KARAKTERISTIKE SIGNALA

REALNIH PORUKA

1
 Signali koji predstavljaju realne poruke
 Realne poruke, bilo da su kontinualne ili diskretne, prenose
se slučajnim signalima.
 Za skup istorodnih slučajnih signala moguće je utvrditi
određene statističke regularnosti.
 Iznalaženje statističkih osobina određene klase slučajnih
signala je složen zadatak koji zahteva brojna
eksperimentalna istraživanja.
 Osnovni tipovi realnih poruka/signala:
 Govor
 Muzika
 Mirna slika
 Video
 Podaci
 Multimedija
2
 Osnovne
Os novne karakteristike govor
govornog
nog
signalaa
signal
 Statističkim proučavanjem spektra govora
za osobe različitog pola, uzrasta,
podneblja, rase, itd. dobijaju se spektri
pojedinih fonema.

 Analiza spektra govornih signala pokazuje

da se oni nalaze u frekventnom opsegu
od 50 Hz do 12000 Hz.

 Amplitude spektra su veće pri nižim

frekvencijama.

 Više spektralne komponente iz spektra

govornog signala utiču na vernost
reprodukcije (npr. prepoznavanje boje
glasa).
3
Potrebna širina spektra za prenos govornog
signala?
 Potrebno je odgovoriti na sledeća pitanja:
 U kom delu spektra je skoncentrisan najveći deo snage
govornog signala?
 Kako zavisi razumljivost govora od širine spektra
prenošenog signala?

Efektivni frekvencijski opseg signala je opseg

učestanosti u kome je skoncentrisan najveći deo
energije signala.

4
Raspodela energije i doprinos razumljivosti signala
govora u zavisnosti od učestanosti

Opseg učestanosti u kojem je sadržana vršna

energija govornog signala: od 250 do oko 500Hz.5
 Širina spektra signala govora
U javnim telefonskim mrežama spektar signala govora se ograničava
na opseg od 300Hz do 3400Hz. Ovaj opseg je usvojen od strane
Međunarodne unije za telekomunikacije (ITU-T) za standardnu širinu
spektra govornog signala.
Smatra se da je u tom frekvencijskom opsegu sadržano dovoljno
informacija za tačnu i vernu rekonstrukciju signala govora.

Ниско-
фрекве-
нтни
50Hz – 12000Hz филтар

6
 Spektar govornog kanala
Govorni kanal
0-4000 Hz

Spektar signala govora 300-3400 Hz

Zaštitni Zaštitini
opseg opseg

0 300 3400 4,000

Frekvencija (Hz)

7
 Dinamika govornog signala
 Snaga govora varira kod pojedinca između neke maksimalne
vrednost Pmax i minimalne vrednosti Pmin, s tim što ove vrednosti
variraju od pojedinca do pojedinca.
 Ove promene snage govora izražavaju se dinamikom govora:

 dB 
Pmax
D  10log
Pmin
 Prosečna dinamika govora iznosi oko 40dB (max. do 70dB), što
predstavlja ozbiljan zahtev pred telekomunikacioni sistem, koji treba
u celom tom rasponu snaga da izvrši identičan prenos signala.

8
 Kvalitet prenosa govora
 Razumljivost i vernost
 Zavise kako od kvaliteta TK kanala tako i od psiholoških osobina
svakog pojedinca

 Razumljivost slogova (logotoma) – 96

96--97% je razumljivost u
direktnom govoru; 60-
60-65% donja granica; norma 80%
 Razumljivost rečenica (američki standardi) i reči je mnogo veća
 Vernost – stepen prepoznavanja osobina govora specifičnih za
pojedinca (boja glasa, raspoloženje, temperament, intonacija, ...)

