Ernst Muldasev Od Koga Smo Postali PDF

A-PDF Page Cut DEMO: Purchase from www.A-PDF.
com to remove the watermark
Biblioteka:
NOVI HORIZONTI
- Dr Ernst Muldašev –
Od koga smo postali?
Beograd, 2003.
PREDGOVOR AUTORA
Ja sam tipični naučni istraživač i čitav moj naučni

život posvećen je proučavanju sastava i biohemije
ljudskih tkiva, u cilju njihove upotrebe kao
transplanata u očnoj i plastičnoj hirurgiji. Ne prija mi
društvo ljudi koji imaju sklonost da razmišljaju o
onostranom, sklonost vančulnoj percepciji,
čarobnjaštvu i sličnim čudima. Pošto svake godine
obavim 300 do 400 složenih operacija, navikao sam da
rezultate naučnih istraživanja pro-cenjujem po
konkretnim, jasnim parametrima: oštrini vida, obliku
lica itd. Pored toga, ja sam proizvod jedne komunističke
zemlje i hteo ne hteo, bio sam vaspitavan na
propagandi ateizma i veličanju Lenjina, mada nikad
nisam iskreno verovao u komunističke ideale.
Religiju nisam nikad proučavao.
S obzirom na sve to, nikada nisam mogao ni
pomisliti da ću se baviti problemima ustrojstva sveta,
antropogeneze i filozofskog tumačenja religija iz
naučne perspektive.
Sve je počelo jednostavnim svakodnevnim aspektom
pitanja: zašto mi jedni drage gledamo u oči? Kao
oftalmologa, to pitanje me je zaintereso-valo. Pošto smo
počeli da to istražujemo, ubrzo smo sastavili kompjuters-
ki program koji je sposoban da analizira geometrijske
parametre oka. Ta oblast oftalmologije naziva se
oftalmogeometrija. Uspelo-nam je da damo niz
dragocenih priloga oftalmogeometriji: identifikacija
ličnosti, određivanje nacionalnosti, dijagnostika
psihičkih oboljenja itd. Ali, kao najzanimljivije se
pokazalo to što smo jednom, na osnovu fotografija ljudi
svih rasa koje postoje u svetu, došli do "srednjestatističkih
očiju". One pripadaju tibetanskoj rasi.
Dalje, matematičkim poređenjem očiju dragih rasa
sa "srednjesta-tističkim očima", došli smo do puteva
migracije čovečanstva sa Tibeta, koji se na zapanjujući
način slažu sa istorijskim činjenicama. A potom smo saz-
nali da svaki hram na Tibetu i u Nepalu kao svoju vizit-
kartu ima nacrtane ogromne neobične oči. Pošto smo te
oči podvrgli matematičkoj obradi po principima
oftalmogeometrije, uspelo nam je da rekonstruišemo
spoljašnji oblik bića koja ih poseduju, oblik koji se
pokazao kao veoma neobičan.
"Ko je to?", razmišljao sam. Počeo sam da
proučavam Istočnu literatura, ali nisam našao ništa
slično. U to vreme nisam mogao ni da pretpostavim da
će taj "portret" neobičnog čoveka, koji ću sa sobom nositi
po Indiji, Nepalu i Tibetu, proizvesti na lame i svamije
tako jak utisak, da će,
videvši taj crtež, uzvikivati: "To je On!" U to vreme nisam ni pomišljao da
će taj crtež postati nit-vodilja ka hipotetičkom otkriću veličanstvene tajne
čovečanstva - Genofonda čovečanstva.
Smatram da je logika kraljica svih nauka. Tokom celog mog naučnog
života primenjivao sam logički pristup pri razradi novih operacija i novih
transplanata. I u tom poduhvatu, kada smo se otisnuli na transhimalajsku
naučnu ekspediciju sa pomenutim crtežom neobičnog čoveka u rukama,
takođe sam odlučio da koristim za mene uobičajeni logički pristup na koji
sam toliko navikao. Hrpa zbrkanih svedočanstava koje smo na tom puto-
vanju dobili od lama, gurua i svamija, kao i iz književnih i religioznih izvo-
ra, počela je da se pomoću logike uklapa u logički niz, i sve jasnije nas je
vodila spoznaji da na zemlji postoji sistem očuvanja života u vidu ljudi
raznih civilizacija, koji se nalaze duboko pod zemljom, "konzerviranih"
pomoću samadija - Genofond čovečanstva. Takođe nam je uspelo da
nađemo jednu takvu pećinu i da dobijemo svedočanstva od tzv. Posebnih
ljudi koji tamo odlaze svakog meseca.
Kako nam je pomogao pomenuti crtež? Pomogao je zato što su Posebni
ljudi viđali i viđaju pod zemljom ljude neobične spoljašnjosti. A među
njima postoji i jedan koji liči na čoveka sa našeg crteža. Baš njega su oni
sa poštovanjem nazivali "On". Ko je "On"? Ne mogu da tačno odgovorim,
ali mislim daje "On" čovek Sambale.
Danas, bez obzira na to što sam racionalni naučnik-praktičar, počeo
sam da u potpunosti verujem u postojanje Genofonda čovečanstva. Do
toga su me doveli logika i naučne činjenice. A istovremeno sam shvatio da
naša radoznalost nema baš neku veliku vrednost, i bilo nam je dozvoljeno
da samo zavirimo u veliku tajnu, ali pokušaj da fotografišemo "konzervi-
rane ljude" teško da će uspeti u bližoj budućnosti. Ko smo pa mi? Mi smo
još nerazumna deca u poređenju sa najvišom civilizacijom koja je posto-
jala na Zemlji, civilizacijom Lemurijanaca, koja je stvorila Genofond
čovečanstva. A pri tom je i ulog suviše veliki - Genofond čovečanstva bi
trebalo da bude praroditelj čovečanstva u slučaju globalne katastrofe ili
samouništenja postojeće civilizacije na Zemlji.
Pored toga, uspelo nam je da shvatimo smisao reci "amin" koju izgo-
varamo svaki put kad završimo molitvu. Ta reč je nastala iz takozvane
poslednje poruke "SoHm". Ispostavilo se da je našoj, petoj civilizaciji,
zatvoren pristup znanju Onog Sveta i u tom pogledu ona mora da se razvija
samostalno. Nakon toga mi je postalo shvatljivo šta je izvor znanja
takvih posvećenika kao što su Nostradamus, Blavacka i drugi, kojima je
uspelo da prevladaju princip "SoHm" i da uđu u Univerzalni informacioni
prostor, tj. znanje Onoga Sveta.
Knjiga se sastoji od četiri dela. U prvom delu ukratko izlažem logiku
istraživačke misli, koja počinje pitanjem "Zašto jedni drage gledamo u
oči?" a završavam analizom oblika čoveka čije su oči nacrtane na tibetan-
skim hramovima.
Dragi i treći deo knjige posvećeni su činjenicama koje smo sakupili od
lama, gurua i svamija tokom ekspedicije, a koje su uglavnom iznete u
formi razgovora sa njima. Ali, u nekim glavama pravim izuzetak i anali-
ziram literarne izvore (Blavacku i drage), a takođe odgovoram i na pitanja
tipa "Ko je bio Buda" i "Kakve civilizacije su postojale na Zemlji pre nas?"
Četvrti deo knjige je najsloženiji i posvećen je filozofskom osmišlja-
vanju činjenica do kojih smo došli. U njemu će čitalac naći mnogo intere-
santnih razmišljanja o Genofondu čovečanstva, zagoneci Sambale i
Agarte, o podivljalim ljudima, o negativnoj auri nad Rusijom, a takođe i o
ulozi dobra, ljubavi i zla u životu čoveka.
Iskreno govoreći, i ja sam se začudio što sam knjigu završio analizom
takvih na prvi pogled jednostavnih i prirodnih pojmova kao što su dobro,
ljubav i zlo. Ali, baš nakon te analize sam konačno shvatio zašto sve religije
sveta složno govore o važnosti dobra i ljubavi. Upravo posle te analize
počeo sam da iskreno cenim religiju i da iskreno verujem u Boga.
Svakako da sam pišući ovu knjigu načinio neke greške. Moji prijatelji i
saputnici na ovoj ekspediciji (Valerij Lobankov, Valentina Jakovljeva,
Sergej Selivestrov, Olga Išmitova, Vener Gafarov) često se nisu slagali sa
mnom, raspravljali su sa mnom i ispravljali me. Mnogo su nam pomogli
strani članovi ekspedicije - Šeskand Ariel, Kiram Budaačarija (Nepal),
doktor Pasriča (Indija). Svaki od njih doprineo je našem zajedničkom
delu. Hteo bih da im se zahvalim. Takođe bih hteo da se veoma zahvalim
Maratu Fathlislamovu i Anasu Zaripovu, koji su me snabdeli literaturom i
pomogli mi da je analiziram u periodu dok sam pisao knjigu. Ali, izgleda mi
da je ova knjiga tek prva na ovu temu.
Istraživanja se nastavljaju.
Em St RifgatO VlČ M ulda Še V: Dok tor me dic insk ih nauk a,
profesor univerziteta, direktor Sverusijskog centra za očnu i plastičnu
kirurgiju (Ufa), hirurg višeg reda, uvaženi konsultant univerziteta u
Luisvilu (SAD), inostrani član Američke akademije oftalmologa, diplomi-
ram oftalmolog Meksika, član Internacionalne akademije nauka,
majstor sporta u sportskom planinarenju, trostruki šampion SSSR-a.
E. R. Muldašev je izumitelj kirurškog bioma-
terijala "aloplanta" pomoću koga je postalo
moguće lečiti bolesti koje su se smatrale nei-
zlečivim (atrofija očnog nerva, dijabetička
retinopatija, pigmentni retinit i dr). Otkriće
"aloplanta" otvorilo je mogućnosti za regenera-
tivnu kirurgiju, tj. kirurgiju usmerenu na
"gajenje" čovekovih sopstvenih tkiva.
E. R Muldašev je značajni ruski naučnik svet-
skog glasa. On je razradio više od 70 novih
očnih i plastičnih operacija, razradio i pustio u
proizvodnju 58 oblika "aloplanta". Objavio je oko
300 naučnih radova u ruskoj i inostranoj periodici i ima 52 patenta u
Rusiji, SAD, Nemačkoj, Francuskoj, Švaj-carskoj i i Italiji. Njegovi radovi
dobijali su zlatne medalje na međunarodnim izložbama. U preko 40
zemalja održao je predavanja i pokazne operacije. On svake godine
obavi 300-400 složenih operacija.
Interes ovog naučnika za probleme porekla čovečanstva nije slučajan.
Pošto je naučnik širokih pogleda, E. R. Muldašev je počeo da razmišlja o N
medicinskoj problematici ljudske energetike na filozofskom i opšteljud-
skom planu, što se u krajnjem ishodu pretvorilo u naučno istraživanje
tajanstvenih pitanja porekla čovečanstva. Ali, iz te filozofske i senza-
cionalne rasprave već su načinjeni direktni praktični zaključci, koji su
uticali na formiranje principa novih metoda lečenja.
E. R. Muldašev misli originalno i zna da jednostavnim i pristupačnim
jezikom izloži složene naučne probleme. Knjiga "Od koga smo potekli"
napisana je umetničkim stilom, premda je u suštini duboko naučna. Ova
knjiga je interesantna kako za široki krug čitalaca, tako i za specijaliste.
R. T. Nigmatulin, do
Neobične oči na budističkom hramu u Katmanduu (Nepal)
Ruski članovi
oktor medicinskih ekspedicije
nauka, profesor(s leva na desno): V. Lobankov,
univerziteta
V. Jakovljeva, E. Muldašev, V. Gafarov, S. Selivestrov
Posvećeno mojim roditelji
DEOI
OFTALMOGEOMETRIJA - NOVI PUT ZA

IZUČAVANJE PROBLEMA POREKLA
ČOVEČANSTVA
Zašto se gledamo u oči?
Glava l
Glava 2
"Srednjestastičke oči". Putevi migracije čovečanstva po svetu
Glava 3
Čije su oči nacrtane na tibetanskim hramovima?
ima
Glava l
Imam jednog prijatelja. Preziva se Ljubanov. Po prirodi, Jurij

Ljubanov je stidljiv, zato
tokom razgovora često pogne glavu i gleda u pod. Jednom, pošto
u. sam sticajem okolnosti
prisustvovao jednom njegovom neugodnom razgovoru koji se
ticao ženidbe, pažnju mi
je privukla rečenica koju je izgovorila devojka, njegova izabranica:
- Pogledaj me u oči,
Jura! Zašto gledaš u pod, kriješ se, šta li?
"Zašto ona traži da pogleda Ljubanova u oči?" javila mi se
neočekivana misao.
"Sigurno u njegovom pogledu hoće da pronađe to što on nije
rekao recima..."
Ljudski pogled
Dok sam radio kao očni lekar, svakodnevno sam gledao ljude u
oči. I svaki put
bih primetio da smo kroz oči
sagovornika u stanju da primimo
jednu dodatnu informaciju.
I u praksi, ljudi često govore:
"strah mu je u očima",
"zaljubljene oči", "tuga u očima",
"radost u očima" itd. Ne peva se
slučajno u poznatoj pesmi: "Te
oči su preko puta..."
Kakvu informaciju možemo da primimo iz očiju? U literaturi
nisam našao istraživanja
o tom pitanju. Da bih odgovorio na to pitanje, obavio sam
sledeća dva eksperimenta.
Zamolio sam dva visokoo-
brazovana čoveka da sednu jedan
14
naspram drugog i razgo-varaJ'u'
neprekidno gledajući jedan drugom u
noge. Ako se
m———~—...... e razgovaralo o suvoj analizi bilo
lek čega sa malo emocija, među
(тоигажмшЛш sabesednicima je dolazilo do
razumevanja, mada su se oba
osećala nelagodno, pošto su želeli da pogledaju u oči sabesedniku. Ali,
čim bih naveo razgovor na emocionalnu temu, razgovor u položaju
"gledamo jedan drugom u noge" za ispitanike je postajao nepodnošljiv.
- Moram da proveravam ispravnost njegovih tvrdnji po njegovim
očima - rekao je jedan od ispitanika.
U položaju "gledamo jedan drugog u oči" oba ispitanika osećala su
se prijatno pri razgovoru i dobro se međusobno razumevala, kako u
razgovorima na emocionalnu, tako i na temu sa malo emocija. Iz tog
eksperimenta sam zaključio da Prijeskeniranju očne jabučice
ta uloga dodatne ne možem
informacije, koju
dobijamo iz očiju sagovornika, prilično značajna.
Drugi eksperiment se sastojao u tome što sam uzeo fotografije poz-
natih glumaca, političara i naučnika i isekao ih na tri dela: čeoni deo,
očni deo i usni deo lica. Među fotografijama su bile i fotografije Ale
Pugačove, Mihaila Gorbačova, Olega Dalja, Arnolda Švarcenegera,
Alberta Ajnštajna, Sofije Rotaru, Vladimira Visockog, Leonida
Brežnjeva i drugih poznatih ličnosti.
Nakon toga sam zamolio sedmoro ljudi da nezavisno jedan od dru-
gog odrede "ko je ko" po čeonom delu lica. Svi ispitanici su pogrešili,
a samo u jednom slučaju su po specifičnom urođenom belegu pogodili
da to čelo pripada Mihailu Gorbačovu.
Isto su tako zbunjeni bili pri
pokušaju da odrede ko je ko po
viličnom delu. Samo je jedan od
njih sedam prepoznao usta
Brežnjeva, smejući se tome što je
svojevremeno za čitav život
zapamtio kako se taj ljubio.
OFTALMOGEOMETRIJA
15Po očnom delu lica ispitanici su u većem broju slučajeva mogli da odrede
ko je ko, iako ne uvek smesta. "To je Brežnjev, to je Visocki, to je
Pugačova..." govorili su ispitanici, posmatrajući očni deo lica. Iz
nekog razloga, svima je
bilo teško da pogode ko
je Sofija Rotaru.
m Na osnovu tog
a eksperimenta izneo sam
pretpostavku da baš iz
očnog dela lica
dobijamo maksimum
informacije da odredimo
lično
Kakvu to informaciju dobijamo iz očne oblasti lica? Poznato je
da ljudski pogled radi kao skener; oči pri gledanju vrše mikropokrete,
tako da naš pogled vertikalno i horizontalno prelazi preko objekta
posmatranja. Baš to što pri gledanju dobijamo skeniranu informaciju
omogućava nam da ispitamo obim, veličinu i mnoge detalje objekta.
mo da dobijemo mnogo informacija, zato što su kod očne jabučice, kao
anatomskog
organa,
f-, vid ljiva samo
četiri
i - } **
značajna parametra: beonjača, okrugla providna rožnjača, ženica i boja

dužice. Ti parametri se ne menjaju u zavisnosti od raspoloženja.
Iz toga smo zaključili da mi pogledom snimamo skeniranu informaciju
sa čitave očne oblasti lica, a tu spadaju kapci, obrve, nos i uglovi očiju. Ti
parametri oko oka sačinjavaju složenu geometrijsku konfiguraciju, koja se
stalno menja u zavisnosti od raspoloženja čoveka (emocija, bol itd.).
Odatle sam izveo zaključak da se mi gledamo u oči da bismo pos-matrali
promene geometrijskih parametara oblasti lica oko očiju.
Ta skenirana oftalmogeometrijska informacija prenosi se kroz oči do
moždanih centara ispod kore u kojima se obrađuje. Dalja obrada skenirane
informacije prenosi se u koru velikog mozga u obliku slika, prema kojima
prosuđujemo o sabesedniku.
OFTALMOGEOMETRIJA
16
Oftalmogeometrijski pa
Kakve su to slike? Pre svega, trebalo bi istaknuti emocije (strah,
radost, interes, ravnodušnost itd.) koje smo u stanju da opazimo u
očima sagovomika. Po očima mi možemo da pogodimo nacionalnost
sagovornika (Japanac, Rus, Meksikanac itd). Možemo da opazimo i
neke mentalne karakteristike: volju, plašljivost, dobrotu, zlobu itd. I na
kraju, očigledno, prema skeniranoj oftalmogeometrijskoj informaciji
lekari određuju takozvani habitus (spoljašnji opšti izgled - prim. prev.}
oboleloga - opšti utisak o stanju oboleloga ili o dijagnozi bolesti.
Dijagnoza bolesti po spoljašnjem izgledu čoveka posebno je bila
rasprostranjena među okružnim lekarima u prošlom veku, kad nije
bilo dobrih dijagnostičkih aparata u bolnicama. Mesni lekari su poseb-
no obučavali svoj pogled da bi, samo osmotrivši pacijenta, mogli smes-
ta da postave pravilnu dijagnosu.
- Ti, prijatelju, imaš tuberkulozu - rekao bi mesni lekar, samo pogle-
davši u oči čoveku.
I ja sam se, pošto sam lekar, čudio kako neko može da tačno odredi
dijagnozu i stanje bolesnika samo ga pogledavši. Pri tome, kao po
pravilu, on gleda u oči bolesniku, ne obavljajući kompletan pregled.
Ta posmatranja su pokazala da naučno proučavanje promenljivosti
očne oblasti lica može da bude dragoceno za rešenje mnogih proble-
ma (dijagnostika psihičkih bolesti, objektivni test podobnosti za
određene profesije). Ali, na koji način možemo da proučavamo tu
oblast lica?
Meni je uspelo da za tu
ideju zainteresujem neveliku
grupu naučnika-istraživača i
mi smo tim početnim
sistemom izvršili ispitivanja
na velikoj grupi od 1500 ljudi.
I "УМД^ Јј^^Ш vekov skenirajući pogled

\
Kompjuterska
fotografije te oblasti i potrudili se da prema njima odredimo principe

arametri
geometrijske obrade očnog otvora, obrva, kapaka i nosnice. Nešto smo
uspeli, ali geometrijske parametre koji uopštavaju nismo otkrili.
Počeli smo da fotografišemo na slajdove i potrudili se da nađemo to
što smo tražili projektujući slajdove sa velikim uvećanjem na zid. I
opet nismo uspeli - uopštavajuće geometrijske parametre nismo našli.
Dalje smo našli kompjuterski porgram koji nam je omogućavao da
crtež očne oblasti lica prenesemo na ekran i počeli smo tu oblast da
analiziramo pomoću posebnih programa. Taj način se pokazao naj-
pogodnijim, pošto je bilo moguće najtačnije očitavati geometrijske
parametre očne oblasti lica i memorisati ih u kompjuteru. Ali, opet
uopštavajući princip nije bio nađen.
Čak smo na neko vreme obustavili rad: odstupanje geometrijskih
figura bilo je krajnje zamorno i one su se mogle porediti samo u rela-
tivnim brojevima, što nije dozvoljavalo da se podvrgnu statističkoj
obradi. Približavao se kraj te naučne ideje.
Ali, jednom prilikom sam, na sreću, primetio zanimljivu stvar koja
na prvi pogled nije povezana sa potrebama naučne oftalmogeometrije.
Pregledao sam petogodišnju devojčicu. Ona je sedela u krilu majke
stare dvadeset osam godina. Majka je nagnula glavu ka licu ćerke i
šapćući joj u uho, pomagala mi da pregledam njene oči. Prekinuvši
posmatranje očnog dna, podigao sam glavu i pogledao majku i ćerku
zajedno. U tom trenutku pažnju mi je privukla činjenica da su rožnjace
majke i ćerke bile jednake veličine, iako je jedno telo bilo znatno
manje od drugog. "Zašto je veličina rožnjace kod njih jednaka? Zar ne
bi, po logici stvari, kod male devojčice rožnjača trebala da bude manja
nego kod majke?" pomislio sam.
Sakrivši svoju radoznalost, završio sam pregled devojčice, postavio
dijagnozu, napisao zaključak i odredio operaciju. Naredni pacijent već
je stajao na pragu mog kabineta. "Nije li i kod ovog odraslog pacijenta
veličina rožnjace ista kao i kod te devojčice?" mislio sam ja, i
prisećajući se očiju devojčice, Pretpostavivši
posmatrao sam oči da pacijenta.
čo-
<4
Dimenzije rožnjace su se praktično pokazale identičnim. Onda
nisamlg^mogao
^ llllj^ da
^ Hse
| uzdržim
s ni ma i gzamolio
eo m e t rsam
ijs ku inf or - da pođe po kli-
sekretaricu
;
nici i sakupi dvadeset ljudi različite starosti, rastalica,
* ^РИИдНЈ^ИР! maciju sa očne oblasti i polova. Kad su se
a skupili,
obrada očne oblasti
uzeo samlicaoftalmoskop
napravili smo im
i pregledao kvalitetne
oči upoređujući jedne sa
drugima. Zamislite, dimenzije rožnjace svih ljudi, nezavisno od uzras-
18 OFTALMOGEOMETRIJA
ta, visine i težine su se podudarale.

"Čudno", mislio sam, "osećaj je, daje dimenzija rožnjače konstanta
ljudskog organizma - kao daje apsolutna jedinica mere u organizmu!"
Pored mene je sedela naša lekarka-hirurg, Venera Galimova -
sićušna lepa žena. Pogledao sam njena stopala i upitao:
- Venera, koji broj cipela nosiš?
- Trideset pet. Zašto?
- A ja četrdeset tri. Slušaj, dođi da se pogledamo u ogledalo!
Prišli smo ogledalu: dva para očiju sa rožnjačama jednake veličine
gledala su u nas.
"Zanimljivo", mislio sam, "U ljudskom organizmu sve dimenzije su
relativne: dužina ruku se razlikuje, veličina stopala se razlikuje,
razmere lica se razlikuju, razmere trupa se razlikuju, stomak je kod
nekog velik, kod nekog pljosnat, pa se čak i razmere mozga i
unutrašnjih organa (jetre, želuca, pluća i dr.) kod raznih ljudi razlikuju.
A gle, veličina rožnjače je jednaka! Nije li neki naučnik to već
primetio?"
Proučio sam specijalističku literaturu, ali nikakvog pomena o tome
nisam našao. Dalje, organizovao sam masovno merenje prečnika
rožnjače pomoću specijalnog hirurškog šestara pod operacionim
mikroskopom u poređenju sa merama širine dlanova ruku i stopala
nogu. Sastavili smo varijacione redove, podvrgli ih statističkoj obradi i
otkrili da je prečnik rožnjače u poređenju sa razmerama dlanova i
stopala apsolutna konstanta i iznosi 10+-0.56 milimetara.
Dimenzije očne jabučice (uzdužna osa oka) merene ultrazvukom,
kako se pokazalo, postepeno se povećavaju od rođenja i tek u 14.-18.
godini dostižu svoju srednju veličinu od 24 mm. Prečnik rožnjače se
malo povećava od rođenja do četvrte godine, a od tog doba postaje
konstanta. To jest, povećanje dimenzija očne jabučice prevazilazi
V
/••-
promenu dimenzije rožnjače tokom rasta. Zato kod male dece oči
izgledaju veće nego kod odraslih.
Zašto je prečnik rožnjače konstanta? Teško mogu
i • j da odgovorim na to pitanje. Ali, ta apsolutna
"•*' veličina u ljudskom organizmu može se upotrebiti
kao jedinica mere, posebno za oftalmogeometrijske
potrebe.
Pomisao da konstantna dimenzija rožnjače može postati oslonac za nalaženje
osnovnih oftalmogeometrijskih parametara javila mi se već kad sam po prvi put
primetio činjenicu da su dimenzije rožnjače jednake. Ali, ta misao se konačno učvrstila
tek nakon što smo završili statistička istraživanja i nastojanja da konstruišemo
geometrijske figure očne oblasti lica uzamajući u obzir konstantu rožnjače.
U to vreme, došao mi je u poseru glavni ginekolog grada Ufe. Čvrstina njegove
spoljašnje pojave nije izazivala sumnje. Visoki rast, veliki stomak, ogromno ovalno lice
obraslo bradom sa visokim čelom. Gotovo istovremeno sa njim u moj kabinet je ušla
moja operaciona medicinska sestra - Lena Voronina, lepa, mila, sitna devojka. Lica
glavnog ginekologa i Lene Voronine toliko su se razlikovala, da sam im, pošto sam to
zapazio, predložio da budu eksperimentalni uzorci za oftalmogeometrijske
kompjuterske slike. 'Ako su njihova lica toliko
različita", mislio sam, "po čemu im se
razlikuju oči?"
Uneli smo slike lica glavnog ginekologa
i Lene Voronine u memoriju kompjutera,
a
dodali smo i sliku lica
četrnaestogodišnjeg de-
čaka, sina naše sarad-nice Olge Išmitove. Posle toga smo
pristupili analizi
Prečnik rožnjače ne zavisi od dimenzija lica. geometrijskih
figura koje se dobijaju kad se produže tangente gornjih i donjih
kapaka. Dobili smo dva četvorougla - veliki (presek tangenti na spoljašnje krivine
kapaka) i mali (presek tangenti na unutrašnje krivine kapaka).
Oblik i dimenzije ta dva četvorougla kod svih ispitanih individua
pokazali su se potpuno različitim, ali su razmere dve rožnjače koje se
na crtežu nalaze unutar velikog četvorougla bile savršeno jednake.
Odatle se javila ideja da upotrebimo prečnik rožnjače kao jedinicu
mere za matematičku analizu malog i velikog četvorougla, kao i nji-
hovog odnosa. I to je, u krajnjem ishodu, omogućilo da izrazimo
matematičke karakteristike tih četvorouglova u obliku jednačine, čije
je rešenje davalo broj koji je karakterističan za oftalmogeometriju
osobe koja se ispituje.
Kad je izračunata pomenuta "oftalmogeometrijska cifra" glavnog
ginekologa, Lene Voronine i četrnaestogodišnjeg dečaka, pokazalo se
daje ona kod svih različita. Glavni ginekolog imao je cifru 3474, Lena
Voronina 2015, a dečak 2776.
Da li je moguće karakteristike velikog i malog četvorougla dovesti
u vezu sa crtama lica svakog čoveka? Razložili smo lice glavnog
ginekologa, predstavivši ga u vidu kombinacije geometrijskih figura.
Isto smo uradili i sa licem Lene Voronine i dečaka. Dalje, pokušali smo
da nađemo matematičku zavisnost kombinacije geometrijskih figura
koje opisuju crte lica od geometrijskih karakteristika dva četvorougla.
Ta zavisnost se javljala dovoljno jasno, tako da smo uspeli da na
osnovu četvorouglova glavnog ginekologa rekonstruišemo osnovne
crte njegovog lica, koje su u principu ličile na original. Isto smo uspeli
i sa licima Lene Voronine i dečaka.
Opšte uzevši, shvatili smo da smo uspeli da otkrijemo opšti princip
rekonstrukcije lica prema geometrijskim karakteristikama očiju.
U daljem radu, na materijalu
1500 ispitanika, precizirali smo
principe rekonstrukcije lica prema
geometrijskim karakteristikama dva
četvorougla. Ali, nije se mogla postići
neka velika tačnost. Zašto? Stvar je u
tome što rni imamo 22
oftalmogeometrijske karakteristike,
a pomenuti četvorouglovi
Oftalmogeometrijske karakteristike predstavljaju samo dve od njih.
očnog dela lica
Istovremena matematička analiza svih
22 parametra pokazala se
OFTALMOGEOMETRIJA
toliko komplikovanom, da se u to nismo
upustili.
Štaviše, sva ta 22 parametra se stalno menjaju
u zavisnosti od osećanja, zdravstvenog stanja,
bolesti i sličnih faktora.
Kakvu ogromnu sposobnost izračunavanja
moraju da imaju neveliki nevni čvorovi ispod kore
O čovekovog mozga, koji obrađuju
b
oftalmogeometrijsku informaciju!
Pa ipak su oni sposobni da trenutno obrade tu složenu informaciju i prenesu je
kori velikog mozga u vidu slika, oseta i sličnih percepcija, iako su dimenzije tih
nervnih čvorova (oko l cm) neuporedivo manje od dimenzija savremenih
kompjutera. Zaista, veliki je Bog koji je stvorio takvo kompjutersko savršenstvo
mozga!
A mi smo bili u stanju da matematički obradimo samo dva od postojeća 22
parametra! Ali, čak i to neveliko matematičko dostignuće već nam je omogućilo
da sa dovoljnim ubeđenjem kažemo da su oftalmo-geometrijski paramteri
svakog čoveka strogo individualni i predstavljaju neku vrstu urođenog belega.
Taj oftalmološki "urođeni beleg" se stalno menja u zavisnosti od izmene
osećanja i sličnih faktora, ali u opštim crtama čuva svoju urođenu
individualnost.
Istovremeno, individualni oftalmogeometrijski parametri su povezani sa
geometrijskim karakteristikama crta lica, pa čak i nekih delova tela, pa je zato
moguće rekonstruisati oblik čoveka u približnim crtama na osnovu geometrijskih
karakteristika očne oblasti lica. Baš zahvaljujući tome, gledajući čoveka u oči,
možemo da zaključujemo ne samo o očima, već o mnogo više stvari.
I na kraju, jedinstvena konstanta ljudskog organizma, prečnik rožnjače,
koja ulazi u oblast oftalmogeometrijske sheme, kao da sug-eriše da ona i
predstavlja jedinicu mere u oftalmogeometriji.
U očima se odražava gotovo sve što se dešava u organizmu i u mozgu i to
"sve" se može pratiti prema promenama navedena 22 (a možda i više)
parametra očne oblasti lica. U budućoj oftalmogeometriji konačno će biti
dobro proučeni i rešeni mnogi problemi medicine i psihologije. Sama priroda
nas na to navodi.
Pogled, koji deluje kao skener, snima informaciju sa očne oblasti

lica, na kojoj se pomoću malih pokreta kapaka, obrva, očnih jabučica i
kože odražavaju naša osećanja, a takođe i vidljiva individualnost
svakog čoveka. Mi se uzajamno gledamo u oči zato što iz očiju (tačnije,
iz očne oblasti lica), dobijamo dodatnu informaciju o ljudskoj indivi-
dualnosti i njenim promenama u obliku osećanja i oseta.
Načini primene oftalmogeometrije

Na kraju, gleajući se u oči, mi možda takođe dobijamo i informaciju
telepatskog karaktera. A ako je zaista tako, ne srne se prenebregnu-ti
prijem geometrijske informacije sa očne oblasti lica.
Praktičnu upotrebu oftalmogeometrije moguće je podeliti na neko-
liko oblasti: identifikacija osobe, rekonstrukcija izgleda čoveka,
određenje mentalnih karakteristika ličnosti, dijagnostika psihičkih
oboljenja, dijagnostika telesnih oboljenja, određivanje narodnosti i...
proučavanje porekla čoveka.
1. Što se tiče identifikacije, već smo dobili dovoljno ubedljive
činjenice, da se već pri proučavanju dva (od dvadeset dva) oftalmoge-
ometrijska parametra ličnost
čoveka opisuje preciznim bro-
jem, koji je karakterističan
samo za njega. Statistička ispi-
tivanja su pokazala da se taj
individualni broj dovoljno
tačno ponavlja pri ponovljenim
kompjuterskim oftalmoge-
ometrijskim skeniranjima,
Mogućnost identifikacije neke osobe odnosno, on je karakterističan za
prema oftalmogeometrijskim podacima
daru osobu. Mislim da će se tačnost
"individualnog oftal-
mogeometrijskog broja" povećavati kako se bude uzimalo u obzir više
oftalmogeometrijskih parametara.
Veoma je važno da pri kompjuterskim oftalmogeometrijskim skeni-
ranjima u cilju identifikacije ličnosti koristimo spokojno, uravnoteženo
stanje osobe koja se ispituje, kako bi se maksimalno izbegao uticaj
emocionalnog fona.
Poznato je da postoje dva osnovna načina identifikacije ličnosti:

fotografisanje lica i uzimanje otisaka prstiju. Oftalmogeometrijska
identifikacija može biti dopunski način, i ona se pokazuje korisna u
slučajevima kad čovek izmeni svoj spoljašnji izgled i izbriše otiske prstiju.
Policija, vojska, bankarstvo, sigurno će biti oblasti buduće primene
oftalmogeometrijske identifikacije ličnosti.
2. Rekonstrukciju izgleda čoveka na osnovu oftalmogeometrije mi
smo, sve u svemu, primenili na primeru samo nekoliko ljudi. Ali, prin
cip rekonstrukcije nije time bio manje precizno određen, i postignuta
je zadovoljavajuća sličnost rekonstruisanog oblika i stvarne osobe.
Zašto nismo dalje nastavili ta ispitivanja? Stvar je u tome što smo,
zaokupivši se rekonstrukcijom izgleda čoveka čije su oči nacrtane na
tibetanskim hramovima, dobili tako interesantan oblik, da smo sve snage
usmerili na proučavanje porekla čovečanstva. Ali, o tome kasnije-
3. Oftalmogeometrijsko određivanje mentalnih karakteristika
ličnosti može se pokazati svrsishodnim, na primer, za izbor profesio
nalnih pilota, kosmonauta, hirurga i dr. Testiranje koje se u praksi pri-
menjuje je subjektivno (tj. zavisi od testiranog), a ne objektivno.
Da bismo proučili to pitanje, izabrali smo ljude sa snažno izraženim
sledećim osobinama: voljom, plašljivošću, dobrotom, zlobom. U svaku grupu
ušlo je 6 ljudi. U grupu 'Volje", na primer, ušli su ljudi za koje smo dobro znali
da oni stvarno imaju tu osobinu. Isti je slučaj i sa grupama "plašljivosti",
"dobrote" i "zlobe". Oftalmogeometrijska procena izvođena je na osnovu
pomenuta dva četvorougla - velikog i malog. Iz toga smo zaključili sledeće.
Kod ljudi sa izraženom voljom veliki i mali četvorougao su bili jed-
nakokraki, po uglovima su ličili jedan na drugi, a mali četvorougao je prilično
ravnomerno ulazio u okvir velikog četvorougla.
Kod ljudi koji su sačinjavali grupu "plašljivih" veliki četvorougao je bio nalik
na trougao sa osnovom dole, a mali četvorougao je takođe po obliku ličio na
trougao, ali čija je osnova okrenuta naviše. Razlika među grupama
"plašljivosti" i "volje" bila je toliko izrazita da nije bila potrebna nikakva
statistička potvrda.
Kod ljudi iz grupe "dobrih" veliki četvorougao ličio je na romb postavljen
na ugao. Mali četvorougao takođe je imao oblik romba,
postavljenog na ugao, i
prilično pravilno je bio
smešten unutar velikog
četvorougla.
U grupi "zlih" bilo je moguće
primetiti da je veliki
PLASLJIVOST
ćetvorougao bio umereno spljošten i
relativno uzan, a mali ćetvorougao je popri-
mao oblik trougla postavljenog na vrh.
r
Karakteristike DOBROTA grupa "dobrote" i "zlobe" ta-
kođe su bile veoma različite. Na kraju,
sprovedene istraživanje ne može se sma-
trati završenim i ne odlikuje se velikom
ZLOBA
preciznošću, imajući u vidu
neveliku grupu ispitanika.
Ali, te činjenice su veoma
interesantne iz sledećih
razloga. Prvo, stiče se
utisak da su ljudi koji
imaju volju pre svega
dobri.
Drugo, plašljivi ljudi imaju sklonost ka zlobi (jednaki mali
trouglovi), i obrnuto: zli ljudi su često plašljivi.
Naravno, postoji mnogo prelaznih oblika između volje, plašljivosti,
dobrote i zlobe, koji se mogu oftalmogeometrijski izmeriti. Takođe je
moguće izmeriti i druge čovekove mentalne karakteristike.
4. Objektivnu analiza ljudskih osećanja i oseta sprovodili smo
zasad samo površno. Ali, već i prvi rezultati koje smo dobili pokazali
su se veoma zanimljivim.
Šta su to osećanja? To su ljubav, negodovanje, ljutnja,
zadovoljstvo i mnoga druga. Pesnici i pisci su opisivali ljudska
osećanja. Ali, lekari su retko obraćali pažnju na osećanja pri lečenju
bolesti, iako emocionalni element uvek postoji u obolelom
organizmu. U narodu se govori da majka može da izleći dete svojom
ljubavlju.
Zar se ne bi mogao, na primer, oftalmogeometrijski izmeriti stepen
zaljubljenosti, ili stepen revoltiranosti neke osobe? Mislim da će to
uskoro biti moguće u onoj meri u kojoj se u kompjutersku analizu bude
uključio veći broj oftalmogeometrijskih parametara. A u ovom
trenutku, kad smo u stanju da podvrgnemo analizi samo 2 od 22 para-
metra, takva istraživanja se odlikuju velikom nepreciznošću.
Oseti (bol, slabost, priliv energije itd.) tačnije se mere već samo na
osnovu dva navedena parametra. Ali, da se sprovede konkretno
istraživanje sa statističkom analizom, nije bilo dovoljno inicijative: ceo
naš centar je hirurška klinika i najviše napora se ulaže u razradu i
obavljanje operacija.
Ipak, možemo reći da oftalmogeometrijska analiza osećanja i oseta
može da otvori nove perspektive ne samo u medicini, već i u drugim
oblastima nauke. Ona može posebno biti korisno za psihologiju; sigurno
će psihologija budućnosti vladati matematičkim oftalmogeome-trijskim
metodama.
5. Dijagnostiku psihičkih oboljenja oprobali smo na nekoliko
bolesnika sa dijagnozom "šizofrenija". Što se tiče parametara velikog
četvorougla, nismo našli neke tipične crte. Ali, kod svih posmatranih
šizofrenika mali četvorougao je težio da poprimi oblik trougla postavl-
jenog vrhom nadole.
Ali, naravno, ne može se postaviti dijagnoza "šizofrenija" samo na
osnovu izmena malog trougla. Neophodno je proučiti veći broj oftal-
mogeometrijskih parametara, za čije je prilično specifične izmene, čak i
pri približnom posmatranju, potrebna složena matematička
obrada.
Po mom mišljenju, perspektiva dijagnostike psihičkih oboljenja »uf
na osnovu oftalmogeometrije je prilično dobra. Stvar je u tome što se
savremeni psihijatri koriste Šizofrenija
izrazito subjektivnim metodama dijagnostike,
zasnovanim na lekarevom subjektivnom tumačenju odgovora na
postavljena dijagnostička pitanja. Subjektivizam je u toj oblasti doveo
dotle da se po čitavom svetu šire pretpostavke o istinitosti i
neistinitosti naličja psihičke bolesti (prisetite se staljinskih represija ili
mnogih kriminalnih
26
dela). Pronalazak oftalmogeometrijskog metoda omogućava da se
dobije dodatna objektivna informacija, što je znatna pomoć pri dijag-
nostici psihičkih bolesti.
6. Dijagnostiku somatskih (telesnih) oboljenja sproveli smo na
primeru 4 bolesnika
sa cirozom jetre i 4
Г bolesnika sa zapuš-
-€JK /'.' , k tenim karcinomom.
Kod obolelih od kar-
cinoma nismo mogli
da nađemo nikakve
Ciroza jetre
specifične promene
velikog i malog čet-
vorougla, pa zato nema smisla govoriti o dijagnostikovanju raka, pogo-
tovo ne u ranom stadijumu.
Ali, zato smo kod obolelih od ciroze jetre uspeli da utvrdimo da se
mali četvorougao pretvara u trougao postavljen vrhom na dole. Da li
je to dijagnostički znak ciroze jetre? Svakako da nije. Sličnost malog
četvorougla trouglu primetili smo i kod obolelih od šizofenije, kod
ljudi sa zlobnim karakterom (setite se grupe "zlobnih") i kod plašljivih
ljudi (grupa "plašljivost")- Hajde da razmislimo o tome! Uopšte se kod
tih ljudi pokazuje daje prisutan negativan trend: telesna bolest (ciroza
jetre), duševna bolest (šizofrenija) ili negativne mentalne karakteris-
tike (plašljivost, zloba). Iz toga bi se moglo pretpostaviti da mali
četvorougao predstavlja indikator negativne psihičke energije.
U vreme dok sam se bavio time, nisam znao da u osnovi drevnih
istočnih metoda lečenja (lečenje "unutrašnjom energijom") leži
oslobođenje organizma od negativne psihičke energije. Tada nisam
mogao ni da pretpostavim da su ljubav i samilost, koji se toliko
propovedaju na Istoku, protivotrov ne samo za zlobu i strašljivost, već
i za pojavu bolesti. I konačno, u to vreme ni u snu nisam mogao da
sanjam da oslobođenje tela od negativne energije može dovesti do
takvog čuda kao što je samadi - konzerviranje živog čovečijeg tela sa
očuvanom životnom sposobnošću na hiljade i milione godina.
A što se tiče dijagnostikovanja somatskih oboljenja na osnovu oftal-
mogeometrije, na to pitanje još uvek nemam odgovora. Trebalo bi nas-
taviti istraživanja.
Zašto se gledamo u oči? OFTALMOGEOMETRIJA
27
7. Određenje narodnosti pomoću oftalmogeometrije pokazalo je
da su ti kriterijumi dovoljno tačni. Po karakteru velikog i malog
četvorougla moguće je razlikovati ne samo Kineza od Evropljanina, ili
crnca od Indonežanina, već i zaključiti o suptilnijim nacionalnim
karakteristikama.
To pitanje smo podrobno proučili analizirajući razne rase ljudi koje
postoje na Zemlji. A neophodnost takve jedne analize javila se zato
što smo odlučili da iz oftalmogeometrijske perspektive priđemo
proučavanju porekla čovečanstva na Zemlji. Ali, o tome ćemo podrob-
no pisati u sledećem poglavlju.
Završavajući poglavlje o oftalmogeometriji, hteo bih da kažem
da se mi gledamo u oči ne iz puke radoznalosti - iz očiju sagovornika
mi dobijamo informacije o njegovim osećanjima i osetima, koje se
odražavaju na očnoj oblasti lica u obliku promene složene konfigu-
racije geometrijskih parametara. Mi smo u stanju da podsvesno ana-
liziramo te geometrijske figure i stvorimo svoj utisak o mislima,
zdravlju, osećanjima i osetima čoveka, nezavisno od toga šta on go-
vori. Zato, ako želite da budete otvorena osoba bez potajnih misli,
uvek gledajte sagovornika pravo u oči i ne nosite tamne naočare. Tada
ćete stvoriti utisak snažnog i čestitog čoveka.
Istomišljenici
Glava 2
"Srednjestatističke oči". Putevi

migracije čovečanstva po svetu
U prethodnoj glavi sam stao na tome da se pomoću oftalmoge-

ometrije mogu proučavati ljudske rase.
Pitanje o poreklu ljudskih rasa veoma je interesantno. I zapravo,
zašto se ljudi koji žive u raznim krajevima sveta međusobno razlikuju?
Postoji li zakonitost izmene spoljašnjosti ljudi u zavisnosti od toga u
kom delu zemlje oni žive? Gde se nalazi centar iz koga je poteklo
čovečanstvo? Od koga smo nastali?
Mnogi učenjaci su nastojali da nađu odgovore na ta pitanja. Neki
od njih su dokazivali božanske poreklo čoveka (idealisti), drugi -
poreklo od majmuna (materijalisti-darvinisti). U drugu grupu spadaju
i ljudi koji su govorili da su razne rase ljudi nastale od raznih oblika
majmuna.
Postoje mnoge klasifikacije ljudskih rasa. Francuski naučnik Kivije
je ljude delio na tri rase - belu, crnu i žutu. Deniker (1902.) je smatrao
da na Zemlji postoji 29 ljudskih rasa. U "Britanskoj enciklopediji"
Srednjestatističke oči 29
(1986.) opisuje se 16 ljudskih rasa. Ali, najpotpuniju, temeljnu klasi-
fikaciju je, po mom mišljenju, sastavio naš sovjetski naučnik A, Jarho (1935.,
1936.), koji je opisao 35 ljudskih rasa, a takođe svoj rad pro-pratio i divnim
fotografijama i crtežima koji predstavljaju razne rase. Kad smo počeli
proučavanje ljudskih rasa, napravili smo kvalitetne fotokopije predstavnika svih
35 rasa iz knjige A, Jarha i iz tih kopija izrezali očnu oblast lica. Potom smo te
slike skenirali i podvrgli oftal-mogeometrijskoj analizi. Oftalmogeometrijske
razlike raznih ljudskih rasa javljale su se sa dovoljnom tačnošću. Ali, da li je
medu njima moguće naći bilo kakve matematičke zakonitosti?
"Srednjestatističke oči"
Nastojeći da odgovorimo na postavljena pitanja, izračunali smo
"srednjestatističke oči" od očiju svih ljudskih rasa. Srećom, konstanta rožnjače
nam je omogućila da Oftalmogeometrijske parametre računamo u apsolutnim
brojevima.
Kada smo završili izračunavanja, bili smo iznenađeni. "Srednjestatističke
oči" su savršeno jasno pripadale tibetanskoj rasi! - Zar nije Nikolaj Rerih bio u
pravu? - uzviknuo sam ja. Od detinjstva sam poštovao N. Reriha i smatrao ga
doajenom ruske nauke. On je 1925.-1935. išao na nekoliko ekspedicija na
Tibet i Himalaje, što gaje navelo na pretpostavku daje čovečanstvo poniklo na
Tibetu i otuda se ras-prostrlo po čitavoj zemaljskoj
kugli. Nikolaj Rerih je to pokazao analizirajući
istorijske i religiozne činjenice.
T
i
Prilikom matematičke
analize očiju različitih ljudskih rasa, srednjestatistički
oftalmogeometrijski parametri su i nama ukazali na
tibetansku
rasu. Je li to slučajno? Zar tu nema direktnih analogija?

Razmišljajući o tome, pokušali smo da rasporedimo oči raznih rasa
TIBETANSKA RASA
prema stepenu matematičke približnosti "srednjestatističkim očima".

