Trofej knjiga 1

Trofej knjiga 2
Trofej knjiga 3
 Krenula sam prema vrhu velikog zavojitog stubišta. Morala sam proći
pored Gavinove stare sobe kako bih došla do glavne spavaće sobe. I svaki put
kada bih prošla pored nje, pomislila bih na njega.

Moj posao u ovoj kući bio je u najmanju ruku ironiĉan. Ljetnikovac koji
je nekoć bio pun ţivota unutar svojih zidova, sada je bio tiha ljuska puna jeke.
Mada, njegova ljepota ostala je i dalje nepromijenjena. Smještena u otmjenom
Palm Beachu, kuća je imala pogled na Atlantski ocean, a ţuborenje valova
uvijek se probijalo kroz otvorene prozore.

Trofej knjiga 4
 Jedno ljeto tu sam se zaljubila, ali takoĊer, ostala i slomljenog srca.

Deset godina kasnije, vratila sam se. Ostali smo jedino batler, domaćica i
ja – njegovateljica. Bili smo ovdje zbog njega i samo zbog njega. Gospodin M.
se tijekom godina dobro odnosio prema Fredu i Genevieve, pa su mu ostali
odani, iako sam bila sigurna da su im neki drugi bogati klijenti na ovom otoku
mogli ponuditi više novca.

A ja? Bila sam ovdje jer me zamolio da ostanem. Kada mi je tvrtka za

zapošljavanje privatnih medicinskih sestara u kojoj sam radila, dala adresu za
ovaj zadatak, skoro sam pala u nesvijest. A posao sam gotovo odbila zbog
sukoba interesa – nisam se mogla zamisliti da radim za Gavinovog oca nakon
svog tog vremena.

Ali bila sam znatiţeljna što ću naći ovdje, radoznala o teţini stanja
gospodina M. Planirala sam raditi jedan dan, a zatim traţiti da me prebace.
Mislila sam da me se gospodin M vjerojatno neće ni sjetiti. Ali onda… nazvao
me Renata. I to je preokrenulo sve.

Jedan dan nastavljao je voditi prema drugom, a ja sam poĉela osjećati da

je briga o njemu najmanje što mogu napraviti – on je tada, a i sada, bio dobar
prema meni. Doimalo se sudbinski, stvarno.

Otvorila sam vrata njegove spavaće sobe. „Gospodine M, kako se osjećate

nakon drijemanja?“

„Dobro sam,“ odgovorio je, gledajući u prazno.

„U redu.“

Okrenuo se prema meni. „Izgledaš lijepo, Renata.“

„Hvala vam.“

„Molim.“

Trofej knjiga 5
 Otvorila sam sjenila kako bi u sobu ušlo malo svjetla. „Moţda bi se ţeljeli
kasnije malo prošetati? Danas nije prevruće.“

„Da.“

„U redu. Imat ćemo to u planu.“

To bi moglo izgledati kao normalna komunikacija izmeĊu klijenta i

njegove medicinske sestre, ali ovo je bilo daleko od uobiĉajenog. Moje ime nije
bilo Renata, a gospodin M već neko vrijeme nije bio pri svojoj pameti.

Renata je bila moja majka. Ona je radila kao glavna kućna pomoćnica više
od desetak godina i bila je bliska sa gospodinom M – Guntherom Mastersonom,
istaknutim odvjetnikom popularnih zvijezda. Pustila sam ga da vjeruje da sam ja
ona, njegov stari prijatelj i pouzdanik. Sada znam koliko mu je znaĉila. Znam da
izgledam poput nje. Nije mi smetalo što njeno sjećanje odrţavam na ţivotu.
Tako da sam išla u korak s tim.

Sada se ĉini priliĉno smiješnim osvrtati se na vrijeme kada mi je ovaj dom

bio strogo zabranjen – tamnokosa, buntovna djevojka koja je ţivjela sa druge
strane mosta, koja se isticala poput bolnog palca u moru savršenih, plavih Palm
Beach debitantica; djevojka koja je jednom osvojila naklonost voljenog sina
Ruth Masterson, nasljednika Mastersonove ostavštine, sina koji joj je prkosio da
bi mene mogao progoniti.

Godinama kasnije stvari u vili nisu mogle biti drugaĉije. Nikada nisam
zamišljala da ću doći i brinuti se za gospodina M.

Baš kada sam htjela pomoći gospodinu M da ustane iz kreveta, netko je

pokucao na vrata.

„UĊi,“ rekla sam.

Genevieve se pojavila i izgovorila rijeĉi koje će mi promijeniti tijek

cijelog dana.

Trofej knjiga 6
 „Gospodine Masterson? Vaš sin, Gavin, upravo je stigao iz Londona.“
Pogledala me zabrinuto. „Nismo ga oĉekivali. Ali on je dolje i dolazi vas
vidjeti.“

Srce mi je propalo.

Što?

Gavin?

Gavin je ovdje?

Ne.

Ne. Ne. Ne.

Genevieve je znala što ovo znaĉi. Radila je ovdje kada je sve krenulo
naopako sa mnom i Gavinom.

„Ţao mi je, Raven,“ prošaptala je, dovoljno tiho da je gospodin M ne ĉuje.

Nakon što se vratila dolje, nastala je panika. On je trebao biti ocean

daleko! Trebao nas je obavijestiti da dolazi.

Nisam se imala priliku pripremiti. Prije nego sam shvatila, okrenula sam
se i zagledala u šokirane oĉi jedinog muškarca kojeg sam ikada voljela, onoga
kojeg nisam vidjela cijelo desetljeće. Nisam ni sanjala da će danas – sluĉajna
srijeda – biti dan kada će se on vratiti.

Trofej knjiga 7
 DESET GODINA RANIJE

Mama mi je prišla odostraga u kuhinju. „Mala promjena plana, Raven.“

Prestala sam brisati blistavi granit otoka. „Što se dogaĊa?“

„Trebaš prestati ĉistiti i umjesto toga otići u kupovinu namirnica. Djeĉaci

se vraćaju iz Londona danas. Ruth mi je tek sada to rekla.“

Djeĉaci su bili Gavin i Weldon Masterson, sinovi Ruth i Gunther

Masterson - naših poslodavaca. Gavin je imao oko dvadeset i jednu, a Weldon
je bio tri ili ĉetiri godine mlaĊi.

Trofej knjiga 8
 Nikada ih nisam upoznala jer me majka nikada nije dovodila na posao dok
sam odrastala. Ipak, povremeno bi priĉala o djeĉacima. Koliko sam znala, njihov
dolazak iz Europe svake godine bio je poput drugog Kristovog dolaska. Znala
sam da je Gavin upravo diplomirao na Oxfordu, a Weldon je tamo pohaĊao
internat.

Moja majka je bila domaćica Mastersonovih više od deset godina.

Nedavno su odluĉili da im je potrebna dodatna pomoć oko kuće u kasnim
proljetnim i ljetnim mjesecima kada će djeĉaci biti kod kuće, pa mi je mama ove
sezone dala posao dodatnog osoblja na odreĊeno vrijeme. Za razliku od drugih
ljudi na otoku, Mastersonovi nisu bili snjeţne ptice koje su ljeti putovale na
sjever. Ovdje su boravili tijekom cijele godine.

Njihova vila bila je odmah preko mosta od mjesta na kojem sam ţivjela u
West Palm Beachu, ali zapravo je izgledala kao da je jedan svijet daleko.

„U koje vrijeme dolaze?“ pitala sam.

„Izgleda da su upravo sletjeli na Palm Beach aerodrom.“

Sjajno.

Pruţila mi je komad papira. „Uzmi ovaj popis i kreni do trgovine. Što god
radila, ne kupuj ništa ako nije organsko. Ruth će inaĉe poludjeti.“

XXX

Izlet u supermarket trajao je duţe nego što sam ţeljela. To što sam trebala
ĉitati etikete i paziti da sve bude organsko, bila je muka.

Kada sam poĉela spremati namirnice u kuhinju, primijetila sam da netko

sjedi u kutu za stolom pored prozora.

Trofej knjiga 9
 Prepoznala sam ga po fotografijama. Bio je to mlaĊi sin, Weldon. Imao je
tamnoplavu kosu i lijepe crte lica. Nalikovao je na Ruth.

Djelujući kao da je potpuno nesvjestan moje prisutnosti, proţdirao je

zdjelu ĉilija con-carne, lica zakopanog u telefon.

„Zdravo,“ pozvala sam ga. „Ja sam Raven.“

Ništa. Ni rijeĉ.

„Bok,“ ponovila sam.

Ništa.

Zar sam nevidljiva?

Nije imao slušalice u ušima. Znala sam da me ĉuo, ali nije uopće
podignuo pogled.

Promrmljala sam ispod glasa, sigurna da me neće ĉuti, budući da je bio

toliko uronjen gledanju u mobitelu. „Ohhh, u redu. Razumijem. Ti si
samozatajni, vrtlogovi kreten koji ne vjeruje u priznavanje nekoga sa manjim
bankovnim raĉunom. Zašto da se jednostavno ne nastaviš pretvarati kao da ni ne
postojim. Pa, jebi se i ti.“

„Jebite se svi troje.“ Zaĉula sam dubok glas kako govori iza mene.

Sranje!

Polako sam se okrenula i ugledala najoĉaravajuće plave oĉi kako zure

prema meni.

Drugi brat, Gavin.

Njegov golemi osmjeh je zablistao. Za razliku od Weldona, koji je

izgledao lišen svake osobnosti, Gavin Masterson širio je šarm samo svojim
osmijehom. TakoĊer, bio je jebeno prekrasan. Iskreno, izgledao je poput filmske
zvijezde – definitivno puno odraslije nego na fotografijama na zidu.

Trofej knjiga 10
 Srce mi je propalo u trbuh. „Uh…“

„U redu je. Neću reći.“ Nasmiješio se i bacio pogled prema Weldonu. „Za
zapisnik, on to zasluţuje.“

Zamucala sam, „Ipak… to… je bilo neprimjereno. Ja -“

„Mislim da je bilo sjajno. Treba nam više ljudi ovdje koji će to odrţavati
stvarnim, priĉati onako kako je.“

Uh, uh. „Ozbiljno, kako si to uopće ĉuo?“ Upitala sam. „Govorila sam
ispod glasa. Nisam bila sigurna da sam to uopće izgovorila na glas.“

Pokazao mi je uho. „Rekli su mi da imam jako dobar sluh.“ Ispruţio je

ruku. „Gavin.“

Primila sam je. „Znam.“

Ruka mu je bila puno veća od moje. Njegovi dugi, muški prsti bili su topli
i elektrizirajući.

„Drago mi je, Raven.“

Nisam mu rekla svoje ime.

Osjetivši drhtaj kako mi prolazi duţ kraljeţnice, rekla sam. „Ti znaš tko
sam ja…“

„Naravno da znam. Tvoja majka cijelo vrijeme priĉa o tebi. Saznao sam
da sada radiš ovdje. Traţio sam te… da te pozdravim. Iako, maloprije sam te
nazvao Chiquita.“

„Chiquita?“

Trgnula sam se kada je posegnuo i maknuo naljepnicu sa moje majice.

Najeţila sam se od tog laganog dodira. Zalijepio ju je na vrh svoje ruke.
Chiquita. Kao Chiquita banana. Sigurno je otpala sa hrpe banana koju sam
kupila.

Trofej knjiga 11
 Zacrvenila sam se. „Oh.“ Sigurno sam se zacrvenila.

Pogledala sam prema njemu, ponovno. Gavinova kosa bila je tamnija

nego Weldonova – srednja nijansa smeĊe, naprijed malo duţa i rašĉupana.
Izgledao je poput mlaĊe verzije svog oca. Gavin je bio toĉno moj tip: visok i
mišićav, izraţajnih oĉiju i ubojitog osmjeha u kojem si osjećao traĉak
nestašluka. Nosio je koţnu jaknu, što je samo pojaĉalo tajnovitu atmosferu oko
njega.

„Nisi dobio dopis da je ovdje otprilike preko trideset stupnjeva? Obuĉen si

kao da si još uvijek u Londonu. Postajem vruća samo gledajući te.“

U redu. To je zvučalo loše.

„Jesi, ha?“

Primijetio je to. Sjajno.

„Pa…“ rekao je. „Upravo sam ušao u klimatiziranu kuću iz klimatiziranog

automobila, tako da me još nije udarilo. Ali svjestan sam da je jako vruće.“
Odjednom je strgnuo jaknu sa sebe. „I budući da te sam pogled na mene ĉini
vrućom, skinuti ću se.“ Navukao je košulju preko glave otkrivajući svoja
izraĊena prsa. „Bolje?“

Teško sam progutala. „Da.“

Prekriţio je svoje napete ruke. „Gdje ono ideš u školu?“

Zagledala sam se prema gore. „Uzimam si malo slobodnog vremena.

PohaĊala sam srednju školu Forest Hill u West Palmu. Planiram na jesen poĉeti
sa nekim fakultetskim teĉajevima.“

„Shvaćam.“

„Nadam se da ću nakon nekoliko godina moći prebaciti bodove na neko

veće sveuĉilište,“ dodala sam.

Trofej knjiga 12
 „Super. A što bi ti bio glavni premet?“

„Njega bolesnika. A ti? Zar nisi upravo diplomirao?“

„Da. Pravo.“ Rekao je.

„Onda, odlaziš na pravni fakultet na jesen?“

Klimnuo je glavom. „Yale.“

Nakašljala sam se pokušavajući zvuĉati nonšalantno. „Nije loš izbor.“

„Nisam upao na Harvard, tako da će i ovo posluţiti.“ Okrenuo je oĉima –

ne onako drsko, više samozatajno.

„U redu. Yale, pravi ustupak. Tvoji roditelji su sigurno jako razoĉarani.“

Zakikotao se, a oĉi su mu se zadrţale na mojima. Samo me gledao, ali

nekako sam to osjećala.

Pozornost nam se preusmjerila na Weldona, koji je ustao i krenuo prema

nama. Usput je ostavio svoju prljavu zdjelu od ĉilija na rubu sudopera.

Kada je poĉeo izlaziti iz sobe, Gavin ga je zazvao. „Što to radiš?“

„Što misliš da radim?“ odgovorio je.

Izgleda da ipak čuje.

„Isperi tu svoju jebenu zdjelu i stavi je u perilicu.“

Pa, ako mi se do sada Gavin nije sviĎao…

Weldon me pogledao prvi put. „Nije li ona zbog toga ovdje?“

Prisiljavajući se da zadrţim svoja usta zatvorenima, pogledala sam

izmeĊu njih. Gavin nije morao ništa reći. Ledeni izraz na njegovom licu rekao je
sve.

Trofej knjiga 13
 IznenaĊujuće, Weldon je slijedio Gavinove instrukcije bez dodatnih
argumenata. Bilo je jasno tko je tu veliki brat.

Nakon što nas je Weldon napuhanko ostavio, Gavin se okrenuo prema

meni. „Misli da je zajebao princa Harrya.“

Guknula sam. „Priliĉno sam sigurna da bi Harry odloţio svoje prljavo

posuĊe bez da mu se napomene.“

„Shvatila si. Harry se ĉini priliĉno cool. Will takoĊer.“

„Kad smo već kod kraljevske obitelji, pretpostavljam da je ţivot u

Londonu priliĉno cool.“

„Da. Ako te već roditelji šalju u internat mogli su izabrati i gore mjesto.
Nakon tamošnje srednje škole, nisam ţelio otići, pa sam zato izabrao Oxford kao
sveuĉilište. To mi je bio izgovor da ostanem u Engleskoj. Volio bih ponovno
ţivjeti tamo. Nedostajati će mi. Totalna je suprotnost Palm Beachu i to mislim
na najbolji mogući naĉin. Tamo je moţda većinu dana oblaĉno, ali ljudi nisu
kopije jedna drugoj.“

„Moţda bih se mogla ugristi za usnu na sve to.“

„Oh, ali zabavnije je ako to ne napraviš.“ rekao je sa traĉkom sjaja u

oĉima. „Više volim iskrenost. Mogu samo zamisliti što ponekad misliš kada se
vraćaš kući.“

„Moţda povremeno. To moţe biti malo ratoborno. Ali sretna sam što
radim ovdje. Ovo je najljepše mjesto na koje sam kroĉila. Definitivno pobjeĊuje
nošenje namirnica u vrećama.“ Osvrnula sam se oko sebe. „Kad smo već kod
namirnica… bolje da završim sa pospremanjem svega.“

Kako sam se vratila stavljanju zaliha u ormariće i hladnjak, Gavin se

motao okolo. Pokušao mi je pomoći. Podignuo je paket integralnog brašna i
otvorio razne ormariće traţeći njegovo mjesto.

Trofej knjiga 14
 Zakikotala sam se. „Ne znaš kuda što ide, zar ne?“

„Nemam pojma.“

„Petica za trud.“

Oboje smo se smijali kada je Ruth Masterson ušla u kuhinju. Uvijek sam
si puštala neku zlu glazbu kada bi ona ulazila u prostoriju, kao kada se Zla
Vještica Zapada pojavi u Ĉarobnjaku iz Oza. Jednostavno reĉeno, nije mi bila
draga.

„Gavine, tu si.“ Spustila je pogled na njegova prsa. „Obuci košulju, molim

te. A zašto drţiš brašno?“

„Pokušavao sam pomoći.“ Gavin je zgrabio svoju majicu sa pulta i

navukao je preko glave. „Što ima, majko?“

Oĉi su joj preletjele do mene prije nego je rekla: „Trebam te gore.

Naruĉila sam ti smoking koji ćeš nositi veĉeras na sveĉanosti. Moraš ga
isprobati u sluĉaju da treba napraviti neke hitne izmjene. Nemamo puno
vremena.“ Pogled joj se ponovno prebacio na mene.

Kada bi pogled mogao ubijati…

„Bit ću tamo za sekundu.“

Nije se pomaknula. „Mislila sam odmah.“

„Uh… u redu onda.“ Izgledajući iznervirano, Gavin se okrenuo prema

meni. „Vidimo se kasnije, Raven.“

Klimnula sam, suviše nervozna da ispustim bilo kakav zvuk, s obzirom na

pogled njegove majke koji je bio upućen prema meni.

Nakon što je Gavin izašao iz kuhinje, Ruth se zadrţala. Njen pogled je bio
prodoran, a oĉi su joj se ispunile neĉim što je podsjećalo na gaĊenje, dok je
buljila u mene s noţevima u pogledu. Nije ništa rekla, ali poslala je poruku.

Trofej knjiga 15
 Kloni se mog sina.

XXX

Te noći, nakon što su Mastersonovi krenuli na svoju dobrotvornu

sveĉanost, bilo je oko osam sati naveĉer kada smo se majka i ja prevezle preko
mosta i krenule kući. Sunce je zalazilo, a palme u daljini izgledale su kao da
plešu na veĉernjem povjetarcu.

Izuzev nekoliko susjedstva koji graniĉe s podnoţjem mosta blizu vode,

West Palm Beach, u kojem sam ţivjela, bio je dio za stambenu radniĉku klasu –
suprotno od raskošnog i razmetljivog Palm Beacha. Divovske palaĉe ubrzo su
zamijenjene skromnim, gipsanim jednokatnicama.

Dok sam kroz prozor gledala ţenu koja se rolama vozila na Flager Driveu,
majka me trgnula iz mojih misli.

„Bila sam toliko zauzeta pripremajući ih sve za sveĉanost, da nisam

vidjela jesi li uspjela upoznati deĉke ili ne.“

„Jesam. Samo nakratko. Weldon je glupan.“

Moja majka se nasmijala. „Da. Zna biti. A što je s Gavinom?“

Osjetila sam kako mi se obrazi ţare.

O čemu se tu radi? Spusti svoje pipke, Raven. Nema nikakve paklene

šanse kada je on u pitanju.

„Gavin je zapravo fin.“

Pogledala je prema meni. „To je to? Stvarno fin?“

„On je….“ Odluĉila sam biti iskrena. „On je sladak… i vruć.“

Trofej knjiga 16
 „On je vrlo lijep momak. Weldon takoĊer, ali to se obiĉno ne primjećuje
toliko zbog njegove osobnosti. Gavin je dobrica. Znam ih od malih nogu, a tvoja
poĉetna procjena je toĉna i za jednog i za drugog. Nevjerojatno je koliko djeca
mogu toliko toga poprimiti od oba roditelja. Gavin je sav Gunther. A Weldon…
on je Ruthin klon.“

Od same pomisli na nju, najeţila sam se. „Ona je takva kuĉka. A što je to
s tom dijamantom ogrlicom koju uvijek nosi? Izgleda kao da ju stavlja ĉim se
probudi. Jedno jutro vidjela sam je kako ju nosi dok je još u pidţami.“

„Harry Winston. Ruth se voli razmetati svojim bogatstvom. Ta je ogrlica

njen naĉin da se identificira kao da je iznad ostalih.“

„Ona je takav snob. I bezobrazna.“

Odmahnula je glavom. „Godinama imam posla s tom ţenom. Jedini

razlog što me još nije otpustila je taj što joj Gunther ne dozvoljava.“

„Znaš, vidjela me kako razgovaram s Gavinom i uputila mi je najprljaviji

pogled.“

„Vjeruj mi, neće ti dopustiti ni blizu njega, ako će biti po njenom.“

„To mi uopće ne moraš govoriti.“

Trofej knjiga 17
 Kada sam stigla u kuću sljedeći dan, već me ĉekao posao. Masterson
djeĉaci napravili su zabavu na bazenu. Sjajno. Jato lijepih plavokosih djevojaka
u oskudnim bikinijima, visjelo je oko velikog bazena. Prvo sam pomislila da
Gavina nema, ali onda sam shvatila da je samo dobro skriven iza kolekcije
spomenutih djevojaka koje okruţuju njegovu leţaljku. Jedna od njih je posebno
visjela svuda po njemu.

Mrzila sam što me to na neki naĉin napravilo pomalo ljubomornom. Bolje

da to brzo preboliš.

Bilo je dovoljno loše što sam naĉula neke od tih djevojaka, dok su se
ranije presvlaĉile u kupaonici – ogovarajući Gavinove seksualne sposobnosti uz
sve ostalo, pravila sam se da ih ne ĉujem. Uspjela sam izbjeći njihov izlazak.

Tada se pojavila moja majka i rekla. „Raven iznesi im ove svjeţe ruĉnike
i saznaj ţele li nešto popiti ili pojesti, ovdje ili negdje drugdje.“

Trofej knjiga 18
 Sranje.

Nezadovoljna, izašla sam. Sunce me obasjavalo dok mi je voda iz bazena

prskala stopala i natapala cipele. Pokušala sam samo ostaviti ruĉnike na jednoj
od praznih leţaljki kako bih mogla pobjeći nazad u kuću, ali onda sam se sjetila
da me mama zamolila da saznam ţele li nešto.

Iako smo bile spremaĉice, bile smo zaduţene za sve, od kupaonica do

posluţivanja gostiju – sve, osim brisanja guzica. Normalno, nisam imala ništa
protiv toga. Ali udovoljavanje Gavinovim i Weldonovim kurvama, bilo je
zadnje što sam ţeljela raditi.

Iskašljala sam rijeĉi. „Treba li nekome nešto?“ Glas mi je bio malo viši
nego inaĉe, neiskreni izraz ljubaznosti.

Iako sam se nadala da me nitko neće ĉuti, dogodilo se suprotno. Svaka

osoba poĉela je razgovarati s onom drugom osobom sa zahtjevima – od odlaska
u Starbucks, do narudţbe sendviĉa. Bilo je nemoguće sve to ispratiti.

Gavin se napokon izvukao ispod harema koji ga je okruţivao. „Opa. Ona

je samo jedna osoba. Odaberite mjesto.“ Kada se ĉinilo kao da se nitko od njih
ne moţe odluĉiti, rekao je. „U redu. Ja ću. Starbucks.“ Pruţio je telefon djevojci
do sebe. „Upiši što ţeliš, a zatim ga proslijedi.“

Nakon što su svi upisali svoje narudţbe, Gavin je uzeo telefon natrag.

Zatim je nabacio majicu i kimnuo. „Idemo.“

„Ideš sa mnom?“ Upitala sam, dok sam ga pratila.

„Da. Ne trebaš nositi sva ta njihova sranja. Radiš za moje roditelje, a ne za

njih.“

Gavin nas je odveo do sjajnog crnog Mercedesa koji je bio parkiran

ispred. Inaĉe, vozila sam maminu Toyotu Carmy kako bih obavila posao.
Nikada nisam bila u tako lijepom vozilu poput Gavinovog.

Trofej knjiga 19
 Ugasio je alarm automobila i ušli smo. Koţa na sjedištu bila je vruća na
mojoj koţi, a unutrašnjost je mirisala na Gavinovu kolonjsku vodu – opojno i
uzbudljivo. Bilo je nekako opasno biti ovdje.

Okrenula sam se prema njemu. „Nisi morao ići sa mnom. Mogla sam to
sama riješiti.“

Stavivši pojas, rekao je. „Trebao sam odmor.“

Zatim je okrenuo kontakt i krenuo brţe nego sam oĉekivala.

„Djelovao si mi priliĉno sretno.“ Rekla sam mu.

Podigao je obrvu kada me pogledao. „Što te natjeralo da to kaţeš?“

„Pa, imao si harem lijepih djevojaka uz sebe. Koji tip ne bi bio zadovoljan
s tim?“

„Biti bogataš ima svojih pogodnosti, ali nije uvijek sve tako kako
izgleda.“

„O da?“

„Dat ću ti primjer. Jesi li vidjela onu plavokosu djevojku pored mene?“

Nasmijala sam se. „Morat ćeš biti precizniji. Sve su identiĉne.“

„Pretpostavljam da je to istina, ha? Uglavnom, ona u zelenom bikiniju,

koja je bila zalijepljena za mene cijelo vrijeme?“

„Oh… da.“

„To mi je bivša djevojka iz srednje škole.“

„U redu…“

„Vidjela si tipa koji nosi kratke naranĉaste hlaĉe?“

„Da?“

Trofej knjiga 20
 „To je moj bivši najbolji prijatelj, njen trenutni deĉko. Siguran sam da
moţeš sastaviti dva i dva.“

„Varala te s njim?“

„Ne baš. Prekinuli smo nakon što sam otišao u London. Ovdje sam
pohaĊao srednju školu, prije nego je moja majka zakljuĉila da je internat bolja
ideja. Uglavnom, prvo ljeto kada sam došao kući, našao sam ih zajedno.“

„To je sranje. A sada ona koketira s tobom pred njim. Kakva piĉka.“

On se nasmijao. „Tko, on ili ona?“

„Oboje.“

„Imaš prljava usta, Raven. SviĊa mi se djevojka koja se ne boji reći

pička.“

„Jednostavno je izletjelo. Zasluţuju jedno drugo. Zašto ih uopće pozivaš

da doĊu?“

„Ništa od toga me doista više ne muĉi. Ti dani izgledaju kao da su odavno

prošli. Krenuo sam dalje. To su samo ljudi sa kojima sam odrastao. Znam ih od
djetinjstva i ĉini mi se da ih se ne mogu riješiti. Svi ţive tu u blizini i
jednostavno doĊu, ĉak i nepozvani.“

„Što je sa ostalim djevojkama? Izlaziš li sa nekom od njih?“

Oklijevao je. „U prošlosti sam se spetljao sa nekoliko njih.“

Nisam mogla ne dodati, „U isto vrijeme, oĉito.“

„Zašto to govoriš?“

„Naĉula sam zanimljiv razgovor tvojih prijateljica dok su se presvlaĉile u

toaletu jutros. UsporeĊivale su bilješke i moţda spomenule odreĊenu trojku.“

TakoĎer su spomenule i koliko si ogroman.

Trofej knjiga 21
 Zakolutao je oĉima. „Sjajno.“

Uši su mu se blago zacrvenile. To je bilo zanimljivo jer mi se nije ĉinio

kao tip koji se srami takvih stvari. Ali oĉito je.

„To se desilo samo jednom. Bilo je glupo. Malo sam se napio i -“

„Da. Ne moraš dalje objašnjavati.“

„Svejedno, trenutno nisam u vezi ni sa jednom od njih. To je bilo davno.

Bilo bi lijepo da ne blebeću tamo gdje ih ljudi mogu ĉuti, u kući mojih
roditelja.“ Djelovao je iskreno razdraţeno.

„Vjeruj mi. Djevojke su gore od momaka.“ rekla sam.

„Oh, ne sumnjam. Pogotovo takve djevojke.“

Zaustavili smo se uz pult za narudţbe. Okrenuo se prema meni. „Što

ţeliš?“

Uhvatio me nespremnu, odmahnula sam glavom. „Oh… ne bih trebala.”

„Što ţeliš?“ Ponovio je.

„Veliki, vrući macchiato od karamele.“

Rekao je u interfon. „Veliki, vrući macchiato i trostruku na ledu, molim.“

„Još nešto?“ upitala je ţena.

„Ne, hvala.“

„A što je sa pićima za ostale?“

„Mogu priĉekati. Prvo ćemo mi popiti svoje u miru.“

Ha? Ovo je postao zanimljiv izlet.

Trofej knjiga 22
 Dodala mu je pića na sljedećem prozoru, a on mi je predao moje, prije
nego je krenuo na parkiralište, nalazeći mjesto za parking u sjeni i iskljuĉujući
klima ureĊaj.

Otpila sam prvi vrući gutljaj pjenaste tekućine. „Hvala ti.“

Naslonio je glavu na sjedalo. „Ahhh… ovo je lijepo.“

„Ne smeta ti što ostavljaš svoje prijatelje da ĉekaju?“

„Ni najmanje. Ako im je kava bila toliko potrebna, mogli su ući u kuhinju
i skuhati je.“

Zakikotala sam se. „Kako si ti ispao toliko drugaĉiji od svoga brata?“

„Oh. Ĉuo sam da ga je dadilja ispustila dok je bio beba.“

„Stvarno?“

„Ne. Šalim se.“

„Trebala sam shvatiti.“ Uzdahnula sam, spustivši pogled na svoju šalicu.

„Pa, ovo je lijepa, neoĉekivana stanka. Ali sigurna sam da bi tvoja majka ispalila
kada bi znala da si ovdje sa mnom.“

„Ne mora znati.“

Nije pokušao umanjiti kakva bi bila njena reakcija: bijesna.

„Da, priliĉno sam sigurna da bi bila peĉena.“

Namrštio se i promijenio temu. „Što voliš raditi, a da je zabavno, Raven?“

Nisam morala dugo razmišljati o odgovoru. „Jiu-jitsu.“

Oĉi su mu se raširile. „Nema jebene šanse… kao, moţeš me razbiti?“

„Moţda. Ne tjeraj me da to poţelim i nikada nećeš morati saznati.“

Namignula sam.

Trofej knjiga 23
 „K vragu. Reci mi više. Kako si poĉela s tim?“

„Jednog dana, prije nekoliko godina, prošla sam pored studija, pogledala
kroz prozor kada je netko nekoga prikvaĉio i pomislila kako bi moţda bilo
zabavno pokušati. Tako da sam se prijavila na satove, a ostalo je povijest.“

Ovih dana, veliki dio novca koji bih zaradila, odlazio je na satove
borilaĉkih vještina.

„Radiš li to zbog svoje zaštite?“

Slegnula sam ramenima. „Postoji zabluda da je jedini razlog samoobrana

kada djevojka krene uĉiti borilaĉki sport. Mislim, to je sigurno korisno. Ne
ţivim u sjajnom kvartu i lijepo je znati da bih imala priliku obraniti se ako se
nešto dogodi. Ali to nije glavni razlog zbog kojeg to radim. To je samo…
zabava. Nevjerojatno je što tijelo moţe napraviti, poput mogućnosti da nekoga
zadavi nogama.“

„Prokletstvo. Podsjeti me da se ne zajebavam s tobom. Bez uvrede, ali

sitna si. Nikada ne bih mogao pomisliti da me moţeš prikvaĉiti.“

„To je stvar u jiu-jitsu. Ne moraš biti krupan da bi bio vodeći. Mogu ti

reći da ima ljudi koji su gotovo dva puta teţi od mene.“

Oĉi su mu skoro ispale iz glave. „Jebote. Je li pogrešno što nekako ţelim

da to isprobaš na meni?“

Slika toga kako ga drţim prema dolje, raskoraĉena preko njega, proletjela
mi je kroz um. Nisam sigurna zašto je njegova ruka oko moga vrata u toj maloj
maštariji.

Progutala sam slinu, osjetivši kako crvenim. „A ti? Što ti radiš da bi se

zabavio?“

„Nisam siguran da mogu to nadmašiti.“

Trofej knjiga 24
 „Baviš li se nekim sportom?“

„Maĉevanje i lacrosse.“

„Maĉevanje se smatra borilaĉkom vještinom, zar ne?“ Upitala sam.

„O tome postoji rasprava. Na odreĊeni naĉin jest – vještina dobrog

gaĊanja, korištenje zaštite i prikrivanja. Ali istodobno je to sport. U osnovi,
samo se trudim da me ne izbodu. To je dobar naĉin da riješim svoju frustraciju
zbog Weldona.“

„Vau. Da.“ Nasmijala sam se. „Što još radiš u Londonu?“

„Volim improvizacije.“

„To je ono gdje ljudi izmišljaju sranja dok razgovor teĉe?“

„Da. Toĉno.“

„Gledaš te emisije?“

„Ne. Ja to volim raditi. Volim nastupati.“

„Stvarno. To je tako cool. Gdje?“

„Postoji takav klub blizu moje škole. Uvjerio sam tipove koji ga vode da
me puste da se igram, iako sam najmlaĊi tamo.“

„Sigurno je bilo teško tako razmišljati, ravno iz glave, na licu mjesta.“

„Da, ali to je ono što sve ĉini zabavnim. Iznenadila bi se za što je tvoj um
sposoban pod pritiskom. I nema pogrešnog naĉina za napraviti to, jer kada
zajebeš, još je smješnije.“

„Znaju li tvoji roditelji da te to zanima?“

„Spomenuo sam to jednom ili dvaput. Otac misli da je to cool. Moja

majka baš i nema smisla za humor kako bi to cijenila.“

„Da. To mogu vidjeti.“

Trofej knjiga 25
 Govoreći o njegovoj majci… koliko god ţeljela ostati ovdje s njim,
postajala sam pomalo nervozna što nisam bila na svom mjestu u kući. Moja bi se
mama takoĊer mogla pitati gdje sam. Uvijek sam se brinula kako bi se moji
postupci mogli reflektirati na nju.

Ipak, još smo neko vrijeme ostali u njegovom automobilu i razgovarali

prije nego što sam napokon spustila pogled na svoj telefon. „Vjerojatno bi
trebali krenuti.“

„Moramo li? Mnogo mi je draţe sjediti ovdje i razgovarati s tobom. Dobar

je osjećaj jednom imati pravi razgovor umjesto da slušam koliko godina moraš
imati da bi napravila botox ili koje je najbolje mjesto na otoku za nokte.“
Uzdahnuo je. „Ali pretpostavljam da bih te trebao vratiti natrag, tako da ti nitko
ne prigovara.“

Gavin je upalio automobil i okrenuo se prema pultu kako bi odradili našu

veliku narudţbu pića za njegove prijatelje. Dok je govorio u zvuĉnik, koristila
sam priliku i divila mu se: njegovim velikim, ţilavim rukama, omotanim oko
upravljaĉa. Velikom satu oko zapešća. Gustoj kosi razbarušenoj vjetrom, jer je
cijeli dan bio vani. Već je izgledao više preplanuo nego juĉer, nakon samo
jednog poslijepodneva na suncu.

Imao je prekrasno lice. Moţda je to ĉudan izraz za frajera, ali to je bila

prikladna rijeĉ za opisati nekoga tko je imao trepavice duţe od većine ţena i
savršene, pune usne, da sam poţeljela osjetiti ih uz svoje, makar samo jednom.

Iznenada se okrenuo prema meni, skrenula sam pogled, zabrinuta da sam

uhvaćena kako zurim. Ali samo mi je pruţio nekoliko pladnjeva da ih drţim dok
se vozimo natrag do kuće. Stavila sam treći pladanj pored nogu. Kockice leda
tresle su se po šalicama dok je ubrzavao.

Trofej knjiga 26
 Prošli smo pored svih otmjenih trgovina na aveniji Worth – trgovina gdje
je jedan predmet u izlogu koštao više od moje godišnje plaće – prije nego smo
skrenuli na sporednu cestu koja je vodila na imanje Masterson.

Vrućina me pogodila ĉim sam izašla, oštar kontrast klima ureĊaju u

Gavinovom automobilu.

Kad smo se vratili do bazena, njegovi prijatelji ponovno su razgovarali

jedni sa drugima. Sada je jedna od djevojaka sjedila u Weldonovom krilu. Dok
je Gavin bio odsutan, oĉito su se zadovoljile drugim mjestom. Ĉinilo se da
Weldonu to nimalo ne smeta.

„Zašto ti je toliko trebalo?“ Pitala je Zelena Bikini Djevojka.

Uf. Njegova bivša djevojka. Mrzim je.

„Dugaĉak red.“ Dobacio mi je znakovit pogled od kojeg sam se najeţila.

Ostatak popodneva, dok sam radila unutra, stalno sam provirivala na

bazen. Svaki put kada bih vidjela te djevojke kako lebde oko njega, najeţila bih
se.

U jednom trenutku, Gavin je pobjegao iz ĉopora, podigao košulju i sa

oštrom preciznošću skoĉio u bazen. To bih mogla gledati uvijek i iznova.
Pretvarala sam se da perem prozore na francuskim vratima koja vode na terasu
samo da bih ga mogla promatrati.

Kada je Gavin napokon izašao iz bazena i gurnuo svoju mokru kosu

natrag, ĉinilo se kao da se kreće usporeno, dok sam se ja divila mreškanju
njegovih mišića.

Kao da je osjetio kako ga promatram, pogledao je u mom smjeru.

Okrenula sam se pretvarajući se da sam uronjena u ĉišćenje.

Kada sam se osvrnula prema njemu i dalje je buljio u mene. Nabacio je taj
opaki osmjeh, a ja sam mu uzvratila. Mogla sam osjetiti kako mi je vruće u licu.

Trofej knjiga 27
 Prišao je vratima i pritisnuo nos na njih prije nego je prekriţio oĉi.
Stisnuvši, raspršila sam malo Windexa i obrisala kruţno prozor preko njegovog
lica. Široko se nasmiješio dok je njegov dah ostavljao paru na staklu.

To je bio prvi trenutak kada sam shvatila da sam u problemu.

XXX

Te veĉeri, moja majka je radila do kasno. Ruth ju je trebala da posluţi

veĉeru za neke prijatelje koje su pozvali. Tako da me ostavila kod kuće i vratila
se natrag na imanje.

Budući da majka neće biti kod kuće na veĉeri, prijateljica Marni donijela
je meksiĉku hranu. Bile smo prijateljice od djetinjstva. Odrasle smo u istoj ulici
i imale puno toga zajedniĉkog, bile smo jedina djeca samohranih majki koje su
radile usluţne poslove u Palm Beachu. Marnina majka, June, radila je u
ugostiteljstvu.

„Kako ide novi posao?“ Pitala je Marni, gurnuvši taco u usta.

Ogulila sam foliju sa svog burrita. „Uţivam više nego što sam mislila.“

„Odajem ti priznanje. Ne bih voljela ĉitav dan biti na dohvat gomile

grubih, bogatih ljudi. Zajebi to. Raditi ću u trţnom centru.“

„Nisu svi bogati ljudi kreteni,“ branila sam.

„Pa, to je moje iskustvo. Moja majka godinama radi na Palm Beachu i

vjeruj mi, ĉula sam dovoljno priĉa da izvuĉem takav zakljuĉak.“

„Ali, nisu svi loši.“ Osjetila sam kako se poĉinjem crvenjeti.

Zaškiljila je oĉima i ispitala izraz mog lica. „Nešto mi ne govoriš.“

Trofej knjiga 28
 „Što te natjeralo da to kaţeš?“

„Imaš pogled… onaj koji inaĉe imaš kad god mi nešto prešućuješ.“

Obrisala sam usta. „Najstariji sin Mastersonovih zaista je sladak… i fin,

takoĊer.“

Ispustila je dugaĉak, pretjeran uzdah. „Ţalim te ako se zaljubljuješ u

Gavina.“

Samo spominjanje njegovog imena izazvalo je treperenje moga srca.

„Znaš Gavina? Nisam znala da ga poznaješ.“

„Moja mama je radila neke od njihovih zabava u kući, tako da, poznajem.
I ranije je priĉala o toj obitelji. Usluţni radnici – oni se svi meĊusobno poznaju.
Razmjenjuju priĉe i usporeĊuju bilješke u kojoj je kući najbolje raditi, tko je
najzgodniji šef, takve stvari.“

„Pa, što je rekla o Gavinu?“

Progutala sam. Isuse, postajem li zapravo nervozna?

„Ništa posebno o njemu, ali oĉito majka – Ruth – ima tu neku ideju da će
njezini sinovi jednog dana voditi oĉevu odvjetniĉku tvrtku, vratiti se nakon
završetka škole, nastaniti na otoku i oţeniti jednu od Fab Five-a.“

Osjećala sam se kao da priĉa na nekom stranom jeziku. „Fab Five?“

„Postoji pet obitelji koje su jednako bogate kao i Mastersonovi:

Chancellors, Wentworths, Phillipsons, McCarthys i Spillaines. Oĉito Ruth se
neće zaustaviti ni pred ĉim kako bi osigurala da njeni sinovi završe s jednom od
tih kćerki.“ Zakolutala je oĉima. „Saĉuvaj boţe da taj pedigre bude uništen.“

„Odakle ti sve te informacije?“

Trofej knjiga 29
 „Kao što sam ti rekla, mama je radila na jednom od njihovih tuluma. Kada
se te ţene napiju, poĉinju otkrivati svoje tajne, ne shvaćajući da ih osoblje sluša.
Ruth oĉito ima problem sa votkom.“

„Pa, dok je trijezna ona je kao bojna sjekira. Ne mogu je zamisliti kakva
bi bila pijana.“ Uzdahnula sam. „U redu, koja je svrha svega toga što mi
govoriš?“

„Da te upozorim. Budi oprezna. Vidjela sam izraz tvog lica kada si ga
spomenula – taj glupavi pogled i ostala sranja. Sigurna sam da je jako zgodan,
ali nema te šanse u paklu da iz ovog ne izaĊeš povrijeĊena. Ne ţelim da ti se to
dogodi.“

Nije mi rekla ništa što već nisam duboko u sebi osjećala. Gavin je bio
daleko izvan moje lige. Ipak, nisam mogla da ne budem razoĉarana tom
provjerom stvarnosti.

„Ne skaĉeš li malo previše?“ pitala sam. „Srela sam ga tek dva puta.“

„Da, znam. Samo razmišljam unaprijed.“

„Pa, previše razmišljaš. Mogu ti reći da je netko fin, a da to automatski ne

znaĉi nešto više.“

„Ţeliš mi reći da ne bi ţeljela izlaziti sa Gavinom da ti se pruţi prilika?“

„Kaţem da znam da smo on i ja iz razliĉitih svjetova i da ništa neće

proizaći iz toga što ga smatram privlaĉnim. Bez obzira na to hoću li izaći s njim
ako mi se pruţi prilika.“

Istrgnula je omot s tacosa. „Dopusti mi da ti kaţem nešto o bogatima i

moćnima, Raven. Oni će te odvesti na voţnju, a zatim priĉati sranja o tebi. Ne
sumnjam da nisi privukla Gavina. Sigurna sam da on do sada nije vidio takvu
prirodnu ljepotu poput tvoje. Ljeto je. Njemu je dosadno. Vjerujem da ga
uzbuĊuje flert s nekim poput tebe – takoĊer i snaţno putovanje.

Trofej knjiga 30
 A što ako se njegovoj majci zavrti u glavi od toga? Prkositi joj vjerojatno
ne bi bio plus za tebe. Ali na kraju, ljudi koji odrastaju na naĉin na koji je
odrastao i Gavin, već imaju zacrtanu budućnost. A ta budućnost ne ukljuĉuje
ljude s druge strane mosta, ljude poput nas.“

Njene rijeĉi su me stvarno deprimirale. „Isuse. Nikada nisam trebala

priznati sve ovo.“

„O ne. Drago mi je da jesi. Jer uvijek moţeš raĉunati na mene da te

ispravim.“

Trofej knjiga 31
 „Pa, gdje ste zapravo ti i Raven otišli kad vam je trebalo toliko vremena
da se vratite s tim pićima?“

Jebote. Stvarno?

Weldon je bio šupak A-klase. Ako ga je zanimalo mogao me to pitati i

ranije. Umjesto toga, odabrao je upravo ovaj trenutak za stolom kako bi mogao
svjedoĉiti eksploziji moje majke, kao sport za gledatelje. Weldon je ţivio za to
da izaziva probleme.

„Molim?“ pitala je moja majka, a ţila na vratu joj je iskoĉila.

„Ma pun je nekog sranja.“ Rekao sam.

Trofej knjiga 32
 Oĉi su joj se suzile. „Pripazi na govor.“

Weldon se nasmijao i nastavio dalje. „Pun sam sranja? Jesi li ili nisi otišao
s njom i nije vas bilo skoro sat i pol, a Starbucks je odmah niz cestu?“

„Što je sve ovo?“ pitala je majka, zajapurenog lica.

Okrenuo sam se prema njoj. „Raven je danas popodne došla do bazena

kako bi saznala ţelimo li što. Svi su naruĉivali kavu i kako je to bilo previše da
bi mogla nositi sama, otišao sam s njom. Vrlo jednostavno.“

„Iskoristio si priliku.“ Rekao je Weldon. „Ne sjećam se da sam te vidio da

ideš sa Fredom kada odlazi po hrpu veša u kemijsku ĉistionicu. Kako je ovo
drugaĉije?“

Pokušavao sam se izvući. „Fred radi za nas. Nitko ne radi za te glavonje

koji se dolaze druţiti ovdje pored bazena. Htio sam pomoći.“

Sve je to bila hrpa sranja, ali nadao sam se da će mama to popuštiti. Bio je
samo jedan razlog zbog kojeg sam ţelio otići s Raven po pića; od trenutka kada
sam je upoznao, nisam mogao skrenuti pogled s nje. Bila je prekrasna, sa
svojom glatkom koţom, divljom crnom kosom i upeĉatljivim zelenim oĉima.
Ali više od svega, njezina prizemna osobnost bila je kao dašak svjeţeg zraka.
Otkrio sam kako me privlaĉi na svaki prokleti naĉin. Nisam se mogao sjetiti
kada mi je djevojka zadnji put ovako privukla paţnju.

Weldon se nasmijao. „Da, naravno, to nema nikakve veze sa setom

njezinih lijepih…“

„Weldone!“ viknuo je otac.

Zakikotao se. „Oprosti. Jednostavno kaţem onako kako vidim.“

Otac se okrenuo prema majci. „Što nije u redu s Raven?“

Trofej knjiga 33
 Morao sam odati priznanje ocu. Trebao je znati da je to malo škakljivo
pitanje. Izraz lica moje majke se naoštrio i znao sam da u mozgu skuplja
municiju.

Zaškiljila je prema njemu. „Ne moţeš biti ozbiljan?“

I tako kreće.

„Nemoj više postavljati glupa pitanja poput ovoga, Gunther, ili moţeš
oĉekivati da ćeš spavati na kauĉu.“

Moj otac povisio je glas. „Ta djevojka je vrijedna i poštena, baš kao i
njena majka, koja radi za ovu obitelj više od deset godina.“

„U njoj nema ništa loše,“ majka je rekla. „Savršeno je dobrodošla da radi

ovdje, dokle god ne dobiva nikakve ideje oko našeg sina.“

„Ja sam bio taj koji se ponudio da joj pomogne da donese kave,“ ubacio
sam. „Nisam joj ostavio izbora, tako da, kako je to onda bila njena ideja?“

Okrenula se prema meni. „Onda da preformuliram. Nemoj da ti padne na

pamet ideja da se spetljaš s tom djevojkom. Nemoj misliti da nisam primijetila
naĉin na koji ste se zabavljali u kuhinji onog dana kada si se vratio iz Londona –
ni manje ni više, bez majice.“

„Dakle, ne smijem biti prijateljski nastrojen prema našem osoblju?“

„Mislim da mi je dosta ovog razgovora,“ rekao je otac, glatko. „Praviš

planinu od krtiĉnjaka, Ruth. Sada pojedite veĉeru prije nego se ohladi.”

Uslijedilo je nekoliko sekundi tišine. Majka se igrala s lososom na tanjuru.

Tata mi je dobacio suosjećajan pogled. Weldon se nasmijao, a ja sam se morao
suzdrţati da ga ne odvuĉem sa sjedala i udarim mu glavom o zid.

Majka je napokon odloţila vilicu. „Samo ću reći jednu stvar.“ Usmjerila

je svoj savršeno manikirani prst u mene.

Trofej knjiga 34
 „Ti moţda ne shvaćaš kako samo jednom lošom odlukom moţeš uništi
cijeli svoj ţivot, Gavine. Sa dvadeset i jednom godinom, ne znaš što je dobro za
tebe. Razmišljaš neĉim što nije tvoj mozak. I ja sam jednom bila mlada i
shvaćam kako ljudi tvojih godina mogu biti glupi. Ako napraviš nešto što će
uništiti sve ono što smo tvoj otac i ja tako naporno gradili, uvjeravam te, mogu
to uništiti. Pobrinuti se da nemaš ništa. Je li me razumiješ?“

Cijeli ovaj razgovor bio je smiješen. Nisam ništa napravio s Raven – osim
što sam nakon dugo vremena imao jedan od najboljih razgovora. Majka je otišla
predaleko. Ljutilo me to što je novac uvijek drţala iznad moje glave.

Na mnogo naĉina, ţelio sam da sam puki siromah, samo da bih se mogao
osloboditi ovakvih sranja. Njezine prijetnje nisu me zapravo plašile. Plašilo me
to što bi moji postupci mogli nanijeti štetu nekom drugom. A Raven mi se
sviĊala – puno. U sekundi bih je pitao da izaĊemo kada bih znao da moja majka
neće napraviti pakao od njenog ţivota.

Morao sam se kloniti Raven za njezino dobro. Ovo će biti jedno dugo
ljeto.

XXX

Koliko god je to bila pušiona, svjesno sam se trudio drţati podalje od

Raven tijekom slijedećih nekoliko dana. Nisam je ţelio dovesti u nepriliku, a
znao sam da će je moja majka promatrati – kao i mene – poput sokola. Moja
odluĉnost bila je odrţiva sve dok jednog popodneva nisam saznao da majka ima
ruĉak u svom dobrotvornom klubu. Neće je biti barem nekoliko sati. Rekao sam
sam sebi da ako sluĉajno i naletim na Raven za to vrijeme, samo ću je
pozdraviti.

Trofej knjiga 35
 Uostalom od prijateljskog ponašanja prešao sam u potpuno ignoriranje.
Nisam ţelio da to shvati osobno, iako se nije ĉinila kao tip djevojke koja bi se
nervirala oko toga.

Ali naravno, sa majkom koja napokon nije bila u kući, nigdje nisam vidio
Raven. Kada sam naposljetku izašao na kavu, sluĉajno sam je primijetio
pognutu nad zemljom kako kopa.

Jebi. Me.

Njezino dupe izgledalo je odliĉno u tim uskim, bijelim, hlaĉama uniforme.

Je li cijeli dan bila vani? Nije ni ĉudo što je nisam vidio.

Imala je slušalice u ušima i tresla dupetom uz ritam glazbe, dok je bila na

sve ĉetiri.

Prokletstvo.

Prokletstvo.

Prokletstvo.

Njeno dupe bilo je malo, ali savršeno okruglo. Naĉin na koji se migoljilo,
natjerao me da se popravim u hlaĉama. Imao sam osjećaj da ću sanjati o tom
dupetu kasnije kada se budem tuširao.

Na kraju sam prišao i lupnuo je po ramenu. „Hej...“

IznenaĊeno je skoĉila miĉući slušalice. „Oh… hej.“

„Što to slušaš?“

„Preţivjeti ću – Cake verzija.“

Nema šanse. „Oboţavam tu pjesmu,“ rekao sam.

Napravila je svoj put u moju prokletu dušu kad je rekla. „Skinula sam
cijeli album Fashion Nugget.“

Trofej knjiga 36
 „Voliš alternativni rock?“

„Da.“

Naravno. Mora biti još veća razbijačica nego što sam mislio.

„I ja, takoĊer.“

Stalno sam se nadao da će me nešto odbiti, kako bih mogao ovu djevojku
izbaciti iz svog uma.

„Što uopće radiš vani u zemlji?“

To je bilo glupo pitanje, s obzirom da je bilo jasno da sadi cvijeće.

„Vrtlarim.“

„Znam. Samo sam iznenaĊen.“

„Zašto je to takav šok?“

„Koliko znam, imamo vrtlara.“

„Oĉito je bolestan. Pa me majka zamolila da pomognem.“

„Ah. Pretpostavljam da nisam naviknut na djevojke koje se ne boje

zaprljati. Ali znaš što? Sad kad si to spomenula, to me ne bi trebalo iznenaditi
kad ima veze s tobom.“

„Kada odrasteš bez muškarca u blizini, nauĉiš sve što treba napraviti i u
kući i izvan nje. Nemam nikakvog problema s tim da se nekada i zaprljam.“

Lice joj je postalo ruţiĉasto. Ne mogu reći je li njezina zadnja izjava bila
namjerno provokativna ili ne. Ţelio sam vjerovati da je.

„Što se dogodilo s tvojim ocem?“ sa rukama u dţepovima, šutirao sam

travu. „Ţao mi je ako je pitanje previše nametljivo.“

Trofej knjiga 37
 Na trenutak je pogledala prema meni, osjetio sam mreškanje uzbuĊenja
koje i nije bilo baš prikladno, ako uzmemo u obzir da sam je upravo pitao nešto
ozbiljno.

Raven je ustala i obrisala prljavštinu sa svojih ruku. „U redu je. Moj otac
je bio nasilnik. Majka ga je ostavila kada sam bila beba. Ţivi u Orlandu.“

„Je li se ikada ĉuješ s njim?“

„Povremeno nazove, ali ne viĊamo se. Ipak razgovaram s bakom, mislim

– njegovom majkom.”

„To je sranje. Ţao mi je.“

„Da je, ali na ĉudan naĉin, mislim da me to što nisam imala oca uĉinilo
snaţnijom osobom. Ne imati oca bolje je nego imati pogrešnog.“ Slegnula je
ramenima. „To ne znaĉi da ne bih cijenila pravu vrstu oca – nekog uglednog
muškarca poput tvog oca. On je dobar ĉovjek. Moja majka uvijek vrlo pohvalno
govori o njemu.“

„Da, je. Hvala ti.“

„Imaš puno sreće.“

Kosa joj je lelujala na povjetarcu oceana. Boja je bila toliko tamna da je

imala plave odsjaje dok je hvatala sunce. Bila je gusta i lijepa i htio sam rukama
proći kroz nju. Sa svojom svijetlom koţom podsjetila me na porculansku luku,
tako sitna i… savršena. Porculan.

Ali porculan je krhak, bolje ga je gledati i ne dirati.

Ipak, nisam mogao prestati buljiti u nju. Bilo je prljavštine na njenim

bijelim hlaĉama i nije ju bilo briga za to. A ja sam skoro zaboravio da sam
krenuo nekamo.

Trofej knjiga 38
 Jebi ga. „Upravo sam krenuo po kavu. Moţeš li uzeti pauzu i pridruţiti mi
se?“

Reci da.

Pogledala je oko sebe. „Nisam sigurna mogu li.“

Prijevod: moja majka.

Prekinuo sam potjeru. „Moja majke neće se vratiti još nekoliko sati. Neće
znati.“

Grizla je svoju donju usnicu, a ja sam ţelio da sam ja taj koji je grize.

„U redu.“ Napokon je rekla. „Mislim da neće biti problema ako bude na

brzinu.“

„Super.“

Sjeli smo u moj automobil i odvezli se do istog Starbucksa kao i prošli

put. Raven je naruĉila isti macchiato. Ovaj put i ja sam se odluĉio za jedan – da
probam. Ţelio sam znati što joj se sviĊa, što je obiljeţava – sve u vezi nje.

Tijekom voţnje kući, odluĉio sam se zaustaviti na skrivenom ulazu za koji

je znalo samo nekoliko ljudi.

„Zašto se ovdje zaustavljamo?“ Raven je upitala.

„Ţelim ti nešto pokazati.“

Nakon što smo se parkirali i izašli, uhvatila me za ruku dok smo se

spuštali niz stijene do oceana.

Pogledala je u vodu. „Ovo je prekrasno. Nikad ne bih saznala za ovo.“

„Da. Nekako je skriveno. To je moje tajno mjesto kada ţelim biti sam.
Stalno dolazim ovdje razmišljati.“

Njezine zelene oĉi sjale su na suncu. „Prekrasno je. Dobar pronalazak.“

Trofej knjiga 39
 Sjedili smo na istoj stijeni i gledali valove kako se razbijaju.

„Nisam te previše viĊala ovaj tjedan,“ napokon je rekla.

Moje oĉi su odlutale, nesposobne da je gledaju dok joj laţem. „Da… bio
sam zauzet.“

„Stvarno? Mislila sam da ti je moţda majka rekla da se drţiš dalje od

mene.“

Sranje.

„Nisam te ţelio dovesti u probleme,“ priznao sam. „Moja majka misli da

moţe kontrolirati svaki aspekt mog ţivota. Neću joj to dopustiti. Ono što ona ne
zna, neće joj štetiti. Ne moţe mi govoriti tko mogu ili ne mogu biti. A to govori
da ne ţelim da stvara probleme tebi ili tvojoj majci. To je razlog zbog kojeg sam
se drţao po strani. To je jedini razlog Raven.“

„Nisi morao lagati. Mogu se nositi s istinom. Nije da si mi rekao nešto što
već ne znam.“

„Ţao mi je što nisam bio iskren. Neće se ponoviti.“

Muĉilo me to što je znala zašto sam se drţao podalje od nje. Ne samo da

je to poslalo pogrešnu poruku, već sam izgledao poput jebenog pušioniĉara. Ali
to je bila cijena koju sam morao platiti pokušavajući je zaštititi.

Oĉima sam pratio jato galebova koji su nas okruţivali. Imao sam puno
toga na umu i odluĉio sam izbaciti dio toga van.

„Svi vjerojatno misle da moj brat i ja imamo sve. Ali jednom bih volio
ţivjeti svoj ţivot bez toga da mi se govori što da napravim.“ Ispuhnuo sam
dugaĉak dah. „Ali moja majka ne shvaća da dok mi prijeti, samo me još više
tjera da idem protiv nje.”

Trofej knjiga 40
 Raven je skupila obrve. „Dakle, tvoje druţenje sa mnom, trenutno je ĉin
pobune? Jer ona nije kod kuće?“

„Ne, ne, ne. Nisam ţelio da to tako zvuĉi. Druţim se s tobom jer mislim
da si jebeno cool.“

„Zašto? Zašto to misliš?“

Kako da uopće počnem odgovarati? „Prvi dojam je sve. Imala si me od

momenta kada si Weldona nazvala budalom. Tada sam znao da si moj tip.“

Uspio sam je nasmijati.

„Iskreno…“ rekao sam „Ti si dašak svjeţeg zraka. Smatram da ponekad

ne mogu tolerirati to što sam kod kuće. Zagušljivo je. Ista stara sranja. Isti ljudi
zatvorenog uma. Moja majka je mislila da će nas to što nas šalje u Englesku
saĉuvati od problema, ali boravak u Londonu zapravo mi je pruţio više slobode
da shvatim što sve postoji izvan ovog mjesta. Da zna za pola sranja koja sam
radio dok sam bio odsutan, već bi me odavno natjerala da se vratim kući.“

Ravenine oĉi znatiţeljno su zasjale. „Koja je to stvar zbog koje bi najviše

poludjela?“

Odgovor na to pitanje znao sam odmah, ali nisam znao je li dobra ideja da
to kaţem Raven.

Zajebi to. „Spavao sam s jednom od svojih profesorica.“

Oĉi su joj se raširile. „Što?“

„U redu, prije nego što odlijepiš, naglasio bih da je bila u svojim

dvadesetima, a ja sam tada imao osamnaest godina.“

„To je još uvijek priliĉno divlje.“

„Da.“

„Tko je kome prišao?“

Trofej knjiga 41
 „Bilo je obostrano. Ali tehniĉki, ona je povukla prvi potez ĉim sam postao
legalan.“

„Što se na kraju dogodilo?“

„Završili smo s tim nakon nekoliko puta. Na kraju je bila sa jednim od

profesora. Nitko nikada nije saznao za nas. Nitko ne zna… osim tebe.“

„Vau… to je tako pohotljivo. Pretpostavljam kako je osjećala da si

dovoljno vrijedan toga da izgubi posao. Impresivno.“

„Da. Trebala bi se ponekad sjetiti toga.“ Namignuo sam.

Nasmijala se.

Nasmiješio sam se. „Samo se šalim. Bilo je tako jednostavno. Morao sam
to napraviti.“

Oĉi su nam se spojile. Naĉin na koji me pogledala, natjerao me da je

privuĉem sebi i pokaţem koliko vrijedim. Sa ovom djevojkom imao sam
drugaĉiju kemiju, onu koju nikada ranije nisam osjetio. Nije pokušavala ništa
dokazati. Samo je bila onakva kakva je. Kada me pogledala u oĉi, osjećao sam
da me stvarno vidi. I volio sam taj naĉin na koji sam se osjećao.

„A ti?“ Pitao sam. „Upravo sam ti otkrio svoju tajnu. Reci mi nešto o sebi
što malo ljudi zna.“

„Nemam ništa tako uzbudljivo kao ti.“

„Mora biti nešto.“

Na trenutak je razmišljala o mom pitanju. „U redu. Prije nekoliko godina

napravila sam svoj internetski alter ego, pretvarajući se da sam starija ţena.
Koristila sam ga za interakciju sa muškarcima koji su bili dovoljno stari da mi
mogu biti otac i bilo je priliĉno opasno. Moja majka je saznala za to i zabranila
mi pristup internetu na šest mjeseci.“

Trofej knjiga 42
 Prokletstvo. Ima odvaţnu stranu. „Sveto sranje. To zvuĉi riziĉno.“

„Nikada nisam namjeravala upoznati ijednog od njih ili dati svoje osobne
podatke. Ali pretpostavljam da me uzbuĊivalo to što sam proţivljavala kao ta
druga ţena.“

Dobro me zaintrigirala.

„Svima nam je ponekad potrebno uzbuĊenje. Ţivot je istraţivanje, sve dok

si na sigurnom. Ali drago mi je što si prestala.“

„Da. Sada u retrospektivi, vidim da je to bilo opasno i glupo. Jer nikada ne

znaš toĉno koliko je internet siguran.“

„Slaţem se. To je bilo opasno, iako moram priznati, nekako mogu vidjeti
tu tvoju stranu loše djevojke, od trenutka kada sam te upoznao – priliĉno sam
siguran da je to ono što me privlaĉi tebi. Ne to koliko si loša, već to da si dobra
djevojka koja ţeli biti loša. Iako bih mogao u potpunosti biti u krivu.“

Srameţljivo se nasmiješila. „Nisi tako daleko od istine.“

Jebote, da. Znao sam.

„Zapravo, majka je krivila sebe za moje ponašanje jer je previše radila i

bila sam dosta sama,“ rekla je. „Nije svjesna da bi se to moţda svejedno
dogodilo. Roditelji misle da mogu sve kontrolirati, ali ako netko ţeli
eksperimentirati, on će to i uĉiniti.“

„Da, razumijem te.“

I ja bih volio eksperimentirati s tobom.

Toliko o tome, za sada.

Prošla je rukom kroz pijesak. „Ali za mene više nema tih alter ega.“

„Dobro.“

Trofej knjiga 43
 „Samo telefonska linija za seks.“

„Što si rekla?“

„Šalim se!“ Nasmijala se. „Izraz tvog lica bio je neprocjenjiv.“

„Sranje. A baš sam te htio pitati za broj. Cijeli moj vikend je već zacrtan.
Tako razoĉaravajući.“

Zakikotala se i završila posljednji dio macchiata. „Pa, sad kad smo si

priznali svoje najmraĉnije tajne, vjerojatno je već vrijeme da me vratiš natrag.“

„Još pet minuta?“

Oklijevala je. „U redu.“

„Sada osjećam pritisak da saznam što više mogu u kratkom vremenu koje
nam preostaje.“

Raven se nasmijala. „Onda me pitaj nešto.“

Ţelio sam znati sve o njoj. Svaku vraţju stvar.

„Koje je tvoje omiljeno mjesto na svijetu?“

„Nisam bila na previše mjesta izvan Floride.“

Lijepo, Gavine. Nemaju svi sredstva za putovanje, glupane.

Ali onda se nasmiješila. „Moje omiljeno mjesto vjerojatno je odmaralište

koje je udaljeno oko pet sati odavde, sjeverno, u St. Augustinu. Nikada nismo
imali previše novaca dok sam odrastala, ali majka bi štedjela cijelu godinu kako
bi tamo boravile, otprilike ĉetiri dana, izvan svake sezone. Nazvali su ga
odmaralištem, ali zapravo izgleda kao motel.“ Nasmijala se. „Nemoj me krivo
shvatiti, za te novce bilo je lijepo. Imali su bazen i teren za mini golf, a takoĊer
je bio na pješaĉkoj udaljenosti od plaţe. Nije bilo puno, ali to je bio naš odmor i
bijeg od stvarnosti na nekoliko dana. Upoznali smo vlasnike i svake godine bi
nas doĉekivali. Nije bilo jako udaljeno od kuće, ali ja bih se pretvarala da je.

Trofej knjiga 44
 I nije bilo vaţno. Izgledalo je kao da smo jedan svijet udaljeni od naših
problema. Putovali smo tamo do moje petnaeste godine. Cijele godine sam se
veselila tome.“

„Zašto ste prestale odlaziti tamo?“

Slegnula je ramenima. „Odrasla sam, poĉela raditi. Ţivot mi je stao na

put, pretpostavljam. Nedostaje mi to.“

Taj mali motel, oĉito joj je donosio toliko radosti. Htio sam sjesti u svoj
automobil i odmah je odvesti tamo. Već sam poĉeo razvijati scenarij u svojoj
glavi… proveli bi dane na tom mjestu, daleko od svega ostalog.