9
 Kvalitet prenosa govora
Frekvencijski Razumljivost Razumljivost Vernost (%)
opseg (Hz) slogova (%) rečenica (%)
300 – 2500 84 99.5 53

300 – 2700 85 99.8 56

300 - 3400 90 ~100 63

300 - 3600 91 100 65

300 - 5400 98 100 73

10
 Šta sve utiče na kvalitet prenosa govora?
 Širina frekvencijskog opsega signala koji se prenosi (300-3400 Hz,
kanal je širine 4000 Hz)
 Relativno slabljenje 36 dB; nivo glasnosti od 70 fona obezbeđuje
najbolju razumljivost
 Kašnjenje - zadovoljavajuće do 150 ms; može se tolerisati max do
400ms
 Stabilnost – karakteristika TK sistema; dozvoljene varijacije nivoa na
izlazu su ±2.5 dB; stabilnost frekvencije od 10 –4 do 10–10
 Pouzdanost – redundansa svih komponenti i veza
 Održavanje
 Cena
 Izobličenja
 Šumovi
 Preslušavanje

11
 Muzika
 Spektralne komponente muzičkog signala se nalaze u opsegu od 20Hz do
20kHz.
 Međutim, čovečije uho slabo registruje učestanosti iznad 16kHz, tako da
nije ni potrebno prenositi komponente iznad tih vrednosti.
 Statistička merenja su pokazala da je za visokokvalitetan prenos
muzičkog signala neophodno preneti spektralne komponente iz opsega
30Hz do 15kHz.
 Gornja granica može biti i niža - za standardni kvalitet prenosa muzičkog
signala može se izvršiti značajna redukcija spektra, tj. dovoljno je
obezbediti prenos komponenti iz opsega 30Hz do 10kHz.
 Kod radiodifuzije, u zavisnosti od opsega učestanosti na kome se radi,
maksimalna učestanost u spektru muzičkog signala ograničava se od
4,5kHz do najviše 15kHz.
 Dinamika muzičkog signala se kreće od 75-80dB; varira od instrumenta do
instrumenta; zavisi i od orkestra i od vrste muzike
 Teško je odrediti opšte statističke osobine signala i regularnosti koje imaju
sličan značaj kao kod govora.
12
 Poređenje spektralnih karakteristika
govornog i muzičkog signala

Signal Spektralne Opseg frekvencija unutar kojeg Dinamički opseg*

komponente je skoncentrisan najveći deo
snage signala
Govorni 50 Hz do 12kHz 250 – 500 Hz 35 – 40 dB

Muzički 20Hz do 20kHz 200 – 600 Hz 75 – 80 dB

*Dinamički opseg je logaritamski odnos snaga koje odgovaraju

najglasnijem i najtišem signalu.
13
 Poređenje širine spektra i dinamike signala govora i
muzike

spektar signala govora: 300 Hz do 3400 Hz,

spektar muzičkog signala: 30Hz do 15kHz. 14
 Mirna slika (faksimil,faks)
 Faks (skraćenica za facsimile, iz latinskog jezika – fac simile, “učiniti
sličnim") je telekomunikaciona tehnologija koja se koristi za prenos kopija
dokumenta preko telefonske mreže. Taj prenos je omogućen posebnim
krajnjim uređajima (faks mašine)

Grupe faksimila

15
 Video/TV
Video/ TV signal
 Pokretna slika se analizira, prenosi i reprodukuje kao skup
sukcesivnih mirnih slika;
 Osnovni element slike naziva se piksel:
 na tv ekranu ima 720 x 575 piksela za sliku standardne definicije,
 televizijska slika visoke definicije ima veličinu do 1920 x 1080.
 Kod komercijalne televizije slika se analizira
 analogna: u 625 linija (Evropa), odnosno 525 linija (Japan,
Amerika)
 digitalna: u 1080 linija
 PAL/SECAM/NTSC standardi
 Zavisno od standarda, spektar video signala zauzima opseg
od 10 Hz do oko 5 MHz
16
 Podaci
 Podatak je digitalna informacija koja se automatski generiše (npr. u
računarima) ili nastaje A/D konverzijom analognih signala (npr.
digitalizacijom govora i dr).
 U širem smislu pod pojmom podaci podrazumevaju se sve
informacije koje nisu govorne i koje se mogu preneti u digitalnoj formi
kroz telekomunikacionu mrežu.
 Na taj način se u podatke uključuju tekst, crtež, faksimil, rezultati
merenja, komande, alarmi...
 Kao električni signal, podaci su dati u obliku slučajne, aperiodične
povorke impulsa (najčešće binarnih).