U početku nam to nije uspevalo: oftalmogeometrijski parametri raznih
ljudskih rasa nikako se nisu mogli poredati u jedan niz. Uspelo nam je
tek kad smo počeli da raspoređujemo oči raznih rasa u četiri niza u
odnosu na "srednjestatističke oči" tibetanske rase.
Drugačije rečeno, 4 rase su imale približno isti stepen matematičke
srodnosti sa očima tibetanske rase: paleosibirska, južnoazijska,
pamirska i armenoidna rasa.
Za razliku od prve tri rase, armenoidna rasa je imala manji stepen
matematičke približnosti tibetanskoj, ali ako se ona ne bi rasporedila
pored tibetanske rase, nije se mogao razraditi sistem raspodele po ste-
penima matematičke približnosti očiju "srednjestatističkim očima".
I tako, izdvojivši četiri korena, uspeli smo da u svim tim korenima
raspodelimo ljudske rase po stepenu matematičke približnosti "sred-
njestatističkim očima". Sklopio se uređen sistem.
Dalje, razmestili smo fotografije ljudskih rasa na karti sveta na
mesta gde one istorijski žive i spojili ih linijama prema matematičkoj
Srednjestatističke oči
približnosti očiju pomenutim četvorim korenima. Tako smo dobili

oftalmogeometrijsku shemu migracije čovečanstva po ćelom svetu.
Putevi migracije čovečanstva po ćelom svetu

Na taj način, prema oftalmogeometrijskim faktima (a to je suva
matematička analiza ljudskih rasa!), došli smo do toga da je
čovečanstvo poniklo na Tibetu i rasprostrlo se po ćelom svetu u četiri
osnovna pravca:
- pravac A: Sibir - Amerika - Novi Zeland

- pravac B: Tajland - Indonezija - Australija
- pravac C: Pamir - Afrika
- pravac D: Kavkaz - Evropa - Island
U svakom od tih pravaca migracije čovečanstva sa Tibeta mogla se

pratiti precizna dinamika promenljivosti oftalmogeometrijskih para-
metara očiju ljudskih rasa, određenih po stepenu matematičke prib-
ližnosti tih parametara "srednjestatističkim očima" tibetanske rase. To
jest, u svakom od tih puteva migracije predstavnici ljudskih rasa bili su
raspoređeni tako da dve susedne rase imaju maksimalan stepen
međusobne matematičke približnosti oftalmogeometrijskih para-
metara, a stepen matematičke približnosti očima tibetanske rase
opada što je veća udaljenost od Tibeta.
Hajde da sada podrobnije razmotrimo svaki od tih puteva migraci-
je i uporedimo ih sa nekim istorijskim činjenicama.
Put migracije A
Došli smo do toga da u taj najveći put migracije (Sibir, Amerika,
Novi Zeland) nakon tibetanske ulaze sledeće rase: paleosibirska, ural-
sko-altajska, laponoidna, baltička, južnosibirska, centralnoazijska,
eskimska, mandžuro-korejska, atlanska, južnoamerička, paleo-
američka, patagonska, tihookeanska, srednjeamerička i polinezijska.
Pri tome, od osnovnog pravca promenljivosti očiju odvaja se neko-
liko ogranaka: od uralo-altajske rase - laponoidna i baltička rasa
(jedna za drugom po principu promene očiju), od južnosibirske rase -
centralnoazijska, eskimska i mandžuro-korejska (međusobno odvo-
32
ЛЗ/2
A4 - atlantska
A5 - južnoamerička
A6 - paleoamerička
A7 - patagonska
A7/1- tihookeanska
A8 - srednjeamerička
A9 - polinezijska
Al - paleosibirska A2 -
uraloaltajska A2/1 - laponoidna A2/2 - baltička A3 -
južnosibirska A3/1 - centralnoazijska A3/2 - eskimska A3/3 -
mandžuro-korejska
centralnoazijska, eskimska i mandžuro-korejska (međusobno

odvojene) i od patagonske rase - tihookeanska rasa.
Ja nisam istoričar i teško mi je da tačno odredim koji savremeni
narodi i nacije ulaze u sastav ove ili one ljudske rase. Ja sam, sve u
svemu, profesor očne hirargije i samo zbog naučne logike sam bio
prisiljen da se dotaknem te za mene tako nespecifične oblasti. Ipak ću
sebi dopustiti da ukratko opišem taj i druge puteve migracije
čovečanstva sa Tibeta, dobijene oftalmogeometrijskom metodom.
Neka mi naučnici-istoričari ne uzmu za greh netačnosti, kojih svakako
ima.
U okviru naznačenog puta A čovečanstvo je sa Tibeta migriralo na
sever. Nova okolina u kojoj su boravili ostavila je svoj otisak na spo-
34
Ijašnjost, a posebno na očnu oblast lica (paleosibirska rasa). Od pale-

osibirske rase odvojila se uralo-altajska rasa, koju danas, kako meni
izgleda, predstavljaju altajci i baškirci.
Uralo-altajska rasa postala je rodonačelnik slepog ogranka u koju
su redom ušli laponoidna (Lopari) i baltička rasa. Ovu poslednju,
kako se meni čini, predstavljaju Finci. Takođe, ne isključujem da je
baltička rasa (moguće, zajedno sa laponoidnom) postala predak
savremenih Tatara, čije sam oči proučavao. Vezu sa tim slepim
ogrankom možda imaju Estonci i Mađari.
Sledeću etapa u sistemu sukcesivne oftalmogeometrijske
izmenljivosti očiju predstavlja južnosibirska rasa, koja je široko
rasprostranjena na teritoriji Sibira i Kazahstana. Po mom mišljenju, toj
rasi pripadaju savremeni Kazahi i mnogi severni narodi (Nenci,
Jakuti, Cukči itd.). Južnosibirska rasa je dala tri samostalna šlepa
ogranka: centralnoazijsku, mandžuro-korejsku i eskimsku rasu.
predstavnici centralnoazijske rase su, očigledno, savremeni Mongoli.
Mandžuro-korejska rasa postala je predak savremenih Kineza,
Japanaca i Korejaca. Slepi ogranak Eskima raširio se po teritoriji
Čukotke, Aljaske, severne obale Kanade i Grenlanda.
Južnosibirska rasa se, pored toga, raširila na američki kontinent,
gde se postepeno preobrazila u atlantsku rasu (severnoamerički
Indijanci). Pri daljem širenju čovečanstva po američkom kontinentu sa
severa na jug odvijala se promena jedne rase u drugu. Od atlanske
rase, prema činjenicama oftalmogeometrije, nastala je južnoamerička
rasa, koja se, kako meni izgleda, rodila negde u Severnoj Americi, ali
se bez posebnih mešanja prebacila na jug kontinenta. Od
južnoameričke rase nastala je paleoamerička rasa, a od nje - patagon-
ska, koja je dala slepi ogranak - tihookeansku rasu. Patagonska rasa
dala je, prema oftalmogeornetrijskim činjenicama, centralnoameričku
rasu, koja se, po mome mišljenju, kasnije preselila sa juga Amerike u
oblast Centralne Amerike, i nju danas predstavljaju savremeni
Meksikanci (Maje, Acteci).
Od centralnoameričke rase, po sistemu sukcesivnih izmena očiju,
odelila se polinezijska rasa. Ona je, uz pomoć plovnih objekata koje je
konstruisala, uspela da preplovi Tihi okean i dospe do Novog Zelanda.
Ne možemo a da se ne setimo Tora Hejerdala koji je na svom splavu
"Ra" dokazao mogućnost da se Tihi okean preplovi. Dakle, aboridžini
OFTALMOGEOMETRIJA
sa Novog Zelanda (prema oftalmogeometriji) nisu došli iz susedne

Australije, već iz daleke Južne Amerike.
Takođe sam čitao da je pleme Lo-Lo sa Novog Zelanda dospelo do
Tibeta. Krug se zatvorio.
Da li se ta oftalmogeometrijska shema slaže sa istorijskim činjeni-
cama? Istoričari, kao po pravilu, zaključuju o nacijama i narodima na
osnovu osobenosti jezika i kultura. Ali, meni izgleda da je to nedo-
voljno. Jezik se može pozajmiti u bliskom kontaktu sa drugim naro-
dom, kao što je, na primer, ruski jezik prevladao i čak postao jedini
jezik malih naroda u Rusiji (danas se mogu sresti predstavnici Čuvaša,
Mordva, Koma i dragih naroda, koji govore jedino ruski i smatraju
ruski maternjim jezikom). Kultura jednog naroda se takođe menja u
bliskom kontaktu sa nekim drugim narodom. Pitanje o rasama, naro-
dima i nacijama veoma je složeno i zamršeno. Ipak ćemo povući neke
paralele.
U Moskvi sam našao jednog Finca i jednog Japanca i pozvao ih da
zajedno prodiskutujemo o poreklu naroda. Visoki beloputi Finac i
omanji cronokosi Japanac sedeli su u foteljama i sa interesovanjem
gledali jedan dragog, misleći, naravno, o tome ko je od koga potekao.
- Gospodo - rekao sam, počinjući sastanak - detaljnim mate
matičkim ispitivanjem očiju raznih ljudskih rasa, uspeo sam da dođem
do zaključka da vi, Finci i Japanci, potičete iz istog korena. Molim vas,
pogledajte jedan dragog i pokušajte da vidite ima li među vama nečeg
zajedničkog.
Finac i Japanac su napregnuto osmotrili jedan dragog, očigledno se
trudeći da nađu zajedničke crte, i zajedno su prasnuli u smeh.
- Mi nemamo ničeg zajedničkog, možda jedino to što smo obojica
ljudi - rekao je Japanac.
- Ne prenagljujte, gospodo - nastavio sam ja - postojala su 4 korena
iz kojih su potekle razne rase na svetu. Obojica imate zajedničko
poreklo od prvog korena. Pogledajte oftalmogeometrijsku kartu
migracija čovečanstva sa Tibeta: jedino prvi koren ima nekoliko
ogranaka migracije čovečanstva, a jedan ogranak završava se na vama,
Fincima (baltička rasa), dragi na vama Japancima (mandžuro-korejs-
ka rasa). Ali, potekli ste iz istog korena. Evo, pogledajte! Zato se kod
vas moraju naći zajednička obeležja, ali su ona veoma duboka, zato što
su veoma stara. Izgovorite, molim vas, jednostavne, suštinske reci
36
OFTALMOGEOMETRIJA
Put A
LO-LO
Srednjest
LO-LO -
38
(vatra, voda, nebo, kuća, žena i slično) japanski i finski - možda ćete
naći sličnosti među njima, ili zajednički koren. Slično tome, pokušajte
da nađete paralele među drevnim (veoma starim) običajima Japanaca
i Finaca.
Započeo je učeni razgovor između Japanca i Finca na lošem ruskom
jeziku, koji je potrajao dva sata. U početku sam se trudio da zapisujem
finske i japanske reci koje imaju zajednički koren, a takođe i da uhvatim
zajednički smisao drevnih običaja, ali sam se potom toga manuo, jer
oba sabesednika, uzbuđena razgovorom, nisu na mene obraćala
potrebnu pažnju i retko su zastajali kada bih ih molio da zapišem ovu
ili onu reč. Zato mi je sada, nakon nekoliko godina, teško da repro-
dukujem njihov razgovor.
- Vidi ti to - rekao je borbeniji Japanac - zaista imamo zajedničkih
crta sa Fincima. Mi smo braća po krvi s njima od starine.
- Između ostalog - rekao je Finac - trebalo bi da šire propagirate
vaša istraživanja. Ona će poslužiti uspostavljanju mira na svetu. A svi
smatraju da je arijevska rasa predvodnik. A evo, našli smo da među
našim i japanskim jezikom postoji sličnost, postoji sličnost i među
običajima. Gledao sam na Japanca kao na mog brata po krvi, mada on
uopšte ne liči na mene.
-Recite, može li se naći sličnost
između mene i crnca? - pitao je
Japanac.
-Teško, ali među crncem i pamircem
je moguće - odgovorio sam.
Na kraju, ne mogu da garantujem za
naučnu strogost diskusije između Finca i
Japanca. Svejedno je činjenica da su oni
našli mnogo međusobno zajedničkih
stvari veoma zanimljiva. Kontrolna
istraživanja (na primer, susret Japanca
i crnca, koji potiču iz raznih korena),
na žalost nisam uspeo da sprovedem.
Druge istorijske paralele, koje potvrđuju opisani put migracije
čovečanstva, mogu biti hipoteza o američkom poreklu novozelandskih
aboridžina i činjenica o bliskim kontaktima aboridžina sa Čukotke i
Aljaske.
Naravno, predmet našeg ispitivanja, čiji koreni sežu u daleku
prošlost, je sporan. Ovde, kao i u drugim oblastima, teško je naći direk-
OFTALMOGEOMETRIJA
me dokaze. Ali, bez obzira na to, nastaviću da opisujem ostale
puteve migracije čovečanstva, koje smo dobili oftalmogeometrijskim
istraživanjima.
Došli smo do toga da su na naredni jugoistočni put migracije nakon
tibetske rase krenule sledeće rase: južnoazijska, papuanska, melane-
zijska, vedo-indonezijska i australijska. Od osnovnog pravca
promenljivosti očiju ima jedan izuzetak: papuanska rasa dala je azi-
jatsko-pigmejsku rasu, koja je sa svoje strane dala dravidsku i ainsku
rasu.
Put migracije B
U okviru naznačenog puta B čovečanstva u dalekoj prošlosti
čovečanstvo je migriralo sa Tibeta na jugoistok. Prirodni uslovi života
izvršili su uticaj na spoljašnjost ljudi i kao posledica toga pojavila se
južnoazijatska rasa, koju danas predstavljaju, po mom mišljenju,
Tajlanđani, Vijetnamci, Kambodžani i južni Kinezi.
Sirenje na ostrva (Filipine, Indoneziju) dovelo je do pojave
papuanske rase, koja je dala azijatsko-pigmejsku rasu baš u oblasti
Indonezije.
Po uobičajenom mišljenju, Papuanci i Pigmeji predstavljaju najveće
divljake među ljudima. Ja sam bio u Indoneziji, ali nisam razgovarao
sa čistokrvnim Papuancima i Pigmejima, pa zato ne mogu da sudim o
njihovim mentalnim sposobnostima. Niko ne zna kakvi su Papuanci i
Pigmeji bili u davnoj prošlosti. Možda su oni tada bili potpuno razvi-
jeni, a do regresije i vraćanja na stadijum divljaštva je došlo kasnije.
Prema oftalmogeometrijskim podacima, ogranak azijatsko-pigme-
jske rase dao je dva neazvisna grananja i stvorio dravidsku i ainsku
rasu. Dravidsku rasu, po mom mišljenju, predstavljaju južni Indijci.
Pošto sam bio u Indiji, u praksi sam video da se južni Indijci po spo-
Ijašnjosti znatno razlikuju od severnih: oni su crni, kosa im je
kovrdžava, oči sasvim drugačije nego kod severnih Indijaca. Mislim da
je praroditelj severnih Indijaca bila tibetanska rasa, a južni Indijci su,
kao što sam već rekao, predstavnici dravidske rase.
Na jednoj konferenciji u Indiji upitao sam jednog indijskog lekara,
koji je imao sve odlike dravidske rase:
40
PutB
Pu
Ч.
BI
BI - južnoazijatska
B2/3 - ainska B3 - mela
B2 - papuanska
B2/1 - azijatsko-pigmejska
B2/2 - dravidska
- Kažite mi, znate li odakle su u davnoj prošlosti došla južnoindij-

ska plemena?
- Priča se da su moji preci došli u Indiju sa ostrva Polinezije - odgo
vorio je lekar.
- Slaže se - prokomentarisao sam.
Na istoj toj konferenciji našao sam indijskog lekara koji je imao sve
odlike tibetanske rase.
- Izvinite - obratio sam mu se - severni Indijci se po spoljašnjosti
razlikuju od južnih Indijaca. Sta vi mislite, da li su južni Indijci
odnekud došli u Indiju ili su uvek živeli ovde?
- Ne znam tačno, ali najverovatnije su južni Indijci veoma davno
odnekud došli na teritoriju Indije - rekao je lekar koji je imao odlike
tibetanske rase.
utB
B4
B5
42 OFIALMOGEOMETRIJA
- Eto, vi ste po spoljašnjim karakteristikama - nastavio sam ja -

tipični predstavnik severnih Indijaca. Da li su i vaši preci takođe
odnekud došli na teritoriju Indije?
- Mi smo oduvek živeli ovde - odgovorio je lekar.
"On je zaista u pravu" - pomislio sam - "Tibet i sever Indije se
međusobno graniče."
Već pomenuta azijatsko-pigmejska rasa, prema oftalmologeomet-
rijskim činjenicama, dala je još i ainsku rasu. Aini u današnje vreme
žive na severu Japana i po spoljašnjosti se izrazito razlikuju od drugih
Japanaca. Kada sam bio u Japanu, uspelo mi je da pronađem tipičnog
japanskog Ama i da porazgovaram sa njim.
- Vi ste Ain?
- Ne, ja sam Japanac.
- Ne govorim o državljanstvu, već o vašim precima. Vaši preci su
Aini?
-Da.
- Da li se sećate, šta se priča o vašem narodu i o poreklu Ama?
Odakle su oni došli u Japan?
- U našem narodu, danas ne tako brojnom, govori se da su naši
daleki preci sagradili brodove i doplovili ovde iz daleke Polinezije -
odgovorio je Ain, koji se po spoljašnjosti jasno razlikovao od drugih
Japanaca.
Opet ne mogu da garantujem za naučnu tačnost ovog razgovora sa
predstavnikom ainske rase, kao ni razgovora sa južnim i severnim
Indijcem. Svedočanstva koja daju pojedinci još uvek ne predstavljaju
istinu; ona se mogu i podudariti. Poslednju reč nužno moraju imati
istoričari. Ali, čak i ova pojedinačna svedočanstva su zanimljiva po
tome što se slažu sa oftalmogeometrijskom šemom migracija
čovečanstva sa Tibeta.
Put migracije B završava se u Australiji. Oči australijskih aboridžina
izrazito se razlikuju od očiju novozelandskih aboridžina, ali se tačno
uklapaju u sistem oftalmogeometrijske promenljivosti na putu migracije
B, u kome predstavljaju krajnju etapu. Zato, ako je verovati oftal-
mogeometrijskoj šemi, australijski aboridžini došli su u Australiju sa
ostrva Polinezije, ali nisu uspeli da preplove moreuz i dospeju do
Novog Zelanda. A preci novozelandskih aboridžina uspeli su da pre-
plove Tihi Okean i da dospeju do obećanih ostrva, ali takođe nisu
uspeli da se prošire po susednoj Australiji.

Australija je veoma star kontinent. Neka učenja smatraju da je
Australija preostali deo legendarne Atlantide i da se njena jedinstvena
flora i fauna očuvala još iz vremena Atlantide. U Australiji ima mnogo
starosedelačkih plemena. Moguće je da je deo njih došao iz oblasti
Polinezije (prema oftalmogeometrijskoj šemi), a deo je preostao iz vre-
mena drevnog kontinenta Atlantide. Ali, o tome će se govoriti kasnije.
Put migracije C
Prema stepenu matematičke približnosti očiju u taj put su, posle
tibetanske rase, ušle sledeće rase: parnirska, etiopska, negroidna,
afričko-pigmeoidna i bušmanska. Parnirska rasa ima jedan ogranak -
severnokavkasku rasu.
To je crni ogranak migracije čovečanstva sa Tibeta. Mi smo došli do
zaključka da je predak crnih rasa (etiopske, negroidne, afričko-pig-
meoidne i bušmanske) parnirska rasa, koju u današnje vreme, kako
meni izgleda, predstavljaju Tadžici i drugi narodi Pamira. Od te
pamirske rase nastala je severnokavkaska rasa, koju danas predstav-
ljaju mnogobrojni kavkaski narodi.
Zastoje na tom putu migracije došlo do toga da
je ljudska koža pocrnela? Ovde se ne srne
prenebregnuti uticaj klimatskog faktora, pošto je i
na drugim putevima migracije došlo do promene
boje kože. Na primer, na putu migracije B boja
kože se izmenila od žute (tibetanska rasa) do mrke
(australijska rasa), a u ogranku koji se odvaja od
papuanske rase, došla je do gotovo crne boje
(dravidska rasa).
Isto tako, očigledno je crna boja kože ljudi afričkog kontinenta
mogla imati i drugačiju genezu, povezanu sa tim što je, po jednoj od
hipoteza, čovečanstvo paralelno nastalo i u Africi, gde je izvorno bilo
crno. Moguće je da je došlo do mešanja tibetanskog i afričkog izvora
čovečanstva. /*
Pored toga, neki pisani izvori svedoče o tome da se prethodna civi-
lizacija Atlantiđana delila na žute i crne ljude. Nisu li afrički crnci
potomci nekad moćnih crnih Atlantiđana? Teško nam je da odgovo-
PutC PutC
ЈрШРРвдРИ*^
Cl - pamirska
Cl/1 - severmokavkaska
C2 - etiopska
C3 - negroidna
C4 - afričko-pigmenoidna
C5 - bušraanska
rimo na to pitanje, ali u narednim poglavljima, kada se budem

podrobno pozabavio zagonetnom civilizacijom Atlantiđana, čitalac
će naći mnogo interesantnih razmišljanja i činjenica na tu temu.
Put migracije D
U taj put, prema oftalmogeometrijskim podacima, nakon

tibetanske ulaze sledeće rase: armenoidna, dinarska i severna.
Armenoidna rasa dala je ogranak - sredozemnu rasu, a dinarska
rasa - alpsku rasu.
-.----------- Tibetanska
Y _. rasa
Ali, po sistemu matematičke sličnosti očiju, tibetanska rasa je

dalja od armenoidne nego od susednih rasa - paleosibirske,
južnoazijske i pamirske - na drugim putevima. Zato smo
pretpostavili da između tibetanske i armenoidne mora biti još jedna
rasa, koja nije ušla u klasifikaciju A. Jarha. Koja je to rasa?
Nekoliko puta sam bio u Iranu i svaki put sam se čudio do apsurda
dovedenoj islamsko-fundamentalističkoj praksi: u vreme Ramazana
čoveka koji nešto pojede do zalaska sunca mogu uhapsiti, a žene na
vrućini od 40 stepeni idu u dvoslojnim debelim crnim ogrtačima,
koji
pokrivaju sve osim očiju.
Iranci su crnokosi i
crnpurasti i najviše
podsećaju na Azerbejdžance.
Ali, među njima se ponekad
sreću plavokosi ili riđokosi
ljudi prilično svetle kože.
- Ko su ti plavokosi ljudi? -
upitao sam iranskog oftalmolo-
ga-
-To su Persi - odgovorio
je on.
- Zar Persi nisu crnokosi i
Iranske žene crnpurasti?
- Oko 40%
stanovništva u
Iranu čine Azerbejdžanci, veliki procenat Kurda, Beludža i drugih
naroda; svi oni su tamnokosi i crnpurasti. A starosedeoci Persi su
beli. Istina, oni su se u velikoj meri pomešali sa drugim narodima,
ali se pravi Persi razlikuju od drugih iranskih naroda.
Setio sam se neke knjige (ne sećam se koje) o tome kako je Hitler
smatrao braćom po krvi arijevsku rasu (imajući u vidu Nemce*), i to
baš Perse, i radi obnove nemačke rase organizovao je brakove
između Nemaca i Persa. A možda je Hitler bio u pravu u tome da
Nemci i Persi imaju zajedničko poreklo?
* Nazivati arijevskom rasom samo Nemce nije pravedno, jer u mnogim izvorima
(Blavacka, Rerih) arijevcima se nazivaju svi ljudi savremene civilizacije na Zemlji.-
E.M.
U Iranu, prilikom pregleda pacijenata, naišao sam na jednu riđu

Persijanku, majku deteta koje je došlo na pregled.
- Da li ste vi čistokrvna Persijanka? - pitao sam ja.
- Jesam, zašto?
- Kako vam je uspelo da sačuvate čistotu svoje krvi?
- Mi, Persi, kao i drugi narodi, uvek se trudimo da sačuvamo svoju
krv.
- Da li mogu da fotografišem Vaše oči?
- Zbog čega?
- Da bih zaključio o naslednim faktorima upoređujući ih sa očima
vašeg deteta - slagao sam ja, shvativši da u jednoj islamskoj zemlji
fotografisanje očiju može biti pogrešno shvaćeno.
Fotografisao sam njene oči i po povratku u Rusiju podvrgao ih oftal-
mogeometrijskoj analizi. Njene oči su imale upravo takve oftalmoge-
ometrijske parametre da na putu migracije D po stepenu matematičke
približnosti spadaju između tibetske i armenoidne rase.
Oči žene koju sam slučajno sreo ne predstavljaju proverene
fotografije tipičnih predstavnika rasa kao u klasifikaciji A. Jarha, ali
nam svejedno dopuštaju da pretpostavimo da je postojala i da postoji
persijska rasa, koja je, prema oftalmogeometrijskoj shemi, dala
armenoidnu rasu. Ako to pretpostavimo, put migracije D pretvara se u
jasnu shemu po stepenu međusobne matematičke približnosti očiju.
I u praksi, prema oftalmogeometrijskoj karti migracije čovečanstva,
Persi predstavljaju put migracije D, a drugi Iranci - put migracije C
(severnokavkaska rasa) To jest, oni imaju različito poreklo, što se,
kako vidimo, odrazilo i na razlikama u spoljašnjem izgledu.
I tako, prema našim podacima, persijska rasa je dala armenoidnu
(Jermene). Oni su preci dinarske rase, u koju naučnici prvenstveno
svrstavaju Južne Slovene - Ukrajince, Jugoslovene i druge. Osim toga,
jermenska rasa je, u vidu slepog ogranka, dala i sredozemnu rasu,
koja, po mom mišljenju, uključuje Italijane, Grke, Špance, Rumune,
Gruzine, Jevreje, Arape i delimično Turke.
Dinarska rasa bila je predak alpske rase (Francuzi, delimično
Španci i Italijani) i severne rase (Nemci, Englezi, Holanđani,
Norvežani, Islanđani, Šveđani). Taj put migracije, koji se odvijao po
Tjen-Sanu, Kavkazu, Evropi i Sredozemlju, završio se, kako vidimo, na
Islandu*, gde su doplovili Vikinzi iz Severne Evrope. Religije su se
48 OFIALMOGEOMETRIJA
Pu t D
Put D
Tibet
D2 - armenoidna D2/1 - D3/1 - alpska

sredozemna D3 - dinarska
pojavile znatno kasnije, pa su se zato čak i u okviru jedne rase

raširile različite religije. Mnogobrojni ratovi u tom regionu vodili
su dominaciji jednih i iščezavanju drugih jezika, pa je zato jezik u
velikoj meri izgubio značenje kao odlika neke rase.
Nama, Evropljanima, svakako je čudno što je, prema oftalmoge-
ometrijskim činjenicama, jedan od naših predaka armenoidna rasa;
savremeni Jermeni se suviše izrazito razlikuju od drugih evropskih
naroda. Ali, među Jermenima vlada uverenje da su drevni
predstavnici tog naroda bili svetle kože i plavooki, a današnji
izgled Jermena
* Ovde se ne uzima u obzir kolonizacija kontinenata i stvaranje takvih država kao

što su SAD, Australija i dr, koja se odigrala znatno kasnije. EM.
tanska rasa
D3/1
ci tog naroda bili svetle kože i plavooki, a današnji izgled

Jermena formirao se kao rezultat mešanja sa drugim kavkaskim
narodima.
Po oftalmogeometrijskim podacima, armenoidna rasa je osim čistih
Evropljana (dinarske, severne i alpske rase) dala takođe i sredozemnu
rasu. Ona je, raselivši se oko Sredozemnog mora, dala takve naizgled
nespojive narode kao što su Italijani i Arapi. Oni imaju različite jezike,
različite religije, ali su im oči srodne. Ne mogu ništa da tvrdim, ali su
po mom mišljenju biološki oni jedno, a jezički i religiozni momenti ja-
vili su se kasnije.
Uzgred rečeno, severni Italijani razlikuju se od južnih. Južni itali-
jani su, kako mi izgleda, tipični predstavnici sredozemne rase, dok su
severni Italijani proizvod mešanja sredozemne rase sa severnom i alp-
skom rasom.
Dinarsku rasu, koja je takođe potekla od armenoidne rase, prema
brojnim naučnicima, danas predstavljaju Južni Sloveni (Ukrajinci,
Bugari, Jugosloveni i drugi). Ali, najbrojniji slovenski narod - Rusi -
razlikuje se po spoljašnjosti i očima od tipičnih predstavnika dinarske
rase, na primer Jugoslovena.
Ko su Rusi? Proučavao sam ruske oči i prema
oftalmogeometrijskim pokazateljima mogu da kažem da su Rusi
najverovatnije proizvod mešanja dinarske rase sa laponskom i
baltičkom rasom (Tatarima, Komima, Fincima, Estoncima i slično),
to jest, sa rasama koje su nastale iz potpuno drugog izvora
čovečanstva - puta migracije A.
Dinarska rasa je, prema našoj šemi, dala alpsku (Francuze, severne
Špance i dr.) i severnu (Nemce, Engleze, Šveđane i dr.), tako da smo
Francuzima, Nemcima i Englezima najbliža "braća po krvi" mi -
Sloveni. U tom pogledu Hitler nije bio u pravu, gledajući na Slovene
kao na degenerisani ogranak u razvitku čovečanstva, koji mora da
bude uništen, a na Perse kao na braću po krvi; i Persi i Sloveni pri-
padaju istom rasno-genetičkom korenu - putu migracije D.
Fenomen Jevreja
Jevreji, zahvaljujući tome što se njihov izvor nalazi na Sinajskom
poluostrvu (obećana zemlja), pripadaju sredozemnoj rasi. Zato su nji-
hova najbliža "braća po krvi" Arapi, južni Italijani i Španci.
Podjednako je sigurno da taj narod ima zapanjujuće raznoliku spo-

Ijašnjost: od beloputih evropskih Jevreja do gotovo crnih etiopskih
Jevreja. Šta je uzrok tome?
U relativno bliskoj istoriji, jevrejski narod je izgubio svoju zemlju i
raselio se po raznim krajevima sveta, očuvavši pri tome svoju nacional-
nost pomoću religiozne zabrane mešovitih brakova. Naravno, iako ta
zabrana nije stopostotno ispunjena, ne možemo poricati njeno delo-
vanje. Zato je nerazumljivo zašto se, pri tom očuvanju nacije i njenih
suštinskih osobenosti (kulture, običaja itd.), spoljašnjost Jevreja toliko
izrazito razlikuje u skladu sa geografskim razmeštajem. Buharski
Jevreji liče na Uzbeke, kavkaski Jevreji - na Kavkasce, nemački Jevreji
na Nemce, marokanski Jevreji na Marokance, etiopski na Etiopljane
itd. Mešoviti brakovi, do kojih je delimično dolazilo, nisu mogli da
toliko utiču na spoljašnjost Jevreja, jer bi inače jevrejski narod bio
asimilovan.
Odgovor na postavljeno pitanje mi vidimo u kontaktu biopolja
raznih naroda i njihovom uzajamnom utkaju. Ta se misao u meni ja-
vila kada sam pročitao radove doktora A. V. Czjana (Habarovsk) o
eksperimentima sa biopoljem embriona životinja, ptica i semenkama
biljaka. Tako je doktor Czjan, izloživši kokošje jaje biopolju pačeta,
dobio pile sa pačjim nožicama. Na taj način je on dobio dinju-kras-
tavac, krušku-jabuku i slične pomešane genetske vidove.
Na osnovu toga, moglo bi se misliti da su, na primer, buharski
Jevreji postepeno dobili crte Uzbeka ne toliko zbog povremenih
mešovitih brakova, već zato što je došlo do delovanja biopolja Uzbeka
na Jevreje i obrnuto u vremenu embrionalnog razvoja. Po istom prin-
cipu je, verovatno, došlo do delovanja tamnoputih Etiopljana,
belokožih Nemaca, crnpurastih Kavkazaca itd.
Prirodno, prenošenje genetičkih informacija putem biopolja ne
može obuhvatiti sve oblasti funkcionisanja ljudskog organizma (rad
mozga, srca, jetre i si.), ali na spoljašnje odlike biopolje zaista može da
utiče. Sasvim je razumljivo da toj hipotezi treba naučna eksperimen-
talna potvrda, i u budućnosti, kada nauka dospe do ozbiljnijih saz-
nanja u oblasti efekata biopolja, ona će biti proverena.
Rasizam ili jedinstvo naroda

Za obične ljude reč "rasa" pre svega ima negativan prizvuk, jer
izaziva asocijacije na nemački rasizam i rat koji su fašisti započeli
vođeni tom idejom. Još jednom ponavljam daje pojam "arijevska rasa"
nezakonit, zato što se ćela naša ljudska civilizacija naziva arijevskom
(pre nas su postojale civilizacije Atlantiđana i Lemurijanaca), a
Hitler i njegovi prvi ideolozi dali su naziv čitave naše spoljašnje
civilizacije jednom narodu (Nemcima), da bi istakli izuzetnu ulogu
Germana.
Ali, reč "rasa" je antropobiološki, a ne politički pojam. Tu ne
postoji analogija između pripadnosti nekoj rasi i mentalnih
sposobnosti ili preduzimljivosti ljudi. Staviše, oftalmogeometrijski
proračuni su pokazali strogu zavisnost promenljivosti očiju u skladu
sa četiri puta migracije čovečanstva sa Tibeta, što ne ostavlja mesta ni
za kakvo posebno isticanje bilo koje rase. Takođe ne bi trebalo
smatrati da su krajnje rase sa bilo kog puta migracije najrazvijenije;
uporedite puteve migracije D i B - visokorazvijenu severnu rasu sa puta
D i poludivlju završnu australijsku rasu puta B.
Stepen razvijenosti raznih rasa, po mom mišljenju, zavisi ne od
antropobioloških karakteristika, već od složenih okolnosti koje dovode
do pojave pametnih, dobrih i preduzimljivih vođa koji su sposobni da
svoj narod povedu putem napretka i stvore uslove (kao što je, npr.
demokratija) da se taj princip progresa očuva i u budućnosti.
Mora se priznati da su u ovom istorijskom trenutku severne rase
(Nemci, Englezi, Amerikanci i drugi) razvijenije od dinarskih rasa
(Sloveni). Ali, setimo se doba Petra I; Rusija je doživela veliku
ekspanziju napretka, i samo je oktobarska revolucija osujetila
mogućnost Rusije da postane vodeća zemlja sveta. Isto se to može
reći i o Japanu, koji se zahvaljujući mudroj politici svojih vođa, od
trećerazredne zemlje izdigao među nekoliko vodećih zemalja u svetu.
Naravno, teško je očekivati ekonomska čuda od, na primer, austra-
lijskih aboridžina ili indonezijskih Papuanaca, zato što je odsustvo
napretka u određenom istorijskom periodu dovelo do postepenog
podivljanja ljudi, koje se već odrazilo i na mentalne sposobnosti pred-
stavnika tih rasa.
I tako, po mom mišljenju, stepen razvitka ove ili one rase zavisi od
karaktera njenog istorijskog razvoja: što je dalje ta rasa otišla na putu
napretka, to je razvijenija, i obrnuto. Stabilnog stanja na dugi vre-

menski period nema. Stabilnost postepeno prelazi u nazadovanje. Bog
je čoveka stvorio kao princip stalnog napretka, zato je on dužan da
napreduje. U protivnom nastupa nazadovanje i vraćanje u divljaštvo.
Oftalmogeometrijska istraživanja, kao i druga proučavanja i
hipoteze te vrste, pokazala su da je čovečanstvo poniklo iz jedin-
stvenog izvora, u krajnjem ishodu, od gena jedne pramajke i jednog
praoca. Ponikavši na Tibetu, čovečanstvo se rasprostrlo po Zemlji. U
tom pogledu je čovečanstvo biološki i genetički jedno, svi ljudi su
braća i sestre.
Prirodno, regredirane i podivljale narode su istisli, istiskuju ih i
istiskivaće ih i dalje razvijeniji narodi. Njih ne bi trebalo posebno žaliti,
jer su sami tome krivi. Ali, čovečanstvo će, očigledno, brzo doći dotle
da će biti stvorena jedna planetarna država i jedan jezik. To ne samo
da diktira zdrav razum, već je to i određeno genetsko-biološkom
suštinom čoveka.
Glava 3
Čije oči su naslikane na tibetanskim

hramovima?
I tako, analizirajući oči ljudskih rasa, došli smo do zaključka da je

savremeno čovečanstvo poteklo iz jedinstvenog tibetanskog korena.
Tada je ispravno ako se zapitamo: a od koga je u početku nastalo
čovečanstvo na Tibetu? Ko su praotac i pramajka savremenog čoveka?
Postoji mnoštvo hipoteza o poreklu čovečanstva na Zemlji. Većina
materijalistički orijentisanih naučnika se slažu da je čovek potekao od
majmuna. Dokaze za to oni vide u arheološkim nalazima ostataka
prvobitnih ljudi i njihovih primitivnih oruđa (kamene sekire i dr.).
Prati se jasna dinamika razvoja od čovekolikih majmuna do potpuno
razvijenog savremenog čoveka. Ne bi bilo moguće ne verovati u to.
Ali, čitav taj dinamički proces formiranja čoveka od majmuna
moguće je sa istom tačnošću predstaviti kao obrnut - kao nastanak
majmuna od čoveka. Za to ima isto toliko dokaza koliko i za pomenu-
tu darvinističku hipotezu: na Zemlji postoji priličan broj divljih pleme-
na, koja su u toj meri divlja, da su znamo bliže majmunu nego čoveku.
Zato tvrdnja o poreklu čoveka od majmuna ni iz daleka nije tako
ubedljiva kako na prvi pogled izgleda.
Neki naučnici smatraju da je čovečanstvo nastalo od snežnog
čoveka. Svakako, "gde ima dima, ima i vatre", i snežni čovek zaista
postoji - kod mnogih naroda postoje legende o snežnom čoveku (na
Tibetu se zove Jeti, u Jakutiji - Čučuna). Ali, naći ubedljivu analogiju
između snežnog čoveka i čoveka (homo sapiens) u naučnom pogledu
je nemoguće.
Postoji mišljenje da su seme čoveka na Zemlju doneli vanzemaljci,
ali za sada nemamo nikakvih ozbiljnih dokaza u korist toga.
Svaki obrazovani čovek je čuo legende o moćnim Atlantiđanima,
koji su živeli na Zemlji u nezapamćenoj prošlosti. U posebnoj literaturi
(Blavacka, istočne religije i dr.) se govori daje pre nas na Zemlji pos-
tojalo nekoliko civilizacija, koje su bile znatno razvijenije od naše.
Možda su baš Atlantiđani, koji su nastradali u opštoj kataklizmi, stvo-
Čije su oči naslikane ne tibetanskim hramovima? 55
rili zametak savremenog čovečanstva? Možda je zagonetna Šambala,

koja pripada tibetanskom izvoru čovečanstva, prema legendama,
takođe smeštena na Tibetu? Možda je religija u pravu kad tvrdi da je
čoveka na Zemlji stvorio Bog pomoću otelovljenja duha, pa se ovaj
istorijski razvijao u obliku višestepenih civilizacija, došavši tako do
današnjeg čovečanstva?
Razmišljajući o tim pitanjima, ipak sam se trudio da sačuvam
naučni pristup problemu, bez obzira na to što se u istraživanjima
slične vrste ne bi trebalo nadati da možemo doći do direktnih
neporecivih dokaza.
Ako smo već započeli da pomenuti problem ispitujemo počev od
analize očiju, mislio sam, trebalo bi tim pravcem i produžiti. Znači,
"srednjestatističke oči" čovečanstva nalaze se, slikovito rečeno, na
Tibetu. Možda je ta činjenica slučajna anatomska odlika očiju
tibetanske rase, a možda ima i dublji, pa čak i tajanstveni smisao.
Možda su drevni ljudi znali oftalmogeometriju i ostavili neke
tragove u vidu crteža svojih očiju na Tibetu, pomoću kojih bi bilo
moguće da se rekonstruiše njihov oblik? Možda su baš
"srednjestatističke oči" ključ za razrešenje glavnog pitanja
čovečanstva - od koga smo potekli?
Ta mnogobrojna "možda" nikako nisu mogla da zadovolje
naučnu radoznalost. Neophodno je bilo tražiti činjenice.
Vizit-karta tibetanskih hramova

Moj prijatelj i saradnik u oftalmogeometrijskim istraživanjima
Valerij Lobankov* krenuo je na Tibet u alpinističku ekspediciju na
jedan od himalajskih vrhova. Pre odlaska sam mu rekao:
- Slušaj, Valera! Pogledaj tamo na Tibetu, možda u hramovima
ili
pagodama postoje crteži očiju. Shvataš i sam, nema dima bez
vatre:
sve "srednjestatističke oči" čovečanstva ukazuju na Tibet...
Kroz mesec dana, Valerij Lobankov se vratio sa Tibeta i odmah
mi telefonirao i rekao:
- Eto, Enrste, bio si u pravu!
- A u čemu?
* Ne mesari ga za Jurijem Ljubanovom, koji se pominje na početku knjige - E.M.

56 OFTA1MOGEOMETRIJA
- Da li si nekad čuo za "vizit-kartu" tibetanskih hramova?

- Ne, staje to? Nikad dosad nisam bio na Tibetu...
- Svaki tibetanski hram - rekao je Lobankov - kao "vizit-kartu" ima
crtež ogromnih, neobičnih očiju. Ogromnih! Neobičnih! One te gleda
ju kao da te gleda čitav hram...
- Kakve su te oči?
- Neobične! Ne kao ljudske! Pri tome je, znaš, nacrtana baš ona
oblast lica koju mi proučavamo pri oftalmogeometrijskim istraživanji
ma. Neverovatno, kakva podu
darnost! Bio sam šokiran kad sam
ih video - apsolutno ista stvar koju
smo proučavali kod ljudi, tu postoje svi
naši oftalmogeometrijski parametri, ali
su oči sasvim drugačije.
- Nije loše! - zviznuo sam u znak
oduševljenja.
- Pri tome svaki tibetanski hram
ima nacrtane te oči. One su ogrom
ne - na pola zida! Zaista, neko je
ostavio crtež tih očiju kao svetinju -
nastavio je Lobankov. - Slušaj, sja
jno je ispalo: izračunali smo "sred-
njestatističke oči", pretpostavili da
to nije slučajno, i eto...
- Da, nisu uzalud "srednjesta-
tističke oči" imale veo tajnovitosti!
Naučna logika pokazala se kao
tačna... Neobične oči na tibetanskom hramu
- Nigde drugde u svetu ne posto
ji tako nešto. Ni na jednom hramu
u svetu nisu nacrtane oči. Samo ovde, na Tibetu, gde spadaju "srednje-
statističke oči"...
- Jesi li pitao lame čije su to oči?
- Naravno! Neke lame, uglavnom nižeg ranga, kažu da su to oči
Bude, a druge lame (visokog ranga) ćute, ništa ne govore.
- Jesi li bio uporan kad si pitao lame visokog ranga? Čije su to oči?
Čije su oči naslikane na tibetanskim hramovima?
Budistički hram u Katmanduu

- Raspitivao sam se veoma uporno. Ali... ništa ne kažu, skreću raz

govor na drugu temu, oseća se da je tajna tih očiju za njih veoma
važna. Taj simbol govori o nečem veoma bitnom - rekao je Lobankov.
- Da li si fotografisao te oči?
- Naravno! Još sam snimio i video-kamerom.
Tog istog dana sam se sreo sa Lobankovim. Zajedno sa Valentinom
Jakovljevom uneli smo crtež neobičnih očiju u kompjuter, shematizo-
vali ih prema glavnim oftalmogeometrijskim kriterijumima i počeli
analizu. U ovoj knjizi sam rekao da je moguće, koristeći se oftalmoge-
ometrijskim principima, manje-više tačno reprodukovati izgled čoveka
prema njegovim očima. Pokušali smo da uradimo baš to - da rekon-
struišemo oblik čoveka čije su oči naslikane na tibetanskim hramovima.
Šta govore oči naslikane na tibetanskim hramovima

Neću se zadržavati na detaljima metoda rekonstrukcije izgleda
čoveka čije su oči naslikane na tibetanskim hramovima, da ne zama-
ram čitaoce suvoparnom matematičkom analizom. Napomenuću samo
sledeće stvari.
Prvo, pada u oči odsustvo nosne kosti, koja uvek postoji u crtežima
običnih očiju. O čemu govori odsustvo nosne kosti? Poznato je da kod
savremenih ljudi nosna kost zaklanja deo vidnog polja sa unutrašnje
strane: spolja vidno polje iznosi 80-90 stepeni, a unutra - 35-40. Zato
savremeni ljudi imaju binokularni vid (gledanje sa oba oka, koje
omogućava da se vidi veličina nekog predmeta i rastojanje od njega)
samo u oblasti 35-40 stepeni, a ne u 80-90 sa svih strana. Ta nepogod-
nost, koju izaziva nosna kost, gotovo je neprimetna pri dnevnom
svetlu, a primetnija pri veštačkom, ali pri svetlosti crvene sijalice ona
već znatno smeta, otežavajući orijentaciju u prostoru. Kad ne bi pos-
tojala nosna kost, ljudi bi imali binokularni vid u oblasti 80-90 stepeni
sa svih strana, što bi olakšalo orijentaciju u prostoru na crvenoj svet-
losti.
Možda je sopstvenik neobičnih tibetanskih očiju živeo u okolini
osvetljenoj crvenom svetlošću? Ta pretpostavka ima težinu, jer u
pogledu funkcije vida moraju postojati mehanizmi adaptacije koji
omogućavaju da se maksimalno poboljša vid. Mehanizam adaptacije u
vidu odsustva nosne kosti nije toliko važan pri običnoj dnevnoj svet-
losti, ali je u uslovima crvene svetlosti važan.

Tada sam uzeo knjigu velikog
proroka Nostradamu-sa (1555. god.) i tu
pročitao da je prethodna civilizacija
Atlantiđana živela u purpur-
nocrvenoj svetlosti: nebo je bilo
crveno, drveće purpurno
itd.* Odatle se moglo zaključiti da su na tibetanskim hramovima naslikane oči čoveka
prethodne civilizacije - legendarnog Atlantiđanina.
A danas je nebo plavo i naše oči su se tome prilagodile. Meni izgleda da se boja
neba mora promeniti sa izmenom ose rotacije Zemlje. Kod Nostradamusa sam takođe
pročitao da se prilikom globalne kataklizme koja je uništila Atlantiđane takođe
promenila osa rotacije Zemlje i pomerili su se polovi.
Drugo, pažnju privlači neobično ispupčenje gornjih kapaka očiju koje su nacrtane
na tibetanskim hramovima. Dok gornji kapci savre-menog čoveka imaju oblik
pravilnog luka, ove druge imaju na gornjim kapcima izbočine na sredini koje se
spuštaju naniže, nadnoseći se nad rožnjačom.
Šta bi to moglo da znači? Pre svega to da se očni prorez pri zatvaranju očiju nije
potpuno zatvarao, jer to ne dozvoljava izbočina na gornjem kapku. U tom slučaju oči
mogu da sačuvaju periferni vid kroz bočne delove rožnjače. A pošto nosne kosti
nije bilo, i vid je imao
binokularni karakter u ćelom vidnom polju,
vlasnik neobičnih tibetanskih
očiju mogao je da vidi i
zatvorenih očiju. Takav vid,
svakako, nije bio baš jasan, ali
je bio sasvim dovoljan za ori-
jentaciju u prostoru.
Oči savremenog čoveka ne
mogu imati takav "orijentišući
a) shema vid" kad se zatvore, jer nemaju krajnji periferni
očiju
naslikani binokularni vid (iza nosne kosti), a gornji kapak
ne može da pokrije osnovnu površinu rožnjače, a da pri tome

ostavi poluotvoren ostatak očnog proreza.
Osobina neobičnih tibetanskih
očiju da zadržavaju "orijentišući
vid" kad su zatvorene dovelo je do
pojave još jednog mehanizma
adaptacije - dugačkog i unutra i
naniže savijenog ugla očnog „^-' •-—^
proreza. To svedoči o pojačanom / suzenju (pojačanom
lučenju i oticanju suza), što je neophodno da /
bi se sačuvala vlažnost očiju pri >
i
nepotpunom zatvaranju očnog
l
proreza. - ^ ^,-
Čime se može objasniti
neophodnost da se očni prorez """ ~~~
nepotpuno zatvara i da se pri tom
sačuva "orijentišući vid"? Za to nismo našli nijedno drugo objašnjenje
osim da je to neophodno da se zaštiti rožnjača pri brzom plivanju pod
vodom. Čovek čije su oči naslikane na tibetanskim hramovima mogao
je da brzo pliva pod vodom, pokrivajući osetljivu rožnjaču izbočinom
gornjeg kapka, a da pri tom sačuva "orijentišući vid". Takva konstitu-
cija očiju mora da svedoči o tome da su pomenuti ljudi vodili vodoze-
mački oblik života.
U Nostradamusovoj knjizi sam pročitao da su Atlantiđani živeli na
mnogobrojnim ostrvima koja su postojala u to vreme i da su imali pod-
vodne plantaže, gde su gajili svoje morske plodove. Dakle, pošto su
koristili podvodni oblik poljoprivrede, ti ljudi su vodili vodozemački
oblik života.
Na osnovu tog zaključka načinili smo još jednu dopunu u rekon-
strukciji izgleda hipotetičkog Atlantiđanina. Ti ljudi su morali imati
veliki grudni koš i razvijena pluća, da bi tokom ronjenja imali veću za-
lihu vazduha.
Na žalost, tokom tih izračunavanja, nismo mogli da se dosetimo još
jedne izrazite odlike Atlantiđana - opni između prstiju ruku i nogu,
iako je to logički proizilazilo iz svega što smo zaključili.