Okrenula se prema meni. „A ti?“

Još uvijek uronjen u svoju fantaziju, rekao sam. „Hmm?“

„Koje je tvoje omiljeno mjesto na svijetu?“

Razmislio sam sekundu, a onda odgovorio. „South Bank u Londonu –

promatranje ljudi pored rijeke je blizu ovom mjestu, upravo ovdje. Ovo je
zapravo moje omiljeno mjesto.“

Pogotovo sada, u ovom trenutku.

„Ovdje? Stvarno? Na cijelom svijetu?“

„Putovanja su precijenjena. Najbolja su ona mjesta na kojima ćeš pronaći

mir.“

„Da, to ima smisla.“ Nasmiješila se.

Taj mi je osmijeh nešto uĉinio. Netko trebao izbiti tu oĉaranost iz mene,

upravo jebeno sada.

Pogledao sam na njene bijele hlaĉe, prekrivne tragovima prljavštine. Iako

je izgledala vraški seksi, morao sam pitati. „Zašto dovraga, moja majka inzistira
na tome da osoblje nosi potpuno bijelu boju?“

Trofej knjiga 45
 „To ćeš morati nju pitati, iako, meni je to kao praksa za moju buduću
karijeru medicinske sestre.“

„Pretpostavljam da je to jedan od naĉina na koji to moţeš gledati. To me

pomalo izluĊuje. Kao da ste svi dio nekog kulta.“ Nasmijao sam se.

„Pitam se što bi napravila da se pojavim u crnom. Klonila bi me se.“ U

šali je pucnula prstima. „Ĉekaj…“

Samo što meni to nije bilo smiješno. Uţasno sam se osjećao zato što je
toĉno znala što moja majka osjeća prema njoj.

„Ţao mi je što je ona takva kuĉka, Raven.“

„To nije tvoja greška.“ Pogledala je prema oceanu a zatim promijenila

temu. „Sigurno si uzbuĊen što na jesen odlaziš u Connecicut.“

„U ovom trenutku, zahvaljujući tebi, nisam u ţurbi da napustim ovo

mjesto, a kamoli Palm Beach.“

Zacrvenjela se. „Duhovit si.“

„Jebeno si prekrasna.“ Izletjelo mi je. „Ţao mi je ako je prerano. Ali to je

istina,“ rekao sam.

„Ne.“ Obrazi su joj se zacrvenjeli. „Hvala ti.“

„Imaš li deĉka?“

Gurnula je kosu iza svog uha. „Ne.“

„Ţelio bih te odvesti na spoj.“

Pogledala je dolje u svoju praznu šalicu. „Bolje ne.“

Jao. „Mogu li pitati zašto?“

Trofej knjiga 46
 „Nije da nisam zainteresirana, ali… na jesen odlaziš, pa nisam baš sigurna
da ima ikakvog smisla poĉinjati bilo što. Onda, tu je takoĊer taj problem sa
tvojom majkom. Jednostavno mislim da to nije dobra ideja.“

„Razumijem.“ Klimnuo sam. „Razumijem.“

Sveto sranje. Nisam bio naviknut na odbijanje. Nisam se mogao sjetiti

kada mi je zadnji put djevojka rekla ne. Kunem se Bogom, kurac mi se ukrutio.
Što je to bilo u proganjanju da je bilo tako prokleo uzbudljivo? Moram pronaći
drugi naĉin…

„Moţemo li se onda druţiti kao prijatelji?“

Skeptiĉno se nasmijala. „Prijatelji?“

„Postoji improvizacijski klub blizu mjesta gdje stanuješ. Namjeravao sam

otići provjeriti ga ovaj vikend. Ţeliš li ići sa mnom?“

„Odvaţiti ćeš se otići na drugu stranu mosta, ha?“ zezala je. „Što bi tvoja
majka mislila?“

„Mudrice, hoćeš li ići sa mnom?“

„Ozbiljno, što ako tvoja majka sazna?“

„Neće. Ona zapravo ne propituje kamo idem. Reći ću joj da se idem naći
sa prijateljem. A zahvaljujući tvom odbijanju, to neće biti laţ, zar ne?“

Raven je neko vrijeme treptala dok nije napokon odgovorila. „U redu.

Moţe.“

Srce mi je ubrzalo. „Moţe?“

„Da… u improvizacijski klub, kao prijatelji,“ pojasnila je.

„Super.“

Trofej knjiga 47
 Isuse. Tako jako sam ţelio okusiti njene usne. Bile su tako prirodno
crvene. Nije ĉak ni ruţ nosila. Ova stvar s 'prijateljima' bit će bolna. Ali
prihvaćam to.

Mojih pet minuta je isteklo. Odvezli smo se do kuće, a ona se vratila svom
mjestu u vrtu. Upisao sam svoj broj u njezin telefon i poslao si poruku kako bih
imao njen broj.

„Vrijedi li onda subota naveĉer?“

Podigla je pogled na tren i razmislila, a zatim rekla. „Da. U redu je.“

„Da te pokupim, kod tebe?“

„Zapravo, radije bih da moja majka ne zna. Tako da, ako je to u redu,
sresti ćemo se tamo.“

„Kako god ţeliš.“

Morao sam ĉekati do subote kako bih ponovo proveo vrijeme s njom.
Znao sam da će moja majka biti prisutna ostatak tjedna, što je onemogućavalo
interakciju s Raven. To me izluĊivalo.

Iako sam trebao otići i pustiti je da radi, umjesto toga motao sam se oko
nje. Zagledao sam se u svoja stopala. Bio sam totalno i potpuno ovisan.

„Dakle, znam da ne mogu razgovarati s tobom dok radiš, jer te ne ţelim

dovesti u nepriliku. Ali odbijam da dani proĊu bez ikakve komunikacije. Moţeš
li slati poruke dok si na poslu?“

Namrštila se. „Ne. Osoblje ne smije koristiti telefone tijekom radnog

vremena, osim ako napuštamo kuću po nalogu. Inaĉe ne nosim svoj sa sobom.
Danas sam ga prokrijumĉarila jer sam znala da je tvoja majka vani. Telefone
obiĉno drţimo u ladici u kuhinji.“

Jadno.

Trofej knjiga 48
 Ĉeškajući se po bradi, pokušavao sam razmišljati izvan okvira. „U redu.
Evo što ćemo napraviti. Ako ne moţemo razgovarati ili slati poruke,
komunicirati ćemo na drugi naĉin.“

„Telepatijom?“ Nasmijala se.

„Ako me ĉuješ kako puštam muziku glasno, slušaj. Znati ćeš da je za

tebe.“

„O moj Boţe.“ Zacrvenila se. „Ti si lud.“

„Moţda.“ Namignuo sam.

Ušao sam natrag u kuću osjećajući se uzbuĊeno. Moja oĉekivanja nisu

dobila poruku da je subota naveĉer samo 'prijateljski' izlet, a ne spoj. Krv mi je
pumpala. Osjećao sam se kao da bih mogao istrĉati maraton. Moţda bih trebao
napraviti par krugova u bazenu, istuširati se u hladnoj vodi – bilo što. Nisam se
mogao sjetiti kada sam zadnji put bio tako uzbuĊen zbog bilo ĉega.

Nikada.

Nikada se nisam tako osjećao zbog djevojke.

A obzirom na situaciju, to je bilo sjebano.

XXX

Kasnije tog poslijepodneva, nakon što se majka vratila iz kluba, visio sam
u svojoj sobi kada sam je ĉuo kako grdi Raven zbog neke gluposti – neki
predmet je stavljen u pogrešan ormar, ruĉnici za ruke tamo gdje bi trebali biti
ruĉnici za kupanje ili sliĉno sranje. Svejedno, bilo je glupo, a reakcija moje
majke bila je nepotrebna.

Trofej knjiga 49
 Izvadivši svoj iPod, odmah sam krenuo u potragu za pjesmom koja bi bila
vezana za tu priliku. Skinuo sam jednu sa porukom koju sam joj htio prenijeti.

Dok sam iz zvuĉnika u svojoj sobi puštao „Evil Woman“ od Electric Light
Orchestra, pitao sam se koliko će vremena proći dok je Raven ne ĉuje. Ako je
moja majka ta koja će je prva ĉuti, neka tako bude.

Trofej knjiga 50
 „Ne mogu vjerovati da doprinosim ovome,“ rekla je Marni, dok smo se
vozile Military Trailom.

Morala sam joj na kraju reći o svom ne-spoju sa Gavinom jer sam je
trebala da me odveze do improvizacijskog kluba. Ipak, nije nasjela na ono što
sam joj pokušala prodati. Istina je bila, kada me Gavin pozvao da izaĊemo,
uspaniĉila sam se. Nakon našeg razgovora uz vodu, shvatila sam koliko brzo bih
mogla pasti na njega, koliko je to opasno. Hoćemo li zaista biti samo prijatelji,
to ćemo tek vidjeti. Ljeto je dugaĉko.

Trofej knjiga 51
 „Oĉekuješ od mene da povjerujem da Gavin tu nema nikakvih
oĉekivanja? Zašto bi takav tip, koji bi mogao imati bilo koju djevojku, poţelio
provesti subotu naveĉer na platonskom spoju? Za mene je to sranje.“

„Moţda se samo ţeli druţiti sa mnom. Ne znam. On izgleda misli da sam

prizemna.“

„On misli da si ti za jebaĉinu.“

To me nasmijalo, iako zapravo nije bilo smiješno. Nisam se imala

vremena dalje svaĊati s njom, jer kad smo ušle na parkiralište, Gavin je bio
naslonjen na automobil dok smo prolazile pored njega.

„Hej, Gavine,“ rekla sam, izlazeći iz Marnijine Kie.

Leptirići su mi se rojili u trbuhu kad sam primijetila kako dobro izgleda.

Veĉeras je bilo hladnije, pa je obukao crnu koţnu jaknu koju je imao na sebi kad
sam ga upoznala. Izgledao je poput seksi Londonca kakav je i bio.

Posegnuo je prema otvorenom prozoru automobila pruţivši Marni ruku.

„Ja sam Gavin, a ti si…“

„Promatram te.“

Vratio je ruku. „U redu, onda.“

Marni je tada odjurila poput pĉele iz pakla, ostavljajući dim ispuha iza
sebe.

„Moţeš li mi reći zašto me tvoja prijateljica ţeli ubiti?“

Boţe, ovo je bilo neugodno.

„Ona je samo… sumnjiĉava.“

„Jesi li sigurna da se ne pali na tebe?“

Trofej knjiga 52
 Marni mi se nikada nije nabacivala, ali takoĊer, nikada nije spominjala
deĉke.

„Ne sviĊam joj se na taj naĉin.“

Nakrivio je obrvu. „Jesi li sigurna?“

„Ona je jedna od mojih najstarijih prijateljica! Smatra da se igraš sa

mnom, da se pretvaraš da me izvodiš kao prijatelja samo da bi mi se zavukao u
hlaĉe, jer misliš da sam laka roba sa one strane mosta.“

„U redu, prvo… ako ću ikada biti u tvojim hlaĉama, to će biti zato što si
me ti tamo stavila. Dakle, to ne bi bila jednosmjerna ulica. Ako ne ţeliš da se
bilo što dogodi i neće. Rekla si da ţeliš da budemo prijatelji, tako da jesmo.“

„Ţao mi je što je bila nepristojna.“

„Mogu to podnijeti. Sranje je samo to što je toliko negativna. Ali ja sam

otvoren za izazov da joj dokaţem da nije u pravu.“ Pokazao je prema vratima.
„Hoćemo li ući?“

Prisilila sam se na osmjeh. „Da.“

Klub je bio mraĉan i prepun, sa razbacanim malim koktel stolovima i

prostorom za pozornicu sa reflektorima. Pozornica je trenutno bila prazna, osim
natpisa na kojem je pisalo „Noć otvorenog mikrofona“.

„Što znaĉi noć otvorenog mikrofona?“ Upitala sam.

„To znaĉi da svatko tko ţeli moţe raditi improvizaciju. Prijavio sam nas
za nastup.“

Nastup?

„Stani. Što? Mislila sam da ćemo samo gledati.“

„Ne. Nastupiti ćemo. Zajedno.“

Trofej knjiga 53
 Navala panike prošla je kroz mene. „Što? Ne, ne mogu…“

„Naravno da moţeš.“

„Ne. Ne mogu! Zajebati ću. Smrznut ću se. Nikada ranije nisam radila
nešto sliĉno.“

„Nije bitno hoćeš li zajebati. Zapravo, ponekad je to ono što stvari ĉini još
smješnijima. Ĉak i ako zezneš, netko će doći da te spasi. Publika zapravo voli
kada netko zabrlja. Vole zazvoniti i promijeniti smjer skeĉa.“

Dlanovi su mi se poĉeli znojiti. „Ne mogu vjerovati da ti dozvoljavam da

mi to radiš.“

„Pa, to je nešto što se nadam da ću ponovno ĉuti jednog dana.“ Nasmijao

se. „O moj Boţe. Tvoje lice. Samo se šalim, Raven. Sada nekako misliš da si
trebala poslušati Marni.“

„Gavine…“ Izdahnula sam. „Ti si nešto drugo. Znaš li to?“

Namignuo je. „Nemaš pojma.“

Sljedećih pola sata promatrali smo nekoliko nastupa. Ljudi su bili stvarno
dobri i to me samo još više zabrinulo. Znala sam da je na kraju to ipak moj
izbor. Ali unatoĉ mojim ţivcima, nisam se ţeljela povući. Samo sam se nadala
da me napad panike neće ubiti.

Kada su nas prozvali, Gavin je promigoljio obrvama. „Vrijeme je za šou.“

Primio me za ruku.

Ţeludac mi je bio u ĉvorovima, a koljena su mi podrhtavala dok smo

izlazili na pozornicu. Publika je navijala. Rasvjeta je oteţavala da im vidim lica,
na ĉemu sam zapravo bila zahvalna.

Gavin je uzeo mikrofon i dodao i meni jedan. Tada je poĉeo. Ispruţio je

ruku prema meni.

Trofej knjiga 54
 Gavin: Hej, ja sam Tom.

Rukovali sam se.

O Boţe. Izmisli neko ime.

Raven: Hej, ja sam… Lola.

Gavin: Jesmo li se već sreli?

Raven: Hm… nadam se. Ja sam tvoja ţena.

Gavin: Oh. Sranje. Tako je. Oprosti. Nisam te prepoznao sa svim tim
zelenim sranjima na licu.

Način da mi podmetneš.

Raven: Nemam ništa na licu. To je samo moja koţa.

Publika se nasmijala.

Ja nisam mislila da je smiješno. Moţda je ovo naĉin na koji funkcionira?

Nekako je sve smiješno, jer je to jedna velika katastrofa?

Gavin: Oţenio sam se Grinchom?

Raven: Oĉigledno!

Gavin: Trenutno mi je jako neugodno.

Raven: Nervozan si zbog mene?

Gavin: Zapravo nije zbog tebe. Prdi mi se…

Još smijeha.

Raven: To je tako seksi. Reci mi više.

Gavin: Imaš li nešto što bih mogao uzeti protiv toga?

Raven: Ne. Morati ćeš otići do trgovine.

Trofej knjiga 55
 Gavin: U redu. Vraćam se odmah.

Gavin se pretvarao da odlazi, a onda se vratio.

Gavin: Dušo, vratio sam se!

Raven: Jesi li imao sreće?

Gavin: Nabavio sam ti ove jagode prelivene ĉokoladom. Zbog one svaĊe.
Mislim da bi se trebali pomiriti.

Raven: Nismo se svaĊali. Imao si plinove.

Gavin: Oh, mora da sam zaboravio. Svejedno uzmi malo!

Pretvarala sam se da uzimam jagodu i stavljam je u usta. Tada mi je pala

na pamet sjajna ideja da se poĉnem ponašati kao da se gušim u tome.

Raven: O moj Boţe. Ovo je odvratno! Što si stavio u njih?

Gavin: U redu. Obećavaš da se nećeš ljutiti?

Raven: Što si napravio?

Gavin: To nije ĉokolada.

Publika je urlala.

Raven: To je govno?

Gavin: Ne, nije govno.

Raven: Što je onda?

Gavin: Tip mi je rekao od ĉega je to napravljeno, zaboravio sam, ali to bi

trebao biti afrodizijak.

Raven: Otišao si po Gas-X i vratio se sa jagodama koje imaju okus kao

sranje, a koje su navodno afrodizijak? Zašto?

Gavin: Stvarno ţeliš znati?

Trofej knjiga 56
 Raven: Da.

Gavin: Zato što sam napaljen. I priliĉno sam siguran da ova suša nije
razlog samo mojih plinova, već i svih ostalih problema, ukljuĉujući i tvoju
zelenu koţu.

Raven: Nema ništa loše s mojom koţom!

Gavin: Siguran sam da bi se Shrek sloţio.

Odluĉila sam poĉeti stvarati ţablje zvukove.

Gavin: Pa, ovo sve objašnjava! Ti si ţaba?

Raven: Ne. Upravo sam jednu progutala.

Gavin: Barem nešto gutaš. Je li to razlog zašto nećeš spavati sa mnom?

Zabavljaš se sa ţabama?

Raven: Ne, jednostavno me više ne privlaĉiš (još ţabljih zvukova).

Gavin: Postoji li još netko?

Raven: Sada ti postaješ zelen. To je sigurno od ljubomore.

Spustio je pogled na svoje ruke.

Gavin: Sveto sranje. Postajem. Što si to napravila od mene?

Smiješan skeĉ nastavio se još petnaestak minuta. Ali kada sam se unijela u
to, znala sam da mi Gavin ĉuva leĊa i da će me spasiti ako se izgubim. Srećom
nije morao.

Nakon našeg nastupa ostali smo pogledati još neke, prije nego smo
odluĉili da odemo.

Ţustri veĉernji vjetrić zapuhao mi je kosu kad smo izašli iz kluba.

Adrenalin je i dalje prolazio mojim venama. „To je bilo tako jebeno cool.“

Trofej knjiga 57
 „Vidiš. Rekao sam ti.“

„Ne mogu se sjetiti kada sam se zadnji put ovako zabavila.“

„Prirodna si.“

Gurnuvši ga rukom, rekla sam, „Kladim se da to kaţeš svakoj curi koju

povedeš da improvizirate.“

„Zapravo, nikad do sad nisam poveo nikoga sa sobom.“

Zaustavila sam se ispred njegovog automobila. „Stvarno?“

„Da. To sam uvijek radio sam, izvodio sa strancima.“

„Pa, drago mi je da si me natjerao da doĊem.“

Krenuo je otvoriti usta.

„Da se nisi usudio napraviti neki nagovještaj od toga, Mastersone.“

„Tako me dobro poznaješ…“

„Da imaš prljav um? Da. Ĉak si i šaljiv. Priznajem.“

„Šaljiv. U redu. Prihvaćam to. Još nešto?“

Htjela sam reći nevjerojatno zgodan i šarmantan… seksi. Umjesto toga

namignula sam. „To je sve za sada.“

Izvadio je kljuĉeve. „Dozvoli mi da te odvezem kući.“

„Rekla sam Marni da oĉekuje poziv od mene za voţnju kući.“

„Opet ćeš me natjerati da se suoĉim s njom? Moţda neću preţivjeti ovaj

drugi put.“

To me nasmijalo. Bila je oštra s njim.

Otkljuĉao je automobil. „DoĊi. Odvesti ću te ravno kući. Bez zaobilaznih

puteva.“

Trofej knjiga 58
 Pretpostavila sam da neće biti problem ako mu dozvolim da me odveze
kući. „U redu.“

Prišao je i otvorio mi suvozaĉka vrata. Poznati miris njegovog automobila

– koţa pomiješana sa njegovom kolonjskom vodom – bio je uzbudljiv kao i
uvijek.

Kad je poĉeo voziti, pogledao me. „Znam da sam rekao da nema

zaobilaznica, ali…“

„Ali…“ nasmijala sam se.

„Stake 'n Shake je dolje niz cestu, a ja te nisam nahranio veĉeras. Mislim
da je skromnost Steak 'n Shake dobar naĉin da se suprotstavim opravdanom
dojmu bogatstva koji Marni ima o meni. Rade i moj omiljeni milkshake.
Pobjedniĉka kombinacija.“

Trbuh mi se oglasio. „Mogla bih jedan shake.“

„Da? Idemo onda.“

Kad smo stigli do drive-trua, naruĉili smo steakbuger, krumpiriće i

milkshake, jeli smo hranu u ugodnoj tišini, parkirani na parkiralištu.

Kada je primijetio da tipkam po telefonu, upitao je, „S kim se dopisuješ?“

„Morala sam javiti Marni da me voziš kući.“

„Što je rekla?“

„Nisam sigurna da ţeliš znati.“

„Pokaţi mi. Koliko loše moţe biti?“

Nesigurna što bi bilo gore – pustiti ga da to vidi ili ne – nevoljko sam mu

dodala telefon.

Marni: On je vrag u ovčjoj koţi. Nemoj reći da te nisam upozorila.

Trofej knjiga 59
 Gavinov osmijeh prešao je u namrštenost. „Njezina ljubav prema meni
nema granica. Dirnut sam.“ Odmahnuo je glavom. „Vau.“

„Ima jako puno unaprijed stvorenih predodţbi koje proizlaze iz godina

slušanja priĉa njene nezadovoljne majke o radu u Palm Beachu. Inaĉe, ne
vjerujem joj.“

„Dobro. Reci mi zašto.“

„Zato što svoje mišljenje zasnivam na postupcima, a ne na

pretpostavkama. Nisi mi dao razloge da ti ne vjerujem. Bio si iskren prema meni
– barem mislim da jesi.“

„Postoji nešto što sam malo iskrivio.“

„Što?“

„Rekao sam da moja majka neće saznati za ovo, a ĉinjenica je da to ne

mogu garantirati, pogotovo kada se moj brat petlja okolo. Mogu se vraški
potruditi zatajiti stvari od nje, ali ta ţena ponekad ima svoje naĉine. Dakle, ovo
veĉeras je mali rizik. Tehniĉki dovodim tvoj posao u opasnost ako moja majka
nekako sazna za ovo. Biti s tobom ovdje u ovom trenutku je sebiĉno i
bezobzirno od mene. Ali ne mogu se suzdrţati od ţelje da budem u tvojoj
blizini. A to što smo proveli ovo vrijeme zajedno veĉeras sve to je samo
pojaĉalo.“

Kako bih se mogla ljutiti na to?

„Koje si još istine iskrivio?“

„Pretvaram se da sam u redu s tim što sam ti trenutno prijatelj, kada sve
što ţelim jest da ti okusim usne.“

Progutala sam slinu. Nije bio jedini. Zurila sam u Gavinove soĉne usne
cijelu noć, ţeleći ih osjetiti na svojima.

Trofej knjiga 60
 „Mislim da si nevjerojatno lijepa,“ dodao je „Na naĉin da mi se puls ubrza
svaki put kad te pogledam. Sve na tebi drugaĉije je na neki dobar naĉin. Jebeno
si svoja, i volim biti u tvojoj blizini.“

Teško dišući dodala sam. „Oĉaran si sa mnom jer sam drugaĉija. To će se

istrošiti.“

„Nisam siguran kako to moţeš znati.“

Koliko god sam voljela biti u njegovoj blizini, prebacila sam se u svoj
samo-zaštitni model. „Ne ţelim bit neĉija ljetna zabava. Mislim da me nećeš
namjerno povrijediti. Samo mislim da si trenutno zabavljen idejom o meni.“

„Ako misliš da je to sve ovo, zašto si se onda sloţila da izaĊeš sa mnom

veĉeras?“

To je bilo jako dobro pitanje. I postojao je samo jedan odgovor. „Zato što
si i ja, na neki naĉin, takoĊer ne mogu pomoći. Ja sam vjerojatno takoĊer
zainteresirana za tebe, kao i ti za mene.“

„U redu, dakle, znamo da smo loši jedno za drugo – ili uglavnom, ja sam
loš za tebe – ali ipak… svejedno ţelimo biti jedan pored drugoga. Dakle zašto se
muĉimo pokušavajući to zaustaviti?“

Nisam to htjela zaustaviti. I to me vraški plašilo. Umjesto da odgovorim,

zatvorila sam se. „Mislim da bi me trebao odvesti kući.“

„Skrećeš s teme. U redu. Shvatiti ću to kao da sam u pravu.“

Upalio je automobil i krenuo niz cestu.

Nakon što je skrenuo u moju ulicu, pokazala sam prema mojoj kući. „To
je ova ovdje.“

„Znam.“

IznenaĊeno sam upitala. „Kako znaš?“

Trofej knjiga 61
 „Pogledao sam na Google Earthu.“

„Malo jezivo?“

„Potraţio sam vašu adresu u oĉevom imeniku.“

„Htio si vidjeti kako loše ţivi druga strana?“

„Ne. Nikako. Samo sam bio znatiţeljan. Ne na loš naĉin.“

Nakon što se parkirao ispred moje kuće, pogledao je kroz prozor prema
našem skromnom domu.

„Lijepo je…“

„Tako si pun sranja.“

„Što ţeliš da kaţem? Lijepa mrlja hrĊe sa strane kuće?“

„To bi barem bilo toĉno.“

„Mislim da uopće nije loša. To je slatka kuća.“

Osjećajući tjeskobu, pogledala sam prema ulaznim vratima. „Bolje da

odem prije nego što mama primijeti auto.“

„Zar stvarno misliš da bi Renata bila ljuta zato što si sa mnom? Ili je to
zbog moje majke?“

„To je zbog Ruth. Moja majka misli da si sjajan. To nema nikakve veze sa
njenim osjećajima prema tebi.“

„U redu. Dobro. To bi bila pušiona.“

Protrljala sam ruke, zapravo ne znajući što bih s njima. „Pa… hvala ti još
jednom na zaista zabavnom vremenu.“

Gavin je samo zurio u mene, oĉiju teških i fiksiranih na moje usne.

IzmeĊu tog pogleda i njegovog uzbudljivog mirisa, bila sam uzbuĊena.
Posljednje šta sam htjela jest da ode. Ţeljela sam ga okusiti.

Trofej knjiga 62
 „Ne gledaj me tako,“ rekla sam, iako sam voljela naĉin na koji me gledao.

„Kako?“

„Kao da me ţeliš… pojesti ili nešto sliĉno.“

„Kad ţelim. Prokleto jako.“ Nakrivio je usnu i slegnuo ramenima. „Hej,

rekla si da ţeliš iskrenost.“

Mišići izmeĊu mojih nogu su se stisnuli. „Tako si zloĉest.“

„Ipak, mislim da ti se to sviĊa kod mene.“

„Što te natjeralo da to kaţeš?“

„Jer si još uvijek ovdje. Mogla si izaći iz automobila, ali ne ţeliš otići.
Mogu to osjetiti. Bojiš se, ali ne ţeliš otići.“

Posegnuo je za mojom rukom i uvukao svoj duge prste kroz moje. Moja
ruka se ĉinila tako malom u njegovoj. Bio je krupan mladić.

Njeţno je trljao palcem po mojoj ruci. Nekako sam to osjećala po cijelom

tijelu.

Sjedili smo u tišini nekoliko sekundi prije nego je rekao. „Ţelim te

poljubiti.”

Napetost u njegovom glasu i maglovit pogled u oĉima, govorili su mi da

to ozbiljno misli.

I ja sam to takoĊer ţeljela. Ali znala sam da će trenutak kada njegove

usne dodirnu moje, to oznaĉiti poĉetak neizbjeţnog lomljenja srca.

„Moram ići.“ Šapnula sam.

Ipak, nisam se pomaknula. Osjetila sam neodoljivu privlaĉnost izmeĊu

nas.

Trofej knjiga 63
 Sljedeće što sam znala, svojim ustima uzeo je moja, stenjući niz moje grlo
u trenutku kada su nam se usne dodirnule. Uzdahnuo je kao da mu je utaţena
duga glad. Osjećaj njegovih vrućih i pohlepnih usana, njegovog jezika koji je
kruţio mojim, bio je nevjerojatan. Umjesto da se povuĉem, napravila sam ono
što mi se ĉinilo prirodnim. Otvorila sam usta šire kako bih ga pustila unutra,
sada više ne mareći za posljedice.

Omotala sam mu ruke oko lica, prstima sam pratili prekrasnu strukturu
njegovih kostiju. Pomiĉući usne niţe, njeţno sam ga ugrizla za rascijepljenu
bradu, puštajući jezik da klizi po njoj. Voljela sam to malo udubljenje.

Moje oboţavanje njegove brade trajalo je samo nekoliko sekundi prije

nego je poĉeo ponovno proţdirati moje usne, ovaj put brţe i intenzivnije. Naša
tijela stisnula su se jedno uz drugo.

NeodreĊeno vrijeme je prolazilo dok sam si dopuštala da se izgubim u

njemu. Njegov miris, njegov ukus, nadjaĉali su svaki osjećaj dobrog ili lošeg.
Ljubiti ga bila je ovisnost, ali ipak, kada sam se pokušala povući, snaţnije me je
povukao na sebe.

Svidjelo mi se. Voljela sam koliko je bio pouzdan, kako je kontrolirao

svaki dio ovoga, kako me ljubio kao da vodi ljubav sa mojim usnama.

Bila sam vlaţna, a uzbuĊenje u meni je raslo. Sada su mu usne bile na

mom vratu, a njegov vrući dah klizio je mojom koţom dok su mu se prsti
zabijali u moj bok. Bradavice su mi bile tako tvrde da su oĉajniĉki ţeljele biti
sisane. Ali zaustavio se nakratko, pomiĉući usne dalje od mojih. Ne bih ga
zaustavila da se spustio niţe, ali jednom dijelu mene je laknuo. Nisam bila
sigurna da bih ga sprijeĉila da napravi bilo što šta ţeli.

Ta spoznaja dala mi je dovoljno snage da se odmaknem ovaj put.

Dašćući jedva sam izgovorila. „Moram ići.“

Trofej knjiga 64
 Ignorirajući, privukao me za još jedan poljubac i ta mahnitost je krenula
ispoĉetka.

Rastopila sam se ponovno uz njega, ali uspjela sam reći uz njegove usne.
„Stvarno moram ići.“

Klimnuo je, grickajući moj vrat, rukama mi obuhvaćajući lice. „Ne mogu
se zaustaviti.“ Ponovno me poljubio. „Ovisan sam.“

Nakon još jednog trenutka, napokon se otrgnuo od mene i naslonio glavu

na sjedalo.

Prekrivajući usne, rekao je. „Bolje bjeţi odavde prije nego te ponovno
poljubim.“

„U redu.“ Poĉela sam se izvlaĉiti, još uvijek teškog daha. „Laku noć.“

Kad sam bila na pola puta do svojih vrata, zazvao me.

Okrenula sam se prema njemu. „Da?“

„Nadam se da je ovo razjasnilo ĉinjenicu da je ovo zapravo bio spoj. To je

uvijek bio spoj. Mi izlazimo.“ Vragolasto se nasmiješio.

Stisnula sam usne da zaustavim smijeh i spotaknula se. Nisam bila pijana,
ali osjećala sam se kao da jesam – jako pijana.

Priĉekao je dok nisam ušla u kuću prije nego se odvezao.

Ušavši unutra, skoĉila sam vidjevši majku kako stoji prekriţenih ruku.
Sranje. Ovo nije bilo dobro.

Izgledala je zabrinuto. „Što to radiš, Raven?“

„Na što toĉno misliš?

„Što radiš s Gavinom?“

„Vidjela si njegov automobil…“

Trofej knjiga 65
 „Naravno da sam vidjela njegov automobil! U ovom kvartu nitko nema
takav automobil. Bili ste parkirani vani više od pola sata.“

„Molim te, nemoj se ljutiti.“

„Nisam ljuta. Samo sam… zabrinuta.“

„Zbog Ruth?“

„Da. Naravno. Ako sazna, neće samo tvoj posao biti u opasnosti već i
moj, takoĊer.“

Kako sam mogla biti tako glupa? Na trenutak sam zaboravila da nije smo
moja glava u opasnosti. To je bilo glupo od mene.

„Ne misliš da bi joj Gunther dozvolio da te otpusti nakon svih ovih

godina, zar ne?“

„Nemoj napraviti pogrešku, jer ta ţena je ona koja nosi hlaĉe. Iako on ima
dobro srce, ima samo toliko kontrole. Ona bi ga muĉila dok ne naĊe naĉin, ako
bi me se stvarno ţeljela riješiti.“

Krivnja se poĉela pojavljivati.

„Ţao mi je, mama. Ne mislim ugroziti tvoj posao.“

Stavila je glavu u svoje ruke. „Mrzim što te stavljam u ovu poziciju.

Trebala bi moći izlaziti sa kim god ţeliš. Znam to.“ Ogorĉeno je izdahnula.
„Kako je uopće došlo do ovoga – ti i on?“

„Pa, otišli smo po kavu nekoliko puta. Uvijek je bio prijateljski nastrojen
prema meni. Tada me zamolio da veĉeras odem s njim u taj improvizacijski
klub. Znam da sam ti rekla da izlazim s Marni. Ţao mi je. Nisam te ţeljela
uzrujati. Svejedno, Gavin i ja… zapravo smo zajedno nastupali. Bila je to veĉer
otvorenog mikrofona. Dobro smo se proveli.“ Zastala sam. „Mama, stvarno mi
se sviĊa.“

Trofej knjiga 66
 Moja majka nakratko je zatvorila oĉi. „Oh, Raven. Samo budi oprezna.“

„Mislim da će me ponovno pozvati vani. Ne ţelim reći ne. TakoĊer, ne

ţelim tebi lagati.“

„Ni ja ne ţelim da me laţeš. Ĉak i ako je to nešto s ĉime se ne slaţem,

molim te, nemoj mi lagati. Uvijek mi reci kamo ideš. Imaš dvadeset godina,
odrasla si osoba. Znam da ćeš na kraju napraviti ono što ţeliš. Dakle, sve što
mogu jest upozoriti te.“

Krivica me i dalje ubijala, jer koliko god nisam ţeljela ugroziti mamin
posao, u srcu sam znala da nakon onog našeg poljupca neću moći odoljeti
Gavinu tako lako.

Imala sam razmišljati o puno toga.

Kasnije te noći, dok sam leţala u krevetu, mislila sam da sam sve shvatila.
Reći ću Gavinu da se više ne moţemo vidjeti.

A tada mi je on poslao poruku koja je poništila moju odluku.

Gavin: Taj poljubac bio je sve.

Trofej knjiga 67
 Brat je ušetao u sobu i posluţio se mojim energetskim pićem. „Kakav je
bio tvoj spoj s Raven neku veĉer?“

„Kako si dovraga saznao za to?“

„Nisam, ali sada znam. Hvala ti što si potvrdio.“

Sjajno.

Zahihotao se. „Podcjenjuješ to koliko te dobro poznajem. Napuštaš kuću u

otprilike 7:30 u subotu i ne govoriš mi ništa prije nego kreneš. Skoro uvijek se
pozdraviš i kaţeš kamo ideš. Ali ne i ovaj put. Znam kakav si. Kada nešto ţeliš
ideš za tim. I bolno je oĉito što ţeliš ovih dana: Ravenino dupe.“

„Stišaj svoj jebeni glas. Ovo nije šala. Znaš da se naša majka ne igra.
Otpustiti će Raven i zagorĉati Renatin ţivot.“

Trofej knjiga 68
 Weldon se poĉešao po bradi. „Kad smo već kod toga, imam prijedlog za
tebe.“

„Bolje ti je da nije ucjena.“

„Ne.“ Sjeo je i spustio svoje prljave noge na moj stol. „Ovo je nešto za što
mislim da će nam obojici koristit.“

Uzdahnuo sam. „Što?“

„Znaš da već godinama pokušavam natjerati Crystal Bernstein da izaĊe sa

mnom.“

„Da. U ĉemu je poanta?“

„Danas sam s majkom otišao na ruĉak u klub. Vidio sam Crystal tamo s
njezinim roditeljima. Razgovarali smo i nekako se sloţili.“

„Pa u osnovi, to sam postigao jer tebe nije bilo u blizini. Tada me,
naravno, pitala viĊaš li se s nekim. Oĉito je ona već neko vrijeme zaljubljena u
tebe. Kao šokiran sam – ljudi me koriste da bi došli do tebe.“

„Ne razumijem kamo ideš s ovim.“

„Ţelim da je ti pozoveš da izaĊete van.“

„Nemam nikakvu ţelju da izaĊem s njom.“

„Znam to. Ţelim da poĉneš izlaziti s njom kako bi je mogao ostaviti.“

„Ne pratim.“

„Izaći ćeš s njom nekoliko puta. Tada ćeš je ostaviti. Ona više neće biti
luda za tobom, jer ćeš je razljutiti. Tada ću ja nekako naletjeti i pokupiti
komadiće.“

„Što ja dobivam s tim?“

Trofej knjiga 69
 „Dobivaš to da će ti majka povjerovati da si se maknuo od Raven na neko
vrijeme. Manje će te pratiti, misleći da si izašao iz te faze. Moţemo srediti da se
sretneš s Crystal tu u kući kada prvi put budete izlazili van.“

Škiljeći, rekao sam. „Ima tu još neĉega. To mogu vidjeti.“

„Pa, da – poticaj. Ako to napraviš maknuti ću ti se s puta kada je Raven u

pitanju. Neću majĉinu pozornost skretati na to, ĉak ću te pokušati pokriti.“

„Da pogodim, ako se ne sloţim s tim ponašati ćeš se još gore nego prije.“

„Kako me dobro poznaješ.“ Weldon se trznuo.

„Znaš, tehniĉki kao moj brat trebao bi me podrţavati i ne biti seronja koji
oĉekuje nešto zauzvrat. Ali s obzirom da si seronja, logiĉno je da ćeš me
ucijeniti i pokušati to okrenuti kao da mi radiš uslugu.“

„Hajde Gav. Ovo je pobjedniĉka stvar. Crystal će sutra biti u klubu. Samo
otiĊi tamo, pozovi je van i izaĊite na nekoliko spojeva. Ali nemoj je ljubiti. Tada
je kao, na trećem spoju odbaci, a meni reci gdje da budem. A ja ću obaviti svoj
dio pazeći da majka zna sve o spojevima sa Crystom, tako da će pomisliti da si
se odmaknuo od Raven.“

Bio sam prestar za ova srednjoškolska sranja. No, iako mi se ideja da

popustim Weldonu nije sviĊala, ovaj plan zapravo nije zvuĉao loše. Zaista sam
trebao skinuti majku s leĊa. Mala varka moţda neće naštetiti.

„Stvarno misliš da je ovo pošteno prema Crystal?“

„Na kraju će završiti s nekim boljim.“ Namignuo je.

Izdahnuo sam, dugo. „Ne mogu vjerovati da ću s sloţiti s ovim. I samo da

znaš, ovo radim samo zbog toga što će mi posluţiti.

„Odliĉno, brate. Nećeš poţaliti.“ Ustao je i udario me po ruci.

Jaĉe sam ga udario, a on je posrnuo unatrag izgubivši ravnoteţu.

Trofej knjiga 70
 „Bolje da ne poţalim.“

Weldon je odmahnuo glavom. „Prokletstvo, stvarno si toliko zapeo za

njezinu guzicu, zar ne?“

„Ne spominji njezinu guzicu. Da nisi spominjao Raven, ako znaš što je
dobro za tebe.

XXX

Deset minuta nakon izlaska s Crystal već mi je bilo dosadno. Svakako

nisam ţelio ostati bez mozga – još uvijek.

Inzistirala je na hitnom zaustavljanju kod Sephore jer je 'Izgubila svoju

omiljenu tubu ruţa'. Pa, budući da smo ionako bili preko mosta u West Palmu,
ruĉali smo vani u City Placeu. Iako ja nisam baš uţivao, stvari su barem bile
podnošljive. City Place je uvijek bio izvrstan za promatranje ljudi.

Raspoloţenje mi se promijenilo kada sam krajiĉkom oka primijetio nešto:

deĉka i djevojku kako se ljube.

Ne, ĉekaj. Bile su to djevojka i djevojka.

I sveto sranje. Ne bilo koja djevojka.

Ta djevojka. Marni – Ravenina prijateljica.

Svaka sumnja je li ona u pitanju, odlepršala je kroz prozor kada sam vidio
da je obuĉena u onu staru vintage košulju Def Leppard u kojoj je bila kad je
Raven dovezla do kluba.

Druga djevojka ostavila je Marni ispred Diesel dućana. Marni je tada

poĉela hodati u mom smjeru.

Trofej knjiga 71
 Sranje.

Molim te, nemoj me primijetiti.

Samo što sam to sam sebi izgovorio, njene oĉi zaustavile su se na meni.

Jebeno.

Uputila mi je smrtni pogled. Znoj mi je izbio na ĉelo.

Marni je izvadila mobitel i dalje gledajući ravno u mene, a ja sam znao

toĉno koga zove.

„Je li sve u redu?“ pitala je Crystal.

Dovraga ne, nije.

Stolica je zastrugala dok sam ustajao. „Morat ćeš me ispriĉati. Vraćam se

odmah.“

Kada je Marni vidjela da ustajem kako bih je slijedio, odjurila je

razgovarajući na telefon.

Jurio sam ulicom za njom.

Ovo je bilo kao scena iz filma, ona u kojoj nisam ţelio sudjelovati.

Vikao sam za njom. „Marni! Stani!“

Govorila je u telefon. „Sad me proganja jer je uhvaćen.“

Trĉeći iza nje, povikao sam. „Je li to Raven?“

Nastavila me ignorirati.

„Daj mi da razgovaram s njom.”

Okrenula se tek toliko da kaţe, „Ne!“

Kada sam je sustigao i pokušao zgrabiti telefon, spustila je slušalicu i

gurnula ga u hlaĉe. Pa, to je jedan od naĉina da se osigura da ću se povući.

Trofej knjiga 72
 Oboje zadihani, suoĉili smo se.

„Jebeno si hrabar, znaš to?“ izbacila je.

„Nije ono što misliš.“

„Ne igraj se sa mnom – glupa kuĉko.“

Pa, definitivno više nismo u Palm Beachu. I iskreno… svidjelo mi se. Iako
je djevojka iskušavala moje ţivce, divio sam joj se kako se zauzimala za svoju
prijateljicu.

Podignuo sam dlanove. „Moraš me saslušati.“

„Ništa ja ne moram. Poljubio si Raven neku veĉer – rekla mi je – a sada si

tu s nekom kurvom. Ti si gad. I bila sam tako u pravu što se tebe tiĉe.“

Morao sam brzo razmišljati.

„Sranje, što je ono?“ pokazao sam. Kada je pogledala iza sebe, zgrabio
sam kljuĉeve koji su virili iz njenog dţepa.

Protresao sam ih prema njoj. „Nećeš ih dobiti natrag dok mi ne dopustiš

da objasnim.“

Prekriţila je ruke i uzdahnula. „U redu. imaš moju paţnju, seronjo.“

„Ta djevojka s kojom si me vidjela… Ona je pokriće.“

Oĉi su joj se raširile. „Ti si gej?“

„Ne. Ali ona je paravan. To je duga priĉa. Pristanak da izaĊem s njom je

kao usluga mom bratu. Ţeli da je naljutim kako bi on izgledao bolji. Svejedno,
došla je kod mene u kuću kako bi me majka mogla vidjeti da odlazim s njom.
Jedini razlog zbog kojeg sam pristao na ovo bio je da odmaknem svoju majku i
natjeram je da vjeruje da me Raven više ne zanima. Ţelim da se makne s mojih
leĊa kako bih mogao ţivjeti svoj ţivot u miru. Nemam ţelju biti s tom
djevojkom i ništa se nije dogodilo, niti će se dogoditi.“

Trofej knjiga 73
 Nakon nekoliko trenutaka šutnje, Marni je rekla. „Zašto bih trebala
vjerovati u to?“

„Jer je to prokleta istina.“ Odluĉio sam okrenuti stolove. „Tko je bila ona
djevojka s kojom si bila? Vidio sam da si je poljubila.“

Marni je problijedila.

„To se tebe ne tiĉe.“

„Raven nisi rekla da si gej. Zbog ĉega?“

Uzdahnula je i pogledala prema nebu. „Ja… ne ţelim da stvari meĊu

nama postanu ĉudne.“

„Osjećaš nešto prema njoj?“

„Ne! Mislim, zgodna je – valjda – ali je ne gledam na taj naĉin. Ona mi je

poput sestre. Planiram joj reći. Stvarno to ţelim napraviti. Jednostavno nisam
bila spremna. Ni moja majka ne zna.“

„Pa, tvoja tajna je sigurna sa mnom. Neću ništa reći. Ali moraš prestati
hraniti Raven sa sranjima o meni koja nisu istinita, recimo poput toga da ću je
povrijediti. To mi nije namjera. Iskreno mi se sviĊa.“

Dok sam stajao ovdje nasred ploĉnika, razmišljao sam o tome kako je sve
ovo bilo smiješno.

Tada sam dobio ideju. „DoĊi.“

Poĉeli smo se vraćati prema City Placeu.

Slijedila me. „Gdje idemo?“

„Popraviti ovo.“

Marti je morala ubrzati da bi mi bila u koraku. „Što popravit?“

„Sve.“

Trofej knjiga 74
 „Na što misliš?“

„Vratiti ćemo se djevojci s kojom sam bio, pokušati spasiti tu situaciju za

mog glupog brata, a zatim se uputiti k Raven i reći joj sve – što znaĉi i istinu o
tebi.“

Ton joj je bio blago ispunjen panikom. „Istinu o meni?“

„Da si gej.“

„Što?“ Zaustavila me. „Rekao si da nećeš ništa reći.“

„Nisam ni rekao da ću ja to napraviti. Ti ćeš.“

„Nema jebene šanse, Rich Boy.“

Nastavili smo brzo hodati.

„Gledaj, Marni. Ne bi trebala više skrivati što si, isto kao što ja ne bih
trebao skrivati s kim ţelim provoditi vrijeme. Zajebi to sranje! Ţivot je prokleto
prekratak.“

Kad smo se vratili u restoran, Crystal je još uvijek bila na svom mjestu.

„Gdje si otišao?“ upitala je, odlaţući kompaktni puder u kojem se gledala.

„Moja prijateljica je u kvaru, moram joj pomoći.“ Otvorio sam novĉanik i

stavio gomilu novca na stol. „Zašto ti ne naruĉiš? Uzmi što god ţeliš. Vratiti ću
se ĉim budem mogao. Samo nemoj otići.“

Zbunjena, slegnula je ramenima. „U redu.“

„Dobro. Vidimo se uskoro.“

Marni je priĉekala dok se nismo dovoljno odmaknuli i promrmljala.

„Tako je glupa. Ja bih joj rekla da odjebe.“

Izvadio sam svoj telefon i nazvao brata.

Trofej knjiga 75
 Kada je odgovorio rekao sam. „Weldone, završio sam s ovom igrom. Ne
ţelim više nikoga lagati. Upravo sam ostavio Crystal u City Placeu. Ona je vani
za stolom u Amici. I misli da ću se vratiti. Sada je tvoja prilika da uskoĉiš.
Dovuci svoje dupe tamo. Javi mi kada budeš blizu, a ja ću je nazvati nekoliko
minuta prije toga i otkazati naš spoj. Ti moţeš proći i pretvarati se da si se
sluĉajno našao u tom podruĉju.“ Spustio sam slušalicu prije nego mi je uspio
odgovoriti.

„Tvoj brat zvuĉi kao kreten,“ rekla je Marni.

Ne obazirući se na njen komentar, pitao sam. „Gdje je Raven trenutno?“

„Ima slobodan dan. Kod kuće je.“

„Jesi se dovezla ovamo?“

„Da. Parkirala sam se u garaţi.“

„U redu. Otići ćemo mojim autom do njene kuće. Kasnije ću te vratiti

nazad po automobil.“

„Zašto sada ne mogu uzeti svoj automobil?“

„Jer ne vjerujem da nećeš pobjeći.“

„Zašto se miješaš u moje poslove?“

„Zato što, iako me ne podnosiš, znam kako se osjećaš, Marni. Znam kako
je to kad vjeruješ da ne moţeš biti ono što zapravo jesi, da moraš ispuniti neka
nerealna oĉekivanja, da se moraš skrivati. Moţda mi to radimo iz razliĉitih
razloga, ali mogu se povezati. I znaš što? Jebena pušiona.“

Izgleda da su moje rijeĉi sjele na mjesto. Okrenula se prema meni. „Nećeš

me prisiliti da joj kaţem, zar ne?“

„Ne, ne bih to uĉinio. Ali mislim da bi trebala. Stalo joj je do tebe. Biti će
teško, ali onda će to sve proći i nećeš poţaliti.

Trofej knjiga 76
 Ne bi trebala skrivati vaţan dio sebe ni od koga, baš kao što se ja ne bih
trebao pretvarati da sam netko tko nisam. Imamo puno više toga zajedniĉko
nego što misliš.“

Stigli smo do mog automobila i ušli.

Nakon što smo izašli iz garaţe voţnja je jedno vrijeme bila tiha.

Napokon se okrenula prema meni. „U redu si, Rich Boy. Moţda sam
pogriješila u vezi tebe.“

Nakrivio sam obrvu. „Ĉekaj malo, mislio sam da sam vrag u ovĉjoj
koţi?“

Trofej knjiga 77
 Kada smo stigli do Raven, ona je razumljivo bila iznenaĊena vidjevši me
kako stojim na njenim vratima s Marni.

„Što se dovraga dogaĊa?“

„Moţemo li ući?“ Pitao sam.

„Mi?“ Djelovala je sumnjiĉavo. „Pretpostavljam.“

Marni je izgledala kao da joj je zlo. Tada je poĉela brbljati prije nego što
sam imao priliku bilo što objasniti.

Trofej knjiga 78
 „U redu… da skratim priĉu, pogriješila sam što se tiĉe Gavina. Nije bio na
spoju. Krivo sam procijenila. On će ti objasniti. I… on je zapravo priliĉno cool.
Druga stvar je… ja sam gej. Dakle, to je to.“

Dakle, to je to. Ooookej. Definitivno nije gubila vrijeme.

„Znam, Marni. Znam.“ Rekla je Raven, bez da je bila zbunjena.

Marni je izgledala šokirano. „Znaš?“

„Da. Shvatila sam to. Nikad ne priĉaš o momcima. A previše si jebeno

otvorena da to nije imalo nikakvog smisla. Došla sam do tog zakljuĉka odavno,
ali nisam te ţeljela ništa pitati. Ţeljela sam da mi ti sama kaţeš.“

„Vau. U redu. Dakle, ţivcirala sam se bez veze.“

„Jesi. Volim te i nije mi bitno tko ti se sviĊa.“ Raven ju je snaţno zagrlila.

Marni se povukla. „Super… pa, ovdje se više nema što za vidjeti. Ostaviti
ću vas sad.“

To je vjerojatno bio jedan od najbrţih odlazaka u povijesti. Ali bilo mi je

drago da je napravila to što je trebala.

Marni se okrenula prema meni. „Sushi u petak?“

„Da. Definitivno.“

Raven je zbunjeno pogledala jedno pa u drugo. „Sushi?“

„Da, morali smo o neĉemu razgovarati u autu i shvatili da ga oboje

volimo.“ Rekla je Marni. „A Gavin poznaje nekoga tko nas moţe smjestiti u
Oceanic.“ Nacerila se prije nego je krenula prema vratima.

Uzvratio sam osmjeh. „Ĉekaj, zar te ne moram vratiti do tvog automobila

kod City Placea?“

Trofej knjiga 79
 „Ne. Odvesti ću se do tamo autobusom ili će moja djevojka doći po mene.
Vidimo se kasnije.“

Brţe nego sam mogao trepnuti, nestala je.

Kad je otišla postalo je zaista tiho, iako se napetost u zraku skoro mogla
ĉuti.

Raven se okrenula prema meni. „Što se dovraga dogodilo? Jedne sekunde

zove me cinkajući te kako imaš spoj. Sljedeće što znam, vas dvoje se
pojavljujete na mojim vratima kao da ste najbolji prijatelji. I onda ona tek tako
ode?“

„Priliĉno brzo smo se povezali tijekom voţnje. Shvatili smo da imamo

puno više zajedniĉkog nego što je mislila, a isto tako, da ja zapravo nisam vrag.
Tako da smo u kratkom vremenu jako puno napredovali.“

„I sada se druţite?“

„Da, ali ti si uvijek dobrodošla,“ zadirkivao sam je. Premda smo još
uvijek imali ozbiljnu situaciju. „Moram ti objasniti zašto sam bio s tom
djevojkom.“

Ton joj je bio gorak. „Ne, ne moraš. Nisam tvoja djevojka. Ne trebaš ništa
objašnjavati.“

„U redu, ali ţelim.“

Slegnula je ramenima.

Sljedećih nekoliko minuta proveo sam objašnjavajući joj dogovor koji

sam imao s Weldonom.

Nakon što sam završio odmahnula je glavom. „Boţe, tvoj brat je takav
kreten.“

Trofej knjiga 80
 „Da. Potpuno se slaţem. Ali mislio sam da bi se moglo isplatiti ako to na
neko vrijeme skine majku s moga vrata.“ Prišao sam joj nekoliko koraka bliţe.
„Nisam baš bio u stanju ispravno razmišljati nakon onog našeg poljupca od neku
veĉer.“

Napela se i pomaknula natrag. Nešto nije bilo u redu.

Srce mi je potonulo. „Raven što je? Reci mi.“

Pogledala je na trenutak svoja stopala. „Dosta sam razmišljala od one noći

u tvom autu. Koliko se god voljela ljubiti s tobom Gavine, još uvijek mislim da
nije dobra ideja da idemo dalje. Ja nisam djevojka koja će se ljeti spetljati s
nekim i ne vezati se. Da ne spominjem, moja majka nas je vidjela – dobro, ne to
što smo radili – ali vidjela je tvoj auto. Zna da sam bila vani, s tobom.“

Zatvorio sam oĉi. „Sranje.“

„Nije mi rekla da se više ne viĊam s tobom, ali vidjela sam strah u njenim
oĉima. Zabrinuta je za svoj posao, a ja joj ne ţelim priuštiti takav stres.
Jednostavno ne vidim kako bi ovo moglo funkcionirati.“

Moja srţ se osjećala prazna, kao da je sve izvuĉeno iz nje. Iz osjećaja kao
da hodam po oblacima u zadnjih nekoliko dana, došao sam na ovo. Kako bi se
mogao svaĊati s njom zbog toga? Bila je u pravu oko svega toga. Ne mogu ovo
nastaviti gurati ako bi sve moglo loše završiti.

Sjedajući na kauĉ, frustrirano sam povukao svoju kosu. „Ovo je jebeno

sranje.“

„Znam.“

„Kako da jednostavno zaboravim kakav je osjećaj dok te ljubim? I ne

samo to. SviĊa mi se tvoje društvo. Volim biti u tvojo blizini.“

Bolan izraz prešao joj je licem. Znao sam da ni ona nije bila zadovoljna
svojom odlukom.

Trofej knjiga 81
 „Pa… pretpostavljam da bi se mogli druţiti. Moţda će nam, ako Marni
bude s nama, biti lakše da ne prijeĊemo granicu.”

To je zvuĉalo tako jebeno jadno. Nisam se ţelio nehajno druţiti s njom

kad je ona bila sve o ĉemu sam mogao razmišljati.

„To je sranje. Jebeno sranje. Ali shvaćam.“

Spustila je pogled na svoj telefon. „Sranje. Moram ići.“

Ustao sam. „Gdje ideš?“

„Imam jiu-jitsu.“

„Oh. Super.“ Oduvijek sam je ţelio vidjeti u akciji. „Hoće li ti smetati ako
doĊem gledati? Zaista sam znatiţeljan?“

Oklijevala je. „Nisam sigurna da ću se moći koncentrirati dok si tamo.“

„Obećavam da ću ti se skloniti s puta. Nećeš me ni primijetiti.“

Raven si je uzela trenutak za razmišljanje. „U redu.“

Da. „Tvoja majka je na poslu, zar ne? Kako inaĉe doĊeš do tamo?“

„Hodam. To je nekoliko kilometara.“

„Dakle ako te odvezem, nećeš morati odmah krenuti?“

Nasmijala se. „Toĉno.“

„Idemo po kavu, a onda ću te odvesti.“

XXX

Nakon što smo otišli do Sturbucksa, odvezao sam je do studija i zauzeo

mjesto u kutu. Bilo je tako ĉudno cool vidjeti Raven u svom elementu, obuĉenu
u bijeli kimono.

Trofej knjiga 82
 Instruktor je podijelio grupu u parove. Raven je bila u paru s tipom koji je
bio priliĉno velik i izgledao je nekoliko godina stariji od mene. Gledati je kako
se fiziĉki dodiruje s njim je bila pušiona, pogotovo zato što je ranije prekinula
našu vezu. Nikada nisam sebe smatrao ljubomornim tipom, ali ovo me jako
pogaĊalo.

Nauĉio sam gomilu sranja jednostavno je promatrajući – kako je

kontrolirala udaljenost i zašto je to bio jedan od kljuĉnih elemenata jiu-jitua.
Ako maknemo na stranu moju ljubomoru, bilo je fascinantno gledati Raven kako
se suprotstavlja nekome toliko većem. Kao što mi je i rekla, ĉini se da je tehnika
vaţnija od veliĉine protivnika.

Gledao sam kako ga je prikovala u poloţaj gdje je zasjela na njega, što ga

je imobiliziralo. Zatim je zakljuĉala noge ispod njegovih.

Sranje. Ova djevojka je brutalna. Ne znam što sam oĉekivao, ali ovo
nisam.

Instruktor bi s vremena na vrijeme zaustavio borbu kako bi manje

iskusnim uĉenicima objasnio neke stvari.

„Vidite kako kad je na zemlji, njegova ruka se moţe pomaknuti samo

toliko? Ako pokuša napasti iz ove situacije, njegova moć je ograniĉena, što njoj
daje prednost.“

U jednom trenutku Raven je izgubila kontrolu, a momak ju je prikvaĉio

dolje. Još jednom sam osjetio kako mi se tlak diţe.

Odjebi s moje djevojke.

Umjesto da pokuša ustati, ona je nekako zakljuĉala svoje noge oko

njegovih leĊa. Instruktor je objasnio da njen cilj nije ustati, već da protivnika
zadrţi dolje.

Trofej knjiga 83
 Kunem se, nikada ranije nisam ţelio ubiti neku osobu koliko sam ţelio
ubiti ovog frajera jer se prevrtao po podu s njom. Ali dovraga, stvarno se mogla
nositi s tim. Ĉak i kad je izgubila kontrolu, znala je kako da je vrati.

Obuzeo me snaţan osjećaj olakšanja kada je sesija završila. Koliko god je

bilo oduševljenje vidjeti je u akciji, nisam mislio da ću još dugo moći izdrţati.

Moj kratkotrajni mir završio je kada se iza njenih leĊa pojavio tip s kojim
je vjeţbala. Paţljivo sam ih slušao iz svog kuta.

„Raven, ĉekaj.“ Pozvao ju je.

„Što ima?“

„Hoćeš da odemo na kavu ili nešto sliĉno?“

„Ne. Ne mogu. Ţao mi je. Moj prijatelj je ovdje i ĉeka.“

Izgledao je razoĉarano. Stani u red, seronjo.

„U redu. Moţda drugi put.“ Rekao je.

„Da.“

Da? Planira izaći s njim? Ili je samo pokušavala biti pristojna?

Dok sam osjećao kao da mi dim izlazi iz ušiju, ĉekao sam da se presvuĉe.

Otprilike pet minuta kasnije, Raven je konaĉno izašla iz svlaĉionice.

„Dakle, što misliš?“ pitala je.

Mislim da sam beznadni, ljubomorni kreten.

Dok smo zajedno koraĉali prema vratima, silno sam se trudio da se ništa
ne primijeti.

„Ne mogu vjerovati svemu ovome ĉemu sam upravo svjedoĉio. Tako si
prokleto dobra.“

Trofej knjiga 84
 Izgledala je ponosno. „Hvala ti. To je definitivno moja strast.“

„Mogu vidjeti. Iznenadilo me to što je grupa s oba spola, samo zato što
neki potezi...“

„Izgledaju seksualno.“

Samo slušanje tog njenog priznanja opet je izazvalo taj ĉudan bijes.

„Da. U osnovi ti si ga opkoraĉila. Toliko puta sam htio udariti tog tipa.
Ĉinilo se kao da mu se to sviĊa – jako. Toliko jako da je ţelio… kavu.“

„Danas je prvi put da je nešto insinuirao. On je nitko, Gavine.“

„On je nitko koji te ţeli poševiti.“ Isuse. Moţeš li to barem pokušati

sakriti? Odmahnuo sam glavom. „Ţao mi je. To nije bilo u redu od mene.“

Raven nije ništa odgovorila na moj mali ispad. Mogao sam samo zamisliti
o ĉemu je razmišljala.

Ušli smo u moj automobil i sjedili u napetoj tišini.

„U svakom sluĉaju, mislim da je super to što je grupa miješana,“ rekao

sam, pokušavajući probiti led. „Na taj naĉin sam stvarno vidio da je sve u
vještini, a ne u veliĉini.“

„Naĉin na koji mi je instruktor objasnio kada sam se prijavila, jest da u

stvarnom svijetu nemaš izbora s kim se suoĉavaš, tako da mi je korisno raditi i s
muškarcima i sa ţenama.“

„To ima smisla. I znam da si rekla da kod tebe nije sve u samoobrani već i
da te osnaţuje.“

„Da. Mislim, ne ţelim se osjećati ranjivo. Znajući što je moja majka

prošla s mojim ocem, osjećam se sigurnijom što mogu neoĉekivano reagirati sa
ovom vještinom – ĉak i ako je ne ţelim ikada koristiti u tu svrhu.

Trofej knjiga 85
 TakoĊer mi usredotoĉuje um. Kada sam stvarno u tome, ne zadrţavam se
na stvarima koje me muĉe. Tako da mi u tom trenutku pomaţe da se ne brinem.“

„O ĉemu brineš?“

„O mnogo stvari… ali uglavnom o tome što još nisam pronašla svoju
svrhu u ţivotu. Osjećam se kao da nemam pojma zašto sam tu – znaš, na ovom
planetu?“

„Dakle, osjećaš da si tu iz nekog razloga?“

„Da, osjećam.“

„Doći će to do tebe. Ĉak ni ja ne znam što radim sa svojim ţivotom. Ali

mislim da još nije ni vrijeme da znamo. Vjerojatno ćemo morati još puno toga
sjebati prije nego shvatimo.“

„Smješno.“ rekla je. „Nekada sam se loše osjećala zbog svoje majke – jer
nikada nije otišla na fakultet i zaglavila je s tim da ĉisti kuće. Ali što je više
gledam, sve više shvaćam da je jebeno dobra u onome što radi. Nije da samo
ĉisti. Većinu dana vodi cijelo kućanstvo i to s osmjehom. Tako da, moţda je to
njezina svrha. I u tome nema ništa loše.“

Znao sam da moj otac stvarno poštuje Renatu. Naĉuo sam dovoljno
razgovora izmeĊu njih dvoje da mogu potvrditi da im je stalo, jednom i drugom.
Nisam mislio da se dogaĊa nešto neprikladno, ali znao sam da postoji obostrano
divljenje.

„Znam da moj otac misli da je tvoja majka pĉelinja matica. I priliĉno sam
siguran da to moju majku ĉini pomalo ljubomornom.“

„Moja majka je priliĉno sjajna.“ Nasmiješila se. „Stvarno ţeli da

pronaĊem svoj poziv i krenem drugaĉijom rutom od njene. Naporno je radila
samo da bih ja mogla imati mogućnosti koje ona nije.“

Trofej knjiga 86
 „Rekla si da ţeliš biti medicinska sestra, zar ne? Imaš li sumnje oko
toga?“

„Mislim da je to glavni predmet koji ću odabrati, jer nešto moram

odabrati. Ali je li to moj poziv, nisam sigurna. Svrha ne mora nuţno biti karijera,
već više utjecaj koji ćeš napraviti na tuĊi ţivot. Samo ţelim utjecati. I ţelim biti
sretna. To su bitne stvari koje trebam.“ Okrenula se prema meni, a sunce joj je
uhvatilo pogled. „Ne ţelim potratiti svoj ţivot, shvaćaš?“

Toĉno sam razumio na što je mislila. Toliko mnogo ljudi koje sam
poznavao nije se moglo manje brinuti oko toga hoće li potratiti svoj ţivot, dok
uţivaju na suncu bez stvarne svrhe. To je bilo ono što me uvijek muĉilo kod
povlaštenih ljudi sa kojima sam odrastao. Novac im je kupovao mogućnosti koje
nisu cijenili. Raven je ţeljela da njen ţivot nešto znaĉi.

„Znaš,“ rekao sam. „Moji roditelji i mnogi od njihovih prijatelja imaju

sav taj novac, ali nisu sretni. Majka se nekada napije kako bi mogla zaspati.
Misli da ne znam, ali znam. Moj otac i ona… više i ne spavaju u istoj sobi. Pa,
kakvu svrhu imaš od tog jebenog novca ako si jadan pola tog vremena? Sve je to
sranje, Raven. Sve to. Prihvati to od nekoga tko ima novac – sreća ne dolazi od
novca.“

Klimnula je. „Kladim se da te puno ljudi ne pita o tvojim problemima.

Vjerojatno pretpostavljaju da ih nemaš. Vidim kakav pritisak na tebe vrši tvoja
majka.“

„Moja majka misli da trebam ponoviti oĉev uspjeh kako bih bio nešto u
ţivotu. Nikada se nisam slagao s tim. A opet, tu sam, idem na Yale, pravni
fakultet ove jeseni i dalje osjećajući pritisak da ispunim ta oĉekivanja. Osjećao
bih veliku krivicu kada bih odbio mogućnosti koje mi se pruţaju, jer znam da ih
toliko ljudi nema. Ali duboko u sebi, sve što ţelim je skoro isto ono što i ti: biti
sretan i osjećati da moj ţivot nešto znaĉi.“

Trofej knjiga 87
 Mogao bih sjediti ovdje u automobilu cijeli dan i razgovarati s njom. Njen
miris me ubijao. On me, zajedno sa sjajem znoja na njenom ĉelu, podsjetio na
sve duge naĉine na koje sam je ţelio natjerati da se oznoji. Svakom sekundom
kada bi pogledala u moje oĉi, posjedovala bi još jedan dio mene. Ti osjećaji nisu
nestajali.