17
 Podaci
 Jasno je da i signali podataka spadaju u klasu slučajnih signala.
 Međutim, bitna razlika između signala podataka (digitalnih signala) , sa jedne
strane, i analognih signala (govor,muzika, TV signal), sa druge strane, je u
tome što kod analognih signala i oblik i amplituda signala imaju slučajan
karakter, dok su pri prenosu signala podataka poznati i tačan oblik signala i
njegova amplituda.
 Ono što je nepoznato, i u čemu se odražava osobina slučajnosti signala
podataka, upravo je informacija da li je signal u datom trenutku prisutan ili ne
(tj. da li je poslata logička 1 ili 0 u slučaju prenosa binarnih signala ).
 Na prijemu se, na osnovu poređenja vrednosti odbirka signala sa pragom
prijema za posmatrani digitalni signal donosi odluka o tome šta je poslato sa
predaje.
 Pri tome, kao posledica prisustva šumova, kao i raznih potencijalnih
izobličenja digitalnih signala u toku prenosa, moguće je da dođe do pogrešno
donete odluke, odnosno greške u odlučivanju. Ta greška se izražava preko
verovatnoće greške, odnosno preko broja pogrešno protumačenih simbola
na prijemu.
18
 Brzina prenosa podataka (digitalni protok)
 jedan od najbitnijih parametara pri prenosu digitalnih signala (podataka),
 izražava se brojem elementarnih simbola (digita) koji se šalju u jedinici
vremena (# digita/sek) i naziva se digitalnim protokom.
 jedinica za digitalni protok naziva se Bod
 U posebnom slučaju digitalnog prenosa, kada se prenosi binarni digitalni
signal (logička 0 ili 1), brzina prenosa poslatih binarnih simbola izražava se
brojem bita u jedinici vremena i naziva se binarnim protokom:
Vb=1/Tb [bit/s
bit/s]].
 Tb – trajanje jednog binarnog simbola (bita)
 Očigledno je da je samo u slučaju prenosa binarnih signala binarni protok
jednak digitalnom protoku, odnosno brzini izraženoj u Baud-ima.
 U opštem slučaju, kada se prenose M-arni simboli, veza između binarnog (Vb) i
digitalnog (Vd) protoka je sledeća:
Vb=Vd*log2M= Vd*n
*n,,
M=2n
n – broj bita od kojih se obrazuje jedan M-arni simbol (TM=nTb)

19
 Veza između brzine prenosa podataka i potrebnog
frekvencijskog opsega kanala

 Brzina digitalnog prenosa:

V=2fc

- fc granična učestanost sistema za prenos.

Brzina V je poznata i kao Nyquistova brzina signaliziranja.
 Spektralna efikasnost predstavlja meru iskorišćenja
raspoloživog frekvencijskog opsega. Definiše se kao količnik
binarnog protoka i zauzetog frekvencijskog opsega.

20
 Multimedijalne poruke
 Savremeni telekomunikacioni sistemi podrazumevaju
integraciju heterogenih telekomunikacionih servisa
(govor, muzika, podaci, nepokretna i pokretna slika)
preko zajedničke telekomunikacione mreže
 Moguće je primeniti različite sisteme prenosa i komutacije
 Zajednički imenilac – IP tehnologija.

21
 KARAKTERISTIKE
KOMUNIKACIONOG
KANALA

22
Komunikacioni kanal

 obezbeđuje prenos poruka (signala) od izvora

informacija do korisnika informacija.
 U idealnom slučaju (idealan sistem za prenos), signali
sa predaje moraju stići na mesto prijema potpuno
neizobličeni.
 Međutim, nezavisno od medijuma koji se koristi, svaki
kanal ima ograničeni propusni opseg i doprinosi
izvesnim izobličenjima prenošenog signala.

23
 Funkcija prenosa sistema

H(j)
X(j) X(j) H(j)=Y(j) Y(j)
 F-ja prenosa sistema može se izraziti u obliku:

Y ( j )
H ( j )   A( )e  j ( )
gde je: X ( j )

A( ) - amplitudska karakteristika sistema

 ( ) - karakteristika faznog kašnjenja
 Recipročna vrednost amplitudske karakteristike naziva se slabljenje a():

a()  20log
1
dB
A()
24
 Idealan sistem za prenos

x(t) H(jω) y(t) =k x(t-t0) Za k< 1 sistem slabi signal, a

za k> 1 pojačava signal.

