaaa.

Oni se bude i onako pospani pogledavaju prema

njoj, a ona sretna samo reagira:

- Eeeeeeeee, mamaaaaa.
- Aj ti joj daj mliko, ja bi još pola sata odspava. -
Pero se pokušava ogrebati za još malo izleţavanja.
- Nema spavanja više, oboje moramo ustati.
- A daaajjj.

642
 HULIGAN PERO

- Pero zakasnit ćeš na posa, moram i ja ići.

Nemamo vrimena. Ajde, diţi se. Moramo spremiti
sebe i malu da je mama moţe preuzeti. Ajde.
- Idem, idem, dobro je sve, šta se pjeniš?
- Ne pjenim se, nego je tako. Nemoj se svaĊat sa
Jerom, molim te. Zaboravi sve. Nemoj da moram
zbog tebe ratovat sa svojima.
- Dobro, ljube, dobro je sve. Pusa. Ajmo lagano
kad tako kaţeš. - govori on i diţe se iz kreveta.

Za vrime marende vlada tišina. Svi jedu u miru i

samo se ĉuje mala kako mrmlja nešto svoje.

- Taaaataaaa, brrrrr, maaamaaaa.

- Ajde da te ĉujem, reci Hajduk, Haaaaajduk.
Oćeš?
- Pustite dite u miru. Kruh je još topal. - komentira
Ivanina mama.
- Taman je stiga bija. Jutros san baš naletija na
vrime. - komentira Jere i nastavlja. - Jutros je
opljaĉkalo trafiku doli u kvartu. Eno baš je bija
uviĊaj.

Ivana i Pero se pogledavaju.

- Ludoga li grada. - komentira Jere opet.

Pero u glavi već ima scenu Đanija kako nosi pune

kese.

643
 Jure Karamarko

- O, majku ti Ċankersku. - komentira u sebi.

Ĉim su izašli iz stana, Pero odlazi do trafike da
uzme duvana.
- Šinjorina, a šta se desilo noćas ode, vidija san
policiju prije?
- Ma neko je pokuša provalit.
- Pokušao? Znaĉi nije uspio?
- Nije, nije, samo je naĉeo bravu, ali alarm se
upalija pa je pobiga. A ko će znat više, mili moj.
- A ĉuda. Fala vam lipa još jednom. - govori joj
Pero i udaljuje se.

Ivana ga ĉeka malo dalje i odmah kad je prišao pita

ga:
- Đani, ha?
- Je. Ovo je njegov rukopis, siguran sam. Samo
pokušaj. Razvalija malo bravu, upalija se alarm i
onda bijeg bez plijena. To samo on moţe izvesti.
Kakav specijalac, ej. Ĉudo. Kralj pokušaja.
- Opet nije uspija.
- Opet. Ha, ha. Dobar je. Ajmo malo ubrzat korak,
zakasnit ćemo, ljube, na posa.
- Danas ne ĉitaj novine na poslu. - sprda se Ivana
zbog derbija.
- Ako uopće dobijemo novine. - zajebava i on
aludirajući na Đanija koji je zadnji put pokrao
novine. - Moran pitat da me zaminu za smjenu za
vikend.

644
 HULIGAN PERO

- Opet utakmica pada doma, ha?

- Je, je, MaĊari nam dolaze. Oĉekujem pobjedu da
malo spere ovo razoĉaranje nakon derbija.
- Jesi doša k sebi?
- Ma vraga san doša k sebi. Ubija me svaki poraz.
Izgubija san 10 godina ţivota, sigurno, prateći
Hajduka.
- Iza posla ću naletit do tebe pa ćemo skupa doma.
Probaj radit malo, zaboravi na utakmicu. Puknit
ćeš. More?
- More, ljube. Ajde, iden sad. - govori on, daje joj
pusu i nastavlja svojim pravcem, a ona skreće iza
ugla jer joj je tamo posao.

Ĉim je rekao da more i ĉim je ona skrenula, on

stavlja slušalice u uši i vadi mobitel koji je nabavio
prije par dana. Odlazi na YouTube i upisuje
“Splitsko stanje uma”. Još nekoliko klikova i iz
slušalica kreće stara dobra stvar TBF-a, a on
uplovljava u neku drugu dimenziju dok koraĉa
ulicom. Osjeća glazbu, osjeća ulice, ljude, svaku
zgradu, svaki stih...

