Važna pitanja:

1. Šta je razlomak i kako se obeležava?

2. Koju operaciju predstavlja razlomačka crta?
3. Koji su pravi, a koji nepravi razlomci?
4. Šta je to mešoviti zapis?
5. Kako se prevodi iz mešovitog u običan zapis?
6. Kako se iz običnog prevodi u mešoviti zapis?
7. Šta znači proširiti razlomak?
8. Šta znači skratiti razlomak?
9. Da li se proširivanjem ili skraćivanjem razlomka njegova vrednost menja?
10. Kako upoređujemo razlomke sa istim imeniocem?
11. Kako upoređujemo razlomke sa istim brojiocem?
12. Kako upoređujemo razlomke koji nemaju iste imenioce ili brojioce?

Odgovori:

1. Razlomak odnos jednog celog broja sa drugim celim brojem. Obeležava se sa dva broja (jedan iznad drugog)
odvojena crticom. Crtica se zove „razlomačka crta“, donji broj je imenilac, a gornji brojilac. Na primer: u
razlomku broj 4 je imenilac, a 3 je brojilac.
2. Razlomačka crta predstavlja operaciju deljenja.
3. Pravi razlomci su razlomci kod kojih je imenilac veći od brojioca (na primer ). Ostali su nepravi razlomci.
Pravi razlomci su uvek manji od jednog celog.
4. Mešoviti zapis je način zapisivanja nepravih razlomaka i sastoji se iz dva dela: celog dela i razlomljenog dela.
Na primer, se čita „tri cela i dve petine“.
5. Mešoviti zapis se prevodi u običan tako što se broj celih (veliki broj) pomnoži sa imeniocem (donjim brojem) i
doda brojiocu (gornjem broju). Na primer: .
6. Razlomak se iz običnog u mešoviti zapis prevodi tako što se podeli brojilac imeniocem (najpre vidimo koliko
se puta imenilac sadrži u brojiocu). Količnik predstavlja broj celih, dok je ostatak brojilac razlomljenog dela.
Na primer: . Broj 4 se u 21 sadrži 5 puta i ostatak je 1, pa pišemo .
7. Proširiti razlomak znači pomnožiti imenilac i brojilac istim brojem. Na primer:
8. Skratiti razlomak znači podeliti imenilac i brojilac istim brojem. Na primer:
9. Ne, proširivanjem ili skraćivanjem razlomka njegova vrednost se ne menja.
10. Ako dva razlomka imaju isti imenilac, veći je onaj koji ima veći brojilac. Na primer: je veće od jer je 3 veće
od 2. Pišemo
11. Ako dva razlomka imaju isti brojilac, veći je onaj koji ima manji imenilac. Na primer: je manje od jer je 7
veće od 6. Pišemo:
12. Ako dva razlomka nemaju iste imenioce ni brojioce, možemo proširimo ih tako da imaju iste imenioce, a
onda ih uporedimo kao razlomke sa istim imeniocem. Na primer: šta je veće ili . Prvi razlomak proširimo
sa 7 i dobićemo , a drugi proširimo sa 4 i dobijamo . Sada upoređujemo i kao
razlomke sa istim imeniocem. Pošto je veće od , zaključujemo da je veće od