Glasom me istrgnula iz mojih misli.

„Ja zamišljam da,“ rekla je, „Što više imaš, to više ţeliš, a onda doĊeš do
toĉke kada ti ništa nije dovoljno dobro. Nema toga što te moţe usrećiti.“

Kimnuo sam. „Imam samo dvadeset i jednu godinu i vozio sam najbolje
automobile, jeo najbolju hranu, putovao – ţivio ţivot o kojem većina ljudi sanja.
I nemaš gdje otići nego vratiti se. I ni blizu nemam neki osjećaj ispunjenja.
Ţelim više od toga – veze sa stvarnim ljudima koji imaju sliĉne interese,
stvarima koje novac ne moţe kupiti.“

Ţelim tebe. Taj osjećaj se osjećao kao da će mi iskoĉiti iz prsa.

„Ne skrivam ĉinjenicu da ţelim nešto više s tobom, Raven. Ali ovo ovdje?
Jedino s tobom razgovaram ovako… sa nekim s kim se mogu povezati. Jebote,
radije bih imao samo ovo s tobom nego ništa. Stvarno to mislim.“

Izazivala me. „Ali moţemo li mi stvarno raditi samo ovo?“

Iako nisam bio siguran da vjerujem vlastitim rijeĉima rekao sam. „Ne
mora sve biti zbog seksa.“

„Nikad nisam imala seks,“ usprotivila se.

Tijelo mi se ukoĉilo. „Nikada nisi… uh… ti si… znaĉi ti si…“

„Djevica.“ Kimnula je. „Nikada nisam imala spolne odnose.“

To me oduševilo. „Vau.“

Trofej knjiga 88
 „Nisam sigurna zašto sam to priznala. Pretpostavljam da nemam osjećaj bi
li se mogla sloţiti ili ne s tvojom izjavom, ako nemam iskustvo da to
potkrijepim.“

Ta istina je bila poziv na uzbunu i još jedan razlog više da bi bilo najbolje
da se ovo ljeto ništa seksualno ne dogodi meĊu nama. Ni na koji naĉin nisam
ţelio uzeti njeno djeviĉanstvo, a zatim otići.

Većina djevojaka naše dobi koje sam poznavao nisu bile djevice.
Pretpostavljam da me to iznurilo. Ali nije bilo samo to. Raven je bila tako
jebeno seksi da je bilo teško za povjerovati da nikada nije imala seks.

„Oprosti ako djelujem iznenaĊeno. Imaš odreĊenu seksualnu energiju u

sebi. I samo tako sam pretpostavio…“

Nakrivila je glavu. „Droljastu energiju?“

„Ne. Nikako… samo ova neobjašnjiva seksualna energija. Nikad ne bih

pretpostavio da to nisi napravila.“

„Sasvim sam svjesna da je većina djevojaka mojih godina do sada imala

spolne odnose. Nije da se ĉuvam za brak ili nešto sliĉno. Samo ţelim biti sigurna
da jednom kada to napravim, to bude sa pravom osobom. Ne ţelim imati seks
samo zbog toga. Moja majka je zatrudnjela sa mnom kada je bila mojih godina
tako da sam svjesna da seks moţe dovesti do stvari na koje nisam spremna.
Ništa nije sigurno. Mislim da ljudi to previše olako shvaćaju.“

„Naviknut sam da se djevojke slobodno nude, tako da sam se šokirao kada

sam ĉuo da još nisi imala spolne odnose. Ali istina je da si još premlada. Oboje
smo.“

„Koliko godina si imao kada si imao prvi seks?“

„Petnaest, mislim.“ Zastao sam da to potvrdim u svojoj glavi. „Da.

Petnaest.“

Trofej knjiga 89
 „Vau. Tko je bila… tvoja prva?“

„Djevojka koju si onaj dan vidjela na bazenu. Bila mi je i prva djevojka i

moja prva.“

„Zelena bikini djevojka?“

„Da. Ona je godinu dana starija od mene i imala je spolni odnos prije
našeg prvog puta.“

„Pretpostavljam da je bilo puno drugih?“ pitala je. „Ne moraš odgovoriti

ako ne ţeliš.“

„Reći ću ti sve što ţeliš znati. Ne skrivam ništa.“ Prokletstvo, ipak sam
morao razmisliti kako bih joj mogao odgovoriti na pitanje. Nakon brojanja
šutke, rekao sam. „Devet.“

„To je manje nego sam mislila.“

„Za kakvu me to mušku kurvu smatraš?“

„Pretpostavljam da imam bujnu maštu kada si ti u pitanju.“

Moja mašta je trenutno zamišljala kako bi izgledalo to kada bi se prvi put

gurnuo u nju, koliko usko i nevjerojatno bi se osjećalo.

Mogla je osjetiti gdje su mi misli. „Obećao si da ćeš biti dobar.“

„Ne mogu obećati da neću imati prljavi um. Mogu pokušati ne ići prema
tome ako je to ono što ţeliš.“

Trofej knjiga 90
 Gavin se zapravo drţao svoje rijeĉi o odrţavanju svega ovoga
planktonskim. Još nekoliko puta smo se zajedno druţili, a on nijednom nije ništa
pokušao. Otišli smo na sushi s Marni u City Place, gdje je imao nekoliko prilika
da me dodirne ili povuĉe potez, ali suzdrţao se. Zajedno smo napravili još jednu
improvizaciju, koja je bila još zabavnija nego prva.

Moţda se uplašio mojim priznanjem da sam djevica. Koji god razlog bio,
ĉinilo se da je Gavinu doista u redu to što smo samo prijatelji.

Uspjeli smo takoĊer sve drţati prividnim, bez ikakvih interakcija, dok sam
radila u kući. Pa, osim njegovih glazbenih poruka koje sam voljela.

Trofej knjiga 91
 Jedno popodne je razvalio Boba Marleya „Uzaludno ĉekanje“ samo da bi
me zadirkivao.

Ĉinilo se kao da je Ruth odustala od praćenja situacije. Gavin je rekao da

me u zadnje vrijeme nije spominjala. Nitko ne bi bio sretniji od mene da sam joj
zadnja misao.

Sve je teklo glatko osim ĉinjenice da, što sam više vremena provodila s
Gavinom – što smo sve više razgovarali o svojim nadama i snovima i
strahovima – sve više sam padala na njega. Sve više sam ga ţeljela u svakom
pogledu, ĉeznula za tim da ponovno osjetim njegove usne na svojima, ĉeznula
za tim da s njim osjetim i druge stvari. Cijelo vrijeme fiziĉki me jako privlaĉio.
Samo naĉin na koji bi me pogledao preko sobe tjerao me da se najeţim.

XXX

Veĉeras će biti teško. Mastersonovi su pozvali kompletno osoblje na

ispomoć za veĉernju zabavu kojom bi proslavili Guntherov roĊendan. Ovo bi
bila moja prva veĉernja zabava u njihovom domu i stvarno nisam znala što
mogu oĉekivati. Tokom dana bilo mi je ugodno raditi jer je većina mojih
zadataka bila daleko od Ruth. Ali veĉeras, sluţiti ćemo njene uzvanike i
sumnjala sam da ću joj biti pod mikroskopom, ĉekajući gdje ću zabrljati.

Uz svu moju nervozu, baš dok sam ulazila u majĉin automobil kako bi
krenule na posao, kraj nas je proletio kamion i zalio me blatnjavom vodom. To
su mi bile jedine ĉiste bijele hlaĉe koje sam imala i nismo imale vremena oprati
ih.

„Što bih dovraga sad trebala uraditi?“ Pitala sam majku.

„Nemaš ništa drugo što je bijelo?“

Trofej knjiga 92
 Kratko sam razmislila. Imala sam jednu haljinu rupiĉastog materijala, ali
nimalo nije nalikovala uniformi.

„Samo bijelu haljinu koja visi u ormaru, ona koju sam imala na maturi.“

„Dobro, pa ionako već kasnimo. Zašto jednostavno ne obuĉeš to, a onda

ćemo se nadati najboljem.“

XXX

Kuća Mastersonovih bila je sva ukrašena buketima svjeţeg cvijeća.

Postavljen je najbolji porculan, a ukusni mirisi iz kuhinje ispunjavali su zrak.
Moj posao veĉeras bio je da pozdravim goste na ulaznim vratima i uzmem
njihove kapute, ako su ih imali. Tada prelazim na podjelu predjela koja je
ukljuĉivala kavijar na krekerima i tartar od tune. Kasnije bih trebala pomoći
posluţiti veĉeru.

Ruth mi je prišla iza leĊa dok sam u kuhinji brzinski ispijala ĉašu vode.
Stresla sam se kad je progovorila.

„Mogu li znati zašto ne nosiš uniformu? Ta haljina nije prikladna za

osoblje. Ne moţeš biti odjevena kao netko od gostiju.“

Duboko sam udahnula i rekla. „Ispriĉavam se, Ruth. Automobil je

prolazio i zapljusnuo me blatom. Nisam imala drugog izbora nego presvući se iz
radnih hlaĉa u haljinu. To je jedina druga bijela odjeća koju posjedujem.“

„Sljedeći put, ne moraš se ni truditi oko dolaska na posao ako nemaš

odgovarajuću odjeću.“ Prosiktala je.

Iz nekog razloga njen stav veĉeras je bio posebno neprijatan, pogotovo

zato što sam unaprijed bila zabrinuta. Imala sam osjećaj da ću se naljutiti.

Trofej knjiga 93
 „Ţao mi je. Pretpostavljala sam da bi radije ţeljeli da sam ovdje nego da
otkaţem. Ja...“

„Nemam sad vremena za ovo. Naši gosti stiţu. Idi na svoje mjesto na
vratima.“

Njene rijeĉi osjećala sam kao udarac u trbuh. SviĊalo mi se misliti da

imam debelu koţu. Ali ona ju je veĉeras uspjela probiti.

Dok sam prilazila vratima u oĉima su mi se poĉele skupljati suze. Bila

sam tako ljuta na sebe što sam dozvolila da se to dogodi. Duboko u sebi znala
sam da je u tome bilo više od onoga što mi je upravo reĉeno. Osjećala sam nešto
prema njenom sinu. Znajući da me toliko prezire i da se ni pred ĉim neće
zastaviti kako bi se osigurala da nemam šanse kod njega, poraţavalo me. Mrţnja
je bila tako snaţna rijeĉ. Ali nisam mogla ni na jedan drugi naĉin smisliti kako
da opišem svoje osjećaje prema toj ţeni.

Jedan laţni osmjeh za drugim, osjećala sam se kao da ću eksplodirati dok

sam pozdravljala goste i nosila njihove jakne do ormara predviĊenog za to. Svi
su bili sreĊeni. Pomislili bi kako će mi moja haljina pomoći da se lakše uklopim,
ali Ruth je puno više voljela da izgledam poput ropkinje za koju me smatrala.

Gavinov glas me prepao. „Sanjam li? Pogledaj se!”

Ĉuvši ga kako to govori osjećala sam se još gore.

Nosio je crnu košulju koja mu je grlila mišiće. Mirisao je više nego dobro
i izgledao nevjerojatno.

„Odlazi, Gavine. Ionako sam već u dovoljnoj nevolji.“ Suze su me pekle u

oĉima.

Uozbiljio se. „O ĉemu priĉaš? Što se dogaĊa?“

Šapćući, odgovorila sam.

Trofej knjiga 94
 „Tvoja majka me izgrdila što sam se veĉeras pojavila u haljini. Hlaĉe su
mi bile uništene blatom dok sam ulazila u automobil kako bi došle ovdje.
Pokušala samo joj to objasniti, ali rekla je da sam trebala ostati kod kuće ako
nemam uniformu.“

Gavin je pocrvenio. „Moram razgovarati s njom.“ Duboko je izdahnuo.

„Ne mogu samo stajati sa strane i ne poduzimati ništa dok se prema tebi ponaša
kao…“

„Ne!“ Pogledala sam preko ramena. „Samo ćeš pogoršati stvari. Molim te,
nemoj ništa govoriti. Nisam ti uopće trebala reći. Samo otiĊi.“ Kada je ostao na
mjestu, rekla sam. „Molim te.“

Udaljio se prije nego sam mogla reći još nešto.

Kada je došlo vrijeme za veĉeru, još uvijek sam bila na rubu, ali nemoć
koju sam ranije osjećala transformirala se u snagu – i u bijes. Kad je tuga
nestala, pokupila sam samu sebe i naoruţala se novim stavom.

Mogla sam osjetiti Gavinove oĉi na sebi cijelo vrijeme. Nekoliko naših
vršnjakinja pokušalo je koketirati s njim, pokušavajući ga navesti na razgovor,
ali imao je oĉi samo za mene.

Mrštenje njegovog lica reklo mi je da je još uvijek ljut. Zapravo nikada ga

nisam vidjela tako nepokolebljivo gnjevnog. Znala sam da se ţeli suoĉiti njom.
Ali znao je da iz toga neće proizaći ništa dobro.

Kad me Ruth pogledala mogla sam osjetiti kako mi iz tijela pršti ponos.

Nakon što sam stavila mrkvu na tanjur ĉovjeka koji je sjedio na ĉelu stola,
pogledao me i rekao. „Ostajem bez vida. Moţda će mi ova mrkva dobro doći.“
Okrenuo se prema svojoj supruzi. „Zar ne govore da je mrkva dobra za oĉi?“

Nakon što mu nije ništa odgovorila, nisam se mogla suzdrţati da ne

prokomentiram.

Trofej knjiga 95
 „Zapravo, mrkva sadrţi vitamin A, tako da je njezina korist popularizirana
tijekom Drugog svjetskog rata. Piloti su koristili novu tehnologiju ciljanja i
obaranja neprijateljskih zrakoplova. Kako bi sakrili taj novi radar, vojska je
pustila glasinu o mrkvi koju su piloti jeli – da im je pomogla da bolje vide noću.
Ljudi dan danas mrkvi daju puno više zasluga nego što joj pripada.“

Osoblju nije bio dozvoljen razgovor s gostima. Tako da sam znala da će

ovo što sam upravo napravila gurnuti Ruth preko ruba. Ipak, nekako se nisam
mogla zaustaviti.

„To je jako zanimljivo,“ rekao je. „Hvala ti što si mi razjasnila.“

Ruth me pogledala. „Raven, molim te nemoj se gurati u naš razgovor dok

veĉeramo.“

Gavin je rukom tresnuo o stol, zbog ĉega je srebrno posuĊe odletjelo.

„Jebote, majko!“ viknuo je kroz stisnute zube. „Dosta!“

Kristali na lusteru su zazveckali.

„Ruth…“ promrmljao je Gunther.

Gavin je izgledao kao da će prevrnuti stol. Ustao je. Prije nego je uspio
napraviti bilo što naglo, ispruţila sam ruku prema njemu, odloţila jelo koje sam
drţala i ispravila se.

Okrenula sam se prema Ruth. „GospoĊo Masterson, moţda nemam puno

novca ili dolazim iz svijeta koji vi smatrate da nije dovoljno prikladan, ali imam
samopoštovanje. Radije bih ĉistila pseća govna na trkaćoj stazi nago da i dalje
trpim naĉin na koji me gledate ili govorite dok razgovaramo. Tako da, prije nego
što vi meni date otkaz, ja podnosim otkaz koji trenutno stupa na snagu. Hvala
vam na prilici.“

Pogledala sam prema Guntheru.

Trofej knjiga 96
 „Molim vas, nemojte da moja odluka utjeĉe na posao koji majka radi
ovdje. Voli raditi za vas i toliko godina je posvetila ovom poslu. Molim vas,
nemojte je kaţnjavati za moje postupke.“ Klimnula sam prema Ruth. „Ugodan
ostatak veĉeri.“

Bez osvrtanja, uletjela sam u kuhinju i pronašla svoj telefon u ladici u

kojoj je osoblje ĉuvalo svoje stvari. Bila sam priliĉno sigurna da će me Gavin
slijediti pa sam podmetnula boĉna vrata. Ţeljela sam biti sama. Zahvalila sam
Bogu što majka nije bila u blagovaonici i svjedoĉila onome. Bila je u kuhinji,
zaokupljena pomaganjem slaganja slastica na pladnjeve tako da me nije vidjela
kako jurim i uzimam svoj telefon. Ali sigurna sam da će joj netko prenijeti
informacije o drami koju je propustila.

Vani se pljusak od ranije pretvorio u laganu kišu. Nisam ĉak ni znala

kamo idem. Sve što sam trebala bilo je maknuti se od kuće. Odluĉila sam
prošetati do Avenije Worth i nazvati taksi da me vrati natrag do West Palma.

Zvuk brzog automobila ĉuo se iza mene. Poĉeo je usporavati kako se

pribliţavao.

Spustio je prozor. „Raven uĊi.“

„Vrati se kući Gavine.“

Nastavio je voziti uz mene. „Molim te.“

Nastavila sam hodati. „Ne. Voljela bih biti sama.“

„Nema šanse da te pustim da hodaš sama.“

„Što, opalit će me muškarac koji nosi ruţiĉastu košulju Brooks

Brothersa?“ zastala sam na trenutak zagledana u njegove molećive oĉi, prije
nego sam odluĉila otvoriti suvozaĉeva vrata.

„Hvala,“ rekao je.

Trofej knjiga 97
 Kada sam primijetila da ne vozi prema mostu kako bi me odvezao kući,
upitala sam. „Kamo idemo?“

„Negdje gdje moţemo biti sami.“

Odvezao se do istog ulaza na imanje koji smo i prije koristili – svog

omiljenog mjesta.

Parkirali smo se i izašli. Gavin je šutio dok me vodio stijenama do vode.

Ocean je bio posebno surov veĉeras, a to kao da je odraţavalo

raspoloţenje cijele veĉeri.

Neko vrijeme sjedili smo u tišini prije nego se okrenuo prema meni.
„Tako sam jebeno ponosan na tebe što si joj se suprotstavila. Trebalo bi biti
teško mrziti vlastitu majku, ali ona to ponekad olakšava. Kada si dala otkaz i
izašla, obuzeo me takav osjećaj olakšanja, jer više nikada ne ţelim svjedoĉiti
tome kako se ponaša prema tebi.“ Usna mu je zadrhtala.

„Nije mi ostavila izbor. Ĉovjek ne moţe sve podnijeti. Samo se nadam da

to neće utjecati na moju majku. Taj posao joj stvarno treba.“

„Razgovarati ću s tatom i pobrinuti se da ne bude.“

Odgurnuvši malo pijeska rekla sam. „Cijela ova situacija je takvo sranje.“

„Izgubila si posao zbog mene, jer se ja nisam mogao drţati dalje od tebe i
moja majka to zna. Pobrinuti ću se da moţeš platiti sve što ti treba.“

„Ne, nećeš. Nisam kurva, Gavine. Ne treba mi tvoj novac. Naći ću drugi
posao.”

„Raven, ja…“ Zastao je, gledajući prema nebu. Okrenuo se tijelom prema
meni. „Znam da smo se leţerno druţili, ali moji osjećaji prema tebi samo su
postali još jaĉi. Ja sam jebeni laţov.

Trofej knjiga 98
 Pretvarao sam se da sam u redu s tim što smo prijatelji. Istina je, nikada
nisam osjećao ovako nešto prema bilo kome. Ne znam što da radim.“

Srce mi je lupalo dok sam pokušavala zanemariti vlastite osjećaje. „To je

lako… ništa. Ne radiš ništa.“

„Veĉeras, kad sam te prvi put vidio u toj haljini, oduzela si mi dah. A
onda se sjetim da si zbog moje majke imala osjećaj kao da to nisi trebala nositi.
Kada si u sobi, sjajiš jaĉe od bilo koga drugoga. A ona to ne ţeli, jer misli da bi
sve oĉi trebale biti uprte u nju. Mora pokopati druge da bi sebe uzdignula. Moţe
pokušati kontrolirati moj ţivot svojim vezama, ali nikada, nikada ne moţe
diktirati ono što osjećam.“ Pokazao je na svoj srce. „Osjećam toliko toga u
zadnje vrijeme da jedva mogu disati. Jebeno me to plaši, jer znam da bi sada
bilo ispravno pretvarati se da se to ne dogaĊa. Ali ne mogu, Raven. Ne znam
kako to zaustaviti.“

Na trenutak sam zatvorila oĉi. „Nije samo kod tebe tako. I ja to osjećam.“

Kad sam otvorila oĉi, njegove su se zatvorile, kao da mu je to što je ĉuo

da se njegovo priznanje podudara s mojim i znajući da nije sam, donijelo
neizmjerno olakšanje.

Vjetar mu je razbarušio kosu. Bio je tako zgodan. Ţeljela sam ga

dodirnuti. Ne, trebala sam ga dodirnuti. Polako sam mu prošla rukom kroz kosu.
Uhvatio me za zapešće i prinio moju ruku svojim usnama, ljubeći je iznova i
iznova. Drţao mi je ruku na svojim usnama dok je gledao u vodu. Izgledalo je
kao da traţi rješenje, ono za koje sam znala da neće doći.

U ovom trenutku bila sam nesigurna u toliko stvari – sve, osim onoga što
je Gavin osjećao prema meni. Njegovi osjećaju su bili iskreni, jednaki mojima. I
upravo sada, oboje smo se osjećali beznadno.

Ţeljela sam mu se pribliţiti, ali moja nutrina rekla mi je da bi to bilo kao

da sam zapalila šibicu.

Trofej knjiga 99
 Kada me ponovno pogledao, oĉaj u njegovim oĉima bio je opipljiv.
Ţeljela sam to ublaţiti, kao i svoju vlastitu bolnu potrebu. Imala sam osjećaj kao
da će sve eksplodirati.

Ne znam tko je napravio prvi potez. Izgledalo je kao da smo se

istovremeno našli jedan na drugome, kao da smo se oboje izgubili u istom
momentu. Sljedeće što sam znala, moja leĊa bila su na pijesku, a Gavin na meni,
dok su njegove vruće usne proţdirale moje i, dok sam udisala svaki njegov
djelić, uzimajući ga svim svojim osjetilima.

„Tako si jebeno lijepa.“ Govorio mi je u koţu dok me ljubio niz vrat.

Bradavice su mi otvrdnule u išĉekivanju. Poĉeo mi je sisati grudi kroz

materijal haljine. Preklop izreza haljine nije mu dozvoljavao da je povuĉe dolje.
Morala bih je otkopĉati sa straţnje strane. Trebala sam osjetiti njegove usne na
svojoj goloj koţi.

Na trenutak sam se povukla i okrenula. „Otkopĉaj me.“

„Jesi li sigurna?“ upitao je.

Klimnula sam bez daha.

Nakon što sam se okrenula natrag, trebala sam nešto pojasniti. „Ne
ţelim… znaš… nisam još spremna za to. Samo ţelim tvoje usne na sebi.“

Ĉinilo se kao da su moje rijeĉi zapalile nešto u njemu. „Mogu to.“

Nakon što sam otkopĉala grudnjak, bacila sam ga na stranu.

Gledajući dolje prema meni sa staklenim oĉima, oblizao je usne. „Kriste.

Imaš nevjerojatne sise.“

Nikada ranije, nitko me nije ljubio na ovaj naĉin. Trenje, struganje

njegove brade – to je bilo tako dobro. Ruke su mi bile na njegovoj glavi, gurale
ga prema meni. Struk moje haljine djelovao je kao granica.

Trofej knjiga 100

 Iako nisam bila spremna na seks, ţeljela sam ga osjetiti izmeĊu nogu.
Gurnula sam haljinu prema dolje i ostala samo u svom donjem rublju.

Gavin je ugledao moje ĉipkaste gaćice prije nego me ponovno pogledao.

„Pokušavaš me ubiti?“

Osjećajući nedostatak njegove topline, povukla sam ga natrag, ovaj put

raširivši noge i omogućujući mu potpuni pristup kako bi gurnuo svoj nabrekli
kurac uz mene. Bio je tvrd kao ĉelik. Podignula sam bokove, pritišćući svoj
klitoris na vrućinu njegove uzbuĊenosti. Nisam mogla dovoljno jako stisnuti,
kruţiti dovoljno brzo. Naš poljubac bio je sve više mahnit dok smo se dodirivali
na suho, na pijesku, poput ţivotinja koje se tjeraju.

Gavin se odmaknuo tek toliko da moţe otkopĉati košulju prije nego je

legao na moje grudi. Kontakt koţa na koţu bio je rajski.

„Reci mi što ti smijem raditi, Raven,“ dahtao je.

„Reci mi što mi ţeliš raditi.“

„Ne znam bih li trebao.“

„Reci mi.“

„Ţelim te tako jako poševiti i svršiti u tebi. Ţelim te oznaĉiti kao svoju i
uništiti za sve ostale. Ali znam da to ne mogu napraviti.“

Od njegovih rijeĉi stisnuli su mi se mišići izmeĊu nogu.

„Sve osim toga.“ Uzdahnula sam.

Snaţno me poljubio, prvo u usta, a zatim cijelom duţinom torza, prije

nego se zaustavio na mojoj maci. Kliznuo je niz moje gaćice, raširio mi koljena i
nije gubio vrijeme da zabije svoje usne meĊu moje noge. Dahtala sam od tog
neobiĉnog, ali euforiĉnog osjećaja. Nitko se nikada prije nije spustio dolje na
mene i nisam znala koliko je moj klitoris osjetljiv.

Trofej knjiga 101

 Osjećala sam se neopisivo dobro. Štoviše, Gavin je stenjao u moju koţu,
a zvukovi njegovog uţitka vibrirali su mojom srţi i oteţavali mi da ne svršim.

Posegnuo je dolje u svoje hlaĉe i poĉeo sam sebe dirati i dalje me

proţdirući. Pomisao njega kako se zadovoljava napravila je sve to još
intenzivnijim. Disanje mu je postalo neravnomjerno kad je izvadio svoj penis i
poĉeo ga navlaĉiti dok je mene lizao i sisao, koristeći cijelo svoje lice u namjeri
da me natjera da svršim.

Toliko sam ga ţeljela osjetiti u sebi, ali znala sam da ću poţaliti ako
napravim taj korak tako rano. Nikada nisam ni zamišljala da bih ovo mogla
raditi s njim.

Povukla sam ga za kosu osjećajući se spremnom za eksploziju. „Svršit

ću.“

Ubrzao je jezik, izvlaĉeći moj orgazam. Beskrajno mreškanje uţitka

pulsiralo je kroz moju osjetljivu koţu ispod njegovih usana. Lizao me upornim
krugovima, sve dok nije osjetio da sam potpuno gotova.

„Ţelim svršiti na tvoju koţu,“ rekao je. „Smijem li?“

Još uvijek previše uništena, samo sam klimnula.

Gledala sam dok je drkao iznad mojih grudi, a kad je svršio, osjetila sam
toplinu njegove sperme. Spojila sam svoje grudi utrljavajući sve to u svoju koţu.

Gledajući u nebo, dugo je dahtao.

„Ovo je bilo jebeno nevjerojatno.“ Nasmijao se prema meni prije nego je

skinuo svoju majicu i obrisao mi grudi. „Pretpostavljam da ovu majicu neću dati
tvojoj majci da je odnese na pranje.“

Poĉeli smo se smijati kad je legao pored mene. Njeţno me ljubio po vratu
dok smo slušali zvukove valova.

Trofej knjiga 102

 To je bio prvi put da sam osjetila takvu razinu zadovoljstva i zasigurno,
prvi put da se ovako nešto blisko dogodilo u muškom naruĉju.

Nakon duţeg razdoblja šutnje, prvi je progovorio.

„Sjećaš li se kako sam rekao da mi je ovo najdraţe mjesto?“

„Da?“

„Sada si mi ti i najdraţa osoba.“

Zaklela bih se da sam osjetila kako mi se srce topi. TakoĊer, osjećala sam
kako se opirem tom osjećaju, jer nisam znala što sutra donosi. Ono što jesam
znala? U velikoj sam nevolji.

Trofej knjiga 103

 Lagano sam ludio.

Raven nije odgovarala na moje pozive, iako mi je poslala poruku govoreći

da je dobro. A to znaĉi da me izbjegava. Jedino što je otkrila, jest da prolazi kroz
neke osobne stvari. Krivio sam se što su stvari te noći otišle predaleko.

Prošlo je tjedan dana od proslave oĉevog roĊendana i našeg vremena na

privatnoj plaţi. Nisam ga mogao prestati vrtjeti u svojim mislima. Zvukove koje
je ispuštala nikada neću zaboraviti. Ĉak nismo imali pravi seks, ali ipak je bilo
daleko najintenzivnije seksualno iskustvo u mom ţivotu. Stekao sam dojam da
bih mogao biti prvi tip koji ju je obradio dolje. Umro bih za osjećaj da mi se
opet nabija na jezik. Pokušao sam odoljeti tome da se zadovoljim pred njom te
noći, ali drugaĉije bih eksplodirao. Moţda sam pogriješio s tim? Nisam bio
siguran.

Trofej knjiga 104

 Ali kako su dani prolazili postajao sam sve zabrinutiji.

Da sve bude još gore, Renata je uzela slobodne dane. Nisam se mogao
sjetiti da je to ikada napravila. Tako da im se moţda nešto dogaĊalo kod kuće.

Pitao sam se zna li moja majka nešto o tome, pa sam se odluĉio prići joj s
tim.

„Gdje je Renata?“ Pitao sam je kad sam je zatekao u kuhinji, trudeći se da

budem leţeran.

Majka je jedva podignula pogled s ĉaja i novina. „Uzela je bolovanje.“

„Nije ti rekla što nije u redu?“

Pogledala me. „Zašto to tebe brine?“

„Nikada ne javlja da je bolesna. Zar ne mogu biti zabrinut za nju?“

„Da mislim da si zabrinut zbog nje, ne bi bio problem.“

„Najbolje što je Raven ikada napravila je to što je dala otkaz.“

„Mogla bih se sloţiti s tim, ali ako otkrijem da je još uvijek juriš, bit će
posljedica.“

„Nisam je vidio od one noći kad je otišla odavde.“

To naţalost, ĉak nije ni bila laţ.

„Dobro.“ Vratila je svoju pozornost nazad na novine.

Krenuo sam niz hodnik do oĉeva ureda, da vidim zna li on nešto što moja
majka ne zna.

Pokucao sam. „Hej, tata.“

Okrenuo je stolicu prema meni. „Zdravo, sine.“

Trofej knjiga 105

 „Majka kaţe da ne zna što se dogaĊa sa Renatom, zašto je nema. Znaš li
ti?“

Skinuo je naoĉale. „Ne. Koliko znam, ne osjeća se dobro i uzela je

nekoliko slobodnih dana.“

„Ne mogu se prestati pitati je li se tu dogaĊa nešto drugo?“

„Ţeliš li mi reći zašto to misliš?“

„U kontaktu sam s Raven. Majka ne zna. Raven mi je rekla da prolazi

kroz nešto osobno. A sada nema ni Renate. Koliko se sjećam, Renata nikada
ranije nije javila da je bolesna. Pa se pitam nije li nešto drugo, bilo vezano za
Raven ili obje.“

Protrljao je oĉi i uzdahnuo. „Ţao mi je što majka nije imala poštovanja

prema Raven. Ni najmanje ne odobravam njeno ponašanje. Ali kao što znaš,
imam jako malo kontrole nad postupcima tvoje majke.“

„Znam to. Vjeruj mi, cijeli svoj ţivot promatrao sam tvoju dinamiku s
njom.“

„Kad smo kod toga…“ zastao je kako bi me zaista pogledao. „Nadam se

da ćeš pronaći naĉin da se fokusiraš na svoj skori prelazak u Conneticut dok si
ovdje, sine. Iako nemam ništa protiv Raven i mislim da je ona divna djevojka,
ipak mislim da bi tvoja paţnja trebala biti usmjerena na tvoje studiranje.“

„Ja razmišljam o preseljenju. Ali to s kim provodim vrijeme tijekom

zadnjeg ljeta prije pravnog fakulteta, trebao bi biti moj izbor.“

Klimnuo je glavom. „Slaţem se.“

Uzdahnuo sam. „Hvala ti.“

Zahvaljivao sam Bogu na svom ocu. Bio je glas razuma u ovoj inaĉe ludoj
kući.

Trofej knjiga 106

 XXX

Kasnije tog popodneva, moj prijatelj Christian Bradford došao se druţiti.

Bio je jedan od rijetkih osoba sa otoka kojem sam zapravo vjerovao. Christian je
bio mlaĊi godinu dana i došao je kući da provede ljeto dalje od Browna na
Rhode Islandu.

Otvorio je konzervu i stavio noge na leţaljku. „Pa, što se dogaĊa?“

Kako sve to saţeti? „Upoznao sam jednu djevojku i priliĉno me opalila po

guzici.“

„Šališ se? Tebe? Nisam mislio da ću doĉekati taj dan.“ Pogledao me preko
sunĉanih naoĉala. „Stvari s njom idu dobro?”

„Zapravo, ne. Ne mogu biti gore.“

„Što se dogodilo?“

„Da vidimo. Što se nije dogodilo? Kao prvo, moja majka ju je muĉila dok
konaĉno nije dala otkaz.“

Skoro je ispljunuo svoje piće. „Zabavljao si se sa pomoćnim osobljem?“

To me iz nekog razloga stvarno uvrijedilo. „Radila je ovdje, da.“

„Onda mora da je jedan dobar komad.“

Imao sam ţelju da ga udarim. Ali ako iskreno reĉeno, to je bio naš
uobiĉajeni razgovor. Ipak, kada je rijeĉ o Raven, bio sam osjetljiv na sve.

„Da, lijepa je, ali tu je puno više od njenog izgleda. Zaista smo se
povezali, iako sam priliĉno siguran da sam je neku veĉer prestrašio.“

Nasmijao se. „Zašto… zar si izvadio svoj ogromni kurac?“

Trofej knjiga 107

 Uputio sam mu pogled koji mu je govorio kako nisam raspoloţen za
njegova sranja.

„Oprosti, ĉovjeĉe. Uozbiljiti ću se. Što se dogodilo?“

„Tu noć kada je dala otkaz, odjurio sam za njom. Zapravo je otišla nakon
što je još jednom bila izvrijeĊana. Bilo je muĉno svjedoĉiti tome. Mali dio mene
umro bi svaki put kad bi je moja majka vrijeĊala. Njen otkaz je bio takvo
olakšanje.“

Obrve su mu se podignule. „Vau. Zaista ti je stalo do te djevojke.“

„Tu noć završili smo na privatnoj plaţi i… jedno je vodilo drugom.“

„Jebao si je?“

„Ne. Stvari nisu otišle tako daleko. Vjeruj mi htio sam, ali ona je zapravo,
još uvijek djevica.“

Iskreno iznenaĊenje prešlo mu je preko lica. „U redu…“

„Da… razumljivo, oprezna je, pogotovo u vezi s nekim tko odlazi krajem
ljeta.“

„Dakle, malo si se zafrkavao. U ĉemu je stvar?“

„Od tada me izbjegava i mislim da moţda ţali što smo to napravili.“

Bilo je ĉudno što nisam ţelio ulaziti u nikakve seksualne detalje s njim.
Ĉinilo se kao da ću narušiti Ravenino povjerenje vezano uz to. U prošlosti nisam
imao nikakvih problema s podjelom detalja o stvarima koje sam radio s
djevojkama, a opet, sve se ĉinilo drugaĉije kada je ona u pitanju.

Istrgnuo me iz mojih misli. „Ĉovjeĉe, zašto se petljaš s bilo kime prije

nego što odeš? Mislim, mogu razumjeti da si ţelio nešto povaliti, ali mi se ĉini
da se tu upuštaš u nešto posve drugaĉije.“

Trofej knjiga 108

 „Znam da odmicanje od svega ima smisla, ali ne mogu prestati razmišljati
o njoj.“

„Prokletstvo. U redu. Dakle, to je to. Pa, trenutno si zaljubljen. Ali to će s

vremenom vjerojatno izblijedjeti.“

Zagledavši se u zrake sunca koje su blistale iznad bazena rekao sam.

„Moţda sam trebao da ona to uradi. Moţda mi treba to da se ona drţi podalje
kako se ne bih još više uvalio u sve. Moţda je ovo najbolje. Ne znam.“

„Znaš da sam prekinuo s Morgan prije nego sam otišao na Brown, zar ne?
Bila je to najbolja stvar koju sam napravio. Trenutno se ne bih mogao zamisliti u
vezi.“

„Znam da si u pravu ali…“

Završio je moju reĉenicu. „Ali to ne mijenja tvoje osjećaje.“

„Trenutno ne, ali nadam se da će ti osjećaji kad-tad nestati.“

„Ako ti smeta što ne razgovara tobom, zašto ne odeš do njene kuće i

vidiš u ĉemu je stvar?“

Upravo mi je dao ideju. Iznenadilo me što ranije nisam pomislio na to.

„Zapravo, moţda to neću morati napraviti. Imam drugi izvor.“

XXX

Marni se zaposlila u prodavaonici pereca u trţnom centru, blizu mjesta

gdje su ona i Raven ţivjele. Odluĉio sam je posjetiti i vidjeti ima li ona bilo
kakve podatke.

Trofej knjiga 109

 Nije bilo nikoga u redu kada sam prišao njenom kiosku koji je mirisao na
maslac i peĉeni kruh.

„Hej,“ zazvao sam.

Podignula je pogled. „Rich Boy! Što radiš s ove strane grada?“

„Pretpostavljam da si mi jednostavno nedostajala, Marni.“

„Iako bi voljela vjerovati u to, nešto mi govori da se tu još nešto dogaĊa.“

Pruţila mi je šalicu sa komadićima pereca.

Uzeo sam je. „Hvala.“ Ubacio sam jedan u usta i pitao. „Je li ti Raven
nedavno nešto govorila o meni?“

Izvadila je pladanj svjeţih pereca iz pećnice i rekla. „I da jest, ništa ti ne

bih rekla. Moţda smo ti i ja cool, ali moja odanost je na njezinoj strani.“

„Ok, pošteno. Moţeš li mi barem reći je li dobro?“

Izraz lica joj se promijenio i nije mi se svidjelo to što sam vidio. Nimalo.

„Nešto se dogaĊa. Reci mi, Marni.“

Frustrirano je izdahnula. „U pravu si. Nešto se dogaĊa, ali to nema

nikakve veze s tobom, Gavine.“

Srce mi je poĉelo lupati. „Je li Raven u nekoj nevolji? TakoĊer, ni Renate

nema na poslu.“

„Sve što ću ti reći jest da to nema nikakve veze s tobom. Nisi ništa ĉuo od
mene, ali moţda bi je trebao otići provjeriti. Moţda će ti ona sama reći ako to
napraviš.“

Klimnuo sam. „Hvala ti, Marni. To je sve što sam trebao ĉuti.“

Trofej knjiga 110

 XXX

Kada sam se zaustavio pokraj njihove kuće, Renatin automobil bio je

vani. Nije bilo potrebe da me vidi, pa sam se upitao postoji li još koji naĉin da
doĊem do Raven.

Izbjegavajući prskalice, zaobišao sam boĉnu stranu kuće i zavirio kroz

prozore. Prvi je pokazao dnevnu sobu koja je bila prazna. Otišao sam straga i
uspio vidjeti unutrašnjost Ravenine spavaće sobe.

Tu je.

Sjedila je na svom krevetu izgledajući apsolutno prekrasno, ali takoĊer,

zamišljeno i tuţno.

Pitao sam se trebam li jednostavno otići, ali došao sam skroz dovde i
stvarno trebam znati što se dogaĊa.

Pokucao sam na prozor, a ona je poskoĉila. S rukom na srcu, primijetila

me i pojurila otvoriti.

„Što radiš ovdje?“

„Ţelio sam se uvjeriti da si dobro. Zabrinuo sam se, jer su tvoje poruke
bile kratke, a oĉito je i da me izbjegavaš. Ne mogu se ne zapitati ima li to ikakve
veze s onim što smo uradili. Jesam li te povrijedio?“

„O moj Boţe, Gavine. Ne.“ Pogledala je preko ramena. „UĊi.“

Uvukao sam se kroz prozor.

„Što se dogaĊa?"

Trofej knjiga 111

 Suze su joj ispunile oĉi. To nisam oĉekivao. Srce mi je potonulo. Poloţio
sam ruke na njene obraze i palcem obrisao suze.

Srce mi je lupalo. „Bio sam tako zabrinut za tebe. Molim te, reci mi što se
dogaĊa.“

„Ako ti kaţem…“ Oklijevala je. „Moraš obećati da nećeš ništa reći

svojim roditeljima.“

„Naravno. Biti ću totalno diskretan.“

Ispuhala je dah. „Moja majka pronašla si je kvrţicu na dojci. Provela je

zadnjih nekoliko dana odlazeći na razne preglede kako bi otkrili je li rijeĉ o
karcinomu.“ Zastala je. „Ispostavilo se da… jest.“

Trbuh mi se stisnuo. „O moj Boţe.“

„Da.“

„Tako je mlada.“

„Tek joj je ĉetrdeset."

„Pa, to objašnjava zašto je nema na poslu. Ne mogu vjerovati.“

„Vrsta karcinoma koji ima, vrlo je agresivan. Dakle, sigurno će morati na

kemoterapiju… i na operaciju.“

To je bilo bolno za ĉuti. „Isuse. Ţao mi je.“

Ne mogavši zamisliti koliko se morala bojati, pribliţio sam je k sebi i

primio u naruĉje.

Nakon nekoliko minuta povukla se. „Nadamo se da će kemoterapija

izgurati tumor i da će moći napraviti odstranjivanje dojke kada bude manji.“

„Kada poĉinje sa svim tim?“

Trofej knjiga 112

 „Još uvijek pokušavamo posloţiti sve to. Nema osiguranje, tako da ćemo
sve to morati platiti iz svog dţepa.”

Molim? „Kako to da moji roditelji ne plaćaju zdravstveno osiguranje?“

„Tvoji roditelji plaćaju jako dobro. Ta vrsta posla nema sve prednosti.
Majka je to znala kada ga je prihvatila. Uvijek je bila super zdravlja i, kada god
smo morali ići doktoru, a što je bilo rijetko – jednostavno bi platile. Ovo je prvi
put da se nešto ovakvo desilo. Zaista ne znam što ćemo uraditi.“

Na trenutak sam zatvorio oĉi. „Moraš mi dozvoliti da kaţem ocu. On

moţe pomoći.“

„Mislim da tvoja majka neće pristati na to.“

„Neka se jebe ako neće. Otac će ţeljeti znati o ovome i on će pomoći.

Moraš mi dozvoliti da mu kaţem.“

„Majka će na kraju morati reći tvojim roditeljima. Molim te, neka ona
bude ta koja će to uraditi. Sada smo ĉekamo da vidimo kako će se stvari dalje
odvijati. Ne ţeli izgubiti posao. Ţeli nastaviti raditi dok ide na tretmane.
Razmišljala je o tome da uopće ništa ne kaţe, da ne pomisle da nije sposobna.
Ali na kraju se ipak sloţila da im treba reći. Morati će ĉesto biti odsutna da to
uspije sakriti.“

„Obećavam ti da ću napraviti sve što je u mojoj moći kako ona ne bi

izgubila posao.“

„Hvala ti.“

Raven je izgledala prestravljeno. Sve što sam mogao bilo je utješiti je.
Ponovno sam je zagrlio i ĉvrsto drţao. Naša srca kucala su jedno uz drugo.
Nisam mogao vjerovati da sam bio tako glup i uopće pomišljao da njeno
odsustvo ima veze sa mnom. Bilo je puno ozbiljnije od toga.

Šapnuo sam joj na uho. „Sve će biti u redu.“

Trofej knjiga 113

 Mrzio sam što to ne mogu garantirati, ali trebala je ĉuti nešto ohrabrujuće.
Bila je blizu sloma. Mogao sam to osjetiti.

„Gdje ti je majka sada?“ Pitao sam.

„Odmara se. Sve joj je ovo jako zamorno.“

„Da odem? Ne ţelim je uznemiriti time što sam ovdje.“

„Nisam sigurna da je bilo što trenutno moţe uznemiriti, Gavine. U redu je.
Ako uĊe, objasniti ću joj da si nas došao provjeriti.“

„Jebeno mi je ţao što se ovo dogaĊa.“

„Ne mogu je izgubiti. Ona je sve što imam.“

Srce mi se slomilo, nisam promislio dvaput prije nego sam rekao. „Znam
da to nije ni blizu ista stvar, ali imaš mene. Nisi sama.“

Odgovorila mi je upitnim pogledom. „Ne. Nisam. Ne baš.“

Bilo je neobiĉno kako lako sam to izjavio. To bi se moglo ĉiniti kao

neodgovorno obećanje, s obzirom na to da odlazim, ali nekako sam znao da ću,
ako me Raven bude trebala, uvijek biti tu za nju, bez obzira gdje se na svijetu u
tom trenutku nalazio. Nisam bio siguran u to kako stoje stvari meĊu nama, ali
znao sam da mi je dovoljno stalo da to mogu obećati. Ta spoznaja otvorila mi je
oĉi.

„Da, imaš Raven. Imaš mene. Uradit ću sve što ti treba, ako budem mogao
pomoći.“ Primio sam njene ruke u svoje i stinuo ih.

„Hvala ti.“ Pustila me i prišla prozoru, gledajući prema vani. „Moram

ostati pozitivna. To je jedini naĉin da proĊem kroz sve ovo – dan po dan.“

Stao sam iza nje i spustio ruke na njena ramena. „To je dobra ideja.
Pokušaj ne brinuti previše o tome što bi se moglo dogoditi. Samo se usredotoĉi
na dan koji je tu.“

Trofej knjiga 114

 Znao sam da je to lakše reći nego napraviti. I uvijek sam mrzio kada su mi
ljudi govorili takve stvari da bi me umirili. To nije umanjilo ili maknulo
poteškoću. I ništa kroz što sam ja ikada prošao, nije bilo ovako ozbiljno kao ovo
s ĉime se suoĉavaju Raven i njezina majka. Ta moja loša iskustva ĉinila su se
smiješnima naspram ovoga.

Okrenula se prema meni. „Dobila sam novi posao.“

„Stvarno? Gdje?“

„U auto praonici, niţe u ulici. Raditi ću kao administrator. Nisam sigurna

kako sam prošla kvalifikacije, ali primljena sam.“

„To je odliĉno.“

„Pa, ne znam koliko je to odliĉno, ali ipak je nešto. To znaĉi da ću imati

nešto novca da pomognem.“

Upravo tada otvorila su se vrata njene sobe. Trgnuo sam se.

Renatine oĉi su se raširile kada me ugledala. „Gavine…“

„Renata… ja… samo sam…“

Raven me spasila da ne napravim kretena od sebe.

„Mama, Gavin je navratio jer se brinuo za nas. Zna da nisi bila na poslu, a
ja mu nisam odgovarala na poruke. Shvatio je da se nešto dogaĊa. Rekla sam mu
istinu. Ţao mi je ako nisi htjela da zna, ali morala sam nekome reći. Obećao je
da neće ništa reći svojim roditeljima.“

Pripremio sam se na Renatin odgovor.

„U redu je. Znam da ti je ovo jednako teško kao i meni i da ti sada treba
prijatelj.“ Pogledala je prema meni. „Gavine, hvala ti na brizi.“

Njena reakcija bila je ugodno iznenaĊenje. Sa sigurnošću mogu reći da ju

nisam ţelio uzrujati, ali trenutno bi bilo jako teško samo otići.

Trofej knjiga 115

 Okrenula se prema Raven. „Samo sam ti htjela reći da ću se odvesti do
Cecilijine kuće. Ţeli razgovarati sa mnom o iskustvu koje je njena majka stekla s
istom vrstom karcinoma dojke i ţeljela bi mi napraviti nešto za veĉeru. Mislim
da je to lijepo i koliko god mi se ne ide van, mislim da bi bilo dobro da se malo
maknem iz kuće.“

„Mislim da je to sjajna ideja mama. Ţeliš li da idem s tobom?“

„Ne. Ne moraš. I ti isto trebaš malo skrenuti misli s ovoga. Uţivaj u

vremenu koje ćeš provesti s Gavinom.“

Trofej knjiga 116

 Nakon što je majka otišla, Gavin i ja uputili smo se do kuhinje.

„Drago mi je što tvoja majka nije bila iznervirana jer sam ovdje.“

„Mislim da joj cijelo ovo iskustvo daje drugaĉiju perspektivu na puno

stvari.“

„Rekla je da ţeli da malo odmakneš svoje misli od svega. Moţda bi

trebali izaći.“

„Ne znam. Nema neki poseban razlog, ali nisam raspoloţena biti u blizini
drugih ljudi. Znam ĉesto nasumiĉno zaplakati. I nisam puno spavala.
Jednostavno sam umorna.“

Trofej knjiga 117

 „Onda ćemo ostati unutra. Meni je nebitno dokle god te mogu malo
odvratiti od svega.“

Odjednom, suze su poĉele teĉi. To se ĉesto dogaĊalo u zadnje vrijeme.

Gavin me ponovno zagrlio. „Ţao mi je, Raven. Tako mi je ţao.“ Prošla je

minuta, a zatim je progovorio u moje uho. „Kada si zadnji put pojela nešto?“

„Ne sjećam se.“

„Sranje. Moramo te nahraniti. Trebaš svu snagu.“

Prišao je ormarićima i poĉeo ih otvarati jedan po jedan.

„Što radiš?“

„Napraviti ću ti nešto.“

„Nisam znala da znaš kuhati.“

„Ne znam.“ Nasmiješio se. „Ali voljan sam probati za tebe.“

Boţe, tako mi je drago što je ovdje.

„Pa, ovo bi mogla nazvati i veĉerom i zabavom,“ zadirkivala sam.

„Hoćeš reći da misliš da ne mogu smisliti nešto jestivo, Donatacci?“

„Ne znam. Moţeš li?“

„Zapravo postoji jedna stvar koju priliĉno dobro mogu napraviti. Moram
te upozoriti, ja sam majstor ramena.“

„Ah. Ramen.“

„Imaš li paketiće ramen rezanaca?“

„Imam. Ali nisam sigurna da se to podrazumijeva pod kuhanje.“

„Ţeliš se kladiti?“

„Da.“

Trofej knjiga 118

 „U što se kladimo?“

Zakikotala sam se. „Oh, zaista to pitaš?“

„Dovraga, da.“ Poĉešao se po bradi. „U redu… ako uspijem napraviti

ramen dovoljno zanimljivim da ga smatraš dostojnim veĉere, onda… poboljšati
ćeš svoj odnos sa mnom ĉim se osjetiš spremnom za to.“

„U redu. Dogovoreno.“

Je li loše to što sam smatrala da će me htjeti poljubiti ili slično ako

pobjedi?

„U redu.“ Pljesnuo je rukama. „Uputi me prema ramenu.“

„Trebali bi imati barem jedan paket u onom ormaru.“

Pronašao ga je i stavio na pult. Zatim sam gledala kako prekapa po našem

hladnjaku i pronalazi razne stvari koje će usitniti. Ĉak je skuhao i nekoliko jaja.

Kada je završio, ono što je stavio ispred mene izgledalo je kao nešto što
bih inaĉe dobili u otmjenom azijskom restoranu. U velikoj zdjeli juhe bio je
svjeţi bosiljak, mladi luk… svašta nešto.

„Moram priznati. Ovo je priliĉno impresivno. Kada si rekao ramen,

razmišljala sam o naĉinu na koji ga ja jedem, a to su obiĉno rezanci s malo
ljutog umaka. Ali ovo ovdje…“ Ostala sam bez teksta.

„Prokleto je dobra. Vjeruj mi. Jedino što nedostaje je tajlandski umak, ali
ti to nemaš. Jedi prije nego se ohladi.“

„A gdje je tvoja juha?“ pitala sam.

„Bio je samo jedan paket rezanaca. Ja ne trebam jesti. Danas sam dosta
već pojeo.“

„Podijeliti ću s tobom.“

Trofej knjiga 119

 „Ne. Ţelim da sve to pojedeš. Moraš jesti.“

Uzela sam još jedan zalogaj zaĉinjene smjese. Bilo je nevjerojatno što
malo ljubavi moţe napraviti da zaĉini tako obiĉan obrok.

Gavin mi je prišao s leĊa i poĉeo mi trljati ramena. IzmeĊu topline juhe

koja se spuštala niz moje grlo i osjećaja njegovih velikih, snaţnih ruku, ovo je
rajski. Ovo je prvi put u svim ovim danima da sam uopće bilo što osjetila osim
utrnulosti ili suza. Prvi put nakon nekog vremena – bar za sada – sve je stvarno
bilo u redu.

Nastavio mi je trljati leĊa sve dok nisam poĉistila i posljednju kap.

Okrenula sam se prema njemu. „Hvala ti što si toĉno znao što mi je bilo
potrebno.“

Sjeo je pored mene i primaknuo se bliţe. „Zadovoljstvo je moje. Stvarno

si mi nedostajala. Nisam mogao ni sanjati da prolaziš kroz ovako nešto.“

„Bila sam u šoku. Nisam ţeljela razgovarati ili razmišljati o tome.“

„Ne moraš razgovarati o tome.“

„Dio mene ţeli razgovarati o tome. Ne ţelim osjećati bol, ali na neki naĉin
i ona treba nekako izaći.“

„Ovdje sam ako ţeliš razgovarati, danju ili noću. A ako ne ţeliš… to je
takoĊer u redu.“

Stvarno sam trebala razgovarati o tome.

„Nikada nisam razmišljala o ĉinjenici da bih mogla izgubiti majku. Ona je

sav moj ţivot, moja jedina obitelj.“

„Ne mogu zamisliti koliko to moţe biti zastrašujuće.“

„Imati samo jednog roditelja, bez braće i sestara… pomisao da bi mogla

izgubiti tu osobu, zastrašujuća je.

Trofej knjiga 120

 Koliko god tvoj brat zna biti kreten, sigurna sam da ga duboko u sebi
voliš. Znaš da će on biti tu za tebe ako ga ikada zatrebaš.“

„Da.“

„Ali više od svega, jednostavno sam toliko uzrujana što mora prolaziti
kroz to. Trebala bi biti u najboljim godinama svog ţivota. Napokon je poĉela
slušati o tome da prijavi sebe na stranicu za upoznavanje. Upravo smo joj prije
mjesec dana napravili profil.“

Suosjećajno se nasmiješio. „Stvarno?“

„Da. Poĉela je ţivjeti.“

„Pa, ţivot nam se ponekad prikrade. Ali znaš, kad sve ovo proĊe, još više
ćeš cijeniti ţivot. Sada postoji toliko mogućnosti za borbu protiv karcinoma.
Izvući će se, Raven. Moraš vjerovati u to. Moraš ostati pozitivna, u redu?
Obećaj mi da se nećeš brinuti o tim stvarima dok ne budeš morala. Znam da je
meni to lako reći jer nije moj roditelj u pitanju. Ali ostaje ĉinjenica da ništa
dobro ne moţe proizaći iz zadrţavanja na stvarima koje se još nisu dogodile.“

„Potruditi ću se, jako, Gavine. Jer znam da ona treba da budem jaka.“

„Gledao sam neki dokumentarac na kablovskoj, neki dan,“ rekao je. „Bio
je o tome kako snaga uma kontrolira tijelo, kako smanjenje stresa moţe pomoći
tijelu da se izlijeĉi od bolesti.”

„Misliš umjesto lijekova?“

„Ne… uz lijekove. Pozitivni izgledi pomaţu ljudima da prebrode stvari

kao što su kemoterapija i sliĉno. U ţivotu nema puno toga što moţemo
kontrolirati. Ali moţemo kontrolirati svoj stav.“

„Kako se zove taj dokumentarac?“

„Ne mogu se sjetiti, ali moţeš ga naruĉiti na zahtjev. Ţeliš ga pogledati?“

Trofej knjiga 121

 „Da. Moţemo li? Mogla bih iskoristiti svu pomoć koju mogu dobiti.“

Sljedeća dva sata sjedila sam na kauĉu, umotana u Gavinov zagrljaj dok
smo gledali dokumentarac. Sadrţavao je priĉe ljudi iz stvarnog ţivota koji su
prevladali nevjerojatne šanse i svoj oporavak pripisali stvarima poput
meditacije, zdrave prehrane i smanjenju stresa. Dobila sam novootkrivenu
odluĉnost da napravim sve što mogu kako bih pomogla majci da i ona usvoji
neke od tih stvari koje će joj pomoći u lijeĉenju. Najviše od svega dalo mi je
nešto što mi je bilo prijeko potrebno: nadu. Ĉak i ako je bio laţan i pogrešno
prikazan, trebao mi je.

U samo nekoliko sati koliko je bio ovdje, Gavin je toliko toga napravio za
mene. Nahranio me, utješio i dao mi nadu. Poĉela sam ga osjećati kao vaţan dio
svog ţivota. Bez obzira na to što smo govorili jedan drugome, poĉela sam
osjećati da mi je poput deĉka.

XXX

Sljedeći tjedan prozujao je poput vihora. Mama je saznala da će s prvim

tretmanom zapoĉeti za nekoliko dana. Svaki dan kad bih se vratila kući s posla,
napunila bih hladnjak organskom hranom koju bi uzela u trgovini. Proĉitala sam
sve što sam mogla o tome kako napraviti najzdravije zelene smoothie i skinula
mami neke aplikacije za meditaciju da ih koristi. Planirala sam odraditi s njom
puno vjeţbi. Gavin je bio od velike pomoći u slanju podataka koje bi pronašao o
zdravom naĉinu ţivota i pristupima koje bi mogle isprobati uz kemoterapiju.
Bila sam odluĉna napraviti sve što treba.

Kada se majka jedne veĉeri vratila kući s posla, po izrazu njenog lica
mogla sam razabrati što se dogodilo.

Trofej knjiga 122

 „Hej. Što se dogodilo?“ Pitala sam.

Iscrpljenog izgleda spustila se na kauĉ i podignula noge. „Pa, sjela sam s

Guntherom i Ruth i rekla im da ću tu i tamo trebati uzeti slobodno zbog svojih
tretmana.“ Pogledala me. „Sve sam im rekla.“

„Kako su to prihvatili?“

„Zaĉudo, Ruth je bila jako simpatiĉna i dobro je to prihvatila. Rekla je da

uzmem koliko god vremena mi treba i da će me posao ĉekati, da ne moram
brinuti o tome da ću izgubiti svoju poziciju bez obzira na to koliko me neće
biti.”

S olakšanjem sam rekla „To je dobro, zar ne?“

„To je…“ Zagledala se.

Nešto drugo je u pitanju. „Što mi ne govoriš?“

„Kasnije tokom dana, nakon što je Ruth otišla u klub, Gunther me došao
pronaći.“

„U redu…“

„Gavin mu je oĉito već rekao i priznao je da moja najava o raku nije

iznenaĊujuća vijest.“

„Rekla sam Gavinu da ne govori ništa.“

„Znam da jesi. A on je mislio dobro. Samo je pokušavao uvjeriti

gospodina M da mi pomogne. Vjeruje u svog oca, kao što bi i trebao.“

„Što je Gunther rekao?“

„To je bio vrlo neugodan razgovor.“

„Zašto?“

„Ţeli sve platiti. Ţeli pokriti sve moje medicinske troškove.“

Trofej knjiga 123

 Srce mi se ispunilo nadom. „To je odliĉno. Zašto si uzrujana?“

„Jer ne ţeli da Ruth zna za to. Uzimao bi novac sa tajnog bankovnog

raĉuna i njegov odvjetnik bi preuzeo plaćanje tako da ona ne sazna.“

Oĉi su mi se raširile. „Vau… u redu. Ipak, trebala bi ga uzeti. Moraš

prihvatiti ovu pomoć.“

„Znam. Jednostavno… on je tako dobar ĉovjek i ne ţelim da ima

problema zbog ovoga.“

„Što je najgore što bi ona mogla napraviti? Ostaviti ga? Time bi mu

napravila uslugu, ako mene pitaš.“

Izdahnula je dugo. „Koliko god da je ne volim, ne ţelim rasturiti tu

obitelj.“

„Misliš da bi bila toliko uzrujana? Imaju više novca od boga.“

„Nije stvar u novcu. Stvar je u tome što Ruth ne bi htjela da ga daje

meni.“

„Misliš da je toliko bezosjećajna, ha?“

„Znam da je bezosjećajna. Ali ima tu još toga.“

„O ĉemu priĉaš?“

„Mislim da je Ruth uvijek sumnjala da Gunther osjeća nešto prema meni.“

„Zašto to kaţeš?“

„Tokom godina on i ja smo razvili svojevrstan odnos. Nevin, Raven, ali

mislim da se njoj ne sviĊa to što smo se on i ja povezali. Bilo je sluĉajeva gdje
bi mi se otvorio u vezi odreĊenih stvari. Traţio je da ga zovem osobnim
imenom, što i radim. Ali gospodin M koristim ispred svih ostalih. Ponekad, kada
nje nema kod kuće, potraţio bi me u kuhinji ili gdje god se sluĉajno nalazila.

Trofej knjiga 124

 I samo bi razgovarali – o njegovim problemima, našem djetinjstvu, puno
toga. Ali to je samo prijateljstvo, ništa više.“

„Misliš da on osjeća još nešto prema tebi?“

„To nije vaţno. Ĉak i da osjeća, on je oţenjen ĉovjek i nikada se ništa ne

bi dogodilo. Nikada to ne bih napravila. I mislim da je Ruth razlog što je
oprezan prema meni. To je moţda utjecalo na njeno loše ponašanje prema tebi.
Ne znam kako mogu nastavljati raditi za ţenu koja se na taj naĉin odnosila
prema tebi.“

„Zato što trebamo preţivjeti! To je razlog zašto još radiš tamo. Uz to,
gospodin M uvijek je prema tebi bio dobar. Nikada ne bih oĉekivala da
prestaneš zato što ta ţena ima takav štap u dupetu.“ Uzdahnula sam. „I koja je
odluka? Uzimaš li novac? Molim te, reci mi da hoćeš. Pronaći ću naĉin da mu
ga jednoga dana vratim, obećavam. Taj novac nam treba da bi tebi bilo bolje. I
ja sam ponosna kao i svi, ali sada nije vrijeme za to.“

Zastala je „Uzet ću ga.“

S olakšanjem sam rekla stropu. „O hvala ti, Boţe.“

XXX

Tjedan dana kasnije, Gavin se naveĉer pojavio na mom prozoru; to mu je

postala navika.

Mahnuo je, glasa prigušenog uz staklo. „Hej.“

Otvorila sam prozor. „Hej. Šta ima?“

„Samo provjeravam kako si.“ Upao je unutra.

„Da. Samo to?“

Trofej knjiga 125

 „Ne.“

„Ne?“

„Stvarno te ţelim poljubiti.“

Gavin i ja više nismo igrali igru „samo prijatelji“. Dokle god stvari nisu
išle dalje od ljubljenja, nakon one noći na plaţi, nismo se mogli zasititi usana
jedno drugoga.

Omotao je ruke oko mog lica i primaknuo moje usne do njegovih. Njegov
dah bio mi je kisik. Odjednom, moje tijelo je reagiralo, ţeleći puno više nego
samo njegove usne.

Kada se napokon prisilio odmaknuti, upitao je. „Kako ti je mama?“

„Dobro je. Nije joj muĉno koliko je oĉekivala.“

„Sljedeći tretman joj je tek drugi tjedan, zar ne?“

„Da.“

„Misliš da će biti dobro do tada?“

„Da. Mislim.“

Pogledao me ĉudnim pogledom. „Što radiš ovaj vikend?“

„Nemam nikakve planove. Zašto?“

„Ţelio bih da provedeš noć sa mnom… u mojoj kući.“

U njegovoj kući?

„Što? Kako?“

„Moji roditelji lete prema sjeveru da pogledaju fakultete sa Weldonom.

Neće ih biti cijeli vikend.“

Oh.

Trofej knjiga 126

 „A što je sa osobljem?“

„Majka svima daje slobodan vikend. U kući neće biti nikoga osim mene.
Ne sjećam se kad se to zadnji put dogodilo. Moţda više nikada ni neće.“

Koliko god to bilo primamljivo, dvoumila sam se. Zagrizla sam usnicu.
„Ne znam. Odnosno, sigurna sam da moram reći svojoj majci. Ne ţelim joj
lagati.“

„Da. Naravno. Ako misliš da bi je to uzrujalo, razumijem. Moţeš doći i na

dan, ako ne moţeš prespavati. Što god ţeliš. Ovo mi se ĉini kao prilika koja se
dogaĊa jednom u ţivotu, da te pozovem i da ne moram brinuti ni zbog koga.
Tako bi dovraga trebalo biti stalno, Raven.“

Bio je u pravu. Takva prilika se moţda više nikada neće ponoviti.

„Dobro bi mi došlo da pobjegnem,“ rekla sam. „Bio je ovo teţak tjedan.“

„Razmisli o tome. Bez pritiska. Samo mi se ĉini da ću ovaj vikend, prvi

put ovog ljeta, moći udahnuti. I nema nikoga s kim bih radije disao.“

„Jesi siguran da nikoga neće biti tamo?“

„Sto posto. Ĉuo sam svoju majku kada je svima rekla da ne dolaze –
ukljuĉujući i tvoju mamu.“

Mama inaĉe nije radila vikendom, mada je sada trebala odraditi neke od
njih da nadoknadi izgubljene sate.

Stisnuo mi je struk. „Biti će jako zabavno. Zajedno ćemo skuhati veĉeru u

kuhinji, plivati, pogledati film u sobi za projekciju – sve što ţeliš. Kuća će biti
samo naša.“

Trofej knjiga 127

 XXX

Ušla sam s oklijevanjem u majĉinu sobu kasnije te noći, baš prije

spavanja.

„Hej, ţeljela bih razgovarati s tobom o neĉemu,“ rekla sam.

Ĉitala je jednu od svojih holistiĉkih knjiga. Nakon što ju je zatvorila,

naslonila se uz uzglavlje. „U redu?“

„Zanimalo me hoćeš li biti u redu s tim da me nema ovaj vikend?“

„Misliš kao, otići negdje?“

„Da.“

„Svakako. Osjećam se dobro, a slijedeći tretman je tek u ponedjeljak.