Informacije o postojanju tih opni kod Atlantiđana
dobili smo tokom ekspedicije na Tibet.
Treće, oči naslikane na tibetanskim hramovima
umesto nosa imaju spiralnu zavojnicu. Šta je to?
Uzimajući u obzir da su Atlantiđani vodili vodozemački
oblik života, može se misliti da je taj zavijutak igrao ulogu
ventilnog otvora za disanje. Sličnu ventilnu anatomiju
disajnih otvora imaju morske životinje (delfini, kitovi i dr).,
jer ona omogućava, za razliku od običnog nosa, da se
zatvori pristup vodi u disajne puteve prilikom boravka u
vodi.
Nismo uspeli da nađemo bilo kakvo drugo objašnjenje
pomenutog "zavijutka" osim navedenog - da je to
prilagođavanje poluvodenom obliku života. U tom
zavijutku nepojmljive ostaju dve stvari: zašto je taj ventilni
otvor savijen u obliku spirale i zašto ima produžetak
naniže u vidu proreza? U to vreme još nismo poznavali
Anantu Krišnu i nismo znali za funkciju tog
"zavijutka" da proizvodi zvuk. U to vreme Vener
Gafarov još nije bio izvršio embrioanatomsku analizu i
nije još došao do zaključka o mogućem postojanju
elemenata škrga kod tih Ijudi-vodozemaca. Ali, o tome
kasnije.
Četvrto, na slici očiju koje se nalaze na tibetanskim
hramovima, na sredini, nešto iznad očiju, nacrtana je pega u
obliku kapljice. Ona se nalazi baš na tom mestu gde indijske
žene crtaju kozmetičku pegu. Šta je to? Može se
pretpostaviti da pega u obliku kapljice
predstavlja hipotetičko "treće oko".
Sigurno je da je u davnoj proš- -
losti "treće oko" postojalo kod ljudi ^^H ^7 (o tome
govore embriološke ci-
njenice). A danas, kod savremenih ljudi, ono je ostalo u
obliku rudimenta - šišarkaste žlezde (epifize) koja je
sakrivena duboko u unutrašnjosti mozga. "Treće oko" se
smatralo organom ljudske bioe-
nergije (telepatije i dr.), i kako svedoče legende, moglo je da čini
čuda - prenosi misli na daljinu, deluje na
gravitaciju, leci bolesti itd. A indijske žene,
moguće je, pomenutu pegu crtaju kao simbol
sećanja na taj čudotvorni organ.
Otvorio sam Nostradamusovu knjigu i
tu našao da su legendarni Atlantiđani, ,£
zahvaljujući ljudskoj unutrašnjoj energiji,
koja se prenosila kroz "treće oko" mogli
lako da pogledom podižu ogromne terete i grade
monumentalne spomenike (piramide i dr.)
Teško je reći ko je sagradio piramide. Ali, ne srne se isključiti
mogućnost da su ih sagradili Atlantiđani još pre nego što je
nastupilo doba savremenog čoveka. Neka se Egipćani i Meksikanci ne
uvrede, ali nemoguće je da su oni sagradili piramide - njihovi preci
su naprosto došli u zemlju piramida i naselili se pored kamenih
kolosa.
Na osnovu svega toga, izgradili smo hipotezu da su na tibetanskim
hramovima naslikane oči čoveka prethodne civlizacije -
Atlantiđanina. Analiza tih očiju je pokazala da su hipotetički
Atlantiđani bili moćno građeni, najverovatnije ogromnog rasta, da su
vodili poluvodeni oblik života i prilikom svoje "poljoprivredne
delatnosti" koristili moć trećeg oka.
Stalno iznova nas je zaprepašćivala zapanjujuća podudarnost -
"srednjestatističke oči" savremenog čovečanstva "lokalizovane" su na
Tibetu, a baš tu su hipotetički Atlantiđani ostavili spomenik o sebi u
vidu crteža svojih očiju, po kojima je, u principu, moguće
zaključivati
0 njihovoj spoljašnjosti i načinu života.
Ananta Krišna
U dobijene zaključke smo i verovali i nismo verovali. Ali, ubrzo nam
je bar neko uverenje u ispravnost naših zaključaka dao čovek po
imenu Ananta Krišna.
To se desilo na konferenciji na Krimu, septembra 1995. Ta konfe-
rencija imala je veoma mudro ime: "Fundamentalne osnove
ekologije
1 ljudskog duševnog zdravlja", ali se sve u svemu svodila na to što su
se tu skupili ljudi koji se bave tzv. paranaukom. Uglavnom su to bili
Čije su oči naslikane na tibetanskim hramovima? 63
čarobnjaci, magovi, ekstrasensi, vidoviti i slični ljudi sa posebnim
sposobnostima, ali je takođe bilo i mnogo ozbiljnih naučnika iz raznih
zemalja (Indije, Švajcarske, Nemačke, SAD i dr.) čije se polje intereso-
vanja prostiralo i na pomenute probleme.
Na toj konferenciji su mi dali da načinim plenarni referat. Na slaj-
dovima sam izložio opisana naučna istraživanja, zasnovavši ih na
logičkom pristupu problemu, i počinjući od pitanja: "Zašto se
međusobno gledamo u oči?" - a završavajući opisom spoljašnjosti
hipotetičkog Atlantiđanina. Ja sam govorio engleski, prevodeći potom
svaku rečenicu na ruski jezik, tako da su me svi u sali dobro razumeli.
Referat je izazvao veliko interesovanje, postavljali su mi mnogo
pitanja, raspravljali. U hodniku mi je prišao čovek u indijskoj odeći i
jasno, glasno rekao da nikad nije mogao pomisliti da će neki Zapadni
naučnik pomoću logike otkriti jednu od glavnih tajni Istoka.
- Zagonetka očiju naslikanih na tibetanskim hramovima je glavna
tajna Istoka? - upitao sam ja.
- Ne baš. To je jedna od tajni, ali nije najvažnija - odgovorio je
čovek
u indijskoj odeći.
- A koja je glavna tajna? - uzbudio sam se ja, ipak maglovito
uviđajući da teško da će mi taj čovek, ovde u hodniku, reći tajnu.
- Jeste li čuli za tajne tibetanskih lama? - pitao je on umesto odgo
vora.
- Da, čuo sam da postoje. A ništa drugo ne znam.
- Tajna zato i jeste tajna da niko o njoj ne zna - višeznačno reče
Indijac.
- Kako se zovete?
- Ja sam učitelj Ananta Krišna.
Razmenili smo vizit-karte i dogovorili se da se kroz nekoliko sati
nađemo u restoranu.
- Kako da razumem reč "učitelj" - pitao sam ga već u restoranu.
- Učitelji prestavljaju posebnu kategoriju religioznih ljudi Istoka koji
su posvećeni u određeni broj tajni - odgovorio je Ananta Krišna.
- Kakve tajne?
- A uz to?
- U tajnama drevnih....
- Možete li mi reći nešto o tome?
64
- Pročitajte 'Tajnu doktrinu" Elene Blavacke. Kako sam shvatio,
vi
je niste čitali.
- Nisam.
- Vi, Rusi, ste srećni! U vašoj zemlji rodila se jedna od najvećih
Posvećenica na svetu - Blavacka. U toj knjizi možete naći mnoge tajne
drevnih naroda. Istina je, ono što je u toj knjizi napisano teško je
shvatiti, jer se zasniva na posebnoj božanskoj logici. Ali, ako se upoz
nate sa Istočnom logikom i Istočnim znanjima o prošlosti, možete
razumeti Blavacku.
- A da možda pokušamo da vodimo otvoreni razgovor? - pritiskao
sam gaja.
- Pokušaćemo. Ali, Vi nemate dovoljno znanja Istoka. Vi ste Zapadni
naučnik - odvratio je Ananta Krišna.
- Da li biste mogli da ukratko okarakterišete suštinu istočnih znanja
o prošlosti?
- Da, naravno...
Tu je Ananta Krišna održao besedu prepunu reci kao što su "dobro",
"ljubav", "patnja", "zlo", od kojih apsolutno ništa nisam razumeo.
Delikatno sam klimao glavom, nastojeći da uhvatim logiku, ali ništa mi
nije uspevalo. Verovao sam da Ananta Krišna govori pametno, ali mi
moje uobičajeno poimanje takvih postulata kao što su ljubav, dobro i
zlo, nije dopuštalo da proniknem u suštinu.
U očajanju, naveo sam razgovor na Zapadni naučni stil koji mi je
bio bliskiji:
- Kažite mi, gospodine Krišna,
da li je moja analiza očiju nasli
kanih na tibetanskim hramovima
tačna?
- Da, ona je tačna.
- Da li su te oči oči Atlantiđa-
nina?
Mi te ljude nazivamo
drugačije.
- Čije su to oči?
Anarita Krišna
- To su Njegove oči.
- Ko je On?
OFTALMOGEOMETRIJA
Čije su oči naslikane na tibetanskim hramovima? 65
- On je Božji Sin. On je stvorio čovečanstvo koje danas živi

na
Zemlji, preneo mu znanje, naučio ga napretku i spasao od propasti.
Baš to čovečanstvo se raselilo po svetu.
- Odakle je došao Božji Sin?
- A ostali?
- Na Zemlji je živelo i živi veliko pleme Božjih Sinova.
- Živi? Gde? U Šambali?
- Uzgred, spirala na mestu nosa kod tih Velikih Ljudi služila je ne

samo kao otvor za disanje, već i kao glasovni aparat - Ananta Krišna je
naveo razgovor na drugu temu.
- Oni su govorili kroz nos, a ne kroz grlo? - pitao sam ja.
- Da. Pri tome su mogli da govore u veoma širokom dijapazonu - od
ultrazvuka od infrazvuka. Zato je njihov govor bio znatno puniji i
bogatiji od našeg. Takođe su se služili telepatskim jezikom. Glava im je
bila veća. Jeli su samo meku hranu. Oni su jasno i posvećeno čuvali
dva glavna zvuka "So" i "Hm" i živeli su po zakonima "SoHm".
- Šta je to "SoHm"? Zašto su ti glasovi bili najvažniji?
- Vi verovatno ne biste mogli da shvatite šta je to "SoHm". To je
čitava filozofija - odgovorio je Ananta Krišna.
Još malo sam ispitivao Ananta Krišnu, ali sam shvatio da na mnogo
šta on ne odgovara, a i meni je bilo teško da shvatim mnogo toga. Tada
još nisam znao da će mi biti potrebno da uložim velike napore da bih
koliko-toliko proniknuo u drevnu filozofiju. Još uvek nisam shvatao
ulogu velike poslednje poruke "SoHm", nisam bio svestan njene mno-
gostranosti i sudbonosnog značaja za našu civilizaciju, i sve moje misli
vrtele su se oko neobičnosti tih glasova.
Tada još nisam mogao ni da pretpostavim da oči koje su naslikane
na tibetanskim hramovima nisu oči Atlantiđana, već pripadaju još
drevnijoj i tajanstvenoj zemaljskoj civilizaciji, onoj koju je Ananta
Krišna nazivao Sinovima Bogova. Do tog zaključka sam došao prilično
kasno, dok sam pisao knjigu, pa ću zato u velikom delu knjige nazivati
oči naslikane na tibetanskim hramovima očima Atlantiđanina.
Pri svemu tome, još tada, kada sam tek završavao analizu očiju sa
tibetanskih hramova, mučilo me je pitanje: odakle su došli predstavni-
ci drevne zemaljske civilizacije u relativno kasnom istorijskom perio-
du? Zar nisu davno izumrli?
Da li su se ljudi drevnih civilizacija zadržali na Zemlji?

Naravno, svakako je tačno da su na Zemlji i pre nas postojale
ljudske civilizacije. One su dostigle visoke tehnološke nivoe, pri čemu
se korišćenje sile u korist zlih misli pokazalo kobnim - civilizacije su
uništavale same sebe. Potom se na ruševinama stare civilizacije
rađala nova, i tako dalje.
Ako bi danas, pretpostavimo, već na nivou tehnološkog razvoja
naše arijevske civilizacije neka od glavnih supersila (SAD, Rusija) pri-
tisnula dugme za nuklearni napad, čovečanstvo bi uništilo samo
sebe - hladna i radioaktivna planeta (nastala bi nuklearna zima)
postala bi nepogodna za život.
Moć zlih misli je ogromna. Zle misli usmeravaju tehnološku moć ka
uništenju i mogu dovesti do samouništenja civilizacije. Iako mi još
uvek slabo shvatamo prirodu dobra i zla, u njima leži ogromna moć.
Ne vodi uzalud kult dobra napretku, a kult zla i vlasti - razaranju. Zato
duhovni razvoj ljudskog društva u smislu dobra ima suštinski važan
značaj, pa ima i materijalno otelotvorenje.
Meni izgleda da je Japan jedna od duhovno najrazvijenih zemalja
(bio sam tamo tri puta i mogu da sudim o tome), a SAD jedna od najs-
labijih zemalja u duhovnom pogledu (bio sam tamo mnogo puta i
takođe mogu da o tome sudim). Japan danas ima dohodak po glavi
stanovnika 35.000 dolara, a SAD - 19.000. I to uprkos tome što je
tokom poslednjeg svetskog rata Japan bio razoren i okupiran, a SAD
su u svojim bankama skupile osnovni svetski kapital. Pokazalo se daje
važnija uloga duhovnog potencijala nacije.
Zar se čovečanstvo na Zemlji ne klacka isuviše rizično na terazija-
ma zlih i dobrih misli? Zar ne postoji bilo kakav planetarni meha-
nizam, koji garantuje da će se život na Zemlji nastaviti nakon global-
nih katastrofa? Zar duhovne i materijalne vrednosti zemaljskih civi-
lizacija ne propadaju nepovratno nakon takvih nesreća?
Po logici, ne bi moralo da bude tako: na Zemlji mora postojati me-
hanizam koji garantuje nastavak života nakon globalnih kataklizmi.
Odakle se pojavio Sin Boga među ljudima naše civilizacije na
Tibetu? On nikako nije mogao "pasti s neba".
Ako su oči Božjeg Sina naslikane na tibetanskim hramovima, to
znači da su ga ljudi naše civlizacije videli u stvarnosti i komunicirali s
njim. Odakle je on došao?
I nehotice se javljaju misli o postojanju nekakvog skladišta ljudi

prethodnih civilizacija na Zemlji, odakle ti drevni ljudi mogu da
izlaze i pojavljuju se među nama. Šta služi kao skladište?
Šambala?
Sva ta pitanja su uznemiravala mene i moje drugove. Da bismo
mogli da na njih odgovorimo, uputili smo se u transhimalajsku eks-
pediciju.
Tada još nismo shvatali da će glavnu ulogu u uspehu te
ekspedicije odigrati crtež hipotetičkog Atlantiđanina (ili Božjeg
Sina), koji smo načinili na osnovu analize očiju naslikanih na
tibetanskim hramovima.
Odakle je on došao?
A-PDF Page Cut DEMO: Purchase from www.A-PDF.com to remove the watermark
DEOII
SoHm" - poslednja poruka čovečanstvu

(indijska otkrovenja)
Glava l
Organizacija međunarodne ekspedicije u potrazi za izvorima
iz kojih je nastalo čovečanstvo
Glava 2
Sta znaju obični ljudi o nastanku čovečanstva
Glava 3
U hramu Gite
Glava 4
Susret sa Učiteljem
Glava 5 Zagonetni somati*
* Engleski se ta rečpiše "somadhy", a u Indiji izgovara kao "somati" (slovo "h" se

.ne čita). U literaturi na ruskom jeziku reč "samadhi" je preneta kao bukvalno
čitanje engleskog spelinga, iako to nije sasvim pravilno (u Indiji reč "samadhi" neće
razumeti) - prim. autora
* Uprevodu ćemo koristiti oblik "samadi", koji je uobičajen za naše govorno
područje; taj oblik se nalazi gotovo u svim prevodima Istočne literature kod nas -
prim. prev.
Glava l
Organizacija međunarodne ekspedicije u

potrazi za izvorima iz kojih je nastalo
čovečanstvo
Da bismo potvrdili ili opovrgli naše hipoteze, organizovali smo

međunaronu ekspediciju, u kojoj su, osim ruskih članova, učestvovali i
predstavnici Indije i Nepala. Ekspedicija je bila organizovana pod
patronatom Međunarone akademije nauka pri UN. Ta organizacija, koju
sačinjavaju vodeći naučnici na svetu, uključujući i nobelovce, pokazala je
veliki interes za naša istraživanja.
Još u vreme Međunarodnog kongresa na Krimu, nekoliko akademika
Međunarodne akademije nauka iz raznih zemalja saslušali su naš referat,
izuzetno se zainteresovali za njega i mnogo su diskutovali sa mnom. Baš
su mi oni preporučili (i ja sam član Međunarodne akademije nauka) da
izvršim tu ekspediciju pod njenim patronatom.
Da budem iskren, za mene je bilo sasvim neočekivano što su ugledni
Zapadni i domaći naučnici relativno lako prihvatili tako teško dokazive
teme. Navikao sam na konzervativizam u nauci, na to da protivnici traže
apsolutne dokaze, kakvih u prirodi nikad nema, zato što je u svetu sve
relativno, i na to da savremena nauka slabo prihvata logički metod
istraživanja zasnovan na intuitivnom pristupu i savremena naučna
dostignuća pretvara u dogmu, a udaljavanje od njih putem logike smatra
lošim znakom.
Ja tada još nisam shvatao da logika, zasnovana na intuiticiji, predstavlja
glavni momenat religioznog saznanja i da će religioznim učiteljima sa
kojima ćemo se sretati naš logički put biti osnova po-verenja koje im
dozvoljava da nam otkriju neka tajna znanja lama i svamija. U to vreme ja
još nisam znao da logika predstavlja jednu od pet nauka koju je isticao
Buda u cilju razvoja čovečanstva u pozitivnom pravcu. Meni je izgledalo da
će pripadnost te ekspedicije Međunarodnoj akademiji nauka igrati veliku
ulogu.
Glavna stvar koje smo se bojali bila je da u nas neće imati po-
verenja. Nismo smeli da potcenjujemo protivrečnosti između reli-
70
gioznih znanja i savremene nauke, koje su posebno mogle biti

značajne u Indiji i Nepalu gde su joga, meditacija i slične prakse, teško
objašnjive iz perspektive savremene nauke, tesno povezane sa religi-
jom i smatraju se jednim od glavnih puteva usavršavanja čoveka. Nas
bi mogli smatrati budalastim naučnicima i govoriti sa nama prostim
jezikom, ma koliko duboku kompjutersku analizu očiju da im
pokažemo.
Zato smo se povezali sa oftalmološkim društvima u Indiji i
Nepalu i preko njih zakazali konferencije i pokazne operacije u
raznim gradovima. Naše nove operacije koje koriste transplatacioni
materijal "aloplant", zasnovan, tako reći, na "gajenju" tkiva samog
pacijenta (krvnih sudova, prozirne rožnjače, beonjače, kože, itd)
već više od
Na oftalmološkoj konferenci
deset godina izazivaju veliko

interesovanje u oftalmološkom svetu,
zato što mogu pomoći grupi bolesnika
koji se smatraju neizlečivim. Iz
iskustva smo znali da mnogi očni lekari
u svojim gradovima imaju
neprikosnoveni ugled sa kojim se ne
može poredi-ti čak ni ugled visokih
činovnika.
"SO HM"
Organizacija međunarodne ekspeicije 71
To što će nas vodeći lekari-oftalmolozi upoznati sa religioznim
učiteljima moglo je da bude veoma značajno, tim pre što se oči, koji-
ma mi uspevamo da vratimo vid, na raznim jezicima nazivaju
"ogledalom duše".
Maršruta koju smo odabrali prolazila je kroz mnoge gradove i
naseljene oblasti Indije i Nepala, gde su bili skoncentrisani u
naučnom pogledu najinteresantniji hramovi hinduističke i
budističke struje. U tim gradovima smo planirali da se susretnemo sa
naučnicima koji proučavaju istoriju religije. Takođe smo planirali da
odemo do malih pagoda u Nepalu, smeštenih daleko u planinama, i
da razgovaramo sa monasima-isposnicima. U Indiju smo krenuli
nas troje: Sergej Selivestrov, Vener Gafarov i ja. Iz indije je trebalo
da letimo u Nepal, gde su već ranije odleteli Valerij Lobankov i
Valentina Jakovljeva, da bi obavili pripremna istraživanja. U Indiji i
Nepalu su nam se pridružili indijski (doktor Pasriča) i nepalski
(Šeskand Ariel i Kirarn Budaačarija) učesnici ekspedicije. Srećom, svi
smo govorili engleski, ko bolje, ko lošije, ali smo se mogli
sporazumevati na tom jeziku, koji je postao međunarodni jezik.
Nepalski i indijski članovi ekspedicije govorili su i lokalne jezike -
nepali i hindu.
iji u Indiji
Na oftalmološkoj konferenciji u Indiji

72 "SO HM"
Šta znaju obični ljudi o

poreklu čovečanstva
Ako u Rusiji, Americi, Nemačkoj i sličnim zemljama

upitate o tome obične ljude, neki će smesta odgovoriti da
su ljudi nastali od majmuna, neki će odgovoriti da su
posetioci iz svemira doneli seme čovečanstva na
Zemlju, a najveći broj će na vas gledati kao na čudaka i
promrmljati: "Ne znam", pokazujući samim svojim
izgledom da im to uopšte ne treba, kad u životu ima tako
mnogo problema kao što su okopati povrtnjak, otići u
prodavnicu, platiti račune itd. Na provokativno pitanje
kako su, po jednoj od darvinističkih teorija, razni ljudi
nastali od raznih vrsta majmuna, ljudi većinom počinju
da poriču Darvina, pošto im je očigledno teško da
izaberu između makakija i šimpanze i pošto sve više
uviđaju nedostojnost takvog jednog rođaka.
U Indiji i Nepalu niko čak i ne pominje majmune, a
pomenuto provokativno pitanje kod njih će samo samo
izazvati smeh. Majmuni, koji
Glava 2
74 "SO HM"
tamo skaču po krovovima kuća i

kopaju po kantama za smeće,
kod njih očigledno izazivaju
takva osećanja kakva kod nas
izazivaju golubovi ili vrane i ni
kod koga se ne javljaju osećanja
poštovanja kao prema roditelji-
ma. Drugačije je sa kravama -
one su svete životinje.
U tim zemljama stanovništvo
je ubeđeno u božansko poreklo
čovečanstva. Naravno, običan
čovek ne može da objasni šta to
znači. On je naprosto od det-
injstva naučen osnovama bu-
Običan čovek iskreno veruje
dističke religije, pa iako nije razumeo
u božanska poreklo
mnogo od duboko naučnih postavki
velikog Budinog učenja, svejedno poznaje termine kao što su
meditacija, "treće oko", samilost. U tim zemljama, običan čovek
iznad svega iskreno veruje u veličinu religioznog shvatanja sveta u
ubeđen je daje duhovni razvoj neophodan, a na pitanje o suštini reli-
gioznog učenja najverovatnije će, s obzirom na nerazvijenost i oskud-
nost svog rečnika, odgovoriti: 'To je komplikovano".
Budistička religije je, po mom mišljenju, najdublje naučna religija
na svetu, i nju ne samo da teško može da shvati običan čovek, već i
naučnik, zbog svojih isuviše materijalističkih pogleda. Savremeni
naučnici obično s podsmehom gledaju na objašnjenja običnog
Indijca o univerzalnoj moći patnje, kad on prostodušno objašnjava
da će čovek, ako iz Moskve dođe u Bombaj, patiti zato što nije u
Moskvi, a kada se vrati u Moskvu, patiće zato što je otišao iz
Bombaja i tako dalje, tj. da se čovek neprestano nalazi u stanju
patnje.
Bez obzira na primitivnost sličnih objašnjenja, naglašeno zanimanje
za duhovnu moć daje rezultat. Na primer, u Indiji koja ima skoro mili-
jardu stanovnika, oko 40% populacije živi u stanju takvog siromaštva
o kakvom naši najbedniji siromasi i ne sanjaju. A uprkos tome krimi-
nal, posebno grubi, sa ubistvima i nasiljem, nije raširen. Zamišljam šta
bi se desilo sa Sjedinjenim Američkim Državama, gde je danas opasno
Šta se zna o poreklu čovečanstva?
šetati Njujorkom čak i po

danu, ako bi 40%
stanovništva iz raskošnih
stanova prešlo u kolibe,
pokrivene kartonom i pr-
ljavim krpama, ili u
kućerke cementirane kravljim
izmetom. A da i ne govorimo
o postkomu-nističkim
zemljama gde je procvetao
ateizam.
Gotovo u svim varijan-
tama budističke religije
postoji točak koji sim-
bolizuje ciklično smenji-
vanje života i smrti. Obični
ljudi prilaze i okreću te
točkove, postavljene u
manastirima, povezujući
večnost duše sa ciklusom
života i smrti. Zato se ljudi
na Istoku ne boje smrti, pošto će nakon nje doći novi život. To se,
zaista, odražava u načinu vožnje indijskih i nepalskih vozača. Putevi su
tamo loši i veoma uski, a ograničenja brzine nema. Svi automobili,
uključujući i ogromne teretnjake "Tat" i kao konzerva male
"Marutije" voze ogromnom brzinom, pretičući po tri-četiri vozila
odjednom. Tu čovek počinje da se s poštovanjem seća naših
saobraćajaca. Imate osećaj da idete u frontalni napad. Na primedbu
da bismo mogli nastradati, vozač klima glavom, pokazujući čitavim
svojim izgledom da je to zaista moguće. Možete misliti kako smo
prešli na hiljade kilometara u Indiji i Nepalu! Nismo baš navikli da se
tako lako rastajemo sa životom. Video sam mnoge izraze religioznog
fundamentalizma u svetu. On je posebno izražen u muslimanskim
zemljama. Boraveći u Iranu, Jemenu, Jordanu, Arapskim Emiratima,
Bahreinu, uvek sam osećao sažaljenje prema ženama koje su na
paklenoj vrućini prisiljene da nose crne ogrtače koji pokrivaju sve
što je moguće pokriti na telu osim
samih očiju. Naravno, i one bi
želele da nakarminišu usne, naš-
minkaju se, obuku novo odelo, a ne
da čitav život idu u tom omrznutom
ogrtaču. I muškarci, očigledno, nisu
baš oduševljeni svadbama bez alko-
hola i sličnim merama. U mnogim od
tih država religiozni fanatizam je
uzdignut na nivo državne politike,
što verovatno pomaže da se održi
vlast.
Budistička religija je veoma
blaga i malo ograničava čoveka u
svim vidovima njegovog života.
Načini delovanja na ljudsko društvo u
Točak koji simbolizuje njoj su sasvim drugačiji. Za razliku od
večnost duše i cikličnost kulta životnih ograničenja, u kome je
uvek moguće kazniti
čoveka, u budističkim zemljama postoji kult duše sa takvim pojmovi-
ma kao što su savest, samilost, meditacija. Postoji razgranala mreža
škola koje uče čoveka da se udubi u svoju dušu i analizira je.
Samo
jedanput smo videli, na severoza-
padu Indije, kako je u hramu Sika
gomila vernika ljubila stepenište
svetilišta, što, iz razumljivih razloga,
nije bezopasno kad se uzme u obzir
mogućnost širenja neke infekcije.
Budistički kult duše, kako smo
razumeli tokom ekspedicije, bio je
dobar povod da bilo kog iole obra
zovanog čoveka potanko i bez prob
lema upoznamo sa našom hipote
zom o poreklu čovečanstva. Mnogo
brojne večere i pozivi u razne
klubove, posebno u Indiji, kao po
pravilu su praćene razgovorima na
Učitelj meditacije tu temu, zato što je to svima bilo
Šta se zna o poreklu čovečanstva? 77
interesantno. Gotovo svuda bi se slušaoci uzbudili, a potom, upadajući

jedan drugom u reč, počinjali da pričaju kako znaju nešto o tome. Mi
smo iz pristojnosti zapisivali, ali tim činjenicama nismo pridavali pose-
ban značaj. Ali, primetno je bilo da je logičko saznanje o nečemu što
se na današnjem nivou razvoja materijalističke nauke ne može ni
izmeriti ni dotaći, nije izazivalo nikakve sumnje, pošto su svi bili
ubeđeni u postojanje viših sila u poređenju sa kojima je obim ljudskog
znanja ravan nuli, i da je samo logičkim putem moguće ući u nepoz-
nato i već danas dobiti nove podatke, neophodne ljudima i nauci.
Ljudi u tim zemljama su praktično ubeđeni u postojanje "trećeg
oka" sa njegovom glavnom funkcijom - "looking inside" (da gleda
unutra). Neki ljudi govore o glavnoj tački nosa, koja se nalazi u pre-
seku tangenti donjih kapaka, ali im je komplikovano da kažu o funkciji
te tačke. Većina smatra da je sasvim verovatno da je Buda mogao
posedovati znanja prethodnih civilizacija itd.
Ljudi u Rusiji imaju znatno prizemnije predstave o svetu koji ih
okružuje. Njih duh nekako malo interesuje, iako su im veoma intere-
santni poreklo čovečanstva i fenomeni moći, kao što je ležanje na
ekserima, koje se ponekad prikazuje na televiziji. Naravno, našeg
čoveka ne treba nazivati "nevernim Tomom", ali opštekorisnim on
smatra ono što se neposredno radi rukama. Na primer, kad je član naše
ekspedicije Sergej Selivestrov u Katmanduu susreo grupu ruskih alpi-
nista, jedan od njih je, držeći u rukama časopis "Argumenti i fakti" u
kome je objavljen članak o našoj ekspediciji, upitao:
- Šta, vaš šef nema posla? Bolje bi mu bilo da vrši operacije na
očima...
Uopšte, meni je to bilo uvredljivo, s obzirom da godišnje izvršim
300-400 komplikovanih operacija. Naravno, tome se čoveku nije
moglo objasniti da je "aloplanf' koji smo otkrili i koji je već pomogao
više od milion neizlečivih bolesnika, pri poslednjim ispitivanjima
pokazao posebna bioenergetska svojstva; da samo široko shvatanje
pojma "biološka i duševna energija" može dovesti do konkretnih medi-
cinskih istraživanja, koja za cilj imaju razradu principijelno novih
metoda lečenja onih bolesnika kojima još uvek ne možemo da
Pomognemo. Pri tome, neizlečivo bolesni žele da imaju zdravlje i vid
danas, njima nije do čekanja trenutka kad će se nivo nauke, probivši
se kroz gomile prizemnih "pravovemika", uzdići do nivoa na kome će
78
pronaći način da ih spase.

Konzervativan čovek će teško
shvatiti da, svakako, ne veruje
više od polovine čovečanstva tek
tako u istinitost religioznih
budističkih znanja, kao i da ta
znanja mogu biti odblesci
znanja prethodnih, razvijenijih
civilizacija i da možemo da
pokušamo da ih povežemo sa
savremenom naukom da bismo
Neizledvi bolesnik želi da imastekli nove mogućnosti da otkrijemo makar
zdravlje i vid već danas ijednu od mnogobrojnih tajni medicine. Ali, u
celini gledano, ruski čovek je, po mom mišljenju, bez obzira
na izrazito ateističko vaspitanje u godinama i
prijemčiviji za novo od, recimo, kult dolara učinio je
Amerikanca prijemčivim samo za one inovacije na kojima se
može zaraditi novac, iako i u ovom slučaju ima izuzetaka.
Ljudi su različiti i njihovi pogledi na ulogu materijalne i
duhovne komponente u životu su različiti. Ali, uprkos tome
su ljudi jednaki, makar u tom smislu što imaju zajednički
koren. Prosti ljudi, prirodno, o tome ne razbijaju glavu, vrteći
se tokom svog života u krugu svakodnevnih problema. Ali,
svakog čoveka, pa čak i neobrazovanog, intere-suje od koga
je potekao.
"SO HM"
Glava 3
U hramu Gite
Taj hram, koji se nalazi u jednom od najvećih indijskih gradova
(Karnal), veoma je lep: mnoštvo kipova uokvirivalo je fasadu zdanja, a
unutar zdanja statue predstavljaju određene scene iz života, a mno-
gobrojne slike zaokružuju tu postavku.
l
^*'^WP^^^W'^^^B|uH^M^HBl|^l
Hram Gite
Dočekao nas je starac, koji je, kako je objasnio, bio muž majke-
upravnice tog hrama. On je rekao daje učenje Gite učenje o ljudskoj
mudrosti, čiji je jedan od ključnih momenata preporuka da se ne
započinje rat kad čovek počne da gubi vlast, a želi da je sačuva.
Razgovor sa majkom Dejal započeli smo pitanjem o ukrasnoj tački koju
indijske žene crtaju na čelu. Majka je objasnila da to nipošto nije znak
kaste ili socijalnog statusa. Nekad indijske žene stavljaju taj znak kao
simbol udaje. Ali, od davnina se smatra da ljudi (bilo muškarci, bilo
žene) stavljaju taj znak kao simbol razumevanja svog unutrašnjeg stanja.
80 "SO HM"
- Recite nam, indijska tačka na čelu - zar ona

nije sećanje na "treće oko"
koje je nekad postoja
lo kod ljudi? - upitao sam ja.
- Ne mogu tačno da
kažem... U
religioznimspisima se ne kaže
konkretno... Ali, ja znam da je
"treće oko" postojalo i postoji
kod ljudi - odgovo rila je majka.
Sećanje na "t - Kakve funkcije ima "treće
oko"?
- Naša religija ističe tri funkcije "trećeg oka".
Prva je "inside vision" (unutrašnji vid), to jest,
sposobnost da se pogleda unutar organizma,
osmotre unutrašnji organi itd. Druga je "medita-
tion vision" (vizija povezana sa meditacijom, to
jest sposobnost da se osmotri sopstvena duša). Treća funkcija je "int-
electual vision" (intelektualna vizija), tj. veština da se osete sopstvene
mentalne sposobnosti ili sposobnosti sagovornika.
U to vreme mi je već u potpunosti bila jasna prva funkcije "trećeg
oka", i pošto sam lekar, predstavio sam je sebi kao nešto slično funkciji
rendgen-aparata koji prodire kroz ljudski organizam. Treća funkcija je
takođe bila shvatljiva, zato što je svaki čovek u stanju da nekakvim
šestim čulom razlikuje mudrog od glupog čoveka, ne obraćajući pažnju
U hramu Gite
na njegov bogati ili siromašni rečnik. Ali, druga funkcija, povezana
sa meditacijom,tada mi je bila teško shvatljiva. Nisam mogao ni
da pretpostavim da se u tome krije najuzbudljivija tajna, koja je,
za razliku od meditacije, otelovljena u materijalnom stanju - samadiju.
U daljem razgovoru prešli smo na ulogu nosa, imajući u
vidu "osobeni nos" hipotetičkog Atlantidanina. Majka je odgovorila
da nos čoveku služi za disanje, osećanje mirisa i predstavlja
znak važnosti. Ovo poslednje je objasnila: ako čoveka uhvate za nos,
za njega će to biti uvreda.
- Indijski učitelj Ananta Krišna mi je rekao da je kod ljudi prethod
ne civilizacije nos imao važniju ulogu, jer je istovremeno služio i kao
glasovni aparat, koji radi u opsegu od ultrazvuka do infrazvuka.
Možda se zato od starine nos smatra znakom važnosti?
- Verovatno je Ananta Krišna u pravu - odgovorila je majka.
- Šta Vi znate o Ijudime prethodne civilizacije?
- Ima mnogo svedočanstava....
- Molim Vas, recite nam.
- To je tajna informacija - odgovorila je majka.
Shvatili smo da ništa više neće reći. Bacio sam pogled na Venera
Gafarova: on je klimnuo glavom, pokazujući da su dalja pitanja
beskorisna. Zašto nam ne veruje? U čemu grešimo
pripredstavljanju
našeg
naučnog materijala? Tada još nisam shvatao da religiozni učitelji
misle na drugačiji način i da ih moje izlaganje te materije sa
oslanjanjem na kompjutersku analizu u ovoj ili onoj meri iritira, i
62 da će logički način istraživanja o kome sam skromno ćutao,
poučen iskustvom razgovora sa Zapadnim naučnicima, biti
glavni faktor poverenja.
- Imamo podatke da su ljudi prethodne civilizacije govorili
nosom,
uglavnom u dijapazonu glasova So (sou) i Hm (hm). Je li to
tačno?
- "So" i "Hm" su značajne reci - smesta je odgovorila majka.
- Šta one znače? - bojažljivo sam upitao.
- "SoHm" je poslednja poruka.
- Poslednja?
- Last message (poslednja poruka) - odsečno je odgovorila
majka.
- Čija?
- Višeg Uma.
- Kome?
- Čovečanstvu.
- Zašto je to poslednja poruka?
- Pomoći više neće biti...
- Kakve pomoći?
- To je tajna.
Zahvalili smo majci, fotografisali i otišli u hotel, prebirajući
sve moguće pretpostavke u pogledu navedenog razgovora.
Počelo je da me hvata razočaranje. Ako i dalje na najvažnijim
mes-tima indijski religiozni ljudi budu govorili "To je tajna!",
nećemo ništa saznati. Kako da ih navedemo da makar malo
otkriju tu tajnu?
"SO HM"
Glava 4
Sledeći grad u Indiji (Čandigar) dočekao nas je strašnom vrućinom.

Održali smo, kao i u drugim gradovima, konferenciju za očne lekare sa
pokaznim operacijama, a na kraju konferencije prikazali na slajdovima
suštinu naše hipoteze o poreklu čovečanstva i sakupili mišljenja prisut-
nih sa kojim od religioznih voda bi bilo najbolje da se sretnemo.
Pomenuta su mnoga imena, ali svi su posebno istakli jednog čoveka
- Učitelja po imenu Sabva Manajam. Govorili su da on poseduje tajna
znanja svamija, da u razgovoru može da primeni hipnozu na daljinu,
da je ašram Sri Ramakrišne kojim on rukovodi jedan od vodećih u
Indiji i da su tom učitelju preneta posebna znanja.
Susret sa tim čovekom organizovao je otac vodećeg oftalmologa u
tom gradu, koji ga je lično poznavao. Na putu za ašram, on nam je
objasnio šta znače reci "učitelj" i "svami". Učitelj - to je učitelj koji
poseduje duboka religiozna znanja i koji sam odlučuje u kojoj meri i
kome će preneti ta znanja. Smatra se da viši razum vrši svoj uticaj na
ljude kroz učitelje. A svami - to je viša religiozna titula, koja može biti
data učitelju koji pripada hinduizmu.
- Imajte na umu - rekao je oftalmologov otac - da učitelj već zna za
cilj vaše posete. Postarajte se da što pre završi svoju propoved tokom
koje će hipnotički delovati na vas. Pokušajte da izdržite njegov pogled.
Ako ne izdržite, smatraće vas slabićima i teško da će vam bilo šta otkri
ti. Učitelj sam određuje kome i kakvo znanje će preneti.
Ramakrišnin ašram odlikovao se spartanskim duhom. Ničeg
suvišnog: goli zidovi, pod, plafon. Na zidovima slike koje prikazuju
religiozne lidere. Sve je u nijansama narandžastog.
Učitelj je takođe bio odeven u narandžasto. Pratila gaje svita od pet
ljudi. Seli smo za sto: s jedne strane mi, sa druge učitelj sa pratnjom.
Ispalo je daje naspram učitelja seo Vener Gafarov, levo od njega Sergej
Selivestrov, a desno ja. U tom trenutku Vener još nije shvatao na kakva
će ga iskušenja staviti njegov položaj naspram učitelja.
- Čuo sam da ste mi došli u potrazi za dubokim znanjima? - upitao
je učitelj.
84 "SO HM"
- Došli smo da uporedimo naša znanja sa vašim - odgovorio sam ja.

- Vaša znanja? Kakva? - upitao je učitelj, pogledavši me. - Uopšte, -
nastavio je - ljudi počinju da ponešto shvataju...
- Evo glavnog rezultata naših istraživanja - rekao sam i pružio mu
crtež hipotetičkog Atlantiđanina.
Učitelj je pružio ruku da dohvati crtež, ali čim ga je video, smesta
je spustio ruku. Protežući se nezgodno koso preko stola položio sam
crtež pred njega. On ga je još jednom pogledao iskosa, ali ga nije uzeo
u ruke. Nastala je tišina.
- Odakle ste to saznali? - prekinuvši tišinu upitao je učitelj.
- To je rezultat istraživanja očiju raznih rasa na Zemlji. Dopustite mi
da Vam ukratko ispričam...
- Jeste li bili na Tibetu?
- Ne, nismo.
- Da li ste se susretali sa tibetanskim lamama?
-Ne.
- Tibetanske lame više znaju o tome. Ispričajte mi detaljnije.
Izvadio sam naše naučne materijale i detaljno ispričao Učitelju o
suštini naših istraživanja, pri čemu sam opet tačku oslonca postavio na
objektivnoj kompjuterskoj analizi očiju.
Učitelj je slušao sa interesovanjem i odmah rekao:
- Kompjuter nema dušu. Vi, Rusi, razmišljate kao Amerikanci.
Amerikanci zavide Indiji na njenom duhovnom razvoju. Bezdušni
Amerikanci dovešće do uništenja sveta.
- Hteo bih da uporedim dobijene rezultate sa...
- Razum nije samo mozak - kao da me nije čuo, nastavio je učitelj,
- telo je manje bitno od duše. Važno je razumeti šta je to opažanje.
Glavno je da ocenjujemo to što vidimo i da pojačamo intenzitet svog
opažanja, jer samo intenzivno opažanje može biti pravilno. Religija je
opažanje ne pojedinačnog, već opšteg. Treba razlikovati individualni
um od univerzalnog uma. Radža Joga pruža mogućnost da provirimo
u univerzalni um. Moje opažanje potiče od univerzalnog uma...
Shvatio sam da je učitelj počeo svoju čuvenu propoved. On je
pogledao Sergeja, koji je snimao video-kamerom, potom mene, (ja
sam, sagnuvši glavu, sve detaljno zapisivao), i zaustavio pogled na
Veneru Gafarovu koji ga je, pošto je sedeo preko puta, gledao u oči.
Tad smo svi mi osetili pritisak tog pogleda koji, srećom, nije bio uperen
V
u nas. Osetili smo nekakav osećaj težine, pomešan sa uznemirenošću:

reklo bi se da nam neko prekopava po mozgovima, vadeći ih i detaljno
pretresajući. Pišući, sve niže sam saginjao glavu. Sergej je neprekidno
gledao u video-kameru.
- Uloga duhovnog razvoja - nastavio je učitelj - je veoma velika.
Duhovni razvoj, po Ramakrišni, ima fizičke odlike i izražava se u
obliku očiju, nosa i drugih organa. Posebnu ulogu igraju žute oči...
Pod tim pogledom, Vener Gafarov je periodično sklapao oči, potom
ih naporom volje otvarao i nastavljao da gleda učitelja. Lice mu je
pocrvenelo, kapci otekli, prsti na rukama povremeno grčili, a čelo mu
se prekrilo znojem. Sergej i ja smo shvatali da se Vener bori sa učitel-
jevim hipnotičkim uticajem. Nama je bilo lakše.
Konačno je učitelj završio svoju besedu. Pogledao nas je već nor-
malnim, i kako je meni izgledalo, toplim pogledom.
- Mogu li da postavim pitanje? - upitao sam
-Da.
- Malopre je sam vaš pogled imao posebno snažno dejstvo. Da li je
to bilo dejstvo "trećeg oka"?
- Baš tako.
- Staje to Šambala, koju je tražio veliki ruski učenjak Nikolaj Rerih?
- Šambala je duhovni, a ne fizički pojam. To je boravište viših bića,
a viša bića se pre svega odlikuju višom duhovnošću, koja je vama
nedostupna.
- Kažite, učitelju - rekao sam - zar ne postoji princip da je "sve što
je genijalno jednostavno", koji, izgleda mi, potiče od Boga, zato što su
zakoni prirode opšte uzevši jednostavni. Na žalost, mi ne možemo
uvek da shvatimo genijalnost jednostavnosti i to krijemo frazama kao
što su 'Viša duhovnost, koja je vama nedostupna..." Povodom toga bih
hteo da pitam: znate li nešto konkretno i jednostavno o Sambali ili ne
znate?
- Znam...
-Šta?
- Šambala nije sasvim tačan naziv, on se raširio po svetu zahvalju
jući nekolicini tibetanskih lama i postao je popularan nakon pojave
Rerihovih knjiga. Tačan naziv toga što vi nazivate Šambalom ne posto
ji, ali postoji jasno izraženo stanje duše i tela koje dovodi do spoznaje
više duhovnosti. To stanje mi dobro shvatamo i učimo kako da se ono
postigne - odgovorio je učitelj.
86 "SO HM"
- Kakvo je to stanje?
- To je stanje tela pri kome se
pomoću duhovne energije razmena
materija smanjuje do nule.
- U čemu je tu viša duhovnost?
- U tome što u tom stanju čovek sebe
posvećuje ne samom sebi, već čitavom
čovečanstvu, životu na Zemlji.
- Objasnite mi, molim Vas!
- Kako da to shvatim?
Shvatio sam da smo opet nabasali na

neku veliku tajnu, i da učitelj, bez obzira
što nam je već bio vidno naklonjen, neće
ništa reći.
- Prema našim istraživanjima - upi
tao sam, odlučivši da počnem sa dru
gog kraja - čovečanstvo je poteklo sa
Himalaja i odatle se raširilo po Zemlji.
Ali, da li je tibetanska rasa viša u
a e}
duhovnom pogledu?
- U davnoj prošlosti ljudi sa Himalaja bili su višeg reda na zemlji, a
oblast Himalaja bila je najduhovnija oblast. To vreme je prošlo i to se
ne može reći za savremene Tibetance - odgovorio je Učitelj.
- Drevni Tibetanci su mogli da redukuju razmenu materija do nule
i posvete se ćelom čovečanstvu?
- Mogli su.
- Kako?
Kakva je u tome uloga "trećeg oka"?
- Kakva je uloga nosa?