H(jω) = A(ω) e-jθ(ω)

A(ω) = A = const
θ(ω)= ωt0 ± nπ

Da bi kanal (sistem) bio idealan neophodno je da amplitudska karaktersitika

(u propusnom opsegu sistema) bude nezavisna od učestanosti, a fazna
karakteristika direktno (linearno) zavisna od učestanosti.
25
Karaktersitike komunikacionog kanala

 Širina propusnog opsega kanala [Hz]

 Efekti degradacije signala (izobličenja)
 Kapacitet komunikacionog kanala [bit/s],
 Vrsta (tip) medijuma za prenos

26
Uticaj komunikacionog kanala na prenošeni signal
– degradacija (izobličenja) signala
• Oblik primljenog signala može se razlikovati od signala sa izlaza
iz predajnika zbog:
 ograničenog propusnog opsega sistema,
 neidealne funkcije prenosa sistema
 nelinearnosti sistema
 pojave šumova i preslušavanja,
 slabljenja signala,
 kašnjenja.
• Analogni prenos – mera kvaliteta je odnos signal/šum (S/N,
signal-to-noise)
• Digitalni prenos – mera kvaliteta je verovatnoća greške - BER
(Bit Error Rate)

27
Propusni opseg kanala
 predstavlja frekvencijsku karakteristiku kanala koja pokazuje
sposobnost kanala da prenosi signale na različitim
učestanostima.
 Uobičajeno se definiše kao opseg učestanosti unutar kojeg
amplitudska karakteristika sistema u opsegu od fn do fr ne opadne za
više od 2 u odnosu na vrednost pri središnim učestanostima (tj.
1

amplituda signala ne opadne za više od 3dB).

B  fv  f n
1
20 log  3dB
2

idealna
neidealna

28
VRSTE IZOBLIČENJA SIGNALA

Osnovni tipovi izobličenja signala su:

 linearna izobličenja – posledica neidealnosti sistema za prenos
- neidealna amplitudska i/ili fazna karakteristika sistema,
 nelinearna izobličenja – posledica nelinearnosti sistema,

 izobličenja usled nedovoljne širine propusnog opsega sistema,

 izobličenja usled šumova,

 slabljenje,

 kašnjenje pri prenosu signala.

29
Izobličenja usled ograničenog propusnog
opsega komunikacionog kanala

30
 Intersimbolska interferencija
 Proširenje trajanja impulsa, zbog
nedovoljne širine frekventnog
opsega sistema za prenos, dovodi
do toga da prošireni impuls ima svoj
deo i u susednim vremenskim
sekvencama,
 Sabiranjem delova susednih impulsa
dobija se neki signal i u vremenskoj
sekvenci gde bi trebalo da signal ima
vrednost nula (greška u odlučivanju).
 Pojava da signal iz jedne vremenske
sekvence utiče na signale u ostalim
vremenskim sekvencama naziva se
intersimbolska interferencija.
Da ne bi dolazilo do ISI potrebno je da Ts=1/2fg (Nikvistov kriterijum),
gde je fg granična učestanost sistema za prenos. Binarni protok V=2fg
31
Šumovi u telekomunikacionim sistemima
Šta je šum?
 Pod šumom se podrazumevaju različiti neželjeni slučajni električni
signali koji su uvek prisutni u telekomunikacionim sistemima koji se
superponiraju sa korisnim signalom
signalom koji sadrži poruku.
poruku
 šum=svaki neželjeni (umetnuti) signal koji nije deo signala poruke.
 Šum kao pojava ima izuzetan značaj pri prenosu signala jer pridružen
korisnom signalu izaziva degradaciju kvaliteta signala na prijemu.
 Šum je jedan od osnovnihih ograničavajućih faktora za postizanje željenih
performansi u telekomunikacionom sistemu.