Kamo ideš?“

Pripremila sam se. „Gavin me pozvao da provedem vikend s njim u kući.“

Klimnula je s razumijevanjem. „Jer njegovih roditelja neće biti tamo…“

„Da, ali prije nego bilo što kaţeš. Ja...“

„Raven, saslušaj me.“

„U redu,“ rekla sam spremna na najgore.

„Znam da vjerojatno oĉekuješ od mene da ti odrţim predavanje o tome

kako trebaš biti oprezna i kako ne bi trebala provesti vikend s njim jer je to
preveliki rizik, ali to nije ono što ću reći.“

Sjela sam na rub kreveta. „U redu.“

Trofej knjiga 128

 „Ako me ova dijagnoza neĉemu nauĉila, to je da bih voljela da sam više
riskirala. Stvarno vjerujem da ću biti dobro, ali ako iz nekog razloga ne bude
tako, jedina stvar zbog koje ću najviše ţaliti je što sam previše brinula o tome
što drugi misle i što nisam iskoristila više šansi u ţivotu. Ako, ne daj Boţe, neću
biti ovdje da bi vidjela tvoje vjenĉanje i to da imaš djecu, sasvim sigurno te sada
ţelim vidjeti sretnu. To znaĉi danas. I znam da te Gavin usrećuje. On je dobar
deĉko, Raven. Stvarno jest. Znam da bi vas Ruth oboje skratila za glavu da zna –
i moju takoĊer. Ali smatram da trebaš ţivjeti svoj ţivot i raditi ono što tebe ĉini
sretnom, bez obzira na tu zlu ţenu.“

Htjela sam zaplakati, ali morala sam se zaustaviti. Njene rijeĉi su me

preplavile. Znala sam da, u odreĊenom smislu, dolaze iz straha. To što ima tako
opušteni stav vezan za moje druţenje s Gavinom, na neki naĉin je znaĉilo da se
bojala da neće dovoljno dugo biti prisutna kako bi mogla svjedoĉiti mojoj sreći
u ţivotu. A u isto vrijeme, bila je u pravu. Poţalila bih da nisam riskirala ili da
nisam slijedila svoje srce. I premda Gavin uskoro odlazi, moje srce ga još nije
spremno pustiti.

„Hvala ti što me podrţavaš. Gavin mi je bio od velike pomoći u svemu

ovome. Zaista ţelim provesti vrijeme s njim.“

„Onda, što ĉekaš? I dobro se provedi, moja lijepa kćeri,“ rekla je. „Samo
budi oprezna – u svakom pogledu. Znam da si pametna. Nećeš napraviti ništa za
što nisi spremna. TakoĊer, znam da ćeš, ako odluĉiš da je pravo vrijeme, biti
odgovorna.“

Nisam namjeravala ići tim putem ovaj vikend, ali isto tako, nisam ni sto
posto sigurna da ne bih. Nisam sigurna da bi sve to probala zaustaviti sada.

Trofej knjiga 129

 XXX

Marni je leţala potrbuške gledajući me dok sam se spremala.

„Vas dvoje ćete se tako potrošiti ovaj vikend.“

Sklopila sam traperice i stavila ih u svoju izblijedjelu platnenu torbu Vere

Bradly. „Nisam baš sigurna kako to moţeš znati.“

„Jer vidim kako se gledate. To je poput kipuće vode koja ĉeka da

eksplodira. Ovo će ti biti prva prilika da budeš nasamo s njim. Da ne
spominjem, ako ovaj vikend nije neka vrsta ljubavne fešte, zašto dovraga nisam
dobila pozivnicu u Casa Masterson, ha? Svi bi kao trebali biti prijatelji, ali
Gavin mi nije poslao poruku da mi spomene ovu malu zabavu. Ţeli te nasamo.“

Marni me nedavno upoznala sa svojom djevojkom.

„Ti i Jenny slobodno moţete navratiti. Sigurna sam da Gavinu ne bi

smetalo. Moţda moţete doći na kupanje.“

„Što god. Vidjeti ćeš hoćeš li nas i dalje ţeljeti jednom kada doĊeš tamo.
Recimo to ovako: neću išĉekivati telefonski poziv ili SMS. Ne ţelim biti
blokator kurca.“

Bacivši bikini u torbu, zakikotala sam se. „Duhovita si.“

Prstom je pokazala na mene. „Znaš što bi trebala uraditi?“

„Što?“

„Trebala bi pretresti ladicu s gaćicama te vještice i staviti joj prašak za

svrbeţ u donje rublje.“

Trofej knjiga 130

 Nasmijala sam se. „Bez obzira koliko je Ruth bezobrazna prema meni, još
uvijek je tu dio mene koji prepoznaje potrebu da je poštujem jer je Gavinova
majka.“

„Pa, ti si bolja osoba od mene. Sredila bih tu vješticu.“

„Ti si luda.“

Isprsila se. „Neka bogatu kuju svrbi.“

„Nema potrebe da bilo što uradim, Marni. Karma se pobrine za sve. Zar
ne znaš to?“

„Pa, što je onda tvoja mama ikada napravila da zasluţi ovo kroz što
prolazi?“

Smrznula sam se na njene rijeĉi. Ţivot je bio tako nepravedan.

Osjećala sam takvu teţinu u srcu kada sam slegnula ramenima. „Ponekad
se loše stvari dogode i dobrim ljudima. A to nikada neću razumjeti.“

Trofej knjiga 131

 Ĉinilo se nestvarnim, poput jebenog sna, voziti Raven u moju kuću u
subotu, znajući da je kasnije neću morati vraćati kući. Još uvijek nisam mogao
vjerovati da je ovaj vikend imam samo za sebe. Ţeludac mi je bio u ĉvorovima,
ali ne na loš naĉin. Bilo je ispunjeno išĉekivanjem i uzbuĊenjem koje nisam
nikada doţivio.

Izgledala je tako lijepo. Njeni dugi, crni valovi kose vijorili su na vjetru
dok smo se vozili spuštenih prozora. Oĉi su joj bile napola zatvorene dok se
smiješila i uţivala u suncu. Naš dan nije ni zapoĉeo, a ja sam na neki naĉin već
znao da ću ovaj trenutak pamtiti dok sam ţiv. Zaustavili smo se na prilazu i
krenuli ruku pod ruku do mojih ulaznih vrata.

„Tako sam jebeno sretan što si ovdje. Ni sam ne znam odakle poĉeti,“
rekao sam, kada smo ušli u kuću.

Trofej knjiga 132

 Raven je ušla u praznu kuhinju. Glas joj je odjeknuo. „Stvarno je ĉudno
biti ovdje. Kao da sam provalila kad sam ušla.“

Prsa su mi se stisnula. „Nije pošteno što se tako osjećaš. Trebalo bi ti biti

ugodno, kao da je ovo tvoj dom. Ali shvaćam zašto se tako osjećaš.“

Slegnula je ramenima. „Tako je, kako je.“

Palcem sam je pomilovao po obrazu prije nego sam njime prešao preko
njenih usana. Poĉeo sam pjevati stihove pjesme „Mislim da smo sada sami.“

„Savršena pjesma za danas.“ Nasmiješila se.

„Stvarno sam zahvalan za ovo vrijeme s tobom.“

„Ja takoĊer.“

„Što prvo ţeliš raditi?“ pitao sam.

„Pretpostavljam da bi mogli uţivati u bazenu. Trebalo bi kišiti kasnije.“

„U redu. Zvuĉi dobro. Zašto se ne odeš presvući? Donijeti ću nam neke

grickalice.“

Raven je nestala u jednoj od kupaonica. Kada se ponovno pojavila, morao

sam se suzdrţati da ne zurim u njeno raskošno tijelo. Grudi su joj se prosipale iz
sjajnog, zlatnog bikinija koji je obukla. Tijelo joj je bilo jebeno. Oduvijek sam
tako mislio, ali nikada je nisam vidio ovako oskudno odjevenu usred bijela dana,
kao sada. Omotala je ruĉnik oko struka. Kada se nagnula nad kuhinjski pult,
njen dekolte bio je sve što sam mogao vidjeti. Usta su mi zaslinila. Ţelio sam
jezikom povući liniju po sredini. Pa, ono što sam zapravo ţelio napraviti s tim
sisama bilo je puno nepristojnije od toga. Kurac mi se digao na to. Bit će jako
zanimljivo pokušavati danas sakriti da sam uzbuĊen.

Mislim da ću to sada riješiti.

Trofej knjiga 133

 „Samo ţelim ovo izjasniti. Vjerojatno ćeš me danas puno puta uloviti
kako buljim u tvoje tijelo, a moguće i da će mi stalno biti dignut. Izgledaš
nevjerojatno seksi.“

Vragolasto se nacerila. „Vrlo paţljivo sam odabrala svoju garderobu.“

„Znaĉi, pokušavaš me izluditi? Mogu ti reći da djeluje. Ne mogu skinuti

pogled s tebe.“

„To je u redu, jer volim naĉin na koji me gledaš.“

„Pa, sluĉajno te volim gledati.“

Bilo je prerano da bih se osjećao ovako uzbuĊenim. Odmakni se. Htio sam
je odnijeti u svoju spavaću sobu i opustošiti je. Znao sam da moram izbaciti tu
misao iz glave. Djevica je. Sam sebi sam se zarekao da ovaj vikend neću prijeći
tu granicu s Raven, tako da sam se stvarno trebao suzdrţati.

Podigla je tanjur krekera i sira koji sam sloţio. „Iznijeti ću ovo vani.“

Oĉi su mi se zalijepile za njeno dupe dok je prolazila kroz francuska vrata,

prema bazenu.

Neko vrijeme sjedili smo na suncu, Raven na leţaljci odmah pored mene.

Stavio sam ruku na glatku koţu njezina bedra. „Još uvijek ne mogu
vjerovati da se tvoja mama slaţe s tim da provedeš cijeli vikend ovdje sa mnom.
Lijepo je što imaš takav odnos u kojem moţeš biti otvorena s njom.“

Malo se pridignula. „Zna da sam odrasla. Samo mi je rekla da budem

oprezna.“

„Ah… jer zna da grizem.“

„Priliĉno.“

„Dakle, baš mi previše ne vjeruje ako je osjetila potrebu da te upozori.“

Trofej knjiga 134

 „Nije to. Zna da si ti...“

„Napaljeni dvadeset jednogodišnjak koji će ti se pokušati uvući u gaćice?“

„Pa, da.“ Nasmijala se. „Zar nisi?“

„Jebeno sam napaljen. Ali sjećaš li se što sam ti rekao o ulasku u tvoje
gaćice, prvu veĉer kada smo izašli van?“

„Jedini naĉin na koji ćeš biti u mojim gaćicama je ako te ja smjestim

tamo.“

„Tako je. Planiram biti dobar – osim ako me ne zamoliš da budem loš.“
Namignuo je. „Spavaća soba za goste i sve ostalo je spremno za tebe. Zaista
samo ţelim provoditi vrijeme s tobom.“

„Onda, uĉinimo to.“ Iznenada je ustala i zaronila u bazen.

Slijedio sam je, uskoĉivši za njom, uzrokujući ogromno prskanje vodom.

Sljedećih sat vremena super smo se zabavljali igrajući se poput djece.

Utrkivali bi se s jednog kraja bazena na drugi. Nebrojeno puta sam je podignuo
na ruke i bacio u vodu. U jednom trenutku kada sam je uzeo u naruĉje, umjesto
da je bacim, omotao sam njene noge oko svog struka i poljubio je. Umirao sam
za tim. Srećom, nije se opirala, dozvolila mi je da proţdirem njene usne baš
onako kako sam ţelio, dok nas je oboje pokrivala njena duga, mokra kosa. Znao
sam da je morala osjetiti kako sam tvrd. Pritisnut na njen trbuh, moj kurac se
osjećao kao da će eksplodirati.

Pustio sam van ono što je moje srce drţalo u sebi dok sam joj govorio
preko usana. „Ne ţelim te napustiti, Raven. Ne ţelim otići u Connecticut.”

„Ni ja, takoĊer ne ţelim da odeš.”

Spustivši je, pogledao sam je u oĉi. „Što ako kaţem da bi ovo moglo
uspjeti?”

Trofej knjiga 135

 „Kako?”

„Platiti ću tvoja putovanja da me moţeš posjetiti. A i ja ću ĉešće dolaziti

kući.”

„A tvoja majka po nekoj magiji neće shvatiti zašto se toliko ĉesto vraćaš
kući?”

„Neće trebati ni znati da sam ovdje.”

„Zar neće vidjeti naplate na raĉunu?”

„Vjerovala ili ne, ali ja se ne oslanjam na svoje roditelje u svemu.

Planiram se zaposliti. Taj novac će biti za putovanja.“ Prelazeći prstima kroz
njenu kosu, rekao sam. „Nisam ni blizu spreman tome da se oprostim od tebe.”

Zabrinutost je prešla njenim licem, kao da ju je podsjetila na ĉinjenicu da

odlazim. „Kojeg dana imaš let?”

„Trebao bi biti petnaesti kolovoz.”

Sad je već bila uspaniĉena. „Isuse. To će tako brzo doći.”

„Znam.“

Neko vrijeme smo šutjeli. Igrao sam se njenom zlatnom ogrlicom.

Privjesak je bila skraćenica njenog imena. Iako zapravo to nisam mislio
ozbiljno, rekao sam. „Ako ţeliš da prekinemo... to je u redu.” progutao sam,
oĉekujući njen odgovor.

Molim te, nemoj to prihvatiti.

„To nije ono što ţelim. Nisam spremana razmišljati ni o tvom odlasku.
Sve još poriĉem.”

Obuzelo me olakšanje. Na istoj smo stranici. Napravit ću sve što treba

kako bih je nastavio viĊati.

Trofej knjiga 136

 „Idemo dan po dan,“ rekao sam. „Ovo sam iznio jer sam se ţelio uvjeriti
da znaš kako ne ţelim da ovo ljeto sve završi.”

Kapci su joj zatreptali kao da njen um pokušava obraditi više od toga ĉime
se mogao nositi.

„Priĉaj sa mnom, Raven. O ĉemu razmišljaš?”

Uzdahnula je. „Tvoja majka me nikada neće prihvatiti. Toliko znam. Ako
ti priĉaš o neĉemu ozbiljnijem sa mnom, kako bi to dugoroĉno moglo
funkcionirati? Ona me mrzi Gavine.”

Srce mi je tuklo u prsima, oĉajniĉki se namećući sa sumnjom u njenoj

glavi.

Primio sam njenu ruku i stavio je preko svog srca. „Osjeti ovo. To se
dešava svaki put kada pomislim na to što mi znaĉiš. Kada si spomenula moju
majku i upotrijebila rijeĉ mrţnja, moje srce je poludjelo, jer to se protivi svemu
što zna.”

Njezino pitanje je meĊutim ipak bilo pošteno. Trebao sam se zapitati

jesam li moţda sebiĉan, ţeleći da se sve ovo produţi. Morao bih pogledati
duboko u sebe da bih vidio istinu. Ali to je bilo tamo i meni je sve bilo jasno.

„Raven, ne znamo kako ćemo se osjećati za godinu dana. Ono što znam
jest to kako se trenutno osjećam. Lud sam za tobom... na naĉin na koji se nikada
prije nisam osjećao. Ali vrijeme će pokazati. Ako se u godinu dana ništa ne
promjeni izmeĊu nas i ako budem i dalje osjećao ove snaţne osjećaje, znati ću
da trebam napraviti sve da ovo uspije. Ako će to znaĉiti da bi me se majka
mogla odreći, neka joj bude. Bilo bi sranje da me stavi u takav poloţaj, ali to bi
bio njen izbor, a ne moj.”

Raven je izgledala kao da ne moţe vjerovati ovome što sam upravo rekao.
„Ja bih samu sebe mrzila što sam razlog odricanja tvoje majke.”

Trofej knjiga 137

 „To ne bi bila tvoja krivica jer bi moj prkos bio moj izbor.”

Sada je izgledala još više uznemirenom nego ranije. Skoro sam poţalio
što sam iznio ovu temu.

„Ţao mi je ako je naš razgovor otišao malo predaleko,” rekao sam. „Ali
moram znati na ĉemu sam.”

„Ne... drago mi je da jesi. Zapravo si obradio ono što je mene muĉilo.

Bojala sam se dotaknuti tu temu. Pretpostavljam da je jednostavno teško
prihvatiti stvarnost.”

Trebao sam malo olakšati raspoloţenje.

Privukao sam je k sebi poljubio u ĉelo. „Uzimam vrijeme za hitnije

stvari.”

„Kao što?”

„Veĉeras ćeš me prikvaĉiti na zemlju.”

Raširila je oĉi. „Što?”

„Umirem za tim da me prikvaĉiš. Ţelim da gospodariš mnome dok se ja

pokušavam oduprijeti.”

„Jesi li ozbiljan?”

„Mrtav ozbiljan. Moja maštarija je da koristiš svoje jiu-jitsu poteze na

meni. Hoćeš li mi udovoljiti kasnije?”

„To je ozbiljno tvoja maštarija?”

„Pa, imam još dosta fantazijskih scenarija kada si ti u pitanju, ali ovaj je
definitivno na vrhu popisa.”

„O ĉemu su drugi?” pitala je.

Trofej knjiga 138

 „Mislim da ti trenutno više ništa ne bi trebao priznati. Mogla bi me
zamoliti da te odvedem kući.” Nacerio sam se. „Zašto ti ne bi rekla jednu od
svojih maštarija?”

Omotala je ruke oko moga vrata. „Zapravo, imam jednu jasnu fantaziju
kada se radi o tebi – jednu koja se ponavlja.”

Kurac mi se trznuo. „Reci mi.”

„Okvirno. Ušuljam se u tvoju sobu dok su svi ovdje. Tvoja majka je tu

niţe niz hodnik. A ti me skrivaš tamo dok radimo one stvari.”

Tako je jebeno slatka. Podignuo sam obrvu. „Stvari...”

„Da.” Nasmijala se. „Stvari.”

„Mislim da si ţeljela reći, da se jebemo u mojoj sobi dok su svi kod kuće.”

Zacrvenila se. „Da.”

Poljubio sam je u vrat stišćući svoje tijelo o njeno. Znao sam da moţe
osjetiti kako sam jebeno tvrd. „Umirem za tim da odigram tvoju fantaziju sada. I
svakako se radujem igranju nakon veĉere. Jesam ti rekao da ću skuhati nešto za
nas.”

„Ramen?”

„Ne, mudrice, iako znaš da si voljela moj ramen.”

„Jesam.”

„Zapravo pravim ti jelo od piletine. Recept sam skinuo sa Food

Netvorka.”

Privukla me bliţe. „To je tako slatko.”

Ljupkost nije bilo ono za ĉim sam išao, ali svejedno.

Trofej knjiga 139

 XXX

Raven i ja smo kasnije zajedno skuhali pileći cacciatore.

Kada smo završili sa obrokom, obrisala je usta i rekla. „Kako je dobar

osjećaj kada neko vrijeme nisi fokusiran na karcinom. Hvala ti što mi pomaţeš
da se maknem od tih stvari.”

„Zadovoljstvo je moje. Moje je od trenutka kad sam te upoznao.”

Oĉi su nam se spojile, ali taj trenutak prekinuo je nalet vjetra kada je
otvorio vrata. Šok je skoro izbacio Raven sa njenog sjedišta. Drţala je ruku na
prsima. Kada sam se okrenuo, nakon što sam zatvorio vrata, koţa joj je bila
bijela poput duha.

I moje vlastito srce je priliĉno brzo kucalo.

„U redu je. To je bio samo vjetar.” Došao sam do njene strane stola.
„Isuse, drhtiš.”

„Prestrašilo me.” Hvatajući zrak, rekla je. „Pomislila sam da se netko

vratio kući.”

Boljelo je vidjeti ju tako potresenu. Apsolutno je bila prestravljena

mogućnošću da je uhvate ovdje. To me natjeralo da posumnjam u to je li stvarno
razumijem što radim. Što da je netko doista bio ovdje? Što onda?

„U redu je. To smo samo mi,” smirivao sam.

Na kraju se smirila i zajedno smo poradili na ĉišćenju nereda koji smo

napravili.

Raspoloţenje se znatno razvedrilo dok smo silazili dolje do sobe za

projekciju.

Trofej knjiga 140

 Još uvijek nismo odluĉili koji film ćemo gledati kad je rekla. „Prišuljaj mi
se odostraga i probaj me napasti.“

„Jesi li ozbiljna?“

„Zar nisi rekao da ţeliš da iskoristim svoje poteze na tebi?“

„Da, ali nisam mislio da ţeliš to da napravim.“

„Inaĉe nije zabavno.“ Prišla je kutu sobe gdje smo na polici drţali neke
stare filmove. „Pretvarati ću se da pregledavam ove DVD-ove. Biti ću ţrtva koja
ništa ne sumnja.“

Nisam znao odakle da krenem. Nakon nekoliko sekundi, prisilio sam sam
se i povukao okidaĉ. Adrenalin je pumpao kroz mene dok sam jurio prema njoj,
uhvatio sam je odostraga, savijajući joj ruke pod svoje.

Raven je zakoraĉila prema meni i zavrtjela tijelo. Prije nego sam shvatio,
pribila me prema dolje. Opkoraĉila me i zakljuĉala mi noge.

Ok, nije da sam se baš borio. Ali uĉinila me potpuno nepokretnim. Kurac
mi je nabubrio. Nikada u svom ţivotu nisam bio toliko uzbuĊen.

Srušila me na dupe i doslovno i figurativno, a ja se više nisam ţelio

podići. Ikada.

Trofej knjiga 141

 Kasnije te noći, povukla sam se u gostinjsku sobu. Pa, moţda bih trebala
napomenuti, Gavin mi je naredio da odem u gostinjsku sobu, izjavivši da više ne
moţe skinuti ruke s mene. Kada je rijeĉ o tome da mi se odupre, veĉeras je
dosegnuo svoju granicu.

Nakon što smo se razdvojili, zapala sam u vrtoglavi smijeh dok je („Ne
mogu ne dobiti“) zadovoljstvo od Roling Stonesa treštalo iz njegove sobe.

Dosta dugo nakon što je glazba prestala svirati i dok sam leţala na
krevetu, pitala sam samu sebe što to pokušavam dokazati. Jesam li ja i dalje
ţeljela biti dobra? Zbog ĉega?

Što ja to radim?

Tip iz mojih snova bio je napaljen i spreman za mene, a ja sam se

zakljuĉala u susjednu sobu. Zašto? Jer sam se bojala da ću biti povrijeĊena.

Trofej knjiga 142

 U ovom trenutku, zar nije kasno za to da zaštitim svoje srce? Već sam
tako duboko pala kada je on u pitanju, bez obzira na to hoćemo li ili ne imati
seks.

Ţeljela sam ga tako jako. Svo to dodirivanje i ljubljenje danas dokrajĉili

su me. Na kraju, sve što sam ţeljela bilo je leći pored njega veĉeras.

Gurnuvši na stranu svoje skupocjene plahte, skoĉila sam s kreveta i

krenula hodnikom do Gavinove sobe.

Moţda je zaspao. Lagano sam pokucala na vrata.

Nekoliko sekundi kasnije otvorio ih je, izgledajući iznenaĊeno kada me

ugledao.

Nikada nije bolje izgledao. Kosa mu je bila raštrkana u nekom slatkom

neredu, a prsa su mu bila gola. Oĉima sam putovala niz tanku liniju dlaka do
podnoţja njegovog trbuha. Siva trenirka visjela mu je nisko na struku
pokazujući njegov izraĊeni V. Bio je tvrd.

Proĉistivši grlo rekla sam. „Mislim da veĉeras ne ţelim biti sama.”

Pogledao je preko mojih ramena, a zatim niz hodnik prije nego je

prošaptao. „Ne moţeš biti ovdje.”

Srce mi je zastalo. „Zašto ne?”

„Moja majka spava u susjednoj sobi. Ako sazna, ubiti će nas oboje.”

Oĉi su mi se raširile kad me pogodilo ono što je radio. Odluĉila sam

zaigrati s njim.

„Znaš što? U pravu si. Mislila sam da bi mogli riskirati, ali to je loša ideja.
Vratiti ću se u svoju sobu.”

Okrenula sam se i poĉela udaljavati.

„Ĉekaj,” prošaptao je, kao da bi nas netko stvarno mogao ĉuti.

Trofej knjiga 143

 „Morat ćemo stvarno biti jako tihi. Moţeš li to, Raven?”

„Ne ţelim ti stvarati probleme. Bolje da se vratim u svoju sobu.”

„Nemoj,” rekao je glasnije.

Definitivno bi probudio svoju izmišljenu majku.

„Ţelim riskirati,” dodao je.

Gledajući niz hodnik kako bih postigla taj efekt, progovorila sam ispod
glasa. „U redu. Kao što si rekao, morat ćemo biti tihi.”

Pokazao mi je rukom da uĊem. „UĊi.”

Srce mi je ubrzalo. Već sam toliko puta bila u njegovoj sobi, uglavnom
da promijenim posteljinu ili stavim ĉisto rublje u ladice. Bilo mi je nerealno biti
ovdje u nekom drugom smislu – kao njegova djevojka.

Gavin je već bio u krevetu i povukao je pokrivaĉ kako bi mi napravio

mjesta. Potapšao je po madracu. „Obećavam da neću gristi. Samo ćemo leţati.”

Legli smo gledajući jedno prema drugom. Kada sam ga pogledala u oĉi,
ugledala sam trag ranjivosti u njima. Nisam bila usamljena u svojoj ţudnji. To
mi je pomoglo da se malo smirim.

Naslonio je obraz na svoju ruku. „Ne mogu vjerovati da si u mom

krevetu.”

„Zajedno smo u tome.”

„Bilo te strah ući ovdje, zar ne?”

Klimnula sam. „Ipak, više ne toliko.”

„Znaš da nikada ne bih vršio pritisak na tebe da uradiš nešto što ne ţeliš,
zar ne?”

Trofej knjiga 144

 „Naša noć na plaţi bila je nevjerojatna. Toliko puta sam ju ponovila u
svojoj glavi. I te noći sam ţeljela više. Jednostavno sam uplašena.”

Stavio mi je dio kose iza uha. „Znam. I ja sam takoĊer malo uplašen.”

„Vidim to.”

„Nikada ranije se nisam ovako osjećao i nisam siguran kako to riješiti.”

Trljajući prstom po njegovim prekrasnim, punim usnama rekla sam.

„Pretpostavljam da jako dobro znaš kako postupiti s djevojkom u svom
krevetu.”

„Ti nisi samo neka djevojka, Raven. I samo da znaš, ti si prva djevojka
koju sam ikada doveo u svoj krevet.”

„Kako misliš?”

„Nikada nijedna djevojka nije bila ovdje.”

Molim? „Nikada nisi ušuljao ovdje svoju djevojku iz srednje škole?”

Odmahnuo je glavom. „Ne. Moja majka je jebeno uvijek bila kod kuće.”

„Vau.”

„Ti si prva koju sam doveo ovdje i to mi se sviĊa.” Osmijeh mu je malo

izblijedio kada je ulovio trag brige na mom lica. „Reci mi o ĉemu razmišljaš.”

„Jednostavno imam taj osjećaj kojeg se nikako ne mogu riješiti - da ćeš

mi slomiti srce, ţelio ti to ili ne.”

Izdahnuo je. „Kako da maknem taj osjećaj?”

„Ne moţeš.” Primaknula sam mu se, prelazeći prstom po rascjepu njegove

brade. „Ali moţeš ovo. Bez obzira što se desilo izmeĊu nas, ţelim znati kako je
to biti s nekim poput tebe, ţelim voditi ljubav s tobom. Ţelim to iskustvo. Ţelim
da moj prvi put bude s nekim kome vjerujem. A tebi vjerujem.”

Trofej knjiga 145

 Odmaknuo se malo. „Ali upravo si mi rekla da misliš kako te ţelim
povrijediti.”

„Ne mislim da me ţeliš namjerno povrijediti. Jednostavno sam uplašena

toga što bi nam ţivot mogao gurnuti pod noge. Na kraju moţemo biti ranjeni ĉak
i ako ne ţelimo povrijediti jedno drugo.”

„To je zanimljivo, jer si me uvijek podsjećala na porculan – prvo zbog

svoje koţe, ali i zato što je porculan nekako primamljiv na dodir, iako znaš da bi
ga mogao lako uništiti. Nikada ne pomišljaš da ga slomiš, ali ponekad ti isklizne
i pukne. Mene je strah da te ne slomim. TakoĊer, ne ţelim da napraviš nešto što
bi kasnije mogla poţaliti. Vaţnija si mi od mog kurca.”

„To je nešto najromantiĉnije što mi je itko rekao do sada.” Zezala sam ga.

Nije se nasmijao. „Ono što ţelim reći… da mi je do tebe stalo više nego
što te ţelim. I to je novo za mene. Zadnja stvar koju ţelim je da te povrijedim.”

U njegovim oĉima mogla sam vidjeti da je svaka rijeĉ koju je izrekao

istinita.

Imali smo jednu priliku biti zajedno u ovoj kući i ţeljela sam sva ta
iskustva iskusiti s njim. Nikada više ne bi bili sto posto sigurni o bilo ĉemu kao
sada.

„Bojiš se da me ne povrijediš, ali još uvijek me ţeliš, zar ne?”

Oĉi su mu bile staklene. „Naravno. Više nego šta sam ikad ţelio bilo što.”

„Nemoj brinuti oko toga hoćeš li me ozlijediti.”

Stavio je ruku na moj struk i stisnuo. „O ĉemu govoriš?”

„Daj mi sve. Ţelim ovo. Ţelim tebe.”

Dugo mu je trebalo da obradi moje rijeĉi. „Sigurna si?”

„Da.”

Trofej knjiga 146

 „Nadam se da to ozbiljno misliš, jer sam jebeno slab da bih te sada
odbio.”

To su bile njegove zadnje rijeĉi prije nego sam osjetila njegovo tijelo uz
svoje, njegove usne na mojima, toplinu njegove erekcije na mom trbuhu. Srce
mi je lupalo van prsa. Sluţbeno sam donijela odluku da spavam s njim. Sada
više nije bilo povratka. Već je imao moje srce, a ja mu sada dajem i sve ostale
dijelove sebe. I to se nije moglo dogoditi dovoljno brzo.

Gavin mi je zareţao u usta dok je naš poljubac postajao sve intenzivniji.

Ne mogavši se dovoljno zasititi njegove slatkoće, brţe sam kretala jezikom.
Gurala sam svoje prste kroz njegovu kosu dok su mi mišići meĊu nogama
pulsirali. Trebajući osjećaj njegove topline, kliznula sam rukom niz pojas
njegovih hlaĉa i omotala mu prste oko penisa. Gavinov kurac bio je debeo i
dugaĉak. Tako svilenkasto gladak. Kada sam ga poĉela pumpati rukom, dah mu
je zastao i srce mu je brţe zakucalo o moja prsa.

„Jebote.” rekao mi je preko usana. „Uspori.”

„Oprosti.”

„Sranje. Ne ispriĉavaj se. Osjećaj je tako dobar, ali ipak predobar.“

„Ţeliš da prestanem?”

Pritisnuo se uz mene. „Jebeno ne.”

Nastavljajući ga milovati rekla sam. „Ţelim to osjetiti u sebi.”

„Vjerojatno će te boljeti.” Zastao je. „Jesi li apsolutno sigurna da ţeliš to

uraditi?”

„Da. Jedino što ne ţelim je da zajebem.”

Tiho se nasmijao.

Trofej knjiga 147

 „Vjeruj mi, Raven. Svršio bih upravo sada, samo gledajući te. Ne postoji
apsolutno ništa što bi mogla uraditi ili ne uraditi, a da to ne bi dovelo do
najboljeg iskustva u mom ţivotu. Vjeruj mojim rijeĉima. Za ovo ne postoji
pogrešan naĉin. Samo budi sa mnom.”

Duboko sam uzdahnula. „Ţelim ovo.”

„Onda te prvo moram jako dobro navlaţiti.”

Usna mi se izvila u osmjeh. „Mogu ţivjeti s tim.”

Podignuo je košulju iznad moje glave i otkopĉao mi grudnjak prije nego

je spustio svoje usne na njih. Lagano je jezikom radio krugove po mojoj
bradavici, izmjenjujući lickanje i lagano grickanje. Osjećaj njegovog vlaţnog
jezika, u kombinaciji s toplim dahom, slao je struju ţelje kroz moje tijelo. Uzeo
si je vremena za to, oboţavajući me. Voljela sam osjetiti kako je bio tvrd kroz
donje rublje dok mi je sisao bradavice, ĉineći me vlaţnom sa svakom sekundom
koja je prolazila.

Poĉela sam se trljati uz njegovu erekciju. Poĉeo se kretati zajedno sa

mnom, trljajući kurac uz moj klitoris. Potreba za neĉim višim postajala je
muĉna.

„Jebi me, Gavine,“ izdahnula sam. „Molim te.”

Nekoliko sekundi prouĉavao je moje lice prije nego me još snaţnije

poljubio gurajući mi gaćice prema dolje. Pomagala sam mu da ih svuĉe s mene.
Hvatajući pojas njegovih bokserica, gurnula sam ih dolje. Njegov debeli kurac
pritisnuo se o moj trbuh.

Tijelo mi je zadrhtalo u išĉekivanju. Nagnuo se preko kreveta do noćnog

ormarića po kondom. Ĉak i zvuk otvaranja kondoma me uzbuĊivao.

Trofej knjiga 148

 Gledala sam ga kako kotrlja gumicu preko njega. Tada se postavio na sve
ĉetiri i povukao me ispod sebe. Spustivši svoje usne na moje, poljubio me
njeţnije nego prije.

Šapćući preko mojih usana, rekao je, „Ovo nikada ranije nisam napravio,
tako da ću ići stvarno polako.”

To me iznenadilo. „Nikada nisi bio s djevicom?”

„Ne, nisam.”

„Nisam to znala. Pa, nemoj raditi ništa drugaĉije. Odnosi se prema meni
kao što bi se odnosio prema bilo kome.”

„Nema šanse. Ti nisi bilo tko, Raven. Od trenutka kada sam te upoznao,
znao sam da je to istina.”

Smjestio je krunu svog kurca na moj otvor i polako se pomicao kroz moju
vlaţnost. U jednom momentu lagano je gurnuo, a ja sam odmah osjetila
peckanje. Ali nije me bilo briga. Ţeljela sam ga u sebi, bez obzira na to koliko
bolno će biti.

„Ulazim, u redu?“

„Da.“

„Molim te, reci mi ako te povreĊujem.“

Šireći koljena, opustila sam mišiće dok je lagano ulazio u mene.

Zastao je na pola puta. „Sve u redu?“

„Da.“

I stvarno je sve bilo u redu. Malo je boljelo, ali nije bilo vaţno.

Gavin se gurnuo dublje i poĉeo polako kretati unutra i van. Omotala sam
ruke oko tvrdih mišića njegove straţnjice.

Trofej knjiga 149

 Nagnuo je glavu unatrag. „Tako si uska. Moram stati na trenutak. Osjećaj
je… nevjerojatan.“ Nakon kratke stanke, zatvorio je oĉi i nastavio se kretati.
„Jebote, Raven.“ Ponovno se zaustavio. „Ovo je nevjerojatno. Moţda neću još
dugo izdrţati.“

Duboko sam uzdahnula i poĉela izvijati bokove. Lagano me jebao,

susrećući svaki moj pokret. Tada se poĉeo puno brţe kretati, izgledajući kao da
se ne moţe suzdrţati.

Kad je ubrzao kretanje, upitao je. „Jesi u redu s ovim?“

Bol se poĉela povlaĉiti kako me poĉeo rastezati. „Da.“ dahnula sam.

Gavin je vrtio svojim kukovima, ispunjavajući me svime što je imao dok

su se moje noge obavijale oko njegovog struka.

„Ne mogu vjerovati koliko duboko sam u tebi upravo sada.“ Nasmijao se
prema meni. „Ti si moja, Raven. Jebeno samo moja.“

Bila sam previše umotana u njega da bih mu mogla odgovoriti.

„Gubim se.“ ProgunĊao je. „Kunem se Bogom, sada te više neću biti u
stanju napustiti.“

U tom trenutku nisam znala gdje ja poĉinjem, a on završava. Bili smo

jedno i, znala sam da dokle god budem ţiva nikada neću zaboraviti ovaj
trenutak, nikada neću zaboraviti kakav je osjećaj imati ovog nevjerojatnog tipa u
sebi.

Pomisao da ovo radi s bilo kojom drugom bila mi je potpuno

nepodnošljiva. Stisnula sam ga ĉvršće, ne ţeleći da ovo završi, iako sam znala
da je blizu.

Uskoro, poĉeo se tresti. „Svršavam, Raven. Ne mogu se više suzdrţavati.“

Ponovio je uz moj vrat. „Svršavam, dušo.“

Trofej knjiga 150

 Glasno je zastenjao, a i ja sam poĉela osjećati kako moj orgazam poĉinje
pulsirati kroz mene. Svršili smo zajedno, vidjela sam zvijezde. Ne – vidjela sam
vatromet. Moje tijelo predalo se osjećaju za koji nisam ni smatrala da je moguć.
Sve o ĉemu sam mogla razmišljati bilo je to kada ćemo sve ovo ponoviti. Već
sam bila toliko ovisna o njemu.

Srušio se na mene i neko vrijeme leţali smo u blaţenstvu.

Gavin me primio za lice i rekao. „Mogu li ti otkriti tajnu?“

„Da.“

„Ti si najljepša djevojka na svijetu.“

Prolazeći prstima kroz njegovu raštrkanu kosu, nacerila sam se. „Mislim
da si sada malo pristran.“

„Ne. Od kada sam te ugledao mislim tako. To mi je bila prva pomisao:

ovo je najljepša djevojka koju sam ikada vidio.“

„Hvala ti.“

Njeţno me poljubio. „Najljepša djevojka na svijetu upravo mi je dala

sebe.“

„Ovo noćas nitko nam ne moţe oduzeti. Ti ćeš uvijek biti moj prvi.“

Usnama je okrznuo moje kada je rekao, „Hvala ti što si odabrala mene.“

Trofej knjiga 151

 Je li se prošla noć stvarno dogodila? Osjećao sam se kao u snu. Nisam
mogao vjerovati da smo otišli tako daleko. Raven više nije bila djevica – i to je
bilo moje djelo. Dala mi je svoje tijelo. Bila je moja. Ti bokca. Jebao sam
Raven, a i ja sam takoĊer bio jeben.

Ta djevojka me u potpunosti posjedovala. Kako da je dovraga sada

napustim? Ĉak ni ovaj krevet nisam htio ostaviti, a kamoli da se preselim u
Connecticut.

Gledao sam je kako spava. Nikada prije nisam imao takvo zadovoljstvo da
uţivam u tome gledajući nekoga ovako. Nisam bio siguran je li ovo ljubav, ali
sam sa sigurnošću mogao reći da je bilo najbliţe onome što sam ikada osjećao
prema nekome.

Moje tijelo napokon je popustilo i u jednom trenutku sam zaspao.

Trofej knjiga 152

 Oĉekivao sam da ću se probuditi s pogledom na njezino lijepo lice koje
zuri u mene. Nikada ni za milion godina nisam oĉekivao da ću se probuditi uz
zvuk oĉevog glasa.

„Gavine.“

Oĉi su mi bile zamagljene, a srce lupalo u grudima. Otac je stajao na

vratima, šokiran time što je ulaskom zatekao Raven u mom krevetu.

Raven se uspaniĉila skrivajući svoje tijelo mojim pokrivaĉima, u

nemogućnosti da se pomakne s kreveta jer je bila potpuno gola.

Zamucala je, „Ja… tako mi je ţao, gospodine Masterson. Ja… upravo

odlazim.“

Ispruţio sam ruku ispred nje. „Je li majka ovdje?“

Oĉigledno jednako šokiran kao i mi, otac se pomaknuo iz vida i iza vrata
rekao. „Ne. Tvoja majka i Weldon još uvijek su u Bostonu. Jedan od mojih
klijenata imao je hitan sluĉaj pa sam se ranije vratio. Zamolio bih vas da svratite
do mog ureda kada se… obuĉete.“ Zalupio je vratima.

Znao sam da je bijesan, ali isto tako, nevjerojatno mi je laknulo kada sam
saznao da mi majka nije u kući.

Hvala kurcu.

Ravenin glas je podrhtavao dok je pokušavala pronaći svoju odjeću. „Što

ćemo napraviti? Misliš li da će joj reći?“

„Razgovarati ću s njim. Ne brini.“

„Ne mogu vjerovati, Gavine. Tvoj otac me upravo našao golu u tvom
krevetu! Ovo je tako loše.“

Trofej knjiga 153

 Poloţio sam ruke na njena ramena. „Poslušaj me. Sve će biti u redu. Ja ću
to riješiti. Molim te, nemoj se brinuti ili ţaliti zbog ovoga što se dogodilo
izmeĊu nas. To mi je bila najbolja noć u ţivotu.“

„I moja.“ Njeţno je odgovorila.

Bio sam toliko ovisan o njoj da bih bio zabrinut time što nas je moj otac
pronašao. Sve dok moja majka ne zna, mogu to podnijeti.

Raven se brzo obukla. Koliko god je cijela ova situacija bila napeta, nisam
mogao, a da ne zurim u njeno golo tijelo. Ona je moja. SviĊalo mi se kako su joj
grudi poskakivale dok je navlaĉila majicu preko glave.

Raven je imala ljepotu od koje muškarac gubi razum, tjera ga da riskira u

svemu. A oĉito sam to isto i ja radio.

XXX

Nakon što sam je odvezao kući, vratio sam se u kuću i zatekao oca kako
radi u svom uredu. Bio sam tih dok sam zauzimao mjesto ispred njega, a on se
pretvarao da me ne primjećuje. Bio je luĊaĉki ljut. Nisam ga mogao kriviti.
Jednostavno nisam mario dovoljno da bih dozvolio da mi to smanji euforiju.

Napokon je podigao pogled i skinuo naoĉale, odbacujući ih u stranu. „O

ĉemu si dovraga razmišljao?“

Protrljao sam umorne oĉi. „Ne znam.“

„Što bi bilo da je tvoja majka bila ta koja se ranije vratila kući? Što
onda?“

„Stvarno nisam mislio da bi se itko mogao vratiti kući.“

„Jasno!“

Trofej knjiga 154

 „Tata, uz svo duţno poštovanje, ja sam odrasla osoba, a i ona je. Ja -“

„Da. Ti si odrasla osoba, ali u ovoj kući moraš slijediti odreĊena pravila.
Ako tvoja majka sazna da je Raven bila ovdje, stvari bi mogle postati jako loše,
ne samo za tebe, već i za Renatu. Ne mogu kontrolirati ono što tvoja majka
odluĉi napraviti. A ona moţe biti jako brzopleta kada je ljuta.“

„Znam to. Ţao mi je što i druge izlaţem riziku, ali tata, zbog ovoga što
osjećam jednostavno si ne mogu pomoći.“ Sljedeće rijeĉi koje sam izgovorio
iznenadile su i mene. „Priliĉno sam siguran u to da se zaljubljujem u nju.“

Oĉeve oĉi susrele su se s mojima, a izraz na licu mu se smekšao. Ispustio

je dugaĉak dah. „Sine, razumijem da kao ljudi imamo slabu kontrolu nad svojim
osjećajima. Moţemo kontrolirati samo svoje postupke. Ali kada tvoja majka
sazna za ovo, eksplodirati će.“

„Neće saznati. Zašto bi morala saznati?“

„Ja joj neću reći što sam zatekao. Ali nemoj pogriješiti, tvoja majka će
saznati ako se nastaviš viĊati s Raven. Ona ima svoje naĉine da sazna sve i
napraviti će ti ţivot izuzetno teškim. Ne bih volio vidjeti da doĊe do toga.“

Spustio sam pogled na svoja stopala. „Znam.“

„Vjerojatno si svjestan da sam otišao korak dalje i poĉeo plaćati Renatine

medicinske raĉune iza majĉinih leĊa?“

Klimnuo sam. „Htio sam ti zahvaliti, ali nisam bio siguran hoće li ti biti
neugodno zbog toga.“

„Naravno da mi je jako neugodno. Zbog cijele te stvari mi je neugodno,

jer kad bi tvoja majka to saznala, to bi bio Treći svjetski rat!“

„Znam, tata. TakoĊer, hvala ti što riskiraš.“

Trofej knjiga 155

 Otac se na trenutak zagledao kroz prozor prije nego je rekao. „Kada sam
oţenio tvoju majku, nije bila takva kakva je sada. Novac ju je potpuno
promijenio – stvorio je ĉudovište. A sada, postoje i druge stvari koje
pogoršavaju njeno ponašanje. Njeno opijanje izmiĉe kontroli. Odbija to priznati.
Zabrinut sam za nju i za obitelj. Samo pokušavam sve odrţati na okupu.“

„Ne bi trebao ovako ţivjeti, tata. Znam da nisi sretan. Ţelim -“

„Nije bitno jesam li ja sretan. U ovom trenutku svog ţivota potreban mi je

samo mir. Ponekad sreća dolazi sa prevelikom cijenom.“

Iskreno znatiţeljan, upitao sam. „Zašto se toliko bojiš razvoda? Zbog

novca?“

„Novac nije u pitanju. Ne ţelim uništiti ovu obitelj.“

„Weldon i ja sada smo odrasli. Ne moraš brinuti za nas.“

Masirao si je sljepooĉnice. „Ne mogu se nositi sa stresom koji donosi

razvod, Gavine. Tvoja majka bi me pokopala. Ne ţelim da itko od nas mora
prolaziti kroz to.“ Uzdahnuo je. „I moţda će ti ovo biti teško za povjerovati, ali
dio mene još uvijek je voli. Moţda sam još uvijek zaljubljen u sjećanje na nju
kakva je bila prije nego što se promijenila.“

Rastuţilo me to što sam ĉuo od njega. Volio bih da sam poznavao svoju
majku prije nego se promijenila.

„Sine, molim te, budi oprezan. Razumijem kako se osjećaš kada si mlad i
zaljubljen. Znam da ti ne mogu reći što da osjećaš i nerado kaţem da bi ti bilo
bolje bez Raven. Ne ţelim davati savjete zbog kojih bih mogao poţaliti. Dakle,
sve što ti mogu reći je to da budeš oprezan. Ţelim da budeš sretan.“

Ustao sam. „Hvala ti, oĉe. I još jednom, cijenim tvoju diskreciju.“

Trofej knjiga 156

 XXX

Kasnije te noći, pojavio sam se na prozoru Ravenine spavaće sobe.

„Jesi dobro?“ Pitao sam kad me pustila unutra.

„Da. Samo sam bila zabrinuta za tebe,“ rekla je.

„Ja? Dobro sam. Nikad bolje.“

„Što je tvoj otac rekao? Je li se ljutio na tebe?“

„Ne. Prekorio me što nisam bio paţljiviji, ali neće ništa reći majci. Ne bi
to uĉinio.“

Duboko je izdahnula sa olakšanjem. „To je bilo jako blizu.“

„Nisi rekla svojoj majci da nas je ulovio, zar ne?“

„Ne. To bi je potreslo. Sljedeći tretman joj je sutra, a ja je ne ţelim

uzrujavati.“

„Dobro. Ionako nema potrebe da joj se kaţe.“

Zgrabila me za majicu. „Voljela bih da ovo nije tako teško.“

Nisam mogao da ju ne poljubim.

Govoreći preko njenih usana, rekao sam: „Biti će lakše kada ja odem.
Mislim i dalje će biti sranje na neki naĉin, ali biti će nam lakše na neki drugi
naĉin.“

Raven se malo odmaknula. „Ako mojoj majci iz nekog razloga neće biti
bolje, neću moći otići odavde da te posjetim u Connecticutu.“

„Naravno. Tada ću ja doći ovamo. Riješiti ćemo to.“ Pretraţio sam joj oĉi.
„Ti ţeliš da se to riješi, zar ne?“

Trofej knjiga 157

„Nisam sigurna da bi mogla otići od tebe ĉak i da probam.“

Trofej knjiga 158

 U danima koji su slijedili – Gavinovi posljednji dani u Palm Beachu – on i
ja zbliţili smo se još više. Noću bi se ušuljao u moju spavaću sobu i imali bi
seks. Zatim bi me drţao dok ne zaspim. Ponekad bih zaspala u suzama, jer
gledati kako je mami sve lošije nakon tretmana i kako poĉinje gubiti kosu bilo je
jednostavno previše za podnijeti. Uz sve to, još je uspijevala raditi na Masterson
imanju, osim moţda dan dva kada joj je muĉnina bila neizdrţiva.

Jedno popodne, dok je mama radila kod Mastersona, zazvonilo je zvono

na vratima. Oĉekivala sam vidjeti Gavina ili Marni kada sam otvorila vrata.
Umjesto toga doţivjela sam šok ţivota. Gavinova majka stajala je ispred mene
sa hladnim izrazom na licu.

„Ruth… kako vam mogu pomoći?“ Trbuh mi se stisnuo. „Je li s mojom

majkom sve u redu?“

Trofej knjiga 159

 „S tvojom majkom je sve u redu. Nisam te mislila uznemiriti.“

Izdahnula sam.

„Mogu li ući?“ upitala je, prije nego se progurala unutra.

Progutala sam. „Uh… naravno. Da, naravno.“

Ruthina plava kosa bila je ĉvrsto povuĉena u punĊu odostraga. Kritiĉki je

gledala oko sebe. Bila sam sigurna da već dugo nije bila u ovako maloj kući, ako
je ikada.

„Ne cijenim to što me vlastita obitelj laţe,“ napokon je rekla.

Puls mi se ubrzao. „O ĉemu priĉate?“

„Mislim da znaš o ĉemu priĉam.“

Oĉi su mi letjele naprijed-natrag. Nisam mogla biti sigurna je li mislila na

Gavina ili mene – ili još gore, da je nekako saznala da Gunther plaća medicinske
raĉune moje majke.

„Zapravo, ne znam na što mislite, gospoĊo Masterson.“

Posegnula je u svoju torbicu i izvadila zlatni lanĉić prije nego ga je bacila

na mene. Pao je na tlo, a kada sam ga podignula, postalo mi je muĉno. Bila je to
moja ogrlica – privjesak s napisom, koju sam nosila onu noć koju sam provela u
Gavinovoj kući.

Pokušala sam se praviti blesava. „Odakle vam ovo?“

„Sobarica koja je mijenjala tvoju majku pronašla ju je neki dan u spavaćoj

sobi mog sina. Moţda bi mi mogla reći kako se našla ispod njegovog kreveta?“

„Nemam pojma.“

Trofej knjiga 160

 „Ti si laţljivica. Znam da znaš. Mislim da te ušuljao u svoju sobu dok
mene nije bilo. Da ne spominjem da su snimke sa sigurnosne kamere potvrdile
tvoje prisustvo u mojoj kući taj vikend.“

Sranje. Sranje. Sranje.

Nema šanse da ću bilo što moći poreći. Morala sam ostati smirena i ne
odgovarati joj – iako sam iznutra ludila.

Hodala je uokolo, lupkajući štiklama po ploĉicama. „Vrlo je zanimljivo,

taj naĉin na koji moja obitelj misli da mi mogu lagati. Moj sin to radi, a i moj
suprug. Misle li da sam glupa?“

„Mislim da su…“

„Ne trebaš odgovoriti na to pitanje. Bilo je retoriĉko.“ Prekorila me.

„Što onda ţelite da kaţem?“

„Ne ţelim da mi bilo što kaţeš. Ţelim da se drţiš što dalje od mog sina!“

Instinktivno sam je htjela moliti, ali znala sam da je bolje da to ne radim.

Ne govori ništa.

Sve što kaţeš moţe i biti će upotrijebljeno protiv tebe.

Njene sljedeće rijeĉi šokirale su me do srţi. „Moj muţ misli da samo zato
što koristi inozemni raĉun, neću saznati da on plaća medicinske raĉune tvoje
majke. Znam Gunthera, tip osobe kakav je - pretjerano velikodušan. Znala sam
da će joj ponuditi platiti raĉune. Pa sam onda malo ispitivala po bolnici i
potvrdila to. Za kakvu on to mene budalu smatra?“

Navala krvi preplavila mi je glavu.

Podigla je bradu. „Sudeći po izrazu šoka na tvom licu nisi mislila da ću

saznati za to?“

Trofej knjiga 161

 „GospoĊo Masterson… Jako sam zahvalna na tome što vaš suprug ĉini za
moju majku. Spašava joj ţivot i ja mu se nikada za to neću moći oduţiti.“

Napravila je nekoliko koraka prema meni. „Vrlo lako mogu zaustaviti te

isplate ako poţelim, Raven. Jedna stvar koju je moj suprug uvijek nastojao
izbjeći jest neuredan razvod, ne samo zbog naše djece, već i zbog polovine svog
bogatstva. Ako mu ne dam drugi izbor nego da zaustavi te isplate, on će me na
kraju poslušati. To će ga ubiti, ali ja ću pobijediti na kraju.“

„Molim vas, nemojte to raditi,“ molila sam. „Raditi ću cijeli ţivot ako
treba da mu vratim.“

„Ne moraš to napraviti. Koliko god novca plaća za tvoju majku za nas je
to kapljica.“

„Što ţelite?“ Izlanula sam. Suze su mi poĉele teći, jer sam već nekako
znala odgovor na to.

„Ako ţeliš da te isplate i dalje dolaze, prestati ćeš se viĊati sa mojim

sinom. I pod tim, ne mislim da odglumiš da ga ostavljaš i nastaviš se viĊati s
njim iza mojih leĊa, Raven. Mislim da ga se kloniš. On misli da moţe navući
zastor preko mojih oĉiju. Već imam privatnog istraţitelja spremnog da ga prati
dok je u New Havenu. Sigurna sam da se planira skrivati s tobom nakon što ode
od kuće. Samo preko mene mrtve.“

Ne mogu zamisliti svoj ţivot bez Gavina u njemu. Oĉi su mi se toliko

napunile suzama da sam je jedva mogla vidjeti. „Molim vas, nemojte to raditi.“

„Nisi mi dala izbor. Uistinu nije da ne volim tebe ili tvoju majku. Ali neću
podnijeti da se moj sin spetlja s tobom. Nikada to neću prihvatiti. Ako odluĉiš
nastaviti s tim što radiš i Gavin zajedno s tobom, ne samo da ću se pobrinuti da
se medicinski raĉuni tvoje majke prestanu plaćati, već ću i Gavinove troškove
srezati. Je li to ono što ţeliš?“

Trofej knjiga 162

 „Ne.“ šapnula sam.

„Svi gube ako ti odluĉiš biti sebiĉna, Raven. Izbor je na tebi.“

Obrisavši nos rukavom, rekla sam. „Što bih mu trebala reći?“

„Nije me briga kako ćeš to uraditi. Ali nećeš mu reći da sam razgovarala s
tobom. Je li me razumiješ? Moj sin će mi prkositi ako bude mislio da je to bilo
što drugo osim tvoja odluka. Gavin odlazi uskoro. Ovo je savršeno vrijeme da
prekinete vezu. Uradi tako, a ja ću osigurati da tvoja majka ima sve koliko god
joj to dugo trebalo.“

„A ako ne napravim tako?“

Zastala je kako bi se ledeno zagledala u mene. „Napraviti ću pakao od

tvog ţivota.“

XXX

Sljedeća dva dana provela sam u vlastitom paklu, muĉeći se s tim što da
uradim. Na kraju se sve svelo da na to gledam kao odluku o ţivotu ili smrti.

Ali nije postojao nijedan naĉin u kojem bih ga mogla pogledati u oĉi i
napraviti to. Odluĉila sam poslati mu e-mail. Znala sam da je to uţasno. Ali
cijela ova situacija bila je uţas – noćna mora. Kada bih se suoĉila s njim,
proĉitao bi me.

Sati su mi trebali da rijeĉima izrazim najveću laţ koju ću ikada izreći.

Dragi Gavine,

Molim te oprosti mi što ovo radim putem e-maila, ali ne znam kako bih te
mogla pogledati u oči i reći ti sve ovo. Ovo ljeto s tobom bilo mi je najbolje u
ţivotu. Pruţio si mi toliko puno nevjerojatnih iskustava.

Trofej knjiga 163

 Ali obzirom na sve što se trenutno dogaĎa u mom ţivotu, ne mogu se
nositi još i sa ozbiljnom vezom. Sve mi je to previše. Mislim da je najbolje da se
prestanemo viĎati. Ne mogu biti tip djevojke koja tebi treba i mislim da mi je
glava trenutno puna. Ţao mi je ako ti ovo predstavlja šok. Znam da te u zadnje
vrijeme ničim nisam upozorila ili rekla što mi je na umu. No, tijekom posljednjih
par dana, sve mi je postalo jasno. Ţao mi je što prekidam s tobom. Nadam se da
ćeš u svom srcu pronaći način da mi oprostiš.

Raven.

Još pola sata je prošlo dok nisam skupila hrabrost i pritisnula pošalji.

Nakon što sam to konaĉno uradila, zalupila sam poklopac svog laptopa i
srušila se na pod u lokvi suza. Bila sam priliĉno sigurna da je Gavin taj – ljubav
mog ţivota.

Jedna stvar u kojoj je Ruth bila u pravu? Ovaj izbor bio je moj. Odabrala
sam naĉin koji je odgovarao mojoj majci, a i Gavinu, na dulje staze. I to im
nikada neću moći reći.

Ovo će biti moja mala prljava tajna. Zapravo, moja i Ruthina.

Naposljetku, ipak sam imala dogovor s vragom.

Trofej knjiga 164

 Nisam mogao vjerovati u što to jebeno gledam. U jednom trenutku se
tuširam, spremam se da odem do kuće svoje djevojke da vidim kako je, a u
sljedećem ona mi pošalje poruku o prekidu koja ĉak ni ne liĉi na nju.

Koji je ovo kurac, zapravo?

KOJI KURAC?

Što sam duţe gledao u to, bio sam sve gnjevniji. Bio sam toliko bijesan da
sam se poĉeo tresti.

Navukavši majicu, izjurio sam iz svoje sobe traţeći majku. Sve ovo imalo
je njeno ime ispisano po sebi.

Pronašao sam je u njenoj spavaćoj sobi. „Majko!“

„Gavine, što te spopalo?“

„Što si napravila?“ ispljunuo sam.

„Zaboga, o ĉemu govoriš?“

Trofej knjiga 165

 „Jesi li nešto rekla Raven?“

„Ne. Zašto? Gdje bih tu djevojku uopće mogla vidjeti?“

„Kuneš se da nisi ništa uradila ili rekla bilo šta što bi je moglo
uznemiriti?“

„Zašto bih se zabrinjavala zbog nje? Više je ne viĊaš, zar ne?“

„Naravno,“ promrmljao sam.

Naţalost, to je sada oĉito bio sluĉaj.

Pogledao sam je u oĉi. U njima nije bilo ni traĉka nepoštenja. Ĉak je

izgledala pomalo zabrinuta za mene. Ili je moja majka zasluţila Oscara ili je
govorila istinu.

U trenutku sam se udaljio, nesiguran što dalje. Morao sam se smiriti prije
nego odem kod Raven. Nema šanse da nestanem iz njenog ţivota, a da je ne
ispitam zašto je prekinula sa mnom preko proklete poruke e-maila.

E-mail.

Šališ se sa mnom, Raven?

Trebalo mi je da me pogleda u oĉi i ponovi te iste stvari koje su bile u toj

poruci. Ako bi me mogla pogledati u oĉi i reći mi da joj više nije stalo do mene,
udaljio bih se – koliko god mi to teško bilo.

Nisam mogao vjerovati da se ovo dogaĊa. Nije se ĉinilo stvarnim.

Izgledalo je kao da sam usred neke noćne more.

Uzeo sam telefon i nazvao Marni.

Odgovorila je. „Hej.“

„Bok. Jesi li razgovarala s Raven?“

„Nisam, već nekoliko dana. Zašto?“

Trofej knjiga 166

 „Jer je upravo prekinula sa mnom preko e-maila.“

„Što?“

„Da.“

„To uopće ne liĉi na nju.“

„Znam.“

Nakon duţe stanke je rekla. „Koje sranje. Ţao mi je, Rich Boy. Zaista mi
je ţao.“

„Moţeš li mi napraviti uslugu? Hoćeš li razgovarati s njom i reći mi što ti

je rekla?“

„Na poslu sam, ali mogu je nazvati. Ali neću joj lagati. Reći ću joj da si
mi rekao da je nazovem.“

Morao sam to prihvatiti. „U redu. Nije me briga. Trebam da mi otkriješ

što god moţeš, prije nego odem tamo. Ako je ovo zaista ono što ona ţeli, moram
to prihvatiti. Ali jebote, Marni, nisam imao nikakve naznake da bi se ovo moglo
dogoditi. DoĊe mi da se ispovraćam.“

„Prokletstvo, Gav. Nemoj to raditi. Daj da vidim što mogu saznati.“

„U redu. Hvala ti. Cijenim to.“

Sljedećih pola sata proveo sam hodajući po sobi. Kako sam mogao biti tako
glup? Zašto nisam vidio da nije sretna?

Kada je telefon zazvonio, praktiĉki sam preletio sobu da ga podignem sa

stola.

„Hej, Marni. Govori.“

„Pa… razgovarala sam s njom.“

Nešto u tonu njenog glasa uĉinilo je da mi se ţeludac još više stisne.

Trofej knjiga 167

 Usta su mi se osušila. „U redu…“

„I ĉovjeĉe, ne znam. Iskreno zvuĉala je kao da nije tu.“

„Nije tu?“

„Da… kao da je otupjela.“

„Što ti je rekla?“

„Rekla je da je promijenila mišljenje kada si ti u pitanju, da se stvari kreću

prebrzo. Zaklela se da se ništa drugo ne dogaĊa.“ Zastala je. „Mislila je sve ono
što je napisala u poruci.“

Te rijeĉi izbrisale su zadnji djelić nade. Provukao sam ruku kroz kosu.
„Ne mogu vjerovati da mi to nije mogla reći u lice. Misliš li da sam lud jer
osjećam potrebu da je vidim kako bih povjerovao u to?“

„Ne, ĉovjeĉe. Mislim da je to potpuno razumljivo. I ja sam šokirana. Ona

je moja najbolja prijateljica. Mogao bi pomisliti da sam to mogla predvidjeti.“

„Da. Pretpostavljam da ponekad stvarno nekoga ne poznaješ.“

„Sranje, moram ići,“ rekla je. „Voditelj mi je upravo stigao. Pošalji mi

poruku ako ti nešto treba. Sretno.“

„Hvala. Trebat će mi.“

XXX

Trebalo mi je punih pola sata dok nisam uspio izaći iz automobila da

pokucam na Ravenin prozor. Razmišljao sam, ako nije u svojoj sobi otići ću do
ulaznih vrata. Stvar s prozorom više je bila navika nego bilo što drugo. Nije da
sam se više skrivao od Renate.

Trofej knjiga 168

 Prisiljavajući se da izaĊem iz automobila, osjećao sam kako mi krv
pulsira. Osjećao sam se kao da mi je srce u ustima, kad sam došao do njenog
prozora i ugledao je na krevetu. Leţala je s pokrivaĉem preko lica, kao da ţeli
blokirati svjetlost.

Pokucao sam na staklo.

Skoĉila je, a zatim se okrenula prema prozoru i susrela moj pogled.

Srce mi se slamalo dok sam gledao njene prelijepe oĉi. Shvatio sam da je
tuga koju vidim u njima još gora od moje vlastite jebene boli. Volio sam ovu
djevojku. Nisam bio zaljubljen u nju. Ja sam je volio, u potpunosti i jako. Još
uvijek je volim. I jebi me ako znam kako ću ovo preboljeti – ako ikada prebolim.

Otvorila mi je prozor i ušao sam unutra.

Natjerao sam se progovoriti. „Nisi mi osobno mogla reći to što si trebala?

Ne znaĉim ti dovoljno da bi barem prekinula sa mnom licem u lice?“ Drhtaj u
glasu zatekao me nespremnog.

Saberi se.

Jedva je izgovorila. „Ja… nisam mogla…“

„Zašto?“

„Ţao mi je. Tako mi je ţao.“

„Dakle, sve ono je istina? To je to? Samo… gotovo?“

Zatvorila je oĉi i šapnula. „Da.“

Rijeĉi su izletjele iz mene. „Volim te, Raven. Zaljubljen sam u tebe.

Glupo od mene što sam pomislio da si i ti poĉela osjećati isto. Kako sam mogao
tako pogriješiti?“

Nastavila je gledati u svoja stopala.

Trofej knjiga 169

 „Od kada sam ušao u ovu sobu nisi me pogledala u oĉi. A to je razlog
zašto sam ovdje. Tako da mi u lice moţeš reći da je gotovo. Tada ću otići i to će
biti to. Ne ţeliš me više vidjeti? Nikada više me nećeš ponovno vidjeti.“

Poĉela je jecati.

Koji kurac? Zašto radi ovo ako je to uzrujava?

„Reci mi u lice i nikada me više nećeš vidjeti.“

Podignula je glavu i pogledala me ravno u oĉi. „Gotovo je Gavine.

Gotovo je.“

„Za koji kurac onda plaĉeš?“

„Zato što mi je teško.“

„Iako mi govoriš da odem, još uvijek te jebeno volim. Koliko je to

zamršeno?“

Nije odgovorila. Umjesto toga pogledala je u pod.

Probao sam posljednji put. „Stvarno je gotovo?“

Pogledala me još taj zadnji put i rekla. „Da.“

Suze su me pekle u oĉima. Nisam znao moţe li primijetiti da se borim

protiv njih i je li joj uopće stalo. Ali pošto sam danas već napravio budalu od
sebe na svaki mogući naĉin, što znaĉi tih nekoliko suza?

Ugrizao sam se za usnu i prisilio se odmaknuti.

Glas mi je zadrhtao. „Hvala ti, Raven. Hvala ti što si me nauĉila da

zapravo nekoga nikada ne upoznaš stvarno kako treba.“

Nakon što sam ispuzao kroz prozor, otrĉao sam do svog automobila,
potajno se nadajući kako će viknuti da se vratim i izjaviti da je sve ovo bila
pogreška. Odmah bih otrĉao nazad.