- Nikakva.
Osetio sam veliki umor. Pogledao sam Venera i Sergeja: oni su
takođe izgledali iscrpljeno posle dvočasovnog razgovora. Zamolio sam
za dopuštenje da izađem i popušim cigaretu. Mnoštvo pitanja motalo
\
Susret sa Učiteljem 87
Fotografija sledbenika Krišne*
mi se po glavi. Kako da nastavimo razgovor? Kako da opet ne naleti-

mo na ćutanje ili zlosrećnu reč "tajna"? Unapred ću reći samo to da mi
tada nismo shvatali kakav će značaj dalje imati pomenuto stanje u
kome se razmena materije snižava do nule.
Vener Gafarov je ispričao kako se osećao dok je učitelj hipnotički
delovao na njega.
- Izgledalo mi je - pričao je - da mi mozak ključa. U početku mi se
jako prispavalo, jedva sam uspevao da ne zaspim, čak sam se štipao.
Zatim se osećanje promenilo: lice mi je nekako oteklo, osećao sam pri
tisak u očima, a u potiljku se pojavio snažan bol, kao da mi neko pri
tiska mozak i da samo što mi nije iscurio na potiljak.
- Junače, Veneru, izdržao si!
- Šta mu je to trebalo, da li nas je proveravao, ili šta?
- Usput, - primetio je Sergej - da li ste videli daje tokom propovedi
on sve vreme gledao naš crtež Atlantiđanina? Crtež je ostavio utisak na
njega, on zna sve o Atlantiđanima.
Na fotografijama su prikazani osnivač te duhovne škole, Šri Ramakrišne (u sredi-

ni), njegova supruga Šarada Devi (desno) i najdraži Ramakrišnin učenik svami
Vivekananda (levo) - prim. prev.
"SO HM
Seli smo opet za sto gde smo razgovarali. I tu, neočekivano i za
mene samog, ispričao sam učitelju o tome kako se u nauci široko koris-
timo logičkim metodom zasnovanim na intuiciji, a potom dobijeni
logički niz nastojimo da dokažemo na druge načine (kompjuterskom
analizom i sličnim).
- Stvar je u tome - govorio sam - što savremeni naučnici slabo pri-
hvataju logički put, oni više veruju kompjuterskoj analizi.
- Matematika je loša nauka - oštro je odgovorio učitelj - zato što ona
ne uzima u obzir duhovno. Logika je zasnovana na intuiciji, a intuici
ja je ispoljavanje funkcije "trećeg oka". Pomoću logike je moguće
postići ono što se na nivou savremene nauke ne može dokazati. Na
primer, elektron se ne može opipati, ali je moguće fiksirati ispoljavanje
njegovog oblika. Religija odobrava logički put spoznaje. Recite, vi ste
se zapravo služili logičkim putem da biste došli do toga? - Učitelj je
očima pokazao na crtež hipotetičkog Atlantiđanina.
- Naravno. A kompjuterska analiza je to potvrdila.
- Zanimljivo...
Svi smo osetili da se učitelj odobrovoljio prema nama, pogled mu
je postao topliji. Vidi ti to, mislili smo, u logiku veruje, a u
kompjuter - ne.
- Recite - upitao sam, odlučivši da pređem na direktnija pitanja -
tačka koju crtaju na čelu indijske žene u stvari je sećanje na "treće oko"
koje je postojalo kod ljudi prethodne civlizacije?
- Da, kod njih je "treće oko" bilo veoma razvijeno i igralo je veliku
ulogu u njihovom životu. Ali, i savremeni ljudi imaju "treće oko", isti
na znatno slabije razvijeno. Priđite tim slikama - učitelj je pokazao na
fotografije sledbenika Krišne (t/. Šri Ramakrišne, Svami Vivekanande i
Šarade Devi - prim. prev) - i pokušajte da vidite treće oko. Pri tome
gledajte skroz, potpuno.
Prišli smo fotografijama i počeli da gledamo. Sergej je prvi video
"treće oko", a potom Vener i ja. Na čelu u oblasti nosne kosti počele su
da se ocrtavaju konture jajastog oblika, obrisi dvostruke linije sa
tačkom u sredini. Svi smo videli istu stvar.
Nacrtali smo na papiru to što smo videli i pitali učitelja da li smo
videli dobro. Odgovorio je da tačno vidimo. Pri tome je dodao da ne bi
trebalo misliti da je "treće oko" nikakvo oko, da to nije anatomski
pojam. Kod ljudi prethodne civilizacije "treće oko" je imalo jasne
M"
anatomske karakteristike, ali se nije smatralo okom. Funkcija "trećeg
oka" u velikoj meri zavisi od epifize.
- Veliki francuski vidovnjak Nostradamus je napisao da su ljudi
prethodne civilizacije, koje je on nazivao Atlantiđanima, zahvaljujući
trećem oku vladali bioenergetskim delovanjem na gravitaciju. Zato
su 89
mogli da lako prenose kroz prostor ogromne kamene blokove,
prave
od njih piramide i druge kamene spomenike. Šta mislite o tome? - upi
tao sam ja.
- Slažem se sa tim. I mi imamo ista takva svedočanstva. Osim toga
- nastavio je - takva će se moć razvijati kod ljudi paralelno sa razvojem
čovečanstva. Psihička moć je takođe i fizička moć. Moć, pomoću koje
su sagrađene piramide, jeste usmerena moć, ali neusmerena moć je
rušilačka sila.
- Tako, može biti da je civilizacija Atlantiđana nastradala zato što
oni nisu mogli da održe psihičku energiju usmerenu u pozitivnom
pravcu? - upitao sam.
- Oni su nastradali zato što je psihička energija iz centripetalnog
prešla u centrifugalno stanje.
- Kako da to razumem?
- U medicini, kojom se Vi bavite, postoje pojmovi "regeneracija" i
"degeneracija". Regeneracija - nastavio je Učitelj - jeste usmerena
metabolička energija koja dovodi do rasta tkiva i predstavlja osnovu
života tela. Degeneracija je neusmerena metabolička energija koja
dovodi do uništavanja tkiva i smrti. U fizici, usmerena energija može
da pokreće avione, vozove, a neusmerena dovodi do razaranja.
Psihička energija takođe može imati dva stanja - centripetalna fizička
energija i centrifugalna psihička energija.
Zakoni koji upravljaju psihičkom energijom u velikoj meri su slični
zakonima koji regulišu odnos metaboličke i fizičke energije. Psihička
energija je još moćnija od metaboličke i fizičke energije i može da ima
još veće dejstvo na čovečanstvo. Ali, postoji jedan glavni zakon koji se
tiče psihičke energije - ona bi trebalo da bude centripetalna, trebalo da
bude usmerena unutra. Svi proroci, bilo da se radi o Budi, Isusu,
Muhamedu ili drugima, učili su jednoj i najvažnijoj stvari: psihička
energija mora da bude usmerena unutra. To je glavno u njihovim
učenjima.
- Molim Vas, objasnite.
90
- Uzmite, na primer, Staljina ili Hitlera.

Staljin je u Sovjetskom Savezu zamenio Boga
(kult ličnosti), Hitler je zamenio Boga u
Nemačkoj. Naravno, ni Staljin ni Hitler nisu
pose'dovali religiozna znanja, nisu usmeravali
mišljenje svojih naroda unutra, to jest ka težnji
svakog čoveka da pre svega analizira svoju dušu i
zagleda se u nju. Naprotiv, pošto su bili obuzeti
idejom o vladanju celim svetom, oni su se trudili da
usmere psihičku energiju naroda centrifugalno, to jest ka
razaranju, ka ratu. Shvatite dobro, spolja nevidljiva
svakodnevna analiza duše i udubljivanje u sopstvenu dušu
svakog čoveka ima ogom-nu moć; a ta moć, ako bi se izlila iz
duša ljudi i poprimila centrifugalni karakter, neizbežno bi
dovela do katastrofe, i to do globalne katastrofe. U našem periodu,
ja se više od svega bojim Amerikanaca: kod njih je jedini bog -
zeleni dolar. Ako Amerika počne da siromasi, psihička energija
ljudi poprimiće centrifugalni karakter.
- Zamišljam šta se desilo na Zemlji - ubacio je Sergej - kada se
psihička energija Atlantiđana, koja je mogla da deluje čak i na
gravitaciju, izlila napolje iz duše i poprimila centrifugalni karakter.
\
91
- Psihička energija može da deluje čak i na kosmičke objekte - rekao
je učitelj.
- A može li Bog da pomogne? - upitao sam ja.
- Bog je iznad sile, Bog ne upotrebljava silu - odgovorio je učitelj.
- Bog deluje samo preko proroka?
- Preko proroka, preko religije. Glavno je da se psihička energija
usmeri centripetalno - u dušu. O tome, zapravo, i govori poslednja
poruka - "SoHm".
- Ispričajte nam detaljnije o poslednjoj poruci.
- "SoHm" su značajne reci - počeo je da objašnjava učitelj. - Pravilno
se čita ne So (sou), već Sa (sa) i ne Hm (hm), već OuHm (ihm). "Sa"
znači "Ja sam to", "Hm" znači "Ja sam jesam". U celini značenje
"SoHm" je - učitelj je podigao prst - "SPOZNAJTE SAMI"!
- Spoznajte sami? Ko to?
- Ljudi. Pri tome bi svaki čovek trebalo da spozna samostalno.
Poslednja poruka "SoHm" došla je istovremeno svim prorocima na
Zemlji i preko njih se rasprostrla po svetu. Poslednja poruka "SoHm"
ulazi u dušu svakog čoveka. Ko uspe da spozna princip "SoHm" biće
srećan. Ako čovečanstvo spozna "SoHm", ono će preživeti na Zemlji.
Ja čitavog svog života spoznajem "SoHm".
- Zašto je ta poruka poslednja?
- Tačnije je ako se kaže - završna poruka.
- Zašto je ta poruka završna? - upitao sam ja.
- Zato što je Viši Um već mnogo pomagao čovečanstvu na Zemlji. A
sve civilizacije na Zemlji su same sebe uništile. Proroci su takođe
naučili našu civilizaciju da živi tako da psihička energija ima cen
tripetalni karakter, a ne da prelazi u centrifugalnu. Zar to nije dovolj
na pomoć Višeg Uma i ovog puta, u slučaju naše civilizacije? Ako to
nije dovoljno, onda... Zapamtite daje Bog iznad sile, on ne koristi silu.
Dovoljno! Sada naša civilizacija mora da spozna samostalno, isključivo
samostalno - odgovorio je učitelj.
- Da li to znači, ako se naša civilizacija uništi, na primer, kao posled-
ica trećeg svetskog rata, da će to biti poslednja civilizacija na Zemlji?
- Može biti. Sada mi treba da spoznamo sami, isključivo sami.
Nastao je muk. Svak je mislio o ovom što je rečeno. Nekakvo
osećanje fatalnosti pritiskivalo je svest.
92 "SO HM"
- Trenutno stanje u desnom oku je istaknuto stanje da bi se spoz

navalo - iznenada reče učitelj.
- Šta?
- To znamo samo mi, učitelji.
- Pogledajte, molim Vas, crtež hipotetičkog Atlantiđanina koji smo
načinili - rekao sam ja, skrećući razgovor - jesu li Atlantiđani imali baš
takve oči?
- Koliko ja znam - takve. Oči su im bile veće od naših, oni su bili veći
i rede su oboljevali.
- Je li im nos bio kao na našem crtežu? - upitao sam.
- Imali su mali nos, približno takav - odgovorio je učitelj - nos im je
bio loš, često je oboljevao.
- A treće oko?
- Kod njih je bilo veoma dobro razvijeno, ali otvora na čelu nije bilo
- to nije tačno.
- Odakle vi sve to znate?
- Samadi...
- Samadi? Šta je to?
- ... - Učitelj je celim svojim izgledom pokazao da treba završavati
razgovor.
- Poslednje pitanje, izvinite. Da li su proroci bili ljudi prethodne ci
vilizacije?
- Ne svi. Na primer, Rama je bio sin Krišne i obične žene. A uopšte
- rekao je učitelj, sumirajući razgovor - bilo mi je zanimljivo da razgo
varam sa vama. Zemlju Šambalu tražilo je mnogo istraživača. Želim
uspeh i vama. Ako to odgonetnete, to mora dopasti u dobre ruke.
Zemlja Sambala može se zaštititi, zli ljudi će biti uništeni posebnim
silama.
Učitelj je uzeo u ruke naš crtež, još jednom ga pogledao sa intereso-va
ч
Glava 5
Zagonetni samadi
U naredni indijski grad (Amritsar) došli smo sa konkretnim

ciljem -da se sretnemo sa učiteljem Daramom Radže Barti. Za
njega smo saznali još na Delhijskom univerzitetu, mnogi naučnici-
istoričari i religiozni ljudi su preporučivali da porazgovaramo sa
njim. Stvar je u tome što taj čovek, koji nosi visoku religioznu
titulu svamija, nije rukovodilac nijednog hrama, već je svoj život
posvetio naučnom izučavanju religija Istoka. Veoma je retka
pojava da tako visoku religioznu titulu dobije naučnik, a ne
religiozni vođa. Učitelj svami Daram proučio je više od 700
drevnih knjiga, govori nekoliko jezika, uključujući i sanskrit,
sam je napisao mnogo knjiga, veoma je poznat u religioznim i
naučnim krugovima i počasni je građanin svog grada.
Susret sa učiteljem svami Daramom organizovao je glavni
oftalmolog Indije. Susret se nije odigrao u hramu, već u bolnici,
u jednoj od bolničkih soba.
Učitelj svami Daram bio je malog rasta i imao je nekako
neizrazitu spoljašnjost, koju nipošto ne bi trebalo nazvati
lepom. Ispod poluzatvorenih kapaka na nas su gledale velike
duboke oči. Pažnju je izazivao nesklad: kako se njegova velika
moćna duša, o kojoj su ljudi tako mnogo govorili, uselila u to
neprivlačno telo.
Ali, čim je progovorio, pričajući o ulozi |
anjem, potom
religiozne baciolice
nauke, pogled
mu na nas i udaljio oči
se preobrazilo: se. su
zablistale, zračeći toplotu i dobrotu, mimika je
postala živa i lakonski je potcr-tavala reci, osmeh
je postao širok i otvoren. Pred nama je sedeo
takav predstavnik muškog pola u kakve se,
uprkos nezavidnoj spoljašnjosti, kao po pravilu
zaljubljuju žene i radi kakvih napuštaju "alende-lonovske"
muškarce. Taj čovek je zračio mudrost, moć i
dobrotu. Smesta smo Svami Daram
94 "SO HM"
shvatili da će, za razliku od prethodnog susreta, razgovor pot

otvoreno i lako.
- Uloga religiozne nauke u svetu se potcenjuje - govorio je svami
Daram. - Religija - to je znanje prethodnih, razvijenijih civilizacija. j
Nerazvijenost naše civilizacije ne do
mogućnost da se potpuno shv
religiozna znanja, zato reli
prisiljava ljude da u bukvalnom sm
uče religiozne postulate i slede ih o
ime pozitivnog razvoja društva. Akot
na današnjem nivou razvoja nau t
telo može dovoljno dobro ispi
načina da izučimo dušu još nema. p
nema načina da izmerimo psihi
energiju, u čiju ogromnu moć ne
trebalo sumnjati. Ja nastojim da u mp
radu sjedinim religiozna i savrem
znanja, da bi religija postala predmet izučavanja, a ne slepe vere. Tu
toliko gorućih zagonetki...
Nakon uvodnih reci svami Daram se spremio da sluša. Izložio sam
suštinu naše hipoteze, naglasivši logički put istraživanja na osnovu intuic
potkrepljen matematičkom kompjuterskom analizom. Budući da sam uze
obzir greške u izlaganju našeg naučnog materijala u prethodnom susr
nisam naglašavao kompjutersku analizu očiju. o
- Intuicija - to je cvet uma. Logički put - to je glavni put u nauci. Ali s
i matematika u sprezi sa logikom može da omogući da se pogleda p
duboko unutra, čak u dušu - prekinuo me je svami Daram. t
Završivši izlaganje materijala, pružio sam svami Daramu cR
hipotetičkog Atlantiđanina. l
On je pogledao crtež, potom podigao pogled na nas i glasno rekao: t
- Samadi! v
- Šta je to? s
- Jeste li našli to telo u planinama? - kao da me ne čuje, upitao je j
svami Daram.
-Ne.
- U moru? r
Zagonetni samadi
teći-Ne.
- A gde?
- Nismo našli nikakvo telo. Taj crtež je rezultat oftalmogeometri-
jskih analiza očiju koje su naslikane na tibetanskim hramovima -
daje
odgovorio sam.
vate- Ovde nije sve verno - promrmljao je svami Daram.
igija- Šta onda znači samadi?
mislu- Pogledajte crtež. Njegove oči (Atlantidaninove - E. M) su polu
h u
otvorene, on kao daje polumrtav-poluživ. Samadi - to je kao daje moje
otelo
se nepokretno, kao kamen, kao mrtvo, ne živo. Kameno-nepokretno
uke ali je živo.
telo,
itati,- Šta, tibetanske lame su na hramovima nacrtale oči predstavnika
Još
prethodne civilizacije koji se nalazi u stanju samadija? - upitao sam ja.
ičku- Da - odgovorio je svami Daram.
e bi- Odakle tibetanskim lamama informacija o karakteru očiju ljudi
mom
prethodne civilizacije?
mena- Oni su ih videli.
ima- Gde?
- U planinama.
mu- Kada?
cije,- U relativno bliskoj prošlosti!
eo u - Ispričajte nam detaljno o samadiju - upitao sam, potpuno zbunjen.
retu,- Ispričaću jednu anegdotu. Učitelj Ramakrišna je 1893. godine
osnovao u Bengalu školu joge, pomoću koje je bilo moguće ulaziti u
stanje samadija. Jednom je sam Ramakrišna ušao u stanje samadija,
pošto je prethodno pozvao lekara. Lekar je pregledao Ramakrišnino
telo, utvrdio daje mrtav i dao lekarsko saopštenje o smrti. Nakon toga,
crtež
Ramakrišna je oživeo. Posle toga su više puta medicinski ispitivana tela
ljudi u stanju samadija; pri tome su puls, elektroencefalogram i elek
trokardiogram prestajali, a temperatura tela je padala. Opisano je
veoma mnogo slučajeva kad su se ljudi, koji su proveli u stanju
samadija nekoliko dana, vraćali u život. Pojava tih ljudi zaprepašćivala
je i plašila njihovu okolinu.
- Samadi nije letargički san?
- Ne. Pri letargičkom snu, rade srce i mozak, odvija se razmena
roaterija. U samadiju telo prelazi u kameno-nepokretno stanje.
96 "SO HM"
- Kako da razumemo kameno-nepokretno stanje? - upitao sam.

- Telo postaje neprirodno tvrdo i hladno. Telo mrtvog čoveka je
takođe tvrđe od živog tela, ali je u samadiju nekoliko puta tvrđe.
Slikovito rečeno, telo je kao kamen.
- Objasnite, molim Vas.
- Kameno-nepokretno stanje (stone-still state) je termin koji je
opšteprihvaćen u religioznim učenjima koja proučavaju samadi.
Naravno, ne radi se o pretvaranju ljudskog tela u prirodni kamen, već
naprosto telo postaje veoma, veoma tvrdo - odgovorio je svami Daram.
- Kako se postiže otvrdnjavanje tela u samadiju?
- Smanjenjem obima razmene materija u telu do nule.
- Ja shvatam da se nakon smrti procesi razmena materija u orga
nizmu nastavljaju neko vreme; na tome se zasniva presađivanje
organa i tkiva. Osim toga, posle smrti se aktiviraju fermenti razgrad
nje, koji dovode do raspada tela. Kakav mehanizam smanjenja razme
na materija do nule u samadiju dovodi do otvrdnjenja i neke vrste
konzervacije tela? - upitao sam.
- To je poseban mehanizam koji se ostvaruje preko vode u organiz
mu - odgovorio je svami Daram.
- Da li je telo u samadiju podložno delovanju mikroba?
- Ne. Ali, bolje je birati čista mesta.
- Kako deluje temperatura na telo u stanju samadija?
- Bolje je biti na hladnom.
- A kako je moguće delovati na vodu u organizmu da bi se obim
razmene materija sveo na nulu?
- Preko biopolja, putem meditacije - odgovorio je svami Daram. -
Biopolje je povezano sa vodom u organizmu. Ali, čovek mora da nauči
da meditira dovoljno efikasno da bi biopolje počelo da deluje na vodu
organizma, a kroz nju na razmenu materija. Samadi je viši oblik medi
tacije. Ne može svaki čovek putem meditacije postići stanje samadija i
ne može svako ko je naučio da ulazi u samadi da dostigne duboki
samadi u kome se telo može očuvati mnogo godina.
- A šta se dešava sa dušom u stanju samadija?
- U nauci o samadiju postoji jedan termin - OBE ("Out of Body
Ехрепепсе") što znači iskustvo vantelesnosti, kad čovek može da pos-
matra svoje telo sa strane. Prilikom samadija, duša se nalazi van tela,
tako reći, pored tela. Čovek može da nastavi da živi ostavivši svoje
Zagonetni samadi
telo, tako reći, u konzerviranom stanju, a potom se vrati u njega.

Pomoću samadija je moguće shvatiti život duše; čovek u stvarnosti
vidi svoje telo koje ne funkcioniše i izgleda kao mrtvo, ali oseća da on
živi. Tokom samadija, čovek shvata da je moguće živeti i bez tela.
- Znači, uloga samadija je, s jedne strane, demonstracija moguć
nosti života bez tela, a sa druge strane, mogućnosti konzerviranja tela
na dug period. Telo, slikovito rečeno, može još zatrebati - rekao sam.
- Telo se može konzervirati na stotine, hiljade, čak i milione godina
- odgovorio je svami Daram.
- Zapanjujuće - povikao sam ja - tad samadi može biti spasonosno
stanje da ljudi prežive kataklizme i katastrofe, čak i globalne. Očuva
nje ljudskog tela u stanju samadija daje nadu da se može načiniti
Genofond čovečanstva. Nije li tako?
- Da li bi trebalo sačuvati tela ljudi u slučaju globalnih katastrofa?

- Ne bi trebalo nipodaštavati ulogu tela, kao što čine neke religije.
Ljudsko telo je izgrađeno tokom duge evolucije. Zašto taj put započi
njati iznova, lakše je sačuvati telo u samadiju - odgovorio je svami
Daram.
- Mislim da u prirodi takođe postoji neka vrsta preteče samadija. Na
primer, zimski san životinja. Na severu mrki medved provodi godišnje
7-8 meseci u snu, u brlogu za koji se ne može reći da je topao.
Verovatno medved, slično kao u samadiju, smanjuje razmenu
materija. Medved-tumaralo je vrsta koja nije mogla da uđe u
stanje samadija. Uz to se može još pomenuti zimski san žaba,
zmija, hrčaka, pacova torbara, mrmota, insekata i drugih životinja.
Očigledno, stanje slično samadiju predstavlja način adaptacije na
uslove života na severu.
- Ja sam predstavnik jedne južne zemlje. Teško mi je da
utvrdim da li je to što ste rekli logično - odgovorio je svami Daram.
- A gde se nalazi duša? - pitao sam dalje.
- U narodu, dušu zovu srce. Ali, srce je samo pumpa. A "srce-duša"
se nalazi u predelu pupka.
98 "SO HM"
- U medicini postoji pojam "čovek-biljka", to jest, srce radi, odvija

se razmena materija, a čovek je u nesvesnom stanju. Znači li to da duša
ne želi da se vrati u to telo, možda se ono ne sviđa duši, možda je
suviše oštećeno? - upitao sam.
- Da, telo u principu može da živi bez duše, ali će to biti "čovek-bilj
ka". Ako se duša vrati u telo, to će ponovo biti čovek.
- A kakav je uzajamni odnos duše i tela u stanju samadija?
- Ako se duša u stanju samadija nalazi van tela, telo će tako i osta
ti u konzerviranom stanju. Ako se duša vrati u telo, čovek će izaći iz
stanja samadija i oživeti kroz pet, deset, sto, hiljadu, mnogo hiljada i
miliona godina - odgovorio je svami Daram.
- Ko šalje dušu u telo?
- Viši Um. Veoma je korisno da se uđe u stanje samadija, jer čovek
spoznaje drugi život - život duše, spoznaje ulogu Višeg Uma i vrativši
se u telo, postaje duhovniji, nije ratoboran. Kad bi ljudi češće bili u
stanju samadija, mir u svetu bi se očuvao.
- Šta je duša?
- Duša je deo energije Univerzuma i ona se nalazi u posebno
omeđenom prostoru. Energija duše je energija s onu stranu elektrona
i s onu stranu protona. Ali, energija duše je veoma moćna, ona može
da deluje na gravitaciju. Energija mnogih duša ima kolosalnu moć.
Postoje pozitivne i negativne energije duše, koje su suprotstavljene.
Lenjin, Staljin i Hitier su akumulirali negativnu duševnu energiju i ona
se izlila u uništenje ljudi, u rat. Zlo i dobro postoje naporedo.
Negativna duševna energija može privući razorne kosmičke objekte,
može delovati na prirodu. Zato su često sukobi i ratovi praćeni padovi
ma meteora, zemljotresima...
- Kad negativna duševna energija privlači kosmičke objekte, to je,
slikovito rečeno, kao kad naelektrisanje privlači loptastu munju? - upi
tao je Vener Gafarov.
- Slikovito govoreći, da. Ali, ovde deluju drugačiji fizički zakoni -
odgovorio je svami Daram.
- Zanimljivo...
- Počeli ste svoje istraživanje izučavanjem očiju - nastavio je svami
Daram - i vama je takođe jasno da su oči ogledalo duše. Mi međusob
no razgovaramo ne samo jezikom, već i očima, pošto oči predstavljaju
prozor u dušu. Pogled ulazi pravo u dušu, a to je razumljivo, pošto je
Zagonetni samadi
vid naše glavno čulo. Uporedite: domet vida meri se kilometrima,
domet sluha - metrima, a jezik i prsti deluju samo u dodiru. Slepi ljudi
ne gube toliko u fizičkom koliko u duhovnom životu.
- Da li to znači da energija duše deluje kroz oči? - upitao sam ja.
- Da. Osim toga, u vašem istraživanju očiju zapazio sam jedan
izuzetno značajan momenat - a to je što je veličina rožnjače konstant
na za sve ljude. To se slaže sa religioznim znanjima i svedoči o tome
da je Bog dao svakom čoveku podjednake sposobnosti sa samorea-
lizaciju.
- Interesantna misao...
- Baš je rožnjača okno kroz koje duša može da se samorealizuje.
Mogao bih da vam preporučim da podrobnije proučite psihičku energi
ju, na primer, da je merite kad izlazi iz očiju. Upotrebite najsavre-
menija dostignuća fizike - rekao je svami Daram.
Dopustite da ovde skrenemo sa teme i damo jedan logički sažetak
savremenih predstava o duši i psihičkoj energiji, koji je pripremio
učesnik naše ekspedicije (zamenik rukovodioca), značajni ruski fizičar
Valerij Lobankov, specijalista za fiziku polja.
Postoji fizički i suptilni svet. Fizički svet uključuje u sebe materiju
(planete, zvezde i si.) i elektromagnetna i gravitaciona polja. Suptilni
svet uključuje psihofizičke pojave (psihičku energiju, bioenergiju i si.)
Suptilni svet se zasniva na ultravisokim frekvencijama. Postoje takođe i
torziona polja, tj. polja zakrivljenja. U fizičkom svetu, inercija
predstavlja ispoljavanje torzionog polja. Ispoljavanje
torzionih polja u suptilnom svetu predstavlja duša - zgušnjavanje

energije u obliku torzionog polja. U oblasti tog zakrivljenog prostora
(duše) sadržane su informacija o funkcionisanju čovekovog tela
(astralnog tela) i o procesu mišljenja (mentalno telo). Proces mišljenja
100 "SO HM"
izaziva zakrivljenje prostora: dobre misli zakrivljuju prostor u jednom

pravcu, zle misli - u suprotnom pravcu.
Sve duše su deo Univerzalnog informacionog polja, koje ljudi smatra-
ju Višim Razumom. Neki ljudi, kao npr. Elena Blavacka i N. Rerih
mogu da se priključe na
Univerzalno informadono polje i
odatle dobiju znanja koja nama
izgledaju čudesno. U tom infor-
macionom polju sakupljena su
znanja ne samo naše, već i
prethodne civilizacije. Prostor u
našoj Vasioni je zatvoren u vidu
kruga, pa je zato, ako se
priključimo na Univerzalno infor-
madono polje, moguće videti
prošlost i budućnost.
U početku je postojao samo
prostor i Apsolut (Apsolutno
ništa), tj. nivo budućih
tvorevina. Prostor je
neutralizo-
vana materija i antimaterija, gde se neprekidno odigrava stvaranje
materije i antimaterije koje stalno neutrališu jedna drugu. Apsolut
narušava proces neutralizacije. Nastaju materija i antimaterija, ali se
ne uništavaju međusobno.
U početku je nastao suptilni svet, potom fizički svet. U fizičkom
svetu materija se zgusnula, i tako su nastale zvezde, planete i si.
Zgušnjavanje suptilnog sveta dovelo je do nastanka duše.
Duše na Zemlji su se postepeno zgušnjavale i počele da dobijaju
fizičko telo. U početku telo nije bilo od krvi i mesa i moglo je da pro-
lazi kroz predmete. Potom se ono zgusnulo i dobilo današnje karak-
teristike. Tako se pojavio čovek, životinje, biljke. U početku je svest
bila stalno priključena na Univerzalno informadono polje, a potom je
ta sposobnost bila izgubljena zato što je prethodna civilizacija
(Atlantiđani) skupila suviše negativne psihičke energije, tj. torzionih
polja, zakrivljenih u negativnu stranu.
Postoji zakon karme, tj. mogućnost duše da sukcesivno živi u razn-
im fizičkim telima, pri čemu sakuplja pozitivnu ili negativnu psihičku
Zagonetni samadi
energiju. Čovek koji ima lošu karmu mora da pomoću dobrih

dela svoje polje zakrivi u pozitivnu stranu, kako bi se izbavio od
negativno zakrivljenih polja i postao srećniji. Svakoj duši date su
podjednake sposobnosti za samorealizaciju.
Dalje je razgovor sa svami Daramom prešao na pitanje o
prethodnim civilizacijama.
- Na Zemlji je bilo 22 civilizacije - smesta je rekao svami Daram.
Civilizacije su praktično dostizale visoki tehnološki nivo.
Samouništenje se odvijalo ili u obliku globalnih sukoba, ili kao rezul
tat kosmičkih kataklizmi, koje su u velikoj meri izazvane dejstvom ne
gativne psihičke energije na kosmičke objekte. Kao posledica globalnih
katastrofa klima na Zemlji se menjala. I tek kad bi klima postala
povoljna za život, čovečanstvo bi iznova nicalo u obliku nove civi
lizacije, razvijalo se, dostizalo visok tehnološki nivo i iznova uništava
lo samo sebe.
- Šteta je što su znanja koja su sakupile prethodne civilizacije
uništena zajedno sa njima - požalio sam se.
- Ne, znanja nisu bila uništena. Ona koja su bila pozitivna (tj.
torziona polja, zakrivljena u pozitivnu stranu - E. M.) ušla su u viši um
(tj. u Univerzalno informadono polje - E. M). Ljudi koji mogu da
komuniciraju sa Višim Umom, na primer učitelji ili vaša Blavacka (za
nju znaju svi u Indiji - E. M.) je mogla da ulazi u ta znanja. Znanja
prethodnih civilizacija se jako razlikuju od naših savremenih znanja.
Naša znanja su krajnje materijalizovana.
- A Vi možete da ulazite u Viša znanja?
- Da, mogu - odrešito je odgovorio svami Daram.
- Ispričajte nam o poslednjoj, prethodnoj civilizaciji Atlantiđana.
- Ta civilizacija je bila veoma razvijena. Ona je potonula u more.
Klima je u to vreme bila veoma topla i vlažna. Kopno je bilo u obliku
ostrva. Vegetacija je bila drugačija. Mnoge biljke rasle su pod vodom.
Atlantiđani su imali podvodne plantaže i puno su plivali u vodi. Nebo
je bilo crveno. Oni su mogli da deluju na gravitaciju, imali su zapa
njujuće letelice. Vladali su usmerenom psihičkom energijom. Na
žalost, ta civilizacija je nakupila mnogo negativne psihičke energije
koja se izlivala u sukobe. To je bila jedna od razvijenijih dvilizadja na
Zemlji. Ali, ni ona nije mogla da umakne nagomilanoj negativnoj
psihičkoj energiji. Kao posledica toga, desila se kosmička kataklizma.
102
Zemlja je promenila osu rotacije, ogroman talas obišao je
ćelu Zemljinu kuglu zbrisavši gradove i potopivši čovečanstvo.
- Mi smo nastali od Atlantiđana?
- Da, mi smo nastali od Atlantiđana - odgovorio je svami Daram -
Atlantiđani su uspeli da sačuvaju svoja tela u stanju samadija na
Himalajima - najvišoj oblasti sveta, do koje nije dopro talas sveopšteg
potopa. Kasnije, kada se voda povukla i uslovi na Zemlji ponovo
postali pogodni za život, duša se vratila u tela Adantiđana i oni su
ponovo počeli da žive, započinjući rast savremene civilizacije. Njihova
spoljašnjost se postepeno izmenila u skladu sa izmenjenim uslovima
života na Zemlji i dobila je izgled čoveka naše civilizacije.
- Zar Vam to ne izgleda neverovatno?
- Tu nema ničeg neverovatnog. Kada su astronauti bili na Mesecu i
kada su uzeli uzorke Mesečevog da, u njima su primećeni konzervirani
mikrobi. Kad bi na Mesecu nastala atmosfera, ti mikrobi bi oživeli.
Tako i čovek u stanju samadija predstavlja čoveka u konzerviranom
stanju. Za duhovne učitelje Istoka samadi je isto tako prirodan i
shvatljiv kao vama Njutnov zakon. Samadi je jedinstveni spasonosni
moment prilikom samouništenja civilizacije. Ti ljudi, koji su ušli u
stanje samadija, posvetili su se najvišim ciljevima, od kojih je glavni
oživljavanje čovečanstva u slučaju samouništenja civilizacije.
- Gde se čuvaju tela u stanju samadija?
- Ona se mogu čuvati na tri mesta - odgovorio je svami Daram. Prvo
je voda. Voda je posebna supstanca, čija je uloga u nastanku života na
Zemlji izuzetna. Voda je sredina između vazduha i zemlje (što se tiče
gustine - E. M.). Čovek se sastoji od vode 66%. Sastav slane morske
vode i vode u čovekovom organizmu je približno isti. Zato se čoveko-
vo telo u stanju samadija može konzervirati u vodi na dug period.
Mehanizam smanjenja razmene materija u samadiju sastoji se u
izmeni osobina vode u čovekovom organizmu.
- Oprostite - nisam mogao da se uzdržim - nekoliko godina smo na
našem institutu izučavali vodu u čovekovom organizmu. Otkrili smo
da je ta voda nosilac informacija, i njena uloga pri regeneraciji tkiva je
velika.
- Informacija koju nosi voda organizma povezana je sa dušom -
rekao je svami Daram.
- Recite - upitao je Vener Gafarov - zar delfini nisu potomci Atlanti
đana, koji su iz stanja samadija izašli u more i u procesu evolucije se
"SO HM"
Zagonetni samadi 103
prilagodili morskom načinu života. Potvrda za to - nastavio je on
-mogu biti visoke mentalne sposobnosti delfina, sposobnosti da se
spo-razumevaju ultrazvukom (kao i Atlantiđani), oblik otvora za
disanje i druge opšte odlike.
- Ne znam. Možda - odgovorio je svami Daram. - Ja mislim da je
čovek izašao iz mora.
- A drugo i treće mesto gde se mogu sačuvati tela ljudi u stanju
samadija?
- To su lednici i pećine. U Himalajima su, na primer, našli ribu koja
je u ledniku boravila milion godina. Kada se odmrzla, počela je da
pliva. Slično se može desiti i sa čovekom u stanju samadija. A u peći
nama je ujednačena niska temperatura, koja je takođe povoljna za
očuvanje tela u stanju samadija.
- Čitao sam - rekao je Sergej - da je neko od ruskih istraživača, da
li Cibikov, da li Rerih, video u jednoj pećini na Tibetu veoma veliku
ljudsku lobanju sa otvorom na čelu, koji podseća na očnu duplju.
- Treće oko nije izgledalo kao oko. Taj otvor je mogao biti posledi-
ca neke povrede - odgovorio je svami Daram. - Uzgred, ne savetujem
vam da u pećinama tražite Atlantiđane u stanju samadija.
- Zašto?
- Zato što je to opasno po vas.
- Zašto?
- Pećine, u kojima se nalaze tela Atlantiđana u stanju samadija,
izuzetno su teško dostupne i sakrivene od ljudskog pogleda. To je
učinjeno namerno, da ljudi ne bi stradali. U tim pećinama deluju
posebne, za nas nevidljive sile, koje su smrtonosne za čoveka. Te sile
su dozvane da sačuvaju mir Atlantiđana u stanju samadija. Tim silama
upravljaju duše Adantiđana koji su u samadiju. To su sile bioenerget-
skog karaktera i iste vrste kao i one kojima su Atlantiđani vladali, i koje
deluju na gravitaciju i pokreću ogromne kamene blokove, gradeći
piramide. Protivdejstvo za te sile čovek naše civilizacije ne zna. Ne
treba zaboraviti daje civilizacija Adantiđana bila znatno razvijenija od
naše.
- A zar se ne može doći u kontakt sa dušama Atlantiđana koji se
nalaze u samadiju?
- Teško. Nivo razvoja njihovih duša znatno je viši od naših. Teško da
će oni poverovati u naše dobre namere. Zapamtite, niko - ni kralj, ni
104 "SO HM"
predsednik, ni najveći naučnici - ne mogu dati dozvolu da se uznemire A

stanju samadija. Ulazak bez dozvole znači smrt.
- Ista takva situacija je i sa telima koja se čuvaju u lednicima i u
vodi?
- Da - odlučno je ogovorio svami Daram.
Nastala je tišina. Zavesa tajne se odškrinula, ali je bilo jasno da se
potpunosti otvoriti.
- Ko su bili proroci? - upitao sam, prekinuvši tišinu.
- Proroci su bili ljudi koji su imali dobra znanja prethodnih civi
lizacija i koji su ih prenosili ljudima. U najvećem broju slučajeva to su
bili obični ljudi... - odgovorio je svami Daram.
- A da li je prorok mogao da bude čovek prethodne civilizacije, koji
se po spoljašnjosti razlikuje od običnih ljudi?
- Da, mogao je - ukoliko je izašao iz stanja samadija kad se nova ci
vilizacija već razvila i ljudi su već izmenili svoj oblik u skladu sa novim
okruženjem.
- Vidim da ste se već umorili, - rekao sam - ali vas svejedno molim
da kažete nešto o "SoHm".
- Već su Vam govorili o tome?
- Da. - Ukratko sam izložio suštinu onog što su nam rekli o posled-
njoj poruci.
- Tome mogu da dodam - počeo je da priča svami Daram - da je
"SoHm" govor nosom: udah je "So", izdah je "Hm". To je došlo od
prethodne civilizacije, oni su zapravo razgovarali nosom. Ali, uloga
"SoHm" je veoma velika: "SoHm" je nazalni glas, to je zvuk života i
smrti. Kada se dete rodi, ono predstavlja "čoveka-biljku", pri prvom
udahu duša ulazi u telo deteta, to jest udah ("So") predstavlja život.
Kad čovek umire, duša izlazi iz tela zajedno sa poslednjim izdahom, to
jest izdah ("Hm") predstavlja smrt. Udah znači život, izdah smrt.
Princip "SoHm" simboliše beskonačnost i jedinstvo života i smrti, a
takođe i ono što se uglavnom nalazi tamo - s onu stranu zemaljskog
života. 'Amin" i sve slične reci u raznim religijama predstavljaju odraze
"SoHm".
- Zašto se "SoHm" naziva poslednjom porukom?
- Zato što je to upozorenje da je svakom čoveku tokom njegovog
života na Zemlji neophodna samorealizacija u pravcu dobra.
Prethodna civilizacija Atlantiđana se, na žalost, realizovala ne samo u
pravcu dobra, već i u pravcu zla. Atlantiđani su lako mogli da ulaze u
Zagonetni samadi
Atlantiđani u Viši Um (tj. Univerzalno

informaciono polje - E. M.) i znanja koja su odatle
dobili upotrebili su ne samo za dobra, već i za zla
dela. Poruka "SoHm" znači da sledećoj civilizaciji,
to jest našoj, neće biti dopušten pristup "svemi-
e ne može u rskom skladištu znanja", zato što se ne veruje da
će ta znanja biti iskorišćena samo u
rtu dobre svrhe. "SoHm" znači "realizujte
sami" u periodu između prvog udaha i
po-slednjeg izdaha, to jest u periodu života na
Zemlji.
- Suviše je opasno pustiti ljude
Amin u "vasionsko skladište znanja",
pošto ovladavanje znanjima, na
primer o novim oblicima energije, može postati
kobno po našu civilizaciju - rekao sarn ja. - Princip
"SoHm" svedoči da je Viši Um resio da ljudima
uskrati slobodan pristup Univerzalnim znanjima -
neka ljudi shvate sami, neka sami pabirče znanja.
- Da, tako je - ogovorio je Svami Daram.
- Ali ipak - nastavio sam ja - nekim ljudima je dopušten pristup
Univerzalnom informacionom polju. Razumem da su to ljudi u čije se
dobre namere ne sumnja, to jest, torziono polje tih ljudi zakrivljeno je
izrazito na pozitivnu stranu. Ti ljudi, kako vidimo, postaju proroci,
veliki naučnici, ali njihov život je težak, zato što se bore sa negativno
zakrivljenim poljima mnogih ljudi.
- Takvi ljudi su učitelji - rekao je svami Daram.
- Hteo bih da Vam ispričam jedan slučaj - nisam prestajao ja. -
Odveli su me da pogledam dokumentarni film o projektovanju i grad
nji letećih tanjira u hitlerovskim fabrikama, na osnovu znanja dobi-
jenih iz Svemirskog informacionog polja. Ta znanja su dobile dve žene,
'"kontakteri", i prenele su ih nacistima. Nacisti su pred kraj rata
sagradili leteće tanjire, oni su leteli, ali nisu stigli da ih upotrebe.
106
Napravljene letilice nestale su na neobjašnjiv način. To što je
znanje o letelicama prethodnih civilizacija preneto nacistima, kako ja
shvatam, bilo je direktno narušavanje principa "SoHm" - "spoznajte
sami". Zašto je onda došlo do prenosa te informacije? Možda kao
protivteža Staljinu, u čije zle namere nije bilo sumnje?
- Možda - promrmljao je svami Daram. - Ali, ne zaboravite da posto
ji i Veliki duh zla. Pozitivna i negativna energija su povezane, a
dobro
i zlo stoje naporedo. Ne srne se potcenjivati uloga negativne psihičke
energije.
- A možda je Vasionsko informaciono polje ispravilo svoju grešku?
Možda je to bio uzrok tajanstvenog nestanka nacističkih letećih tanji
ra?
- Pri narušavanju principa "SoHm" Viši Um ne može da utiče silom,
zato što je on van sile, ali on može da utiče na duše ljudi. Zapravo, on
je mogao da utiče na duše konstruktora letećih tanjira i da ih ubedi da
unište rezultat svog rada. Dobro bi trebalo da pobedi, u protivnom će
svet biti uništen.
- Šteta je što je zbog zla i vlastoljubivih namera Atlantiđana naša
civilizacija odsečena od "svemirskog skladišta znanja" - Ijutito sam
rekao.
- Naravno, nisu svi Adantiđani bili zli, ali je zla energija u njihovoj
civilizaciji pobedila. Da vidimo šta će biti s našom civilizacijom; ne
znam da li će pobediti dobro. Zato sve religije uče jednoj stvari - da se
stalno ponavlja "amin" (ili slične reci) koje znače "SoHm", to jest, ja ću
sam spoznati u dobrom pravcu - rekao je svami Daram.
- "SoHm" se može pokazati i kao poslednje upozorenje
čovečanstvu. Viši Um može da odbije da pošalje duše nazad u tela koja
se nalaze u stanju samadija ukoliko bi se i naša civilizacija uništila.
- Možda..
- Izvinite, poslednje pitanje - rekao sam ja. - Na početku našeg raz
govora, kada smo Vam pokazali crtež hipotetičkog Atlantiđanina, pitali
ste nas da li smo ih videli. Zar ih je moguće videti i u današnje vreme?
- Da. Oni bi trebalo da se do dana današnjeg nalaze u stanju
samadija. I ne samo oni.
- A ko još?
"SO HM"
Zagonetni samadi
Ispratili smo svami Darama do kuće. Dugo i
srdačno smo se pozdravljali. Taj čovek je
zračio duševnu dobrotu i moć. Nije nam se
odlazilo. Sergej i Vener su se rukovali sa
njim, a ja sam fotografisao. Svami Daram
se široko osmehivao.
- Iskoristite to znanje za dobra dela -
rekao je on na kraju.
I tako, tokom indijskog dela naše

ekspedicije, uspelo nam je da dođemo
do potvrde za osnovne pretpostavke naše
hipoteze. Takvi logički zaključci, kao što
su tibetanske
poreklo naše civilizacije, oblik Atlantiđana, nastanak i samouništenje
civilizacija na Zemlji i drugo, pre ekspedicije izgledali su nam nesigurni i
neubedljivi. Nakon razgovora sa indijskim svamijima smo shvatili da
je to njima prirodno i shvatljivo, jer tako uči religiozna nauka.
Možda smo mi "izmislili toplu vodu"? Moguće je da je u određenoj
meri tako. Ali, ovde se radi o takvom slučaju u nauci kada se nezavisno
dobijeni podaci slažu sa istorijskim religioznim znanjima. Religija, koju
mnogi ljudi smatraju bajkom ili bogobojažljivim usmeravanjem, ipak
predstavlja duboko znanje, koje nam je došlo, kako je rekao svami Daram,
od prethodnih civilizacija.
Shvatili smo da se najdublja religiozna znanja ne razglašavaju, tj. da
su ona tajna, samo zato što mogu dopasti u ruke zlih sila.
Zar mi nećemo preneti ta znanja zlim silama? Već su nam otkrili
mnogo tajni! Ne. U pisanju smo izostavili neke momente koji mogu
poslužiti za zloupotrebu. Nikada ih nećemo otkriti. Poverenje smo
zaslužili ne samo zato što smo "pogodili" oblik ljudi prethodne civi-
lizacije, već pre svega zbog logike istraživanja usmerene na dobro.
Takođe je očigledno da je došlo vreme da se podigne veo sa tajni us-
trojstva sveta.
108 "SO HM"
Najuzbudljivije su za nas bile nove činjenice o poslednjoj poruci