32
 Klasifikacija šumova prema poreklu nastanka
 2 opšte grupe:
 Eksterni - šumovi koji potiču izvan posmatranog TK sistema:
 Šum ambijenta – preko pretvarača poruke u signal se unosi u sistem
 Atmosferski šum – izazvan prirodnim električnim pražnjenjima u atmosferi (dominantan na
nižim frekvencijama; na učestanostima nižim od 100MHz intenzitet polja ovog šuma
obrnuto je proporcionalan sa učestanošću)
 Kosmički šum – dominantan izvor ovog šuma je Sunce i druge zvezde, odnosno procesi u
samom kosmosu, k-ka ovog šuma je visoka energija šuma u širokom opsegu učestanosti,
dominantan je na višim frekvencijama (posebno problematičan u satelitskim vezama)
 Čovekov izazvan šum – posledica rada različitih EM sistema (visokonaponskih
postrojenja, električnih motora, motora sa unutr. sagorevanjem i dr.)
 Interni - šumovi koji se generišu unutar posmatranog TK sistema
 Termički (slučajan) šum – prouzrokovan nepravilnim kretanjem elektrona u provodnicima
usled toplotnih efekata, termički šum je uvek prisutan
 Šumovi kao posledica linearnih preslušavanja,
 Šumovi izazvani nelinearnim izobličenjma,
 Impulsni šumovi – karakterističan za poluprovodničke elemente (diode, tranzistori),
elektronske cevi i posledica je diskretne prirode nosilaca elektriciteta.
 Od svih navedenih vrsta šumova poseban značaj ima termički šum (aditivni beli
Gausov šum) kao izraziti predstavnik slučajnog šuma.
33
Efekat izobličenja signala
 Karaktersitike komunikacionog kanala zavise od kombinovanog
uticaja prethodno navedenih pojava koje dovode do izobličenja
signala.
 Na slici je prikazan njihov kumulativni efekat na prenošeni signal.

34
Odnos signal/šum (S/N)
(SNR –Signal to Noise Ratio)
 Odnos signala i šuma S/N (signal/šum) je najvažniji parametar koji
određuje performanse transmisionog sistema.
 Odnos SNR predstavlja meru kvaliteta prenosa (prijema) kod analognih tk
sistema (što je odnos SNR veći kvalitet je bolji).
 Odnos srednje snage signala Ps [W] i srednje snage šuma PN [W]
Srednja snaga signala Ps PS
SNR = SNR (dB )  10 log
Srednja snaga šuma PN PN

 Za telefoniju SNR  30 dB
Ne bismo uopšte primetili šum kada bi u telefonskom prenosu bio SNR =65
dB, ali bi to bio prevelik zahtev za TK sistem
Kada bi odnos SNR<15dB prepoznavanje reči nebi bilo više moguće.
U standardnim telefonskim mrežama odnos S/N je oko 39dB.
 Za muziku SNR  47 dB
 Za televiziju SNR  52 dB
35
Uticaj šumova pri prenosu digitalnih signala
Greška pri odlučivanju: poslata 1 a protumačena 0 i obrnuto.

36
BER – bit error rate
(stepen greške bita)
 Mera kvaliteta digitalnih
sistema
 ITU-T preporuke
 govor 10-6 (1 pogrešan bit na
1 000 000 primljenih)
 teleks 10-4
 videotelefon od 10-6 do 10-7
 podaci od 10-7 do 10-8
 faks od 10-5 do 10-6
 elektronska pošta od 10-5 do
10-6

37
Kapacitet digitalnog kanala
 Za digitalne sisteme postavlja se pitanje koliko izobličenja
prenošenog digitalnog signala limitiraju brzinu prenosa koja se može
postići u komunikacionom kanalu.
 Maksimalna brzina prenosa digitalnih signala (digitalni protok)
kojii se mo
koj može
že postići preko nekog komunikacionog kanala, ppri ri
uslovima, naziva se kapacitet kanala.
datim uslovima, kanala.
 Cilj je da se raspoloživi frekvencijski opseg iskoristi što je moguće
više (što veća spektralna efikasnost izražena odnosom bit/s/Hz)
odnosno postići što je moguće veću brzinu prenosa podataka za
zadatu verovatnoću greške i raspoloživu širinu propusnog opsega
sistema.

38
 Kapacitet digitalnog kanala

Šenon je pokazao da se maksimalni kapacitet digitalnog kanala u

prisustvu šuma, izražen u bitima u sekundi, može iskazati jednačinom
(Šenonova jednačina za kapacitet kanala):

C [ b it / s ]  B [ H z ]  log 2 (1  S N R )

B- širina propusnog opsega kanala [Hz]

SNR – odnos signal/šum (izražen linearno, ne u dB)

Primer: B=3.4kHz, SNR=40dB (S/N=104=10000),

C= 3400 x log2 (1+10000)=3400 x log10(10001)/log102 = 45.2 kb/s

39