Trofej knjiga 170

 Pokrenuo sam motor, ali nisam odmah krenuo. Umjesto toga, pogledao
sam kuću još taj zadnji put. Nije krenula za mnom.

Kada sam napokon odjurio, pustio sam suze da teku. Zaslijepile su mi

pogled na cestu. Ne sjećam se kada sam zadnji put ovako plakao. Sam sebi sam
dozvolio ovaj trenutak – ovo plakanje. Kada sam prešao most, pronašao sam
naĉin da se saberem. Zarekao sam se da nikada više neću plakati zbog nje.

Pronaći ću naĉin da je zaboravim.

Trofej knjiga 171

 Kada sam zaĉula kako mu automobil ubrzava, znala sam da je sada
sigurno da se oslobodim ove boli. LeĊima naslonjena na zid spavaće sobe,
kliznula sam na zemlju i slomila se.

Promrmljala sam rijeĉi koje sam toliko jako ţeljela ali nisam mogla izreći
pred njim. „Volim te, Gavine. Tako jako te volim.“

Nikad do sada nisam osjetila ovakvu tugu, mješavinu boli, praznine i

ĉeţnje. I nisam mogla ni sa kim razgovarati o tome. Nitko ne treba znati zašto
sam to napravila – ni Marni, a pogotovo ne moja majka.

Znala sam da je jedini naĉin za ovo preţivjeti taj da izbrišem sve

uspomene na njega. Bilo kakav podsjetnik bio bi previše bolan za podnijeti.
Trebam ga prestati pratit na Facebooku, potpuno ga blokirati.

Trofej knjiga 172

 Ne bih mogla podnijeti da ga vidim s nekom drugom djevojkom, kako
nastavlja sa svojim ţivotom. Pomisao na to bila je oštra poput noţa.

Svijest o svemu dolazila je u valovima. Nikada me više neće drţati.

Nikada ga više neću osjetiti u sebi. Nikada više neću ĉuti kako mi govori da me
voli. Do danas nisam ni znala da to osjeća. Ĉuti to u isto vrijeme dok sam ga
puštala da ode, bila je kao najokrutnija ţivotna šala.

Ukljuĉila sam njegov Facebook profil da ga blokiram i primijetila da je

postavio pjesmu nakon što je napustio moju kuću. „Tako okrutno“ od U2“.

Jako dobro sam shvatila njegovu poruku.

XXX

Kasnije te noći, majka se vratila s posla i našla me kako leţim u krevetu.

Cijeli dan bila sam u strahu vidjeti je, jer sam znala da ću joj morati lagati.

Prvo što je rekla bilo je. „Nešto se dogodilo izmeĊu tebe i Gavina?“

Uspravila sam se uz uzglavlje. „Zašto pitaš?“

„Pa, kada sam popodne prošla pored njegov sobe, sjedio je na rubu
kreveta spuštene glave. Izgledao je vrlo uzrujano. Nikada ga takvog nisam
vidjela. Kada sam ga pitala je li sve u redu, samo je odmahnuo glavom i nije htio
reći ništa drugo. Pustila sam ga, ali nešto mi govori da to ima neke veze s
tobom.“

Zakopala sam lice u ruke. „Prekinula sam s njim.“

„Što? Zašto?“

„Nije išlo onako kako sam se nadala.“

Trofej knjiga 173

 Sljedećih nekoliko minuta provela sam laţući majku, govoreći joj ista
sranja kao i Gavinu. Bez obzira na to koliko sam idiotski zvuĉala, moja majka
me privukla i zagrlila.

„Sve će biti u redu. Još si mlada. Trebat će ti neko vrijeme dok ne shvatiš
što zaista ţeliš.“ Ĉvršće me primila. „Znam da misliš da ja prolazim kroz puno
toga sada, ali nemoj zadrţavati bol u sebi. Uvijek sam tu za tebe, ĉak i kada ti se
ĉini da su stvari porazne. Ti ćeš uvijek biti moj prioritet. Nema toga što ne bih
uradila za tebe.“

Pogledala sam je u oĉi. „TakoĊer, nema toga što ne bih uradila za tebe.“

Upravo sam to dokazala.

Trofej knjiga 174

Trofej knjiga 175
 Ovo putovanje sam toliko odgaĊao. Koristio sam svaki izgovor koji sam
mogao da ga odgodim. Istina je bila da sam znao da će biti pakao suoĉiti se s
pogoršanim stanjem mog sedamdesetogodišnjeg oca i sa rezultatom svih odluka
koje treba donijeti.

Nakon što sam se zaustavio na kruţnom prilazu ispred kuće na Palm

Beachu, sjedio sam nekoliko minuta u svom automobilu. Podignuo sam pogled
prema toj masivnoj graĊevini i pomislio kako sve izgled isto. Cvijeće u
njegovanom vrtu cvjetalo je kao i uvijek. Bijeli stupovi na proĉelju kuće bili su
blještavi kao i prije.

Ali izgled moţe varati jer apsolutno ništa nije bilo kao prije.

Prije pet godina kada je moja majka preminula, nakon što se pijana zabila
u drvo, ţivot nam se preokrenuo.

Trofej knjiga 176

 Moj odnos s njom poboljšao se tijekom godina prije njene smrti. I, iako je
njezin gubitak bio bolan, laknulo mi je što nismo bili u lošim odnosima kad je
preminula.

Ţivio sam s krivnjom što je nikada nisam tjerao da zatraţi potrebnu

pomoć. Ĉesto sam se pitao koliko je njezino jadno ponašanje dok sam odrastao
imalo veze s njezinom ovisnošću o alkoholu.

Iako stvari nisu bile tako loše nakon njene smrti, otprilike godinu dana
kasnije, otac je poĉeo pokazivati rane znakove demencije u šezdeset petoj
godini. Nakon toga, stvari su poĉele napredovati priliĉno brzo. Osoblje na
Floridi konstantno me zvalo u London kako bi mi rekli da su zabrinuti za njega.
Weldon, koji je sada ţivio u Kaliforniji, bio je takoreći beskoristan. Dakle,
odgovornost voĊenja oĉevih poslova bila je na meni. Na kraju je bilo toliko loše
da sam morao organizirati 24-satnu njegu.

Nije bilo lako rješavati sve to iz inozemstva. Zbog ludog radnog rasporeda
prošlo je više od godinu dana kako sam bio ovdje. I prošlo je skoro deset godina
otkako više ne ţivim ovdje.

Nakon prve godine, napustio sam pravni fakultet i prebacio se na Yaleov

MBA program. Kada sam završio, preselio sam se u London, a zatim sam prije
nekoliko godina osnovao tvrtku za robotiku s nekoliko inţenjera. Roboti koje
dizajniramo izvode niz funkcija za razne industrije. Brzo smo narasli i sada
zapošljavamo nekoliko stotina ljudi.

Napokon sam pronašao svoju strast i London je postao moj stalni dom. I
zbog tolike udaljenosti bilo mi je teško da budem uz svog oca. Osjećao sam
krivnju što mi je trebalo toliko vremena da ga posjetim nakon što sam saznao da
se njegovo stanje pogoršalo i zavjetovao sam se sam sebi da se to više neće
ponoviti. Vrijeme je da njega stavim na prvo mjesto.

Trofej knjiga 177

 Dogovorio sam se da radim na daljinu iz Sjedinjenih Drţava najmanje
mjesec dana kako bih mogao procijeniti situaciju i napraviti neki dugoroĉni plan
o skrbi. Pitao sam se mogu li moţda nagovoriti oca da proda kuću i da mi
dozvoli da ga preselim u London. Korak po korak.

Nećemo ţuriti.

Izdahnuvši, izašao sam iz automobila i krenuo prema ulaznim vratima.

Nisam nazvao osoblje da ih obavijestim da dolazim jer sam ţelio doći bez
najave kako bih mogao doţivjeti stvari toĉno onakvima kakve jesu. Nisam ţelio
da naprave nešto što bi moglo ublaţiti situaciju.

Iskoristio sam svoj kljuĉ da uĊem. Kada je Genevieva zaĉula vrata,

dojurila je u predsoblje.

Izgledala je kao da sam ja zadnja osoba koju je oĉekivala vidjeti.

Cipele su joj odjekivale po mramornom podu dok je ţurila prema meni.

„Gavine? O moj Boţe. Gavine!“

„Hej, Genevieve. Drago mi je što te vidim.“ Gurnuo sam svoj kofer u kut.

Zagrlila me. „Zašto nam nisi javio da dolaziš? Pripremili bi sve za tebe.“

„Nema potrebe. Ne trebam ništa osim jedne sobe za goste. Došao sam
vidjeti oca.“

„Koliko dugo ostaješ?“

„Zapravo, ne znam. Nisam još rezervirao povratnu kartu, ali vjerojatno

mjesec dana.“

Bilo je nešto neobiĉno u izrazu njenog lica. Djelovala je kao da je ostala

bez daha, kao ju je moj dolazak uznemirio. To me pomalo uzbunilo.

„Sve u redu?“ Pitao sam.

„Da. Naravno. Dobrodošao kući. Pripremiti ću ti tvoju staru sobu.“

Trofej knjiga 178

 „Hvala ti.“

„Da kaţem tvom ocu da si ovdje?“

„Uh, naravno. Kaţi mu da ću brzo doći.“

Potrĉala je stepenicama kao da se utrkuje s vremenom.

Čudno.

Nakon što sam iskoristio kuhinjsku kupaonicu u prizemlju i uzeo ĉašu

vode, popeo sam se na kat. Bio sam na rubu, jako zabrinut u istinitost onoga
ĉemu ću svjedoĉiti: oĉevo stanje se pogoršalo. Više nisam mogao ţivjeti s
glavom u pijesku radi toga.

Zastao sam prije nego sam otvorio vrata njegove spavaće sobe. Kada sam
napokon ušao, vidio sam nešto potpuno drugo od onoga na što sam se pripremio.
Nikada do sada nisam shvaćao znaĉenje izraza „vrijeme je stalo“.

Zaškiljio sam oĉima. Na trenutak sam pomislio da moţda imam problema

zbog vremenske zone – da moţda haluciniram. Ali što sam duţe gledao, bio sam
sve sigurniji. To je nepogrešivo bila ona. I deset godine se otopilo u deset
minuta dok sam je gledao u oĉi – oĉi za koje sam bio siguran da ih nikada više
neću vidjeti.

Raven.

Raven?

Što se dogaĎa?

Zbunjenost se pomiješala s bijesom i prije nego sam dobro razmislio što

izgovaram, moje teške rijeĉi su izletjele.

„Kojeg vraga ti radiš ovdje?“

Raven se smrznula, izgledajući nesposobnom da progovori dok sam je

promatrao.

Trofej knjiga 179

 Nisam je nikada više ţelio vidjeti. Ne ţelim se nikada više sjetiti boli koju
sam osjećao kada je prekinula vezu. Ali u roku od nekoliko sekundi, sve se
vratilo. Ali više od svega me zanimalo zašto je ona bila ovdje s mojim ocem?

„Koju igru igraš?“ Pitao sam.

Pogled u njenim oĉima pretvorio se iz šoka u bijes. „Oprosti?“

„Molim te, nemoj tako razgovarati sa Renatom,“ rekao je moj otac.

Pogledao sam prema njemu. Je li upravo rekao Renata? „Tata, o ĉemu

govoriš? Renata je bila…“

„Ne!“ Raven je povikala. Probadala me pogledom.

Obratila se mom ocu tihim, mirnim glasom. „Oprostite, gospodine M.“

Tada se okrenula prema meni. „Moţemo li razgovarati u hodniku?“

Osjećajući se kao da sam ušao u neki bizaran san, izašao sam iz sobe.
Izašla je iza mene prije nego je zatvorila vrata.

Raven je nastavila hodati niz hodnik, a ja sam krenuo za njom.

Odbrusila je prema meni. „Što misliš da radim ovdje? Misliš da

manipuliram tvojim ocem?“

Rekao sam istinu. „Nemam pojma što radiš.“

Lagano je udahnula, a zatim izdahnula. „Ja sam njegova njegovateljica,

Gavine.“

„Njegovateljica?“

„Tvrtka za koju radim dodijelila mi je ovaj posao prije šest mjeseci. Skoro
sam otkazala. Ali odluĉila sam doći u jedan posjet, jer iskreno bila sam
znatiţeljna što se tiĉe njegovog stanja. Nisam bila sigurna hoće li me se sjetiti.
Ispada da on misli da sam ja moja majka. Dopustila sam da nastavi tako misliti
jer ga to ĉini sretnim.“

Trofej knjiga 180

 Odjednom mi je Genevievina neobiĉna reakcija na moj dolazak imala
smisla. Radila je ovdje one godine kada sam izlazio s Raven. Znala je što se sve
dogodilo. Zato je to oĉito skrivala šest mjeseci.

„Zašto mi nitko od osoblja nije rekao da si ovdje?“

„Moţda ih je bilo strah kako ćeš reagirati. Ne ţele vidjeti moj odlazak jer
mu je moj boravak ovdje zaista pomogao. Duţna sam mu toliko puno, Gavine.
Tako da sam ostala. Dopustila sam mu da vjeruje da sam ja moja majka. Prošlo
je šest mjeseci, bila sam njegova njegovateljica svaki dan. Ništa zlokobno se ne
dogaĊa. Ali hvala na povjerenju,“ rekla je s gorĉinom.

„Raven, ja…“

Okrenula se, natrag prema sobi mog oca, prije nego sam se uspio
ispriĉati.

Slijedio sam je.

Otvorila je vrata. „Gospodine M, dati ću vam malo privatnosti sa vašim

sinom. Prešao je dug put da vas vidi.“

„Kada ćeš se vratiti?“ upitao je otac, ni ne primjećujući da sam tu.

„Za nekih sat vremena, u redu?“

Tata je izgledao tuţno. „U redu.“

Kad sam vidio oca više zabrinutog za to kada će se ona vratiti, nego zbog
mog boravka ovdje, kao da mi je otvorilo oĉi.

Bez da me pogledala, Raven je projurila pored mene i nestala iza vrata.

Osjećajući se pomalo kao u izvan tjelesnom iskustvu, proţivljavajući sve

ovo, okrenuo sam se ocu. Tupo je gledao ispred sebe.

„Drago mi je da te vidim, tata.“

Trofej knjiga 181

 „Gdje je Renata rekla da ide?“

„Nije rekla, ali rekla je da se vraća za sat vremena. Ali ja sam sada ovdje.
Što trebaš?“

„Namjeravala me odvesti u šetnju.“

„Mogu te ja povesti.“

„Ne. Više volim kad me ona odvede.“

„Što mogu napraviti za tebe dok sam ovdje?“

„Ništa. Dobro sam.“

Sjeo sam na mjesto pored njega. „Tata, ţao mi je što nisam tako dugo
dolazio. Planiram sada ostati najmanje mjesec dana kako bih ti pomogao da
neke stvari dovedeš u red i da provjerim jesi li dobro.“

„Sastaješ li se s Clydeom?“

„Ne, tata. Clyde, ovaj… nije ovdje.“

Tvoj bivši poslovni partner, Clyde Evans mrtav je već tri godine.

„Što trebaš od mene?“ upitao je.

„Ništa. Ovdje sam kako bih bio s tobom, u redu?“

Napokon me pogledao i lagano se nasmiješio. „Dobro, sine.“

Razlika u njegovom ponašanju bila je šokantna. Izgledao je gotovo poput

djeteta.

Nakon što sam sjedio s njim dvadesetak minuta, otac mi je najavio da ţeli
odrijemati. Napustio sam ga i zaputio se prema dolje.

Genevieve mi je dala lonĉić s kavom i obavijestila me o svemu što se

dešavalo proteklih mjeseci. Rekla mi je kako je njegovo stanje bilo loše prije
nego je Raven došla. Njegovo uvjerenje da je to Renata potaknulo mu je duh.

Trofej knjiga 182

 Iako još uvijek nisam mogao sve ovo shvatiti, znao sam da Raven
dugujem ispriku radi svoje prijašnje reakcije.

Još uvijek sam pio kavu kada je ušla kroz straţnja vrata. Moja
neposredna, unutarnja reakcija bila je priliĉno zbunjujuća. Nakon toliko
vremena ona je kod mene i dalje izazivala snaţnu reakciju.

Izgledala je uznemireno i još uvijek nije bila svjesna da sam prisutan.

Krenula je prema stepenicama kada sam ustao i rekao. „Hej. Prije nego odeš,
moţemo li razgovarati?“

Jedva me pogledala u oĉi kad je rekla. „Zapravo, dugujem tvom ocu

šetnju. A i kasnim, tako…“

„Nakon toga, onda?“

Gledajući dolje prema podu, napokon je potvrdila. „U redu.“

XXX

Moj otac i Raven dugo su bili vani prije nego ga je vratila u njegovu sobu.
Ĉekao sam dolje barem još pola sata prije nego se napokon pojavila u kuhinji.

Nije rekla ništa dok je uzimala šalicu i toĉila si kavu iz lonĉića. Izgledala
je uzrujano.

„Dugujem ti ispriku za svoje prijašnje ponašanje,“ rekao sam. „Ući ovdje i

vidjeti te bilo je šokantno iz mnogo razloga. Nisam imao pravo donijeti bilo
kakve zakljuĉke, a da ti prije toga ne dozvolim da mi objasniš. Jako mi je ţao.“

Miješala je šećer i zastala prije nego je izdahnula. „U redu je. I ja sam bila
na rubu. Ne mogu ti zapravo zamjeriti što si bio šokiran. Nitko se nije toliko
šokirao kao ja kada sam te vidjela danas. Nisam bila pripremljena.“

Trofej knjiga 183

 Napokon se okrenula prema meni i naslonila na pult. Moje tijelo se
uzburkalo dok sam je upijao. Koliko god moj um ţelio da zaboravim, moje tijelo
je previše dobro pamtilo.

Raven je nekako bila još ljepša nego prije. Iste široke oĉi, ista glatka,
porculanska koţa koja bi pocrvenjela i uz najmanji stres. Njeni divlji valovi ipak
su nestali. Njena sada ispeglana crna kosa, padala je do sredine leĊa.

Bilo je toliko toga što sam ţelio znati, iako me se to moţda nije
interesiralo. Je li udana? Ima li djece? Što je radila zadnjih deset godina? I
vjerojatno je u ovom trenutku najbolje od svih poznavala mog oca. Stvarno sam
ţelio njeno mišljenje o njegovom stanju.

„Hoćeš li imati vremena da se vidimo veĉeras? Mogao bih naruĉiti

veĉeru. Volio bih tvoje mišljenje o nekim stvarima… koje se tiĉu mog oca.“

Na trenutak je razmišljala o tome. „Mislim da ne. Moram otići nekamo

veĉeras.“

„Dobro… ovaj… moţda u neko drugo vrijeme ovaj tjedan?“

Gledala je svugdje samo ne u moje oĉi. „Da. Pogledati ću u svoj

raspored.“

„Hvala ti. Cijenim to.“

Ova razmjena je bila tako poslovna. Negdje duboko u meni, moje srce
vrištalo je pitanja, a ja sam koristio sve što je u mojoj moći da ih utišam.

Više nije vaţno.

„Koliko dugo ostaješ?“ pitala je.

„Ne znam. Planirao sam mjesec dana. Predugo sam sve ovo izbjegavao.
Moram srediti njegove poslove i smisliti što dalje.“

Trofej knjiga 184

 „Shvaćam.“ Spustila je šalicu na pult. „Pa, bolje da se pobrinem za
njega.“

Nakon što se vratila gore, u mojim prsima se stisnulo. Nisam mogao

razaznati je li to reakcija na Raven ili emocionalna cijena povratka - vjerojatno
mješavina i jednog i drugog.

Bilo je nešto drugaĉije u vezi Raven što još uvijek nisam shvaćao. Nešto
ju je, moţda neko ţivotno iskustvo, otvrdnulo. Poĉelo mi se vrtjeti u glavi
pokušavajući sve to shvatiti. Pitao sam se gubim li razum poput mog oca, dok
sam kroz staklena vrata kuhinje gledao prema bazenu.

Sunce je iskrilo preko vode. Morao sam se rashladiti.

Izašao sam van i strgnuo košulju prije nego sam iskoraĉio iz hlaĉa. Bez
imalo razmišljanja, zaronio sam u bazen u boksericama. Voda, zagrijana
suncem, nije bila dovoljno hladna za ono što sam danas trebao.

Plivajući krug za krugom pokušavao sam se riješiti ove nervozne energije.

Kad sam se napokon zaustavio, odmaknuo sam kosu, protrljao vodu s lica
i podigao pogled. Kroz zasljepljujuću sunĉevu svjetlost mogao sam se zakleti da
sam vidio Raven na prozoru oĉeve spavaće sobe kako gleda dolje prema meni.

Kad sam trepnuo, nje više nije bilo.

Trofej knjiga 185

 Nisam mogla vjerovati da je pogledao prema meni. Dok je gospodin M
drijemao ja sam virila kroz prozor koji ima pogled prema bazenu. Zadnje što
sam oĉekivala bilo je vidjeti Gavina kako pliva poput morskog psa naprijed-
natrag. Kada je izašao iz vode, pokazujući svoje izrezbareno tijelo, skoro sam
ostala bez daha. Tada je iznenada podigao pogled, a ja sam se tako brzo
odmaknula od prozora da sam se spotaknula na koš za smeće i skoro probudila
gospodina M.

Ĉitav ovaj dan bio je poput sna. Prošli su sati, ali ja sam još uvijek bila u
totalnom šoku jer Gavin je ovdje - i ostaje najmanje mjesec dana.

Deset godina stariji, a izgledao je vraški dobro.

Trofej knjiga 186

 Bio je isti, ali drugaĉiji – djelomiĉno tip kojeg sam poznavala, a opet
muškarac kojeg jedva prepoznajem, sve u jednom. Kosa mu je i dalje bila onaj
isti lijepi, rašĉupani nered koji mu pada na ĉelo. Ĉeljust je bila preciznije
definirana, sa ĉekinjama koje sam ţeljela osjetiti na svojoj koţi. Ramena su mu
bila šira. Sve ovo bilo je kao sol izlivena na moju staru ranu koja nikad nije
zacijelila. Svi moji osjećaji su se vratili.

Morala sam samu sebe dovesti u red, jer ako on ostaje mjesec dana, ne
mogu si dozvoliti da moja reakcija na njega ometa moj posao koji obavljam,
svakodnevno brinući za njegovog oca.

Gavin je ţelio razgovarati sa mnom, ali nisam bila spremna. Jedva sam ga
mogla pogledati u oĉi. Bilo je previše bolno, a nakon svog ovog vremena,
bojala sam se da će me proĉitati; da će znati. Da ne spominjem, još uvijek nisam
mogla prijeći preko njegove reakcije kada me ugledao. Razbjesnilo me što je
pomislio da su moje namjere bilo što drugo osim ĉasne.

Ostala sam gore koliko god dugo sam mogla. Moja smjena obiĉno je bila
gotova oko sedam kada je dolazila noćna sestra da preuzme moje mjesto.
Nadine je danas kasnila, tako da sam ostala s gospodinom M dok ona konaĉno
nije stigla.

Nadala sam da ću dolje izbjeći Gavina i jednostavno otići. Ali moram

proći kroz kuhinju kako bih uzela kljuĉeve i ostale stvari. Stajao je pokraj
granitnog pulta kada sam ušla u prostoriju.

„Pa…“ rekao je, „Malo sam se zeznuo i naruĉio svu ovu hranu, ne sluteći
koliko su velike porcije. Ne mogu to sve sam pojesti. Jesi sigurna da mi se nećeš
pridruţiti na veĉeri?“

Šutke sam stajala, nesigurna što bih rekla. Bacila sam pogled na smeĊe
papirnate vrećice koje su stajale na pultu.

„To je iz Wonga?“

Trofej knjiga 187

 „Da.“

„Onda znaš koliko su njihove porcije velike.“

„U redu, dozvoli mi da preformuliram pitanje,“ rekao je. „Imam veliku

bocu vina kojom moţeš umrtviti svaku potencijalnu neugodnost toga što veĉeraš
sa mnom. Ţeliš li ostati?“

Pokazala sam svoj prvi osmjeh otkako je došao. „Pa, sad kad tako
kaţeš…“

Oţivio je. „Da? Ostaješ? Znam da si rekla da imaš neke planove, pa ne

ţelim…“

„Nemam planove. Samo nisam ţeljela veĉerati s tobom.“

Blago se nasmijao i kimnuo glavom. „Ah. Pa, uvijek sam cijenio taj tvoj
stav, bez gluposti. Vidim da se to nije promijenilo.“

„Shvatila sam da bih trebala prebroditi nelagodu koja je izmeĊu nas,

pogotovo ako ostaješ još neko vrijeme.“

„Slaţem se. Moramo to prebroditi. Sada vidim da ti ne odlaziš nigdje. Ne

bih ţelio da to napraviš. Genevieive mi je predoĉila koliko si postala vaţna u
ţivotu mog oca. Ne mogu ti uopće dovoljno zahvaliti što se tako dobro brineš o
njemu.“

„Zadovoljstvo mi je.“

Pogledala sam prema boci vina koja je zaista bila ogromna.

„To je velika boca vina.“

„Pa, znaš što kaţu…“

„Što?“

„Boca vina trebala bi biti odraz muškarĉeve moći, pa…“

Trofej knjiga 188

 „Ah, sigurno su ostali bez onih manjih.“ Namignula sam.

Pretvarao se jako uvrijeĊenim. „Jao.“

Prokleto dobro je znao da se šalim.

„Pretpostavljam da sam to zasluţio jer sam ranije bio šupak.“

„Iskreno… u redu je, Gavine. I ja bih reagirala na isti naĉin da sam na

tvom mjestu.“

Izraz lica mu se uozbiljio. „Nisam imao pojma koliko se sve pogoršalo.

Posramljen sam time koliko sam nesavjestan. Ali tu sve prestaje. Od sada, on će
mi biti najvaţniji.“ Pokazao je prema stolu. „Hoćemo li sjesti?“

„Mogu li ti pomoći?“

„Ne, molim te. Imala si dug dan, dozvoli meni.“

Sjela sam dok je Gavin izvlaĉio dvije ĉaše iz ormarića i otvarao bocu
crnog vina. Diveći se njegovim velikim, muškim rukama, potraţila sam vjenĉani
prsten. Nije ga bilo. Jedino što mi je Genevieve otkrila u zadnjih nekoliko
mjeseci jest da je Gavin poduzetnik i da nikada nije završio pravni fakultet. Nije
otkrila previše o njegovom privatnom ţivotu, a ni ja je nikada nisam poticala za
više informacija. Moţda sam se bojala saznati istinu.

Natoĉio mi je vino i stavio ĉašu ispred mene na stol.

„Hvala ti,“ rekla sam.

„Nema na ĉemu.“

Natoĉio je i sebi ĉašu, izvadio dva tanjura i neko srebrno posuĊe te zatim
sve spustio ispred nas. Otvorio je i kutije s kineskom hranom.

Sjedili smo u tišini nekoliko minuta dok smo uzimali prve zalogaje hrane i
pijuckali vino. Napetost u zraku bila je gusta.

Trofej knjiga 189

 Bilo je teško ne zuriti u njegovo lijepo lice, ali kad god bih to napravila,
samo bih si pogoršala bol u grudima. Moj Gavin. Upravo je bio ovdje. Ali tako
daleko.

Izgledao je jednako stresno kao i ja.

Napokon je spustio vilicu i rekao. „Samo ţelim da to maknem s dnevnog

reda, u redu?“

Srce mi se ubrzalo. „U redu…“

„Ono što se dogodilo izmeĊu nas bilo je davno. Oboje smo odrasli.
Unatoĉ tome što sam ustao na krivu nogu, ne gajim prema tebi nikakve loše
osjećaje, Raven. Mogu vidjeti da te trenutno ĉinim jako nervoznom. I osjećam
da je to zbog toga što ĉekaš kada ću puknuti ili nešto sliĉno. Ţelim da znaš da je
sve u redu, dobro? Ono što se dogodilo… to je bilo prije deset godina.“

To mi je priuštilo pomiješane osjećaje. Nisam ţeljela da ga i dalje boli

ono što sam uradila. Ali svi osjećaji koje sam ikada imala prema njemu i dalje su
bili tu, i dio mene je poţelio da i on osjeća isto – barem malo.

„Hvala ti što si to razjasnio,“ rekla sam. „Bilo mi je teško vidjeti te nakon

toliko vremena. Ali ne ţelim se osjećati neugodno i cijenim što pokušavaš
probiti led.“

Kada sam podignula pogled, njegove oĉi zadrţale su se na mojima, na

naĉin koji me tjerao da posumnjam u to da ne djelujem podjednako na njega,
kao što je tvrdio. Njegova usta govorila su jedno, ali oĉi su govorile nešto drugo.

Ili je s moje strane to bilo samo priţeljkivanje. Nekoliko sekundi bila sam
izgubljena u tim oĉima, dok me nije prekinuo pitanjem.

„Sada kada smo to maknuli s dnevnog reda, reci mi nešto o mom ocu.
Kakav je tvoj stav o njegovoj dijagnozi?“ zagrizao je hranu dok je ĉekao moj
odgovor.

Trofej knjiga 190

 „Stanje tvog oca jako se pogoršalo, ako ga usporeĊujem s onim kakvo je
bilo kada sam došla, prije šest mjeseci. Ima teškoća s pronalaţenjem ispravnih
rijeĉi da bi rekao ono što ţeli i ĉesto se zbuni. Mislim da nitko ne moţe reći
koliko brzo sve to moţe napredovati.“

„Razmišljam da bih ga moţda trebao preseliti u London.“

Ĉuvši to, ţeludac mi se stisnuo. Nisam bila sigurna kako će se gospodin

M nositi s tako drastiĉnim potezom – a da ne spominjem, koliko je vezan za
mene. Bila sam jako tuţna zbog mogućnosti da će izgubiti sve što mu je bilo
bitno.

„Traţiš moje mišljenje o tome?“ Pitala sam.

Obrisao je usne. „Da, naravno.“

„Mislim da to ne bi bilo najbolje za njega. Ova kuća, osoblje koje je

ovdje, sve je ono što poznaje. I dok bi za tebe bilo lakše, drţati ga na oku kad bi
ti fiziĉki bio bliţe, mislim da bi ti bio jedina osoba koja bi od toga imala koristi.“

Gavin je klimnuo, dozvoljavajući mojim rijeĉima da dopru do njega.

„Pošteno. Hvala ti na tvojoj naznaci.“ Odmahnuo je glavom. „Ne mogu
vjerovati da misli da si ti tvoja majka. Mislim, izgledaš poput nje. Ali ĉinjenica
da se on ne sjeća...“ Zaustavio se.

„Da je ona mrtva, da. To je i mene iznenadilo.“

Zatvorio je oĉi. „Tako mi je ţao zbog Renate.“

„Hvala ti.“ Pomislila sam na sprovod. „Cvijeće koje si poslao bilo je jako
lijepo.“

Pogledao me dugim pogledom. „Dosta sam razmišljao o tebi kada se sve

to dogodilo. Tako jako sam se ţelio vratiti kući, ali bojao sam se da bi te
uznemirio. Mislio sam da ne bi ţeljela da sam tamo. Nismo se vidjeli od…
znaš.“ Oklijevao je. „Pa sam u tom sluĉaju odluĉio poslati cvijeće.“

Trofej knjiga 191

 „Nisam sigurna da me onda bilo što moglo uzdrmati. Bila sam toliko
izgubljena.“

Gavin je posegnuo za mojom rukom preko stola. „Ţao mi je.“

Njegov dodir izazvao je osjećaj već viĎenog. IzmeĊu toga i razmišljanja o

mojoj majci, moje emocije dobile su najbolje od mene. Kad sam poĉela plakati,
pomaknuo je svoju stolicu na moju stranu stola.

Zatim me primio u naruĉje i drţao. Tako prirodno. Tako Gavin.

Moje tijelo upijalo je njegovu energiju. Bio je to toliko moćan osjećaj

kojeg nisam mogla u potpunosti opisati, osim što sam napokon mogla reći da se
osjećam kao da sam konaĉno pronašla put kući.

„Ovo je zagrljaj koji sam ti trebao pruţiti prije sedam godina. Ţao mi je
što nisam.“

Samo sam još jaĉe zajecala na njegove rijeĉi. Kada se povukao i kada sam
ga pogledala u oĉi, bile su ispunjene osjećajima, tako puno boli - oštar kontrast
onome što je ranije rekao, da ne gaji nikakve osjećaje. Nakon što me pustio,
moje tijelo bolno je traţilo njegov dodir.

Vratio se na svoje mjesto preko puta mene.

„Prošlo je dosta vremena otkako nisam plakala zbog toga,“ rekla sam.
„Pretpostavljam da je to što te ponovno vidim, vratilo puno toga. Bio si uz nas u
zaista teškim vremenima.“ Obrisala sam oĉi. „I meni je takoĊer ţao zbog onoga
što se dogodilo tvojoj majci.“

Mislila sam to. Koliko god je Ruth bila uţasna prema meni, nitko ne
zasluţuje umrijeti na taj naĉin. Jedini blagoslov što se tiĉe odlaska moje majke
bio je taj što sam se stigla oprostiti od nje.

„Ona se uţasno ponašala prema tebi, tako da cijenim to što si rekla.“

Trofej knjiga 192

 „Bila sam shrvana zbog tebe kada sam saznala. I ja sam moţda trebala
doći. Ĉula sam na vijestima i poslala cvijeće tvom ocu, ali kao i ti, pomislila sam
da moţda ne ţeliš ni vidjeti ni ĉuti za mene. Povrijedila sam te toliko jako.“

„U redu je.“ Zagledao se u ĉašu i zavrtio vino u njoj. „Znaš, kakva god
moja majka znala biti, situacija meĊu nama se s godinama dosta poboljšala.
Nikada nismo bili bliţe kao u vrijeme njezine smrti. Tako da se tješim
ĉinjenicom da je – u najmanju ruku – znala da je volim.“

Pretpostavljam da sada ne bi bilo dobro vrijeme da se iznese ĉinjenica

kako je ona glavni razlog naših slomljenih srca. Nakon ovoga što je upravo
rekao, nisam bila sigurna da će istina ikada izaći na vidjelo. Nisam mu mogla
uprljati sjećanje na nju.

Pokušao je malo razvedriti raspoloţenje. „Dakle, evo jednostavnog

pitanja. Što si radila prošlo desetljeće?“

„Tako jednostavno pitanje.“ Nasmijala sam se otpivši gutljaj vina. „Prvih

nekoliko godina nakon što smo se zadnji put vidjeli, sve je bilo vezano za moju
majku – brinula sam se o njoj, osiguravajući da ima sve što joj je potrebno do
samog kraja. Nakon što je umrla, sljedeća godina bila je nekako mutna. Nakon
nekog vremena napokon sam uspjela skupiti snagu i upisati se u školu. Dobila
sam diplomu medicinske sestre, a zatim sam se odmah nakon škole zaposlila u
bolnici. Kroz neko vrijeme shvatila sam da mogu više zaraditi ako radim
privatno, pa sam se zaposlila u agenciji u kojoj sada radim. S njima sad
suraĊujem skoro dvije godine.“

Nadala sam se da će to zadovoljiti njegovu znatiţelju. Nisam ţeljela

priznati da, iako je tijekom godina bilo nekoliko muškaraca s kojima sam se
viĊala, s nijednim nisam imala ni pribliţno ono što smo mi imali. Gavin je bio
taj koji se izvukao.

Trofej knjiga 193

 Moje srce nikada nije zacijelilo, prostor u njemu bio je rezerviran za
nekoga koga nisam mogla imati, nikada nije u potpunosti puštalo tamo.

Proĉistio je grlo. „Dakle, moram pitati…“

Srce mi je poĉelo lupati.

„Još uvijek se baviš jiu-jitsom?“

Puls mi je malo usporio. Ova veĉera bila je poput voţnje toboganom.

„Da, zapravo. Ali više nisam uĉenik. Sada ja uĉim druge.“

Široko se osmjehnuo. „Ozbiljno? To je jebeno odliĉno.“

„To mi je tokom svih ovih godina bila konstanta za uklanjanje stresa.“

„Zaista mi je drago ĉuti da si nastavila s tim.“

„Da. I meni takoĊer.“

„A Marni? Kako je ona ovih dana?“

„O moj Boţe. Upravo je dobila dijete!“

„Stvarno? To je nevjerojatno.“

„Umjetna oplodnja. Još uvijek igra za isti tim.“

„Baš sam to mislio pitati.“

„Ona i Jenny su još uvijek zajedno.“

„Vau. Izdrţale su test vremena.“

„Da.“ A mi smo završili prije nego smo imali priliku početi.

U sobi je bio ogroman slon i nijedno od nas dvoje nije ga ţeljelo dodirnuti
– koliko god znatiţeljni bili.

„Pa, reci mi nešto o svojoj karijeri,“ napokon sam rekla.

Trofej knjiga 194

 „Koliko znaš?“

„Znam da nisi pravnik, iako si odlazio na pravni fakultet kad sam te zadnji
put vidjela.“ Nasmiješila sam se. „I znam da si osnovao vlastitu tvrtku, iako mi
nije jasno ĉime se toĉno baviš.“

Salvetom je obrisao usta. „Da, pa godinu dana nakon što sam otišao na
pravni fakultet, zakljuĉio sam da to nije za mene. Kao što moţeš zamisliti,
majka je bila oduševljena.“ Zakikotao se. „Prebacio sam se na MBA program,
ali ĉak ni nakon završetka studija nisam imao jasnu sliku što je to što bih ţelio
raditi u ţivotu. Preselio sam se u London i upoznao dva tipa koji su dizajnirali te
robote koji mogu napraviti sve, od pomaganja ljudima koji su bili paralizirani do
izvoĊenja zadataka u proizvodnji. Uloţio sam kapital kako bi pokrenuli posao, a
ostalo je povijest. Godinama kasnije posjedujem jednu od najuspješnijih tvrtki
za robotiku u cijeloj Engleskoj.“

Vau. „To je nevjerojatno. Ĉestitam.“

„Hvala ti.“ Oĉi su mu bile malo staklaste dok je govorio. „Ipak uspjeh nije
sve. Sve bi to zamijenio samo da mi se roditelji vrate.“ Izdahnuo je. „Ne mislim
razgovarati o svom ocu kao da ga nema… ali…“ Uzdahnuo je. „On je uvijek bio
onaj jaki – moj oslonac. Teško je imati ga još uvijek, a u isto vrijeme, nemati.“

„Razumijem kako se osjećaš.“

„Znam da znaš.“ Tišina je ispunila zrak dok me teško i dugo gledao.

„Stvarno mi je drago što si ovdje, Raven.“

Trofej knjiga 195

 XXX

Poslala sam Marni poruku i otišla ravno do njene kuće nakon što sam
otišla s imanja Masterson. Bilo je skoro deset sati. Znala sam da će joj kćer
spavati, a Jenny je radila noćnu.

„Što se dogaĊa?“ pitala je Marni kad je otvorila vrata.

Prošla sam pored nje ulazeći u kuću. „Vratio se.“

„Što si…“ Zastala je. „Sranje. Gavin? Gavin se vratio kući?“

„Da. I ostaje kod kuće najmanje mjesec dana.“

„Sveto sranje.“ Krenula je prema kuhinji. „Ĉekaj. Moram si natoĉiti nešto

zbog ovoga. Hoćeš malo vina?“

„Ne, dobro sam. Drago mi je što ti je ovo zabavno. Ja sam izbezumljena.“

Marni se vratila u sobu sa ĉašom bijelog vina.

Sjela je na kauĉ preko puta mene. „Dakle, što ima s njim?“

„Zapravo ne znam. Zajedno smo veĉerali nakon što je moja smjena bila
gotova – nakon što je prošao poĉetni šok i nakon što je shvatio zašto sam tamo.“

„I?“

„Razgovarali smo o smrti svojih roditelja, dosta o gospodinu M i našim

karijerama. Ali nismo spominjali ništa drugo. Uspjeli smo izbjeći razgovor o
privatnim stvarima.“

Pogledala me na trenutak, naizgled u strahu. „Sigurno ti je bilo ĉudno

vidjeti ga nakon toliko vremena.“

Trofej knjiga 196

 „Kao da je bilo juĉer. Osjećaji koje izaziva u meni… sve se vratilo. I
Boţe, trebala bi ga vidjeti. Ako sam tada mislila da je zgodan, sada je deset puta
ljepši. Sad ima taj šarm…“ uzdahnula sam. „Tako je zgodan, Marni.“

Izgledala je zbunjeno. „Nikada nisam razumjela zašto si prekinula s

njim.“

Izgarala sam od potrebe da nekome kaţem istinu. Krila sam je unutar sebe
svih ovih godina i izjedalo mi je dušu. Kako moje majke više nije bilo, nisam
imala što izgubiti, duboko sam izdahnula. Bilo je i vrijeme.

Kroz sljedećih nekoliko minuta priznala sam svojoj najboljoj prijateljici

svoju najveću tajnu.

XXX

Marni je skoro probudila bebu kada je viknula. „Sranje, Raven! Sranje!

Kako si to mogla skrivati od mene sve ove godine?“

„Ţao mi je, ali nadam se da moţeš razumjeti zašto jesam?“

„Pa, ako uzmemo u obzir da bi moţda pretukla dupe te ţene koja ti je

prijetila, moţda je dobro što mi nisi rekla. Sada bi moţda bila u zatvoru.“
Zagledala se. „Ne mogu vjerovati da si ţrtvovala svoju jedinu istinsku ljubav.
Uvijek sam znala da si nevjerojatna kći svojoj majci – ali ovo? Ovo je skroz
neki drugi nivo.“

„Koliko god da sam bila zaljubljen u Gavina, tu nije bilo izbora. Nisam si
mogla dozvoliti rizik da moja majka nema sve ono što joj je tada bilo potrebno.“

„Sada kada se sve sloţilo, jasno mi je zašto se nisi mogla zadrţati uz

nekog drugog.“

Trofej knjiga 197

 „Da.“

Spustila je ĉašu s vinom i skoĉila sa svog mjesta. „Moraš Gavinu reći

istinu. Ovo ti je prilika za drugu šansu.“

„Ne znam je li to ispravna odluka.“

„Zašto dovraga ne bi bila? Vještica je mrtva.“

„Gavin mi je ispriĉao kako se u godinama nakon našeg prekida, njegov

odnos s majkom zaista popravio. Ima osjećaj mira znajući da su, kada je umrla,
bili u dobrim odnosima. Priliĉno sam sigurna da bi ga ubilo kad bi znao što je
napravila.“

„Šteta! Mora saznati. Zasluţuje istinu, ĉak i ako je to teško prihvatiti.“

„Ĉak ni ne znam kako da mu kaţem.“

„To je bar lagano. Kaţeš, Gavine, ţao mi je što ti ovo moram reći, ali
tvoja majka je bila kuĉka. A zatim mu ispriĉaš ostatak priĉe.“

Blago sam se nasmijala. „Nije tako jednostavno.“

„Jednostavno ili ne, moraš mu reći istinu.“

Osjećala sam se sukobljeno. „Moţda si u pravu.“

„Znam da sam u pravu.“ Uzdahnula je. „Gledaj, ne kaţem da ga trebaš

pogoditi s tim sutra ili sljedeći dan. Ali rekla si da ostaje oko mjesec dana? Imaš
dosta vremena da shvatiš kako.“

Sjetila sam se kako sam se osjećala kada me drţao veĉeras. Dugovala sam
to sama sebi. Ako postoji bilo kakva šansa da vratim Gavina, moţda bih je
trebala iskoristiti. Koliko ĉesto se u ţivotu pruţi druga prilika da ispraviš svoju
najveću ţivotnu grešku?

Trofej knjiga 198

 Telefon mi je zazvonio u pet sati ujutro. Zaškiljio sam da vidim ime na
ekranu. Paige.

Glas mi je bio promukao dok sam odgovarao. „Zdravo?“

„Hej, dušo. Što ima?“ Zvuĉala je poput drobilice ovako rano ujutro.

„Pa, s obzirom da je pet sati ujutro, spavao sam,“ zadirkivao sam.

„O sranje. U pravu si. Zaboravila sam na vremensku razliku. Ţao mi je.

Bio je naporan dan u uredu i nisam razmišljala.“

„Bez brige.“ Zijevnuo sam. „Kako si?“

„Dobro. Nedostaješ mi.“

Trljajući oĉi, rekao sam, „I ti meni nedostaješ.“

„Kako ti je otac?“

Trofej knjiga 199

 „Na to je teško odgovoriti. Mislim, fiziĉki je dobro. Ali mentalno… gore
je nego što sam mislio.“

„O Boţe, tako mi je ţao. Zabrinulo me da bi to mogao reći. Teško mi se

koncentrirati ovdje znajući da sam prolaziš kroz to.“

„U redu je. Potrebno mi je ovo vrijeme s njim. Ĉak i da si trenutno ovdje

ne bih ti mogao ponuditi puno više.“

„Ne bih ni oĉekivala. Znam da je prošlo samo nekoliko dana, ali

jednostavno je teško biti daleko od tebe. Preko dana sam dobro, ali sinoć si mi
stvarno jako nedostajao.“

„Uskoro se vraćam. Ono što još uvijek ne znam jest to hoće li i otac doći
sa mnom.“

„Nisi siguran da će se sloţiti s preseljenjem?“

„Oh, znam da neće biti voljan preseliti se. Jednostavno ne znam mogu li
to siliti. Ovdje ima jako dobru postavu. Ali ne mogu biti na dva mjesta u isto
vrijeme.“

„Pa, nadam se da ćeš dobiti pravi odgovor dok si tamo.“

Uzdahnuo sam „Nadam se.“

„Još jednom mi je ţao što sam te probudila.“

„U redu je. Ionako bih vjerojatno uskoro trebao ustati. Ţelim provesti
neko vrijeme s tatom prije nego što stigne njegova dnevna sestra.“

„Zar on nema 24-satnu njegu?“

„Da, ali više voli dnevnu sestru, pa nisam ţelio prekidati njegovo vrijeme
s njom. Mislio sam se ušuljati prije nego ona stigne, ako se probudio.“

„Dakle, osoblje je dobro?“

Trofej knjiga 200

 „Da, do sada sam jako zadovoljan.“

„Pa, barem je to dobro.“ Uzdahnula je. „U redu, ovaj, samo sam htjela
provjeriti kako si.“

„Drago mi je da jesi.“

„Ĉak i ako sam te probudila?“ Nasmijala se.

„Volim te.“

„Volim i ja tebe.“

„Ćao.“

„Ćao.“ Poklopio sam i zagledao se u telefon.

Paige i ja smo bili zajedno nešto manje od godinu dana. Upoznali smo se
kada se zaposlila u odjelu za marketing u mojoj tvrtki. Uvijek sam se zaklinjao
da neću miješati posao i zadovoljstvo, ali obzirom na to da je moj posao bio i
moj ţivot, na kraju sam popustio.

Moj ţivot s Paige u Londonu bio je ugodan, a ja nisam bio sretan

godinama ranije, dok se ona nije pojavila. Nikada nisam imao sumnje jesam li
spreman skrasiti se s njom – sve do ovog putovanja. Moja reakcija na Raven,
koliko brzo se sve vratilo natrag, zaista me zatekla. Pomalo sam osjećao krivicu,
jer iako sam znao da se izmeĊu Raven i mene neće ništa dogoditi, nisam mogao
a da se ne zapitam znaĉenja tih osjećaja i povezanosti s mojoj vezom koju imam
s Paige.

Zašto sam uopće imao osjećaje prema nekom drugom? To mora da je bila
nostalgija. Stvari sa Raven završile su tako naglo da ih moţda nisam u
potpunosti ni prebolio. To što sam je ponovno vidio samo je otvorilo staru ranu.
Moţda je ovo bila normalna reakcija, a ja je samo pretjerano analiziram.

Trofej knjiga 201

 Ali sinoć sam propustio spomenuti Paige. Nisam u potpunosti razumio
zašto. Raven i ja sinoć smo razgovarali o našim ţivotima. Nije li Paige dio mog
ţivota? To nije nešto što planiram sakriti. Da me Raven pitala rekao bih joj.

Pretpostavljam da zapravo nisam znao kako da to iznesem. Ni ona nije

ponudila nikakve informacije o svojim vezama. Nisam ţelio da izgleda kao da
joj ja svoju guram u lice. Ali koliko sam ja znao, Raven je sada mogla biti udata.

XXX

Nakon što sam ustao i obukao se, rekao sam noćnoj sestri da moţe ranije
otići. Tata i ja završili smo u ranoj jutarnjoj šetnji okolicom.

Jutarnji zrak bio je vlaţan. Dok smo šetali, tata mi je postavljao jako puno
istih pitanja koja mi je već postavio kada sam tek došao. Tako da sam ponovio
puno stvari o kojim smo već razgovarali. Pretpostavljam da sam trenutno bio
zahvalan na tome što je još uvijek znao tko sam.

„Koliko dugo ostaješ?“ upitao je.

Opet, još jedno od pitanja koje mi je postavio nekoliko puta.

„Otprilike mjesec dana.“

„Dobro.“

Nastavljajući sa šetnjom, rekao sam. „Znaš, tata, stvarno bih volio da

ţivim bliţe tebi. Sjedište moje tvrtke je u Londonu, tako da se ne mogu vratiti
ovdje. Moţeš li razmisliti o tome da te preselim u Englesku kako bi mi bio
bliţe?“

Odmahnuo je glavom. „Ne.“

Trofej knjiga 202

 „Ne ţeliš to ni uzeti u obzir, ĉak i ako sam kupio lijepu kuću i sredio da
imaš sve što ti treba i osoblju koje će konstantno biti s tobom, baš kao i ovdje?“

Prestao je hodati i zagledao se u moje oĉi, svjesnog pogleda koji je bio

prolazan otkako sam stigao.

„Volim ovu kuću,“ rekao je. „Ovdje ţelim umrijeti.“

„Radije bi ostao ovdje, da se o tebi brinu neznanci, nego kod vlastite

obitelji?“

„Renata nije stranac.“

Renata.

„U redu… ne Renata. Ali što će se dogoditi kada ona bude morala otići ili
bude prerasporeĊena? Ja se ne mogu brinuti o tebi iz inozemstva, tata.“

Još jednom me mrtvaĉki pogledao u oĉi. „Ja ne idem nigdje.“

Šutke sam klimnuo. Pokušaj uvjeravanja da se preseli bio je izgubljen

sluĉaj. Na kraju krajeva, imao je pravo ţivjeti i umrijeti gdje god mu bilo drago.
A ja se moram nositi s tim.

Izgledao je kao da je pod stresom, a ja sam mrzio sebe što sam uzrok
tome.

Poloţio sam ruku na njegovo rame. „U redu je, tata. Smisliti ćemo nešto.
Moţda bih mogao ĉešće dolaziti kući.“

U tom trenutku primijetio sam crveni terenac kako se zaustavlja na

prednjem prilazu. Raven je izašla iz vozila. Otac ju je jednom pogledao i ozario
se.

„Tu je,“ rekao je.

„Da. Tu je.“ Promrmljao sam, prateći ga dok je hodao prema njoj.

Trofej knjiga 203

 Ravenin osmjeh raširio se njenim raskošnim licem. „Jeste li krenuli u
šetnju?“

„Da. Jutro je lijepo – rekao sam. „Lijepo i hladno.“

„Drago mi je što se viĊate sa svojim sinom gospodine M. Zapravo, vezano

za danas, ako još uvijek ţelite biti vani, razmišljala sam da bi mogli kasnije
posjetiti novu trţnicu organske hrane koju su otvorili u središtu grada.“

Otac je klimnuo. „Volio bih otići.“

Okrenula se prema meni. „Ţeliš li i ti ići s nama?“

Trepnuo sam nekoliko puta, iznenaĊen ponudom. Pretpostavljam da me

više ne izbjegava?

„To bi bilo sjajno“

XXX

Kasnije tog jutra, nas troje sjeli smo u moj iznajmljeni automobil i odvezli
se do nove trţnice.

Usput sam se zaustavio u Starbucksu i sve je izgledalo kao u stara

vremena. Raven je naruĉila svoj macchiato. Prokletstvo i ja sam si naruĉio to
isto. Otac nije ţelio ništa. Sjedio je pored mene na suvozaĉevom sjedalu dok je
Raven sjedila iza. Pogledom u retrovizor krao sam njen odraz, još uvijek u ĉudu
da je ovdje. Njen poznati miris vratio je uspomene koje sam dugo pokušavao
suzbiti.

Stvari su bile priliĉno smirene sve dok „Hello“ od Adele nije zasvirala na
radiju.

Previše, svemiru. Previše.

Trofej knjiga 204

 Nikada brţe nisam prebacio stanicu.

XXX

Kad smo stigli na trţnicu, otkrio sam da je izlazak s tatom gorko-sladak,

jer je bio samo još jedan podsjetnik koliko je ovisan o Raven. Znala je da mu je
mango omiljeno voće i da ne reagira dobro na citruse. Sam nije mogao donositi
nikakve odluke ili se ĉak sjetiti što mu se sviĊa.

Rastuţilo me to što nisam mogao biti ovdje kako bi zajedno radili ovakve
stvari. Misli su mi jurile dok sam razmišljao o rješenju njegove dugotrajne skrbi
i postoji li naĉin koji bi mogao ukljuĉivati i mene. Cijela moja tvrtka bila je u
Londonu. Nisam samo tako mogao premjestiti stotine zaposlenika. Ali ovo je
moj otac. Moţda mogu smisliti naĉin na koji bih mogao ţivjeti ovdje dio godine.
Mozak mi se vrtio u krug dok smo kupovali.

U kutu trţnice nalazio se štand za sladoled. Tata je izjavio da ţeli nešto od

toga i krenuo prema tamo. Raven i ja ĉekali smo s kolicima dok je on stajao u
redu.

„Ponekad mu pokušavam dati malo prostora,“ rekla je.

„To je sigurno teško, s obzirom da zapravo ne moţe biti sam.“

„Da, ali ako sam u blizini, pokušavam mu dozvoliti da napravi to što ţeli.
Ne ţelim ga gušiti.“

„Nisam siguran da mu baš smeta što si zalijepljena uz njega. Imam osjećaj

da je i moj otac oĉaran tobom kao što sam i ja jednom bio.“

Rijeĉi su mi izletjele prije nego sam dobro razmislio što izgovaram.

Trofej knjiga 205

 Zacrvenila se. „Ovo je nevino. Tvoj otac nikada nije ništa nagovijestio;
ako je to ono na što ciljaš.“

„Nisam sugerirao da jest. Samo sam ukazao na oĉito: ti ga ĉiniš sretnim.“

Znam kakav je to osjećaj.

Naš razgovor bio je prekinuti kada je prodavaĉ sladoleda zazvao. „Je li

netko s ovim ĉovjekom?“

Ostavili smo kolica i pojurili do reda za sladoled.

„Tata, jesi li dobro?“

„Djeluje dezorijentirano,“ rekla je djevojka.

„Hvala vam. Snaći ćemo se,“ rekla je Raven. „Ţelite li još uvijek malo
sladoleda?“

„Ja… samo… ţelim ići kući,“ rekao je tata, dok ga je odvodila.

„Naravno, gospodine M.“ Kimnula mi je. „Gavin će vas izvesti van, a ja

ću platiti namirnice.“

Imao sam osjećaj kako mi se srce lomi dok sam hvatao oca ispod ruke.
„DoĊi. Vratimo se do automobila.“

Osjećao sam se poput ribe na suhom, ali Raven je bila dovoljno smirena.
Bilo je jasno da se ovako nešto već dogodilo. Boţe, nisam znao kako se nositi sa
svojim vlastitim ocem. Ljubav ponekad ne moţe sve popraviti.

Nakon što sam pustio oca u automobil, smjestio sam se na sjedalu vozaĉa
i naslonio glavu na naslon. Nisam mogao izbjeći usamljenu suzu koja mi je
pobjegla iz oka. Brzo sam je obrisao. Sve ovo bilo je puno teţe nego sam mogao
zamisliti.

Nakon nekoliko minuta kad sam se sabrao, okrenuo sam se prema njemu.
„Jesi li dobro, tata?“

Trofej knjiga 206

 „Da.“ Rekao je dok je gledao kroz prozor.

Znao sam da gleda gdje je, ĉekajući nestrpljivo kao i uvijek da se Raven
vrati. Spustio sam pogled na njegove zglobove na kojima se vidjelo da je
ostario. Posegnuvši, stavio sam ruku na njegovu.

Što ću napraviti s tobom?

Gurajući kolica, Raven se napokon pribliţila. Ramenima je gurala ruĉku

kako bi ih mogla gurati, jer su joj ruke bile zauzete; drţala je dva korneta za
sladoled.

Blještavo se nasmiješila. Oĉi mog oca zasjale su od sreće dok ju je gledao.

Spustio je prozor, a ona mu je dodala jedan od korneta.

„Jeste li ovo ţeljeli, gospodine M?“

„Da.“ Nasmiješio se.

„To je vaš omiljeni, pecan maslac.“

Otac je poĉeo proţdirati sladoled. Prišla je i pruţila mi drugi kornet.

„Pomislila sam da bi i tebi dobro došlo da se malo razveseliš.“

Nasmiješila se.

Znala je koliko mi je onaj prizor bio poraţavajući.

Sladoled je bio od keksa s vrhnjem – moj najdraţi. Sjetila se.

Ovog puta, bol koju sam osjetio u prsima, nije imala nikakve veze s
mojim ocem.

XXX

Nakon što smo se vratili kući, Raven je odvela oca gore.

Trofej knjiga 207

 Kada se vratila nazad, sjedio sam na terasi.

Primijetila me i izašla van, zauzevši mjesto pored mene.

Ţmireći zbog sunĉeve svjetlosti, upitala je. „Jesi li dobro?“

„Da.“ Izdahnuo sam. „Ono je bilo… stvarno teško za gledati.“

„Znam.“ Njena duga kosa vijorila je na vjetru. Imala je one iste plave
tonove kojih sam se sjećao kada bi sunce obasjalo crnilo.

„Nevjerojatno je koliko si strpljiva s njim.“

„Navikla sam se na takve stvari. Nije uvijek bilo tako. Zato se nemoj
osjećati loše zbog svojih osjećaja. Oni su u ovoj situaciji potpuno normalni.“

„Znaš, ranije danas, prije nego si došla ovdje, pokrenuo sam temu kako bi
ga preselio u London. Uzrujao se i odluĉno odbio. Sada znam da ga ne mogu
natjerati da ode. Cijeli ţivot radio je jako puno i zasluţuje ţivjeti i umrijeti gdje
on ţeli. Neću ništa forsirati.“

Raven je izgledala kao da joj je laknulo. „Mislim da je to pametno. Drago

mi je da to sada gledaš na taj naĉin.“

„Ne znam o ĉemu sam uopće razmišljao.“

„Razmišljao si o onome o ĉemu bi razmišljao bilo tko na tvom mjestu. To

bi ti na neki naĉin olakšalo ţivot. Naposljetku, morao si bar razmotriti tu opciju,
ako je on voljan.“

To mi je malo olakšalo um. Osjećao sam se krivim jer je moja ţelja da ga

preselim bila iz ĉiste sebiĉnosti. Koliko god je bilo ĉudno što je Raven ovdje,
nisam znao što bih bez nje.

„Danas sam pomislio da sam premlad da izgubim jedinog roditelja koji mi

je ostao,“ rekao sam joj. „I tada mi je palo na pamet da si ti bila puno mlaĊa
kada si ostala bez svojih. Nije lako.“

Trofej knjiga 208

 „Ne, nije.“

Neko vrijeme sjedili smo u tišini, uţivajući u toplom Floridskom

povjetarcu.

Napokon sam je upitao. „Koliko dugo još vidiš sebe da radiš ovaj posao?
To mora da je zamorno.“

„Ne planiram otići.“

„Kako moţeš biti sigurna u to?“

„Jer ne ţelim otići, a tvom ocu sam duţna puno. Ĉast mi je što mu to
mogu vratiti na jedini naĉin na koji ću ikada moći.“

„Što ako se vjenĉaš i dobiješ djecu? Ne moţeš raditi ovoliko sati. To je

cijeli dan.“

„Organizirala bih se.“

Dakle nije udana niti ima djecu.

Pomislio sam da će je moţda moje pitanje potaknuti da kaţe nešto o svom

statusu u vezi, ali ništa više nije rekla. Zapitao sam se zašto sam još uvijek toliko
znatiţeljan. Je li to stvarno vaţno?

Tada je promijenila temu. „Što se toĉno dogaĊa sa Weldonom? Izgleda da

nitko ništa ne zna.“

„Ah. Pitanje godine.“ Svaki put kada bih pomislio na svog brata, naljutio
bih se. „Dakle, kada sam osnovao svoju tehnološku tvrtku u inozemstvu, moj
dragi brat odluĉio je odustati od diplome pravnika i zamijenio je ţivotom surfera
i alkoholiĉara u Kaliforniji. Ĉini nas ponosnima.“

„Šališ se? Weldon? On je uvijek bio dobrica, trudeći se da uvijek ugodi

tvojoj majci. Jesi li u kontaktu s njim?“

Trofej knjiga 209

 „Samo kako bih se uvjerio da je još uvijek ţiv. U njegovu obranu, skrenuo
je s pravog puta nakon majĉine smrti. On je to najteţe podnio. Tako da sam mu
dozvolio da malo olabavi, moţda malo previše. Investicijski put koji imam na
zapadu zemlje, sljedeći je na mom popisu kada se ponovno uspijem odvojiti od
posla.“

„Nije ti lako, Gavine. Ti si to ljepilo koje drţi ovu obitelj na okupu.“

Zakikotao sam se. „Nisam siguran da ovdje itko išta drţi na okupu, osim
tebe.“

XXX

Kasnije te veĉeri, kada sam pogledao na sat, bilo je otprilike sat vremena
prije nego što Raven završi smjenu. Bila je u oĉevoj sobi, ĉuo sam kako
razgovara s njim, tako da sam znao da još nije zaspao.

Danas smo dosta napredovali što se tiĉe sposobnosti da zajedno

provedemo dan, ţelio sam napraviti nešto kako bih dodatno probio led. Sjetivši
se onih dana kada sam puštao glazbu kako bih joj slao poruke, izvadio sam
telefon i pustio „Ice crem girl“ od Seana Kingstona. Pojaĉao sam. Ĉak i ako je
nije mogla ĉuti ili nije shvatila što radim, pretpostavljam da sam se zabavljao
nakon dugog dana.

XXX

Sljedeće popodne Raven i ja bili smo u kuhinji dok je tata drijemao na

katu.

Trofej knjiga 210

 Zazvonilo je zvono na vratima.

„Oĉekuješ nekoga?“ pitala je.

Ĉuo sam Genevieve kako otvara vrata i govori. „Mogu li vam pomoći?“

Zavirio sam iza ugla i primijetio plavu kosu, baš u trenutku kad sam
registrirao njen glas.

Ne moţe biti. Juĉer smo razgovarali

Tada sam ugledao njeno lice.

Kada me Paige ugledala, podignula je ruke u zrak. „IznenaĊenje!

Iskoristila sam ostatak svog godišnjeg odmora. Zajebi sve. Uskoĉila sam u
avion. Previše mi nedostaješ da bih mogla izdrţati cijeli mjesec.“

Nisam imao vremena shvatiti što se dogaĊa prije nego me Paige zagrlila.

Usta su mi se širom otvorila. „Vau. Ovo je stvarno iznenaĊenje.“ Srce mi

je mahnito udaralo.

„Znala sam da bi mi rekao da ne dolazim. Nadam se da si u redu s tim što

sam te iznenadila. Jednostavno se nisam mogla drţati podalje. Ţelim biti ovdje
za tebe.“ Dogurala je svoj kofer do kuta prije nego se vratila do mene i obgrlila
me rukama oko vrata.

Gledajući preko Paiginih ramena, ugledao sam Raven kako izlazi iz

kuhinje. Izgledala je kao da vidi duha dok je gledala kako me Paige grli.

Znoj mi je izbio na ĉelo. Odmaknuo sam se i primio Paige za ruku dok

smo hodali prema Raven. Natjerao sam se izgovoriti rijeĉi koje su bile
neizbjeţne.

„Raven, ovo je moja zaruĉnica Paige.“

Trofej knjiga 211

 Njegova zaručnica.

Paige.

Njegova zaruĉnica.

Njegova zaručnica.

Reci nešto.

Proĉistivši grlo, rekla sam. „Drago mi je što smo se upoznale.“

Zabljesnula me svojim prekrasnim zubima. „TakoĊer.“

Ne samo da je imala prekrasan britanski naglasak, već je Paige bila i

plavokoso, plavooko savršenstvo. Izgledala je poput starije verzije djevojaka
koje su se nekada druţile pored bazena, ali i pomalo poput Baby Spice iz Spice
Girls.

Trofej knjiga 212

 Okrenuo se prema njoj. „Raven je njegovateljica moga oca.“

Da. To je sve što sam. Ništa drugo.

Izraz lica joj se promijenio. „Tvoje ime je… Raven?“

„Da.“

„To je tako ironiĉno.“

„Zbog ĉega?“

Pogledala je prema njemu po ponovno u mene. „Prvi prototip robota koji

je naša tvrtka dizajnirala nazvan je Raven. Gavin mu je dao ime.“

Molim?

Upitno sam ga pogledala. Oĉi su mu zurile u moje, ali nije ništa rekao.

Sveto sranje. „Vau,“ rekla sam. „To je tako… ĉudno.“

„Znam. Kakva ĉudna sluĉajnost.“ Nasmiješila se. „Svejedno, drago mi je

što smo se upoznale.“

„Meni takoĊer.“ Od Gavina sam pogledala prema njoj, prema masivnom

kamenu na njenom prstu.

Pozlit će mi. „Ako ćete me ispriĉati, morala bih se pobrinuti za gospodina

M.“

Potrĉala sam stepenicama što sam brţe mogla. Povlaĉeći se u kupaonicu,

zatvorila sam vrata i drhtavo izdahnula. Gavin ima zaruĉnicu. Vjenĉat će se.
Uzet je – za cijeli ţivot. Svaka nada da bi se nešto moglo ponovno pokrenuti bila
je gotova. I koja je ono druga stvar o kojoj se radilo? Gavin je nazvao robota po
meni. Razmišljao je o meni tijekom ovih godina. Ali to sada nije bilo bitno. Jer
bilo je prekasno.