"SoHm" i samadiju. Posebno stanje duše i tela - samadi - uzbuđivalo
je maštu kao mogućnost očuvanja čovečanstva na Zemlji.
Uputili smo se u Nepal i na Tibet. Sada smo imali jasnije ocrtan
krug pitanja. Šta će nam reći tibetanske lame?
Deo III
ŠTA SU REKLE NEPALSKE I TIBETANSKE LAME
Glava l
Kako ući u stanje samadija?
Glava 2
Da li je moguće vaskrsenje čoveka?
Glava 3
Još jednom o "trećem oku"
Glava 4
Sledeći put biće ozbiljnije
Glava 5
Otkrovenja bonpo-lame
Glava 6 .
Ko je bio Buda?
Glava 7
Ko su oni, Lemurijanci i Atlantiđani?
Glava 8
U pećini samadija
Glava 9
Spoljašnji izgled ljudi prethodnih civilizacija
Glava 10
Covek star 300 godina
Glava l
Iz Delhija smo doleteli u Katmandu - prestonicu Nepala. Na aero-

dromu su nas sačekali Valerij Lobankov i Valentina Jakovljeva,
učesnici naše ekspedicije koji su već više nedelja radili u toj zemlji.
Sa njima je bio i Šeskand Ariel, jedan od nepalskih učesnika
ekspedicije, poznati fizičar u Nepalu, profesor Nepalskog
univerziteta. Preporučio nam ga je Nepalski istraživački savet kao
čoveka koji poznaje tibetansku religiju i koji je u stanju da analizira
religiozne činjenice iz perspektive savremene fizike. Engleski je
govorio dobro.
Valerij, Šeskand i Valentina
su ugovorili nekoliko susreta
sa ljudima interesantnim za
nas. Pri tome su rekli da će, po
svoj prilici, biti veoma teško
da navedemo tibetanske lame
na otvoreni razgovor. Stvar je u
tome što je najveći broj lama -
religioznih dostojanstvenika -
emigrirao u Nepal sa Tibeta,
koji je 1949. pripojen Kini.
Represija kineskih komunista
prema religioznim ljudima
Tibeta urezala se u sećanje
lama, izazivajući ne-poverenje
prema svima koji pokazuju
interes za njihova znanja, pošto
su ta znanja u svakom slučaju
povezana sa njihovom
tragičnom prošloš-
ću. Ako se u tom smislu mo- U gradu Katmanduu
žemo prisetiti naših dedova i
Kako ući u stanje samadija? 111
otaca, onda možemo zapaziti njihovu neuobičajenu podozrivost
prema svemu što makar i malo izlazi izvan okvira običnog života.
Kod njih do dan danas postoji strah, smrtni strah od laži, u kojima
se pod maskom divnih parola o sveopštem jedinstvu kriju
uništenje i smrt.
Prvo smo se susreli sa istaknutim učiteljem meditacije Šambu
Thapom, koji vodi Centar za meditaciju u Katmanduu. Po
Šeskan-dovim recima, taj čovek ne poseduje duboka drevna znanja
koja imaju lame, ali svakodnevno održava meditacije, može da
ljude uvede u stanje samadija i tu oblast praktično poznaje.
Učitelj meditacije Šambu Thapa sa Valerijem Lobankovim
Gospodin Šambu Thapa je zakazao sastanak u svojoj kući. Od

prvog trenutka susreta počeo je da se odnosi prema nama kao prema
učenicima meditacije. Svi naši pokušaji da prevedemo razgovor na
deduk-tivno-naučni stil nikako nisu uspevali. Učitelj meditacije je
odmah počeo da drži lekciju o ulozi meditacije, koristeći
komplikovane i teško razumljive rečenice, kao: "Oči mudrosti - to su
oči koje mogu da objasne i vide kvalitet u svemu, da bi duboko
iznutra spoznale sebe i °predelile čitav život u čiji miroljubivi karakter
ne bi trebalo sumnjati."
U početku sam to zapisivao, a potom sam se okanuo, jer nisam
m
°gao da sledim tok misli učitelja meditacije. Pri tome je učitelj medi-
112 ŠTA SU REKLE LAME
tacije stalno dodavao: "Do you follow my mind?" što znači "Pratiš li
tok mojih misli?". Pri tome bi, upitavši: "Do you follow my mind?",
zastao i usredsređeno gledao sagovornika u oči, očekujući odgovor. U
početku bih svaki put odgovorio "Yes" - i takode ga gledao u oči.
Potom sam prestao, pošto se podštapalica ponavljala po dva-tri puta
u rečenici. Poznato mi je da se kod ljudi u govoru prilično često sreću
pod-štapalice, kao npr. reč "značit" ("znači") u ruskom jeziku, ali tako
dugu podštapalicu, na koju se još očekivao i odgovor, čuo sam po
prvi put.
Tek kasnije sam postao svestan da dodatak: "Do you follow my
mind?" nije podštapalica, već način da čoveka uvede u stanje medita-
cije, koji ga tera da ne luta i da jasno prati tok misli učitelja. Ali, ja
nisam hteo da uđem u stanje meditacije, ja sam hteo da razjasnim
stvari o meditaciji kao načinu ulaska u samadi. Tada sam, u želji da
promenim karakter razgovora, primenio metod samog učitelja.
Iskoristivši priliku, glasno i jasno sam postavio pitanje učitelju medita-
cije i smesta upitao: "Do you follow my mind?" gledajući ga takode
usredsređeno u oči. Učitelj meditacije je bio prinuđen da odgovori
"Yes". Pošto sam to ponovio nekoliko puta, shvatio sam da smo na
kraju uspeli da prekinemo tok uvodnog predavanja i prevedemo raz-
govor na normalan dijalog u naučnom diskursu.
Učitelj meditacije je ispričao da je pomoću meditacije moguće
postići samadi. Učenje o meditaciji nastalo je na Tibetu i odade se
raširilo po svetu. Meditacija se postiže koncentracijom pažnje na neki
objekat, ili bez objekta. Teško je da neko počne sam da meditira,
neophodno je proći kroz obuku u posebnoj školi.
Meditirajući, čovek ulazi u svoju dušu. Pri tome je u stanju da oseti
svaki deo svog tela, može čak da oseti čitavo telo istovremeno, može
da prati sve promene koje se događaju u organizmu u deliću sekunde.
U stanju meditacije čovek počinje da dublje shvata život, može da
nađe svoj put u životu, postaje svestan da je telo pre svega samo
instrument naše duše. Nakon meditacije čovek dolazi do uverenja
da se ne vredi sukobljavati zbog brojnih materijalnih momenata u
životu, na primer novca i usled toga postaje miroljubiv. Naučiti se
miroljubivosti - glavna je svrha meditacije.
Na ovom mestu ću napraviti digresiju i navesti dodatno svedočans-
tvo o meditaciji koje smo dobili od gospodina Singa, koji radi u Ošovoj
školi u gradu Puni (Indija)
Čas meditacije
U meditaciju se obično ulazi u položaju Bude. Postoje razni

pristupi za obučavanje meditaciji.*
Dalje je učitelj istakao tri stadijuma meditacije:
1. Sela, kada se postiže duboka moralnost
2. Samadi, kada se postiže izlazak duše iz tela, a telo prelazi u
kameno-nepokretno stanje.
3. Pradžna, kada se postiže istinska mudrost u shvatanju života i
ustrojstva sveta.
"Postoji 112 oblika meditacije. Svaki čovek ima svoj način meditacije.
Meditacija predstavlja prelazak iz jednog prostora u drugi.
U meditaciji je važan moment "tišine" ili "uranjanja (u dubinu)". Ako
tokom razgovora zaćutimo i slušamo, koncentrišući pažnju na svoje ćutan-
je, moguće je osetiti "uranjanje". Ako "uranjanje" potraje 4-5 sekundi,
moguće je osetiti intuiciju. Intuicija je 100% tačna, ona ne predstavlja pro-
ces mišljenja, ona je tako reći predviđanje. Ako "propadanje" potraje 28
sekundi, čovek se približava stanju samadija, tj. počinje da vidi svoje telo
sa strane i opaža ga kao divan mehanizam.
- Šta je specifično za meditaciju pri ulasku u stanje samadija? Do
you follow my mind?
114 - Yes - odgovorio je učitelj meditacije. - Da bi se ušlo u
samadi,
neophodno je osloboditi se od negativne duševne energije. Veoma je
važno da duša i telo budu slobodni od svega negativnog. U Americi se
sprovode istraživanja o mogućnostima konzervisanja tela na niz godi
na, da bi čovek potom mogao da oživi. Ali, oni ne uzimaju u obzir da
je konzervisanje tela tipa samadija moguće samo nakon oslobođenja
od negativne energije.
- Kakav je mehanizam oslobođenja od negativne duševne energije?
- Taj mehanizam je povezan sa koncentracijom uma tokom udaha i
izdaha. Respiracija, to jest disanje, jeste kretanje ka unutra i ka spolja,
na šta se moramo koncentrisati, ubedivši sebe da je udah život, izdah
smrt, a ti se nalaziš u kolovratu života i smrti...
- To je po tipu principa "SoHm" - velikog principa povezanog sa di
sanjem nosom? - ubacio sam ja.
- Malo znam o "SoHm". Više o tom znaju u Indiji - odgovorio je
učitelj.
- Glavni smisao "SoHm" - nisam odustajao - sastoji se u poruci
"spoznajte sami", kako individualno, tako i uopšte. Možda se u proce
su meditacije čiji je cilj ulazak u samadi odvija koncentracija
čovekovog uma na samospoznaju, kako u životu na zemlji (udah) tako
i posle smrti (izdah). Drugim recima, čovek se koncentriše na misli: "Ja
ću sam spoznati, sam ću spoznati u životu i posle smrti, da bih dosti
gao najviši cilj - mudrost". Pri tome se život povezuje sa udahom, a
smrt sa izdahom...
- Da, tako je - rekao je učitelj - mi zaista povezujemo udah sa živo
tom na zemlji, a izdah sa smrću. Mi praktično nastojimo da nateramo
sebe da spoznamo, pošto je viši oblik samospoznaje mudrost. A prib
ližiti se mudrosti (u smislu sposobnosti da se analizira duša) moguće
je samo kroz samadi.
- Da lije teško ući u duboki samadi, kad puls prestaje, metabolizam
pada do nule, a telo postaje kameno-nepokretno?
- To je veoma teško - odgovorio je učitelj - daleko od toga da to
može uraditi svako. To mogu samo veoma retki odabrani ljudi.
- Zašto? Ko ih je odabrao?
ŠTA SU REKLE LAME
Kako ući u stanje samadija? 115

- Obično u školama meditacije ljudi ulaze u stanje samadija tri puta
dnevno i provode u tom stanju ne više od jednog sata. Samadi će ti
sam reći koliko dugo možeš da boraviš u tom stanju...
- Kako da razumemo to da će samadi sam reći o svom trajanju? -
upitao sam.
- Duša, oslobođena od tela, može imati kontakt sa drugim dušama
i sa Višim Umom. Tamo se i odlučuje koliko čovek može ostati u sta
nju samadija - odgovorio je učitelj.
- Kakvu ulogu igra čovekovo zdravstveno stanje prilikom
produženja trajanja samadija?
- Zdravlje tela igra određenu ulogu, ali je važno da temperatura
bude niska, jer se tako telo bolje čuva u samadiju. Telo mora biti
oslobođeno od negativizma, kao što i duša mora biti oslobođena od
negativne energije. Samo čovek koji je oslobođen od svega negativnog
može računati na produženje samadija. A uloga tela, uopšte, nije veli
ka, pošto je ono samo instrument duše. Do you follow my mind? - upi
tao je učitelj.
- Yes. Ali ovo što ste upravo rekli je veoma važno. Ja to shvatam
ovako - s naporom sam počeo da govorim. - Produženje samadija na
hiljade i milione godina se pre svega može smatrati Genofondom
(genetskom bankom - prim. prev.) covecanstva u slučaju globalne katas
trofe. Ljudi koji ulaze u duboki i dugi samadi, posvećuju sebe tome da
postanu praočevi i pramajke nove civilizacije, osuđuju sebe na proces
preživljavanja u uslovima izmenjene Zemlje. Do you follow my mind?
- Yes - odgovorio je učitelj.
- Naravno - nastavio sam - najdužem samadiju čiji je cilj da se
postane praotac ili pramajka nove civilizacije nema pristup svaki
čovek. Veoma je odgovorno da se bude predstavnik Genofonda
covecanstva! To moraju da budu odabrani ljudi. Duša tih ljudi mora
biti slobodna od negativne duševne energije, to jest ne srne da ima
zakrivljenje torzionih polja na negativnu stranu. Telo tih ljudi mora da
bude zdravo, ne srne da ima bolesti. Zar ne zakrivljuje svaka bolest
torziona polje duše na negativnu stranu; potvrdu za to smo našli u
identičnosti oftalmogeometrijskih parametara ("zli mali trougao") pri
bolesti i kod zlobnog karaktera. Sasvim je razumljivo da Viši Um, to
jest Univerzalno informaciono polje analizira dušu, zajedno sa ispolja-
stanja njenog tela, kao pretendenta na duboki samadi i daje
116 STA SU REKLE LAME
ili ne daje dopuštenje. Ući u duboki sama-

di i postati predstavnik Genofonda čove-
čanstva prestavlia višu duhovnu namenu psihičke energije.
coveka. Tu bi trebalo da budu samo dostojni ljud
-Da - odgovorio je učitelj. - Tome bih
još dodao da pri pradžni, kao višem ste-
penu meditacije, dolazi do osvešćenja
(svesne spoznaje) čovekove namene u
svetu, svesnosti ciljnih karakteristika pri
pogledu unutra. Do you follow my mind?
Nakon toga je učitelj održao takav
govor od koga apsolutno ništa nisam
razumeo; toliko je on bio načičkan apstrak-
tnim frazama čiji mi je smisao, sa mojim
evropskim mozgom, bilo teško da shvatim.
-Zar stanje kliničke smrti nije slično
samadiju?
- U stanju kliničke smrti duša zapravo izlazi
iz tela, ali telo, za razliku od samadija, nije spremno da bude
konzervirano na dugi vremenski period - odgovorio je učitelj.
Nakon toga ispričao sam učitelju jedan interesantan slučaj koji mi
desio na poslu. Meni, kao direktoru instituta, prišla je jedna sarad-ni
koja je kod nas radila kao švalja. Ona je ispričala daje pre nedelju dana b
u stanju kliničke smrti usled anafilaktičkog šoka. Tokom kliničke sm
videla je prošlost i budućnost. Zbog toga je zamolila za dopuštenje
pođe na kurs za vidovitost. Dopustio sam joj. Nakon toga sam u š
napisao ukaz: "Prebaciti saradnicu Ivanovu L. sa dužnosti švalje
dužnost proroka Instituta pri čemu joj plata ostaje ista. Dobiti saglasn
glavnog računovođe i zamenika naučnog direktora."
Pošto sam poslao ukaz u kadrovsko odeljenje, čekao sam kako će
razvijati događaji. Rukovodilac kadrovskog odeljenja, pametna žena
višim obrazovanjem, otkucala je ukaz i donela mi ga na potpis, upita
samo:
- U koje odeljenje Instituta prebaciti proročicu Ivanovu L?
- To resite sa računovođom i zamenikom naučnog direktora -
odgovorio sam.
Nakon nekoliko minuta pozvao je glavni računovođa sa pitanjem:

- Po kom tarifnom osnovu računati platu proroku instituta? Ni u
jednom tarifnom spisku nije označena takva dužnost...
udi. Rekao sam joj da to resi sa zamenikom naučnog direktora. Nakon
pola časa došao mi je zamenik naučnog direktora i rekao:
- Osećam da hoćete da švalju-proročicu premestite na moje ode
ljenje. Smesta Vam referišem da ja sumnjam u njene proročke sposob
nosti. Pri tome, da tako kažem, njoj vidovitost može zasmetati pri
naučnoj analizi očnog sistema...
Tek nakon toga sam prsnuo u smeh i priznao da je to bila šala. Svi
smo se zajedno smejali. Zapanjujuće je bilo to što se u našoj zemlji
evropskog činovničkog sistema šefova reč, i to u obliku naređenja, bes-
pogovorno prihvata. Niko se nije ni zamislio: šta će proročica očnom
institutu? Šta će ona tu "prorokovati" - hoće li operacija uspeti ili ne,
ili šta drugo?
Sa druge strane, pažnju izaziva mala upućenost naših ljudi u pita-
nja religiozne i okultne nauke, gde uopšte ta jednostavna reč "pro-
i rok/jasnovidac" često asocira na nešto slično "koordinatoru". Sumnju
je izazvalo samo to što se takva dužnost poverava baš švalji.
- Ne treba raditi kao prorok, treba biti prorok - rekao je na to učitelj
se
meditacije.
ica, Osećalo se da on baš ne razume humor navedene anegdote.
bila Religiozni poslenik Istoka je takođe loše razumeo nas, kao što smo i mi
mrti povremeno njega.
da - Da li biste nam mogli pokazati meditaciju sa ulaskom u samadi? -
šali
zamolio sam ja.
na - To nije moguće po narudžbi - odgovorio je učitelj.
ost To smo koliko-toliko razumeli.
Ipak, zahvaljujući ovom susretu, bilo je moguće precizirati puteve
se
ulaska u samadi i razjasniti da samo snažni i čisti ljudi mogu da uđu u
sa
duboki samadi. Ukazala se takođe i razlika između samadija i kliničke
avši smrti.
Potpuno je razumljivo da je nas, kao lekare, uglavnom interesovalo
pitanje o načinima na koje se može delovati na ljudsku dušu i telo da
bi došlo do vraćanja života u telo, tj. oživljavanja coveka.
Glava 2
Da li je moguće vaskrsnuti čoveka?
Verovatno su mnogi od nas gledali film o Isusu Hristu i zapazili

kako je on pokretima ruke oživljavao ili lečio ljude. Kako da to
razumemo u svetlosti ovih znanja koja smo već stekli tokom ekspedi-
cije i u svetlosti savremenih naučnih dostignuća?
Logički je moguće zamisliti da je Isus Hristos (prorok), možda,
posedovao dušu čoveka iz prethodne civilizacije, pa pošto je imao
znatno viši psihoenergetski potencijal, pomoću svojih moćnih torzion-
ih polja okretao je u pozitivnu stranu torziona polja karakteristična za
bolest i smrt. Govoreći terminima budističke religije, on je oslobađao
dušu i telo čoveka od negativne psihičke energije. Oslobođenje
astralnog tela duše od negativno zakrivljenih torzionih polja trebalo bi
da smesta deluje na metabolizam tkiva i pomoću njega dovede do
ozdravljenja organizma. Duh, koji usled smrti napušta telo, može se
vratiti u organizam i oživeti ga ukoliko stepen njegovih destruktivnih
(razornih) promena nije suviše veliki. Očigledno je da ekstrasensi i
slični iscelitelji koriste taj princip.
Kakvom se silom koristio Isus Hristos da bi se borio sa negativnom
psihičkom energijom? Po čemu se vaskrsavanje razlikuje od izlaska iz
stanja samadija? Kakvi su izgledi i mehanizam za vraćanje duha u
telo?
Nepalski član ekspedicije Šeskand Ariel preporučio nam je da se,
radi odgovora na ta pitanja, sretnemo sa gospodinom Minom
Bahadurom Šakjom. On se smatra najvećim specijalistom za pitanja
saosećanja. Tada nismo mogli ni da pretpostavimo da takav, iz prak-
tične perspektive banalan pojam, kao što je saosećanje, igra ogromnu
ulogu ne samo u lečenju bolesti, već čak i u pitanjima života i smrti.
- Kakvu ulogu igra samilost? - upitali smo Šeskanda.
- Samilost je velika nauka na Istoku. Ona ima mnogo aspekata. Kad
se sretnete sa njim, shvatićete - odgovorio je Šeskand.
Gospodin Min je bio niskog rasta, veoma predusretljiv, dobro i
razumljivo je govorio engleski. Nama nije bio cilj da proučavamo
Da li je moguće vaskrsnuti čoveka?
119
nauku zvanu "samilost", pa smo zato postavljali konkretna i
jasna pitanja. Gospodin Min je jasno i razgovetno odgovarao na
njih.
Kada smo mu izložili suštinu naše hipoteze i pokazali
crtež hipotetičkog Atlantiđanina, gospodin Min je smesta uzviknuo:
- Paćeničke oči. On ima oči paćenika...
- Zašto?
- Imam veliko iskustvo. Smesta mogu da primetim oči paćenika.
Čemu da Vam govorim, Vi ste specijalista za analizu očiju. Vi, verovat-
no, shvatate po čemu to osećam - oči su poluzatvorene, one postaju
zle... Uzgred, vi ste govorili o "zlom trouglu", kao da ga ovde vidim....
Ali, zloba je ovde uslovna. Tačnije, to je negodovanje, izazvano pat
njom.
- To su oči koje su naslikane na hramovima u vašoj zemlji. Uzevši
ih kao osnovu, koristeći naučnu analizu rekonstruisali smo oblik
posednika tih očiju. Ko je to? Buda? - upitao sam ja.
- Ne, to nije Buda - odgovorio je gospodin Min. - To je drevni,
veoma drevni čovek.
- Onda, zašto on pati? Od čega pati? Možda je on izašao iz stanja
samadija nakon mnogo hiljada godina i video da se stanje planete iz-
menilo, da su se ljudi izmenili? Možda je to bio jedan od prvih proroka?
- Samadi - to je takođe i patnja - kao da nije čuo salvu mojih pitan
ja rekao je gospodin Min.
On je ponovo uzeo crtež hipotetičkog Atlantiđanina, pažljivo ga
pogledao i prozborio:
- To nisu baš paćeničke oči, to su samilosne oči. Taj čovek se nalazi
u samadiju ili samo što je izašao iz njega. To je veoma snažan čovek,
strahovito snažan čovek. On ima ogromnu moć samilosti.
- Sta je to moć samilosti?
- Samilost je najmoćnija dobra duševna sila. Ta sila ima ogromnu
ulogu u čovekovom životu, u njegovim dobrim delima. - odgovorio je
gospodin Min.
- Može li da se kaže da je, naprimer, Isus Hrist, kad bi oživljavao ili
isceljivao nekog čoveka koristio moć samilosti? - upitao sam ja.
- Da, baš tako, jer je jedino pomoću snage samilosti moguće iz
čoveka isterati negativne duševne sile. Negovanje samilosti kod ljudi u
svetskim razmerama igra najveću ulogu u opstanku čovečanstva na
Zemlji - odgovorio je gospodin Min.
- Izložite nam osnovne postavke učenja o

samilosti.
- Mogu se videti dva aspekta samilosti:
samilost sa mudrošću i samilost bez
mudrosti - počeo je da priča gospodin Min.
- Drugi aspekt dovodi do ljubomore, zavisti,
zlobe. A moć ljubomore znate - mnogi
ratovi su počeli iz ljubomore...
- Kakva je veza samilosti i samadija?
- U samadi se ulazi putem meditacije,
izbacujući sve negativne sile iz duše i tela.
Negativne sile moguće je izbaciti pomoću
moći samilosti. To je veoma važno - moć
samilosti je u stanju da odagna negativne
in Bahadur Šakja sile i pročisti dušu i telo.
- Samilost prema kome?
- Postoje dva oblika samilosti: samilost prema određenom subjektu
i samilost uopšte. Prvi oblik samilosti je u stanju da izleći čoveka, oživi
ga ili ga uvede u srazmerno kratki samadi. Drugi oblik samilosti je
samilost prema čovečanstvu uopšte, briga za njegovu sudbinu; taj
oblik samilosti može da uvede u duboki samadi, kada se telo čuva
hiljadama i milionima godina.
- Na taj način - rekao sam ja - dobra moć samilosti ima univerzalni
karakter: ona može biti faktor izlečenja, može da vrati duh u telo, oživi
ga, a takođe i uvede čoveka u samadi sve do dubokog samadija čiji je
cilj da se uđe u Genofond čovečanstva. Očigledno da moć samilosti
zakrivljuje torziona polja ljudi na pozitivnu stranu i ispravlja u pozi
tivnom pravcu negativna torziona polja. Kako pojačati moć samilosti
da bi ona pokazala bolji lekoviti efekat?
- Ovde je važno da umemo da razlikujemo pravu samilost od one
koja nije prava - primetio je gospodin Min. - Mnogi izgledaju kao da
saosećaju, ali je u stvarnosti to samo igra, privid - takva samilost nema
psihičku i lekovitu moć. Prava samilost ima veliku pozitivnu silu. U
mojoj školi ja učim ljude da saosećaju. Moji učenici, kad nauče da
istinski saosećaju, imaju pozitivno i lekovito dejstvo na ljude koji ih
okružuju, prijatno je biti u njihovom društvu.
- U pravu ste - rekao sam ja - svaM čovek je u životu opazio ispo-
Ijavanje moći samilosti (naravno, prave). Iz mog hirurškog iskustva
pa H je moguće vaskrsnuti čoveka?
znam da rana od operacije brže

zarasta kod onih pacijenata čiji
bližnji saosećaju sa njima i
brinu o njima, i postiže se bolji
efekat operacije. Dobra moć
samilosti, očigledno, ispravlja u
pozitivnu stranu negativne torzione
sile bolesti.
-
Moja majka - rekla ja

Valentina Jakovljeva - u detinj-
stvu me nikad nije lečila table
SAMILOST tama. Ona je sedela pored
? mene, gledala me dobrim
očima i govorila: "Cerkice, ja ću
te lečiti mojom ljubavlju".
- Potpuno tačno, to i jeste
ispoljavanje moći istinske samilosti - odgovorio je gospodin Min.
- Nas, kao lekare - nastavio sam ja - posebno interesuje mogućnost
vaskrsnuća čoveka. Kako sam shvatio iz našeg razgovora, moć istinske
samilosti u stanju je da čak i iz mrtvog tela izbaci negativnu psihičku
energiju, nakon čega se duh može vratiti u telo. Moj poznanik,
ekstrasens Oleg Adamov, koji je u našem gradu poznat kao umešan
iscelitelj, kaže da mrtvo ljudsko telo ima biopolje koje ekstrasens
oseća. Ali, biopolje mrtvog čoveka, kako on kaže, zrači apsolutnu pato
logiju. Odatle sledi da odmah nakon smrti telo ne napuštaju svi ele
menti duše, bez kojih je funkcionisanje tela nemoguće (astralno telo).
Recite, da li je moguće pomoću moći samilosti ispraviti patološko
biopolje umrlog i nakon toga vratiti duh u telo, odnosno oživeti ga?
- Da biste poverovali daje oživljavanje zaista moguće, navešću Vam
primer - rekao je gospodin Min.
- Izvinite - prekinuo sam ga - Vi mislite na oživljavanje nakon
kliničke smrti, koja traje 3-5 minuta, ili na oživljavanje znatno kasnije
°akon smrti?
- Ne mislim na oživljavanje u periodu kliničke smrti, ono je dobro
Poznato medicini, već na oživljavanje znatno kasnije, i do četiri dana
nakon smrti.
- Koji primer hoćete da date?
- Primer koji je dobro poznat u Indiji, Nepalu i na Tibetu, koji je

ispričao učitelj Pabmasanbuta. On piše, u Katmandu je došla jedna
žena da proučava nepalske duhovne škole. Ta žena je bila jogini. Rekli
su joj da je pre jedan dan sin jednog poznatog čoveka u tom gradu
umro od povreda koje su mu naneli u policiji. Ona je prišla telu umr
log koje se, srećom, nalazilo na prohladnom mestu - u dubokom
podrumu u kući - i počela da deluje na mrtvo telo putem moći joge. Ja
mislim da je ona upotrebila moć samilosti koja je kod nje bila veoma
velika. Posle tog tretmana mladić je oživeo. Potom je dugo bolovao,
preživljavajući posledice povreda. Za taj slučaj zna mnogo ljudi.
- Verovatno je kod njega došlo do traumatičkog šoka od udaraca
usled koga je umro - rekao sam ja. - Verovatno kod njega nije bilo težih
organskih poremećaja, kao što su prekid velikih krvnih sudova,
oštećenje velikog mozga itd. U protivnom, duh se ne bi vratio u telo
nesposobno da funkcioniše.
- Ako je telo isuviše oštećeno kao posledica traume ili bolesti i ne
može da funkcioniše, duh se nikad neće vratiti u telo. Šta je telo? Telo
je "instrument duše". Ako je, metaforički rečeno, taj "instrument"
moguće dovesti u red, duh se može vratiti u telo; ako je instrument
postao potpuno nepodoban, duh se nikad neće vratiti u telo: bilo bi
isuviše mnogo patnje. Duh oslobođen tela nije tako lako vratiti nazad.
Duh je slobodan, on ne drži mnogo do tela, zato stoje duh besmrtan i
ima bezbroj života, to jest reinkarnacija. Vi, Evropljani, ne shvatate da
je čovek pre svega duh, a ne telo... - rekao je gospodin Min.
"Ćerkice, ja ću te lećiti mojom ljubavlju!"

Da H je moguće vaskrsnuti čoveka?
- Ali, ne sme se potcenjivati uloga tela! Njega je priroda načinila u

dugom procesu evolucije i ono je, da se poslužim Vašim jezikom,
veoma složen i dragocen "instrument"...
- Ulogu tela pri samadiju ne bi trebalo potcenjivati - prekinuo me je
gospodin Min.
- Razumljivo je da u samadi ulaze zdravi ljudi - bolji "instrumenti
duše", pročišćeni od negativne psihičke energije. Osim toga, čovekovo
telo u stanju samadija izvršava veliki zadatak, tvori Genofond
čovečanstva - rekao sam ja.
- Razlika je u tome što pri samadiju duh ne teži da se reinkarnira u
dragom telu, već čeka da se vrati u svoje telo. Duh čuva vezu baš sa
tim telom stotine, hiljade i milione godina. Kad se odluči da duh mora
da se vrati u telo, telo oživljava - odgovorio je gospodin Min.
- Ko odlučuje kada duh mora da se vrati u telo?
- Viši Um. Na to utiču mnogi faktori: uslovi za život na Zemlji, sta
nje tela i drugi. Duh pri tome uzima aktivnu ulogu.
- U okultnoj literaturi, posebno kod posvećenice Elene Blavacke,
postoji pojam "srebrna nit" koja spaja duh sa telom umrlog tokom
određenog perioda. Ako se "srebrna nit" prekine, duh ne može da nađe
telo. Može li se "srebrna nit" očuvati hiljadama i miionima godina pri
samadiju? - upitao je Valerij Lobankov.
- Da, pri samadiju je duh neprekidno vezan sa svojim telom, koliko
god da samadi traje - odgovorio je gospodin Min.
- A koliko je duh vezan Ako je telo isuviše oštećeno, duh
sa telom nakon njegove
fizičke smrti? - upitao sam
ja-
- Teško da mogu da
odgovorim na to pitanje -
odgovorio je gospodin Min.
- Ali, ja znam da je čoveka
moguće oživeti samo tokom
četiri dana posle smrti. Pri
tome mrtvo telo ne bi trebalo
da bude zamrznuto, kako se
radi u mrtvačnicama, niti
bi trebalo da bude u toplom. Proces zamrzavanja uništava ćelije orga-

nizma kristalima leda, a u toplom telo brzo podleže procesu razgrad-
nje. U oba slučaja ne vredi misliti o oživljavanju.
- Koja temperatura je optimalna za očuvanje tela umrlog tokom
četiri dana ukoliko se nadamo oživljenju? - upitao je Valerij Lobankov.
- Temperatura bliska nuli...
- Veliki ruski oftalmolog Vladimir Petrovič Filatov koristio je pri
uklanjanju očne pege presađivanje ljudske rožnjače lesa, koju je čuvao
3-4 dana na temperaturi od +4° C. Zanimljivo, nije li on za osnovu
uzeo baš taj princip o kome ste govorili. Uzgred, V P. Filatov bio je reli
giozno veoma obrazovan.
- Možda - ogovorio je gospodin Min. - Imajte u vidu da je tempe
ratura bliska nuli neophodan uslov da bi se telo očuvalo u stanju
samadija.
- Da li je Filatov znao za samadi? - zamislio sam se ja. - Možda je
očna rožnjača, čuvana u takvim uslovima ulazila u svojevrsni tkivni
samadi i zato lakše oživljavala pri presađivanju na tuđe oko...
- Nisam vičan očnoj hirurgiji - rekao je gospodin Min.
- A u svakom slučaju - nastavio sam ja - postoji nekakva veza
između oživljenja i samadija. Pri samadiju je telo očišćeno od nega
tivne energije, to jest, torziona polja zakrivljena su na pozitivnu
stranu. U smrti je telo "nabijeno" negativnom energijom (kako je go
vorio ekstrasens Oleg Adamov). Trebalo bi pomoću dobre psihičke
energije ispraviti posmrtna negativna torziona polja u pozitivnu stranu
kako bi mrtvo telo prešlo u stanje slično samadiju da bi se u njega vra
tio duh. Ne umire svaki čovek od grubih organskih oštećenja kao što
su rak sa metastazama, uništenje mozga i slično. Vrlo često čovek
umre, na primer, od anafilaktičkog, trumatskog, toksičkog šoka, kada
su izmene do kojih dođe u organizmu povratne. Ili zaustavljanje srca
izazvano elektrošokom... Uzgred, pri seciranju, ne nalaze kod svih
slučajeva infarkta miokarda znake odumiranja srčanog mišića. U
takvim slučajevima bi bilo logično pripremiti oživljavanje tog čoveka u
roku od četiri dana nakon smrti, čuvajući njegovo telo na + 4° C. Ali,
pomoću kakvih sila je moguće torziono polje umrlog zakriviti u pozi
tivnu stranu?
- Pomoću moći samilosti - odgovorio je gospodin Min.
- A ima li snaga samilosti dovoljno moći? - parirao sam ja.
Da H je moguće vaskrsnuti čoveka?
- - Moguće ju je uvećati putem meditacije.
- - Ipak, u praksi istočne meditacije nije opisano baš mnogo slučajeva
oživljavanja...
- Da, to je tačno.
- Možda je radi povećanja efekta dobre energije samilosti potrebno
napraviti predajnik ultravisokih frekvencija. Na žalost, naša civilizaci
ja je izgubila funkciju "trećeg oka" koje je, očigledno, vršilo ulogu koja
odgovara takvom generatoru - rekao je Valerij, a ja sam ga podržao. -
Verovatno su prethodne civilizacije, koje su imale znatno više razvijen
bioenergetski potencijal i "treće oko" koje je dobro funkcionisalo,
mogle da uspešnije oživljavaju svoje srodnike. Za njih je oživljavanje
čoveka tokom četiri dana posle smrti moglo biti tako obično kao što je
kod nas reanimacija tokom 3-5 minuta nakon smrti.
- Ja slabo poznajem istoriju čovečanstva. O tome je detaljno pisala
vaša posvećenica Blavacka u knjizi "Tajna doktrina" - odgovorio je
gospodin Min.
- Iz onoga što ste rekli logički proizilazi - nisam se predavao - da je
presađivanje organa i tkiva moguće izvršiti tokom četiri dana nakon
smrti, ako se telo čuva na temperaturi bliskoj nuli. Ponovo se sećamo
genijalnosti V K Filatova. Ali, šta se dešava sa dušom pri presađivanju
nekog krupnog organa (jetre, srca itd), zar taj organ ne nosi karakte
ristike biopolja?
- Sve zavisi od duševne moći - počeo je da priča gospodin Min. - Ako
je duša čoveka kome presađuju organ slaba, onda biopolje presađenog
organa može izvršiti snažan uticaj. U našem učenju postoji pojam
"seoba duša". Navešću primer opisan u knjigama. Poznati tibetanski
jogi Minerapa je video kako je u automobilskoj katastrofi poginuo sin
njegovog učitelja Marpe. Telo Marpinog sina bilo je jako povređeno i
nije bilo pogodno za život. Tada je Marpa, primenivši moć Joge, pre
selio dušu svog sina u telo nekog seljaka koji je tuda prolazio. Seljak
je postao kao Marpin sin. Prethodna duša tog seljaka je bila, slikovito
rečeno, "isterana" iz tela, zato što je bila slabija. Marpin sin, našavši se
u drugom telu, osećao se ne kao seljak, već kao sin učitelja joge.*
* Ova priča je veoma čudna; ako se odnosi na poznate ličnosti iz tibetanske istorije, Verovatno
Milarepu (za Minerapu ne znamo) i Marpu, onda je čudno što se govori 0 automobilskoj nesreći,
pošto su oni živeli u 11. veku; nisu nam poznate druge ličnosti sa takvim imenima - prim. izd.
126
- Ispada da je Marpa ubio tog
seljaka i
oslobodio njegovo telo za dušu svog sina?
Oživljavanje tokom četiri - Marpa je poslao dušu tog seljaka gore,
dana nakon smrti za to što je uloga seljaka u životu na zemlji
bila manja od uloge njegovog sina - odgovo-
rio je gospodin Min.
- Postoje priče -
rekla je Valentina
Jakovljeva - da su Staljin i Lenjin imali jednu
te istu dušu. Zla Lenjinova duša, kada je to
telo postalo nepogodno, prešla je u Staljinovo
telo, "oteravši" njegovu slabiju dušu. Uzgred,
tu se odigralo ispoljavanje Velikog duha zla,
+4° C pošto se vreme rođenja Lenjina i Staljina raz
likuje za 9 godina, 9 meseci i 9 dana (prema
Nostradamusu), a to su tri obrnute šestice.
- Može biti - odgovorio je Min.
Dopustite da ovde napravimo digresiju i iznesemo dopunska
naučna svedočanstva, koja smo sakupili specijalista fizike polja Valerij
Lobankov, Valentina Jakovljeva i ja.
Rođenje, smrt i samadi imaju mnogo zajedničkih principa, a
istovremeno su dijametralno suprotni.
Pri rođenju detetu majka prenosi neke sastavne delove duše
(astralno telo, etarsko telo i dr.), tj. polja najniže frekvencije, koje
obezbeđuju funktionisanje fizičkog tela po principu "čoveka-biljke".
Pri prvom udahu u telo novorođenčeta ulazi duh, koji pušta u rad
mentalno telo (sposobnost mišljenja), karmički deo duše (sećanje na
prošle živote) i druge. Mozak počinje da radi i ispravlja torziona polja
duše. Čovek postaje čovek. Vaše dete još uvek nije vaše dete: sve zavisi
od toga koji duh će u njega ući.
Čovek naše civilizacije počinje svoj duhovni razvoj od nule. Zašto?
Prethodna civilizacija Atlantiđana počela je da upotrebljava znanja
koja su dobijena priključivanjem na Univerzalno informaciono polje
(Onostrano) ne samo za dobro, nego i za zlo. (E. P Blavacka, 'Tajna
doktrina", 1937, t. 2. str. 378). Zato se duh, koji ulazi u telo deteta
naše civilizacije odvaja od Univerzalnog informacionog polja. Upravo
to je ispoljavanje principa "SoHm" - spoznaj sam. Duh savremenog
čoveka ima jedino onu sposobnost, tj. početni potencijal, koja je
Da H je moguće vaskrsnuti čoveka? ŠTA SU REKLE LAME 127
određena prethodnim inkarnacijama (karma). Rođenje genijalne dece . to
je ulazak u telo savremenog deteta jednog duha koji nije potpuno izgubio
kontakt sa Univerzalnim informacionim poljem, tj, u ovom ili onom
stepenu to je narušavanje principa "SoHm".
Prilikom smrti duh prvi napušta telo, ne gubeći vezu sa telom tokom
40 dana. Ta veza, pomoću koje duh može da nađe telo, naziva se "srebrna
nit". "Srebrna nit" je princip Višeg Uma koji dopušta da se do kraja sačuva
nada za povratak u svoje telo. U dubokom snu duh "seta", ali čuva
"srebrnu nit" po kojoj nalazi telo. Zato se ne preporučuje da nikoga naglo
budimo, jer može da se desi da duh ne uspe da nađe svoje telo. I zato se
smatra daje greh buditi decu.
Tri dana nakon smrti etarsko telo duše odlazi, nakon 9 dana odlazi
astralno telo. Telo se može oživeti ukliko se duh vrati u njega. Mozak, koji
ispravlja torziona polja duše, ne može da radi bez duha. Čuvanje tela, pre
svega mozga, moguće je na temperaturi od + 4° C. Temperatura od
+4° C se obično nalazi u pećinama. Pri toj temperaturi je voda najgušća.
Pri samadiju se "srebrna nit" koja povezuje duh sa telom čuva
koliko god je potrebno - hiljade, milione godina. Produženje (uvećanje
trajanja) samadija ne zavisi toliko od stanja "konzerviranog" tela, već i od
odluke Višeg Uma da sačuva ili prekine "srebrnu nit" duha sa
telom.
U dugi samadi je moguće ući pri temperaturi od +4° C, koja se
susreće u pećinama i pod vodom. Očigledno je da se kameno-
nepokretno stanje tela (tj. otvrdnjavanje tela) postiže pomoću izmene
stanja vode unutar tkiva. Ovde je bitno ne samo to stoje voda najgušća na
temperaturi od +4° C, nego i prelazak vode u posebno stanje. Poznata
su tri stanja vode: tečno, gasovito i čvrsto. Najverovatnije je da u
samadiju, kako smatra Valentina Jakovljeva, voda prelazi u četvrto, nauci
nepoznato stanje. Baš to četvrto stanje vode unutar tkiva omogućava da
se zaustave svi procesi razmene materija i da se tkiva čoveka prevedu u
tvrđe stanje a da se pri tom ne unište. U takvo stanje vodu mogu da
prevedu pozitivno zakrivljena torziona polja duše, koja pod dejstvom
meditacije mogu da prenesu informaciju o izmeni stanja vode i prestanku
metabolizma povezanom sa tim.
Kako voda prenosi informaciju? O tom pitanju postoje mnoge pret-
postavke. Ali ovde, očigledno, deluje veoma duboki princip prenosa
informacije. Poznato je da se Vasiona sastoji uglavnom od vodonika.

Univerzalno informaciono polje, koje je prevashodno talasnog karak-
tera, očigledno je takođe povezano sa vodonikom. Moguće je pret-
postaviti da se prenos informacija vodom ostvaruje preko vodonika u
vodi. Torziona polja duše, verovatno, takođe mogu da deluju na
vodonik u vodi.
Pri seobi duha slabiji duh se "tera" iz tela, a na njegovo mesto
dolazi jači duh.
- Hteo bih da vas pitam, gospodine Min - rekao sam ja - da li živo
tinje mogu da uđu u stanje samadija? Mislim da samadi mora biti
jedinstveni princip prirode koji omogućuje preživljavanje ne samo
čoveku, već i životinjama. Kako drugačije objasniti san životinja, na
primer mrkog medveda koji u Sibiru spava 7-8 meseci godišnje?
Svakako da je medved u stanju da snizi svoj metabolizam ulazeći u
stanje slično samadiju. Isto to se možda dešava i sa drugim životinja
ma - pacovima, zmijama, žabama...
- Stvar je u tome - odgovorio je gospodin Min - da sa dolaskom
hladnoće životinje počinju da pate. Patnja, kao što sam već rekao,
može da pročisti telo od negativne psihičke energije, a to je, kako
znamo, glavna stvar za ulazak u stanje slično samadiju. Ali, ovde ne
igra ulogu samo samilost. Kod životinja takođe postoji "treće oko"
pomoću koga su one u stanju da se pred nailazak hladnoće koncen-
N. K. Rerih: "I mi se ne bojimo"

Da H Je moguće vaskrsnuti čoveka?
trišu kao u meditaciji i uđu u samadi, to jest, pođu na spavanje sa

sniženom razmenom materija. Ako bi, na primer, leti uzeli zmiju i
stavili je na hladno, ona bi uginula, jer ne bi uspela da se
koncentriše i prevede svoje telo u kameno-nepokretno stanje.
Prilikom prirodnog dolaska zime zmija otpuzi u sklonište, dugo se
koncentriše i ulazi u stanje slično samadiju, u kome provodi ćelu
zimu.
- Koliko je razvijeno "treće oko" kod životinja?
- Ono je prilično dobro razvijeno i njegovo ispoljavanje je jezik
životinja i biljaka. Na primer, biljke su u stanju da osete opasnost.
Drvo, zaista, reaguje na približavanje čoveka sa sekirom. Kad ovlada
meditacijom, čovek može da nauči da razume jezik životinja i biljaka.
U tom slučaju će se čovek osećati bezbedno među zverima. O
tome
svedoči slika Nikolaja Reriha "I mi se ne bojimo", na kojoj su
naslikana
dva monaha sa medvedom.
- Po vama, - upitao sam ja - šta nedostaje savremenom čoveku?
- "Treće oko"...
Glava 3
Opet o "trećem oku"
Jedne večeri, Valerij Lobankov, Valentina Jakovljeva, Vener Gafarov,