Godine prolaze
Iza mene 20 i još koja
Tmurne se zaboravljaju
Pamtim one šarenih boja
Pa se osvrnem nekad
I sitim svih tih dana

645
 Jure Karamarko

I razbijenih glava
I kraĎa iz dućana
Sitin se ekipe
I svih naših hireva
Đireva
Generacija lipila
I nekih starih
Ratnih filmova…

- Kako volim ovaj grad. - komentira sebi u bradu

dok TBF svira i dalje, a on se pribliţava lokalu u
kojem radi.

Kolega ga doĉekuje s novostima.

- Bila je neka cura prije pola sata. Pitala je kad

radiš.
- Jesi siguran da je mene traţila?
- Je. Pitala je za Peru. Ti si jedini Pero koji radi s
nama. - objašnjava mu kolega.
- Hm. Ĉudno.
- Prekrasna cura. Pali smo s nogu ĉim je ušla.
- Ajme znan, Mare. Ma radi tu preko puta. Znan,
znan. Dobro je sve.
Sitija se odma da je ona bila na kavi.
- Svit joj se srušija kad sam joj reka da još nisi
stiga.
- Aj, ne zajebavaj me, hvataj se posla.

646
 HULIGAN PERO

Dok kolege spremaju svoj dio, Pero ima još pola

sata pa je uzeo kavicu sebi i sija na terasu. Cvike
na glavi, gleda u daljinu i vidi jedno poznato lice.

- Alo, Matija. - zove kolegu.

- E.
- Daj mi odma donesi dupli Vlahovac za stol.
Odma, molim te, eto mene odma nazad, samo
donesi i stavi tu. - govori mu i diţe se sa stola i
kreće na ulicu da uhvati bivšeg susjeda Antu kojeg
je spazio. - Di mi je stara škola? - viĉe.

Ne osvrće se Ante, samo hoda. Ne oĉekuje da bi

njega moga neko zvati u onoj guţvi. Nastavlja
hodati, a onda se Pero malo glasnije proderao.

- Mala, daj dupli Vlahovac. Daj meni, daj njima i

popi i ti nešto. - govori Pero nasred ulice, a Ante se
okreće brzinom munje. Gleda u Peru nakon toliko
miseci, u šoku je. Pero se smješka a Ante nastavlja:
- O, piĉka ti materina da ti piĉka materina. Dolazi
ovamo da te zagrlim, orjunašu jedan. DoĊi ovamo,
jeben ti krv. Pa jesi li ţiv, jeben ti sve. Ma vidi ga.
- govori i tapše Peru po ramenima.
- Ajmo, susjed. Dolazi ovamo.
- Ma di?

647
 Jure Karamarko

- Ajmo popit jednu na brzinu. Vlahovac je već na

stolu. - govori mu i grli ga jednom rukom preko
ramena.
- Eli je ? Lice se Anti ozarilo od sriće.
- Ajmo, susjed. Nisan te dugo vidija. Iman taman
pola ure za jedno piće.

Sjeli za stol. Ante sretan kao malo dijete jer ga

vidi. Uzima ĉašu da će nazdraviti i gleda u šalicu s
malim makijatom.

- Još piješ to smeće. Kako sad da nazdravimo?

- Ţivija mi, Ante moj. Samo nagni. Pusti mene.
- Di si, mali, sada? Šta ima s tobom? Ruţno je sve
ono šta ti se dogodilo. Sve san vidija, pratija san u
novine sve. Zajebano je bilo.
- Ma oporavija sam se. Sve je dobro. Evo, ode
radim sada. Vratio sam se u grad. Morao sam se
malo skloniti. Ivana je super, isto radi. Mala je
super. Dobro je sve.
- A Hajduk? - sijeĉe Ante temu.
- Šta Hajduk?
- Oće se Hajduk ikad oporavit? Srce me boli kad se
sitin lige prvaka. A tek generacija ona prije rata
kako je harala. Znaš ja ti iman 300 Beograda samo
odraĊenih. A ne ovi danas...
- Ante! - zaustavlja ga Pero.
- E.

648
 HULIGAN PERO

- Pusti. Pusti sve sada. Ţivi smo, zdravi smo.