Prekasno.

Trofej knjiga 213

 Prekasno.

Prekasno.

Spustila sam pogled na svoje drhtave ruke. Do ovog momenta nisam

shvaćala koliko sam se nadala da ćemo Gavin i ja nekako naći put natrag jedan
prema drugome. Kako je glupo od mene što sam mislila da bi ulov poput njega i
dalje mogao biti slobodan.

Gospodin M mogao bi se probuditi svakog momenta. Morala sam se

smiriti i pobrinuti za njega. Bila sam njegova njegovateljica. I ništa više. Unatoĉ
osjećaju praznine iznutra, poprskala sam lice vodom, navukla svoje gaćice za
velike djevojke i odradila svoj prokleti posao.

XXX

Trudila sam se drţati podalje od svih ostatak dana što sam najbolje mogla,
osim od gospodina M i molila se da dok budem odlazila, ne naletim na Gavina i
Paige. A opet, nisam imala drugog izbora nego proći kroz kuhinju u kojoj sam
drţala svoje stvari.

Gavin je bio sam kada sam ušla. Izgledao je napeto dok je drţao ĉašu
vina, naslonjen na pult.

Nisam ga mogla pogledati. „Oprosti što smetam. Samo ću uzeti kljuĉeve i

idem.“

„Ne smetaš. Ĉekao sam te.“

Srce mi se stisnulo.

„Gdje ti je djevojka… ovaj… zaruĉnica?“

„Drijema prije veĉere. Znaš, vremenska razlika i sve ostalo.“

Trofej knjiga 214

 „Da. U pravu si.“ Nakon onoga što se osjećalo kao najduţi trenutak šutnje
rekla sam, „Pa, trebala bih te pustiti. Ja ću…“

„Ţao mi je što je nisam spomenuo,“ rekao je.

„Ne duguješ mi objašnjenje.“

„Znam, ali s obzirom na našu prošlost, trebao sam nešto reći. Namjeravao
sam. Samo, ĉinilo se da nikad nije pravo vrijeme.“

Oĉi su mi i dalje bile zalijepljene za pod. „Bez brige.“

„Stvarno me iznenadila svojim dolaskom ovdje.“

„Pa, oĉito je da ne moţe ţivjeti bez tebe.“ Znam kako to izgleda.

„U vezi te robot stvari…“ rekao je.

Napokon sam podignula pogled prema njemu. „Da. O čemu se tu radi?“

„Nazvao sam prototip po tebi. Ne znam zašto. Ne ţelim da misliš da sam

bio…“

„Da si još uvijek bio zaljubljen u mene?“ Izlanula sam.

Trepnuo je nekoliko puta. „Da. Mislim… na neki naĉin, pretpostavljam da

sam sa sobom uvijek nosio dio tebe, ĉak i onda kada nisam ţelio razmišljati o
tebi. Pretpostavljam da je to što sam te pretvorio u tehnologiju bila oda mom
iskustvu, dobrom i lošem. U kratkom vremenu ostavila si veliki utisak na moj
ţivot. Suvišno je za reći, nikada nisam pomislio da ću te vidjeti ponovno, tako
da nije bilo u planu da saznaš za to… to je bila moja mala tajna… ne više,
pretpostavljam.“

„Nisi joj rekao, zar ne? O nama?“

„Ne. Nisam još.“

Trofej knjiga 215

 Nije još? „Dobro. Ne ţelim neugodnosti. Od njenog saznanja ne moţe
proizaći ništa dobro.“

„Nisam imao vremena smisliti kako da to riješim. Ako je tebi više stalo do
toga da joj ne kaţem dok je ovdje, neću. Ali u jednom trenutku morat ću biti
iskren prema njoj.“

„Da. Stvarno bi mi bilo draţe da joj trenutno ništa ne kaţeš.“

„U redu.“

Kada je teţina njegovog pogleda postala preteška za podnijeti, rekla sam,

„Svejedno… bolje da krenem.“

„Moraš negdje biti?“

Rekla sam istinu. „Imam spoj.“

Nekoliko tjedana ranije, prije Gavinovog dolaska, dogovorila sam izlazak

sa veĉerom s muškarcem kojeg sam upoznala preko aplikacije za spojeve. U to
vrijeme otišao je iz grada na sluţbeni put i rekao da se danas vraća. Potpuno sam
zaboravila na dogovoreni datum, sve dok mi danas popodne nije poslao poruku
kako bi me podsjetio. Nisam bila raspoloţena za izlazak, ali obzirom na sve što
se danas dogodilo, prisilila sam se. Bilo mi je potrebno odvlaĉenje paţnje.

„Oh. U redu.“ Spustio je svoju ĉašu. „Deĉko?“

„Ne. Trenutno nemam deĉka. Ali nalazim se s nekim za veĉeru.“

Gavin je lagano klimnuo.

„Svejedno, ţelim ti ugodnu noć,“ rekla sam.

„Ţelio sam ti reći da se ĉuvaš, ali koga ja to zavaravam? Razbila bi mu

dupe.“ Nasmiješio se, a meni je to bilo kao da mi je zabio noţ u srce.

Trofej knjiga 216

 Iako sam znala da bih trebala otići, nisam ţeljela ostaviti Gavina i to je
bilo tako sjebano. Nikada nisam pomišljala da bih mogla još jednom doţivjeti
slamanje srca kada je on u pitanju. Ali upravo to se dogaĊalo.

XXX

Vani sam po torbi traţila kljuĉeve kada mi se uĉinilo kako se iz grmlja

pojavio ĉovjek obuĉen u crno.

Skoĉio je ispred mene. „Boo!“

Usrana od straha, bez razmišljanja sam se okrenula i udarila ga nogom

prije nego sam ga prikvaĉila.

„Koji kurac?“ vikao je ispod mene.

„Tko si ti?“

„Tko si ti, dovraga?“

„Ovdje radim.“

„Pa, ovo je moja kuća,“ rekao je.

Što?

Registrirala sam mu u dahu miris alkohola. Pogledala sam ga u oĉi i

prepoznala.

O moj Boţe. „Weldone?“ pustila sam ga.

„Jedan i jedini.“ Ustao je.

Boţe, kako se promijenio. Kosa mu je bila duga i neuredna. Imao je

brkove i bradu. Iz daljine ga nikada ne bih prepoznala.

Trofej knjiga 217

 „Nisam te prepoznala. Oprosti. Pomislila sam da me misliš opljaĉkati.“

Zaškiljio je oĉima. „Daj mi minutu. Poznajem te. Ti si djevojka koja je

mom bratu išĉupala srce.“

Progutala sam knedlu koja se pojavila u mom grlu. „To bi bila Raven,
da.“

„Ĉuo sam da je kod kuće. Ali što ti radiš ovdje? Opet se zajebavaš
njegovom glavom?“

„Ja radim ovdje, Weldone. Nisam znala da se tvoj brat vraća kući.“

„Kako to misliš radiš ovdje? Uzela si nazad svoj stari posao sobarice?“

„Ne. Ja sam privatna medicinska sestra. Prije šest mjeseci dodijeljen mi je

zadatak da se brinem za vašeg oca. Duga je to priĉa, ali on misli da sam ja moja
majka, Renata. A ja nikada nisam imala srca reći mu istinu ili ga podsjetiti da je
ona mrtva.“

„Ne seri? To je sjebano.“ Pogledao je prema kući. „U svakom sluĉaju…

ţao mi je zbog tvoje majke. Nisam ti to dosada imao priliku reći.“

„Hvala ti. I meni je ţao zbog tvoje.“

„Dobar si laţov,“ rugao se.

„Stvarno mi je ţao, Weldone.“

„Pa, hvala ti. Još to nisam prebolio.“

Očito. „Zna li tvoj brat da si ovdje?“

„Ne. Nikome nisam rekao da dolazim. Gavin se nije javljao na svoj

telefon, pa sam nazvao njegov ured u Londonu. Rekli su mi da je doletio ovdje.
Pa sam mislio, zašto ovo ne bi bilo obiteljsko okupljanje? Ionako sam trebao
posjetiti svog dragog starog oca.“ Izvadio je pljosku iz jakne. „Koliko je toĉno
svojih malih sivih ćelija izgubio?“

Trofej knjiga 218

 Gledala sam kako uzima gutljaj. „Tvom ocu ostalo je dosta sjećanja, ali
pati od demencije i svaki dan je drugaĉiji. Morat ćeš se sam uvjeriti.“

„Jebote. Mislio sam da imam dovoljno razloga za piće. To što sam ovdje
moglo bi me dovesti do ruba.“

„Kako stvari izgledaju, mislim da će ti dobro doći to što si sa svojom

obitelji.“

Zakikotao se, zatvarajući pljosku. „Je li se moj brat izbezumio kada te

vidio?“

„Bio je to popriliĉan šok za oboje.“

„Neugodan, zar ne?“

„Pa, bilo je neugodno kada se njegova zaručnica pojavila danas

popodne.“

„Nemoj me zajebavati! Zaruĉnica? Seronja mi nije rekao da ima nekoga, a

kamoli da je zaruĉen.“

„Da. Ipak nemoj joj reći ništa o meni. Sve što zna jest da sam medicinska
sestra.“

„Ona ne zna da si mom bratu išĉupala srce?“

„Molim te, prestani to govoriti.“

„Zašto? Pa to je istina, zar nije?“

Oĉi su mi zasuzile. Ovo nije bio dobar trenutak za emocije. Bio je ovo
zaista dugaĉak dan.

„Zašto izgledaš kao da ćeš zaplakati?“ Zaškiljio je. „Još uvijek osjećaš
nešto prema njemu?“

„Ne,“ lagala sam.

Trofej knjiga 219

 „Nisi u vezi?“

„Nisam.“ Morala sam pobjeći od ovog razgovora. Poţurila sam da

otvorim vrata svog automobila. „Uh… moram ići. Uţivaj u vremenu sa svojom
obitelji.“

Zalupila sam vratima i pokrenula paljenje što sam brţe mogla.

XXX

Moj izlazak na kraju je ispao lakrdija. Nije da sam oĉekivala neku

uspješnu priĉu, s obzirom na to da se nisam mogla usredotoĉiti ni na što drugo
osim na to da se Gavin ţeni. A ovaj muškarac cijelo je vrijeme priĉao o sebi, ne
pokazujući interes za bilo što šta sam izgovorila. Ali seks ga je definitivno
zanimao. To mi je vrlo jasno stavio na znanje kada je pokušao krenuti kući sa
mnom. Naţalost, to je bilo ono isto iskustvo koje sam zadnjih nekoliko puta već
doţivjela, kada sam preko interneta dogovorila izlazak.

Sljedećeg dana, zatekla sam se u druţenju s gospodinom M pokraj bazena

kako bi mogao vani provesti vrijeme sa svojom djecom. Izbjegavala sam
poticati ga na to, ali kad je zatraţio da im se pridruţim, progutala sam ponos i
pridruţila im se.

Iste sekunde kad sam se pojavila na francuskim vratima koja su vodila

vani, Weldon se nasmiješio. Nadala sam se da nije ništa rekao Paige.

Mogla sam osjetiti Gavinove oĉi dok sam pomagala gospodinu M da se

smjesti na svoju leţaljku. Zauzela sam mjesto pored njega i zagledala se u
bazen, pokušavajući izbjeći kontakt oĉima s bilo kim.

„Gavine, zašto ne povedeš Raven i ne krenete na dvosatno trĉanje do

Sturbacksa? Osjećam da sam za kavu.“

Trofej knjiga 220

 Weldon je oĉito ostao seronja kakav je uvijek bio.

Srce mi je zakucalo.

Gavin ga je bijesno pogledao. „Da je kava sve što si danas popio, jako bi
se iznenadio.“

„Touche, brate.“

U jednom trenutku Paige se sa svog sjedala preselila na rub Gavinovog,

prije nego je naslonila glavu na njegova prsa. Gledajući njih dvoje, koţa mi se
najeţila. Njena zlatna kosa bila je razlivena po njemu i izgledala je jako
zadovoljno. Pogodilo me sjećanje kako sam i ja radila istu stvar za vrijeme onog
jednog vikenda koji smo proveli ovdje bez ikoga. Morala sam se okrenuti.

Prenula sam se na zvuk Paiginog glasa. „Pa, Raven, koliko dugo već radiš
ovdje?“

Odgovorila sam ne gledajući je. „Nešto više od šest mjeseci.“

„Renata je radila za nas mnogo godina prije nego se ponovno vratila.“

Pojasnio je Gavin.

Paige se ispriĉala grimasom. „Pa, lijepo je vidjeti da je Gavinov otac tako

dobro zbrinut.“

Weldon se ubacio. „Isto bih mogao reći i za svog brata. Ĉini se da se

dobro brineš o njemu, Paige. Tko bi rekao da je okovan u Engleskoj? Ja svakako
ne bih. Pretpostavljam da sam posljednji koji saznaje bilo što.“

„Pa da odgovaraš na moje jebene pozive, moţda bih te uspio obavijestiti

što ima u mom ţivotu,“ odbrusio je Gavin.

Paige je izgledala iznenaĊeno. Bilo je nepotrebno za reći da je ta njihova

ratoborna dinamika bila nepoznanica za mene.

Trofej knjiga 221

 Samodopadnim pogledom, Weldon je svoju pozornost usmjerio prema
meni. „Pa, Renata, imaš li kakve planove za veĉeras?“

Na što cilja? „Oprosti?“

„Imam karte za Školu rocka u Kravis Centru. Jedan od mojih prijatelja

glumi. Nemam s kim ići. A pošto si ti slobodna, a i ja sam samac…“

„Odakle ti znaš da je ona solo?“ Gavin je povikao.

„Rekla mi je sinoć dok smo razgovarali vani, odmah nakon što me

prikovala uz zemlju, jer je mislila da ću je opljaĉkati.“

Gavin je pogledao prema meni i na trenutak, mogla bih se zakleti da je bio

bijesan.

„Renata ima bolje stvari za raditi nego pratiti pijanca na mjuzikl,“

odbrusio je Gavin.

Tada se dogodila najĉudnija stvar. Weldon je otvoreno pokazao da je

tuţan, kao da je Gavinov komentar uzeo k srcu. Iritirali me što je Gavin
odgovorio u moje ime. Znala sam da je bijesan na svog brata, ali što sam duţe
gledala Paige svuda po njemu, to sam sve više gubila razum.

Vjerojatno bih trebala na pregled glave, ali ipak rekla sam. „Zapravo,
Škola rocka mi je jedan od najdraţih mjuzikla. Ne bih imala ništa protiv da ga
odem pogledati.“

Weldon je uspravno sjeo. „Da?“ nasmiješio se. „Dobro, onda.“

Što to radim?

„Rekao bih da ću te pokupiti u sedam, ali trenutno sam bez automobila,“

rekao je.

„Nećeš nikoga pokupiti pijan,“ prekorio ga je Gavin.

„Ja ću voziti,“ rekla sam.

Trofej knjiga 222

 Weldon se zadovoljno nasmiješio. „Super.“

Ostatak našeg vremena vani, Gavin je bio namršten.

Nakon što su on i Paige otišli, Weldon se okrenuo prema meni i rekao.

„Sigurno je otišao da te izjebe iz svog sistema.“

O moj Boţe. „Moţeš li malo utišati svoj glas ako misliš govoriti takve
stvari? Otac bi te mogao ĉuti.“

Srećom gospodin M drijemao je u svojoj stolici.

Weldon je puknuo. „Moţe li ova obitelj biti još više nefunkcionalna? Moj
oĉito zaruĉni brat još uvijek ima osjećaje za tebe. Vidim mu to u oĉima. U
meĊuvremenu, moj otac ih isto ima, ali samo zato što ih je uvijek imao za tvoju
majku koja je sada mrtva, osim što on misli da si ti ona. A ja? Ja sam pijanica i
gledam kamo sve ovo vodi, i siguran sam da se moja majka sada okreće u
grobu.“

Zaista, nije li to istina?

XXX

Na brzinu sam otišla kući da se presvuĉem prije nego sam se vratila po

Weldona zbog predstave.

Kako je vrijeme prolazilo, sve više mi je bilo ţao što sam pristala. Bila je
to glupa odluka donesena iz ljubomore i inata.

Kada sam se vratila, Gavin je otvorio vrata. Nije bio nimalo sretniji zbog
ovoga kao ni ranije.

„Zdravo.“ Rekla sam.

Trofej knjiga 223

 Nije ništa rekao, samo je progutao kada me uveo unutra.

Nosila sam crnu haljinu koja je moţda bila pretjerana za mjuzikl. I

definitivno je pokazivala moje noge. I da, htjela sam da se Gavin malo izjede
iznutra.

„Zar si ljut jer idem s Weldonom na predstavu?“

Stisnuo je vilicu. „Znaš da se pokušava zajebavati sa mnom. A onda i ti

kreneš tim putem.“

„Pretpostavljam da sam pristala jer si odgovarao u moje ime. Zadnjih

nekoliko dana bili su emotivno iscrpljujući. Skoro sam mu htjela otkazati, ali
onda sam shvatila zašto ne bih uţivala u predstavi? Pokušati skrenuti svoje misli
od drugih stvari.“

Nekoliko sekundi zurio je u mene. „Znaš što? U pravu si. Nemam se

pravo ljutiti zbog ovoga. Jednostavno si ne mogu pomoći. Valjda stare navike
teško umiru.“

„Nema potrebe da se brineš. Znam da ti ne dugujem objašnjenje, ali

nikada ne bih izlazila s tvojim bratom, Gavine.“

Unatoĉ trenutnom stanju stvari, znala sam da sam ja ona koja ga je

povrijedila prije deset godina. Nisam mogla podnijeti pomisao kako misli da ću
to ponovno uraditi.

Paige je ušla u sobu, prekidajući naš razgovor. Ispravila sam svoje drţanje
kada se pribliţila.

Pogledala me i primijetila moju torbicu. „Izgledaš lijepo, Raven. Je li to

vintage? Fendi?“

Spustio sam pogled na torbicu. „Ne. To je više kao… Wendi.“

„Kao što?“

Trofej knjiga 224

 „Kao laţna. Na bolji naĉin bih upotrijebila tisuću dolara.“

Obrazi su joj dobili ruţiĉastu boju. „Ah.“

Gavin se nasmijao ispod glasa.

Paige se trudila biti pristojna. „Oh, pa… to je… lijepo.“

I sama sam spustila pogled prema torbici. „Zapravo, moja majka je bila
bolesna prije nego je umrla i kada je saznala da vjerojatno neće uspjeti, odluĉile
smo otputovati u New York City. Ni ona ni ja prije toga nismo napuštale
Floridu, a ona je uvijek ţeljela otići na Manhattan. Tamo smo provele tjedan
dana. Nabavila sam ovu torbicu u Canal Street. Stara je, ali podsjeća me na bolja
vremena tako da je i dalje nosim u sjećanje na nju.“

Gavin je izgledao kao da su mu oĉi zamućene kad sam ga pogledala.

„To je predivno.“ Paige se nasmiješila. „I ţao mi je zbog tvoje majke.“

„Hvala ti.“

Upravo tada, Weldon je sišao dolje odjeven u… smoking? Je li on lud?

Njegova duga kosa bila je svezana u rep.

Pljesnuo je rukama kada me vidio. „Evo je, izgleda zapanjujuće kao i

uvijek. Spremna za polazak, draga?“

„Obukao si smoking? A ja sam mislila da sam ja ona koja je obuĉena

previše sveĉano.“

Ponosno se zavrtio. „Pronašao sam ga u tatinom ormaru.“

„Zašto ne odloţiš piće na nekoliko sati, James Bond. Pokušaj uţivati u

predstavi,“ rekao je Gavin.

„Oh... ali gledati to pripit puno je zabavnije.” Zakikotao se. „Šalim se.
Priliĉno sam trijezan trenutno, na ţalost.”

Trofej knjiga 225

 Bacila sam pogled prema blagovaonici gdje je bio postavljen stol za dvoje
- ĉaše za vino, platnene salvete savršeno presavijene na tanjure. Osjećaj potrebe
koji sam osjećala u grlu skoro me zadavio. Dala bih sve što imam da mogu
veĉerati s Gavinom veĉeras, dala bih bilo što da mogu mijenjati mjesto sa Paige.
Dala bih bilo što da moţemo zamijeniti ţivote.

XXX

Kada smo se zaustavili kod Kravis Centra, nešto nije bilo kako treba.
Umjesto Škole rocka na digitalnom znaku bila je najava za operu.

„Jesi li siguran da smo pogodili veĉer?”

Weldon se nasmijao. „Da... um... u vezi toga... Škola rocka... da...”

„Što Weldone?”

„Izmislio sam to.”

Raširila sam oĉi. „Nema mjuzikla?”

Poĉeo se smijati.

Htjela sam ga udariti. „Zašto bi napravio takvo nešto?” Viknula sam.

Protrljao je oĉi. „Samo sam se pokušavao zajebavati s njim. Nikada ne bih

oĉekivao da ćeš prihvatiti moju ponudu za izlazak. A kada si to napravila,
jednostavno sam te slijedio.”

Naslonila sam glavu na sjedalo. „Smiješan si.”

„Hej, razvedri se. Idemo pronaći bar u Clemantisu, uzeti neku klopu. Još
uvijek se moţemo dobro provesti.”

„Posljednje mjesto na koje bih te trebala odvesti je u prokleti bar.”

Trofej knjiga 226

 „Veĉeras mogu piti sam ili u društvu nekoga tko moţe pripaziti na mene.
Koje od toga će biti?”

U nevjerici sam zurila u njega.

„Hajde,“ poticao je. „Ja ĉastim. Nisam baš toliko bezobrazan da te

pozovem van i ne platim veĉeru. Dovoljno loše je to što nemam vozilo.”

Odmahnula sam glavom i upalila automobil. Moţe li moj ţivot biti

bizarniji?

Na kraju sam nas odvela do centra. Parkirali smo se i ušli u grill bar koji
je bio prepun ljudi. Pod je bio ljepljiv od prolivenog piva, a sportski program
mogao se vidjeti na svakom od televizora postavljenih po zidovima. Ovo
sigurno nije bio naĉin na koji sam planirala provesti veĉer. Umorna sam, pod
stresom, emotivna i s planom da pojedem svoje osjećaje.

Naruĉili smo i nakon što mi je konobar donio moj ogromni hamburger i

krumpiriće sa strane, Weldon me promatrao kako jedem sa uţivanjem.

„Prokletstvo. Doista moţeš progutati.” rekao je.

Uzela sam još jedan zalogaj svog burgera i progovorila punih usta.

„Što bih trebali reći tvom bratu kad nas bude pitao kakav je mjuzikl? Ne
mislim lagati.”

„Ne moraš lagati. Reći ću mu istinu i preuzeti krivicu. Ionako je već

razoĉaran u mene iz nebrojenih razloga. Što je još jedan?”

Brišući keĉap sa svojih usana, rekla sam. „Što se dogaĊa s tvojim

ţivotom, Weldone?”

Promijenio mu se izraz lica i izdahnuo je. „Ne znam. Volio bih da ti mogu
reći.”

Trofej knjiga 227

 Odloţila sam ono što je ostalo od mog burgera. „Koliko dugo ţiviš
ovako... opijajući se i surfajući, ili što god je to što radiš?”

Otpio je gutljaj piva i na trenutak zatvorio oĉi. „Kada je majka umrla,

izgubio sam se, ostavio svoj posao odvjetnika u New Yorku i nikada se nisam
vratio. Majka mi je ostavila dovoljno novca i pretpostavljam da sam tu prednost
što imam prihode, iskoristio da radim što god ţelim. Još uvijek iskorištavam tu
prednost.”

„Pa, inaĉe bih rekla 'dokle god si sretan' ali nekako mi se ĉini da nisi.“

„Nisam,“ rekao je. „Izgubljen sam.”

Pogledala sam u njega nadajući se da će razjasniti.

Napokon jest. „Moj brat... bez obzira što izabrao i ĉime se bavio u ţivotu,
bio je uspješan. Napustio je pravni fakultet – nije vaţno. Jednostavno znaš da će
pronaći naĉin da napravi nešto još bolje. Sljedeće što znaš, gradi jebene robote.
Pronašao je svoju strast, znaš? Dovraga, ona je jebeno pronašla njega. Ja nikada
nisam pronašao svoju strast. Mrzio sam raditi kao odvjetnik, ali ipak sam to
radio jer jednostavno nisam znao ĉime bih se dovraga mogao baviti.”

Na trenutak spustio je glavu u ruke. „Ipak, u majĉinim oĉima nisam

mogao napraviti ništa loše. Ona je bila jedina koja je vjerovala u mene, ĉak i
onda kada bih sjebao. Kad je umrla, osjećao sam se kao da je i dio mene umro s
njom. Jedina osoba koja me bezuvjetno voljela više nije bila tu.”

Mogla sam se povezati s tim osjećajem.

„Ţao mi je, Weldone.“

„Znam da ne mogu vjeĉno ţivjeti na ovaj naĉin. Samo se nadam da ću se

nekako, u jednom trenutku, vratiti u stvarni ţivot. Trebam pomoć. Znam to.”

Klimnula sam. „Kada je moja majka umrla, osjećala sam se kao da je i

moj svijet završio. I ja se od tada muĉim kako bih se uhvatila u koštac sa svime.

Trofej knjiga 228

 Jako sam usamljena. I dok nisam dobila ovaj posao, pomaganje tvom ocu,
nisam imala neku svrhu. Ovo mi je neizmjerno pomoglo.”

„Ne mogu shvatiti zašto misli da si ti tvoja majka.“

„Ĉudno je što mi to uopće ne smeta. Ĉini mi se kao da je na taj naĉin

nekako odrţavam na ţivotu, ĉak i ako je to samo za njega.“

„To je jedno duboko sranje.“

Otkrila sam da na neki naĉin uţivam u Weldonovom društvu. Bilo je

sigurno da je izgubljena duša, ali u mnogoĉemu i ja sam bila. Premda je imao
piće pored sebe, u proteklih sat vremena nije puno popio.

Upali smo u ugodan razgovor dok mi je priĉao priĉe iz Kalifornije. Otkrila

sam mu neka od svojih iskustva s njegovim ocem u proteklih nekoliko mjeseci.
Tada se raspoloţenje promijenilo.

„Hajde, budi iskrena, gajiš li još uvijek osjećaje prema mom bratu?“
upitao je.

Odjednom sam se zacrvenila. „Zašto pitaš?“

„Uĉinilo mi se da ti je danas bilo neugodno oko njega i Paige. Dobio sam

takav osjećaj.“

Igrajući se s ostacima hrane, rekla sam. „Komplicirano je.“

„Tada si ga stvarno uništila. Nikada prije nije bio zaljubljen – do tebe.“

Tijelo mi se stisnulo. Gavin nije bio moja prva ljubav, bio je i moja jedina
ljubav. Nisam ţeljela znati koliko sam ga toĉno uništila. Znala sam da sam ga
jako povrijedila, ali uspjela sam blokirati detalje. Weldon je ipak bio uporan.
Trebala sam ga zaustaviti, da mi ne govori ništa, ali nisam.

„Nakon što ste prekinuli, danima nije razgovarao ni sa kim. Nisam imao
pojma koji vrag se dogaĊa.

Trofej knjiga 229

 Napokon sam ga natjerao da se provoza sa mnom, a on mi je priznao da si
prekinula s njim. Bio je tako sjeban zbog toga. A onda je jednostavno… otišao.
Morao je otputovati na Yale. Ali otišao je slomljena srca.“

Suze su mi poĉele teći. Boţe pomozi, ovo nije dobro.

Weldon me prouĉavao. „Zašto plaĉeš, Raven?“

„Jer ga nikada nisam namjeravala povrijediti.“

„Pa, zašto si?“

„Morala sam.“

Prekriţio je ruke. „Je li to bila moja majka?“

Obrisala sam oĉi. „Što te natjeralo da to kaţeš?“

„Jer znam odgovor,“ rekao je ravnodušno. „Ali ţelim to ĉuti od tebe.“

Osjetila sam kako su mi se oĉi raširile. „Molim?“

„Ona mi je rekla.“

Srce mi je stalo. „Rekla ti je…“

Klimnuo je glavom. „Jedne noći kad je bila pijana kao guzica, ispriĉala mi
je priĉu o tome kako je…“ prstima je pokazao navodnike. „…kako te se
riješila.“

Pokrivajući rukom usta, prošaptala sam. „O moj Boţe.“

Zagledao se pogledom u daljinu. „Volio sam svoju majku, ali ĉovjeĉe, to

što je napravila bilo je prljavo.“

„Oĉigledno bratu nikada nisi rekao to što znaš?“

„Ne. U to vrijeme nisam ţelio izdati majku. Ona je znala da mi moţe reći
bilo što i da će to ostati izmeĊu nas. Nakon što je umrla, nisam ţelio Gavina
povrijediti govoreći mu za to jer, u ĉemu je poanta?

Trofej knjiga 230

 Nikada nisam pomislio da će te ponovno vidjeti. Prošlo je toliko vremena.
Zakljuĉio sam da ne vrijedi uništiti odnos koji je izgradio s majkom prije nego je
umrla. Iskreno, to me nikada nije uznemiravalo sve dok danas nisam uhvatio na
koji naĉin te gleda.“

Sjedila sam zapanjena i nesposobna prihvatiti sve to. „Ne mogu vjerovati
da si znao. Mislila sam da nitko ne zna. Ne znam što bih rekla.“

„On je s Paige samo zbog toga što misli da ne moţe imati tebe.“

Odmahujući glavom u nevjerici, teško sam to prihvaćala. „Prošlo je toliko

godina. Prekasno je. Kao što si rekao, ako mu bilo što kaţeš ocrniti ćeš njegovo
sjećanje na vašu majku. I sviĊalo se to meni ili ne, on je sada s Paige. Imaju
zajedniĉki ţivot u Londonu. Stavio joj je prsten na prst. Tako je, kako je.“

Unatoĉ mojim rijeĉima, nešto u mom trbuhu se zakuhavalo. Još nije

oţenjen.

Weldon se zavalio u sjedalo i bacio platneni ubrus. „To je to?

Jednostavno ćeš odustati?“

„Kakav izbor imam?“

„Zapravo imaš dva izbora. Jedan je da mu kaţeš istinu. Drugi je da to

zadrţiš u sebi ostatak svog ţivota sve dok ne doĊe dan tvoje smrti. Nijedan izbor
ne dolazi bez posljedica.“

„Ti stvarno misliš da je otkrivanje istine vrijedno toga da potencijalno

uništi njegovu trenutnu vezu i sjećanje na vašu majku?“

„Nemam odgovor na to. Znam samo da je moj brat bio voljan odreći se
svega zbog tebe u jednom trenutku. Sigurno je da si mu znaĉila vraški puno. Ja
sigurno ne bih ţrtvovao svoje nasljedstvo zbog neke djevojke. Ali ja nisam
Gavin. Moj brat je uvijek nosio svoje srce na rukavu.“

Trofej knjiga 231

 Imala sam osjećaj da će me vlastite emocije ugušiti. Ipak, prevladala sam
ih.

„Gavinov ţivot je u Londonu,“ rekla sam. „A ja neću napustiti vašeg oca.

Previše mu dugujem. Pa ĉak i da tvoj brat nema nikoga, izmeĊu nas ne bi
uspjelo.“

„Pa, pretpostavljam da onda imaš svoj odgovor.“

„Nećeš mu ništa reći, zar ne?“

„Ne. Pa, barem ne trijezan.“

Zakolutala sam oĉima. „Sjajno.“

„Potruditi ću se.“ Nagnuo se. „Samo da znaš, mislim da ga ona ne ĉini ni

upola sretnim kao što bi bio kada bi znao da je tebi još uvijek stalo do njega. Ali
opet… nije na meni da bilo što kaţem.“ Nasmiješio se, a oĉi su mu bile blage.

Veĉeras sam prvi put vidjela Weldonovu dušu. Ĉak i ova zbrkana verzija
njega imala je nekoliko dobrih osobina.

„Nisi ti tako loš, Weldone.“

„Ţao mi je što sam bio takav seronja dok sam bio mlaĊi.“ Uzdahnuo je.
„Mislim, još uvijek sam seronja, ali sada to bar shvaćam. Raĉuna li se to kao
nešto?“

Trofej knjiga 232

 Bilo je mraĉno. Stalno sam gledao kroz prozor da vidim jesu li se vratili.
Predstava je već bila gotova, znaĉi ako se nisu vratili, kasnije su otišli još
negdje.

Jebeni Weldon.

Još uvijek ne mogu vjerovati da je izašao s Raven. Sve me to jebeno

ţivciralo.

„Što traţiš?“

Okrenuvši se i odmiĉući od prozora, prisilio sam se na osmijeh. „Ništa.“

Paige se upravo istuširala. Kosu koja je izgledala dosta tamnije dok je bila
mokra, sušila je ruĉnikom.

„Izgledaš zabrinuto,“ rekla je. „Takav si otkako je tvoj brat otišao s

Raven.“

Izraz njenog lica govorio mi je ono što sam već znao – sumnjala je.

Trofej knjiga 233

 Progutao sam. Bio bih budala misleći kako moji osjećaji nisu providni.

„Postoji li nešto što mi ne govoriš?“ upitala je.

Skrivanje istine o Raven od Paige uzrujavalo me više od svega. Paige i ja

smo uvijek imali otvorenu komunikaciju. Što sam pokušavao postići skrivajući
to od nje? Zasluţila je znati. To je ţena sa kojom ću se vjenĉati. Morao sam
zaustaviti svoju nerazumnu ţelju da zaštitim Ravenine osjećaje i napravim ono
što je ispravno.

„Nisi daleko od toga,“ rekao sam. „Postoji nešto u ĉemu nisam bio
iskren.“

„Ima li to veze s Raven.“

Zastao sam. „Da.“

Izdahnula je. „Vibra koju sam imala od trenutka kad sam ju upoznala bila
je ĉudna. Plus… ime. Mislim, halo. Tko je zapravo ona, Gavine?“

„Ona je moja bivša djevojka.“

Paigeno lice postalo je grimizno. „Zašto mi nisi rekao?“

„Nisam ţelio da ti bude nelagodno. Jer nema razloga za to.“

Njene oĉi lutale su mojim licem. „Ne razumijem. Zašto je ona ovdje i što
radi za tvog oca?“

„Moţda bi trebala sjesti. Duga je to priĉa.“

Proveo sam dobrih pola sata priĉajući Paige priĉu kako sam upoznao
Raven, što se dogodilo izmeĊu nas i kako je ona nakon deset godina došla ovdje
raditi.

„Bilo je glupo od mene što ti odmah nisam objasnio tko je ona. Kajem se i
ţao mi je zbog toga. Molim te, oprosti mi.“

Trofej knjiga 234

 Paige je protrljala sljepooĉnice. „Ne znam što bih uopće rekla na ovo.
Toliko je puno toga za shvatiti.“

„Znam. Pitaj me bilo što.“

Susrela je svoj pogled s mojim. „Je li još uvijek osjećaš nešto prema
njoj?“

Na koji naĉin da joj odgovorim, a da shvati?

„Moji osjećaji prema Raven uvijek će biti komplicirani. Ona je razlog

mog prvog, pravog slamanja srca. Nikada nisam oĉekivao da ću je ponovno
vidjeti, a kamoli da ću je naći kako blisko suraĊuje s mojim ocem. To me
definitivno zabrinulo. Nisam baš imao priliku prihvatiti sve to prije nego si
stigla. To je ta napetost koju moţeš osjetiti. Ali molim te, nemoj u tome vidjeti
više nego što je.“

„Dakle, siguran si da je ona ovdje samo zbog tvog oca, a ne zbog tebe?“

„Apsolutno. Osjeća se kao da mu je duţna. On je u ovom trenutku toliko

vezan za nju, da nema šanse da bi mogao prekinuti tu vezu. Nadam se da to
razumiješ?“

I dalje je izgledala nesigurno, ali nije ništa rekla.

„To što se dogodilo bilo je tako davno, Paige.“

Pogledala je prema meni. „Tako davno da si još godinama razmišljao o

njoj, kada si ĉak i svoj prototip imenovao po njoj?“

To je bilo pošteno pitanje. Moram pokušati objasniti, iako ni ja sam to

nisam u potpunosti razumio. Uzdahnuo sam. „To je bila impulzivna odluka. U to
vrijeme, još uvijek sam osjećao neki gnjev prema njoj. Na neki ĉudan naĉin,
imenovanje po njoj bio je moj naĉin da se pomirim i krenem dalje. To je bilo
prije tebe.“

Trofej knjiga 235

 U srcu sam znao da su moji osjećaji prema Raven sloţeniji nego što sam
napravio da zvuĉe. Ukopali su se dublje nego što sam bio spreman priznati.
Unatoĉ tome, Raven je moje povjerenje izgubila onog dana kada je napustila
moj ţivot. Nikada ne bih mogao biti s nekim tko se mogao tako brzo
predomisliti. Uvijek bi me brinulo da bi se to moglo ponoviti. Dakle, za Raven i
mene nema budućnosti. Moram napraviti sve što treba da uvjerim Paige da se ne
treba brinuti. Paige je bila moja budućnost.

Prišla je ogledalu i poĉela ĉetkati kosu kratkim, frustriranim potezima.

„Znaĉi, trebala bih ostatak svog vremena ovdje provesti u interakciji s njom kao
da se ništa nije promijenilo? Kao da jedno vrijeme nisi bio zaljubljen u nju?“

„To moţemo riješiti kako god ti ţeliš. Ne moraš priznati da sam ti rekao.
Ili joj zajedno moţemo reći da znaš. U redu sam sa onim što tebi odgovara.“

Napokon je odloţila ĉetku. „U redu. Hvala ti što si bio iskren. Znam da

nisi traţio ovu situaciju. Sav ovaj put nije ti bio lagan.“

Paige je bila moja utjeha, moja stijena. Moram poštivati njezine osjećaje i
pokazati joj koliko ih cijenim.

Uzevši je za ruku, poljubio sam je. „Drago mi je što si odluĉila doći.“

Nagnula se i ĉedno mi poljubila usne. „I meni.“ Zagledala se u naše

isprepletene prste. „I mislim da ţelim da joj ti kaţeš da znam – dok sam
prisutna. Ţelim da zna da ne skrivaš stvari od mene. I bez ĉudnih vibri ovdje.
Nikome to nije potrebno uz sve što se dogaĊa sa tvojim ocem.“

Duboko uzdahnuvši, klimnuo sam glavom. „U redu. Moţemo joj sutra

reći.“

Bilo je uobiĉajeno da Raven dovede dolje mog oca kako bi ruĉao s nama.
Svi bi zajedno ruĉali poput prave obitelji. Tako da sutra u vrijeme ruĉka, to će
biti tema našeg razgovora. Ne mogu reći da sam se radovao tome.

Trofej knjiga 236

 XXX

Paige je brzo zaspala, još uvijek se nije prilagodila vremenskoj razlici.

Premda sam se zakleo da ću nos drţati dalje od 'izlaska Weldona i Raven' to je i
dalje bilo sve na što sam se mogao koncentrirati: što rade, o ĉemu razgovaraju.
Bilo je kasno, a on se još uvijek nije vratio.

Dok je Paige spavala, sišao sam u kuhinju. Skuhao sam si ĉaj i sjeo za
stol, osluškujući ulazna vrata.

Kada se Weldon napokon vratio, nešto iza ponoći, ustao sam i naslonio se
na pult dok sam ga poput sokola ĉekao.

Otvorio je hladnjak i uzeo limenku sode prije nego me pogledao.

Prekriţio sam ruke. „Kakva je bila predstava?“

Oĉekivao sam da će ušetati s istim samozadovoljnim pogledom kakav je

imao kad su odlazili. Ali nešto je bilo drukĉije, izraz lica mu je bio ozbiljniji.

„Nismo išli.“

Krv mi je zakipjela. „Kako to misliš niste išli? Gdje ste dovraga bili?“

Otpio je dobar gutljaj, ne ţeleći me pogledati. „U redu… kad smo se svi

zajedno druţili pored bazena, izmislio sam mjuzikl. Jedini razlog tom mom
pozivu bio je taj da tebi razvalim muda, jer si oĉito još uvijek zaljubljen u nju.
Nikada nisam oĉekivao da će pristati. Pa, kada je to uradila, slijedio sam je.“

Jebeno me zajebavaš? „Gdje ste dovraga bili cijelo vrijeme?“

Sada se stari Weldon vratio. „Postaješ malo nervozan?“

Stisnuo sam šake.

Trofej knjiga 237

 „Gledaj…“ rekao je. „Moţda jesam seronja, ali tu djevojku ne bih dirao,
ĉak i da pokazuje neku zainteresiranost. Ne bih ti to napravio.“

Još uvijek uspuhan, ponovio sam svoje pitanje. „Gdje ste bili?“

„Otišli smo do sportskog bara, dolje u Clematisu. Priĉali smo. To je to. S

njom je tako lako razgovarati.“

„Kad je saznala da ne ide na mjuzikl?“

„One sekunde kada smo se zaustavili, a ona vidjela natpis koji oglašava
nešto drugo.“

Nisam mogao suzdrţati smijeh „Koji si ti kreten.“

„Dobro je to prihvatila. Mogla je odbaciti moje dupe, ali dobar je suigraĉ.

Jeli smo i razgovarali o ţivotu. Bilo je to bilo najnormalnije ljudsko iskustvo
koje sam doţivio zadnjih mjeseci. Ona ne osuĊuje, što cijenim sada kada sam
ovako sjeban.“

Zurio sam u njega. Predugo sam bio slijep kada je Weldonov ţivot u
pitanju. Trebao bi izvući glavu iz guzice i naći mu neku pomoć. Prije nego sam
stigao bilo što reći, poĉeo mi je priĉati priĉu.

„Znaš, zaspao sam jednom na plaţi prije par mjeseci. Probudio sam se
ugledavši dvoje ljudi kako prolaze i gledaju me s gaĊenjem. Pretpostavili su da
sam beskućnik. Po prvi put, okusio sam kako je bilo onima koje sam tretirao
drugaĉije, jer nisu dolazili iz istog podneblja kao i mi. To mi je otvorilo oĉi.
Dosta toga lošeg mi se dogodilo, Gavine, ali ništa od toga nije imalo veze s
mojim duhom, mojom dušom. To je samo raslo dok mi je tijelo propadalo.“

Napravio sam nekoliko koraka prema njemu i stavio mu ruku na rame.

„Što mogu napraviti da ti pomognem? Napraviti ću što god treba.“

„Samo mi nemoj okrenuti leĊa. Koliko god puta sjebao.“

Trofej knjiga 238

 Privukao sam ga k sebi. Prošle su godine otkako sam zagrlio brata. U tom
poloţaju ostali smo barem minutu.

Udario sam ga po leĊima. „Ako te do sada nisam napustio, nikada ni neću,

dosado jedna.“

Kratko smo bili tihi, a onda je rekao, „Znaš… potpuno shvaćam zašto si
se tako zaljubio u Raven. Tada to nisam razumio. Tada puno toga nisam
razumio. Ali sada shvaćam.“

Nije bilo nikakve sumnje kako je lako pasti na Raven. Ali ja sam se
vezivao za puno stvari, ukljuĉujući i ideju da mi uzvraća osjećaje, da joj je
istinski stalo do mene.

Izgledalo je kao da Weldon razmišlja o neĉemu i smiješi se u sebi.

Definitivno se iz ovog noćnog provoda vratio sa drugaĉijim stavom.

„Naći ću si pomoć, u redu? Kada se vratim u Cali, posjetiti ću nekoga.“

„Dobro. Mislim da ti je to pametno. Ponosan sam na tebe što si uvidio da

ti je potrebna pomoć.“

Weldon je zdrobio limenku od sode i bacio je u kantu za smeće.

„Svejedno, umoran sam i trebao bih se istuširati. Pravac krevet.“

„U redu.“

Prije nego se poĉeo penjati stepenicama, zaustavio se. „Ponekad, kad su

mlaĊi, ljudi donos glupe odluke zbog straha i nekih drugih stvari. Znam da ja
jesam. Zapravo još uvijek ih radim. Svejedno, kada se tvoja ţena vrati u
London, moţda bi trebao razgovarati s Raven. Saznaj tko je ona sada. Ne kaţem
da bi trebao varati ili sliĉno. Samo se uvjeri da si siguran prije nego uletiš u
nešto iz ĉega se nećeš moći izvući. Sve što se do sada dogodilo moţda se
dogodilo s razlogom, da te odvede tamo gdje si danas. Djevojka koju si nekada
ţelio više od iĉega? Ona je još uvijek tu.“

Trofej knjiga 239

 Pokušavala sam ne uspostaviti kontakt oĉima s Gavinom i Paige dok
smo sjedili za stolom u vrijeme ruĉka. Upravo sam htjela pobjeći s gospodinom
M, kad je Gavin upitao Genevieve ima li što protiv da odvede njegovog oca
gore. Rekao joj je da mora razgovarati sa mnom.

Srce mi je poĉelo lupati. Zar me misli otpustiti ili nešto slično? „O ĉemu
se radi?“

„Ţao mi je, nisam ovo ţelio reći ispred oca. Samo te ţelim obavijestiti da
sam rekao Paige o našoj povijesti. Mislim da bi ona trebala znati.“

Dok sam sjedila u šoku, Paige se ubacila. „Nema ti zbog ĉega biti
neugodno. Objasnio mi je situaciju. To je bilo davno.“

To me zaboljelo, ali pretvarala sam se da mi je svejedno. „Davno je to

bilo. Praktiĉki smo bili djeca. Ne znam zašto ti nisam ranije rekla. Mislim, svi
smo odrasli.“

Trofej knjiga 240

 „Toĉno.“ Nasmiješila se.

Nisam trebala oĉekivati da će Gavin ĉuvati našu tajnu, ali ipak uvjerila
sam samu sebe da hoće. Ovo je samo dokaz kakva sam budala bila.

„Pa, ovo je bilo jebeno neugodno,“ promrmljao je Weldon dok je posezao

za roladom koja je ostala.

Nisam sigurna da su ga Gavin i Paige ĉuli, ali ja sigurno jesam.

Ustala sam i izašla vani na zrak. Sjedila sam na malenoj klupici pokraj
vrta i nadala se da nitko neće izaći vani.

Nakon nekoliko minuta, neĉiji koraci zaĉuli su se iza mene. Kada sam se
okrenula, Weldon je hodao prema meni.

„Kome treba televizor kada se tu u ovoj kući odvija takva drama?“

„Weldone, došla sam ovdje kako bih bila sama, pa…“

Ignorirao me i zauzeo mjesto pored mene na klupi.

Duboko je izdahnuo. „Mogao bih reći da je moj brat stvarno ţelio krenuti
za tobom. Ali njegove ruke su vezane tako da sam umjesto toga došao ja.“
Suosjećajno me pogledao.

„Ipak, nema potrebe za tim. Samo mi je trebalo malo zraka. Sve će biti u
redu.“

„Zaboravljaš da sam ja ovdje jedini koji zna što se stvarno dogodilo. Zato,
nemoj me muljati s tim da si sasvim u redu s ovim. Sa mnom moţeš biti
iskrena.“

Ispustivši dah, priznala sam. „Jednostavno, ovo je… sranje.“

„Da, znam.“ Zapravo je izgledao pomalo tuţno. Zatim je pucnuo prstima.

„Hej! Ţeliš li da je zavedem veĉeras? Rastavim ih? Mislim, pogledaj me. Neće
moći odoljeti.“ Migoljio je obrvama.

Trofej knjiga 241

 Zapravo, njegova kosa izgledala ja kao da nije oprana dva tjedna, a u
bradi je imao mrvice kruha.

Ali uspio me nasmijati.

„Pa, to je…“ Nasmijala sam se. „Rješenje mog problema.“

Zakikotao se. „Ako ti je to neka utjeha, mislim da se ni mojoj majci Paige

ne bi svidjela.“

„Zašto to kaţeš?“

„Zato što se majci nije sviĊao nitko – osim mene.“ Namignuo je.

XXX

Ostatak poslijepodneva prošao je bez susreta s Gavinom. On i Paige izašli

su iz kuće u razgledanje.

Naţalost, vratili su se baš prije nego je završila moja smjena.

Paige se otišla u sobu. Gavin je bio sam, pratio me dok sam koraĉala
prema svom automobilu kako bih mogla otići. Pravila sam se da ga ne vidim.

„Raven…“ zazvao me.

Okrenula sam se i obrušila na njega. „Neko upozorenje o onom

neugodnom obraĉunu za vrijeme ruĉka ne bi bilo loše.“

„Ţao mi je ako te to uzrujalo.“

„Moram ići.“ Potrĉala sam prema automobilu.

Nije me slijedio.

Gume su zaškripale dok sam se odvozila.

Trofej knjiga 242

 XXX

Uputila sam se ravno prema Marninoj kući, a emocije su mi bubnjale u

prsima. Svaki dan telefonom bih je obavijestila o situaciji s Gavinom, ali nismo
se vidjele od one prve noći kad je stigao.

Ĉim je otvorila vrata, izbacila sam sve iz sebe, padajući u suzama u njen
zagrljaj.

„Ne mogu više ovako. Ne mogu biti u kući kad je ona tamo. Ne mogu ga
gledati dok je s njom. Ne mogu biti u njihovoj blizini.“

„Jebote.“ Stisnula me. „Ĉekala sam kad ćeš puknuti. Jesi li iskljuĉila to da
mu kaţeš istinu?“

Povukla sam se unazad da ju mogu pogledati. „Zaljubljen je u nju.

Zaruĉen. Koju svrhu bi to imalo?” obrisala sam suze i ušla dalje u kuću. „Njen
odlazak ne moţe doći dovoljno brzo. Iskreno, ni njegov odlazak ne moţe doći
dovoljno brzo.“

Marnina kćer Julia bila je u njihaljci za bebe. Sagnula sam se da je

poljubim u ĉelo.

„Što se konkretno dogodilo danas?“ pitala je.

Ustala sam. „Suoĉili su se sa mnom. Ispriĉao joj je o našoj povijesti.

Pretpostavljam da se osjećao krivim što joj je to prešutio.“ Prsa su me boljela
dok sam razmišljala o tome. „Dao mi je svoju rijeĉ da joj neće ništa reći dokle
god je ovdje. Ja sam ga to traţila. Ĉinjenica da je to ignorirao i ipak joj rekao
samo dokazuje da nema obzira prema mojim osjećajima. Zašto bi i imao, zar
ne?“

Trofej knjiga 243

 „Dobro. On misli kako si prije toliko godina ti njega napucala. Ne zna da
si još uvijek zaljubljena u njega. On ima pravo to znati, Raven.“

„I onda što? Vratiti će se u London, natrag k njoj.“

„To ne moţeš znati.“

„Marni, jedino što bi moglo boljeti više od onoga što sam napravila bilo bi
to da ga izgubim ponovno, pogotovo zbog nekog drugog. Ovo će moţda zvuĉati
ĉudno, ali postoji dio mene koji se tješi ĉinjenicom da me volio kada sam
prekinula s njim. Barem znam da me volio. Da zbog njega otvorim svoje srce
ponovno i budem odbijena jer je on zaljubljen u nekog drugog? Mislim da to ne
bi mogla podnijeti.“

„Razumijem. Zaista. Ali jesi li sigurna da je zaljubljen u nju?“

„Oţeniti će je. Zašto bi je zaprosio ako je ne voli? I naĉin na koji su me

danas napali… oni su cjelina. Bilo je tako znakovito.“

Zurila je u mene, bespomoćno. „I to je to? Tako priĉa završava?“

Na trenutak sam zatvorila oĉi. „Da.“ Progutala sam slinu. „Moram krenuti
dalje.“

XXX

Te noći kad sam se vratila kući, izvukla sam stare fotografije koje
godinama nisam gledala, fotografije koje sebi nisam dozvoljavala gledati. Bilo
je nekoliko slika koje smo Gavin i ja snimili zajedno tog vikenda kada smo bili
u njegovoj kući dok mu roditelja nije bilo. Bilo je bolno gledati ih, uglavnom
zato što sam u njegovim oĉima mogla vidjeti ljubav koju je gajio prema meni.
Mogla sam vidjeti koliko smo bili sretni. Ţeljela sam sjećati nas se takvima.

Trofej knjiga 244

 Morala sam prihvatiti da deĉko s fotografije više nema. Sada je odrastao
muškarac, onaj koji je napokon pronašao svoj mir. A ni ja nisam bila ista. Imala
sam vlastiti udio u poteškoćama i gubicima, ĉak i nakon što je majka umrla –
nešto što s njim nisam podijelila. Sjedeći s prekriţenim nogama na krevetu i
dalje sam zurila u fotografije. Nikad ne bismo mogli vratiti natrag ovu nevinost.

Trofej knjiga 245

 U danima nakon što je Paige otišla, pokušavao sam se usredotoĉiti na oca,
provodeći dane s njim u šetnjama ili sjedenju i kartanju s njim. Ovdje sam
napravio koliko sam mogao. Nisam uspio uvjeriti oca da se preseli, ali ugodnije
sam se osjećao što ga ostavljam na Palm Beachu. Još sam samo trebao smisliti
kako da se ĉešće vratim ovamo.

Raven je radila sve što je bilo u njezinoj moći da se drţi podalje od mene
nakon onog dana kad sam joj rekao što sam podijelio s Paige. Moţda je to bilo
najbolje. Donekle je ostala u pozadini, dopuštajući mi da sam više s tatom.

Ĉinjenica da je Raven bila uzrujana zbog toga što sam Paige rekao istinu i
dalje me proganjala. Druga stvar koja me proganjala bile su rijeĉi mog brata one
noći kada je izašao s Raven, o tome kako ljudi ponekad pogriješe kad su mlaĊi.

Je li Raven poţalila što me ostavila prije toliko godina? Znao sam da još
uvijek imam utjecaj na nju. To je bilo jasno iz govora njezinog tijela.

Trofej knjiga 246

 I u svom srcu sam znao, da su moji osjećaji prema njoj još uvijek ranjivi.
Ali ostaje ĉinjenica da sam napokon upoznao nekoga sa kim se mogu vidjeti
kako provodim ostatak ţivota. Ne mogu dozvoliti svojim zbunjenim emocijama
da razmrse sve što sam izgradio s Paige.

XXX

Sljedeće veĉeri, otišao sam provjeriti tatu. Znao sam da Raven vjerojatno
još nije otišla, ali nisam bio siguran gdje je. Spavaća soba mog oca bila je
prazna, ali vrata glavne kupaonice bila odškrinuta.

Kada sam se pribliţio, smrznuo sam se. Moj otac bio je u kadi, a Raven ga
je kupala. To me šokiralo. Jasno, trebao sam znati da ona kao njegova
odgajateljica ima takve odgovornosti. Ali pretpostavljam da nisam shvaćao da to
znaĉi da mog oca gleda golog.

Raven mu je umasirala šampon u kosu. Izgledao je tako opušteno, kao da

je ovo mali dio njegovog raja. Tako dobro se brinula o njemu. Njegove oĉi bile
su zatvorene dok je polako izlijevala vodu iz malene zdjele na njegovu glavu.
Zastenjao je od zadovoljstva.

Da, prijatelju. Mogu to zamisliti. Nisam si mogao pomoći i glasno sam se

nasmijao.

Skoĉila je. „O moj Boţe. Prestrašio si me.“

„Oprosti. Nisam htio. Došao sam gore da ga provjerim.“ Nasmiješio sam

mu se. „Hej, tata.“

Moj otac samo je zastenjao kao odgovor. Oĉi su mu ostale zatvorene dok
je išĉekivao još ispiranja.

Trofej knjiga 247

 Nakon što sam ušao nekoliko koraka unutra, mogao sam vidjeti u vodu –
mom ocu se digao. Zinuo sam. Pa, sranje.

U tom trenutku zaĉuo sam korake. I moj brat ušao je u kupaonicu.

„Tu si. Pitao sam se gdje su svi. Ja -“ primijetio je situaciju u kadi.

„Oooo… zdravo.“

Raven je izgledala zbunjeno. „Deĉki, moţete li svom ocu dati malo

privatnosti? Trebam ga isprati do kraja prije nego završi moja smjena.“

„Oprosti. Nismo namjeravali smetati.“ Gurnuo sam Weldona prema

vratima.

Dolje u kuhinji, Weldon je odluĉio biti Weldon.

„Volio bih pomisliti da mu moţda pruţa sretan završetak.“

„A ja bih ţelio udariti tvojom glavom u zid.“

„Isuse. Kako si frustriran, ni šalu više ne moţeš podnijeti.“ Dohvatio je

pivo iz hladnjaka. „Ţeliš jedno?“

Slegnuo sam ramenima. Pruţio mi je bocu.

Izašli smo na terasu i u tišini sjedili i pijuckali pivo.

Kada je kroz staklena vrata ugledao Raven, poskoĉio je i otrĉao u kuhinju.

Što to dovraga radi?

Sljedeće što znam, dovlaĉi je vani i vodi do jedne od leţaljki.

„Zaista ne mogu ostati, Wedone. Veĉeras imam puno toga za obaviti.“

„Tvoja smjena je gotova, zar ne?“

„Da, ali….“

„Popij jedno pivo s nama. Oĉito je da si imala teţak dan.“

Trofej knjiga 248

 „Stvarno?“ Razbjesnila se. „Zar si tako nezreo?“

„Ma daj. Ni ti, ni Gavin, ne prihvaćate šalu veĉeras. Morate priznati,

ĉinjenica da mu se digao dok si ga kupala je smiješna.“

„Zapravo, meni to nije smiješno. Ali znate što mi je zabavno? Ĉinjenica

da ti nosiš istu košulju Bog zna koliko dugo i da na njoj imaš mrlju od ruĉka
prije tri dana.“

Frknuo sam. Nisam se mogao suzdrţati od smijeha.

„U redu. Tako ćemo?“ upitao je. „Mogu to podnijeti.“

Raven je razvukla osmijeh.

Weldon je pokazao na njeno lice. „Vidim li ja to da te ovo zabavlja? Znaĉi

li to da ćeš ostati na pivu?“

Iznenadilo me kada je pristala.

„U redu. Samo jedno.“

Weldon je nestao u kuhinju da uzme pivo, ostavivši nas na trenutak same.

U daljini je zavijao pas. Raven i ja okrenuli samo se jedno prema drugom i
podijelili oklijevajući osmijeh, ali nijedno od nas nije progovorilo.

Toliko toga sam ţelio reći, ispriĉati se što sam rekao Paige o nama, a da je
nisam upozorio. Ali Raven je imala dugaĉak dan i mislio sam kako sada nije
pravo vrijeme da se ponovno pozabavimo tom temom.

Weldon se vratio, pruţivši joj pivo prije nego se opustio u svom mjestu.
„Ahhh. Nije li ovo dobro? Baš kao u stara vremena, zar ne?“

Graknula je. „Ne baš. Nisam baš bila dobrodošla na ovakva druţenja na
terasi u stara vremena, ako se sjećaš. I ako se dobro sjećam, bio si bijedan kreten
koji u to vrijeme nije nimalo liĉio Isusu. Dakle, tako je to bilo.“

Trofej knjiga 249

 Namignula je.

Ugrizao sam se za usnu, nesiguran u to hoću li se nasmijati ili uzrujati

zbog podsjećanja na stanje kako su stvari nekada stajale ovdje.

„Iako…“ dodala je. „Moram reći, kad je bilo potrebno, znao si biti lijep
šupljoglavac.“

Weldon je pokazao mišiće. „Priliĉno sam divlji.“

Raven je otpila još malo piva i podignula bocu. „Usput, Weldone, ĉujem
da Isus Krist Superstar svira u Kravisu Centru. Ţeliš ići?“

„Jesi li ozbiljna?“

„Ne.“

„Jao, ĉovjeĉe. Sad sam tako uzbuĊen.“

„Poznat mi je osjećaj.“ Podbadala je.

Ostao sam tih, uţivajući u opuštenoj atmosferi. Tako jebeno potrebnoj.

„Usput,“ Weldon je rekao. „Ne misliš li da bi majci cijela ova situacija

upravo sada bila smiješna? Tata gore sa dignutim u gaćama, a nas troje
preuzimamo kuću?“

Odjednom se nebo otvorilo i kiša je poĉela pljuštati.

Raven je podignula pogled i ispruţila dlan kako bi uhvatila malo vode.

„Gle, evo ti tvog odgovora.“

Trofej knjiga 250

 XXX

Kako se pribliţavao datum mog odlaska, ustanovio sam da ne mogu

prestati razmišljati o Raven. Preostalo mi je još samo nekoliko dana, a u meni je
rastao osjećaj hitnosti kojeg se nisam mogao otresti.

Ne postajem mlaĊi. Ţelio sam obitelj. Spreman sam skrasiti se. Nisam
ţelio prolaziti nikakvim dugotrajnim sumnjama prije nego se to dogodi. Ovih
zadnjih nekoliko dana bili su moja jedina prilika da istraţim sva neodgovorena
pitanja i napravim taj kraj koji mi je trebao kako bih nastavio sa svojim
ţivotom, vjenĉao se s Paige i prestao gledati unatrag.

Ovdje se radilo o tome da nastavim s Paige, a ne da gledam unatrag sa

Raven. Ali nekako, izgledalo je da je potonje nuţno za pomicanje naprijed.

Moram razgovarati s njom.

Znao sam da joj je danas slobodan dan. Proveo sam cijelo jutro s ocem i
sada je drijemao.

Trebajući razbistriti glavu, odluĉio sam se provozati i nekako sam završio

preko mosta u West Palm Beachu.

Iz zabave, odluĉio sam provjeriti stari improvizacijski klub. Na moju

nesreću, sve je bilo obloţeno daskama. Znak je još uvijek bio tamo. Iz nekog
razloga, to što sam vidio da je natpis izgledao neoštećeno na zgradi prekrivenoj
daskama, jako me rastuţilo. Tu sam imao toliko lijepih uspomena.

Bio je tmuran, kišan dan za šetnju. Sjedio sam na praznom parkiralištu i

imao osjećaj deja vu. Kako je deset godina munjevito prošlo? Toliko toga se
promijenilo. Toliko ljudi je otišlo.

Trofej knjiga 251

 Evo ga opet – taj osjećaj hitnosti u mojim prsima. Nisam sasvim razumio
što mi je pokušavao reći, ali sumnjao sam da ima nekakve veze s Raven i
završavanjem svega prije nego li se vratim u London.

Paige i ja planirali smo preskoĉiti veliko vjenĉanje i odletjeti na Fidţi

kako bi se vjenĉali. Znao sam da ţeli da se to dogodi što prije. Koliko sam znao,
sljedeći put kad se vratim ovdje, bit ću oţenjen muškarac. A ako postoje bilo
kakva pitanja o mojim osjećajima prema drugoj ţeni, moram ih riješiti prije
vjenĉanja.

Na pamet mi je palo bratovo inzistiranje da još jednom razgovaram s

Raven. Weldon u pravilu nije bio baš najmudrija osoba, ali ono što je rekao
doista se uhvatilo.

Vozio sam se još neko vrijeme i na kraju završio pored studija za jiu-jitsu.
Sjetio sam se kako mi je rekla da kad je slobodna tamo drţi teĉaj. Nisam imao
pojma kada je njen sat, ali ipak sam se zaustavio na parkiralištu. Ako vidim da je
tamo, neću je prekidati ili bilo što drugo – samo ću gledati.

Cijeli prednji dio studija bio je u staklu, tako da sam mogao vidjeti unutra.
Srce mi je poskoĉilo pri pogledu na Raven u njenoj crnoj uniformi. Ovdje je
oduvijek bila u svom elementu i bilo je nešto stvarno moćno svjedoĉiti tome
kako ih ona vodi. Prešla je dugaĉak put. Gledao sam je kako koraĉa dok je
govorila pred redom tinejdţera odjevenih u bijela kimona.

Moje srce bilo je spremno eksplodirati u prsima. Ali morao sam te

osjećaje vidjeti onakvima kakvi jesu, zar ne? Neobjašnjiva zaljubljenost. Jesam
li jednom zaista istinski volio ovu djevojku? Mislim da jesam. Ali nakon svih
ovih godina i naĉina na koji se sve završilo, sada to nisam osjećao. Ne bih ni
mogao. Znate kako kaţu, kada ĉovjek izgubi neki ud, ponekad ga i dalje moţe
osjetiti iako ga više nema? To isto se dogaĊa i sa slomljenim srcem.

Trofej knjiga 252

 Još uvijek u svom srcu ponekad moţete osjetiti ljubav koju ste osjećali
prema nekome, ĉak i nakon što ga je ta osoba slomila.

Stalno sam si govorio da odem, ali nisam je mogao prestati gledati. Sada
je bila na tlu, drţeći nekoga dok je opisivala svoju tehniku.

Kad je nastava završila, uĉenici su se razišli, a Raven je nestala iza pulta.

Nekoliko minuta kasnije, još uvijek sam stajao vani. Sada je bila sama.

Trebao bih otići.

Unatoĉ preporuci svog mozga, otvorio sam vrata studija. Kada sam ušao,
oglasilo se zvono.

Raven je podignula pogled sa svojih papira, ĉineći se zaprepaštenom što

me vidi.

Gurnuo sam ruke u dţepove. „Hej.“

„Bok. Uh… što radiš ovdje?“

„Bi li povjerovala kada bih rekao da sam se sluĉajno našao u susjedstvu?“

Nervozno je oblizala usne. „Vjerojatno ne.“

„Dobro. Onda te neću zamarati tim sranjem.“

„Ozbiljno, što radiš ovdje?“

„Ne znam.“ Napravio sam nekoliko koraka prema njoj. „Htio sam si
razbistriti glavu, pa sam se provozao i završio u starom improvizacijskom klubu.
Vidio sam da je sav u daskama.“

Suosjećajno je klimnula.