Sergej Selivestrov i ja pošli smo da prošetamo po Katmanduu. Sa nama
je pošao i jedan od "novih Rusa", koji je bio na odmoru u Nepalu.
"Novog Rusa", dobro pripitog, stalno je interesovalo pitanje psihologije
naših istraživanja.
- Ja razumem, društvo - govorio je on - vama je potrebna reklama,
zato ćete se za par nedelja spremiti da pođete daleko u planine da
potražite neku pećinu gde sede Atlantidani. Pa neka i sede tamo... Šta
će vam to... Gle koliko ste opreme nakupili, sve uvozno. Koje to spon-
zorisao? Založili ste svoje kuće, šta li? I šta će vam doneti ta reklama?
Pa, reći će nekoliko puta Mul-da-šev, Lo-ban-kov... Pa šta? Treba živeti,
danas, da-nas. Evo ja - došao sam u Nepal na odmor, zaradio sam to,
društvo, za-ra-dio... Šta, kažete ne interesuje vas biznis, ovdašnji jefti
ni kamenovi? Ne fućkajte! Istinu ću vam reći - mene taj biznis zanima!
Šta, mislite, prosto tako sam došao da se odmorim ovde, a Kanarska
ostrva, Španija... a-a?
- Ti ne shvataš - strpljivo je objašnjavao Valerij Lobankov - da je
nauka veoma interesantna. Mi smo naučnici, shvataš, naučnici...
Veoma je teško doći do naučne istine, za to daješ ne samo sav svoj
novac, već i svoj život... Ovde smo našli potvrdu da postoji Genofond
čovečanstva za slučaj da se ono samo uništi ili usled globalne katas
trofe...
- Hoćete da kažete da ste vi altruisti - odvratio je "novi Rus" - živeti
treba, momci, danas, -da-nas... O deci treba misliti, o de-ci, osnova im
treba, os-nova. Evo ti, Valera...
Meni je prilično dodijalo to brbljanje i malo sam se udaljio vrteći
glavom. Pred nama su se pojavile tri devojke evropske spoljašnjosti i ja
sam mahinalno bacio pogled na njih. Vau! Svaka je na čelu imala nacr-
tano "treće oko", i to prirodnog izgleda, sa kapcima i trepavicama.
- Haj, zaboravili ste da našminkate trpavice "trećeg oka" - dobacio
sam im.
Opet o "trećem oku" 131
Devojke su zastale. Otpočeo je razgovor. Ispostavilo se da su one iz
Izraela: sve tri su odslužile izraelsku vojsku (koju, kako je poznato,
služe i žene) a sada, pošto su dobile odsustvo, došle su u Nepal.
Engleski su govorile prilično dobro.
- Kakve ženske - rekao je "novi Rus", pretpostavljajući da one ne
razumeju ruski. - Ernst, pitaj ih da nije neka emigrirala iz Rusije?
Pitao sam. Ispalo je da su dve od njih rođene u Zapadnoj Evropi, a
treća je bila rođena u Izraelu.
- Šteta, a ja bi im se prikačio - rekao je "novi Rus", koji se dovijao
da obavlja međunarodni biznis sa znanjem engleskog na nivou "Yes" i
"No".
- Kažite, devojke - upitao sam ja - taj crtež "trećeg oka" što imate na
čelu - je li to neka šala ili nešto znači?
Devojke su ispričale da se nedaleko odatle nalazi restoran koji se
zove "Treće oko" i u njega se može ući samo ako se nacrta "treće oko"
na čelu. Nama je postalo zanimljivo, a pošto nismo imali čime da nacr-
tamo "treće oko", pošli smo u taj restoran bez crteža na čelu.
U restoranu su nas sve smestili za veliki sto, ne obraćajući posebnu
pažnju na naša čela. Za stolom je već, zbunjeno se smešeći, sedela
jedna devojka iz Irske, i morali smo da se družimo, jer mesta više nije
bilo.
- Da se upoznamo - predložio je Sergej Selivestrov i predstavio nas
ponaosob, istakavši cilj ekspedicije. "Novog Rusa" Sergej je predstavio
kao značajnog ruskog biznismena.
- O - uzviknula je Irkinja - vi proučavate prethodne civlizacije! U
mojoj zemlji to pitanje zanima veoma mnogo ljudi. Mnogi ljudi kod
nas nastoje da razviju "treće oko" i idu u posebne škole meditacije. A
ja sam skupila novac i došla da učim meditaciju ovde, odakle se ona
raširila po svetu. Nastojim da razvijeni moje "treće oko". Čak idem i u
restoran koji se tako zove. Ispričajte mi detaljnije o vašoj ekspediciji.
- Ispričajte, molim vas - zamolile su i Jevrejke.
Uz jelo i piće pretresli smo osnovne tačke naše ekspedicije.
- Veoma interesantno - rekla je Irkinja. - A Vi ste sigurno sponzor
ekspedicije? - upitala je ona, pogledavši "novog Rusa".
- Da - bio je prinuđen da slaže on.
- Kako vam ide razvijanje "trećeg oka?" - upitao sam Irkinju.
- O, veoma skromno - odgovorila je ona.
-A uopšte, znate li staje to "treće oko"? -
upitao je Vener Gafanov.
- Ja znam - odgo
vorila je jedna od
Izraelki i pokazala
čelo svoje drugarice,
gde je bilo naslikano
to oko.
- Budistička religija -
počeo sam da pričam - razlikuje 5 tipova očiju:
1. Telesno oko (fleshly eye), tj, naša obična dva oka.
2. Proročko oko (divine eye) tj. oko koje može da vidi daleko u
prostoru i vremenu. Drugim recima, to je oko pomoću koga je moguće
zaviriti u Univerzalno informaciono polje i na taj način predskazati
nešto.
3. Oko mudrosti (vvisdom eye) tj. oko koje omogućuje da se pogle
da u svoju sopstvenu dušu i da se ona prouči, da bi se shvatila osnov
na istina: život je pre svega tvoja duša, a ne tvoje telo.
4. Oko Dhame (Dhamma eye) tj. oči koje pomažu da se realizuje
Budino učenje. Kako mislim, to se može shvatiti kao sposobnost da se
shvati Budino učenje, koje je veoma komplikovano.
5. Oko Bude (Buddha eye), tj. oči učitelja. Mislim da se to može
shvatiti kao oči čoveka posvećenog u znanja prethodnih civilizacija.
- Šta, čovek može da ima istovremeno pet očiju? - pitala je Jevrejka.
- Kako meni izgleda, u budističkoj religiji se pod rečju "oko"
podrazumevaju sposobnosti čoveka da oseća i analizira duševne
aspekte života - odgovorio sam ja.
- A kakve su bile Budine oči? - nije se smirivala Jevrejka.
- Kako nam je rekao značajni tibetanski učenjak (gospodin Min) -
objasnio sam ja - samo je Buda imao "treće oko", kod ljudi je ono slabo
razvijeno. Ali, "treće oko" nikad nije izgledalo kao oko, čak ni kod
Bude. Ali, ljudi su znali za njega, zato što je iz Budinog čela povre
meno izlazio zrak svetlosti. Pomoću tog zraka Buda je pozivao seljake
Opet o "trećem oku" ŠTA SU REKLE LAME
na svoje propovedi. Zrak sa Budinog čela mogao je imati pet boja-

belu, plavu, zelenu, žutu i crvenu. '
- O, to je, sigurno bilo veoma egzotično - rekla je Jevrejka.
- "Novi Rus", koji je pažljivo slušao prevod Valentine Jakovlieve
J
upitao je: '
- Šta, Buda je imao na čelu reflektor?
Preobražaj psihičke energije u svetlosnu (Buda)
- Ja mislim - odgovorio je Valerij Lobankov - da je to bio efekat pre

obražaja psihičke energije u svetlosnu. Vi ste sigurno čuli za
telekinezu, kada je, na primer, pomoću psihičke energije moguće
podići čašu sa stola. To je preobražaj psihičke energije u mehaničku.
Slično tome, psihička energija može da proizvede svetlosni efekat.
- Ispričajte nam detaljnije o "trećem oku". Ja sam ovde i došla da
bih ga razvila - insistirala ja Irkinja.
- "Treće oko" predstavlja deo mozga - počeo je da priča Valerij
Lobankov. - Ako mozak raspreda torziona polja duše, onda "treće oko"
Predstavlja organ podešavanja na frekvenciju torzionih polja raznih
sastavnih delova duše. Može se govoriti o tri osnovne funkcije "trećeg oka":
- funkcija intelekta, tj. podešavanje na frekvenciju veze sa Višim
Umom. Očigledno je da posvećenici (kao na primer Elena Blavacka)
134
koriste svoje razvijeno "treće oko" i mogu se podesiti na
frekvenciju Univerzalnog informacionog polja;
- funkcija meditacije, tj. podešavanje na frekvenciju torzionih polja
sopstvene duše na raznim nivoima. Kao što je poznato, postoji 112
vidova meditacije što znači individualno podešavanje na frekvenciju
koja je karakteristična za samog čoveka;
-funkcija unutrašnjeg vida, tj. podešavanje na frekvenciju torzionih
polja raznih organa, a kao rezultat je moguće videti neki organ i nje-
gove bolesti.
- Kod dece - nastavio je Valerij - "treće oko" postoji kao rudiment,
to je sećanje na "treće oko" koje je bilo razvijeno kod ljudi prethodnih
civilizacija. Prisetite se podataka iz antičke literature da su Atlantiđani
mogli da pogledom pomeraju ogromne kamene blokove. Kako da to
shvatimo? Oni su mogli da se pomoću svog "trećeg oka" podese na
frekvenciju polja kamenova i da raspredu njegova torziona polja tako
da se ona suprotstave gravitaciji. Pri tome bi kamen postao nekako
lakši, a izmenom smera upredanja torzionih polja kamena bilo ga je
moguće premestiti.
- Slušaj, Ernst, kaži Jevrejkama da pokušaju da premeste čašu
pogledom. One imaju "treće oko" - sa smislom za humor je rekao "novi
Rus".
- Ja, naravno, ne mogu da pogledom pomeram kamenje - rekla je
Irkinja - ali mi izgleda da sam nakon časova meditacije počela da bolje
osećam svoju dušu. Ja sada osećam da naš materijalizovani svet nije
ono najvažnije - ono glavno je duša. Interesuje me zašto je "treće oko"
u našoj civilizaciji počelo da se degeneriše?
- Da li ste čitali Elenu Blavacku? - upitao sam Irkinju.
- Ne, ali na časovima meditacije ovde u Nepalu nam govore o njoj
kao istaknutoj Posvećenici.
- Da bismo odgovorili na pitanje kako se razvijalo i kako se degene-
risalo "treće oko" potrebno je da znamo istoriju razvoja ljudskih rasa.
Književna svedočanstva o tome su u osnovi ista, ali je to pitanje najpo-
drobnije osvetlila Elena Blavacka u knjizi "Tajna doktrina". Pod poj
mom "ljudska rasa" Blavacka podrazumeva ne narode, već civilizacije.
Na primer, prva rasa je civilizacija prvih ljudi na Zemlji. Blavacka u
svojoj knjizi takođe piše o izvoru iz koga je dobila ta znanja, kada joj
je kao neki glas diktirao naučna svedočanstva. Ona je u potpunosti
Opet o "trećem oku" STA SU REKLE LAME
135
ubedena daje Viši Um kroz nju savremenim ljudima predao
podatke o istoriji razvoja čovečanstva na Zemlji. Nemam osnova da joj
ne veru-jem, pošto se to stoje ona napisala u svojoj knjizi slaže sa
drugim religioznim i naučnim svedočanstvima. To je
najfundamentalnije delo na svetu. I tako, Blavacka je pisala da je na
Zemlji pre nas bilo četiri rase ljudi. Naša rasa je peta...
- Izvinite, restoran se zatvara - rekao je kelner koji nam je prišao.
- Baš kad ne treba - promrmljala je Irkinja.
- Nema problema - rekao je "novi Rus" i pružio kelneru 20 dolara.
- Valja, kaži da je to da bismo ovde sedeli koliko hoćemo. Uzgred,
naruči još vina za devojke. I mene interesuje od koga smo postali. Ja
sam takođe dokazivao svojim drugovima da nismo od majmuna...
Kelner je radosno uzeo 20 dolara i učtivo stao na kraj sale, vreba-
jući svaki naš pogled.
- Nepal je siromašna zemlja, za njih je 20 dolara ceo imetak - rekao
je Sergej Selivestrov.
- Vidi ti to - nije se smirivao "novi Rus" - za 20 dolara zakupili smo
ceo restoran! U Moskvi za te pare ni solju kafe ti ne bi dali. U Moskvi
bi za sličnu uslugu kelneru trebalo tutnuti 300 zelembaća. A vidi ovde
- ide... E, daje u Rusiji takva usluga!
-1 tako - nastavio sam ja - na Zemlji je, prema Blavackoj, bilo 5 rasa
ljudi, naša rasa je peta. Život na Zemlji je nastao putem zgušnjavanja
materije pre nekoliko miliona godina. Čovek, životinje i biljke su
nastali istovremeno. Svaka rasa se razvila od prethodne.
Prva rasa ljudi, koji se nazivaju "samorodeni", pojavila se na
Zemlji u obliku eteričnih bića putem zgušnjavanja suptilnog sveta, tj.
sveta psihičke energije. To su bili ljudi nalik na anđele koji su mogli
nesmetano da prolaze kroz zidove i druge čvrste predmete. Oni su
izgledali kao svetli bestelesni oblici lunarne svetlosti i visina im je bila
40-50 metara. Protoplazmatičko telo ljudi prve rase nije bilo načinjeno
od ove materije od koje su sazdani naši smrtni omotači; ono je imalo
više talasni karakter. Oni su bili kiklopi, tj. jednooki, pri čemu je
funkciju oka ispunjavao oblik "trećeg oka", koje je ostvarivalo
telepatsku vezu sa okruženjem i Višim Umom. Ljudi prve rase su se
razmnožavali deobom i pupljenjem. Jezik nisu imali, komunicirali su
Pomoću takozvanog "prenosa misli". Mogli su da žive na bilo kojoj
temperaturi.
Druga rasa ljudi, nazvani "kasnije rođeni" ili "bez kostiju"

pojavili su se na Zemlji umesto prve. Ti ljudi su takođe bili vazdušasti,
ali gušći od prve rase. Bili su manji rastom, ali su dostizali 30-40
metara. Oni su takođe bili kiklopi i međusobno su komunicirali
prenosom misli. Ljudi druge rase bili su zlatnožute boje.
Razmnožavali su se pupljen-jem i sporama, ali su se na kraju perioda
života druge rase pojavili prelazni hermafroditi, tj. muškarac i žena
u istom telu.
Treća rasa ljudi se zvala "Lemurijanci", i pošto su zamenili dragu
rasu, dele se na rane i kasne Lemurijance.
Rani Lemurijanci bili su visoki 20 metara i imali znatno gušće
telo, koje se više nije moglo nazivati vazdušastim. Kod njih su se
pojavile kosti. Dvopolni hermafroditi počeli su da u jednom
slučaju nagomilavaju muške, a u drugom ženske karakteristike, a kao
posled-ica toga došlo je do razdvajanja polova i pojavilo se
polno razmnožavanje. Rani Lemurijanci imali su dva lica i četiri
ruke. Dva oka su bila napred, a "treće oko" pozadi, tj. oni su imali u
neku ruku
dva lica. Prednji par ruku posluži-
vao je prednji kraj tela, zadnji par - zadnji. Prednje oči
su obavljale funkciju fizičkog vida,
zadnje -uglavnom duhovnog vida. Bili
su zlatne boje. Međusobno su komu-
nicirali putem prenosa misli.
Kasni Lemurijanci ili Lemuro-
Atlantiđani bili su najrazvijeniji na
Zemlji, na visokom tehnološkom
nivou. Zapravo, u njihova dostignuća
spadaju egipatska Sfinga, ogromne
ruševine u Solsberiju (Velika
Britanija), neki spomenici Južne
Amerike i drugo. Kasni Lemurijanci
dostizali su rast od 7-8 metara. Bili su
dvooki i dvoruki. 'Treće oko" se
uvuklo u lobanju. Koža im je bila žuta
ili crvena. Kod njih se pojavio
Jedan od crteža jednosložni jezik, koji se do dana
četvororukog čoveka
današnjeg sačuvao
u upotrebi kod savremem'h ljudi jugoistočnog predela Zemlje.
Potomcima kasnih Lemurijanaca E. Blavacka smatra pljosnatoglave
australijske aboridžine, koji su preživeli i postepeno podivljali na od
drevnih vremena izolovanom australijskom kontinentu.
Četvrta rasa ljudi zvala se atlantiđanska. Atlantiđani su spreda
imali dva fizička oka, a "treće oko" je bilo sakriveno duboko unutar
lobanje, ali je dobro funkcionisalo. Imali su dve ruke. Bili su visoki 2-3
metra, ali na izmaku svog doba počeli su da se smanjuju. Jedan deo
Atlantiđana bio je žute boje, drugi crne, treći braon i četvrti crvene. U
poznom periodu svog postojanja Atlantida je bila naseljena pretežno
žutim i crnim Atlantiđanima, koji su međusobno ratovali. U početku su
Atlantiđani koristili aglutinativni jezik, koji se do danas zadržao kod
nekih urođeničkih plemena Južne Amerike. Ali, dalje se razvio flek-
sivni jezik, tj. visokorazvijeni jezik, koji je osnova savremenih jezika.
Fleksivni jezik Atlantiđana poslužio je kao osnova za sanskrit, koji je
danas tajni jezik Posvećenika.
Civilizacija Atlantiđana takođe je bila prilično visoko razvijena. Oni
su dobijali znanja priključivanjem na Univerzalno informaciono polje,
vladali su hipnozom na daljinu, prenošenjem misli, mogli su da utiču
na gravitaciju, imali su svoje letelice (vimane), sagradili su kamene
idole na Uskršnjim Ostrvima, egipatske piramide i mnoge druge
zagonetne drevne spomenike.
Peta rasa ljudi, to jest naša rasa, koja se u ezoterijskoj literaturi
naziva arijevskom rasom, nastala je sa poznim Atlantiđanima. Veliki
deo ljudi pete rase je podivljao i nije mogao da upotrebi znanja
Atlantiđana za svoj razvitak. U početku su ljudi pete rase bili visokog
rasta (do 2-3 metra), a zatim su počeli da se postepeno smanjuju.
Funkcija "trećeg oka" je gotovo u potpunosti nestala, a povezano sa
tim, prekinula se i stalna veza sa Univerzalnim informacionim poljem i
postalo je nemoguće da se upotrebe znanja koja su iz njega dobijena.
Postepeno je spoljašnji izgled čoveka pete rase poprimio crte savre-
menog čoveka.
- Zanimljivo je to, ali komplikovano - rekao je "novi Rus". 'Trećim
okom" njušim da treba da naručimo još. Valja, pozovi...
- Na taj način su prve dve rase (kiklopi) - nastavio sam ja - imali
jedino to što mi nazivamo "trećim okom" i koristili su ga isključivo za
život. Treća rasa ("sa dva lica") dobila je, pored "trećeg oka"
sineštenog na potiljku, još i dva fizička oka spreda, koja su se koristila
za gledanje u fizičkom svetu i pomagala su "trećem oku". Kod četvrte

rase (Atlantiđana), "treće oko" se uvuklo u lobanju, ali nije izgubilo
svoju funkciju. Kod pete rase (naše) "treće oko" je ostalo u vidu rudi-
menta, koji se naziva epifiza. Ali, (kako aludira Blavacka) kod naše
rase se pojavila tedencija ka ponovnom razvoju "trećeg oka". Uzgred,
i Atlantiđani, koji su osetili regresiju "trećeg oka" potrudili su se da
veslački stimulišu njegov rad. Evo i kod nas su se danas pojavile škole
meditacije koje, kako nam je poznato, razvijaju funkciju "trećeg oka". I
vi ste, na primer, došli ovde da biste poboljšali funkciju svog "trećeg
oka" - rekao sam, pogledavši Irkinju.
- O, ponosna sam što, ako se tako može reći, pripadam avangardi
ove planete - odgovorila je Irkinja.
- A devojks se dosađuju - rekao je novi Rus, bacivši ispod oka pogled
na jednu od tri Jevrejke. - Dozvolite, ispričaću nešto iz neke druge
oblasti, čisto radi razonode... Evo nedavno su naši ruski momci ovde u
Katmanduu održali trku rikši. Ernst, prevedi... Zamislite, mi, kršni
momci, seli smo u kolica, a vozači rikši, tako mali Nepalci, okreću
točkove bicikla iz sve snage, naprežući se. Baš je bilo ludo! Pobedio je
Vitja, moj poznanik. Istina, žao nam je rikši, ali smo mi svakome ne
štedeći dali toliko koliko nisu mogli ni da sanjaju.
- Šteta za vozače rikši - rekla je Izraelka.
- Ne treba ih žaliti - odgovorio je Vener Gafarov - njima je potrebno
da zarade za hleb. Nije im do ponosa.
- Uzgred, o ponosu - rekao sam. - Elena Blavacka piše da je "treće
oko" prestalo da funkcioniše i odseklo ljude od Višeg Uma kada su se
oni uzoholili, smatrajući sebe maltene bogovima.
- Zašto se "treće oko" naziva okom ako je sakriveno unutar lobanje?
- upitala je Irkinja.
- Anatomi su otkrili da se u procesu embriogeneze treće oko razvi
ja baš kao pravo oko. To je i shvatljivo, zato što su prve dve rase ljudi
imale jedno oko - to koje mi nazivamo "trećim". Na to ukazuje
Blavacka. Sto je čovek više duhovno razvijen, razvijenija mu je epifiza
- bivše "treće oko".
- Hvala za ovo fantastično veče. U restoranu 'Treće oko" sam saz
nala mnogo toga o "trećem oku" - rekla je Irkinja.
"Novi Rus" je odlučnim gestom zaustavio sve koji su posegli za
novčanikom i platio za sve, ne zaboravljajući i napojnicu za kelnera.
- I šta, je li bilo zanimljivo? - upitao je "novog Rusa" Sergej

Selivestrov. - Razumeš li, u životu treba ostaviti nešto za sobom. Ne
samo novac, ne samo stan i auto, već nešto duhovno. Ako se sećaš, kod
dece je epifiza razvijenija, zato ona bolje osećaju duhovnost. Zato
duhovno stanje roditelja...
- Razumem to - odgovorio je "novi Rus". - Praktično deci treba
ostaviti ne samo stan i auto, već i tako činiti da se oni ponose duhov
nim nivoom svojih roditelja. Uzgred, Sergej, slušaj, stvarno je smešno
što smo za 20 dolara maltene do jutra držali restoran...
za gledanje u fizičkom svetu i pomagala su "trećem oku". Kod četvrte
rase (Atlantiđana), "treće oko" se uvuklo u lobanju, ali nije izgubilo
svoju funkciju. Kod pete rase (naše) "treće oko" je ostalo u vidu rudi-
menta, koji se naziva epifiza. Ali, (kako aludira Blavacka) kod naše
rase se pojavila tedencija ka ponovnom razvoju "trećeg oka". Uzgred,
i Atlantiđani, koji su osetili regresiju "trećeg oka" potrudili su se da
veslački stimulišu njegov rad. Evo i kod nas su se danas pojavile škole
meditacije koje, kako nam je poznato, razvijaju funkciju "trećeg oka". I
vi ste, na primer, došli ovde da biste poboljšali funkciju svog "trećeg
oka" - rekao sam, pogledavši Irkinju.
- O, ponosna sam što, ako se tako može reći, pripadam avangardi
ove planete - odgovorila je Irkinja.
- A devojks se dosađuju - rekao je novi Rus, bacivši ispod oka pogled
na jednu od tri Jevrejke. - Dozvolite, ispričaću nešto iz neke druge
oblasti, čisto radi razonode... Evo nedavno su naši ruski momci ovde u
Katmanduu održali trku rikši. Ernst, prevedi... Zamislite, mi, kršni
momci, seli smo u kolica, a vozači rikši, tako mali Nepalci, okreću
točkove bicikla iz sve snage, naprežući se. Baš je bilo ludo! Pobedio je
Vitja, moj poznanik. Istina, žao nam je rikši, ali smo mi svakome ne
štedeći dali toliko koliko nisu mogli ni da sanjaju.
- Šteta za vozače rikši - rekla je Izraelka.
- Ne treba ih žaliti - odgovorio je Vener Gafarov - njima je potrebno
da zarade za hleb. Nije im do ponosa.
- Uzgred, o ponosu - rekao sam. - Elena Blavacka piše da je "treće
oko" prestalo da funkcioniše i odseklo ljude od Višeg Uma kada su se
oni uzoholili, smatrajući sebe maltene bogovima.
- Zašto se "treće oko" naziva okom ako je sakriveno unutar lobanje?
- upitala je Irkinja.
- Anatomi su otkrili da se u procesu embriogeneze treće oko razvi
ja baš kao pravo oko. To je i shvatljivo, zato što su prve dve rase ljudi
imale jedno oko - to koje mi nazivamo "trećim". Na to ukazuje
Blavacka. Sto je čovek više duhovno razvijen, razvijenija mu je epifiza
- bivše "treće oko".
- Hvala za ovo fantastično veče. U restoranu 'Treće oko" sam saz
nala mnogo toga o "trećem oku" - rekla je Irkinja.
"Novi Rus" je odlučnim gestom zaustavio sve koji su posegli za
novčanikom i platio za sve, ne zaboravljajući i napojnicu za kelnera.
- I šta, je li bilo zanimljivo? - upitao je "novog Rusa" Sergej

Selivestrov. - Razumeš li, u životu treba ostaviti nešto za sobom. Ne
samo novac, ne samo stan i auto, već nešto duhovno. Ako se sećaš, kod
dece je epifiza razvijenija, zato ona bolje osećaju duhovnost. Zato
duhovno stanje roditelja...
- Razumem to - odgovorio je "novi Rus". - Praktično deci treba
ostaviti ne samo stan i auto, već i tako činiti da se oni ponose duhov
nim nivoom svojih roditelja. Uzgred, Sergej, slušaj, stvarno je smešno
što smo za 20 dolara maltene do jutra držali restoran...
Glava 4
Naravno, "novi Rusi" predstavljaju nesrećni plod nesrećnog prelaza

na tržišnu privredu, kada su politički romantičari sa istim starim tota-
litarno-komunističkim razmišljanjem uspeli da izgrade najnesrećniju
od svih tvorevina kapitalizma - "divlje tržište", pri čemu su izraz naroda
postali njegovi daleko najlošiji predstavnici sa niskim nivoom kulture i
kriminalnim mentalitetom, kao bolje prilagođeni okruženju u kome
deluju divlji zakoni u društvu. Na primer, kulturnom čoveku je teško da
da ili primi mito, bez koga je danas, oprostićete mi, veoma teško bilo
šta resiti, a "novi Rus" to radi kao nešto što se podrazume-va, pošto to
ne protivreči njegovom mentalitetu. U takvom slučaju, naravno, na
dobitku će biti "novi Rus" a kulturni čovek obigravaće nadleštva u
traženju pravde do smrti svoje.
Ako delovanje divljih zakona u društvu u kome ljudi na vladajućim
položajima nisu "opterećeni" takvim stvarima kao što su čast, savest,
dobro i ljubav, potraje isuviše, to će neminovno dovesti do opadanja
intelekta celog narota, tj. počeće podivljanje ljudi. Nikad ranije nisam
preterano razmišljao o istorijsko-političkom kontekstu pojma "podiv-
ljanje" (vraćanje na stadijum divljaštva). Ali, zahvaljujući našim
istraživanjima, došli smo do zaključka da se podivljanje, koje je suprot-
nost napretku, više puta odigralo u istoriji ne samo naše, već i prethod-
nih civilizacija. Ali, o tome ćemo govoriti deteljnije u poslednjem delu
ove knjige. Zasad bih samo hteo da kažem da se nadam da "novi Rusi"
nisu prvi divljaci naše (ne dao Bog!) u budućnosti divlje zemlje.
Autoritet Rusije u inostranstvu je danas vidno opao ne toliko zbog
gubitka prošle vojne moći i nesimpatičnih fizionomija naših vođa, već
i zato što su našu zemlju u inostranstvu počeli da predstavljaju
uglavnom pomenuti "novi Rusi". Te "nove" svet nekako ne povezuje sa
tim što smo mi prvi probili zvučni zid, osvojili kosmos, stvorili najbo-
lje obrazovanje na svetu i tako dalje. Ljudi su skloni da stvaraju
uopštene zaključke o nekoj zemlji na osnovu kratkih susreta sa njenim
predstavnicima, a ne pamte istorijska postignuća te države.
141
Mi, članovi ove ekspedicije, nismo mogli ni da pretpostavimo da će
pomenuti "slavni predstavnici Domovine" uticati na rad ekspedicije u
dalekom Nepalu. Stvar je u tome što su neki od njih, na brzinu se
obogativši, resili da na brzinu podignu svoj duhovni nivo. Ti momci su
počeli da obilaze hramove u Katmanduu i na sve moguće načine su
uspevali da se sastanu sa lamama na visokim položajima, glasno raz-
govarajući i fotografišući se zagrljeni sa njima za uspomenu. Kako je
to egzotično! Kako će im prostaci zavideti!
U principu je radoznalost u pogledu neshvatljivih duhovnih stvari u
životu pohvalna, a fotografisanje u krajnjoj liniji nije zabranjeno, ali
način razgovora kad potpuno samouvereni stranac tapše lamu po
ramenu kao svog pajtaša, pri tom govoreći "Kakav mršavko..." lamama
je, blago rečeno, neshvatljiv, a ja mislim i neprijatan.
To je upravo bio uzrok naših naučnih neuspeha pri susretima sa
dvojicom lama visokog ranga. Obojica su vodili najveće budističke
hramove u Katmanduu, u koje je svakako već dolazila naša "bratija".
Pa iako je naša ekspedicija imala međunarodni karakter, kostur su
činili predstavnici Rusije. Mi to nikad nismo krili. A uspešan razgovor
sa lamama bio nam je strahovito potreban! Jedino su lame imale pravo
da odluče da li da otkriju "skriveno znanje" ili ne. Jedino su lame
mogle biti posvećene u tajna znanja prošlosti. Jedino su lame mogle da
ukazu na materijalne dokaze o postojanju Genofonda čovečanstva u
vidu dugotrajnog samadija. Jedino su lame mogli da poznaju ljude koji
su imali pristup telima Atlantiđana u stanju samadija i koji mogu da
preciziraju karakteristike ljudi prethodne civilizacije.
U celini smo imali sve osnove da nam lame to i kažu; oblik
Atlantiđanina koji smo rekonstruisali u osnovi se slagao sa
predstavama indijskih svamija o ljudima prethodne civilizacije; od
svamija i naučnika dobili smo mnogo novih svedočanstava, koja su se
složila u uređeni logički niz, itd. Teško je bilo pretpostaviti da će
familijarno ponašanje naših sugrađana postati kamen spoticanja
koga smo se
bojali.
Rimpoče-lama, sa kojim je susret ugovorio Šeskand Arijel posred-
stvom rektora Nepalskog univerziteta, koji nas je unapred predstavio
i dao mu neke naučne materijale, primio nas je u dogovoreno vreme,
okružen svitom svojih učenika. U toj sviti od oko 20 učenika bilo je
Nemaca, Danaca, Amerikanaca i pripadnika drugih naroda. Svi
su
sedeli na podu; neki su zatvorili oči, neki micali usnama, neki
neprekidno i ćuteći posmatrali lamu, neki su sa interesovanjem raz-
gledali nas. Ti ljudi su posvetili svoj život ovladavanju duhovnom
naukom Istoka i već su dugi niz godina živeli u Nepalu. Svi su govorili
nepalski jezik.
Nas su posadili na niske mekane jastučiće pred lamom. Pored mene
je sedeo plavokosi Danac koji se predstavio kao lamin prevodilac.
Osećalo se da lama dobro govori engleski, ali iz nekog razloga je više
voleo da sa nama govori preko prevodioca. Mada nisam znao nepals-
ki jezik, osećao sam da Danac, koji je govorio elementarni engleski,
nepalski govori još gore.
Počevši da govorim o našoj hipotezi i poreklu čovečanstva i trudeći
se da govorim razumljivo, sveo sam svoj engleski na najuprošćeniji
oblik, što mije izazivalo krajnju nelagodnost i zbunjenost. Lama je sa
pola uha slušao moju priču, a Dančev prevod uopšte nije ni slušao;
njemu su stalno dolazili nekakvi ljudi, kojima je on usput stavljao na
vrat sveštene šalove i davao po komad posvećene hrane. Danac mi je
neprekidno bubnjao u uho na nepalskom i povremeno me hvatao za
rame, moleći me da ponovim ono što sam rekao, na svakom mestu gde
bih, hteo-ne-hteo, upotrebio neku složeniju englesku rečenicu.
Na kraju mi je to dodijalo, i ja sam direktno upitao lamu, pokazavši
mu crtež hipotetičkog Atlantiđanina:
- Da li ste ikad videli čoveka ovakvog izgleda?
- Spoljašnjost čoveka je fizički izraz njegove duhovnosti - rekao je
lama, neočekivano prešavši na dobar engleski - glavna crta ljudske
spoljašnjosti su oči, u kojima mora biti odražena čovekova mudrost.
Pojam "oko mudrosti" u budizmu ima dva aspekta: podrška osetljivosti
u vezi sa čulnim organima, pri čijoj analizi moramo uzeti u obzir pred
met gledanja, svest i čulne organe...
- Dopustite - prekinuo sam ga, shvatajući po suštini rečenog, da
nam nude prazne fraze i tešio sam svoje samoljublje samo tim što je
Danac sa moje leve strane zaćutao - no nije li taj crtež reprodukcija lica
čoveka čije su oči naslikane na zidovima vašeg hrama - hrama
Svajambunat. Valerij Lobankov je snimio te oči sa zidova pomenutog
hrama, nakon čega smo obavili oftalmo-matematičku analizu i rekon-
struisali oblik posednika tih očiju. Recite mi, molim vas, čije su to oči?
- To su oči mudrosti - ponovo je počeo da govori lama - koje
Sledeći put biće ozbiljnije --- ^ « AVJ_AVijJ_l i-iTUVm
143
izražavaju ciljeve, čvrstu rešenost i ono što bi oči trebalo da
izraze. Buda je učio da bi trebalo videti kvalitet u svemu, a
spoljašnji oblik toga predstavlja mudrost.
Umalo da nisam upitao: "Šta su to oči mudrosti?" ali sam se na
vreme zaustavio, shvativši da bi za tim sledila bujica reci od kojih
apsolutno ništa ne bismo razumeli.
- To su oči Bude? - uporno sam pitao.
- Buda je imao 32 mere i 60 osobina, od kojih su jednu predstav
ljale njegove oči. Posebni umetnici naslikali su te oči na zidovima
hrama, da bi predstavili njihovu mudrost. Mudrost potiče ne samo od
očiju, već i od srca.... - pompezno je progovorio lama.
- Šta možete da kažete o ovakvom nosu? - upitao sam ja, pokazavši
na crtež hipotetičkog Atlantiđanina.
- Neobičan nos je ispoljavanje neobične snage - odgovorio je lama.
- Šta je to neobična snaga?
- To je snaga duše.
- Koliko znam, snaga duše izlazi iz očiju...
- Takođe i iz nosa.
- Može li snaga duše da ima fizička ispoljavanja, npr. da premešta
premete?
- Može.
- Kakvu ulogu u tome može igrati nos?
- Veliku.
- Šta možete da kažete o "trećem oku" - upitao sam, pokazujući mu
na crtež.
- To je čuperak između obrva - osmehnuvši se reče lama.
Osetio sam da je lama počeo da mi se podsmeva. Danac me je
takođe gledao sa smeškom.
- Čije je znanje Buda doneo na Zemlju? - upitao sam, prikupivši str
pljenje.
- Buda je sloboda. Ako se oslobodiš od osećaja svog tela, upoznaćeš
mir. Važno je osetiti sebe van svog tela...
- Dakle, čija je znanja doneo Buda?
- Sva znanja su bila u Budinom umu.
- Oprostite mi, rimpoče! Poslednja dva pitanja. Prvo glasi - da li Vam
ta
j Atlantiđanin liči na čoveka koji je ušao i stanje samadija?
- Odakle Vi znate za samadi? - upitao je lama i usredsređeno me
Pogledao.
- O tome su mi pričali indijski svamiji. Sa prilično velikom verovat-

noćom mi pretpostavljamo da ovde, na Tibetu, u uslovima stabilne
temperature u pećinama moraju biti očuvana tela ljudi u kameno-
nepokretnom stanju, i to ne samo naše, već i prethodne civilizacije. To
je sveukupni Genofond čovečanstva, čije očuvanje i jeste Vaš najviši
poziv, moj dragi rimpoče.
Rimpoče lama sa učenicima
Ali, sa druge strane, poslednja poruka bila je "SoHm". Zašto je ona

poslednja? To je moguće tumačiti kao upozorenje čovečanstvu: u
slučaju samouništenja i ove, poslednje civilizacije na Zemlji, neće više
biti upotrebljen Genofond čovečanstva, tj. "konzervirani" ljudi neće
izaći iz stanja dugog samadija i neće postati izdanak nove civilizacije.
Zato, dragi rimpoče, ja mislim da je došlo vreme da se čovečanstvu
objasni da naša civilizacija može biti i poslednja na Zemlji. Pogledajte
koliko je oružja nagomilano u svetu. Pogledajte, zar se duhovni razvoj
društva ne svodi sve više na materijalno-domaćinski, gde glavni cilj
života postaje želja da se čovek obogati. Ljudi su spremni na sve radi
novca... Samo se neveliki broj ljudi iz razvijenih zemalja - rekao sam,
pokazavši na lamine učenike - stranaca, koji sede u ovoj sali, interesu-
ju za svoj duhovni razvoj. Ali, oni to rade samo za sebe lično, i ništa
više. A ljudima su potrebne nove činjenice, nova znanja, da bi zaista i
iskreno mogli da veruju u istinitost i moć religioznih učenja.

Zar nije, ruku na srce, moguće reći da u velikoj meri ljudi
religiju shvataju kao lepu bajku...
Nastala je tišina. Lama se prstima lupkao po kolenu.
Danac me je prodornim pogledom gledao pravo u oči.
- Samadi je zaštićen - iznenada
je rekao
lama. - Tamo postoje sile. Svaki
kamen... To
nije samo moj poziv...
Uzgred, koje je Vaše
drugo pitanje?
- Hteo sam da Vas pitam šta Vi znate o
poslednjoj poruci "SoHm"?
- Isto što i Vi - odgovorio je lama.
Pozvao sam lamu na balkon, sa koga se pružao pogled na stupu -ovalnu kulu
sa crtežom ogromnih neobičnih očiju. Upravo te oči smo podvrgli naučnoj
analizi, upravo one su poslužile kao osnov za rekonstrukciju oblika čoveka
neobične spoljašnjosti za koga smo pretpostavili da predstavlja Atlantiđanina.
Zašto su glavni simbol nepal-skih i tibetanskih hramova te oči? Šta one
simbolizuju? Uobičajena definicija da su to oči mudrosti nikako nas nije
zadovoljavala. Možda su drevna znanja takođe imala aspekt sličan našoj
oftalmogeometriji, kako bi se pomoću crteža očiju kodirao oblik njihovih
vlasnika. Možda su nacrtane oči čoveka koji je bio praotac ili pramajka naše
civilizacije. Možda su to oči čoveka iz Genofonda čovečanstva, čiji je zadatak da
bude "spasitelj" čovečanstva ukoliko bi ono samo sebe uništilo. Oči
budućeg
spasitelja...
Možda... Ali lama
nam ništa slično
nije rekao. Tešila
nas je samo
neverovatna
podudarnost da "srednjestatističke
oči" do kojih smo došli proračunom
ima tibetanska rasa, a upravo su ovde,
na Tibetu, na svim hramovima
cne oči.
146
Slikali smo se sa lamom. Danac je takođe stajao pored.
- Vi, svakako, znate zagonetku tih očiju - rekao sam i pokazao na
stupu.
- Pogledaj moj podbradak - nećeš videti moje čelo, pogledaj moje
čelo - nećeš videti podbrarak, pogledaj jedno oko - nećeš videti ono
drugo, pogledaj ono drugo - nećeš videti prvo - progovorio je lama.
- Ali, oko radi kao skener!
Maleni lama je podigao pogled ka meni, prišao mi, i uspravivši s
ramenu.
- Ne sekirajte se - rekao je on, još jednom me potapšao po ramenu
i glasno se zasmejao.
Postalo mi je neprijatno. Danac je nastavio da me posmatra ispod o
- A zašto Vi mene ne tapšete po ramenu i ne smejete se? - upitao je
lama.
- Ovamo dolaze vaši Rusi, ne obraćajući pažnju na ljude koji su

pored mene, glasno pričaju, smeju se, tapšu me po leđima, fotografišu.
Zašto, recite mi, zašto oni - lama je pokazao strance, koji su sedeli na
podu sale - zašto ti Nemci, Danci, Amerikanci, Englezi preda mnom
sede na kolenima, a vaši Rusi... Zar ja ne oličavam drevnu mudrost i
znanje pred kojom se treba pokloniti? Evo on - lama je pokazao na
Danca - već 22 godine živi u Nepalu i uči meditaciju i drevna znanja.
Danac je klimnuo glavom.
- Ja ne mogu da budem odgovoran za te Ruse koji su bili kod Vas -
odgovorio sam.
- Vidim da ste Vi ozbiljan naučnik i da niste kao oni - rekao je lama.
- Ali, kako mogu da poverim drevna znanja Vama, predstavniku jedne
zemlje u kojoj postoje bogati ljudi koji kod nas ne vide ništa drugo do
inostranu egzotiku, koji nemaju ni mrve poštovanja i interesovanja za
naše drevno učenje i koji smatraju da im je ceo svet dostupan ako
imaju mnogo novca. Rusija je bogata zemlja, a Nepal veoma siro
mašna. Ali, ovde u Nepalu i Tibetu, postoje takva znanja kakvih nema
nigde u svetu. Mi cenimo vaše obrazovanje, vašu nauku, ali uvažite i
vi našu religiju. Jedan od vaših Rusa pokušao je da meni lično tutne
sto dolara posle fotografisanja, a dobri ljudi donose darove.
- Ja jedino mogu da Vam se izvinim zbog njih - progovorio sam.
ŠTA SU REKLE LAME
Sledeći put biće ozbiljnije 147
- Šta mi vredi Vaše izvinjenje. Bolje u Vašoj zemlji

razgovarajte s
njima, recite na televiziji. Ako naša drevna znanja dopadnu u ruke
takvih ljudi, ona se mogu pretvoriti u zlo. Ako takvi ljudi nađu nešto,
na primer čoveka u samadiju, oni će ga izložiti, kao životinju u zoolo
škom vrtu, i to će naplaćivati. Kineski komunisti su razorili hramove i
se,pagode
snažnonameTibetu, pobilipo
potapšao lame, izrugivali se drevnom blagu. Na sreću,
postoje sile koje štite samadi. Te sile su moćne, protiv njih nema
oružja. Vaša zemlja ima ogromnu vojnu moć, ali čak se ni nuklearno
oružje ne može suprotstaviti tim silama. Zar niste i vi komunistička
zemlja, koja je zaboravila Boga i svoje vođe uzdigla na stepen bogova!
oka.
- Mi smo bivša komunistička zemlja...
- Svejedno. Ako u vašoj zemlji ima bogatih ljudi, takvih kakvi
dolaze ovamo, onda vam ne treba verovati. Svetom upravlja novac.
Oni će kupiti nauku i religiju u bescenje i ne učinivši ništa pametno,
uništiti je.
- Ali, zar nema takvih ljudi u svakoj zemlji...
- Svakako da ima.
- Dozvolite mi, rimpoče, da vam nešto objasnim. Rusija se danas
nalazi u teškom položaju. Razvoj nauke i obrazovanja je neočekivano
zastao, nakon prelaska na politiku slobodnog tržišta, naučnici svetskog
glasa prešli su u siromašne slojeve društva. Ljudi niskog obrazovanja
koji su jedino u stanju da izračunaju procenat svoje dobiti od kupopro
daje, obogatili su se i počeli da zamišljaju da im je sve na raspolaga
nju. Te bogate, ali slabo obrazovane ljude, u našoj zemlji nazvali su
"novi Rusi". Baš oni su se u današnje vreme razmileli po raznim zem
ljama i baš na osnovu njih se danas prosuđuje o Rusiji. Ali, nisu svi
Rusi "novi Rusi".
- Ali, zar nisu u vašoj zemlji danas na vladajućim položajima upra
vo takvi ljudi? - odvratio je lama.
- Na žalost, to je tačno. Nadam se da to neće dugo potrajati. Politika
je nepredvidljiva stvar.
Danac, našavši se opet pored mene, počeo je opet, ne znam zašto,
da ponovo prevodi moje reci na nepalski, pa me je čak, uhvativši me
Pod ruku, zamolio da ponovim neku englesku reč koja mu je bila
nepoznata.
- Nauka ima internacionalni karakter - nastavljao sam ja, na sve
načine pokazujući Dancu da njegov prevod nije neophodan. - Mi, obra-
zovani Rusi, nismo krivi što naša

zemlje poslednjih godina ima tako
neprijatan imidž zbog "novih
Rusa". Ja, naučnik-hirurg, obišao
sam 40 stranih država, u mnogim
zemljama sam bio više puta. Pitanje
je, zašto putujem u razne zemlje,
držim predavanja, demonstriram
svoje nove operacije? Interesovanje
za inos-transtvo sam davno
zadovoljio. Znatno lakše bi mi bilo
da pretvorim moja medicinska
otkrića u velike pare, prodavši ih
nekoj bogatoj firmi, ili tako što bih
osnovao spostvenu privatnu kliniku,
gde bi svi prihodi od operacija išli u
moj džep. Stvar je u tome, dragi
moj rimpoče, što nauka dolazi od
Boga. Ako je nekom Bog dao
Na balkonu hrama sposobnost da izume bilo šta vredno
pažnje, trebalo bi to smatrati Božjim darom,
koji čoveku daje
ličnu satisfakciju. Ali, potom čovek postaje rob svojih otkrića, zato
što oseća poziv da ih objavi sve širem i širem krugu: isprva u svom
gradu, potom u zemlji, potom u svetu. I verujte, daleko od toga da pri
tom svi naučnici misle o profitu ili o slavi. Najčešće nikakvog profita
nema, a slava se raspline tako što drugi naučnici uzmu tvoje
pronalaske i mo-dernizuju ih, a onaj ko je prvi dao ideju postepeno
pada u zasenak. Na prvi pogled, logičnije bi bilo sačuvati svoju
jedinstvenost, demonstrirajući veličanstvene rezultate operacija,
ali nikom ne pokazujući metod. Ali, retko koji pravi naučnik tako
postupa, zato što postoji duboki zov, koji dopire iz duše, da tvoje
otkriće nije lično tvoje, već da je namenjeno svim ljudima, a ti si
samo rob svojih sposobnosti, instrument svoga otkrića i njegovog
širenja. Zar nije tvoje otkriće došlo iz Univerzalnog informacionog
polja, i istovremeno ga dopunilo. Zato, dragi rimpoče, zemlja tu ne
znači ništa, a još manje njeni ne baš najbolji predstavnici - "novi
Rusi".
- A zašto niste otišli u Ameriku? - upitao je lama. - Amerika skuplja

umove čitavog sveta, uključujući i one iz Vaše zemlje. Ona stvara
uslove za razvoj nauke.
- Ja dobro poznajem Ameriku, tamo sam bio više puta - odgovorio
sam - Takođe su mi predlagali da me kupe. Ali, tu ima dve stvari. Prva
stvar je savest. Veliki ruski režiser Tarkovski režirao je film "Stalker",
čija je glavna poruka da se u posebnoj zoni naglašava najjače osećanje
u čoveku. Pokazalo se daje to osećanje savest. Ljudi su u toj zoni umi
rali, njihova savest je bila ukaljana. U nauci se nikad ne radi individu
alno, čovek uvek ima drugove-saradnike. Ja takođe imam drugove-
saradnike, koji su zajedno sa mnom prešli težak naučni put. Nikada ih
ne napuštam, jer bi me mučila savest.
Druga stvar je to što su u Americi, kako sam primetio, mnogi
naučnici emigranti počeli da se "gase". Ne mogu da tačno kažem zašto,
ali meni izgleda da se tu pokazao rastačući uticaj američkog društva,
koga u celini pokreće trka za dolarima. Nauka ima pre svega duhovne
principe.
- U pravu ste, nauka je pre svega duhovna, po tome je i srodna sa
religijom.
- Upravo zato sam Vam, dragi rimpoče, postavljao mnoga naučna
pitanja, na koja ste vi odgovarali, oprostite mi, naučenim recima iz
propovedi za decu na ulici - rekao sam ja.
- Sledeći put će biti ozbiljnije - rekao je lama i iskreno se nasmejao.
-1 Vi morate mene da razumete.
- Dopustite mi da Vam postavim pitanje filozofskog karaktera,
rimpoče - rekao sam. - Zašto je nauka u vašoj zemlji slabo razvijena,
iako duhovno vodstvo u ovoj oblasti sveta ne izaziva sumnju?
- Mi smo siromašna zemlja. Za nauku su potrebne velike pare.
- A zašto ste siromašna zemlja? Zar ne bi i vašim učenicima -
pokazao sam na strance u sali - bilo prijatnije da žive u bogatoj zemlji,
gde nema sirotinje?
Danac je klimnuo glavom.
- Kod nas ima mnogo siromašnih i natalitet je visok. Ljudi su navikli
n
a veoma skromnu hranu i veoma skromne životne uslove. Oni slabo
shvataju da se može živeti bolje. Nastala je psihologija siromaha.
- Ja mislim - ubacio sam - da nije samo to razlog. Veliku ulogu u
Slr
ornaštvu Vaše zemlje igra religija.
- Religija?
- Religiozna učenja budističke i hinduističke struje, koliko ja znam
- nastavio sam - otvoreno propovedaju prednost duhovnog nad mate
rijalnim. Tome vi učite u školama meditacije i drugim religioznim
školama. Ja nipošto ne dovodim u pitanje važniju ulogu duhovnog u
poređenju sa materijalnim, budući da je, po religijskim učenjima,
materijalni princip bio stvoren od duhovnog principa putem njegovog
postepenog otelotvorenja. Ali, preterano naglašavanje vodeće uloge
duhovnog dovodi vernike dotle da ljudi u vašoj zemlji počinju da se
prema životu na Zemlji odnose kao prema nečemu nebitnom i ne trude
se da ga poboljšaju. Telo je samo divni instrument duše, i nije šteta ras
tati se od njega. Zato, ja mislim, trebalo bi da postoji "zlatna sredina"
prilikom prenošenja religioznih znanja velikim masama ljudi.
- Ali, mi ne možemo da odstupimo od svetih religioznih spisa! -
prigovorio je lama.
- Religiozni spisi, koje su u naš svet doneli proroci, kako meni izgle
da, namenjeni su visokoobrazovanim i visokokulturnim ljudima. Osim
toga, vi znate da je religiozno učenje elastično, i ono se u ovoj ili onoj
meri može preinačavati u skladu sa uslovima života. Na primer, dragi
rimpoče, prihvatite i počnite da propovedate da bi svaki čovek,
naporedo sa duhovnim razvojem, trebalo da vredno radi, obrazuje se
i stvori za sebe i svoju porodicu uslove za život dostojne čoveka.
Rezultati će se pokazati veoma brzo, budući da vi - religiozni posleni
ci - u vašoj zemlji imate ogroman značaj i popularnost.
- Mmm ...da...
- Po vašoj religiji, Buda je imao dva stanja - miroljubivo i gnevno.
Nije moguće sve postići miroljubivim putem, nekad je potrebno biti i
gnevan, da bi se ljudi naterali da bolje rade i učine svoju zemlju
bogatom. Tada će se pojaviti i uslovi za razvoj nauke. Uloga nauke
veoma je velika. Šta je religija? Religija je znanje prethodnih civi
lizacija, koje su oni stekli kao rezultat naučnih istraživanja. Zato je
razvoj nauke i dopunjavanje, pomoću nje, Univerzalnog informa-
cionog polja sveti zadatak. Upravo nauka može da razvije, ispravi i
dopuni religiju. Ne smeju se u naše vreme znanja dobijena iz
Univerzalnog informacionog polja koristiti kao dogma, trebalo bi ih
dopuniti i ispraviti u skladu sa okolnostima.
- Svakako da ste u pravu - promrmljao je lama.
- Ne srne se u naše vreme u tom stepenu potcenjivati uloga nauke,