Nazdravi. Pusti na tren orjunaše, Hajduk i sve.
Pusti samo, dobro je sve.
- Ţivija, brale. - naginje Ante.
- Hajduk ţivi vjeĉno. - odgovara mu Pero. - Slušaj
me, moram ići raditi sada. Javit ću ti se, naletit ću
ti u kvart malo da nazdravimo, da se ispriĉamo.
- Moţe, mali, moţe. - Ante mu odgovara i naginje
ĉašu da i zadnja kap Vlahovca uĊe u grlo, a onda
prstima uzima iz ĉaše fetu limuna i stavlja i nju u
usta.
- Brale, koji ti je ovaj? - pita ga kolega i dodaje: -
Gledao je u onaj Vlahovac kao što narkoman gleda
u heroin.
- Duga priĉa, amigo. Ajmo mi raditi. E da, slušaj.
Oćemo se zaminit za smjene ovaj vikend. Igra mi
Hajduk sa MaĊarima pa da odem pogledati.
- Sa kojim MaĊarima? - ne razumije ga kolega.
- Ma sa Osijekom igramo. Triba mi da radim prvu.
- More, more. Šta ću od tebe, smatraj
dogovorenim.

Dan mu je proletio dosta brzo. U glavi je već bio

vikend i nova utakmica. Gorki okus derbija lagano
je nestajao. Već je dresiran svih ovih godina na
brze oporavke nakon velikih poraza, nakon golova
u produţetcima. Drţi ga dan-dva i već treći dan u
glavi je samo reĉenica: “Miriše na titulu”. I tako
godinama.

649
 Jure Karamarko

Petak naveĉer je. S Franom je izašao na pivo da

malo razbistri glavu. U centru su grada i dok s piva
prelaze na neko jaĉe piće, Frane cijelo vrijeme
tipka na mobitel.

- U kojoj si kombinaciji sada?

- Ma ništa, nikakva kombinacija. Zaboravi. -
govori Frane i odlaţe mobitel na stol.
- Zamisli ti, Frane, da smo mi kojim sluĉajem
dobili Dinama. Jebate, bilo bi protiv MaĊara sad za
vikend 25 000 ljudi. Jeben ti sve. Uvik fali samo
jedan detalj. Uvik.
- A šta da ti kaţen. - govori Frane i opet uzima
mobitel. Ĉita poruku i smješka se. - Aj popi to.
Idemo.
- Di ćemo?
- Vodim te na jedno misto.
- Ma di? Šta? Di ćemo sad? Dobro je i ode.
- Ne pitaj ništa. Ajmo.

Nakon dvadesetak minuta hoda ulaze u drugi klub.

Od vrata se lagano probijaju kroz veliku guţvu do
separea, a tamo već sjede dvije djevojke. Mara
oduševljeno maše, a Lidija ĉim su došli Frani daje
pusu.

- Pa di ste vas dvojica? - dere se Lidija da se ĉuje

barem malo u buci.

650
 HULIGAN PERO

- Pero, - javlja se Mara Peri - lipo te vidit.

- I vas isto. - odgovara on. - Je l‟ se meni ĉini ili
sam ja jedini koji nije znao za ovaj susret veĉeras?
- Nemam pojma o ĉemu priĉaš. - govori Mara, a
onda pogledavaju ona i Pero u Franu i Lidiju i
shvaćaju da su njih dvoje u kontaktu.

Pero ne govori ništa. Samo vrti glavom. Dolazi

konobar pa svi naruĉuju piće.

- Frane, oćemo plesati? - upitala je Lidija koja

veĉeras izgleda ljepše nego inaĉe.
- Zar postoje i oni koji su te odbili? - govori joj
Frane i hvata ju za ruku da krenu prema podiju.

Pero i Mara ostaju sami u separeu. Ona veĉeras

izgleda boţanstveno. Prekrasna uska haljina
pripijena uz tijelo. Štikle na nogama, kosa u repu,
malo šminke koja još više istiĉe prekrasne crte lica.
Parfem joj tako dobro miriše.

- Oćemo li nazdraviti? - upitala je.

- Naravno. - odgovara on, a ona uzima ĉašu i
sudara ju s njegovom i nastavlja dok ga gleda u
oĉi.
Samo je prije prvog gutljaja rekla:

- Za nas!

651
 Jure Karamarko

KRAJ

Knjige u tiskanom obliku

Jure na Instagramu

Jure YouTube kanal

652