„Nisam planirao doći ovdje, ali prolazio sam ovuda na putu prema kući.
Tako da sam zastao i zavirio unutra i gle, tu si. Onda više nisam mogao
odmaknuti pogled – pa sam neko vrijeme ostao promatrati nastavu.“

Trofej knjiga 253

 „Ne mogu vjerovati da te nisam primijetila.“

„Pa, bila si zauzeta.“

„Gledao si cijeli teĉaj?“

„Dobar dio toga. Nevjerojatna si kao i uvijek.“

Na ĉelu joj je zablistao lagani sloj znoja, iz nekog razloga to me podsjetilo

kako smo bili znojni u mom krevetu nakon što smo prvi put imali spolni odnos.
Nisam si mogao pomoći, a da mi misli ne odlutaju.

„Da ne znam bolje, pomislio bih da si me izbjegavala proteklih nekoliko

dana.“ Nasmiješio sam se. „Moţda je to moja mašta, ali…“

„Jesam.“ Priznala je.

„Znam.“ Prošao je trenutak šutnje. „Evo u ĉemu je stvar. Za nekoliko

dana odlazim. Postoje neka pitanja i osjećaji kojih se izgleda ne mogu riješiti.
Mislio sam da su mrtvi. Ali nisu. Vraćam se u Englesku i ţenim se. Tako da se
ne moraš brinuti, ništa ne insinuiram govoreći ovo. Jednostavno osjećam da
moramo razgovarati prije nego što odem. To je sve.“

Izgledala je kao da je na rubu suza, pa sam se upitao koji dio ovoga što
sam upravo rekao je uzrok tome. Zar je to što je u mojoj blizini toliko uzrujava?

„Moţemo li moţda otići negdje nešto pojesti?“ Predloţio sam. „Nakon

toga, vratit ću te ovdje po automobil.”

„Zapravo, došla sam pješice. Stara navika. I sviĊa mi se vjeţbati.“

„Ah, u redu. Pa, mogu te odvesti kući nakon što završimo.“

Razmislila je na trenutak prije nego je klimnula glavom. „Samo da

uzmem svoje stvari.“

Trofej knjiga 254

 Kada se vratila, slijedila me vani. Otvorio sam joj suvozaĉka vrata i ušao s
druge strane. Imati je u svom automobilu ovako, samo nas dvoje, ĉinilo se
nestvarnim.

„Neko posebno mjesto na koje bi ţeljela otići?“ pitao sam.

„Pa, Stea' n Shake je još uvijek tu. Sjećam se koliko ti se nekada sviĊao.“

„Napokon nešto što je još uvijek ovdje. Ţeliš tamo?“

„Naravno.“ Nasmiješila se.

Na kraju samo završili u restoranu, naruĉili smo steakburger i pomfrit.

Zatim smo naruĉili i shakeove.

Sjeli smo u automobil i neko vrijeme pili u tišini. Nisam ţelio upaliti
automobil, jer još uvijek nisam maknuo taj teret s prsa i nisam bio siguran kamo
da odem.

Dok je zurila kroz prozor udaljen od mene, moje oĉi zadrţale su se na

njoj. Još uvijek sam bio zaslijepljen njenom ljepotom. Nisam mogao poreći
fiziĉku privlaĉnost. Bila je neporeciva i opipljiva. Sumnjam da će moje tijelo
ikada prestati reagirati na nju. Sjećanje na to kakav je osjećaj biti u njoj, bilo je
previše stvarno. Sjećanje na njezinu ranjivost, naĉin na koji mi se dala… bilo je
previše stvarno.

Raven se vrpoljila još uvijek ne ţeleći pogledati prema meni.

„Zašto si tako nervozna zbog mene?“ pitao sam.

Okrenula se prema mom pogledu „Ne znam,“ tiho je prošaptala.

„U redu je ako ţeliš da ovo jednostavno ostavimo na miru. Ali za mene…

osjećam kao da je izmeĊu nas još ostalo dosta toga nedoreĉenog. Da te nisam
ponovno vidio, moţda bih i mogao ţivjeti s tim. Ali bit ćeš u mom ţivotu zbog
mog oca. Ponovno ćemo se vidjeti i ne bih ţelio da to bude neugodno.“

Trofej knjiga 255

 Kimnula je. „Shvaćam.“

Kišne kapi zasule su prozore kada je još jedan Floridski tipiĉni pljusak
poĉeo padati u kasnim poslijepodnevnim satima.

„Mogu li te zamoliti za uslugu Raven?“

„Moţeš…“

„Hoćeš li biti iskrena sa mnom? Ako te pitam nešto, hoćeš li biti iskrena?“

Dosta dugo je bila tiha, ali napokon je klimnula.

Trofej knjiga 256

 Ţelio je da budem iskrena. Je li to uopće bilo moguće? Duboko sam
uzdahnula. Zasluţio je onoliko iskrenosti koliko sam mu mogla pruţiti, a da ga
ne povrijedim.

„Je li te… uznemiravam?“ upitao je.

Srce mi je lupalo u grudima. „Ne.“

„Izgledaš tako tuţno kad sam u blizini. Ponekad bih se mogao zakleti da
ćeš zaplakati.“

Ovaj lijepi muškarac misli da me uznemirava. Ne shvaća da ga još uvijek

toliko volim da boli.

Trofej knjiga 257

 Zbog ovoga sam ga trebala pogledati u oĉi. „Obećavam ti da me ne
uznemiravaš. Tako mnogo se kajem zbog toga kako sam postupila s tobom. Tvoj
povratak je to samo ponovno izvukao na površinu.“

„Ipak, nisi bila sretna kada sam Paige rekao za nas. Toga dana bila si jako
ljuta na mene.“

„Pa, da, u redu, to me uzrujalo. Obećao si da nećeš ništa reći. Ali

razumijem zašto si to uĉinio.“ Brzo sam dodala. „Ona je tvoja zaruĉnica. Moraš
biti iskren prema njoj. I ţao mi je što sam traţila da sakriješ istinu od nje. To
nije bilo pošteno.“

Kimnuo je glavom. „Hvala ti što razumiješ zašto sam joj rekao. Ali
osjećao sam se usrano. Ti si tako dobra prema mom ocu i toliko se trudiš. Nisam
ti ţelio stvarati pritisak. Razumijem zašto nisi htjela da sve to bude ĉudno.“

„U redu je, Gavine.“

Iako sam izbjegavala njegove oĉi, svakim centimetrom svoje duše mogla
sam osjetiti kako zuri.

Njegovo sljedeće pitanje malo me iznerviralo. „Jesi li bila zaljubljena u

nekoga?“

Poslije tebe ne. Jako dugo.

„Ne.“

„Ipak, viĊala si se s nekim.“

„Da, jesam. Ali nikada se nisam zaljubila. Moja najduţa veza trajala je
dvije godine. Njegovo ime je Ray. Radili smo zajedno u bolnici. I on je takoĊer
radio kao njegovatelj. Bilo mu je jako stalo do mene… ţelio me oţeniti. Ţeljela
sam ga voljeti, ali na kraju, nisam mogla doći do te toĉke gdje sam se mogla
vidjeti kako provodim ostatak ţivota sa njim. Tako da sam ga pustila.“

Trofej knjiga 258

 „Gdje je on sada?“

„Oţenjen s dvoje djece, zapravo.“

Ĉinilo se kao da je Gavin pustio da mu ta informacija sjedne. Emocija

koju nisam mogla prepoznati pomutila mu je lice. „U redu.“

TakoĊer sam i ja njega nešto morala pitati. Htjela sam na glas ĉuti njegov
odgovor.

„Pretpostavljam da, pošto ćeš se vjenĉati s Paige, zaljubljen si u nju?“

Bacio je pogled kroz prozor na kišu. „Volim je, da. Mislim… smiren sam.
Do nje, nisam imao osjećaj zadovoljstva sa ţenom.“

I upravo to je razlog zašto mu ne mogu reći. On je sretan. Smiren. Paige je

ta koja ga je ponovno sastavila, uĉinila da se osjeća voljeno. Ĉak i da mu kaţem
istinu, izabrao bi nju umjesto mene, a ja ne bih mogla podnijeti tu pustoš.

„Ali ljubav se razliĉito oĉituje kod razliĉitih ljudi, znaš?“ Odjednom je

dodao. „Ono što imam s njom je zrelija vrsta ljubavi. Što sam osjećao prema
tebi… bilo je drugaĉije.“

Drugačije? „Kako to?“

Zatvorio je oĉi i lagano se nasmiješio. „Bilo je… ludo. Tako jebeno ludo.
Intenzivno. I sada se pitam nije li to zbog toga što moţda… nije bilo stvarno.“

Podignula sam pogled, moje oĉi po prvi puta susrele su se s njegovima.

„Nije bilo stvarno?“

„Mislio sam da… moţda je bilo prerano. Previše toga u tako malo
vremena. Tvoji pravi osjećaji u to vrijeme dokazali su koliko sam bio zaljubljen,
zar ne? Ja sam oĉito bio jedini koji je imao tako snaţne osjećaje.

Trofej knjiga 259

 Ponekad se pitam je li to što sam s tobom doţivio bila ljubav ili nešto
drugo, poput duboke i snaţne zaslijepljenosti. Znam samo da od tada nikada
nisam osjetio nešto sliĉno.“

Sumnjao je da li me ikada istinski volio? Šutke sam se borila protiv suza.

Sama pomisao da sumnja u ovo što imamo, što misli da je to nešto drugo osim
ljubavi, izazvalo je bol u meni.

Ono što sam imala s Gavinom bila je prava, najdivnija ljubav koju sam
ikada mogla zamisliti. Sprjeĉavala me da se zaljubim u bilo koga drugoga. Ali
njegovo viĊenje ima smisla. Nisam mu dala ni jedan razlog zbog kojeg bi
povjerovao da je ono bila prava stvar.

Sjedila sam bez rijeĉi, pokušavajući zadrţati suze.

Gavin se okrenuo prema meni. „Sam sebi sam obećao da neću ići prema
ovome… ovom mjestu gdje sam ranjiv s tobom, Raven. Ali stvarno je teško sve
to drţati unutra. Stalno te ţelim pitati zašto. Znam da si mi odgovorila na to
pitanje prije mnogo godina. Jednostavno iz nekog razloga to mi nikada nije bio
dovoljno dobar odgovor.“

„Bila sam mlada i glupa. Ali molim te… nemoj nikada pomisliti da to što
smo doţivjeli nije bilo stvarno za mene. Da, ja sam sve to prekinula. Ali svaka
sekunda toga bila je stvarna, Gavine.“

Izgubila sam bitku sa svojim suzama, tako da su poĉele teći.

Izgledao je razumljivo zbunjen dok je hvatao maramicu sa središnje

konzole i pruţio mi je.

Šmrcnula sam. „Hvala ti. Ţao mi je što sam se pogubila.“

Odmahnuo je glavom dok sam puhala nos.

„Trebalo mi je jako dugo vremena…“ rekao je.

Trofej knjiga 260

 „Stvarno dugo vremena da te prebolim. Od tada sam prošao kroz mnogo
veza i besmislenih pokušaja više nego što bih volio priznati. Bez obzira što – ili
s kim – bih bio… nisam te mogao izbrisati. Tako da sam prestao pokušavati.
Krenuo sam dalje bez obzira na dugotrajne osjećaje. Još uvijek su tu, samo nisu
tako glasni.“

Obuzeo me strah kada sam osjetila kako mi je sve na vrhu jezika, spremno
da izgovorim.

„Nisam te doveo ovdje da izazovem krivnju,“ rekao je. „Samo trebam

nešto od ovoga izbaciti iz sebe. Stvarno sam dobro, Raven. Bilo je to davno.
Ţelim da znaš koliko cijenim sve to što radiš za tatu. Sve što ţelim je da ti budeš
u redu kada doĊem kući. Nakon što se oţenim s Paige…“ oklijevao je.

Nije trebao završiti reĉenicu.

Odjednom me pogodilo. Nakon što se oţenim s Paige. Ako nastavim raditi

za gospodina M, morat ću gledati njega i Paige kada budu dolazili kući u
posjetu. Imala bi sjedala u prvom redu njihovog ţivota – njihove djece. Osjećala
sam se kao da ću hiperventilirati.

Sigurno je primijetio moju paniku, jer je iznenada upalio automobil. „U

redu. Znaš što? Ovo je bilo previše. Ţao mi je. Provozati ćemo se malo.“

Gavin je krenuo i neko vrijeme vozio prema zapadu. Završili smo u

Wellingtonu, koji je bio tridesetak minuta od mjesta gdje sam ţivjela.

Vozili smo se u tišini dok mi Marni nije poslala poruku pitajući je li još
uvijek dolazim do nje veĉeras.

„Sranje.“ Rekla sam.

Gavin je spustio pogled prema telefonu u mojim rukama. „Što?“

„Zaboravila sam da kod Marni veĉeras imam pripreme kuhanja. Rekla

sam joj da ću navratiti.“

Trofej knjiga 261

 „Stvarno? Bilo bi sjajno vidjeti Marni. Bi li ti smetalo da odem s tobom i
pozdravim se? Mogu te odvesti tamo i otići odmah nakon toga. Neću ostati.“

Što bih trebala reći? Ne? „Naravno. Sigurna sam da bi i ona tebe voljela
vidjeti.“

„Sjajno.“ Nasmiješio se. „Trebali bi donijeti nešto, zar ne? Bilo bi ruţno
da se pojavimo praznih ruku.“

„Da. Nisam o tome razmišljala.“

„Mogli bi svratiti do trgovine?“

„U redu.“ Nasmiješila sam se.

Gavin se okrenuo i krenuo natrag prema West Palmu ne zaustavljajući se

prije nego smo na kraju stali pokraj supermarketa. Kišilo je dok smo hodali
parkiralištem.

U jednom trenutku, Gavin je sluĉajno stao na straţnju stranu moje cipele,

izazvavši da se spotaknem.

Stavio je ruke na moja ramena. „Sranje. Oprosti. Jesi dobro?“

Njegov dodir me grijao. Od uzburkanih emocija nakon našeg razgovora u

automobilu bila sam jako osjetljiva.

„Dobro sam.“ Pa, baš i ne.

Kada smo ušli unutra, pregledavali smo police traţeći nešto za ponijeti.
Cijelo vrijeme bol je zraĉila iz mojih grudi. Bilo mi je nerealno to što kupujem
zajedno s njim. Tijekom godina propustili smo ovakve vrste svakodnevnih
stvari. Ovo. Radije bih radila ovu svakodnevnu stvar s Gavinom nego bilo što
drugo, bilo gdje na svijetu. Jer to nikada nije mjesto. To je uvijek osoba.

Trofej knjiga 262

 Nadala sam se da je Paige svjesna koliko je sretna što će provesti ţivot s
Gavinom, raditi te jednostavne stvari s ovim divnim muškarcem, spavati noću
pored njega i ĉuti ga kako joj govori da je voli.

U jednom trenutku, izgovorila sam se odlaskom do toaleta pokušavajući

se pribrati.

Pet minuta kasnije, kada sam mu se pridruţila, zaustavili smo se na jednoj

od onih masivnih boca vina koje je Gavin volio. Na putu do blagajne uhvatila
sam se kako sve sporije guram kolica, ne ţeleći da ovo završi. Kada bude
gotovo, bit će samo na korak od odlaska.

U redu za naplatu, Gavin je ljubazno razgovarao s blagajnicom. Jedva da

sam ĉula i rijeĉ toga što su izgovorili dok sam zurila u prekrasne crte njegovog
lica, utiskujući u svoje sjećanje ove posljednje trenutke s njim, pitajući se je li
ovo posljednji put što ćemo ikada biti zajedno.

Kada smo se vratili do automobila, okrenuo se prema meni. „Jesi dobro?“

„Jesam.“ Prisilila sam se osmjehnuti.

Prouĉavao mi je lice nekoliko trenutaka. Znala sam da moţe vidjeti kako

laţem.

Upalio je motor i uputili smo se prema Marninoj kući.

Dok mu je paţnja bila usmjerena na put, poslala sam poruku svojoj

prijateljici.

Raven: Duga priča, ali Gavin dolazi sa mnom. Ţeli se samo pozdraviti
s tobom.

Marni: ????!!!!!!

Trofej knjiga 263

 Raven: Nije ništa takvoga. Razgovarali smo i rekla sam mu da
dolazim do tebe. Ţeli te pozdraviti. To je sve.

Marni: !!!!!!!

Drhtala sam dok smo se zaustavljali pokraj Marnine kuće. Zbog svega
ovoga bilo mi je nelagodno, iako, mogla sam razumjeti Gavinovu ţelju da je
vidi. Tog ljeta postali su dosta dobri prijatelji, pa je to što sam ga ostavila isto
tako znaĉilo i kraj prijateljstvu koje su razvili.

Marni je otvorila vrata prije nego smo uopće imali priliku izaći iz
automobila.

„O moj Boţe. Rich Boy!“ Dojurila je do nas i zagrlila Gavina. „Tako je

dobro vidjeti te.“

„Sveto sranje. Nisam oĉekivala da ću se raspasti,“ rekla je, brišući oĉi.

Gavin se povukao kako bi je pogledao u lice, a zatim je ponovno zagrlio.

„Toliko sam ti nedostajao?“

Ponovno je obrisala oĉi. „Pretpostavljam da jesi.“

„Tako je dobro vidjeti te Marni. Izgledaš potpuno isto.“

„A ti seronjo izgledaš još bolje.“

Tome smo se svi dobro nasmijali.

Kada je Marni bacila pogled prema meni, znala sam. Plakala je zbog
mene. Jer me voljela i znala je koliko mi je sve ovo teško.

„Nadam se da ćeš ostati,“ rekla mu je.

Gavin se okrenuo prema meni. „Nisam planirao.“

Trofej knjiga 264

 „Ostani,“ inzistirala je Marni. „Imamo puno hrane, a moraš upoznati i
moju kćer.“

Znala sam da traţi moje odobrenje jer sam sebe je pozvao ovamo.

„Trebao bi ostati,“ napokon sam rekla.

„Volio bih.“

„Dakle, to smo riješili,“ rekla je Marni kad je od njega uzela vino i

uhvatila me za ruke. „Posluţi se nekom cugom ili grickalicama Gav. Raven ću
ukrasti na trenutak kako bi mi pomogla unutra.“

„Jesi sigurna da ti ne treba moja pomoć?” Upitao je.

„Da. Samo se rashladi u dvorištu.“

„U redu.“

Odvukla me u kuhinju. Jenny je miješala alkohol, sok i voće u divovskoj

zdjeli za punch.

„Hej, Raven.“

„Bok Jenny.“

Marni je pogledala preko ramena kako bi se uvjerila da Gavin nije ušao za

nama. „Ţao mi je što sam onako reagirala. Samo… vidjeti te s njim nakon toliko
vremena… pogodilo me.“

A sada poĉinje pogaĊati i mene. Boţe, molim te, ne dozvoli da se upravo

sada raspadnem.

„Znam da je.“

„Stvarno dobro izgleda.“

Zakolutala sam oĉima. „Misliš da ja to ne znam.“

„Zbog toga sam tako ljuta.“

Trofej knjiga 265

 Uputila sam joj pogled upozorenja.

„Obećavam da ću biti dobra,“ rekla je.

„I bolje ti je.“

„Pusti me da odem po Juliu. Mora se probuditi ili noćas nikako neće

zaspati.“

Dok je Marni odlazila po kćer, pomogla sam Jenny da iznese van crvene
Solo šalice i druge predmete. Vani su postavili gomilu lampiona i bijelih
boţićnih lampica, koje će sigurno zapanjujuće izgledati kada padne mrak.

Gavin je stajao i razgovarao s jednim od Marninih susjeda. U jednoj ruci

imao je pivo, a u drugoj mali tanjurić sa smotanom salvetom.

Kada me vidio, usna mu se izvila u osmijeh. To me na neki naĉin

podsjetilo kako bi mu se lice osvijetlilo svaki put kada bi me vidio. Ispriĉao se i
prišao mi.

„Mogu li ti pripremiti neko piće?“ upitao je.

Ispruţila sam ruku. „Ne. Dobra sam za sada.“

Nagnuo se i progovorio direktno u moje uho. „Jesi li stvarno u redu s tim

što sam ovdje?“

Preplavila me ţelje. „Stvarno jesam, da.“

„U redu. Samo provjeravam.“

Na kraju sam mu dozvolila da mi zagrabi ĉašu tog zaĉinjenog punĉa,

samo da prijeĊemo preko toga.

Gavin i ja razgovarali smo sljedećih nekoliko minuta. Ispriĉao mi je nešto

više o tome kako je došlo do toga da osnuje svoju tvrtku. To je nekako dovelo
da razgovora o ulaganjima. Dao mi je dobre savjete u vezi mog mirovinskog
fonda.

Trofej knjiga 266

 TakoĊer sam spomenula kako ţelim prodati maminu kuću i useliti se u
stan. Jedino zbog ĉega sam oklijevala je sentimentalna vezanost za kuću.
Predloţio mi je da ju iznajmim i na taj naĉin ostvarim profit, što je definitivno
nešto što bih mogla uzeti u obzir.

Tada se naša paţnja usmjerila na Marni koja je ušla u dvorište drţeći bebu
Juliju, snenih oĉiju dok je cucla svoju šaku.

„Pogledaj tko se probudio.“ Gugutala sam.

Marni je dovela svoju kćer ravno k nama. „Gavine, ovo je moja

djevojĉica, Julia.“

Pruţio mi je svoje pivo i uzeo Juliju u naruĉje. Gledati ga kako je drţi bilo
je jednako lijepo i bolno. Rekla bih da su mi jajnici eksplodirali, ali bilo je više
da su se smeţurali i osušili. Gavin će jednog dana biti divan otac.

Kad se nagnuo i poljubio Juliju u ĉelo, desila se eksplozija.

„Tako si dobar s njom, Gav,“ rekla je Marni. „Ona obiĉno plaĉe kada je
drţi neznanac.“

To kao da je bio znak, Julija je poĉela plakati.

„Pa, pretpostavljam da je moje vrijeme isteklo,“ Gavin se našalio, dok ju

je vraćao.

Marni je odvela bebu da pozdrave i ostale goste, još jednom ostavljajući

me samu s Gavinom.

„Osjećaš li se spremnim vratiti u London?“ Pitala sam.

Slegnuo je ramenima. „I da i ne. Definitivno je da se osjećam kao da

ovdje ostavljam dio sebe. Ne sviĊa mi se ideja da sam tako daleko od oca. I moj
brat je u neredu. Osjećam se kao da bih trebao još jednog sebe – jedan da vodi
svoju tvrtku i drugi da bude ovdje za svoju obitelj.“

Trofej knjiga 267

 „Shvaćam. Ipak jedan dio tebe sigurno jedva ĉeka povratak u svoju
rutinu?”

„Imam toliko posla. Toliko da jedva imam priliku disati. Što se toga tiĉe,
ovo je bila lijepa pauza.“

„Znam da si oduvijek volio London. Tako da mi nije bilo neko

iznenaĊenje kada sam ĉula da si se preselio tamo.“

„Ţivim u skladištu, ravno na Temzi. Prelijepo je. Ti bi to voljela.“

To je malo zaboljelo. „Kladim se da bih.“ Udahnula sam. „Ţivi li Paige s

tobom?“

„Još se nije sluţbeno uselila, ali većinu noći ostaje tamo. Radim po cijele
dane, ali pokušavam barem nedjelju imati slobodnu. Tamo gdje ţivimo nikada
ne nedostaje neĉega što bih mogao napraviti – stvari za vidjeti, muzeji…
prekrasna arhitektura.“

„Znao si govoriti da voliš što je tamo tako suprotno od ovoga u Palm

Beachu.“

„Da. To je još uvijek istina. Ali znaš, sada kad sam tako dugo izbivao s
Floride, ovo mi nedostaje. Sada više cijenim ovu ljepotu.“ Otpio je gutljaj piva.
„Vidiš li ti sebe kako ostaješ zauvijek ovdje? Mislim, osim tvog posla s mojim
ocem?“

„Mislim da bih i bez poslovne situacije vjerojatno još uvijek bila ovdje.
Ovdje se osjećam bliţe svojoj majci. A i Marni je tu. Ona je obitelj, znaš to?“

„Oh, znam. Drago mi je da ste ostale bliske prijateljice. Vaţno je da imaš

nekoga tko će ti ĉuvati leĊa bez obzira na sve. Ona je uvijek bila ta osoba za
tebe.“

Trofej knjiga 268

 „Da. Slaţem se.“ Pogledala sam prema njoj i nasmiješila se. „Nadam se
da ćete ti i tvoj brat moći popraviti svoj odnos. On nije tako loš. Samo mu je
potrebna pomoć.“

„Isto tako, on sam sebi treba ţeljeti pomoći.“

„Znam.“

„Volio bih da se nije odluĉio preseliti tako daleko, iako je djelomiĉno to

bilo namjerno.“

„Ĉini se da Kalifornija odgovara njegovom naĉinu ţivota.“

„Da. Pogoduje tome da si skitnica na plaţi.“ Zakolutao je oĉima i nacerio

se. „Inaĉe, jako te cijeni. Ostavila si priliĉan dojam na njega za vrijeme vašeg
spoja.“

„To nije bio spoj.“

„Znam. Šalim se. Uostalom, bilo bi malo previše da su i moj otac i brat
zaljubljeni u tebe.“ Namignuo je.

Osjetivši kako mi se obrazi rumene, spustila sam pogled na svoj telefon.

„Trebaš li se vratiti?“

„Ne. Ne, osim ako ti ne ţeliš kući.“

Marni je prišla iza nas i rekla. „Bolje vam je da ne odlazite. Upravo ćemo
zapaliti vatru. Gavine, moţeš li mi pomoći?“

„Naravno.“

Pomogao je Marni odnijeti drva do kamina.

Kad je sve bilo spremno, svi smo se okupili oko malog kontroliranog
plamena.

Trofej knjiga 269

 Gavin je sjedio preko puta mene i, s vremena na vrijeme, uhvatila bih
kako me gleda kroz plamen.

To je u meni zapalilo vatru.

Trofej knjiga 270

 Podigao sam pogled prema noćnom nebu, iako sam znao da me uhvatila
kako buljim u nju. Bio je ovo emocionalno iscrpljujući dan. Sve što sam sada
stvarno ţelio napraviti bilo je potajno je promatrati. Raven je bilo lako za
gledati. Sve ostalo bilo je borba; proĉitati je, shvatiti što ona zapravo misli.

Nešto je nedostajalo – i nije vezano samo za ono što se dogodilo meĊu

nama. Imam dojam da postoji još nešto u vezi njenog ţivota što je zanemarila
reći. To naslućujem od naše prve veĉeri otkako sam ovdje. Djelovala je više
zaštitniĉki i drţala se drugaĉije. Pokušavao sam to shvatiti, ali bezuspješno.

Veĉeras me pitala jesam li spreman na povratak u London. Iako je dio

mene ţelio pobjeći natrag u svoj uobiĉajeni ţivot, taj bi dio hitnosti i
nedovršenog posla ostao.

Postalo je kasno, a i vrijeme je znatno zahladilo. Prišao sam svom

iznajmljenom automobilu i zgrabio kapuljaĉu iz prtljaţnika.

Trofej knjiga 271

 Kad sam se vratio, pruţio sam joj je. „Evo. Izgledaš kao da ti je hladno.“

„Hvala.“ Odgovorila je dok ju je oblaĉila i potezala zatvaraĉ.

Ubrzo nakon toga, Marnini gosti poĉeli su odlaziti.

„I mi bi vjerojatno trebali krenuti,“ rekla je Raven, kratko iza toga. „Ostali

smo zadnji.“

Nisam htio otići. Zapravo, nisam je ţelio napustiti. Znao sam da je veĉeras
ta veĉer. A ja još uvijek nisam došao do sreĊivanja stvari koje sam trebao.

Unatoĉ svojoj nevoljkosti, ustao sam. „Naravno. Da. Trebali bi ići.“

Dok smo se spremali za odlazak, Marni je prišla i zagrlila me. „Rich Boy,
bilo je lijepo vidjeti te. Drago mi je što si odluĉio doći.“

„Svakako ću se pozvati ponovno kada sljedeći put budem u gradu.“

„Ovdje si uvijek dobrodošao. Uvijek.“

„To mi znaĉi jako puno. Kao i to što sam upoznao Julie.“

Raven je zagrlila Marni prije nego smo zajedno krenuli prema mom
automobilu.

Kratka voţnja do njene kuće bila je u tišini, ali intenzitet koji se zadrţao
oko nas cijeli dan, ostao je.

Kad sam se zaustavio pokraj njene kuće, izašao sam kako bih je otpratio
do vrata.

„Tvoja kuća izgleda isto,“ rekao sam.

„Da. Zapravo nisam ništa napravila.“

Pogledao sam još malo oko sebe. „Kao da sam juĉer bio ovdje.“

Toĉnije, podsjetilo me na noć kada je prekinula sa mnom, kada sam se

osjećao kao da je moj svijet gotov.

Trofej knjiga 272

 Raven je šuteći zurila u mene, iako su mi njene oĉi govorile da nešto ţeli
reći.

Prvi sam progovorio. „Unatoĉ svemu što se dogodilo izmeĊu nas, uvijek
sam ti ţelio samo najbolje. Nadam se da ćeš pronaći svoju sreću.“ Zastao sam
dugo prije nego sam napokon izgovorio. „Vidimo se sutra u kući.“

Baš kad sam se okrenuo da se vratim prema svom automobilu, zaustavila

me.

„Ĉekaj.“

Srce mi je ubrzalo, misleći kako bi mogla reći nešto uvjerljivo. Umjesto

toga, otkopĉala je majicu, skinula je i pruţila mi je. Kad sam je uzeo, ruke su
nam se dodirnule. I dalje je izgledala tako… tuţno.

Naglo sam joj prebacio majicu preko ramena prije nego sam iskoristio
rukave i povukao u zagrljaj. Jednostavno sam osjećao da joj to treba. Ili je
moţda meni to trebalo.

„Zadrţi kapuljaĉu.“

Zabila je glavu u moja prsa. Bila je toliko niţa od mene da joj se glava
naslonila toĉno preko mog srce. Znao sam da moţe osjetiti kako mi srce brzo
kuca.

Tada je poĉela plakati.

Koji kurac se dogaĎa?

Pomaknuo sam se kako bih joj mogao vidjeti lice. „Pogledaj me. Pogledaj
u moje oĉi.“ Kada je to napokon uradila, rekao sam. „Nije me briga koliko
vremena je prošlo. Nije me briga što se dogodilo u našim ţivotima… ja sam još
uvijek ja. To sam ja, Raven. Moţeš mi reći bilo što. Reci mi zašto plaĉeš. Reci
mi zašto si tuţna. Molim te.“

Trofej knjiga 273

 Ruke sam omotao oko njenog lica i palĉevima joj obrisao suze. Nije
prestajala. Naslonio sam ĉelo na njeno i slušao zvukove njenih drhtavih
uzdisaja.

Znao sam da je ovo totalno neprimjereno. Ali mene su trenutno

kontrolirale moje emocije; moja potreba da je utješim odgurnula je sve drugo.

Svaki put kada bi izdahnula, ja bi udahnuo, kušajući njen dah. To je bilo

jedino što sam si dozvolio, a opet bilo je sve.

Kad sam na trenutak zatvorio oĉi, osjetio sam njene usne na svojima.
Šokiran tim dodirom, povukao sam se.

Raven je izgledala kao da je upravo izašla iz transa. „O moj Boţe. Ja… ne

znam što me spopalo. Ţao mi je.“

„U redu je.“

Nije kao da ja nisam ţelio nju poljubiti – ţelio sam to više od svega. Ali
znao sam da je to pogrešno.

Jurnula je prema vratima. „Ne. Ne, nije. Poljubila sam te. To nije u redu.
To tako nije u redu. Ja… ja moram ići.“

„Raven, ne odlazi.“

Bila je izbezumljena. „Moram ići,“ ponovila je prije nego je okrenula

kljuĉ i ušla u kuću. Zalupila je vrata za sobom.

Iako ja nisam bio taj koji je zapoĉeo poljubac, osjećao sam krivicu. Ţelio
sam to. Vraški sam ţelio kušati njene usne cijelu noć. Nije li to kao da ţeliš
prevariti, jednako loše kao i sama prevara? Paige je zasluţila bolje od muškarca
koji je još uvijek bio zaluĊen nekom drugom.

Jebote. Koliko god da sam pokušavao poreći, to je bila jedina istina.

Trofej knjiga 274

 Moram ovo nekako preboljeti. Preboljeti nju. Nikada ne bih mogao
vjerovati nekome tko me tako lako napustio, podsjetio sam se. Ponovila bi to
opet, a drugi put ne bih preţivio. Stalo mi je do nje – uvijek mi bude – ali ona je
opasna. Moram se udaljiti.

Raven je bila poput droge. Bio sam dobro sve dok si nisam dozvolio
ponovo je okusiti. Sada osjećam da više nemam kontrolu. Jedini naĉin da je se
uistinu riješim, bio bi da prekinem sve bez upozorenja, prereţem emotivne veze
i pustim je.

Pusti. Je.

Trofej knjiga 275

 Sjedila sam sklupĉana na svom krevetu dok je po prozoru lupala veĉernja
kiša.

O ĉemu li sam samo razmišljala?

Poljubila sam ga.

Ĉvršće zatvorivši oĉi, najeţila sam se.

Kako sam izgubila kontrolu? Izgleda da se samo tako dogodilo. Kada je

spustio svoje lice tako blizu mog, potreba da ga još jednom po posljednji put
okusim bila je nepodnošljiva. Udah njegovog mirisa prenio me u drugo vrijeme,
u drugi svijet - onaj u kojem nije bilo posljedica.

Glupo.

Glupo.

Trofej knjiga 276

 Glupo.

Odmaknuo se od mene prije nego se bilo što doista moglo dogoditi.

Moj Gavin me odgurnuo.

Ako to nije bio pokazatelj onoga što mu je u srcu, nisam znala što bi bilo.

Tako se sramim.

Sutra se ne mogu suoĉiti s njim. Uzeti ću bolovanje dokle god je tu. Kada
ode, vratiti ću se na posao. Mrzim što ću to napraviti gospodinu M, ali zbog
svog vlastitog razuma, moram se odmaknuti. Nikada nisam uzimala bolovanje –
baš kao što me majka nauĉila. Ovo sam sigurno zasluţila.

Podignula sam majĉinu fotografiju sa svog noćnog ormarića. Snimljena je

otprilike u vrijeme kada je dobila dijagnozu. Zaista smo bile kao dvojnice s
našom tamnom kosom, svijetlom koţom i svijetlim oĉima. Toliko puta poţeljela
sam da je mogu pitati za savjet, ali nikad toliko kao veĉeras. Htjela sam da mi
kaţe što da napravim, kako da natjeram ovu bol da nestane, kako da zaboravim
Gavina. Pretpostavljam da gdje god da je sad, zna za ţrtvu koju sam podnijela za
nju. Nadala sam se da razumije, da kada bih se mogla vratiti, ponovno bih
uradila isto to.

Stresao me jak udarac na vratima.

Netko je ovdje.

Tres. Tres. Tres.

Puls mi se ubrzao pri pomisli da je tGavin. Kako je brzo nada ispunila

moje izdajniĉko srce. Je li se vratio po mene?

Tres. Tres. Tres.

Otrĉala sam do ulaznih vrata i zaustavila se nekoliko metara ispred. „Tko

je?“

Trofej knjiga 277

 „Marni je. Pusti me unutra.“

Razoĉarano sam otvorila vrata. „Koji vrag?“

„Dugo ti je trebalo.“ Projurila je pored mene, izgledajući poput pokislog

miša.

„Jedan je sat ujutro! Jesi poludjela?“

„Da. Jesam. A reći ću ti i zašto.“ Ostala je bez daha. „Morala sam dojuriti
ovamo. Vrtjela sam se i bacakala noćas po krevetu i nisam više mogla to
podnijeti. U poĉetku nisam shvaćala zašto. A onda me pogodilo. Rekla sam
sebi…. 'Marni, moraš nešto poduzeti. Ne moţeš samo sjediti i dozvoliti svojoj
najboljoj prijateljici da napravi najveću grešku u svom ţivotu. Ona je uplašena.
A ti bi joj trebala staviti jebeni smisao u glavu. Jer ona će na kraju dozvoliti
ljubavi svog ţivota da odleti natrag u Englesku i oţeni se nekom drugom.' Samo
preko mene mrtve!“

„Poljubila sam ga, Marni.“

Raširila je oĉi „Jesi?“

„Jesam. I znaš što se dogodilo?“

„Što?“

„Odmaknuo se tako brzo da mi se zavrtjelo u glavi. On me više ne voli.

Voli nju. To je bio dokaz.“

Marni je prekriţila ruke. „Ne vjerujem u to. Odmaknuo se od tebe jer se

ne ţeli ponovno vezati za tebe samo da bi ga još gore povrijedila. I vjerojatno je
bio u strahu da bi vaš poljubac mogao dovesti do još neĉega. On je dobar tip. Ne
ţeli prevariti Paige. Ne ţeli se prepustiti svojim osjećajima prema tebi ako to
znaĉi da će izdati nekog drugog. Ali on te voli. Dok smo sjedili uz vatru, cijelo
vrijeme sam ga promatrala kako te gleda.

Trofej knjiga 278

 Toliko je zaljubljen u tebe, Raven i jebeno mrzi sebe zbog toga. Zato što
misli da te ne bi trebao voljeti. On ne zna istinu. Misli da je zaljubljen u nekoga
tko ga je odbacio. Moraš mu reći.“

Duša mi je vrištala da poslušam njen savjet. Ali strah je bio kuja – veća
kuja nego što je moja ranjiva duša ikada mogla biti.

„Što ako mu kaţem i svejedno ga izgubim?“

„Kako ne shvaćaš? U svakom sluĉaju bi ga izgubila, dušo. Ako on

odabere nju, ti ćeš izgubiti njega. Ako mu ne kaţeš, opet ga gubiš. Jedini naĉin
kojim imaš šansu biti s njim je da mu kaţeš istinu.“ Još uvijek hvatajući dah,
uhvatila se za prsa. „Kad odlazi?“

„Prekosutra.“

„Evo što ćeš. Uzmi slobodan dan. Uzmi sutra. Zatim dobro zaviri u svoje
srce i zapitaj se bi li mogla ţivjeti sama sa sobom ako mu dozvoliš da ode. Ja
znam da ja ne bih mogla ţivjeti sama sa sobom da nisam došla usred noći po
ovoj kiši, preklinjući te da ne radiš tu grešku. Ali u konaĉnici, to je tvoja
odluka.“

Duboko sam udahnula. „U redu. Obećavam da ću sutra uzeti slobodno i

da ću razmisliti o tome.“

Trofej knjiga 279

 Dobro si postupio. To sam neprestano govorio sam sebi.

Zašto onda imam osjećaj da sam jebeno pogriješio i povrijedio Raven kad
sam se odmaknuo? Sve to bila je moja greška. Ja sam onaj koji se toliko
pribliţio. A onda sam odjebao.

Paige.

Što sam učinio?

Moj um radio je vrteški.

Nisi ništa napravio.

Zaustavio si to.

Sve je u redu.

Tada bi se prebacilo na: Kako si mogao?

Trofej knjiga 280

 Povratkom kući zaustavio sam se kod prodavaonice pića. Sve što smo kod
kuće imali bilo je vino, a ja sam trebao nešto jebeno jaĉe od toga. Izabrao sam
bocu najbolje votke i odvezao se ravno kući.

Trebao sam utopiti tugu, toliko se napiti da mi ništa od toga ne bude

vaţno. Inaĉe bih cijelu noć proveo budan analizirajući, a stvarnost je bila da je to
pogreška.

Obuzeli su me stari osjećaji.

Ništa se nije dogodilo.

Ništa se nije dogodilo.

Ali ja sam je ţelio. To nisam mogao poreći. Zar to nije bilo dovoljno loše?

Sutra ću sve jasnije vidjeti, kad se vratim pameti. Ali veĉeras trebam malu
pomoć.

Za svoju saţaljivu zabavu izabrao sam dio kod bazena. Bilo je mraĉno,
osim svjetla koje je osvjetljavalo vodu. Lagani noćni vjetar njihao je palme oko
mene.

Kad sam spustio pogled na telefon, vidio sam da mi je promaknula poruka

koju mi je Paige ranije poslala.

Paige: Upravo krećem u krevet. Samo sam ti htjela reći da

mislim na tebe. Volim te i ne mogu dočekati da se vratiš kući. Sad već
brojim sate!

Otpivši dobar gutljaj ravno iz boce, pogledao sam prema noćnom nebu.
Grlo mi je gorjelo dok je votka silazila niz moje grlo.

Nešto kasnije Weldon se pojavio u sjeni, dolazeći iz kućice pokraj bazena.

Sad znam zašto ga većinu vremena nisam mogao pronaći. Sakrivao se tamo.

Trofej knjiga 281

 „Pa, gle, gle… gomilaš dobre stvari, brate? A ja sam mislio da ti imaš sve
pod kontrolom.”

Zatvorio sam bocu. „Otkaĉi. Za razliku od tebe, ovo nije svakodnevna

pojava.“

Udario me po ramenu. „Koji je kurac ušao u tebe veĉeras?“

Dah mu je bio proţet mirisom alkohola.

Izgleda da smo pijan i pijaniji.

Imao sam dojam da je Weldon ostao bez cuge ovako kasno. Ovako
pijanog ga nisam vidio otkako je stigao. Mislio sam da je zapoĉeo s kretanjem
na bolje. Pretpostavljam da sam pogriješio.

„Namjeravao sam ti reći. Razmišljam o tome da još neko vrijeme ostanem

na Floridi.“

„Što? Zašto?“

„Još nemam nikakav razlog zbog kojeg bih otišao.“

Nema šanse da moj brat ostane ovdje gdje ga ne mogu imati na oku kad se
vratim u London. Nisam ga ţelio ni pored oca – a ni Raven, što se toga tiĉe –
dok je u ovakvom stanju. Treba se vratiti u Kaliforniju i potraţiti pomoć.
Ostanak na Floridi to bi samo odgodio.

„Nećeš ostati ovdje.“

„Oprosti?“

„Ĉuo si me. Nećeš ostati ovdje. Osoblje nije plaćeno da brine još i o tebi. I
ne ţelim voditi brigu o tome što radiš u ovoj kući.“

„Što radim ili s kim radim?“ Pogledom je palio moje oĉi. „Hajde. Misliš
da zapravo ne znam o ĉemu se ovdje radi? Ne vjeruješ mi u vezi sa Raven. Zar
stvarno misliš da bih te sjebao na taj naĉin?“

Trofej knjiga 282

 „Mislim da me ne bi sjebao da si trijezan. Ali kada si pijan nemaš nikakvu
kontrolu nad sobom.“

„Pogledaj tko mi to govori, dok sjedi tu s bocom votke. To je, ako nisi
znao, bila majĉina omiljena vrsta.“

„Ne miješaj našu majku u ovo.“

„U redu, ne ţeliš razgovarati o majci. Vratimo se onda ĉinjenici što

smatraš da mi imaš pravo reći da ne mogu ostati u svojoj kući.“

„Imam pravo. Imam punomoć, ako se sjećaš? Ja donosim odluke u vezi

našeg oca i ove kuće i ako kaţem da ne moţeš ostati, nemaš drugog izbora nego
poslušati.“

Trebao sam znati da je bolje ne pokretati tu temu. Weldon je bio ogorĉen

što je otac bez razmišljanja potpisao punomoć na mene. Iako je to u ono vrijeme
imalo najviše smisla, samo je još više uĉvrstilo Weldonovo uvjerenje da me otac
uvijek favorizirao. Pretjerao sam sada to iznoseći.

„Sada mi prijetiš? Misliš da si tako jebeno pametan. Nemaš pojma o

niĉemu, ĉak ni o najgoroj stvari koja ti se ikada dogodila u ţivotu.“

Najgora stvar koja mi se ikada dogodila? „Koji kurac govoriš?“

„Toĉno ti je ispred nosa, a ti jebenog pojma nemaš.“

Ako postoji nešto što mrzim, to je manipuliranje od strane vlastite obitelji.

Popio sam dovoljno votke da me nije bilo briga o posljedicama, kad sam ga
zgrabio za ovratnik i odvukao do zida kuće kraj bazena.

„Bolje ti je da mi kaţeš o ĉemu govoriš ili ću te zadaviti, kunem ti se

Bogom.“

Borio se da izgovori „Pusti me.“

Trofej knjiga 283

 Nisam. Umjesto toga, ĉvršće sam zavrnuo ovratnik dok je bio priljubljen
uz zid. „Reci mi o ĉemu govoriš.“

Iskašljao je, „Raven…“

Tlak mi je skoĉio. Ĉvršće sam ga uhvatio. „Što u vezi Raven?“

Ispred mog nosa.

Je li je dodirnuo?

Je li se nešto dogodilo izmeĎu njih?

„Bila je to majka…“

Pustio sam njegove rijeĉi da ih registriram.

Srce mi je potonulo.

„Što je s majkom?“ Kad nije odgovorio, nagovarao sam ga da govori.

„Weldone…“

„Oh, jebote,“ rekao je bez daha, kao da je napravio veliku pogrešku.

Bilo je prekasno.

Stisnuo sam zube. „Weldone… što u vezi majke i kakve to veze ima s
Raven?“

Ispunila me strava.

Ne. Ne. Ne.

Ne moţe biti.

Molim te, reci mi da se to nije dogodilo. Jer to je jedina stvar koja bi bila
gora od onog u što sam vjerovao sve ove godine.

„Weldone!“ Vrisnuo sam dok mi je glas odzvanjao u noći.

„Majka ju je natjerala da ode,“ prasnuo je.

Trofej knjiga 284

 Tijelo mi je zapalo u šok i pustio sam ga. Pao je na zemlju boreći se da
doĊe do daha.

„Tako mi Bog pomogao, ako laţeš o ovome…“

„Kunem se grobom naše majke. To je istina.“

Sad sam znao da ne laţe.

Teško govoreći, rekao sam, „Što… što je ona…“

„Otkrila je da otac plaća Renatine bolniĉke raĉune. Odlijepila je, otišla do

Ravenine kuće i zaprijetila joj. Obećala joj je da će zaustaviti isplate i još joj
rekla kako će te se obitelj zauvijek odreći ako ona ne prekine s tobom i napravi
to tako da izgleda kao da je to njen izbor.“

Zavrtjelo mi se u glavi. „Znao si za ovo?“

„Ne u to vrijeme. Saznao sam godinama kasnije. Majka mi je priznala

jednu noć. Mislio sam da više nema smisla da ti bilo što kaţem. To bi te samo
povrijedilo i okrenulo protiv nje.“

Odjednom me obuzeo najgori osjećaj muĉnine. Uhvativši se za trbuh,

otrĉao sam prema grmlju i povratio. Povraćao sam sve dok nije ostalo ništa, kao
da izbacujem laţi koje su proteklo desetljeće vladale mojim ţivotom.

Srušio sam se na zemlju i sjeo na ploĉnik dok je tornado osjećaja prodirao

kroz mene – bijes i izdaja, ali najviše istinska tuga… gubitak. Deset godina
ţivota u laţi. Oĉito, ja sam bio jedini koji nije znao. Razmišljao sam o Raven i
ĉinjenici da me pustila da odem, unatoĉ onome što sam sad shvatio – da me
moţda voljela.

Ono što je napravila… sve je to bilo za Renatu. Nesebiĉno. I iskreno,

nisam mogao biti ljut na bilo koga osim na majku. Kako da joj to ikada
oprostim? Je li oprost uopće bitan kada te osobe više nema?

Trofej knjiga 285

 Sada je sve imalo smisao. Svaka vraţja stvar, pogotovo bol u Raveninim
oĉima kad god bi bila u mojoj blizini – oko Paige.

Paige.

Ţena koju ću oţeniti.

Prsa su mi se toliko stisnula da sam jedva disao. Sveto sranje. Ĉak nisam
znao odakle poĉeti s obuhvaćanjem svega toga.

Previše uništen da bih mogao voziti, veĉeras nisam u stanju otići k Raven.
Razmišljao sam da krenem pješice, ali nekako sam odustao od toga. Potrebna mi
je noć da obradim sve ovo, razmislim što sve ovo znaĉi i kako će to utjecati na
moj ţivot.

Paige.

Paige me voli. I ja nju volim, ali je li to dovoljno kako bih zaboravio ovo
što sada znam?

XXX

Kad je sunce izašlo, nisam uopće spavao, još uvijek nemajući pojma kako
ću Raven priznati da znam sve. Pala je odluka da odem i razgovaram s njom.

Moţda dok sam tamo, nešto klikne u mojoj glavi, nešto što bi mi reklo što
dovraga trebam napraviti. Moţda bi, ako me uvjeri da osjećaji koje je imala
prema meni više nisu tu, olakšala ovu odluku. Bol u njenim oĉima takoĊer je
mogla biti od krivnje.

Nakon dugog i vrelog tuša kojim sam pokušao ublaţiti bol, odjenuo sam
se i krenuo dolje.

Trofej knjiga 286

 Prvo što mi je Genevieve rekla bilo je. „Raven je javila da je bolesna.
Agencija će poslati nekoga u zamjenu za dnevnu smjenu.“

Naravno.

Pravio sam se glupim. „Je li rekla zašto?“

„Agencija je ta koja je nazvala. Ne znam što se dogodilo, ona nikad ranije

nije uzimala bolovanje. Nadam se da je dobro.“

Nije dobro.

Nije bila bolesna. Izbjegavala me i nisam joj mogao zamjeriti.

„Genevieve, moram otići na nekoliko sati. Molim vas, pripazite da tko

god dolazi zamijeniti, Raven ima sve što mu je potrebno. Nazovite me ako bude
problema.“

„Hoću, Gavine.“

XXX

Kad sam došao do njene kuće, sjedio sam u automobilu nekoliko minuta
da se saberem. Još uvijek je bilo rano. Moţda je spavala. Zapitao sam se bih li
trebao prvo zaviriti unutra, da vidim je li budna. Nisam je ţelio probuditi.
Ugledati me nakon juĉerašnje veĉeri moglo bi biti dosta grubo buĊenje.

Osjećaj nostalgije me obuzeo kad sam prišao boku kuće i zavirio u prozor
njene spavaće sobe, baš kao i prije. Krevet joj je bio prazan.

Zatim sam pogledao prema uglu njenog dvorišta i ugledao je. Ravenine
noge bile su prekriţene u joga pozi dok je udisala i izdisala. Oĉi su joj bile
zatvorene. Izgleda da je u dubokoj meditaciji. Sjetio sam se da ju je prouĉavala
kad smo pokušavali pomoći njezinoj majci.

Trofej knjiga 287

 Njena duga, crna kosa bila je zavezana u boĉnu pletenicu. Boemska
ljepota. Na sebi je imala samo bikini top i kratke hlaĉe. Otkako sam se vratio
kući nisam je vidio ovako oskudno obuĉenu. Oĉito je bila u zoni, iskljuĉujući
sve oko sebe. Bilo je tiho osim zvuka cvrkuta ptica.

Oĉi su joj bile zatvorene. Kad sam se pribliţio i stvarno je pogledao,

postalo mi je jasno da je jedna stvar u vezi nje bila jako drugaĉija. Sjećam se
njenog tijela. Svaki centimetar, svaka krivulja bila je zapeĉena u mom sjećanju.
Ĉesto sam poţelio da to mogu zaboraviti.

I sada, oĉiju zadrţanih na njenim grudima, bio sam zbunjen.

Tako vraški zbunjen.

Zašto bi napravila tako nešto?

„Raven.“ Pozvao sam je.

Skoĉila je i otvorila oĉi. „Gavine! Što radiš ovdje?“

„Trebamo razgovarati.“

Pokrila se rukama. „Koliko dugo već stojiš tamo?“

„Nekoliko minuta.“

Spustila je pogled na svoja prsa, a onda ga podignula natrag prema meni.

Trofej knjiga 288

 Gavinove oĉi postale su ogromne.

Nema šanse da to izbjegnem; moram objasniti.

Srce mi je ubrzalo.

Osjetivši se izloţenom, spustila sam ruke. Jedino je mali trokutić tkanine

pokrivao moje grudi. Definitivno ne bih obukla tako oskudan top, da sam znala
da će se Gavin pojaviti u mom dvorištu.

Sjeo je na travu preko puta mene i ĉekao.

Progutala sam. „Ovo su… oĉito implatanti.“

Zbunjeno je trepnuo. „Lijepe su… ali tvoje grudi su takoĊer bile lijepe.
Ne razumijem zašto si…“

„Dala sam da mi ih uklone, Gavine. Mojih grudi više nema.“

Trofej knjiga 289

 I dalje je izgledao zbunjen. „Zašto?“

„Prije dvije godine napravila sam ono što nazivaju profilaktiĉka

mastektomija. To je preventivna mjera jer sam bila pozitivna na testiranju za
BRAC mutaciju koja mi daje puno veće šanse za rak dojke od prosjeĉnih ţena.
Nakon onoga što se dogodilo mojoj majci, nisam ţeljela riskirati. Tako da sam,
na preporuku svog lijeĉnika odluĉila biti proaktivna.“

Ispustio je dugaĉak izdah gledajući u moje grudi. „U redu…vau,“

promrmljao je.

„Ne znam jesi li znao ovo,“ rekla sam. „Ali i moja baka je takoĊer imala
rak dojke. Obzirom na to da ga je moja majka dobila tako mlada, kao i njena
majka, smatrala sam da je najbolje da pregledam svoj genetski rizik. Nisam ih
trebala ukloniti. Dosta ljudi ih samo kontrolira – pregledima magnetskom
rezonancom i mamografijom svakih šest mjeseci – ali ja se nisam htjela brinuti
oko toga. Njihovo uklanjanje ne briše u potpunosti rizik od raka dojke, ali ga
znaĉajno umanjuje.“

Odmahnuo sam glavom. „Jedino što sam znao…“

„Što si znao?“

„Da si prošla kroz nešto bitno o ĉemu mi nisi ništa rekla. Nešto u vezi
tebe bilo je drugaĉije. Nisam mogao shvatiti što je to. Sada znam.“

„Da,“ šapnula sam.

„Ne mogu ni zamisliti koliko snage je bilo potrebno da doneseš takvu

odluku.“ Posegnuo je za mojom rukom. „Drago mi je da si to napravila, da ćeš
biti dobro.“

„Nadam se…“

Kada je ovaj put spustio pogled na moje grudi, nisam se više osjećala
ranjivo.

Trofej knjiga 290

 Dok sam prolazila kroz muku odluke, pokušavajući odluĉiti što da
napravim, dosta sam razmišljala o njemu. Pitala sam se što bi on mislio, kakav
savjet bi mi dao.

„Prekrasne su,“ rekao je. „Ali ti si još ljepša.“

„To mi je bila druga najteţa stvar u ţivotu.“

Poĉela sam osjećati kako se poĉinjem raspadati, jer sam znala da mu

moram reći istinu. Nakon što sam ostala budna cijelu noć i nakon meditacije
jutros, došla sam do zakljuĉka da je Marni bila u pravu. Ne bih mogla ţivjeti
sama sa sobom ako mu ne kaţem prije nego što ode.

Prije nego sam stigla izgovoriti rijeĉ, uzeo je obje moje ruke, pogledao me
u oĉi i rekao. „Znam Raven.“

Ruke su mi poĉele drhtati. „Znaš što?“

Kad se suza spustila niz njegov obraz, nije bilo potrebe da pitam bilo što.

Sveto sranje. On plače.

On zna?

Kako?

„Znam što si napravila za svoj majku,“ rekao je. „Znam da ti je moja

majka zaprijetila. Znam da zapravo nisi ţeljela prekinuti sa mnom. Znam da si
ţivjela sa tom tajnom preko deset godina. Znam sve. Svaku prokletu stvar.“

O moj Boţe.

On zna.

On stvarno zna.

Ogroman teret pao mi je s prsa. Maknuo je sa mene taj teret objašnjenja.

Ali još uvijek nisam imala pojma kako je saznao.

Trofej knjiga 291

 „Kako si saznao?“

Gavin me ĉvršće primio za ruke. „Bio sam priliĉno sjeban nakon što sam
te ostavio sinoć. Na kraju sam popio više nego sam trebao. To je dovelo do
svaĊe s mojim bratom koji je – veliko iznenaĊenje – takoĊer bio pijan. Izvalio je
nešto što aludira na tajnu. Tada je rekao tvoje ime. Onda sam ga skoro ugušio
dok nije priznao kompletnu istinu.“

Weldon. Isuse.

Toliko toga sam ţeljela izraziti, ali rijeĉi nikako nisu dolazile. Izgleda da
ni jedno od nas dvoje nije bilo u stanju pronaći prave rijeĉi za izgovoriti.

Gavin mi je pustio ruke i legao na zemlju pokraj mjesta na kojem sam

sjedila. Izgledajući mentalno iscrpljen, poloţio je potiljak na moje bedro i
pogledao u nebo.

Jutarnji povjetarac puhao mu je kroz kosu. Nisam si mogla pomoći, a da

ne provuĉem prste kroz njegove pramenove. Zatvorio je oĉi.

Dosta dugo ostali smo ovako, slušajući pjev ptica. U svojim kostima
mogla sam osjetiti njegovu bol i zbunjenost. Bilo je oĉito da još uvijek nije
poĉeo shvaćati znaĉenje svega ovoga.

Ovo zapravo i nije bio naĉin na koji sam zamišljala kako da ovo odigram,
ali nije bio ni neki izloţen, romantiĉni plod moje mašte. Ovo je bila stvarnost. A
stvarnost? U ovoj jednadţbi nismo bili samo mi. Zaruĉen je za drugu ţenu.
Imao je ţivot u drugoj zemlji. Kroz njegovu neprestanu šutnju mogla sam
osjetiti kako zbunjenost prolazi njime.

Dok sam prste i dalje nastavljala provlaĉiti kroz njegovu prekrasnu, gustu
kosu, pitala sam se dodirujem li svog Gavina ili tuĊeg. Nisam mogla udahnuti
onaj uzdah olakšanja koji sam toliko ţeljela.

Trofej knjiga 292

 Umjesto toga, grudi su mi bile stisnute. Nikada nije saznao da ga volim.
Ovo je bila jedina prilika da mu kaţem kako se osjećam, ĉak i ako je prekasno
za to.

Otvorio je oĉi i napokon podigao pogled prema meni. To je bio moj znak.

„Gavine… ja…“ oklijevala sam, uzimajući dah. „Nisam nikad preboljela.

Tebe nisam nikad preboljela. Toliko sam se trudila oko drugih veza da uspiju,
ali sjećanje na to kakav je osjećaj biti s tobom… Uvijek mi se ĉinilo kao da
dajem premalo sa svoje strane. Ne moţeš dati svoje srce kad ono pripada nekom
drugom. Ti si oduvijek imao moje srce, iako to nisi znao.“

Pruţio je ruku i obuhvatio mi lice, palcem me milujući po obrazu. I dalje

me gledao u tišini.

Na trenutak sam zatvorila oĉi. „Nešto najteţe što sam morala napraviti
bilo je pustiti te da odeš. Osjećala sam se kao da je dio mene umro taj dan i više
nikad ga nisam dobila nazad. Imali smo samo jedno ljeto, ali za mene je to bilo
sve. Nikada ti nisam imala priliku reći kako se osjećam, da sam i ja takoĊer
zaljubljena. Voljela sam te Gavine. Tako jako. I još uvijek te volim.“

Priznati taj zadnji dio bilo je malo riskantno, ali sve to bila je istina. I dalje
sam ga voljela i ţeljela sam da on to zna.

Nastavio je kimati, a onda je drhtavo izdahnuo. „Ţao mi je, Raven. Ţao

mi je što je moja majka na taj naĉin manipulirala nama. Ţao mi je što sam
vjerovao njezinim rijeĉima i što nisam shvatio istinu. Tada sam je preklinjao da
mi kaţe ima li veze s tim, a ona se zaklela da nema. A ja budala, popušio sam
priĉu. Ţao mi je što nisam bio uz tebe kada ti je umrla majka. Ţao mi je što
nisam bio ovdje zbog svega ostalog što si prošla od tada. Ţao mi je što si me
morala vidjeti s Paige. Tako mi je… ţao. Tako jebeno ţao zbog svega.“

„Molim te, bez isprike.“

Trofej knjiga 293

 Ponovno je zatvorio oĉi, ali ovaj put, nije mi baš bilo ugodno dok sam
prstima prolazila kroz njegovu kosu. Nešto u vezi njegove isprike, oklijevanja
da mi uzvrati izjavu o nepokolebljivoj ljubavi izazvalo je unutarnju paniku.

Tada je upitao. „Zašto me nisi došla potraţiti nakon što ti je majka umrla?
Zašto mi tada nisi rekla istinu?“

Pokušala sam svoje razloge objasniti najbolje što sam mogla. „Bila sam u
tako lošem stanju nakon što sam je izgubila. Bila sam vrlo ranjiva i iskreno, još
uvijek sam se bojala tvoje majke, da mi ne nanese neku štetu jer sam rekla istinu
– da bi isto tako i tebi mogla naštetiti. Prošle su tri godine i brinulo me da si
krenuo dalje. Bilo je puno razloga koji su se u to vrijeme ĉinili legitimnim, ali
sada vidim da su svi oni ništa nego strah – isti razlog iz kojeg mi je trebalo
toliko vremena da sada priznam istinu.“

Ĉekala sam da kaţe nešto – bilo što – u tim muĉnim trenucima.

Duboko je uzdahnuo. „Nemam osjećaj da imam bilo kakve odgovore.

Toliko toga moram posloţiti. Trenutno ti ţelim reći toliko toga, ali ne znam je li
bilo što od toga sada prikladno, u ovim danim okolnostima. Moram se
odmaknuti i sve ovo obraditi.“

Napela sam se. „Naravno.“

Sjedili smo u tišini dok nije rekao, „Sutra se moram vratiti u London.“

Znala sam da odlazi i što sam oĉekivala da će napraviti ili reći u datim
okolnostima? Bio je zaruĉen. Njegov ţivot bio je tamo. Ĉak i ako još uvijek
osjeća nešto prema meni, mora se vratiti. Njegov dom bio je u Londonu.

Morala sam prihvatiti kako postoji dobra šansa da to što sada zna istinu
neće promijeniti ništa. Ovo je bilo daleko od ishoda mog sna. Ali barem je znao.
Sada više nisam morala ţivjeti s teretom te laţi, one za koju sam mislila da ću
ponijet u grob sa sobom. Bila sam zahvalna na tome.

Trofej knjiga 294

 Gavin je ustao, a ja sam ga slijedila. Zakljuĉao je prste s mojima. Kad se
nadvio nad mene, podignula sam pogled na njegove prekrasne plave oĉi i
zahvalila Bogu što mi je pruţio priliku da mu barem kaţem kako se osjećam.

Uzeo me u naruĉje i ĉvrsto drţao. Mahniti otkucaji njegovog srca

odraţavali su prebiranje u njemu. Je li ovo bio naš oproštaj?

Trofej knjiga 295

 Gavin je otputovao u London prije dva tjedna. Nijednom me nije
kontaktirao.

U isto vrijeme sam zbog toga bila i tuţna i tjeskobna – svakim danom sve
više nego prethodnim.

Stvari su ostale u nekoj ĉudnoj razini. Zadnji put kad sam ga vidjela još
uvijek je bio u šoku i nakon što je taj dan napustio moju kuću, nisam ga
nijednom više vidjela.

Svim silama sam se trudila vratiti svojoj uobiĉajenoj rutini s gospodinom

M. Sve je bilo normalno, osim što je Weldon još uvijek bio ovdje. Uglavnom je
bio u kućici pored bazena i bila sam priliĉno sigurna da i dalje pije. Sumnjala
sam da stvari izmeĊu njega i Gavina nisu dobro završile.

Trofej knjiga 296

 Tada se jednog dana pojavio u sobi gospodina M sa svojim koferom na
kotaĉiće.

Ustala sam iz svog sjedala iznenaĊena. „Zar odlaziš?“

„Već je i vrijeme, zar ne?“

„Nisam to mislila reći.“

Prišao je ocu koji je sjedio u svom naslonjaĉu.

„Hej, tata.“

„Weldone?“

„Da.“

„Ţelio sam razgovarati s tobom prije nego što odem.“

„Gdje ideš?“

„Vraćam se u Kaliforniju.“

Gospodin M naslonio je svoju ruku na Weldonovo rame. „Ostani sine.“

To mi je zagrijalo srce.

„Hvala ti, oĉe. Ali ipak moram otići. Iako, vratiti ću se uskoro.
Obećavam. Neće biti kao prije, kada bi prošle godine prije nego što me ponovno
vidiš.“ Weldon je zagrlio svog oca.

„Tako dobar djeĉak.“

Weldon je ĉvrsto zatvorio oĉi. „Obećavam ti slijedeći put kada doĊem,

dati ću ti nešto na što ćeš biti ponosan.“

Gospodin M nije bio svjestan Weldonovih problema. A to je vjerojatno

dobra stvar.

„Tvoja majka i ja smo jako ponosni na tebe, sine.“

Trofej knjiga 297

 Weldon me pogledao i znala sam da se pita je li gospodin M zaboravio da
je Ruth mrtva. U tom trenutku nisam mogla biti sigurna. Svaki dan bio je
drugaĉiji, ovisno o onome ĉega se sjećao.

Potapšao je tatu po leĊima. „Nemoj raditi neke probleme Renati, u redu, ti

ĉudni starĉe? Budi dobar.“

Weldon se okrenuo da mi šapne. „Automobil mi dolazi za nekoliko

minuta. Mogu li porazgovarati s tobom prije nego što odem?“

„Naravno.“ Okrenula sam se prema njegovom ocu. „Gospodine M, idem

otpratiti Weldona. Brzo se vraćam.“

Kad smo sišli, Weldon i ja zaputili smo se u kuhinju.

„Dakle, stvarno se vraćaš u Cali…“

„Da. Vrijeme je.“

„Što ćeš napraviti kad doĊeš tamo?“

„Gavin je kontaktirao par mjesta. Smjestio me u program u Laguna

Beachu. Nije vjerovao da ću preuzeti inicijativu, što je vjerojatno dobra stvar.
Tri mjeseca. Obećao sam mu da ću otići. Poĉinje u ponedjeljak, tako da…“

„Zaista sam ponosna na tebe.“

„Ţelio sam biti siguran da imaš sve moje podatke i ime mjesta u kojem ću
boraviti.“ Zgrabio je blok papira iz ladice i zapisao neke stvari. „Molim te, javi
mi ako kod oca doĊe do promjene. Moram malo više biti ukljuĉen u njegov
ţivot. Ţelim biti bolji zbog njega.“

„Bit ćeš.“

Spustio je pogled dolje prema svojim stopalima, djelujući posramljeno.