jer će to omesti razvoj nauke, čiju svetost ne možemo da poreknemo -
produžio sam ja. - Uzmite, na primer, samadi. U njemu, kako je poz
nato, duh napušta telo, ali čuva vezu sa njim. Telo se zahvaljujući
smanjenju obima razmena materija do nule može u konzerviranom
stanju očuvati milionima godina. Pitanje je, čemu čuvati telo, ako duh
ima prevashodni značaj? Odgovor je jednostavan - telo je načinjeno
tokom dugotrajne evolucije i nema nikakvog smisla da se ono ignoriše,
lakše ga je sačuvati, nego ga stvarati iznova.
- Ali, ljudi danas sve više žele da ovladaju upravo duhovnim - rekao
je lama.
- Pogledajte svoje učenike. Mnogi od njih izgledaju kao da nisu od
ovog sveta. To odricanje od ljudskog života teško da može da deluje na
društvo u smislu podizanja njegovog duhovnog nivoa. U najboljem
slučaju oni su sposobni samo za ličnu duhovnu satisfakciju.
Danac mi je povukao za lakat i nešto me pitao, iz nekog razloga na
nepalskom.
- Govorite engleski.
- Mi - rekao je lama - posebno naglašavamo duhovni razvoj,

nasuprot ostalom svetu, gde je materijalno hipertrofirano.
- Svakako da ste u tome u pravu. U svetu mora da postoji
ravnoteža. Kao potvrdu vašim recima navešću jedan primer. Da li
znate posvećenicu Helenu Blavacku?
- Da, imam njene knjige.
- Iz dela Blavacke može se shvatiti da su piramide u svetu
sagrađene u mnogostruke svrhe, a jedna od njih je da se u njima
čuvaju tela ljudi u stanju samadija. I tako, telo egipatskog faraona
izneto je iz Keopsove piramide i preneto u Britanski muzej. Ko zna,
možda je taj egipatski faraon bio živ, a sve priče o egipatskoj tajni
mumificiranja tela su naprosto bajka. Možda je egipatski faraon bio u
stanju dubokog samadija. A danas je njegovo telo izloženo, i to, na
ravno, ne na temperaturi koja je neophodna za samadi. Zato će se duša
teško vratiti u faraonove telo. Odgovorite mi, rimpoče, zašto neobične
s
ile nisu zaštitile faraona?
- Ja mislim da ih u piramidama nema.
- Zašto?
152
- Ne znam.
-
D
a se vratimo ulozi religije u
društvu, - rekao sam ja - hajde da
proanaliziramo razne oblike religije
na Zemlji. Meni izgleda da je naj
pogodnija varijanta religije katolička
religija. U njoj očigledno postoji i
stroga disciplina i sloboda čoveka.
Zato se pokazalo da su katoličke
zemlje najrazvijenije na svetu.
Uporedimo katoličku religiju sa
islamom. Askeza i ograničenja musli
manske religije ima na pretek, a slo
bode očigledno nema. Rezultat je
poznat: muslimanske zemlje po razvoju zaostaju za katoličkim.
Uporedite katoličku religiju sa pravoslavnom. Slobode u pravoslavnoj
religiji su veće, a rezultat je sledeći: sve pravoslavne zemlje zaostaju za
katoličkim. Uporedite sa budističkom i hinduističkom religijom Indije,
Nepala, Butana i drugih susednih zemalja: čovek je pre svega usmeren
na duhovni razvoj i često prenebregava materijalni aspekt života. Re-
zultat je poznat: iako duhovno visokorazvijene, te zemlje imaju neza-
vidan ekonomski položaj. Posebno se ističe japanska varijanta budizma,
u kojoj duhovni razvoj ide naporedo sa strogom disciplinom u ma-
terijalnom životu. Rezultat je poznat: napredak Japana je neosporan.
- Da, Vi ste sasvim u pravu.
- Svi mi znamo da je Bog jedan - nastavio sam ja. - Zašto onda ne
preinačite svoju religiju, korigujete je, uzimajući u obzir bilo koji
istorijski aspekt delovanja raznih religija na društvo. Na Zemlji je bilo
mnogo proroka koji su načinili mnogo varijanti religije. Život je već
pokazao ko je od tih proroka bio u većoj meri u pravu. Mislim da je
došlo vreme za zajedništvo među predstavnicima raznih religija, da bi
se pokušalo da se stvori jedno religiozno učenje, zasnovano na tome
da je Bog jedan. To je istorijski pravično. Setite se mnoštva verskih
ratova, koji se vode do dana današnjeg (Jugoslavija, Izrael i dr.)
- Razgovor je zaista bio interesantan. Hvala Vam - rekao je lama.
- Dragi lama, kada biste nas mogli primiti da ozbiljno naučno raz
govaramo? Juče se Valerij Lobankov susreo sa tengo-lamom, na žalost,
Sledeći put biće ozbiljnije ŠTA SU REKLE LAME 153
bez rezultata: tengo-lama se ponašao kao i Vi u početku. Zar mi
naučnici...
- Obećavam, sledeći put biće ozbiljnije - rekao je lama. - Samo se
strpite! Bolje Vam je da se sretnete sa samim bonpo-lamom. Religija
bonpo je najstarija na svetu, a bonpo-lama zna mnogo više od mene.
To je veliki čovek. On je emigrirao u Nepal s Tibeta, gde su ga progo
nili kineski komunisti. On sada nema svoj veliki hram, ali ima ogrom
no znanje. Bonpo-lama je stariji čovek. Sutra ću mu telefonirati i
ispričati mu o Vama. Obećavam Vam: primiče Vas i biće otvoren prema
Vama. Dođite kod mene sutra oko sedam uveče.
- Hvala Vam.
Lama je bacio pogled na svoje učenike, koji su sedeli u sali na
kolenima, i obišavši ih, ispratio nas.
Osvrnuo sam se. Danac je i dalje natmureno gledao za nama.
Glava 5
Lama je održao obećanje: zaista je telefonirao bonpo-lami i

dogovorio se oko naše posete. Na kraju razgovora, rimpoče-lama
nam je dao pismo preporuke, rekavši da je bonpo-lama spreman da
ozbiljno razgovara sa nama.
Bonpo-lama je živeo u malom gradu na zapadu Nepala. Do
tog grada se moglo doći automobilom ili avionom. U početku
zamalo da iznajmimo automobil, ali je Seskand uspeo da nas
upozori da su pute-vi u Nepalu veoma loši i da bi putovanje
automobilom moglo potrajati gotovo nedelju dana. Razlog za to su
stalni odroni na putevima, koje je veoma teško raščistiti.
Putnički avion za taj grad leteo je jednom nedeljno. Da bismo
uštedeli vreme, bili smo prisiljeni da iznajmimo mali avion. Sve
vreme leta aviončić je skakutao kao iver na talasima, a pred
sletanje smo uleteli u olujni oblak koga u klancu, očigledno, nije
bilo moguće zaobići. Nakon što smo kako-tako sleteli i izašli iz
aviona, bleda lica nepalskih pilota posvedočila su nam o izbegnutoj
opasnosti. Sergej Selivestrov, bivši vojni pilot, objasnio nam je da je
vreme u planinama nepredvidljivo i da smo imali sreće što je trup
aviona izdržao snažnu turbulenciju, a grad nije oštetio motor. On je
takođe rekao da su ruski avioni čvršći, mada su manje ekonomični.
Iz gostionice smo telefonirali bonpo-lami. On je zakazao
sastanak za sutradan ujutru.
Ujutru, na kraju grada, po tvrdim zemljanim stepenicama smo
se popeli na visoku padinu, gde se na maloj zaravni smestio
neveliki hram, na kome su takođe bile nacrtane neobične oči.
Monasi u tradicionalnim tamnocrvenim odeždama dopratili su nas
do bonpo-lame.
Bonpo-lama je izgledao kao sedamdesetogodišnjak i takođe je
bio odeven u tamnocrvenu odeću. Progovorio je na sasvim
dobrom engleskom sa tipičnim istočnim akcentom. Pažnju su
privlačile njegove tople dobre oči i mirni tihi glas. Predstavili smo
se.
U tom trenutku na zapadnim vratima hrama pojavile su se tri
osobe evropske spoljašnjosti: dve žene ijedan muškarac.
Otkrovenja bonpo-lame 155
- To su moji prijatelji, naučnici - rekao
je lama.
- Vi ste lamini učenici ili naučnici?
- Mi smo svi naučnici, istoričari, speci
jalisti za religije Istoka. Živimo ovde već
više od mesec dana i proučavamo nas
tanak najdrevnije religije na svetu -
bonpo. Gospodin bonpo-lama zna veoma
mnogo, mnoge stvari zna napamet. Na
žalost, sve njegove knjige ostale su na
Tibetu, odakle je bio prinuđen da emigri
ra. Gospodin bonpo-lama je jedan od
malo preostalih živih predstavnika najs tarije religije na
svetu. Bojimo se da bi
istorija te religije mogla zauvek nestati - rekao je muškarac.
- Vi ste, kako mi se čini, iz SAD? - upitao sam, obrativši pažnju na
tipični američki izgovor.
- Da. Mi smo predstavnici univerzitetske nauke.
- A mi smo predstavnici oftalmologije, nauke o očnim bolestima...
- Očnim bolestima? Nama su rekli da ste vi međunarodna naučna
ekspedicija koja traži izvore porekla čovečanstva! - uzviknuo je
Amerikanac.
- Eto, tako je ispalo, da nas je proučavanje očiju predstavnika raznih
rasa na svetu dovelo do neophodnosti da ta istraživanja nastavimo iz
istorijskog aspekta - odgovorio sam.
- Vi ste, kako su mi rekli, iz Rusije?
-Da.
- O! Za Ruse je tipično nalaženje takvih neobičnih naučnih paralela.
U Rusiji je nauka sjajna.
- Jedna od takvih paralela je i to što su na zidovima hrama u kome
se trenutno nalazimo naslikane neobične oči - rekao sam.
- Veoma zanimljivo. A vi ste, kako mi izgleda po vašem američkom
izgovoru, dugo radili u Americi?- - upitao me je Amerikanac.
- Morao sam da mnogo komuniciram sa Amerikancima.
- Da li nam dopuštate da prisustvujemo vašem razgovoru sa bonpo-
lamom? - upitao me je Amerikanac.
Bilo mi je sasvim jasno da u hramu nisam ja domaćin, da i
Amerikanci ostavljaju utisak ozbiljnih naučnika.
- Izvolite, ako bonpo-lama nema ništa protiv - odgovorio sam.

- Ne, nemam ništa protiv. Molim vas, sedite, - rekao je bonpo-
lama
i sve pozvao za veliki sto.
- Dragi bonpo-lama, dozvolite mi da ponekad za neki od vaših
izraza pitam mog američkog kolegu, zato što mi je američka varijanta
engleskog poznatija od istočne. Mom američkom kolegi, pošto mu je
engleski maternji jezik, nadam se, neće biti teško da razume istočni
dijalekt engleskog - zamolio sam ja.
- Da, da, naravno - odgovorila su obojica.
Imajući na umu iskustvo iz prethodnih razgovora sa religioznim li-
derima Istoka, ovog puta smo resili da na početku postavimo niz pita-
nja i tek potom izložimo suštinu naše hipoteze.
- Gospodine bonpo-lama - počeo sam - koliko nam je poznato, Vi ste
emigrirali u Nepal sa Tibeta. Kažite nam, ima li razlike mađu nepal-
skim i tibetanskim lamama?
- Razlike nema - odgovorio je bonpo-lama. - Postoje samo oznake
hijerarhije: Dalaj-lama (vrhovni lama), Pančen-lama, Rimpoče-lama i
monasi. Na Tibetu, u mojoj domovini, bio sam Pančen-lama.
- Prefiks "bonpo" označava pripadnost određenom obliku bu
dističke religije?
-Da.
- A koji su najstariji oblici budističke religije?
- Ima četiri najstarija oblika budističke religije: bonpo, gilupe,
ningmapa i mantra.
Religija bonpo je uglavnom rasprostranjena na zapadu Tibeta i ona
analizira kako pozitivnu, tako i negativnu psihičku energiju. Taj oblik
religije ima najveći broj tajni.
Religija gilupe je raširena u centralnom delu Tibeta, i analizira pre-
vashodno pozitivnu psihičku energiju. Iz te religije je potekao današnji
Dalaj-lama.
Religija ningmapa, koja je raširena na istoku Tibeta, veoma je strog
oblik religije i ima najviše zabrana. Jedna od varijanti religije indijskih
Sika - Gurunana*, koja je oličenje nepomirljivosti, ima duhovne
korene u tibetanskoj religiji Ningmapa.
* "Curu Nanak" je ime indijskog duhovnog Učitelja koji je sintetisao hinduizam i

islam u specifičnu religiju sika. - prim. prev.
Razgovor sa bonpo-lamom
Religija mantra mestimično se nalazi na Tibetu i nema velikog uti-

caja na druge oblike religije.
- Ispričajte nam detaljnije o religiji bonpo - zamolio sam.
- Kao što sam već rekao, religija bonpo je najstarija religija na
svetu
- počeo je da priča bonpo-lama. - Bonpo-Buda je došao ne Zemlju pre
18013 godina, dok je poslednji Buda došao pre 2044 godine. Religija
bonpo veruje u točak "smrt-život-smrt-život", to jest, da svaka duša u
sebi sadrži mnoštvo života. Glavni cilj religije bonpo je razvoj "trećeg
oka" kod ljudi naše civilizacije.
- Zašto je to tako važno?
- Kod ljudi naše civilizacije "treće oko" se postepeno izgubilo i osta
lo je samo kao rudiment (epifiza). Naša civilizacija se postepeno razvi
la u materijalističkom pravcu. Pogledajte, čovečanstvo je ovladalo
mnogim oblicima fizičke energije: toplotnom, nuklearnom,
električnom i drugim, uspelo da osvoji kosmos, stvori efikasne metode
lečenja ljudskog tela i tako dalje. Ali, što se tiče psihičke energije i
proučavanja duhovnog, savremeno društvo nije dospelo dalje od
književnih dela, koja analiziraju različito ponašanje ljudi u različitim
duševnim stanjima. Savremena nauka smatra religiju nečim odvoje
nim od realnog života i ne uzima u obzir religiozne metode delovanja
158
na ljude i društvo, iako se u tome krije veliki potencijal, koji o
mnoge tajne hernije i fizike, a takode i da se ljudska psihička energija u
neophodno razvijenije "treće oko".
- Ja Vas shvatam u tom smislu - rekao sam - da je pomoću "trećeg
oka", kao organa podešavanja na frekvencije različitog karaktera,
moguće iskoristiti psihičku energiju čoveka za delovanje na mnoge
prirodne pojave, uključujući i fizičke i hemijske procese. U današnje
vreme se ljudska psihička energija krajnje nedovoljno koristi i ne retko
ima centrifugalni karakter, troši se ne samo u neku svrhu, već se i traci,
stvarajući negativnu auru, koja negativno deluje na ljude. Mislim da
psihička energija ima ogromnu moć, pogotovo kad dolazi od velike
mase ljudi. Na primer, ako se u društvu sakuplja negativni potencijal,
ljudima postaje teško da misle o dobroti i dobru, a naslađivanje svime
što je negativno počinje da se samo po sebi podrazumeva. To, kao po
pravilu, dovodi do nazatka društva. Ako se u društvu skuplja pozitivni
psihički potencijal, to nesumnjivo dovodi do napretka.
- Savršeno ste u pravu - rekao je bonpo-lama - psihička energija ima
ogromnu moć. Na žalost, kod ljudi ona u praksi često ima centrifugal
ni karakter, tj. može da se širi u obliku razaranja, dovodeći do ratova i
kataklizmi, kojima obiluje ćela naša istorija. Neophodno je psihičku
energiju ljudi usmeravati centripetalno, usmeravati je radi napretka.
Upravo je pomoću "trećeg oka" moguće upravljati psihičkom energi
jom i regulisati je. Važno je jedino da se psihička energija usmeri u po
zitivnom pravcu, u pravcu dobrih misli.
- Kako vi stimulišete razvoj "trećeg oka"?
- Tako što ljude učimo meditaciji, pomoću koje je moguće steći
sposobnost "čistog gledanja", kad čovek oseća unutrašnju slobodu. Mi
razlikujemo nekoliko stadijuma razvoja "trećeg oka", a u najvišem od
njih je moguće ući u stanje samadija. Naravno, crtež "trećeg oka" na
čelu je simboličan, zapravo se ono nalazi duboko u lobanji, u obliku
epifize.
- Kakvi su uspesi u razvitku "trećeg oka" u vašoj religiji?
- Na žalost, oni su dosta skromni. Za to nismo krivi samo mi, reli
giozni poslenici, pošto očigledno ne ulažemo dovoljno napora, već i
činjenica što se u današnje vreme čovečanstvo, koje se ciklično razvi-
Otkrovenja bonpo-lame ŠTA SU REKLE LAME
159
omogućuje
ja, nalazi da se otkrijuvrhunca
u periodu novi oblici energije, odgonetnu
materijalnog razvitka pri umanjenoj
usmerava u neophodnom pravcu.
ulozi duhovnog. Ali, svejedno smo A za sve to jeda
dužni ljudima
stalno nastojimo da
razvijemo "treće oko" i duhovni element povezan sa njim, jer će se u
protivnom nazadak duhovne strane života produžiti.
- Hoćete da kažete daje savremenom čoveku nemoguće da u tolikoj
meri razvije "treće oko" da bi to bilo dovoljno da se uđe u
duboki
samadi? - upitao sam.
- U današnje vreme - ne. Nazadak "trećeg oka" odvijao se kroz
istoriju. Samo pojedini jogi mogu da uđu u samadi na nekoliko godi
na, ali ne više. Ali, nije isključeno da će to uskoro postati moguće -
odgovorio je bonpo-lama.
- Rekli ste da će u budućnosti dugi samadi možda postati stvarnost?
-Da.
- A zašto baš u vašem regionu religija toliko izrazito naginje
duhovnom, da to čak ide i na štetu materijalnog?
- O! To je veoma važno. Narod zemalja našeg regiona na neki način
je spasitelj čovečanstva uopšte. Stvar je u tome što u Evropi, Americi,
pa čak i u Africi postoji izuzetno snažno izražena tendencija da se
preuveličava uloga materijalnog, a umanjuje uloga duhovnog. Najveći
broj evropskih naučnika, na primer, ne razume pojmove "psihička
energija", "duh", "duša" i slično. Zato je, radi postizanja ravnoteže
duhovnog i materijalnog na Zemlji za dobro čitavog čovečanstva,
narod istočnih zemalja, a pogotovo zemalja Tibeta i Himalaja,
prinuđen da prenaglašava ulogu duhovnog, umanjujući ulogu materi
jalnog. Zato su naše zemlje materijalno veoma siromašne, zato su
duhovno više od drugih zemalja. Ravnoteže mora biti u svemu:
između dobra i zla, duhovnog i materijalnog...
- Uvaženi bonpo-lama! Vi ste narode zemalja Himalaja i Tibeta naz
vali spasiteljem čovečanstva na Zemlji. Sa jedne strane, to je moguće
shvatiti tako da su narodi Istoka, tako reći, taoci materijalističkih ten
dencija Zapada, prinuđeni da žive u bedi, radi osnaženja uloge
duhovnog na Zemlji, radi postizanja ravnoteže. Sa druge strane, to je
moguće shvatiti i tako, da se isključivo na visokom duhovnom nivou
možemo nadati ulasku u stanje dugog samadija sa ciljem obnavljanja
Genofonda čovečanstva, bez čijeg postojanja bi se garancije za
opstanak čovečanstva na Zemlji očigledno smanjile.
Bonpo-lama me je usredsređeno pogledao i rekao:
- Vi ste, naravno, u pravu. Važnost samadija za čovečanstvo je

ogromna. Radi toga je moguće da se čovek žrtvuje.
- Osim toga, uvaženi bonpo-lama, Vi ste rekli da bi uloga duhovnos
ti u budućnosti trebalo da poraste kod svih nacija na svetu. Znači li to
da će sa razvojem tehnologija povezanih sa psihičkom energijom,
Istočne zemlje isprednjačiti?
- Svakako. Vidite, mi uporno nastojimo da ne izgubimo drevne
načine delovanja na duhovne elemente čovečanstva. Mislim da će
upornost dovesti do budućeg uspeha. Pomoću usmerene psihičke
energije postaće moguće delovanje na gravitaciju, što će dovesti do
prevrata u građevinarstvu. Pomoću energije slične psihičkoj postaće
moguće ustanoviti nove principe vazduhoplovstva. Pojaviće se novi
načini izlečenja, povezani sa delovanjem na biopolje ljudskog tela i
pomoću njega na biohemijske procese itd.
- Ruski naučnik doktor Czjan razradio je aparat "biotron" koji
omogućava da se pojača biopolje biljaka i životinja u razvoju i pomoću
njega je počeo da leci bolesnike. Rezultati lečenja su se pokazali
sasvim perspektivnim. Nije li takav pristup lečenju medicina
budućnosti, kojoj vi težite? - pitao sam.
- Medicina, povezana sa delovanjem na čoveka kroz njegovu dušu
će biti medicina budućnosti, ali takva je bila i medicina drevnih vre
mena - odgovorio je bonpo-lama. U svetim knjigama bonpo religije,
Lamini učenici - duhovna budućnost Himalaja

koje su, na žalost, ostale na Tibetu, moguće je naći mnogo

svedočanstava o čudesnim metodima lečenja u dalekoj prošlosti. Ne bi
trebalo da napustimo drevne metode za razvoj duhovnog u čoveku,
koje čak i danas, u periodu procvata ekstremno materijalnog, mogu da
budu od velike koristi.
- Potpuno Vas razumem, uvaženi bonpo-lama - složio sam se. - Vi,
mislim na religiju Istoka, imate visoku i plemenitu ulogu podrške i
razvoja duhovnog usmerenja u životu čovečanstva. Da nije napora
Istoka, konzervativne tendencije Zapadnih naučnika koji slabo
razumeju intuitivno-logički put u nauci i sebe smatraju maltene bogo
vima na Zemlji, dovele bi do degradacije svega duhovnog na našoj
planeti, nanevši nepopravljivu štetu razvoju nauke. Nesumnjivo,
tehnologije povezane sa psihičkom i biološkom energijom čeka svetla
budućnost, i ja sam ubeđen da će Istočne zemlje u tom smislu uskoro
isprednjačiti.
- Kod nas, u Sjedinjenim Državama - rekao je Amerikanac - svako
istraživanje u proučavanju duhovnosti podleže ogromnoj kritici. Zato
se malo naučnika bavi time. Mi spadamo u tu manjinu.
- Pri razvoju duhovnosti čovečanstva - nastavio sam ja - možda
dođe do uključenja u Univerzalno informaciono polje, kome danas
imaju pristup samo retki Posvećenici. Možda princip "SoHm" bude pre
vladan. Tada će i naša civilizacija moći da dobija znanja iz
Univerzalnog informacionog polja. Inače, šta se zna o principu
"SoHm" u bonpo religiji?
- U religiji bonpo postoje svedočanstva o principu "SoHm", ali ta
svedočanstva su najdetaljnija u hinduističkoj religiji - odgovorio je
Bonpo-lama. - A što se tiče naglaska na ulozi duhovnog u ljudskom
životu, to je evoluciono opravdano, zato što je, prema bonpo religiji,
čovek na Zemlji nastao putem inkarnacije duha, a materija je sekun
darna.
To nalazimo u knjizi E. P. Blavacke ("Tajna doktrina", 2937., tom 2,

str. 143): "... u početku je čovek evoluirao kao svetlosni bestelesni
oblik, na kome je bio izgrađen telesni oblik..."
- Gospodine bonpo-lama! Postoje li u zapisima bonpo religije

Podaci o prethodnim civilizacijama na Zemlji? - upitao sam ja.
162
- U bonpo religiji ima veoma mnogo podataka o prethodnim
civilizacijama na Zemlji - odgovorio je bonpo-lama. - Postoje čitavi
tomovi koji potiču iz duboke prošlosti, koji opisuju život prethodnih
civilizacija. Takođe je detaljno opisan nastanak naše civilizacije na
Tibetu.Prema tim knjigama, poslednja od prethodnih civilizacija,
koju na Zapadu nazivaju civilizacijom Atlantiđana, bila je znatno
razvijenija od naše i posedovala je zapanjujuće tehnologije, zasnovane
na vladanju psihičkom energijom. Detalja se, na žalost, ne sećam.
- Izvinite, da li imate te knjige?
- Ne. One su ostale na Tibetu. Bojim se da su uništene - žalosno je
odgovorio bonpo-lama.
- To je ogroman gubitak - dodao je Amerikanac.
- Svejedno nam recite, od koga su nastali ljudi naše civilizacije? -
upitao sam ja.
- Od ljudi prethodne civilizacije - Atlantiđana. Toga se tačno sećam
iz bonpo knjiga - odgovorio je bonpo-lama.
- Kad čitamo opis Budine spoljašnjosti u religioznim knjigama
Istoka, mogu se naći mnoge crte koje nisu karakteristične za savre-
menog čoveka. Nije li Buda bio čovek prethodne civilizacije, koji je
izašao iz stanja samadija? - upitao sam ja.
- Buda, koji se pojavio na Zemlji pre 2044 godine, zaista nije
izgledao kao običan čovek. U svim religioznim knjigama je zapisano da
je on imao 32 odlike, tj. 32 crte koje ga razlikuju od savremenog
čoveka. Pri tome je poznato da svaka od tih distinktivnih Budinih crta
nije došla od njegove majke, već od njegove duhovne prakse - odgo
vorio je bonpo-lama.
- To je opšte mišljenje na Istoku.
- Ja shvatam da se na Istoku pod takvim mišljenjima kriju velike
tajne istine. Jedna od takvih je, naravno, i samadi, kao faktor opstan
ka čovečanstva na Zemlji. Sačuvani u pećinama na hiljade i milione
godina, najbolji pojedinci drevnih rasa u stanju su da se ponovo pojave
i začnu čovečanstvo na Zemlji. Osim toga, ljudi u samadiju mogu da
ožive i deluju kao proroci da bi ispravili put razvitka postojeće civi
lizacije u pravcu napretka. Zato se može pretpostaviti da je Buda, koji
je imao neobičnu spoljašnjost, koja se, uzgred, u mnogome slaže sa
našim predstavama o spoljašnjosti Atlantiđana, možda bio jedan od
-"^™ч—
Otkrovenja bonpo-lame ŠTA SU REKLE LAME 163

nožnih Atlantiđana koji su izašli iz samadija radi proročkog
delovanja u toj oblasti sveta. Znanja prethodnih civilizacija o
delovanju na psihičku energiju pomogla su mu da vrši uticaj na ljude.
Do takvog zaključka moguće je doći logički, a logika zasnovana na
intuiciji, kako učite ovde, na Istoku, uvek je ispravna - rekao sam ja.
- Vaša logika je ispravna - promislivši neko vreme, odgovorio je
bonpo-lama. - Bonpo religija opisuje mnoge momente koji se slažu sa
Vašom logikom. Religija bonpo počela je od prvog Bude koji se pojavio
na Zemlji, koji je takođe imao neobičnu spoljašnjost u poređenju sa
savremenim čovekom.
- Ispričajte nam podrobnije o prvom Budi.
- Prvog Budu, tj. Bonpo-Budu, zvali su Tonpa Scenrab. On se
pojavio na Zemlji pre 18013 godina. Pojavio se u oblasti Tibeta u
zemlji Šambali. Na Zemlji je poživeo 82 godine i za sobom ostavio
Veliko učenje, kojim su se služile sve naredne Bude (proroci). Ne
sećam se detaljnog opisa njegove spoljašnjosti, jedino znam da nije
izgledao kao običan čovek. Učenje Bonpo-Bude potrajaće 30.000 god
ina, to jest, ostalo je još 12.000 godina, ako imamo u vidu daje 18.000
već prošlo.
- Zašto će učenje Bonpo-Bude potrajati baš 30.000 godina?
- Zato što je taj period odredio Viši Um kao ciklus delovanja Višeg
učenja određenog pravca na ljude. Kroz 30.000 godina snaga tog
učenja opada. Naša civilizacija ponikla je veoma davno i svakih 30.000
godina se Veliko učenje obnavlja. Osim toga, ne ide svaka civilizacija
na Zemlji putem napretka, već ponekad doživljava i nazadak do pot
punog podivljanja. Zato se u pomenutom periodu - 30.000 godina -
pojavljuje mnoštvo proroka, da bi obnovili Veliko učenje i naučili ljude
da ispravno žive - odgovorio je bonpo-lama.
Ista svedočanstva nalazimo i kod E. P Blavacke ("Tajna doktrina",

1937., tom 2, str 544): "... naša Peta korenska rasa postoji već oko
1.000.000 godina... svaka od četiri prethodne pod-rase živela je
210.000 godina... svaka srodna rasa u prošeku postoji oko 30.000
godina i zato evropska srodna rasa ima pred sobom priličan broj
milenijuma..."
- A šta će biti kad prođe 30.000 godina?

164
- Kad prođe 30.000 godina, nastaće tamni period, kad učenje
Bude neće delovati. Ali, nakon toga nastaće novi
tridesethiljadugodišnji ciklus sa novim učenjem.
- Koliko proroka se pojavilo na Zemlji tokom prethodnog dela ovog
tridesethiljadugodišnjeg ciklusa?
- Iz drevne religije bonpo je poznato da će na Zemlji ponići 1002
proroka.
- Koji po redu je bio Buda, koji se pojavio
na Zemlji pre 2044 godine? - upitao sam ja.
- Na mogu tačno da kažem. Ali, poznato
je da je on bio učenik
30 000 godina Bonpo-Bude. Naredni
Buda, koga će zvati
Maitreja, takođe će biti
učenik Bonpo-Bude.
- Znam za Maitreju. Rerih čak ima i sliku
o tome. Ali, kako je moguće to što kažete?
Niste li rekli da se Bonpo-Buda pojavio na
Zemlji pre 18.013 godina, i živeo 82 godine.
Od njegove smrti do pojave poslednjeg Bude prošlo je oko 16.000 godin
Kako je Bonpo-Buda mogao da bude njegov učitelj? - zaprepastio sam se
- Mogu da Vam kažem - s naporom je počeo da govori Bonpo-lama
- da su i ostali proroci, Isus Hristos, Mojsije, Muhamed i drugi - bili
učenici Bonpo-Bude. Tačno je poznato da su svi oni pre početka svog
prorokovanja prošli obuku na Tibetu.
- Kod koga su mogli da uče?
- Svi su oni učili u zemlji Šambali koju je stvorio Bonpo-Buda.
Prema bonpo religiji, zemlja Šambala se drugačije zove - Olmo-Lung-
Ring. Učenje velikog Bonpo-Bude se i prenosi pomoću zemlje Sambale.
- Kako su proroci učili?
- Telesna smrt Bonpo-Bude nije važna. Duh je, kao što znate, bes
mrtan. Tako je besmrtan i duh velikog Bonpo-Bude čije će učenje tra
jati 30.000 godina. Zato su u duhovnom smislu svi proroci, koji su
boravili u zemlji Šambali,, učenici besmrtnog Bonpo-Bude.
- Legende o zemlji Šambali široko su poznate u evropskim zemlja
ma - progovorio sam ja. - Iz toga što ste rekli, moguće je izvesti mnoge
logičke zaključke, na primer, da se obučavanje vrši u stanju samadija,
kad se duh oslobađa tela i u stanju je da slobodno kontaktira sa drugim
165
STA SU REKLE LAME
duhovima, a nakon obuke (u zemlji Šambali) i postizanja prave
mudrosti, koja se kod vas naziva "pradžna", vraća u telo da bi učio
ljude da idu putem napretka. Ali, sad ne bih hteo da detaljno razma-
tramo pitanje Sambale, već bih Vas zamolio za dopuštenje da se tome
vratimo nešto kasnije.
- Da, svakako.
- Iz vaše priče o prorocima - nastavio sam ja - počeo je da mi se jav
lja utisak da se njihovo periodičko pojavljivanje na Zemlji može objas
niti neophodnošću da se spreči nazadak u razvitku čovečanstva i podi-
vljanje ljudi. Proroci su imali različitu spoljašnjost; na primer, ako je
Buda imao spoljašnjost neobičnu za savremenog čoveka, Isus Hristos
je izgledao kao običan čovek. U tom pogledu, moguće je pretpostaviti
daje Buda bio Atlantiđanin, koji je izašao iz samadija, a Isus Hristos je
drevni čovek naše civilizacije koji je izašao iz samadija. Obojica su bili
visokoduhovni, bez čega je, kao što je poznato, nemoguće ući u stanje
samadija, a takođe su imali i ogromna znanja, koja su prorocima
neophodna. Razumljivo je da su razni proroci izgradili razne oblike
religije. Ali, zar se svi oni nisu obučavali na jednom mestu, u zemlji
Šambali, i svi su učenici Bonpo-Bude. Zašto se javilo mnogo oblika
religija? To nije uvek korisno, imajući u vidu da je istorija čovečanstva
ina.
Prepuna verskih ratova.
ja.
166
- Svaki od proroka ne samo da je bio revnostan učenik Bonpo-
Bude,
već je bio i individua, koja deluje u skladu sa svojim stavovima i u za
visnosti od uslova života ljudi među kojima se pojavio - odgovorio
je
bonpo-lama
- Mislim da bi bilo korisno stvoriti jednu religiju za čitavo
čovečanstvo, zar nije Bog jedan - rekao sam ja. - Shvatam da je to
izuzetno teško, ali bi religija na naučnoj osnovi na ovoj sasvremenoj
etapi mogla da snažnije deluje na ljude. Čak i u SAD, gde religija nije
na poslednjem mestu u životu društva - pogledao sam Amerikance - u
stvarnosti, na mestu Boga stoji dolar. Prirodno, tržišna ekonomija je
progresivna pojava, tera ljude da rade, ali kada se za postizanje mate
rijalnog blagostanja koriste sva sredstva i zaboravljaju pojmovi časti,
savesti i morala, društvo gubi mnogo više. Društvo koje izgubi
duhovnost neminovno će propasti. Ali, da li je moguće u savremenom
tehnokratskom društvu doći do zaista iskrene vere u postojanje duše i
Boga? Savremeno obrazovani čovek teško da će poverovati u bajku.
Zato, meni izgleda da je došlo vreme da se religija osmisli iz pozicije
savremenih naučnih dostignuća, bez obzira na to što je nivo
savremene nauke samo kap u okeanu znanja Višeg Uma. Ta ista religi
ja pokazuje put takvog istraživanja - logičko-intuitivni pristup, koji
zasad još uvek teško prihvataju naučnici-eksperimentatori, ali već ima
svoje mesto u savremenoj nauci (Ajnštajnova teorija relativnosti, teori
ja fizičkog vakuuma Šipova i dr.). Takvo osmišljavanje religije moglo bi
dopuniti i pojačati poverenje u razne religiozne pravce, a takođe
dovesti i do stvaranja jedinstvene religije. Tada će korišćenje bilo kog
religioznog pravca za utilitarne ciljeve održanja vlasti ili za verske
ratove postati nemoguće.
- Apsolutno ste u pravu - uzviknuo je Amerikanac i lupio šakom po
stolu. - Mi, naučnici-istoričari, došli smo do sličnih zaključaka i
osećamo strepnju za budući razvoj čovečanstva. Ali, veoma je teško
dokazati ljudima da smo u pravu, veoma teško! Ako bilo šta objavimo
u velikom tiražu, već se pojavljuje komentar nekog od uglednih
naučnika koji nas optužuje da se religiozne tvrdnje teško mogu
dokazati. Konzervativizam se krupnim koracima širi Amerikom i već je
doveo do znatnog opadanja broja hrabrih i principijelno novih
istraživanja. Novac koji se ulaže u nauku se ne vraća. A još se američka
nauka održava na račun umova iz celog sveta. Ali, i ti naučnici venu u
STA SU REKLE LAME
СДКИ-"^".Ј----- -r_______________________________________________________________________________ 167
uslovima rastućeg konzervativizma. Konzervativizam degeneriše

nauku, dovodi do "preživanja" već poznatih činjenica.
- O, i meni je konzervativizam zagorčao život u mojoj naučnoj ka
rijeri - uzviknuo sam ja. - U Rusiji ima isto toliko konzervativaca u
nauci. Na žalost, svemogući magovi, čarobnjaci, vrači i naprosto
šizofrenici koji se izuzetno interesuju za istraživanja u oblasti religije i
okultnih nauka, nastoje da dobiju podršku neizlečivo obolelih ljudi, i
špekulišući na taj način, daju oružje u ruke konzervativcima. Naučnik
koji proučava religiju mora da stalno dokazuje da on ne spada u ljude
sa nenormalnom psihom.
- Kod nas u SAD su poznati slučajevi da su naučnici koji proučavaju
religiju morali da na sudu dokazuju da ne pripadaju čarobnjacima-pre-
varantima - rekao je Amerikanac.
- Slušajući Vas - rekao je bonpo-lama - mislim da je ideja zasnivanja
religije na osnovu naučnog pristupa potpuno opravdana. Evo vi,
naučnici iz dve velike zemlje, međusobno se veoma dobro razumete,
među vama nema suprotnosti. Tako i jedinstvena religija, po svemu
sudeći, ne bi trebalo da bude u suprotnosti sa postojećim oblicima reli
gioznih struja. Bog je jedan.
- Drago mi je što to čujem - rekao je Amerikanac.
- Hvala za podršku - rekao sam ja. - A sada mi dozvolite da nas
tavimo naš razgovor. Sta mislite, kolika je starost naše civilizacije?
- To je veoma složeno pitanje - odgovorio je bonpo-lama. - Naša ci
vilizacija nastala je veoma davno, to stoji u bonpo knjigama. Znam da
su ljudi naše civilizacije nastali na Zemlji u vreme kada je cvetala
prethodna civilizacija. To je bilo pre sveopšteg potopa. Kao rezultat
sveopšteg potopa, nastradali su gotovo svi ljudi prethodne i naše civi
lizacije. Potom se naša civilizacija nekoliko puta začinjala, ali je
propadala ili se pretvarala u divlja plemena, koja nisu mogla da
obezbede napredak. Na kraju se ova naša civilizacija začela pre 18.000
godina.
Slične podatke nalazimo kod E. P. Blavacke ("Tajna doktrina", 1937.,
tom 2, str 495)
"... Arijevci (misli se na našu civilizaciju - E. M.) su postojali već
200.000 godina, kada je prvo Veliko "Ostrvo" ili Kontinent (misli se
na Atlantidu - E. M.) bio potopljen... Većina poznih ostrvljana -
168
Atlantiđana - izginula je u periodu između 850.000 i 700.000 godi-
na pre nas..."
- Tako, očigledno, bilo je mnogo neuspelih pokušaja da se obnovi

naša civilizacija, koja je nastradala u vreme sveopšteg potopa. Obnova
naše civilizacije se, sigurno, odvijala pomoću ljudi koji su izašli iz
samadija. To su bili neuspeli praoci i pramajke. I tek pre 18.000 godi
na pokušaji su urodili plodom i čovečanstvo je krenulo putem napret
ka, za šta moramo zahvaliti mudrosti Velikog Bonpo-Bude i narednih
proroka, je li tako?
- Očigledno ste u pravu.
- A gde je na Zemlji poniklo čovečanstvo? Imam u vidu poslednji
uspeli pokušaj obnove naše civilizacije pre 18.000 godina - upitao sam
ja-
- Na Tibetu - ubeđeno je odgovorio Bonpo-lama. - Štaviše, poznato
je tačno mesto, po imenu Džuma-Tama, koje se nalazi na severoistoku
Tibeta.
- Zašto baš to mesto?
- Tamo u planinama ima veoma mnogo pećina. U tim pećinama žive
ljudi...
- Žive?!
- Oni nisu mrtvi...
- Vi mislite na to da je čovek u stanju samadija živ?
-Da.
- Shvatam da bi bilo svetogrđe da im se priđe - rekao sam.
- Naravno. Osim toga, te pećine se ne mogu naći, one su sakrivene.
Za njih znaju samo Posebni ljudi. Oni to neće nikom reći. A onog ko
uđe u pećinu čeka iskušenje. To je opasno po život - rekao je bonpo-
lama.
- Razumem... Tako i mora da bude...
- To je neophodno.
- Svejedno - rekao sam, izašavaši kao iz neke obamrlosti - mogu da
pretpostavim da se u tim pećinama mogu nalaziti kako ljudi naše civi
lizacije, tako i Atlantiđani. Baš Atlantiđani! Ko upravlja silama za koje
kažete da su smrtno opasne? Zar ne Atlantiđani? Zar nisu baš oni
vladali psihičkom energijom, pomoću koje su stvorili spomenike iz
prošlosti, na primer piramide (namerno nisam hteo da nastavljam raz-
ч
-~ ~ ŠTA SU REKLE LAME
govor o pećinama i samadiju, odloživši ga za trenutak kad mu budem

pokazao crtež hipotetičkog Atlantiđanina). Po Vašem mišljenju, ko je
sagradio egipatske piramide?
- Egipatske piramide? - Bonpo-lama se zamislio, očigledno se
prisećajući bonpo knjiga.
- Egipatske piramide su sagrađane pomoću moći mozga. Mozak ima
ogromnu moć koju mi ne umemo da iskoristimo po volji.
- Rekli ste da mi ne umemo da upotrebimo silu mozga. Ko je onda
mogao da koristi silu mozga, ljudi prethodne civilizacije, Atlantiđani?
- upitao sam ja.
- Iz drevnih knjiga je poznato da su ljudi koji su prethodili našoj ci
vilizaciji mogli pomoću "trećeg oka", koje je kod njih bilo razvijeno, da
preobražavaju psihičku energiju u mehaničku i druge oblike. U tim
knjigama se detaljno opisuje ta procedura, a takođe i to kako su oni
pomoću sile mozga (psihičke energije) gradili piramide. Na žalost, ne
sećam se tačno svega toga, ali biće da su se ti ljudi skupljali u velikom
broju i usmeravali svoju psihičku energiju na ogromne kamenove,
činili ih lakim ili bez težine - rekao je Bonpo-lama.
- Odatle proizilazi da su piramide sagradili Atlantiđani?
- Da.
Potvrdu za ovo nalazimo kod E. P Blavacke ("Tajna doktrina", 1937.,
tom 2, str. 536, 537): "... Civilizacija Atlantiđana bila je još viša od
civilizacije Egipćana. Baš njihovi potomci, narod Platonove Atlantide,
izgradili su prve piramide u toj zemlji, i to, naravno, još pre dolaska
"Istočnih Etiopljana" (misli se na savremene Egipćane - E. M.), kako
je Herodot nazivao Egipćane."
Iz savremene naučne literature je poznato da su egipatske

piramide sagrađene pre 4000-5000 godina. Po Vama, kolika je starost
piramida?
- Piramide su sagrađene mnogo ranije, u davnoj prošlosti - odgo-
vorio je bonpo-lama.
Potvrdu za ovo nalazimo kod E. P Blavacke ("Tajna doktrina", 1937.,
tom 2, str. 540, 541): "... To je bilo pre Epohe Velike Piramide, kada
Egipat jedva da se malo izdigao iz vode... kakva starost... Slušali
smo o periodu 4000, 5000 godina pre Hristovog rođenja. ... Velika
piramida sagrađena je pre 78.000 godina."
170
- Ko su bili drevni Egipćani? Znate li bilo šta o njima?
- Malo znam o njima. Ali, nesumnjivo je da su oni bili ljudi naše ci
vilizacije - odgovorio je bonpo-lama.
Potvrdu za ovo nalazimo kod E. P Blavacke ("Tajna doktrina", 1937., to

dinastija drevnog Egipta, koja počinje sa Menesom, vladala je svim
iako u njihovim venama nije više bilo atlantiđanske krvi..."
- Ja mislim da su drevni Egipćani bili jedan od uspešnih pokušaja

da se obnovi čovečanstvo naše civilizacije. Njima je nesumnjivo
pomoglo to što se nedaleko od njih u Atlanskom okeanu nalazilo
Platonovo ostrvo koje su naseljavali poslednji od Adantiđana. Kontakti
sa visokorazvijenim Atlantiđanima pogodovali su napretku drevnih
Egipćana i doveli ih do stvaranja naše civilizacije. Zašto su oni
nastradali? Zašto od njih nije započeo razvoj današnje civilizacije na
Zemlji? To ne znam. Moguće je da je civilizacija drevnih Egipćana
nastradala zajedno sa poslednjim od Adantiđana sa Platonovog ostrva,
do čije je pogibije, po Nostradamusu i drugim literarnim izvorima,
došlo usled udara komete Tifon u Zemlju. Moguće je da je došlo do
postepenog podivljanja kao rezultata prestanka tehnološke pomoći i
rukovodstva od strane Atlantiđana. A drevni Egipćani, kako meni
izgleda, nemaju ničeg zajedničkog sa današnjim Egipćanima, koji
naseljavaju zemlju u oblasti piramida - rekao sam ja.
- Moguće, sasvim moguće...
- Da li su drevni Egipćani mogli da
koriste psihičku energiju kao i
Atlantiđani?
- Danas je to teško reći.
- Šta Vi mislite, da li je moguće da u
budućnosti očekujemo razradu realnih
načina za korišćenje psihičke energije,
kako bi se moglo sagraditi nešto slično
velikim piramidama? - upitao sam ja.
- To i jeste principijelni cilj naše religi
je - ubeđeno je rekao bonpo-lama. - Mi
težimo da ovladamo silom mozga, to jest
\
psihičkom energijom. U tome je ŠTA budućnost, u tome je glavni 171
SU REKLE LAME
napredak čovečanstva, u tome je duhovni razvoj čovečanstva, kad se
duhovnost preobrazi u stvarnu silu, sposobnu da pokaže ljudima svoju
moć.
- Šta mislite, s kojim ciljem su sagrađene piramide?
om 2,- str.
Ti drevni monumenti, neverovatni po razmerama i graditeljskoj
546): "Ljudska
zamisli, sagrađeni
znanjima Adantiđana, su sa ciljem da pokažu moć psihičke energije, moć
ljudskog duha. Do dan-danas čovečanstvo ne može da sagradi ništa
slično. Dodirnuvši veliku piramidu, moguće je osetiti snagu duha, lično
doživeti veličinu ljudskog duha.
- Ali, ja mislim da piramide nisu bile sagrađene samo da bi pokaza
le ljudima moć psihičke energije - rekao sam ja. - Da li je bilo i drugih
razloga za njihovu gradnju?
- Neću govoriti o astronomskim ciljevima. To slabo znam. Ali, poz
nato je da su piramide na raznim mestima na Zemlji sagrađene kao
riznice mudrosti.
- Imam u vidu najvišu duhovnu mudrost - pradžnu.
- Dopustite, dopustite! Religiozni poslenici Istoka su nam govorili
da je dostignuće duhovne mudrosti pradžne moguće samo u stanju
dubokog samadija. Samo kroz samadi je moguće je doći do mudrosti -
rekao sam ja. - Sledi li iz toga da su piramide, kao i pećine, skladišta
u kojima se čuvaju ljudi u stanju samadija?
- Potpuno je moguće.
- Ja sam ulazio u Keopsovu piramidu, bio sam na mestu gde se
nalazila grobnica cara Tutankamona, koja je, uzgred, avaj, već bez nje
govog tela. Temperatura je tamo kao i u pećinama, +4° C, tj. ona tem
peratura na kojoj bi trebalo da se čuvaju tela u stanju samadija. Možda
je Tutankamon bio u stanju samadija, a ne mrtav?
- Možda - odgovorio je bonpo-lama.
- Znači, i piramide mogu biti skladišta Genofonda čovečanstva.
- Piramide su sagrađene radi čuvanja posebno visoke mudrosti -
progovorio je bonpo-lama.
- Posebno visoku duhovnu mudrost, kako shvatam, imali su
Atlantiđani, štaviše (kako svedoče literarni izvori) rani Atlantiđani.
Odatle proizilazi da se u piramidama u samadiju mogu naći ne samo
ljudi naše civilizacije, već i Atlantiđani.
- Možda. Ne znam tačno.
172
Na ovo ukazuje E. P. Blavacka ("Tajna doktrina", 1937., tom 2, str.
440): "Adepti", ili "Mudri" ljudi Treće (misli se na Lemurijance - E.
M.), Četvrte (misli se na Atlantiđane) rase obitavali su u podzemnim
staništima, obično pod objektima donekle sličnim piramidama, ako
ne i pod samom piramidom. Slične piramide postojale su na sve četiri
strane sveta."
- Ali, zašto u piramidama nisu našli Atlantiđane? Našli su samo

mumiju cara Tutankamona!
- Slabo znam o piramidama. Ali, znam za pećine Tibeta. Najstarije
ljude na Zemlji je veoma teško naći u pećinama, gotovo nemoguće -
odgovorio je Bonpo-lama.
- Zašto?
- Oni su veoma duboko pod zemljom...
- Možda se oni ne nalaze u piramidi, već ispod nje, pod zemljom?
- Možda.
Na ovo ukazuje E. P. Blavacka ("Tajna doktrina", 1937., tom 2, str.