„Zaista mi je ţao zbog onoga što sam napravio – što sam Gavinu rekao istinu.
To nije bila moja tajna za reći. Sve sam sjebao.“

Trofej knjiga 298

 „Nema potrebe za isprikom. Zapravo, napravio si mi uslugu. Ja sam
odluĉila da mu kaţem prije nego ode, a ti si me spasio objašnjavanja.“

„I dalje se osjećam krivim. Obećao sam ti da neću ništa reći.“ Uzdahnuo

je. „Što je bilo s vama prije nego je otišao?“

„Gavin ti ništa nije rekao?“

Odmahnuo je glavom. „Znao sam da je otišao k tebi i kad se taj dan vratio
kući izgledao je kao da ga je pogodio kamion. Ali nije ţelio razgovarati, osim
što me natjerao da obećam da mu dozvolim da pronaĊe kliniku za odvikavanje.
Da mi dozvoli da ostanem ovdje nekoliko tjedana pod tim uvjetom. Mislim da
me ne bi izbacio, ali svejedno sam pristao na to. Znao sam da mi treba nalupati
dupe.“ Vukao je kovĉeg prema vratima. „Nisi razgovarala s njim?“

„Ne. Ni rijeĉ.“

„Nadam se da će se sve srediti, Raven. Nadam se da će doći k sebi. Ako to

ne napravi, doista će sve izgubiti.“

„Hvala ti. Nisam sigurna da će se bilo što promijeniti u našim ţivotima,

ali to što zna istinu pruţa mi olakšanje. Molim te, nemoj se osjećati krivim ni za
što. Usredotoĉi se na to da tebi bude bolje. Znam da moţeš.“

„Hvala ti što vjeruješ u mene.“ Weldon se nagnuo i zagrlio me. U

njegovom zagrljaju sam se nasmiješila. Sad mi je bio jedan od najdraţih ljudi,
unatoĉ našoj nestalnoj prošlosti.

Gledala sam kako ulazi u svoj Uber i odlazi.

One sekunde kad je otišao sve je nekako postalo prazno. Ponovno

okupljanje braće bilo je tako nostalgiĉno. Njihova prisutnost udahnula je ţivot
ovom mjestu. Sada je ponovno postao virtualni staraĉki dom, iako je vjerojatno
najljepši na svijetu.

Trofej knjiga 299

 XXX

Kasnije tog popodneva, Genevieve je naišla ne neke stare foto-albume

koji su skupljali prašinu u ormaru spavaće sobe za goste.

„Misliš li da bi gospodin M moţda ţelio pogledati neke od njih?“ pitala

je.

„To bi mogla biti dobra vjeţba da mu potakne sjećanje. Da. Uzet ću ih.“

Gospodin M sjedio je u krevetu gledajući CNN kad sam ušla. Smanjila

sam volumen.

„Genevieve je pronašla neke stare fotografije. Ţelite li ih pregledati?“

Klimnuo je glavom.

Sjela sam na rub njegovog kreveta i smjestila jedan od albuma u njegovo

krilo.

Poĉeo je prelistavati stranice. Zaustavio se na fotografiji Ruth kako stoji u

vrtu. Snimljena je prije dvadeset godina. Dijamantna ogrlica koju je uvijek
nosila bila joj je omotana oko vrata.

„Moja lijepa ţena.“

Stisnula sam zube. „Da, bila je, zar ne?“

Nastavio je okretati stranice. Bilo je dosta fotografija djeĉaka kad su imali

otprilike šest i deset godina.

Na jednoj od fotografija, moja majka stajala je desno od Gavina i

pomagala mu razrezati komad njegove roĊendanske torte. Svim silama trudila
sam se da ne zaplaĉem jer to je bila fotografija koju nikada ranije nisam vidjela.
Svaka uspomena na nju sada mi je bila dragocjena.

Trofej knjiga 300

 Pokazao je na njeno lice. „Tko je to?“

Srce mi je malo ubrzalo. „To sam… ja.“

„I mislio sam.“ Stalno je gledao naprijed-natrag izmeĊu fotografije i

mene. Bila sam nervozna da moţda shvaća razliku, ali onda je samo okrenuo
stranicu.

Zastao je na fotografiji Gavina i Weldona kako love ribu.

„Pogledaj ih. Tako dobri deĉki.“

„Jesu, gospodine M. Jako ste sretni. Imate dva predivna sina koji vas jako
vole.“

Okrenuo se prema meni. „I ja sam takoĊer sretan što imam tebe.“

Obgrlila sam ga rukom. „Sreća je sva moja.“

Nakon što smo završili taj album, otvorili smo drugi. Ovaj album
sadrţavao je fotografije iz vremena dok su deĉki bili u srednjoj školi.

Na jednoj od njih, Gavin odjeven u smoking, stajao je pored plavokose

djevojke u dugoj, crvenoj haljini. Kosa joj je bila podignuta s opuštenim
pramenovima koji su joj uokvirivali lice. To je bilo za vrijeme plesa, snimljeno
vjerojatno pet ili više godina prije nego što sam ga upoznala.

„Tko je to?“ upitao je.

„To je Gavin.“

Izgledao je zbunjeno. „Koliko godina Gavin ima sada?“

„Ima trideset i jednu godinu.“

„Gdje je on?“

„U Londonu. Ali bio je ovdje, sjećate se?“

„O da. Jutros.“

Trofej knjiga 301

 „Ne. To je bio Weldon. Danas se vratio u Kaliforniju. Gavin je do prije
nekoliko tjedana bio ovdje mjesec dana. Proveo je dosta vremena s vama.“

Nakon dugog momenta tišine, rekao je, „O da. U pravu si.“

Tuga me preplavila kao i svaki put kad bi se izgubio. To je ponekad bilo

prolazno, ali neki put nije. Bilo je teško za reći kada se zaista sjeća neĉega, a
kada se pretvara. Pitala sam se koliko bi se sve moglo pogoršati do Gavinovog
sljedećeg povratka kući.

Ipak, moram reći da sam nekim danima ţeljela da mogu gospodinu M

skinuti dio zaborava s njegovih ramena. Bilo je dosta stvari za koje sam ţeljela
da ih se ne moram sjećati.

XXX

Dani su odmicali, a od Gavina još uvijek nije bilo ni rijeĉi. Prošlo je

gotovo mjesec dana otkako je otišao.

Skoro sam se odrekla nade da ću se ĉuti s njim – sve dok mi jedne srijede
popodne nije zazvonio mobitel. Kada sam vidjela njegovo ime na ekranu,
morala sam uzeti pauzu prije nego mu odgovorim. Koja ironije, jer dan kada se
vratio, takoĊer je sluĉajno bila srijeda.

Proţela me navala adrenalina. Osjećala sam se kao da mi je ţivot na liniji.

Proĉistila sam grlo. „Zdravo?“

„Hej.“ Njegov duboki glas me protresao, izazivajući reakciju pulsa.

„Kako stoje stvari tamo?“ upitao je. „Provjeravao sam kod Genevieve, ali
s tobom već neko vrijeme nisam razgovarao.“

„Sve je u redu. Stabilno. Otac ti je dobro.“

Trofej knjiga 302

 Zastao je. „A kako si ti?“

„Ja… ţivotarim.“

„Ţao mi je što nisam bio u kontaktu.“

Sa svakom sekundom koja je prolazila, ispunjavao me sve veći strah.

„U redu je. Mislim, nisam nuţno ni oĉekivala da ću te ĉuti.“

„Trebalo mi je neko vrijeme da razbistrim glavu nakon Floride.“

Progutala sam slinu. „U redu…“

„Mogu li te nešto pitati?“

„Da…“

„Vjeruješ li mi?“

Što bi to trebalo značiti? „Vjerujem.“

„Moramo razgovarati… osobno. Ne ţelim to obaviti preko telefona. Ali

trenutno ne mogu ponovno napustiti Englesku. Pitao sam se moţeš li sjesti u
avion i doći ovamo.“

Osjetila sam kako mi se oĉi šire. „U London. Ţeliš da doĊem u London?“

„Da.“ Nasmijao se. „Imaš li putovnicu?“

Trebalo mi je nekoliko sekundi za obradu njegovog pitanja. „Vjerovao ili

ne, iako nigdje ne idem, imam i redovito je produţujem.“

„Slaţeš li se s tim da sjedneš na avion veĉeras?“

Srce mi je ubrzalo. Htjela sam vrisnuti Da! Ali imala sam nekoliko
pitanja. „Kako bi to bilo moguće? Morala bih razgovarati zbog posla.“

„Ja ću nazvati agenciju, srediti aranţman za oca. I naravno rezervirati ti

kartu. Ako uspijem srediti sve to, hoćeš li doći?“

Trofej knjiga 303

 Kako bih mogla reći ne? Znatiţelja bi me ubila.

„Ja… da. Da! Doći ću.“

Ispustio je dah u slušalicu. „Dozvoli mi da obavim nekoliko poziva, pa ću

ti se javiti, u redu?“

Iako sam jedva disala, trudila sam se zvuĉati smireno. „Moţe.“

Poklopila sam.

Što se upravo dogodilo?

XXX

Nepotrebno je za reći da sam se ostatak poslijepodneva jako teško

koncentrirala.

Kad više nisam mogla podnijeti ĉekanje, izašla sam u dvorište dok je
gospodin M drijemao.

Nazvala sam Marni.

„Što ima?” odgovorila je. „Inaĉe me ne zoveš u ovo vrijeme.”

„Marni, izbezumljena sam.”

„Zašto? Što se dogodilo?”

„Gavin ţeli da doĊem u London... veĉeras.”

„Što? Veĉeras?”

Trofej knjiga 304

 „Danas me nazvao, rekao da mora osobno razgovarati sa mnom, a ne ţeli
to uĉiniti preko telefona. Trenutno ne moţe napustiti Englesku, pa ţeli da ja
odletim tamo. Radi neke alternativne dogovore za svog oca kako bih ja mogla
veĉeras otputovati.”

„Sveto sranje! To je nešto najromantiĉnije što sam ikada ĉula.”

„Romantiĉno? To je zastrašujuće!”

„Kako moţeš tako razmišljati?”

„Nemam nikakve dokaze da je ovo zato što on ponovno ţeli biti sa mnom.
Moţda me mora osobno vidjeti kako bi mi priopćio loše vijesti. Nije rekao zašto
me ţeli ondje, osim da trebamo razgovarati. Ako mene pitaš, meni sve to nekako
zvuĉi zlokobno.”

„Ni sekunde ne vjerujem u to.”

„Moţda je još uvijek zbunjen. Moţda treba provesti neko vrijeme sa

mnom da shvati što ţeli? Ili me moţda samo ţeli vidjeti posljednji put prije nego
što...”

„Preostani teoretizirati…“

„Skoro mjesec dana nijednom me nije kontaktirao i sada ţeli da doĊem u

London. Ne znam kako to shvatiti.“

„Ne zakljuĉuj ništa iz toga. Samo to uradi. OtiĊi. Riskiraj, Raven. Nikad
nisi napustila zemlju. Zasluţuješ predah od svoje rutine i, tako mi Boga,
zasluţuješ da na neki naĉin svršiš s tim što se tiĉe tog muškarca. Na ovaj ili onaj
naĉin, mislim da će ovaj put doći do toga.”

„Voljela bih da moţeš ići sa mnom.”

„Ne. Ovo je putovanje koje moraš sama obaviti.”

Trofej knjiga 305

 Telefon mi je zapištao. Spustila sam pogled. Gavinov poziv je bio na
drugoj liniji.

„O moj Boţe. Zove.”

„Hajde. Hajde.” rekla je.

Prebacila sam poziv, pokušavajući zvuĉati leţerno. Ruka mi je bila na

ĉelu. „Molim?”

„Hej. Razgovarao sam s agencijom. Uvjerili su me da imaju nekoga tko

je prije radio s tatom, tko moţe preuzeti tvoje obaveze barem nekoliko dana.
TakoĊer, rekli su da će se pobrinuti za sve, koliko god treba. Zamjena je na
putu.”

Vratila sam se u kuću i upitala. „Kako si uspio sve to srediti u tako malo
vremena?”

„Zar je bitno?”

U mom uredu stvari nisu išle tako glatko. Pitala sam se koga je morao
podmititi.

„Pa i ne, pretpostavljam.“

„Objasni mom ocu da moraš otići iz grada. Uvjeri ga da ćeš se vratiti. Za

pola sata automobil dolazi da te pokupi. Vozaĉ će te odvesti do tvoje kuće da si
moţeš spakirati torbu. Tada će te odvesti do Palm Beach International
aerodroma. Neka tvoj automobil ostane kod tate na parkingu. Na taj naĉin nećeš
se morati brinuti oko parkinga na aerodromu.“

„Zašto imam osjećaj kao da se nalazim usred nekog filma sa svim ovim
instrukcijama?“

„Kada uĊeš u automobil, tamo će biti kovĉeg s novcem. Odvezi se do

uliĉice i…“ Nasmijao se. „Šalim se.“

Trofej knjiga 306

 „Toĉno! Ovo me podsjeća upravo na to!“ Nervozno sam izdahnula. „Što
da radim kada doĊem u London?“

„Ne brini. Netko će doći po tebe.“

„U redu. Umm. Ovo je stvarno ĉudno. I uzbudljivo. Do sada sam samo

jednom letjela u avionu. Malo sam izbezumljena.“

„Sve će biti dobro. Obećavam.“

„Sluţbeno, ovo je najluĊa stvar koju sam ikada napravila.“

„Pa, onda mi je drago što sudjelujem u tome.“

Pogledala sam na sat. Sranje, za nekoliko sati bit ću u Londonu. „Vidimo

se uskoro, pretpostavljam.“

„Raven…“

„Da?“

„Samo diši.“

Trofej knjiga 307

 Ne sjećam se da sam ikad bila tako zabrinuta. Sjediti u avionu British
Airwaysa i ne znati s ĉime se suoĉavaš kad sletiš, izazivalo je blagu nervozu.

Dobar dio leta provela sam razmišljajući o svom ţivotu otkako se Gavin
vratio.

Još dok smo bili mlaĊi, Gavin i ja razgovarali smo o pronalaţenju svoje
svrhe. Ja sam svoju definitivno pronašla brinući se o gospodinu M. Znala sam
da i nakon što ode s ove Zemlje, moj rad s njim ostaviti će trajni utjecaj na
mene.

Sada sam puno zrelija i staloţenija nego prije deset godina, ali jedina stvar
koja se nije promijenila jest ljubav prema ĉovjeku za kojeg sam vjerovala da
nikada nećemo biti zajedno.

Trofej knjiga 308

 Vidjeti Gavina ponovno bila je ta druga šansa za koju nisam ni sanjala da
ću je imati. Ĉak ni najgori scenariji – da Gavin nastavlja svoj plan da se oţeni s
Paige i da osobno ţeli prekinuti sa mnom – dovesti će me do završetka svega
ovoga. I ovo putovanje na drugu stranu svijeta inaĉe nikada ne bih napravila.
Ovo iskustvo će nesumnjivo promijenilo moj ţivot, na ovaj ili onaj naĉin.

Pilot se javio na interfon.

„Počinjemo se spuštati u zračnu luku Heathrow. Sada, molim vas

provjerite jesu li vaši nasloni sjedala i pladanj u ladici u uspravnom poloţaju, te
da je sigurnosni pojas pravilno pričvršćen. TakoĎer, molim vas da odmah
provjerite jesu li svi vaši elektronički ureĎaji namješteni u zrakoplovni način
rada. Cijenimo vašu suradnju i zahvaljujemo vam što ste odabrali British
Airways.“

Bila sam tako spremna izaći iz ovog zrakoplova, ali dio mene ţelio je
ostati u zraku neodreĊeno vrijeme. To bi bilo kao neko osiguranje da nada
uvijek postoji. Pogodila me spoznaja da ću veĉeras vidjeti Gavina. Jednom kada
dodirnem tlo i saznam istinu, kakva god ona bila, više nema povratka.

Kada sam osjetila da se avion poĉeo spuštati, ne samo da su mi uši

iskoĉile, već mi je i srce poĉelo lupati nevjerojatno.

„Nervozan putnik?“ pitao je tip koji je sjedio pored mene. „Sve će biti u
redu.“

Pogrešno je protumaĉio moju nervozu.

Umjesto da objasnim, samo sam rekla. „Hvala. Nadam se.“

Kad smo se spustili, ruke su mi poĉele drhtati.

„Dobro si. Na sigurnom smo.“ Nasmiješio se.

Bog blagoslovio ovog ĉovjeka jer me pokušao umiriti, ali trebati će mi

puno više od toga.

Trofej knjiga 309

 Nakon što samo se zaustavili kod izlaza, bila sam zahvalna dugaĉkoj liniji
za izlaz. Svakim korakom sve više me ispunjavao strah. Zapevši na trenutak, jer
je muškarac pomagao starici da uzme svoje torbe sa police, panika mi je stisnula
grlo, ali uspjela sam sprijeĉiti njen napad.

Kad smo napokon izašli iz aviona, krenula sam do carine gdje je postupak
bio iznenaĊujuće brz.

Nakon toga, imajući vremena, prošetala sam se aerodromom. Noge su mi

bile klecave dok sam se osvrtala. Što sam traţila? Znak sa svojim imenom?
Gavina? Hoće li on uopće doći po mene ili će poslati vozaĉa?

Koliko sam mogla vidjeti, nitko me nije ĉekao.

Neĉije ime prozvano je preko zvuĉnika. Netko je oĉito traţio izgubljenu

osobu.

S tim sam se mogla povezati.

Na djelić sekunde, zapitala sam se sanjam li da sam ovdje. Ovo bi bio

tipiĉan moment za buĊenje, kad bi san bio u pitanju.

Ĉovjek koji je sjedio pored mene u avionu ponovno se susreo

pretpostavljala sam sa svojom suprugom i djevojĉicom. Nasmiješila sam se
uzbuĊenju djevojĉice što vidi svog oca. Ali moje sretne misli brzo su nestale u
još jednom naletu tjeskobe.

Za mene ovdje nije bilo nikoga.

Vozila sam se pokretnim stepenicama do trake za prtljagu. Izgleda kao da

je nekoliko letova sletjelo u isto vrijeme jer se okupio roj ljudi. Sasvim sama u
drugoj zemlji, osjećala sam se poput izgubljenog djeteta koje traţi svoje roditelje
u moru neznanaca. Nisam uspjela pronaći ĉak ni pokretnu traku dodijeljenu
mom letu.

Trofej knjiga 310

 Tako izgubljena, rasplakala sam se. Znala sam da to zapravo nema
nikakve veze s tim da sam se izgubila i da je sve to vezano uz moj strah zbog
onoga što dolazi. Obrisavši oĉi, pogledala sam lijevo i ugledala ga u daljini.
Njegove oĉi definitivno su bile uprte u mene, što znaĉi da me vidio kako brišem
suze. Osjećala sam kao da mi je srce iskoĉilo iz grudi. Nosio je koţnu jaknu koja
je podsjećala na onu koju je nosio kad sam ga vidjela prvi dan i poĉeo se kretati
izmeĊu ljudi koliko brzo je mogao.

Sa svakim korakom kojim je bio bliţe, sve sam sigurnija da se neću moći
nositi s lošim vijestima. Ni aerodrom ne ţelim napustiti ako to znaĉi da moram
prihvatiti da više nemam nikakvu šansu.

Bio je bez daha kad je napokon došao do mene. „Zaista si ovdje.“ Stavio
je svoje tople ruke na moja ramena. „Zašto plaĉeš?“

„Jer se bojim.“

„Zašto se bojiš?“

Uspaniĉila sam se. „Zato što te volim. I ne ţelim te ponovno izgubiti. Ne

znam što mi ţeliš reći. Sve što znam jest to da te volim, Gavine, ĉak i ako ti
voliš nekog drugog. Nikad neću prestati. Uvijek ću te voljeti.“

Oĉi su mu blistale dok mi je rukama obuhvaćao lice. „Raven… misliš li

da bih ti rekao da sjedneš u avion i doĊeš skroz ovamo, samo kako bih ti rekao
da volim neku drugu? Nikada ti to ne bih mogao napraviti.“ Nagnuo se i
poljubio me u ĉelo i ta utjeha bila je bolja od svega. „Ţao mi što si me ĉekala.
Dogodila se nesreća na putu ovamo. Stigao sam što sam brţe mogao.“

Preplavio me osjećaj smiraja, zamjenjujući paniku saznanjem da sam na

sigurnom. Bila je to najeuforiĉnija senzacija na svijetu.

Trofej knjiga 311

 Duboko je uzdahnuo i stavio ĉelo na moje. „Mislio sam da ćemo moţda
imati više vremena da nekako olakšamo ovaj razgovor, ali zajebi to. Oĉito je da
to moram reći odmah.“ Njegove tople ruke protrljale su mi ramena.

Šutjela sam dok je govorio.

„Ţao mi je što sam utihnuo. Ali morao sam. Ovih zadnjih nekoliko
tjedana bili su jedni od najteţih u mom ţivotu – ne zato što nisam bio siguran u
ono što ţelim, već zato što sam znao da ću morati povrijediti dobru ţenu koja
me voli. Nisam ti mogao reći kako se stvarno osjećam sve dok ne riješim ono što
trebam s Paige. Ali Raven… kad sam saznao istinu o tome zašto si me napustila,
više nije bilo pitanje što ţelim. Ni ja tebe nisam nikada prestao voljeti. Samo
sam to potisnuo. Ĉak i dok sam mislio da si ti ta koja je odluĉila prekinuti sa
mnom, nisam mogao prestati. Traţio sam te u svakoj ţeni koju bih upoznao,
pokušavajući pronaći tu istu vezu, one osjećaje koje sam imao kad sam bio s
tobom. Ali to nikada nije bilo moguće, jer ti si samo jedna.“

Dah nam je bio hrapav kad me napokon poljubio. Mislila sam da ću

puknuti od sreće. Kako je naš poljubac postajao sve dublji, ja sam potpuno
zaboravila da smo na prepunom aerodromu.

Kad smo se napokon odvojili rekao je „Samo Bogu zahvaljujem što sam
istinu saznao kad jesam… a ne nakon što sam se oţenio. Jer nisam siguran da bi
ishod bio drugaĉiji. Nisam to mogao ignorirati. Nije pošteno biti s nekim kada
sam tako jako zaljubljen u tebe. Sve ove godine nije prošao ni dan da nisam
pomislio na tebe. I nikada nisam zamišljao da ću doĉekati dan kada ćeš i ti meni
reći da osjećaš isto. Izgubili smo deset godina, ali svaki dan ostatka svog ţivota
provesti ću da ti to nadoknadim.“

Ponovno sam poĉela plakati. Ovo sve doista se dogaĎa?

Pomaknuo se unatrag da me pogleda, djelujući pun strahopoštovanja u

ovom trenutku, jednako kao i ja. Uzeo mi je ruke u svoje.

Trofej knjiga 312

 „Nedugo nakon što smo poĉeli izlaziti, rekao sam ti da sam za tebe uvijek
tu, ako me budeš trebala. Mislio sam to. Ĉak i onda sam znao da ne postoji
osoba zbog koje se osjećam ovako kao s tobom. U deset godina to se nijednom
nije dogodilo. Nije mi suĊeno s bilo kim drugim osjećati se potpunim. Trebao
sam biti s tobom, Raven. Volim te svim srcem i dušom, uvijek i jesam.“

Osjećala sam se kao da sam prvi put nakon deset godina stvarno
izdahnula.

Obrisala sam oĉi. „Sanjam li?“

„Ne, dušo. Sve ovo je stvarnost.“

Prošla sam rukama kroz njegovu kosu, cijeneći svaki osjećaj na vrhovima
prstiju. Napokon mogu reći Moj Gavin.

Odjednom sam se sjetila gdje se nalazimo. U ţelji da budem nasamo s

njim, nisam mogla odavde otići dovoljno brzo.

„Gdje ti je prtljaga?“

Osvrćući se oko sebe, priznala sam. „Ne mogu je pronaći.“

Nasmiješio se. „Moj mali svjetski putnik.“

Nasmijala prvi put otkako sam sletjela u Englesku.

Gavin je uspio pronaći odakle bi trebala doći moja prtljaga.

Nakon nekoliko minuta, ugledala sam svoj cvjetni kovĉeg. „To je taj, sa
cvijećem.“

Gavin ga je podigao s pokretne trake. „Odjebimo odavde.“

Trofej knjiga 313

 XXX

Gavinovo potkrovlje je zapravo bilo nekadašnje povijesno skladište

pretvoreno u slatku gradsku rezidenciju. Bila je toĉno na rijeci Thames i još
ljepši nego sam mogla zamisliti.

Uz stropove na trostrukoj visini i originalne prozore u metalnim okvirima,

pogled je bio spektakularan. Iznutra su bile izloţene cigle i krupne drvene
stropne grede.

Osvrnula sam se oko sebe i prišla prozoru, još uvijek oĉekujući buĊenje iz
ovog sna.

Osjećala sam se kao da sam ušla u neĉiji tuĊi ţivot u dalekoj zemlji. Dio
mene zna da je Paigin ţivot taj koji sam narušila. Bila sam sigurna da je njegova
bol zbog onoga što se dogodilo s njom svjeţija nego što je pokazivao.

Što ako na kraju poţali zbog ove odluke? Toliko toga je još uvijek bilo u
zraku – kao ĉinjenica da je on ţivio ovdje, a ja na Floridi.

Protrljao mi je ramena dok je stajao iza mene. „Priĉaj sa mnom.“

Okrenuvši se da ga pogledam, upitala sam, „Paige još uvijek radi s tobom,

zar ne?“

„Ne.“ Uzdahnuo je. „Dogovorili smo se oko otpremnine. Nije ţeljela više
raditi za mene, obzirom na situaciju. Ne mogu je kriviti. Razumljivo je da je
jako povrijeĊena. Uskoro ću ti reći sve o tome kako su stvari završile. Ali
veĉeras sve što ţelim jest uţivati s tobom. Ne ţelim razmišljati ni o ĉemu
drugom.“

Trofej knjiga 314

 Voljela bih da mogu iskljuĉiti sva svoja pitanja. „Sve ovo… ĉini se…
predobro da bi bilo istinito.“

„Budi odreĊena. Ĉinjenica da si ovdje? Ili ĉinjenica da te još uvijek

volim?“

„Sve. Ne ţelim da srljaš u nešto što bi na kraju mogao poţaliti. Mislim,

ovo će biti veza na daljinu. Neće biti lako.“

„Ništa što vrijedi nije lako,“ rekao je. „Ako ţeliš da idemo polako, ja sam
s tim u redu. Ali vraćam se na to da sam ti već rekao da nema potrebe za
isprobavanjem.“

Nisam ţeljela da idemo polako. Sve što sam ţeljela bilo je skoĉiti glavom
bez obzira i dati mu sve ono što sam godinama zadrţavala.

Ali, je li on ovoj odluci dao svrhu koju je zasluţila. Moţda sam pravi
problem ja, moj uvrijeţeni strah da ga nekako ne zasluţujem. Što god to bilo,
moj zabrinuti um nije se mogao umiriti.

Ispruţio je ruku. „DoĊi ovamo. Ţelim ti pokazati nešto.“

Gavin me odveo u svoju spavaću sobu. Zid iza njegovog kreveta imao je
istu onu izloţenu ciglu kao i ostatak mjesta. Drugi zid imao je veliku, ugraĊenu
policu za knjige. Soba je bila ispunjena njegovim muškim mirisom.

Sjela sam na krevet i gledala ga kako otvara drvenu kutiju za cigare.

Izvadio je nešto malo. Srce mi je zakucalo.

Prišao mi je i ispruţio dlan otkrivajući time malu naljepnicu. „Prepoznaješ

li ovo?“

Uzela sam je. Nakon pomnijeg pregleda, shvatila sam da je to Chiquita.

O moj Boţe. Bila je to naljepnica koja je pala s banana onaj dan kad smo
se prvi put sreli.

Trofej knjiga 315

 Izrazito se sjećam da ju je maknuo s mene i stavio na vrh svoje ruke.
Otišao je s tim, ali nikada ni u milion godina ne bih mogla zamisliti da je svo
ovo vrijeme ĉuva.

„Ne mogu vjerovati da još uvijek to imaš.“

„Onog trenutka kad smo se sreli oborila si me s nogu. Znao sam da tu ima
neĉega. Nikada se nisam mogao odvojiti od bilo kojeg dijela tebe, ĉak ni ove
male naljepnice. I to je bio poĉetak toga da te zapravo nikad nisam ni mogao
pustiti. Ti nisi samo djevojka. Ti si ta djevojka. A ako bi bio s nekom drugom, to
je bilo samo zato što sam vjerovao da ne mogu imati tebe. Dat ću ti vremena
koliko god ti treba. Ali ţelim te. Samo tebe. Ne sutra – nego jebeno odmah,
Raven. Meni vrijeme nije potrebno. Trebam tebe, natrag.“

Duboko u njegovim oĉima, vidjela sam istinu. Zar je ljubav zaista trebala
opravdanje? To nema nikakve veze sa stabilnošću ili udaljenošću. Bilo je
besmisleno. Zadrţao je naljepnicu. Nazvao je robota po meni. Kroz godine,
Gavinova ljubav prema meni ostala je nepokolebljiva, nepromijenjena ţivotnim
okolnostima. Bila je bezuvjetna, baš kao i moja ljubav prema njemu. To je bilo
sve što sam trebala. Nema više osvrtanja unatrag.

Trofej knjiga 316

 Posljednji mjesec bio je paklen, ali vrijedan dolaska do ove toĉke. Stvarno
sam se trudio da ne preplavim Raven intenzitetom ove potrebe koju osjećam. Ali
eksplodirati ću ako ne budem mogao biti u njoj veĉeras.

Kleknuo sam uz podnoţje svog kreveta gdje je sjedila i zagledao joj se u

oĉi. Nisam mogao vjerovati da je ovdje, u Londonu. Prošlo je desetljeće, ali ona
je još uvijek bila moja djevojka iz snova. Ta lijepa, duga crna kosa koja je
uokvirivala njenu porculansku koţu. Taj mali nos. Te velike, zelene oĉi. Ta
divna duša. Djevojka koja je uvijek vidjela samo mene. Moja Raven. Prije deset
godina bio sam spreman odreći se svega. Kao i danas. Odrekao sam se svog
ţivota koji poznajem radi nje. I ponovno bih napravio to isto.

Posegnula je za mnom i prošla prstima kroz moju kosu. Uvijek sam volio
kad je to radila. To bi popravilo sve na svijetu.

Trofej knjiga 317

 Zatvarajući oĉi, uţivao sam u njenom dodiru. Mogao sam osjetiti kako se
stres posljednjih nekoliko tjedana lagano topi. Koliko god sam ţelio ovo
kontrolirati, morao sam joj dozvoliti da preuzme vodstvo, jer ne mogu vjerovati
sebi da neću poţurivati. Tokom godina razdvojenosti, toliko mnogo puta sam
maštao o njoj, što nije smatrano normalnim za bivšu djevojku. IzmeĊu ovog
uzbuĊenja i ĉinjenice da se ne sjećam kad sam zadnji put imao seks, moje tijelo
je bilo previše ţeljno.

Povukla me prema sebi, a ja sam se srušio na njena prsa. Kurac mi je bio

tako tvrd da me zabolio, a potreba za njom bolno oĉita.

Pritisnuvši svoju erekciju na nju, rekao sam. „Još uvijek ţeliš polako?“

„Ne. Molim te, trebam te.“

Jebeno, hvala.

Udahnuo sam slatki miris njene koţe i ljubio je po vratu. Tijelo joj se
napelo kad sam spustio usne na njene grudi. Nadao sam se da se ne osjeća
posramljeno zbog svojih implantata. Kada bi samo znala koliko sam je vraški
ţelio sada. Trudio sam se koliko god sam mogao da ne svršim samo od ovog
pritiska na njeno tijelo.

„Mogu li ti skinuti majicu?“

Oklijevala je, a zatim prošaptala. „Da.“

Podigao sam majicu i otkopĉao joj grudnjak. Njene grudi bile su poput
dva savršeno okrugla globusa. Iako zaobljenije, ĉvršće i drugaĉije od onih njenih
prirodnih, kruškolikih grudi, bile su prekrasne. Ona je prekrasna. Ĉak i bez
njenih grudi, volio bih svaki njen centimetar. Njeno tijelo se ukoĉilo, shvatio
sam da joj je neugodno.

„Nemoj biti nervozna. To sam samo ja.“ Podignuo sam pogled prema
njoj. „Još uvijek si najljepša djevojka na svijetu, znaš to?“

Trofej knjiga 318

 Nasmiješila mi se.

Stavio sam usta na njenu tetoviranu bradavicu i zavrtio jezikom oko nje.
Nisam bio siguran moţe li to osjetiti. Nalet osjećaja me proţeo dok sam
razmišljao koji korak je poduzela da si potencijalno spasi ţivot.

Pomaknuo sam usta niz njen trbuh. Svake sekunde, predavala se malo
više, sve dublje se opuštajući. Iako sam se ţelio nastaviti spuštati i proţdirati je
izmeĊu nogu, ţelio sam da prvi put svrši dok sam u njoj. Tako da sam se vratio
do njenih usana ljubeći je po vratu.

Znao sam da moţe osjetiti otkucaje mog srca o svoja prsa. Nadam se da je
to dokazivalo koliko mi ovo znaĉi.

„Trebam te u sebi,“ rekla je.

„Mislio sam da nikad nećeš pitati.“

„Trebam li uzeti kondom?“

„Ne. Na pilulama sam.“

Da. Nikada nisam imao priliku osjetiti je bez ikakve barijere.

Svukla mi je košulju preko glave i bacila se na otkopĉavanje mojih hlaĉa.

Htio sam ići polako, ali one sekunde kad sam svojim vrhom dotaknuo
njen otvor, nisam mogao odoljeti da ga ne gurnem do kraja. Jedva sam podnio
vrućinu njene maĉkice koja me obavijala. Obzirom na to kako je maloprije
izgledala napeta, nisam mislio da će biti ovoliko vlaţna. Kad sam se lagano
poĉeo zabijati, morao sam zatvoriti oĉi i pokušati ne eksplodirati. Raven je
bokovima kruţila ispod mene.

Zatvorivši oĉi, našao sam svoj ritam dok sam je jebao jaĉe, nabijajući u
nju, nesposoban da se zaustavim dovoljno dugo kako bih se zabrinuo da joj je
moţda previše. U jednom trenutku osjetio sam da ću svršiti, pa sam naglo stao.

Trofej knjiga 319

 „Ne zaustavljaj se!“ Zabila mi je nokte u ramena.

Zgrabio sam je za bokove kako bih se gurnuo još dublje. Ali došao sam do
svoje prijelomne toĉke. Orgazam je proletio kroz mene.

„Jebiga,“ zareţao sam, pumpajući brţe. „Svršavam.“

Disanje joj je postalo neravnomjerno kad se pustila zajedno sa mnom.

Osjetio sam kako se mišići njene mace steţu dok sam izbacivao posljednje
mlazove svoje sperme u nju.

Leţali smo zajedno, zadihani i ispunjeni.

„Ovo je bilo intenzivno. Priliĉno sam siguran da sam sada svršio brţe
nego onaj prvi put s tobom. Imam osjećaj kao da sam zauvijek ĉekao.“

Nasmiješila se. „Deset godina, toĉnije.“

XXX

Nakon što sam se tri dana skrivao s njom, sloţio sam plan pokazati Raven
London onako kako treba. Prošli smo sve, od Buckingham palaĉe do Kraljevske
zvjezdarnice. Odveo sam je i do nekih svojih omiljenih lokacija na South banku.

Namjeravao sam joj pokazati i svoj ured, ali osjećao sam da bi joj to
moglo biti neugodno jer je tamo radilo jako puno Paiginih bliskih prijatelja.
Nisam ţelio da joj bilo tko šalje ĉudne vibracije. Tako da to ostavljam za drugi
put.

„Hvala ti na ovom danu,“ rekla je kad smo se vratili kod mene.

„Pa, zakljuĉio sam da je vrijeme da te malo podijelim sa svijetom, iako te

više volim imati za sebe.“

Trofej knjiga 320

 Srušili smo se na kauĉ, a ona je naslonila glavu na moja prsa.

Poljubio sam vrh njene glave. „Volio bih da moţeš ostati duţe. Ne znam
kako ću ţivjeti bez tebe. Ne moţeš li jednostavno nikad ne otići?“

„Voljela bih da je tako jednostavno.“ Podignula je bradu kako bi me

pogledala. „Ali kada ćemo se opet vidjeti?“

„Moramo smisliti neki raspored – moţda da ja svaki drugi mjesec doĊem

u USA. A ti moţda da doletiš izmeĊu toga. Razgovarati ću sa kadrovskom
sluţbom kako ti ne bi radili probleme. Napraviti ćemo da uspije. To je ono što
ljudi rade kada ţele biti zajedno. Oni to jednostavno prihvate, jer razdvajanje
nije opcija.“

„Znaš,“ rekla je. „Nekada mi je bilo ţao ljudi koji moraju puno putovati,
zbog posla ili neĉeg sliĉnog. Ali alternativa – ne doći do tebe – daleko je gora od
bilo koje koliĉine putovanja. Za tebe bih otputovala bilo gdje.“

Provukao sam njene prste kroz svoje. „Ovo je kratkotrajno, dok te tata
treba. Ne mogu ti reći koliko mi olakšava saznanje da ti paziš na njega. To je
jedini razlog zbog kojeg se mogu rastati od tebe.“

„Znaš da mi je to zadovoljstvo.“

Dok sam gledao njene njeţne prste u svojim rukama, razmišljao sam o
tome kako je ţivot dragocjen.

„O ĉemu razmišljaš?“

„Što više razmišljam o tvojoj operaciji, sve više sam ti zahvalan na toj
odluci. Ne bih ţelio ţivjeti u svijetu u kojem te nema. Znam da bi sutra jedno od
nas moglo umrijeti, ali ne mogu zamisliti da si bolesna. Ili Boţe oslobodi, da su
stvari drugaĉije i da sam istinu o tome što ti je moja majka napravila saznao
prekasno – nakon što ti se nešto dogodilo.“ Uzeo sam joj ruku i poljubio je.
„Umro bih. To bi me ubilo.“

Trofej knjiga 321

 „Bit ću dobro. Iako, mutacija koju imam takoĊer povećava rizik raka
jajnika. Tako da su mi lijeĉnici preporuĉili da odstranim i jajnike, ĉim završim
sa raĊanjem djece. To je još nešto s ĉime bih se moţda trebala suoĉiti.”

Pogodio me napad panike.

„O moj Boţe. Potpuno si problijedio,“ rekla je. „Dobro sam, Gavine. Bit
ću dobro.”

Preznojio sam se. „Ne mogu si predoĉiti pomisao da ti se bilo što dogodi.”

Pridigla se, njeţno me ljubeći u obraz. „Vjerojatno neće.”

„Što ja mogu napraviti?”

„Ništa.”

„Razmišljao sam o tome da bih te mogao napumpati, dati ti puno beba

tako da moţeš izvaditi te jajnike.”

Ona se nasmijala, kao i ja, mada se ja zapravo nisam šalio. Osnovao bih
obitelj s njom u jednom otkucaju srca. Jedva ĉekam taj dan.

„Mislim da imamo još nešto vremena, Gav.”

„Misliš da sam lud, zar ne’”

„Ne.” nasmiješila se. „Mislim da me voliš.”

Trofej knjiga 322

 ČETIRI MJESECA KASNIJE

Zadnjih nekoliko mjeseci bili su muĉeniĉki. Gavin i ja telefonom smo se

ĉuli svake veĉeri, nadoknaĊujući propušteno u ţivotu onog drugog, sve ove
godine. Ali, iako smo stalno bili u kontaktu nakon onog vihornog tjedna u
Londonu, svaka sekunda naše razdvojenosti ubijala me.

Danas su ipak leptirići zamijenili mjesto frustracijama. Dok sam virila

kroz prozor koji je gledao na prilaz, tijelo mi se ispunilo upitnicima. Gavin bi
svakog trenutka trebao stići u drugi posjet Floridi nakon mog puta u London.

Prvi put kad se vratio, mogao je ostati samo tjedan dana. Ovaj put,
planirao je ostati mjesec dana. Jedva sam zadrţavala svoje uzbuĊenje.

Kad sam spazila crni Mercedes kako dolazi prilazom, potrĉala sam niz
stepenice. Dok sam otvarala ulazna vrata, Gavin je već izlazio iz automobila.

Trofej knjiga 323

 Ni prtljagu nije izvadio, potrĉao je do mene i podigao me u zrak. Omotala
sam noge oko njegovog struka i zaplakala od radosti.

Usne su nam se spojile dok nam se i veĉernji povjetarac s oceana

pridruţio u slavlju. Prošlo je nekoliko minuta dok nismo došli do zraka.

„Tako si mi jebeno nedostajala,“ rekao je. „Idemo gore. Odmah.“

Nije me spustio, već me prebacio, tako da su mi leĊa poĉivala u njegovim

rukama. Ostavio je svoju prtljagu, odnio me gore stepenicama do jedne od
gostinjskih soba. Srećom, gospodin M je sa noćnom sestrom, jer mi ćemo neko
vrijeme ostati ovdje.

XXX

Sljedećeg jutra, Gavin je ušao u oĉevu sobu nakon doruĉka. Sinoć ga nije
imao priliku vidjeti, jer je gospodin M već spavao kad smo izašli iz naše male
seksualne jazbine.

„Hej ,tata.“

Gospodin M je zaškiljio. „Tko si ti?“

Srce mi se stisnulo. Bojala sam se da bi se ovo moglo dogoditi. Tijekom

posljednjih nekoliko mjeseci, stvari s njegovim pamćenjem su se pogoršale do te
mjere da većinu vremena zapravo nije znao tko sam. Ali njegovo sjećanje
Renate, posljednje je koje je ostalo još uvijek.

Gavin je sjeo pored njega. „Gavin je.“

„Ja sam Gunther.“

„Znam.“ Krenuo je primiti oca za ruku, zatim se zaustavio, vjerojatno

nesiguran u to hoće li ga uplašiti. „Ne znaš tko sam ja?“

Trofej knjiga 324

 Gospodin M je odmahnuo glavom. „Ne.“

„To je u redu. Nije vaţno.“

„Zašto si ovdje?“

„Pa, došao sam te posjetiti, a isto tako, došao sam posjetiti svoju
djevojku.“ Gavin je pokazao na mene. „Znaš li tko je to?“

Gunther je pogledao prema meni. „Ne.“

Gavin nije izgledao iznenaĊen. Već sam mu rekla da me većinu dana više
ni ne zove Renata.

„To je ona… moja djevojka.“

„Prekrasna je.“

„Hvala. Jako sam zaljubljen u nju.“

„I ja sam jednom bio zaljubljen,“ rekao je gospodin M.

Gavin se nasmiješio. „Stvarno?“

„Da.“

„Kako se ona zvala?“

„Renata.“

Gavin je raširenih oĉiju pogledao prema meni. „Reci mi nešto o njoj.“

„Bila je lijepa. I brinula se o meni.“

„Što još?“

„Slušala me.“

„Gdje je ona?“

Trepnuo je nekoliko puta, a zatim napokon rekao. „Umrla je.“

Trofej knjiga 325

 Pogledala sam Gavina, šokirana time što se njegov otac toga sjetio. To je
bila neuobiĉajena stvar u njegovom stanju. Nikada niste mogli znati kada će se
neki ostaci iz njegovog pamćenja prišuljati.

„Tako mi je ţao,“ rekao je Gavin.

„Tko si ti?“

Gavin je nakratko zatvorio oĉi. „Ja sam tvoj sin.“

„Ne poznajem te.“

„Znam. Ali to je u redu. Ti se mene ne sjećaš, ali ja sam tvoj sin i volim
te. A ovo je moja djevojka, Raven. Ona je tvoja njegovateljica.“

Podignuo je obrve. „Zafrkavaš se s mojom njegovateljicom?“

„Da.“

„Dobro za tebe.“

Nisam mogla, a da se ne nasmijem.

Sjedili smo neko vrijeme u tišini dok su oĉi gospodina M lepršale.

Izgledalo je kao da se sprema zaspati, ali nas je oboje iznenadio kad je iznenada
podigao pogled.

„Gavine?“

„Da.“ Stavio je ruku na oĉevu. „Da, tata. Ja sam.“

„Tako dobar djeĉak.“

„Došao sam iz Londona. Ostati ću ovdje mjesec dana.“

„Gdje je Weldon?“

Gavin me pogledao oĉima ispunjenim olakšanjem. „U Kaliforniji je. Šalje

ti svoje pozdrave.“

Trofej knjiga 326

 Gospodin M se tada okrenuo prema meni. „Mogu li dobiti sladoled?“

Nasmiješila sam se. „To bi se dalo srediti.“

Uputila sam se dolje da mu iz zamrzivaĉa donesem zdjelu pekan

sladoleda. Ali kad sam se vratila, izgledalo je da je zaspao.

„Zaspao je, ha?“

„Da.“ Gavin se zagledao u njega. „Znam da si mi rekla da mu je sve gore,

ali teško je kad to doţiviš.“

„Znala sam da će ti biti.“ Sjela sam Gavinu u krilo i poljubila ga u ĉelo.

Podignuo je pogled prema meni. „Volim te.“

„I ja tebe volim.“ Nahranila sam ga sladoledom.

XXX

Te veĉeri Gavin nas je nakon veĉere odvezao preko mosta do West Palm
Beacha. Zalazak sunca nad vodom oduzimao je dah. Koliko sreće sam imala što
ţivim u tako lijepom mjestu; a još više sreće jer veĉeras imam ovog mupkarca
pored sebe.

„Gdje idemo?“

„To je iznenaĊenje.“

„Da vidimo… idemo prema mojoj kući. Voziš me kući kako bi me mogao
opustošiti?“

„Tamo u tvojoj spavaćoj sobi? Onoj u koju sam se znao ušuljati? To

zapravo zvuĉi zabavno. Nemoj mi davati takve ideje. Ali ne, to nije bilo u
planu.“

Trofej knjiga 327

 Na kraju smo završili ispred starog kluba za improvizaciju. Parkiralište je
bilo priliĉno puno.

„Što se dogaĊa?“

„Pogledaj.“

Znak je bio osvjetljen. Ravin Improvizacijski Klub.

Ravin

Raven i Gavin.

„O moj Boţe. Što si to napravio, Gavine?“

Vodio me prema ulazu. „Idemo unutra.“

Slijedila sam ga, a on me upoznao s ĉovjekom po imenu Sam, koji je oĉito

bio upravitelj. Klub je izgledao skoro toĉno onako kako je izgledao nekada.
Reflektor je sjao u središtu pozornice. Ĉak je i crvena tkanina na stolovima bila
ista. Šipka u kutu bila je osvjetljena plaviĉastom rasvjetom.

„Ĉestitam. Sve izgleda odliĉno,“ rekla sam.

„Moj san je oduvijek bio ponovo otvoriti ovo mjesto,“ objasnio je Sam.
„Zahvaljujući Gavinu, to je postala stvarnost.“

Kad se Sam ispriĉao da se mora postarati za nešto, Gavin mi je objasnio u

ĉemu je stvar.

„Malo sam istraţivao, pronašao bivše vlasnike i saznao da već neko

vrijeme pokušavaju ponovno otvoriti klub. Imali su volju, ali ne i naĉin. Tako
da sam ja postao tihi investitor. Jedino u ĉemu sam bio nepopustljiv bilo je ime.“

„Savršeno je. Tako mi je drago što si to napravio. Znam koliko ti ovo

mjesto znaĉi.“

Trofej knjiga 328

 „Uspomene odavde su one koje nešto znaĉe, mjesto ne toliko. Znaš na što
mislim?“

Odjednom me pogodilo.

„Natjerati ćeš me da veĉeras nastupam, zar ne?“

„Naravno. Veĉeras je noć otvorenog mikrofona! Rezervirao sam nam

termin.“ Gavin je pogledao preko mog ramena. „Mislim da će ti se svidjeti
publika.“

Okrenuvši se, vidjela sam kako nam se Marni i Jenny pribliţavaju.

„O moj Boţe!“ otrĉala sam do njih. „Hej.“

„Rich Boy nas je uvjeravao da će veĉeras ovdje biti dobra zabava.“

„Ne znam baš za to ako sam ja vaša zabava, ali drago mi je što ste došle.“

Jenny se okrenula prema Gavinu. „Putem ovamo, Marni mi je priĉala o

noći kad te prvi put srela, dovozeći Raven ovamo.“

„Bila je takva radost tu noć,“ zadirkivao je Gavin. Zagrlio je Marni.

„Da. Moţda sam te ţeljela ubiti. Da se zna, drago mi je što mi je

prkosila.“

Nas ĉetvero smo dobili stol i naruĉili piće, uţivajući u prvih par nastupa
koji su bili prije nego je došao red na Gavina i mene.

„Ne bojiš se, zar ne?“ upitao je.

Po koţi su mi izbili trnci. „Prošlo je toliko vremena.“

„Ali ja sam tu s tobom.“

Voditelj je izašao na pozornicu da nas najavi. „Dame i gospodo, naši

sljedeći izvoĊaĉi su dvije ljubavne ptice koje su imale svoj prvi nastup u ovom
klubu prije više od deset godina. Hajdemo jedan pljesak za Gavina i Raven.“

Trofej knjiga 329

 Publika je zapljeskala dok me Gavin primao za ruku i vodio na pozornicu.

Pruţio mi je mikrofon i odmah krenuo.

Gavin: O moj Boţe! To si ti!

Raven: Ja?

Gavin: Ne mogu vjerovati.

Raven: Tko sam ja zapravo?

Gavin: Mogu li dobiti tvoj autogram?

Raven: Izgleda da se varaš. Ja nisam poznata.

Gavin: Nikada mi neće vjerovati kada im kaţem.

Raven: Kaţeš kome?

Gavin: Patuljcima.

Raven: Patuljcima?

Gavin: Nisi li ti Snjeguljica?

O Boţe. Lud je.

Oklijevala sam, a onda sam se nasmijala zajedno s publikom.

Raven: U redu. Uhvatio si me.

Gavin: Rekli su mi da si otišla – otišla si po mlijeko i nikad se nisi vratila.

Tvoju sliku su postavili posvuda. A onda te ja naĊem ovdje, ispred ovog tattoo
salona, ţiviš svoj ţivot kao da iza sebe nisi ostavila razorenih sedam dobrih
muškaraca.

Raven: Istina je… postali su prepotentni.

Gavin: UvrijeĊen sam u njihovo ime. Na koji naĉin prepotentni?

Trofej knjiga 330

 Raven: Postali su… pretjerano dramatiĉni… mrzovoljni… budalasti.

Publika je krepavala od smjeha. Ĉak je i Gavin morao zastati kako bi se

nasmijao.

Gavin: Nikad te nisam smatrao takvom divom.

Raven: A tko si zapravo ti da bi me osuĊivao?

Gavin: Ja sam Šarmantni princ.

Raven: Pepeljugin muškarac?

Gavin: Bivši muškarac.

Raven: Uopće te nisam prepoznala.

Gavin: Da, zapravo, netko me urekao. Sada izgledam malo drugaĉije.

Raven: Ţao mi je što to ĉujem. Mogu li ti nekako pomoći?

Gavin: Pa, postoji samo jedan naĉin na koji se ĉarolija moţe razbiti.

Raven: Koji to?

Gavin: Moram poljubiti lijepu ţenu crne kose i svijetle koţe. Poznaješ
neku?

Raven: Ne gledaj u mene!

Gavin: Zašto ne? Ti si savršena za taj posao.

Raven: A što ću ja dobiti ako prekinem tvoju ĉaroliju?

Gavin: Pa, kao u svim bajkama, mi ćemo se zaljubiti i ţivjeti sretno do

kraja ţivota.

Raven: Ĉini se da više nisi zabrinut zbog svojih malih prijatelja.

Trofej knjiga 331

 Gavin: Moram se brinuti samo za Grumpya i Dopeya. Oni su labavi
tipovi. Happya nije briga. A Sleepy neće ni primijetiti.

Morala sam se opet zaustaviti zbog smijeha.

Raven: U redu, onda. Završimo s tim.

Gavin se nagnuo i dao mi dugaĉak poljubac dok je publika zviţdala. Na

dramatiĉan naĉin me nagnuo unatrag.

Napokon smo došli do zraka.

Gavin: Mislim da bi se trebali vjenĉati.

Posegnuo je u straţnji dţep i izvadio malu kutiju. Vau, na ovaj skeč je

došao pripremljen.

Kada sam pogledala u njegove oĉi, humor s njegovog lica je nestao.

„Nadam se da publici neće smetati ako na trenutak izaĊem iz uloge,“

rekao je.

Gavin se spustio na jedno koljeno kad je publika poĉela navijati. Nekako,

nisam sasvim razumjela u ĉemu je stvar dok nije upotrijebio moje pravo ime.

Pogledao je gore prema meni. „Raven…“

Poloţila sam ruku na srce dok sam stajala zapanjena..

„Naša priĉa je daleko od bajke. Ali sve se dogaĊa s razlogom, ĉak i ako ti
se ĉini nemogućim za razumjeti. Otkako smo se upoznali, proveli smo više
vremena odvojeni nego zajedno, zahvaljujući jako dugom zaobilaznom putu.

Trofej knjiga 332

 Ali dani s tobom ostaju kao najbolji u mom ţivotu. Od sada nadalje, ţelim
da dani s tobom nadmaše sve ostale. Ţelim provesti ostatak svog ţivota s
tobom.“ Otvorio je malu crnu kutiju. „Toliko te volim. Hoćeš li se udati za
mene?“

Svjetla pozornice samo su još jaĉe pojaĉala zapanjujući sjaj dijamanta.

Mašući rukama uzbuĊeno, povikala sam. „Da!“

Gavin me podigao i unatoĉ neprestanom navijanju publike, prebacili smo

se u svoj vlastiti svijet.

Zagledala sam se u zapanjujući zaruĉniĉki prsten. „Ne mogu vjerovati.

Koliko dugo si ovo planirao?

„Nedugo nakon što si napustila London.“

Kada smo napokon izašli iz naše ljubavne magle i sišli s pozornice, netko
je i dalje zviţdao kao lud, dosta dugo nakon što se ostatak gomile smirio. Tada
sam primijetila tko sjedi s Marni i Jenny za našim stolom. Sigurno se ušuljao
dok smo nastupali.

Weldon.

„Tvoj brat je ovdje!“ razveselila sam se dok smo se ruku pod ruku vraćali
natrag do stola.

„Znam.“ Nasmiješio se Gavin. „Ja sam ga pozvao.“

Weldon je izgledao nevjerojatno. Kosa mu je i dalje bila duga, ali ne tako

neposlušna. Obrijao se i udebljao. U oĉima mu se odraţavala odreĊena jasnoća.
I naravno, primijetila sam ĉašu do njega: voda.

„Ţao mi je što sam kasno stigao, brate. Avion je kasnio. Ali nisam
propustio bitan dio.“ Zagrlio me. „Prekrasno izgledaš, Raven. Ĉestitam.“

„Hvala ti. Tako je dobro vidjeti te, Weldone.“

Trofej knjiga 333

 „Pa, ovo je veliki dan. Trebao sam biti tu.“

„Koliko dugo ostaješ?“

„Otprilike dva tjedna – osim ako me brat ne izbaci.“

Gavin je Weldona lupio po ramenu. „Tata je mislio na tebe… zapravo,

barem posredno. Kad se sjeti tko je, zove me Weldon.“

„Godinama se osjećam neadekvatnim i na kraju, ja sam taj kojeg se sjeća?

Nije li to neka vraţja ironija?“

„Zaista mi je drago što si ovdje,“ rekla sam.

„A meni je zaista drago što ćeš mi biti sestra.“

Kao jedinac, uvijek sam ĉeznula za obitelji. I dok je moje iskustvo s

Mastersonima bilo daleko od bajke, Gavin, Weldon i njihov otac sada su uistinu
bili moja obitelj.

Trofej knjiga 334

 ŠEST GODINA KASNIJE

Moje djevojke voljele su gaziti po meni na travnjaku. Dok sam leţao

ravno na leĊima, moje tri prekrasne zloĉestoće hihotale su se iznad mene. Iako
sam se pretvarao da se borim protiv toga, ovo je definitivno bila moja najbolja
vizija nebesa.

„Uvijek si volio biti prikaĉen dolje.“ Raven je rekla, hrapavim glasom.

„Nisam toĉno to imao na umu kad sam to rekao, samo da znaš.“

Naše tri kćeri nastavile su me napadati. Razlika meĊu njima bila je po

godinu dana.

Trofej knjiga 335

 Teško je bilo povjerovati da sam nakon odrastanja bez ikakvih sestara ili
teta, sada imao tri djevojĉice. Biti ću tako sjeban za jedno desetak godina.

Današnji dan je bio tipiĉan za zimu na Floridi: suho i puno hladnije, baš
onako kako sam volio. Oko imanja su bili rašireni blagdanski ukrasi, a masivno
boţićno drvce bilo je postavljeno na travnjaku. Izgleda da smo se natjecali s
Rockefeller Centrom. Stvarno je bilo lijepo biti kod kuće u ovo doba godine.
Bili smo vani ĉekajući da Weldon stigne sa svojim gostom na boţićne praznike.
Praznike smo provodili ovdje kao obitelj.

Proteklih šest godina kao da su prohujale. Raven i ja vjenĉali smo se

godinu dana nakon što smo se pomirili, a moj otac preminuo je nedugo nakon
toga. Tada se, godinu dana kasnije rodila naša prva kći. Bilo je jedno za drugim.
Marina je sada imala ĉetiri godine. Naša druga kći Natalia imala je tri, beba
Ariana dvije. Godinu dana nakon Arianinog roĊenja, Raven je operacijom
uklonila jajnike, što je meni donijelo neizmjerno olakšanje.

Nakon što je moj otac preminuo, odluĉili samo pretvoriti London u naš
stalni dom. Prodali smo potkrovlje i kupili kuću izvan grada u Surreyu.

Ţeleći zadrţati imanje Palm Beach u obitelji, zadrţali smo ga i koristili

kao kuću za odmor. Weldon je svoje vrijeme isto tako podijelio izmeĊu Floride i
Kalifornije. Tako da sa svima nama, kuća je još uvijek bila dosta u upotrebi.
Genevieve i Fred ostali su i dalje zaposleni iz zahvalnosti što su godinama bili
predani ocu, a sada će moje kćeri uţivati na mjestu gdje sam ja odrastao. Iako
neka od mojih sjećanja nisu bila baš najbolja, imao sam u planu ovdje stvoriti
mnogo novih i boljih uspomena.

Svaka od naših djevojĉica izgledala je tako drugaĉije. Marina je bila moja

pljunuta slika. S najtamnijom kosom i porculanskom koţom, Natalia je izgledala
baš kao i njena majka. A još neobiĉnije, Arianna, s tamnoplavom kosom i finim
crtama izgledala je toĉno poput Weldona (i moje majke Ruth).

Trofej knjiga 336

 Volio nas je zajebavati zbog toga, toliko da ga je Raven jednom prilikom
ugurala u smoĉnicu.

Kad smo već kod Weldona, moj brat dolazio je prilazom prema nama.
Tek je stigao s aerodroma, a pored njega je bila njegova nova prijateljica.
Odavde sam mogao vidjeti da je visoka.

Ustao sam s trave dok su moje kćeri trĉale prema njemu. Sa svojom
dugom, divljom kosom i ludom osobnošću, Weldon je bio hit kod djevojĉica;
oboţavale su svog ujaka više od svojih omiljenih likova iz crtića. Prevalio je
daleki put, to je bilo sigurno.

Podignuo je našu najmlaĊu kćer. „Svakim danom sve više liĉiš na mene.“

Nasmiješio sam se ţeni koju je doveo sa sobom. Znao sam da se zove

Myra. Imala je dugu, crnu kosu s ljubiĉastim i plavim pramenovima naprijed.
Ruke su joj bile prekrivene tetovaţama, a prsten joj je blistao u nosu.

„Myra, ovo je moj stariji brat Gavin i njegova supruga Raven.“

„Sjajno je upoznati vas oboje. Weldon mi je rekao toliko toga o vama.

Vaša priĉa je nevjerojatna.“

„Drugi dio mi je nekako draţi,“ rekla je Raven.

Myra je upitala za kupaonicu, pa ju je Raven uvela unutra dok je odlazila

staviti Ariannu na spavanje.

Weldon se nagnuo. „Što misliš? Majka bi voljela Myru, zar ne?“

Obojica smo se na to dobro nasmijali. Moja majka bila bi strašno

razoĉarana kad bi vidjela Myru. I to mi je priĉinjavalo veliko zadovoljstvo. Bio
sam ponosan na svog brata što je sve ove godine ostao ĉist i priseban i bio sam
sretan što je pronašao ţenu s kojom se, ĉinilo se povezao. Nakon što je završio
fazu Kalifornija barova, napokon se vratio pravnim poslovima.

Trofej knjiga 337

 Raven i Myra smijale su se, vraćajući se iz kuće; ĉinilo se da se dobro
slaţu.

Marina je vukla Weldona za traperice. „Ţelim sladoled!“

„Prokletstvo, ništa ne zaboravljaš, zar ne?“ rekao je. „Neki dan na

telefonu sam joj rekao da kad doĊem ovdje da ću je odvesti. Ne mogu vjerovati
da se sjetila.“

„Oh, ona ništa ne zaboravlja,“ rekao sam.

„Je li u redu ako ih ja i Myra odvedemo do centra?“ upitao je.

Savršeno. Ja sam se u stvari nadao da ću danas imati malo vremena biti

sam sa svojom ţenom.

„Samo naprijed.“

Nakon što smo spakirali Marinu i Nataliju u Weldonov iznajmljeni

automobil, okrenuo sam se prema Raven dok smo se vraćali kući. „Ĉuješ li to?“

„Što?“

„Apsolutno ništa. Slatki zvuk tišine.“

„To je tako rijetko ovih dana, zar ne?“

„DoĊi sa mnom gore.“ Uhvatio sam je za ruku. „Ţelim ti nešto pokazati.“

„Kladim se.“ Namignula je. „Napokon smo sami.“

„Vjerovala ili ne, ovaj put nije to što misliš.“

„Dobro, zainteresirao si me.“

Ušavši u glavnu spavaću sobu, otvorio sam ladicu i izvadio ravnu

baršunastu kutiju. Ranije danas, otišao sam do obiteljskog sefa. Unutar kutije
nalazilo se nešto što je moja majka najviše cijenila.

„O moj Boţe. Dijamantna ogrlica tvoje majke. Gdje si je pronašao?“

Trofej knjiga 338

 „Uvijek sam je imao. Bila je u sefu u banci, zajedno s većinom njenog
drugog nakita.“

Neodluĉno ju je gledala, kao da je ţiva i da će je ugristi. „Sjećam se da

sam razmišljala kako je odvratno to što je cijelo vrijeme nosi, ĉak i dok se samo
motala po kući.“

„Definitivno se voljela razmetati svojim bogatstvom,“ rekao sam, dok sam

vadio ogrlicu iz kutije. „Da vidimo kako ti stoji.“

Raven je ispruţila ruku. „O ne. Ja to ne mogu nositi.“

„Zašto ne?“

„Zato što me ona mrzila. I ne ţelim da me se na to podsjeća.“

„Ja mislim da je to upravo razlog zašto bi je trebala staviti, samo zbog

ĉinjenice da bi ona to mrzila.“

Raven je pogledala blistave dijamante u mojoj ruci. „Onog dana kad mi je

došla prijetiti, nosila ju je. Sjećam se kako je blistalo dok je vikala. Sa sobom je
ponijela i moju ogrlicu – onu s natpisom. Sluškinja ju je našla ispod kreveta u
tvojoj sobi. Tako je tvoja majka shvatila da si me taj vikend ušuljao u kuću.“

Vau. „Nisam to znao.“

„Da, znam. Nikada ti nisam rekla taj dio. U svakom sluĉaju, sjećam se da
sam u ruci drţala svoju malu ogrlicu dok su njeni dijamanti blistali. To kao da je
bila svojevrsna metafora za odnos snaga ili sam barem ja to tada, tako opaţala.“

Posegnuo sam za njom i stavio joj dijamante oko vrata. „A sada ih nosiš,“
rekao sam. „Koliko je to ironiĉno?“

Zagledala se u ogledalo i nakrivila glavu. „Mogu samo zamisliti o ĉemu

sada razmišlja.“

Stao sam iza nje i poljubio joj vrat. „Ţeliš znati što ja mislim?“

Trofej knjiga 339

 „Što?“

„Mislim da gdje god je moja majka, sada ima novu perspektivu. Mislim
da je bila prisiljena pogledati na ţivot koji je vodila ovdje i razmisliti o svojim
postupcima. I mislim da upravo sada gleda prema dolje i ţeli da se moţe
ispriĉati. Moţda moram vjerovati u to da bih mogao ţivjeti s tim što nam je
napravila. Ona je tebe doţivljavala kao prijetnju našem obiteljskom imenu, kada
si na kraju zapravo ti ta koja nas drţi zajedno, koja si drţala ruku mog oca dok je
umirao. Trebala bi biti ponosna što nosiš to ime, iako njezino mišljenje više nije
vaţno. Nikad ni nije.“

„Pa, to je vrlo optimistiĉan pogled. Ne znam je li prolazi kod mene.“

Raven se zagledala u ogledalo, dodirujući dijamante. „Ţeliš li znati koje je moje
najbolje oruţje?“

„Koje?“

„Moji oţiljci.“ Posegnula je iza vrata i skinula ogrlicu. Spustivši pogled

na dijamante u svojoj ruci, rekla je, „Ovo je prikladno za kraljicu, ali znaš što…
sve je to sranje.“ Stavila ga je na pisaći stol. „Moţda ću Marni dati to da se
igra.“

I upravo je to bio razlog zašto je Raven bila i uvijek će biti moja kraljica.

Trofej knjiga 340

Trofej knjiga 341