547): "... O piramidama se kaže... da postoje takođe i podzemni hod-
nici i vijugava skloništa, koja su sagradili ljudi upoznati sa drevnim
Misterijama, pa su, zahvaljujući tome, znali za predstojeći potop;
hodnici i skloništa su bili sagrađeni u raznim mestima, kako ne bi
nestalo sećanje na sve njihove svete rituale."
- A zašto ste rekli da je veoma stare ljude (treba podrazumevati

Atlantiđane) u stanju samadija u pećinama veoma teško naći? Oni su
pokriveni kamenjem?
-Da.
- Pretpostavimo, ulaz u pećinu u kojoj se nalazi Atlantiđanin u sta
nju samadija, potpuno prekriven kamenom pločom. Kako će on izaći
odatle kad "oživi"? - upitao sam ja.
- Kamen za njih nije prepreka - odgovorio je bonpo-lama.
- Vi očigledno imate u vidu da su Atlantiđani mogli da deluju na
gravitaciju pomoću psihičke energije, slično kao što su gradili piramide
od ogromnih kamenih blokova.
- Kamenje nije prepreka za njih...
Otkrovenja bonpo-lame STA SU REKLE LAME 173
- Sad razumem - razmišljao sam naglas - zašto niko nije
primetio
Atlantiđane u piramidama. - Oni su zaštićeni kamenim blokovima koje
je, očigledno, moguće pomeriti pomoću psihičke energije. Dopustite
da Vas pitam još nešto. - pogledao sam bonpo-lamu - Ko je sagradio
egipatsku Sfingu?
- Ne znam. Mislim da je to bilo u još davnijoj prošlosti.
Tačan odgovor nismo našli kod Blavacke. ("Tajna Doktrina", 1937., tom
2, str. 158) Ona je samo pomenula: "...Egipatsku Sfingu, zagonetku
Vekova!"
- Poštovani bonpo-lama! Suviše dugo sam Vas ispitivao o egipatskim

piramidama. Ali, mi se sada nalazimo u Nepalu, a ne u Egiptu. Hteo
bih da Vas upoznam sa našim istraživanjima, da Vam pokažem neke
stvari i detaljnije Vas upitam o samadiju. A sada, ako nemate ništa pro
tiv, načinio bih malu pauzu - predložio sam.
Tokom pauze naši momci su živo razgovarali sa Amerikancima. Ja sam
stajao na balkonu i posmatrao panoramu himalajskih planina. Zagonetka
tih planina uzbuđivala je maštu. Negde postoje pećine u kojima je
sakrivena najveličanstvenija tajna Zemlje, negde na drugom kraju sveta
piramide takođe čuvaju svoju tajnu. One su međusobno povezane jednim
ciljem. Taj cilj je - Genofond čovečanstva. Ta jasna misao prostrelila je
moju svest, učinivši razumljivim taj oreol svetosti kojim je okruženo sve
što se odnosi na tu veliku tajnu.
Nakon pauze, doneo sam crtež hipotetičkog Atlantiđanina, dao ga
bonpo-lami u ruke i upitao: "Ko je to?"
- Oči su mi poznate - progovorio je bonpo-lama - ali lice... Šta, Vi
ste bili u Pećini?
Nisam odgovorio.
- Pričali su Vam ili ste to sami...?
- To je rezultat naših istraživanja.
- Kakvih?
Potanko sam ispričao o pronalasku pod nazivom oftalmogeometri-
ja koji smo razradili i o naučnoj analizi očiju naslikanih na tibetanskim i
nrarnovima, sa rekonstrukcijom oblika njihovih posednika.
- To je veoma interesantno - rekao je bonpo-lama.
- A Vi ste bili u pećini? - upitao sam bonpo-lamu.
174 Himalaji ŠTA SU REKLE LAME
- Ne. Ali, ja znam.

- To su oči i lice Bude?
-Ne.
- A čije?
- Još starijeg čoveka. Čoveka, koji je imao najvišu mudrost i bio
poput Boga.
U knjizi E. P. Blavacke ("Tajna Doktrina" 1937., tom 2, str. 278)

nalazimo reci: "... oni su se rađali sa sposobnošću vidovitosti koja
obuhvata sve skrivene stvari i za koju nisu postojala ni rastojanja, ni
materijalne prepreke. Kraće rečeno, to su bili ljudi Četvrte Rase (tj.
Atlantidani - E. M.) koja se spominje u knjizi "Popol Vuh"*; njihov
vid nije bio ograničen i oni su trenutno shvatali stvari. Drugim
recima, oni su bili Lemuro-Atlantiđani (Lemurijanci - treća Rasa,
koja je prethodila Atlantiđanima - E. M.), prvi koji su imali
Dinastiju Duhovnih Kraljeva -... Sinovi Bogova..."
- Čuli ste za Elenu Blavacku?

- Da. To je velika Posvećenica. Njene knjige su široko poznate
na
Istoku.
- Tako je Elena Blavacka, opisujući Atlantiđane (četvrta rasa)
i
Lemurijance (treća rasa), posebno isticala Lemuro-Atlantiđane
kao
* Sveta knjiga centralnoameričkih indijanaca Maja-Kvičija (prim. izd.)
najrazvijenije i najmudrije ljude na Zemlji, nazivajući ih
"Sta, Vi ste bili u pećini?"
Sinovima Bogova. Mi smo analizirali podatke iz literature o opisu
spoljašnjosti Lernurijanaca, Atlantiđana i Lemuro-Atlantiđana (uglavnom
po Eleni Blavackoj) i na osnovu pretpostavki došli do zaključka da oblik
čoveka, rekonstruisan na osnovu crteža očiju na tibetanskim hramovima
-pokazao sam crtež - pripada Lemuro-Atlantiđaninu. Ako su poslednji
Atlantidani, po E. Blavackoj, nastradali pre 850.000 godina, onda su
Lemuro-Atlantiđani živeli mnogo ranije - orijentaciono pre 1-3 miliona
godina. Zar su oni mogli da se u stanju samadija održe toliko dugo?
- Duboki samadi može da traje proizvoljno dugo - odgovorio je
bonpo-lama.
- Zar se ne bi mogli - ponovo sam pokazao naš crtež - hipotetički
Lemuro-Atlantiđani i danas naći u peanama ili piramidama?
Bonpo-lama me je pažljivo pogledao i oćutao.
- Onda dozvolite da Vas upitam - nisam se predavao - koji je bio
izvor na osnovu koga su nacrtane neobične oči koje su naslikane na
svim tibetanskim i nepalskim hramovima, evo ove? - ponovo sam
pokazao crtež. - Umetnik ih je prosto izmislio?
- Svete stvari ne mogu biti predmet puke mašte - odgovorio je
bonpo-lama.
- Ovi crteži su došli iz drevnih knjiga?
- Ne sasvim...
- Možda je neko video te oči i to lice? U pećini, u stanju samadija...
- Može biti.
- Jedan indijski svami veoma visokog nivoa, videvši ovaj crtež,
smesta je uzviknuo: "Samadi!" - i objasnio da ljudi koji su u samadiju
izgledaju slično.
Bonpo-lama je počeo da iznova pažljivo razgleda naš crtež i ponovo
je oćutao.
- Uvaženi bonpo-lama! Molim Vas, ispričajte nam
detaljnije o
samadiju - insistirao sam ja.
- Kako sam shvatio, Vi ste već dobro informisani o samadiju -
rekao
je bonpo-lama.
- Verovatno već znate da je u samadi moguće ući samo pomoću
°čišćenja svoje duše od negativne psihičke energije. Pri dubokom
s
amadiju razmena materija snižava se do nule i telo prelazi u takoz-
vano kameno-nepokretno stanje, u kakvom se može sačuvati hi-

ljadama, pa čak i milionima godina.
- Kakva je uloga samadija u istoriji čovečanstva?
- Samadi - to je način da se spase čovečanstvo, zato što je jedino u
samadiju moguće sačuvati telo hiljadama godina, i ako se ukaže prili
ka, pomoću "oživljenja" tela začeti novu civilizaciju ljudi. Dosad je
nastradalo više civilizacija, i svaki put su ljudi, izašavaši iz samadija,
ponovo začinjali čovečanstvo - odgovorio je bonpo-lama.
- Hajde da prodiskutujemo - predložio sam ja. - U svim religijama
se propoveda da je uloga duhovnog glavna, zato što sposobnosti i
potencijal čoveka zavise pre svega od njegovog duha, a ne od tela. U
tom pogledu bi bilo logično tvrditi da nema potrebe da se telo čuva u
konzerviranom stanju, u stanju samadija. Na primer, ako se duh
najvišeg nivoa useli u primitivno ljudsko telo, recimo telo nekog
domoroca, može li taj duh da pomenutog čoveka učini genijalnim,
sposobnim da postane praotac nove civilizacije? Da li je to moguće?
- Ne, to nije moguće. Telo, a posebno mozak, takođe igra veliku
ulogu. Samadi - to je najdrevniji način za preživljavanje čovečanstva,
samadi daje mogućnost da se čovečanstvo ponovo izrodi čak i ako u
potpunosti propadne. Kod čoveka koji je ušao u samadi, telo, a poseb
no mozak, moraju da budu savršeni i da po svom nivou odgovaraju
njegovom duhu - odgovorio je bonpo-lama
- I u praksi - rekao sam ja - prilično je teško naći primitivnog
urođenika koji ima sposobnosti genija. Očigledno da duh koji ulazi u
telo ima u ovoj ili onoj meri slobodu izbora u pogledu toga da telo
odgovara njegovom nivou. Očigledno je da nivo razvoja mozga ovde
igra posebno važnu ulogu, pogotovo što je poznato da baš mozak svo
jim delovanjem zakrivljuje torziona polja duše i duha pošto je u stanju
da ispolji potencijal koji je u njima pohranjen. Slikovito govoreći, "slabe
sposobnosti mozga primitivnih urođenika za zakrivljenje" ne bi odgo
varale nivou duha sa visokim potencijalom. Zato očuvanje tela pred
stavnika visokorazvijene civilizacije u stanju samadija ima veliki značaj.
- Štaviše - dodao je bonpo-lama, - Tvorac materijalnog sveta gradio
je čovečije telo otelovljavanjem duha tokom dugog perioda evolucije.
Načinjeno savršeno telo mora biti sačuvano (u samadiju!), zato što je
takvo telo sposobno da preživi u teškim uslovima začinjanja nove ci
vilizacije ljudi. Covek sa slabim i bolesnim telom ne može da uđe u
duboki samadi, jer njegovo telo nije pouzdano.
Po ovom pitanju kod E. B Blavacke nalazimo: ("Tajna doktrina",
1937., tom 2, str. 364, 366): "... Ahura Mazda...o tvorce materi-
jalnoga sveta, ti, Presveti., pročitajte naredbu Ahura Mazde ljamu,
Duhu Zemlje, koji simbolizuje Tri Rase, nakon što mu je bilo naloženo
da sagradi Varu - "ograđeno mesto", Arčha, ili Skladište. Tu (u Varu)
ćeš doneti semena muškaraca i žena, izabranih iz porodica najvećih,
najboljih i najlepših na ovoj Zemlji; tu ćeš doneti semena svih vrsta
životinja itd. Donećeš sva ta semena po dva od svakog oblika, da bi se
ona tamo čuvala i da se ne bi trošila dok ti ljudi budu boravili u Varu."
- Recite, može li čovek koji izađe iz dubokog samadija da postane

otac ili majka, to jest da ima potomstvo?
- Da, naravno. Na Tibetu je poznat slučaj kada su ljudi (jogi) koji su
boravili u pećinama po nekoliko godina, nakon izlaska iz samadija
imali decu - odgovorio je bonpo-lama.
- Da li su u prošlosti bile poznate tajne konzerviranja semena
čoveka i životinja, a takođe i načini oplođenja i gajenja ploda "u epru
veti"? To je sasvim logično, jer će pri obnavljanju čovečanstva njemu
trebati i životinje. A zamisliti kravu u stanju samadija prilično je teško.
- To ne znam - odgovorio je bonpo-lama. - Jedino mogu da kažem
daje prethodna civilizacija bila razvijenija od naše.
- Vi ste, poštovani bonpo-lama, rekli da je samadi drevni način
očuvanja (spasenja) čovečanstva na Zemlji. Kod Elene Blavacke našli
smo svedočanstva daje samadi, koji ona naziva "Vara", bio sazdan radi
očuvanja tri poslednje rase čovečanstva. Najstariji od njih -
Lemurijanci, a takođe i Lemuro-Atlantiđani - živeli su pre nekoliko mi-
liona godina. Šta Vi mislite, mogu H se Lemurijanci ili Lemuro-
Atlantiđani očuvati u pećinama do danas kao deo Genofonda
čovečanstva?
- Mislim da mogu.
- Otuda proizilazi, poštovani bonpo-lama - nastavio sam - daje oči,
koje su naslikane na tibetanskim hramovima i koje pripadaju veoma
drevnom čoveku (moguće, Lemuro-Atlantiđaninu) neko morao da
vidi. Zar nije i danas moguće u pećinama videti najdrevnije ljude u
stanju samadija? Zar sistem zaštite Genofonda čovečanstva nije
zakazao?
- Da biste ga videli, morate imati pristup.
- Kakav pristup? Ko ga dopušta?
-... Oni koji su u samadiju.
- Kako? Zar ti ljudi nisu konzervirani...
- Čovek u samadiju je živ čovek.
- Čovek u samadiju može da razgovara?
- Za komunikaciju sa čovekom u samadiju nije nužno da se razgo
vara. Zato postoji meditacija, zato postoji duh - rekao je bonpo-lama.
- Ako sam Vas ispravno razumeo - rekao sam ja - ljudski duh, koji
se pri meditaciji oslobađa "telesnih okova", može da komunicira
sa
duhom čoveka u samadiju.
- U pravu ste.
- A ima li danas ljudi koji imaju pristup ljudima u samadiju?
- Ima.
Hteo sam da pitam ko su ti ljudi i da li je moguće da se upoznamo
sa njima. Ali, zaustavio sam se, shvatajući da u prisustvu priličnog
broja ljudi iz dve zemlje bonpo-lama to neće reći.
- Govorili ste da je čovečanstvo poniklo na Tibetu. Da li su Tibet i
Himalaji takođe centar Genofonda čovečanstva? To jest, da li su ljudi
u samadiju smešteni prevashodno tu, ili ne? - upitao sam ja.
- Samadi je opšteljudska pojava. Zato ljudi u samadiju mogu biti na
bilo kom mestu zemljine kugle, uključujući i okean. Ali, ipak, oni
se
uglavnom nalaze na Himalajima i Tibetu - odgovorio je Bonpo-lama.
- Zašto baš Himalaji i Tibet? Da li je to povezano sa tim što su
Himalaji i Tibet najviša oblast na Zemlji, koja ostaje iznad vode čak
i
u vreme sveopšteg potopa?
- Da, Himalaji i Tibet su najviše planine; to je jedan od razloga; ali,
ne samo to...
O razmeštaju ljudi u samadiju prvenstveno na visokim planinama

indirektno mogu svedočiti reci E. P Blavacke ("Tajna Doktrina",
1937., tom 2, str 556, 557): "...ko to zna, osim Velikih Učitelja
Mudrosti, oni o tom pitanju (istoriji čovečanstva) ćute, nalik snežnim
vrhovima koji se uzdižu nad njima..."
- A koji je drugi razlog?
- U našoj religiji se smatra da je Severni pol sklonište bogova. A u
davnoj prošlosti Himalaji i Tibet su bili Zemljin pol - odgovorio je
Bonpo-lama.
Po ovom pitanju kod E. P Blavacke nalazimo: ("Tajna doktrina",

1937., tom 2, str. 365): "Postoje nestvorene buktinje i stvorene buk-
tinje. Tamo (u Arjane-Vaedžo) zvezde, mesec i sunce izlaze i zalaze
samo jednom (godišnje) i godina je kao jedan dan (i noć). To je
otvorena aluzija na "zemlju Bogova" ili na današnje Polarne oblasti...
po drevnom učenju, osa Zemlje postepeno menja svoj nagib u odnosu
na ekliptiku."
- U popularnoj literaturi sam čitao da je pustinja Gobi mesto nas

tanka čovečanstva. Šta znate o pustinji Gobi? Možda je i ona mesto
gde su smešteni ljudi u samadiju? - upitao sam.
- Ne znam za pustinju Gobi. Možda. Jer ona je blizu Tibeta - odgo
vorio je Bonpo-lama.
Ipak kod E. P Blavacke nalazimo nekoliko svedočanstava da bi

Atlantidani mogli da prebivaju u samadiju u oblasti pustinje Gobi:
("Tajna doktrina", 1937., tom 2, str. 446, 276): "... preostali od
besmrtnih Ljudi (govori se o Atlantiđanima), koji su se spasli kada je
Sveto Ostrvo postalo crno od greha i nastradalo, našli su utočište u
velikoj pustinji Gobi, gde oni žive do danas, nevidljivi za sve i zaštićeni
odposetilaca čitavim Vojskama Duhova..."
Predanja govore, a zapisi velike knjige (Knjige Džan) objašnjavaju da
je davno pre doba Adat'a i njegove radoznale žene He-ve tamo, gde se
danas nalaze slana jezera i nenaseljene i gole pustinje, nalazilo pros-
trano unutrašnje more, koje se prostiralo kroz Srednju Aziju na Sever
od gordog Himalajskog lanca i njegovih zapadnih ogranaka. U njemu
se nalazilo ostrvo, koje po svojoj neuporedivoj lepoti nije imalo prem-
ca u svetu i koje je bilo prebovalište poslednjih ostataka Rase koja je
prethodila našoj... To ostrvo, po predanju, postoji i danas, kao oaza,
okružena strašnom pustoši pustinje Gobi, čijim peskom ljudska noga
nije kročila od kad se ljudi sećaju,.."
- Na taj način - rekao sam - možemo sa određenim stepenom

ubeđenosti da pretpostavimo da su Himalaji, Tibet, i moguće, pustinja
Gobi, osnovni centri čuvanja Genofonda čovečanstva. A sada, hajde da
se još jednom vratimo pitanju o tome kako ljudi mogu izvršiti ulogu
Genofonda čovečanstva.
- Hajde.
- Mi skupljamo sve više i više dokaza - nastavio sam ja - da se ljudi
prethodnih civilizacija - Atlantiđani, pa čak i Lemuro-Atlantiđani mogu
do dan danas nalaziti u samadiju, vršeći dužnost Genofonda
čovečanstva. Zašto se Genofond ne sastoji samo od ljudi naše civi
lizacije (rase), zar po principu nasleđa civilizacija (rasa) tu ulogu ne bi
trebalo da ispune baš savremeni predstavnici čovečanstva?
- Kod ljudi naše civilizacije slabo je razvijeno "treće oko" - odgovo
rio je bonpo-lama. - Zato je ljudima naše civilizacije ulazak u dugi
samadi otežan. Ljudi drevnih civilizacija imali su razvijeno "treće
oko"
i lakše su ulazili u dugotrajni samadi.
- Baš zato - prekinuo sam ga - se Vi, u skladu sa Vašom religijom,
trudite da razvijete "treće oko" kod ljudi naše civilizacije. Ako to ne
uspe, u slučaju samouništenja naše civilizacije izvor novog čovečans
tva će opet postati Atlantiđani ili Lemurijanci?
- Da. Tako je. Ali, razlog ovde nije samo u hipertrofiji materijalizma
u savremenoj fazi razvoja, već i u tome, što se čovečanstvo danas
nalazi u materijalističkoj fazi Božanskog ciklusa.
Slična svedočanstva nalazimo kod E. P. Blavacke: ("Tajna doktrina",

1937., tom 2, str. 228, 376, 377): "... Evolucija se odvija u Ciklusima.
Veliki manvantarički ciklus Sedam Krugova, koji je u Prvom Krugu
počeo od minerala, biljaka i životinja, svoj evolucioni rad po silaznoj
putanji dovodi do mrtve tačke u sredini četvrte rase na kraju prve
polovine četvrtog kruga... na silaznoj putanji upravo se duhovno
postepeno preobražava u materijalno. Na sredini osnove duh i mate-
rija se uravnotežuju. Na uzlaznoj putanji duh ponovo počinje da se
utvrđuje... zato je naša rasa, kao peta rasa, već prešla ekvatorijalnu
liniju i već se uspinje na stranu duha; ali, neke od naših pod-rasa još
se nalaze na tamnoj, silaznoj strani..."
- Uloga Božanskog ciklusa je, naravno, velika - rekao sam ja - ali,

umeće ljudi da ulaze u samadi sigurno isto toliko zavisi od napora
čovečanstva u tom pravcu, zapravo, od škola meditacije.
- Naravno, naravno - uzviknuo je bonpo-lama. - Zato mi ulažemo
mnogo napora u tom pravcu. Istorijski, škole "meditacije - samadija -
pradžne" su postepeno slabile i došlo je dotle da od savremenih ljudi
verovatno samo pojedinci mogu da uđu u duboki samadi. Drevni ljudi
naše civilizacije mogli su lakše da ulaze u duboki i dugi samadi, iako
je prema Božanskom ciklusu dolazilo do rasta materijalnog na Zemlji.
Ljudi prethodne civilizacije takođe su imali rastuće materijalističke
tendencije, u tom pogledu su mnogo postigli, ali uz sve to su čuvali
duhovne škole meditacije i samadija.
- Da li je moguć veštački samadi, odnosno konzerviranje tela pri-
menom, na primer, hemijskih sredstava, i nakon toga oživljavanje?
- Ja mislim da je to nemoguće, zato što je u samadiju glavni agens
delovanja duša.
- Da li je u istoriji bilo pokušaja veštačkog samadija?
- Ne sećam se tačno. Kako mi se čini, bilo je...
- Da li su ljudi prethodne civilizacije, Atlantiđani, oboljevali?
- Prema našoj religiji - odgovorio je bonpo-lama - poznato je da je
Bog zbog greha prokleo ljude naše civilizacije i pustio na njih mnoge
bolesti. Ljudi prethodnih civilizacija bili su srećni i zdravi.
Po ovom pitanju kod E. P Blavacke nalazimo: ("Tajna doktrina",

1937, tom 2, str. 514, 515): "... Zato je Zakon Karme "podmetnuo
nogu" rasi Atlantidana, izmenivši postepeno fiziološki, moralno,
fizički i mentalno čitavu prirodu Četvrte Rase i čovek je, od snažnog
kralja svih živih bića u Trećoj Rasi, u Petoj, našoj Rasi, postao jadno
kenjkavo biće i pretvorio se danas, na našoj Zemlji, u najbogatijeg
naslednika bolesti, telesnih i genetskih."
- Zašto Vas pitam o bolestima? - rekao sam - Poznato je da u sama

di mogu da uđu ljudi sa odličnim duševnim i telesnim zdravljem. Kod
ljudi naše civilizacije prilično je teško naći potpuno zdravog čoveka,
dok su, po Vašim recima i po literaturi, ljudi prethodnih civilizacija bili
mnogo zdraviji. Odatle se može izvesti logička pretpostavka da, ako
bismo bili pušteni u pećinu sa ljudima u samadiju (neka je to i mašta!),
tamo ćemo uglavnom videti predstavnike prethodnih civilizacija

-Atlantiđane i Lemuro-Atlantidane. Je li tako?
- Ne baš sasvim. U stanju dubokog samadija ima i ljudi naše civi
lizacije. Naša civilizacija takođe je veoma stara - odgovorio je
Bonpo-
lama.
- Jesu li ljudi naše civilizacije davno počeli da ulaze u duboki
sama-
di i koliko dugo su u njemu?
- Njih je Viši Um počeo da usmerava u samadi u vreme
sveopšteg
potopa, koji je uništio gotovo sve ljude na Zemlji.
Po ovom pitanju kod E. P. Blavacke se može, doduše nategnuto, naći

sledeće: ("Tajna doktrina", 1937., tom 2, str. 158): "... pod velom te
tajne Peta Rasa je bila usmerena da uspostavi, tačnije rečeno, iznova
uspostavi Religiozne Misterije u kojima su drevne istine mogle biti
predate budućim pokoljenjima u obliku alegorija i simbola."
- Sveopšti potop, po E. P .Blavackoj, odigrao se pre 850.000 godi

na. Zar ljudi naše civlizacija mogu da toliko dugo borave u
samadiju?
- upitao sam.
- A zašto ne? - odgovorio je bonpo-lama.
- Da li su i predstavnici starih Egipćana bili usmereni u samadi
kad
je kometa Tifon udarila u Zemlju pre 12.000 godina?
- To ne znam.
- Da li je mnogo Atlantidana ušlo u samadi u vreme
sveopšteg
potopa?
- Mislim da to nije bilo masovno, jer u samadi mogu da uđu
samo
najbolji, božanstveni ljudi.
Kod E. P. Blavacke postoji odeljak gde ona opisuje rat između raznih
grupa Atlantidana, može se naći sledeći pasus ("Tajna Doktrina",
1937, tom 2, str. 439): "Samo je pregršt tih Izabranih, čiji su se
Božanstveni učitelji uklonili na "Sveto Ostrvo", odakle će doći posled-
nji "spasitelj", sprečavala jednu polovinu čovečanstva da ne istrebi
onu drugu."
- Na taj način - zaključio sam ja - moguće je zaključiti ono što

smo
i pretpostavili, da se Genofond čovečanstva mora sastojati od
pred-
stavnika tri civilizacije (rase): Lemurijanaca (ili Lemuro-Atlantiđana),

Atlantidana i ljudi naše civilizacije. Tako reći, trojna kontrola. Sta mis-
lite, da li ih je moguće naći u pećinama?
- To je velika tajna.
- Hajde da popričamo o pećinama - predložio sam. - Ljudi u samadi
ju moraju da se čuvaju isključivo u pećinama?
- Ne samo u pećinama, već i u vodi.
- U ovoj oblasti sveta gde se mi nalazimo može se govoriti samo o
pećinama. Recite, ima li mnogo pećina u kojima se nalaze ljudi u
samadiju?
- Mnogo - odgovorio je bonpo-lama.
- A zašto niko dosad nije video ljude u samadiju u pećinama?
- Video je.
- Recite, da li je teško naći pećine sa ljudima u samadiju?
- Veoma teško. Te pećine su po pravilu zatvorene, a ulaz je sakriven.
Sa druge strane, ovde u planinama ima toliko pećina, a one imaju
toliko otvora da je tako teško bilo šta naći. Postoje čak i pećinski
hramovi, ali za njih ne zna niko osim Posebnih ljudi.
Po ovom pitanju kod E. P. Blavacke nalazimo: ("Tajna doktrina",

1937., tom 2, str. 272): "Naravno, mi aludiramo ne na pećine koje su
poznate svakom Evropljaninu, bez obzira na njihovu ogromnu
starost; već na činjenicu poznatu svim posvećenim braminima Indije, a
posebno Jogijima, da nema nijednog pećinskog hrama u toj zemlji koji
nema podzemne prolaze koji se razilaze u svim pravcima, i da te
podzemne pećine, sa svoje strane, imaju svoje pećine i prolaze. Ko
može da kaže da nastradala Atlantida nije postojala u to vreme?"
- Sta podrazumevate pod pećinskim hramovima? Pećine ispod bu

dističkih hramova ili podzemni hram? - upitao sam ja.
- Podzemni hram - odgovorio je bonpo-lama.
- Šta je to?
- A to i jeste Šambala?
- Ko su ti Posebni ljudi, koji znaju za pećinske hramove i pećine sa

ljudima u samadiju?
- To nisu uvek religiozni poslenici...
- Ti ljudi čuvaju znanje o rasporedu pećina sa ljudima u samadiju i
pećinskim hramovima?
- Oni tamo borave!
- Zašto?
- Čuvaju...
- To su monasi iz pagoda?
- Možda, neki od njih. Pagode se grade obično kao spomenici lama
ma ili drugim ljudima na vlasti, na primer vladarima - odgovorio je
bonpo-lama.
- Može li se upoznati sa tim Posebnim ljudima?
- Može, ali je to beskorisno. Svi oni će Vam odgovoriti isto: "To ne
bih rekao ni samom Bogu!"
- Da li su pokušavali da podmite te ljude?
- Verovatno su pokušavali.
- i šta je bilo?
- Beskorisno! Naš narod, a osobito ti Posebni ljudi, smatraju da
zemaljski život, a da o novcu i ne govorimo, nije ništa u poređenju sa
Njegovom veličinom. Oni Ga povremeno viđaju! Oni su mu potčinjeni!
Oni su Njegove sluge! Da uzmu novac, za te Posebne ljude predstavlja
svetogrđe. To se ne može porediti: novac - i On!
- Ja razumem, razumem Vas - uzbuđeno sam progovorio -
Amerikanac ili Evropljanin misle da se novcem sve može kupiti. Ali, to
je apsolutno ništa u poređenju sa večnošću, životom i Genofondom
čovečanstva! Svetogrđe je čak i nuditi novac!
- Da, tako je, - odgovorio je bonpo-lama. - Posebni ljudi to dobro
shvataju. Šta je život na Zemlji? Trenutak, treptaj oka. Zar bi mogli za
novac? ... To je najveći greh!
- Recite mi, poštovani bonpo-lama, ako bi se među tim Posebnim
ljudima našao čovek niskog kaktera koji bi prekršio zavet? Ako bi
poslao nekog u pećinu?
- Postaće ubica.
- Čiji ubica?
- Tog čoveka, kome pokaže ulaz i koji tuda uđe, čeka smrt. Onaj ko
mu pokaže ulaz, poslao ga je u smrt!
- Razumem, delovanje neobičnih sila... Dopuštenje može dati samo
On...
STA SU REKLE LAME
- Imajte u vidu i zapamtite - rekao je bonpo-lama, pažljivo

me
pogledavši - Posebni ljudi su samo Njegove sluge. Sve odlučuje On!
Dozvolu daje On!
- A da li je moguće stupiti u kontakt sa Njim?
- A uopšte - izašavši kao iz neke obamrlosti upitao sam ja - istorija

je puna slučajnosti. Sigurno je u istoriji bilo slučajeva kada iz ovog ili
onog razloga "pristup" nije odbijen. Ne može biti da nije bilo takvih
slučajnosti! Da li je bilo takvih slučajeva?
- Bilo je, i to ne jedan.
a - Ispričajte o tome, ako je moguće.
- O toj temi ima veoma mnogo legendi - počeo je da priča Bonpo-
a lama. - Na primer, sledeća. Uli. veku u Indiji je vladala velika suša.
Vladar Indije je odlučio da pođe u Svetu pećinu, gde se nalazi Veliki
- drevni čovek i da ga zamoli za pomoć. U pećini su ga čekale mnoge
o opasnosti: zmije, mističke i stvarne, bilo je teško disati, na njegovo telo
i um delovale su nekakve sile.* Tada je indijski vladar ušao u stanje
meditacije i došao u priliku da komunicira sa duhom Velikog drevnog
čoveka. Kada je Veliki drevni čovek shvatio da indijski vladar ima samo
dobre namere i hoće da traži pomoć za ljude, dao mu je dozvolu.
Pećina je bila veoma velika i sastojala se iz dvanaest odaja.
U jednoj od pećinskih odaja indijski vladar našao je Velikog drevnog
čoveka, čija je duša lebdela pored njega. Njegovo telo je bilo isušeno,
ali živo. Taj čovek je proveo u pećini l milion i 600 hiljada godina. On
je otvorio oči. Indijski vladar je počeo da mu govori na sanskritu,
tražeći pomoć. Isušeni čovek ga je shvatao, davao je znake očima.
Pokazao je očima na predmet koji je visio na zidu. To je bio mistički
krug. Indijski vladar je uzeo mistički krug i pošao ka izlazu. U drugoj
pećinskoj odaji sreo je još jednog čoveka u samadiju - vladara Sika, koji
je ušao u to stanje u 5. veku (poznato je daje on izašao iz samadija u
17. veku i vratio se normalnom životu). Na izlazu iz pećine vladara je
čekalo 8 zmija. Jedna od zmija kapnula je svoju krv na mistički krug,
ta kap se podigla na nebo i uskoro je počela kiša. U istu tu pećinu je
1637. godine ušao čovek po imenu Devendra Poundel, koji tamo
boravi u samadiju do danas. Posle toga niko nije ulazio u pećinu.
Tada još nisam znao da će i mene uskoro čekati nešto slično. - E.M.
ŠTA SU REKLE LAME Otkro
186
- Zanimljiva legenda - rekao sam - Ona se u velikoj meri
slaže sa
onim što smo pričali.
- Ima mnogo sličnih legendi - rekao je bonpo-lama
- Postoje li još neka svedočanstva, osim legendi? Da li je iko video
u pećini čoveka u samadiju?
- Jeste. Na primer, u Severnom Tibetu postoji pećina gde već neko
liko vekova (ne sećam se tačno koliko) boravi u samadiju čovek po
imenu Može Šal Džjang. Religiozni poslenici te oblasti ga povremeno
viđaju. To nisu Posebni ljudi, već obični sveštenici. Nije potrebno dobiti
dozvolu od tog čoveka u samadiju. Ulaz je bezopasan. Potrebno je jedi
no imati dobre namere. Fotografisati i razgovarati se ne srne - to je sve
togrđe!
- Shvatam daje Može Šal Džjang jedan od predstavnika Genofonda
čovečanstva. To je sveto!
-Da.
- A može li se on sad videti?
- Može! Ako Vam lame te oblasti dozvole i pokažu pećinu. Ali... Vi
znate da su sada na Tibetu Kinezi. Ja ne verujem da su pomenute lame
žive; najverovatnije su ih streljali. Kad bi Kinezi saznali za čoveka u
samadiju, mislim da bi ga ubili ili strpali u zatvor - utučeno je odgo
vorio bonpo-lama.
- Zar Kinezi ne shvataju svetost čoveka u samadiju...
- Oni su komunisti!
- Aha... razumem. I ja sam iz bivše komunističke zemlje. Moj prade-
da - takođe sveštenik - bio je streljan. Moj deda, kao sveštenikov sin,
proveo je 13 godina u Staljinovim zatvorima. Mog oca, koji je otišao u
rat i dobrovoljno se borio pod Staljingradom, bez obzira na ordenje i
16 šrapnela nemačke mine u telu, dugo vremena su smatrali sinom
neprijatelja naroda - rekao sam ja.
- Otkad su Kinezi zauzeli Tibet 1957. godine, više od 100.000 ljudi
je bilo prinuđeno da pobegne iz zemlje, uglavnom sveštenika. I ja sam
morao da odem, da ostavim hram, da ostavim knjige, da ostavim sve -
sa gorčinom je rekao bonpo-lama. - Sam Dalaj-Lama je bio prisiljen da
ode u Indiju 1959., kada je imao 23 godine. Ali, oko milion i dvesta
hiljada ljudi je fizički ubijeno. Manastiri su srušeni, zlatne statue
prenete u Kinu. Ljude su vešali za noge o tavanicu. Gomile su nabili u
zatvore, gde su ljudi umirali. To je užasno! Zar Tibet nije mesto odak-
ovenja bonpo-lame
le je poteklo čovečanstvo! Zar ljudi Tibeta ne znaju (izvinite, zar nisu z
naroda Tibeta da čuva duhovne dragocenosti prošlosti, duboke prošlo
budućnost!
- Nemam reci...
- Ni ja. Istorijski, Tibetanci su bili veoma ratoborni, - nastavio ja
bonpo-lama - zauzeli su mnogo zemalja. Ali, pre više od 800 godina
došlo je kao neko ozarenje, posle čega se državna politika oštro izme-
nila i usmerila se na maksimalno pojačanje religije. Ratnike su zame-
nile legije monaha koji su počeli da grade mnogobrojne hramove.
Izgrađeno je više od 6000 manastira i do dolaska Kineza bilo je oko
6000 Vrhovnih lama. Iz svake tibetanske porodice jedan od sinova
odlazio je u monahe, zavetovavši se na celibat. Osnova tibetanske
religije su ideja altruizma i prosvećenosti: Tibetanac je učio da bi
postao maksimalno (pre svega duhovno) obrazovan čovek,
posvećujući minimum vremena svojim materijalnim potrebama. Oko
75% tibetanskog budžeta odlazilo je na gradnju hramova, religiozno
obrazovanje, prosvećivanje i prirodne nauke. Skoro 800 godina Tibet
nije imao vojsku.
- Kako je mogao bez vojske?

- Država se štitila na veoma originalan način. Vrhovne tibetanske
lame su imale toliki autoritet u svetu i tako mnogo učenika iz raznih
zemalja, koji su imali vlast u svojim zemljama, da niko nije ni
pomišljao da osvoji zemlju u kojoj borave njegovi učitelji. Ne zabora
vite daje Tibet tvrđava svih religija sveta, čak su se i proroci ovde učili.
Ne zaboravite daje Tibet jedinstvena država u svetu, koja većinu svog
novca troši na religiju. Jedino su bezbožnici-komunisti mogli da oskr-
nave Tibet!
- Možemo jedino da žalimo, jedino da se nadamo u UN, u svetsku
zajednicu... Iako je već u mnogim stvarima kasno...
- Da, kasno je...
- Znaju li Kinezi za samadi?
- Mnogi obrazovani oficiri kineske vojske su počeli da to shvataju.
Stvar je u tome što su stariji kineski oficiri do revolucije učili osnove
budizma i očigledno razumeli značenje samadija za čovečanstvo. Kad
su postali komunisti-bezbožnici, i još gore, pošto su komunisti
propovednici Velikog duha zla, oni su sa posebnom revnošću počeli da
uništavaju sve što je božanstveno. Sa druge strane, tokom mučenja,
mnogi tibetanski sveštenici su pred smrt, detinje naivno se uzdajući u
svetost, govorili: "Moja smrt nije ništa. Čuvajte one koji su u pećinama!
Oni su nužni čovečanstvu!" Oni su verovali u dostojanstvo dobra, oni
nisu shvatali da je moguće misliti u kategorijama zla i da je duh zla
načinjen da uništi sve što je sagrađeno, pre svega ono što je božanske
- rekao je bonpo-lama.
-1 šta, Kinezi su ulazili u pećine i uništavali ljude u samadiju?
- Kinezi su pretražili mnoge pećine u potrazi za ljudima u samadi
ju. Mislim daje glavni motiv tu bila želja Velikog duha zla da uništi sve
božansko. Kineski komunisti su to objašnjavali time što su mnogi
tibetanski sveštenici, koji su vladali jogom, ulazili u pećine i tamo se
pritajili ušavši u samadi.
Zapravo, mnoge lame su i ušle u samadi, skrivajući se od komu-
nista. Moj zemljak mi je pričao daje jedan lama koga je poznavao ušao
u stanje samadija u najbližoj pećini 1960. i tamo boravio do 1964.'
Njegovi drugovi su znali za to i tokom pomenute 4 godine nekoliko
puta su ga obišli, i posle pričali kako on tamo sedi u položaju Bude u
kameno-nepokretnom stanju. Kineski komunisti su ga našli u pećini i
odneli u zatvor. U zatvoru je lamino telo počelo da postepeno

omekšava i on je oživeo. U strogom zatvoru je boravio od 1964. do
1987-, nakon čega su ga pustili. Da li je još živ i šta je sada sa njim, ne
znam - rekao je bonpo-lama.
- Ispada da taj lama, spašavajući se od kineskih komunista, nije u
stanju samadija mogao da izgradi barijeru duhovnih (neobičnih) sila
koje sprečavaju da mu se priđe - rekao sam ja. - Evo, i slučaj čoveka po
imenu Može Šal Džjang o kome smo govorili, koji boravi u samadiju
nekoliko vekova, takođe svedoči o odsustvu barijere duhovnih sila. Da
li iz toga proizilazi da ljudi naše civilizacije u samadiju nisu u stanju
da stvore nikakvu zaštitnu barijeru, i figurativno rečeno, moguće ih je
uhvatiti golim rukama, dok su jedino ljudi prethodnih, duhovno razvi
jenijih civilizacija u stanju da zaštite sebe u samadiju barijerom
neobičnih sila?
- Tako je, ali sa jednom ogradom - odgovorio je bonpo-lama. Sve
zavisi od razvijenosti "trećeg oka". Ljudi prethodnih civilizacija imali
su visokorazvijeno "treće oko" pomoću koga mogu (reč "mogu" izgo
vorena je u prezentu - E. M.) da usredsrede svoju psihičku energiju u
određenom prostoru i da usmereno deluju na njega. Kod ljudi naše ci
vilizacije u većini slučajeva treće oko je slabo razvijeno, zato ne mogu
da usredsrede svoju psihičku energiju na drugog čoveka. Ali, neki od
ljudi naše civilizacije, posebno njeni veoma drevni predstavnici, imaju
u potpunosti razvijeno "treće oko" i zato mogu da sagrade potpuno
pouzdanu zaštitnu barijeru duhovnih sila.
- Razumeo sam Vas na sledeći način - rekao sam ja - da se suština
zaštitne barijere sastoji u hipnotičkom dejstvu na daljinu na čoveka
koji ulazi u pećinu samadija. Hajde da se zapitamo: "Odakle duša
čoveka u samadiju zna za čoveka koji ulazi?" Sa gledišta savremene
fizike, torziona polja duše (to jest, polja zakrivljenja duše) prostiru se
široko u okolinu. Tako analogna polja duše čoveka koji ulazi u pećinu
dolaze u kontakt sa torzionim poljima čoveka u samadiju. Setimo se
takođe da dobre misli "ispravljaju" torziona polja duše u jednu stranu,
a zle u suprotnu. Zahvaljujući tome je duša čoveka u samadiju sposob
na da analizira namere čoveka koji ulazi u pećinu. Setite se Nikolaja
Reriha, koji je govorio da je u zemlju Šambalu moguće ući jedino sa
dobrim mislima! Setite se, daje u stanje dubokog samadija moguće ući
jedino ako se u potpunosti očistimo od negativne psihičke energije, to
jest od negativno zakrivljenih torzionih polja!
- Da, tako je. Nastavite - rekao je bonpo-lama
-1 tako, duša čoveka u samadiju, postoje analizirala namere čoveka
koji ulazi u pećinu, odlučuje da li da ga propusti ili ne - nastavio sam
ja. Meni izgleda da prosta radoznalost bez zlih misli takođe nije dovolj-
na da se dobije "propusnica". Za to su, očigledno, potrebni ubedljivi
razlozi, takve, recimo, kakve je, po legendi, imao vladar Indije koji je
došao da moli za kišu za ćelu svoju zemlju. Zar da se narušava mir
Genofonda čovečanstva! Da bi se dobila "propusnica", neophodno je,
kako mislim, da se uđe u meditaciju i počne razgovor sa dušom
čoveka u samadiju. Samo u tim uslovima i ako je krajnje neophodno
da se poseti ta pećina može se nadati propusnici.
- U pravu ste - rekao je bonpo-lama. - Čak i Posebni ljudi, koji
čuvaju ljude u samadiju i ulaze u pećinu jednom do dva puta mesečno,
pred posetu pećini ulaze u meditaciju i mole za dozvolu.
- Recite, bonpo-lama, zar ne bi nama mogli dati dozvolu? Zar nisu
naše namere čiste, a cilj uopšte nije beznačajan - proučavanje
Genofonda čovečanstva!
- Reći ću Vam - bonpo-lama se osmehnuo - prvo, morate da naučite
da uđete u meditaciju. Za to je potrebno dosta vremena. A Vaš cilj je
zaista prekrasan - proučavanje Genofonda čovečanstva. Možda ćete i
dobiti dozvolu, ali mislim to neće biti odmah.
- Dozvolite mi da nastavim misao - rekao sam ja. - Pretpostavimo
da duša čoveka u samadiju odluči da ne propusti određenog čoveka i
podigne zaštitnu barijeru. Šta ona predstavlja? Moćna polja duše
čoveka u samadiju pomoću naštimavanja na frekvenciju talasa duše
čoveka koji ulazi počeće da zakrivljuju u negativnu stranu one ele
mente torzionog po
lja tog čoveka koji
su, kako meni izgle
da, odgovorni za
takva osećanja kao
što su strah, uznemi
renost, ljutnja, kako
bi čoveka koji ulazi
u pećinu prošla želja
da tu uđe. Setite se takođe da zle misli i
Kontakt torziomh polja
bolesti podjednako deluju na dušu: one zakrivljuju torziona polja u

negativnu stranu. Zato će čovek koji ulazi u pećinu, ukoliko se izbori
sa osećanjem straha i uznemirenosti, uskoro osetiti faktore bolesti koji
će ga, pri velikom pritisku duše čoveka u samadiju, dovesti do smrti.
Tako, kako mi izgleda, rade zaštitne barijere u pećinama. Jesam li u
pravu?
- Iako u naučnom pogledu govorimo različitim jezicima, izgleda mi
da ste u pravu - odgovorio je bonpo-lama.
- Recite, ima li čovek u samadiju dovoljno energije da sve to
postigne?
- Naravno! U samadi mogu da uđu samo ljudi sa veoma moćnom i
veoma čistom dušom.
- Još ću dodati - rekao sam ja - da jedan čovek svojom psihičkom
energijom prilikom hipnoze na daljinu može da uspava 100 do 500
ljudi. Sećam se našeg profesora fiziologije Petrovskog koji je na našem
kursu izvodio seansu hipnoze na daljinu, uspavavši sve učesnike kursa
- 300 ljudi na predavanju.
- Moć psihičke energije je ogromna - rekao je bonpo-lama.
- Ali, zar nije poznato da duh i duša deluju zahvaljujući radu ljud
skog mozga, koji zakrivljuje torziona polja. To jest, troši se ona energi
ja koja je mozgu potrebna za njegov rad (glukoza, kiseonik,
belančevine i si.). Odakle uzima energiju duša čoveka u samadiju, kad
u samadiju mozak, kao i čitavo telo, ne funkcioniše? - upitao sam ja.
- Dozvolite da Vam odgovorim na pitanje pitanjem - rekao je bonpo-
lama. - A kako živi Onaj Svet? Na Onom Svetu žive besmrtne duše i
duhovi. Nadam se da to ne poričete?
- Naravno, ne.
- Pomoću kakve energije funkcionišu duhovi i duše na Onom Svetu?
Odgovor je jedan - pomoću kosmičke energije. I duša i duh su nastali
kao rezultat evolucije kosmosa, kada se iz makrokosmosa obrazovao
mikrokosmos - čovek.
Isto to nalazimo kod E. R Blavacke ("Tajna Doktrina", 1937., tom 2,

str. 363): "tako je i Čovek na Zemlji mikrokosmos makrokosmosa..."
- Znači, duša ljudi u samadiju hrani se kosmičkom energijom -

Promrmljao sam ja.
-Da.
- A kakav je biološki smisao da se ograničava pristup telima u
samadiju? Zašto postoji takva isključiva strogost čak i prema ljudima
sa dobrim namerama?
- Da se ne bi narušavao mir ljudi u samadiju. Ako se taj mir naruši
pomoću dejstva neke druge duše, telo čoveka u samadiju počeće da
omekšava - odgovorio je bonpo-lama.
- Ja to razumem ovako - rekao sam. - Iz fizičke perspektive,
kameno-nepokretno stanje tela čoveka u samadiju postiže se, kako
meni izgleda, pomoću prelaska vode u organizmu u četvrto stanje,
koje je ostvarivo samo pomoću potpunog pročišćenja duše od nega
tivne psihičke energije, to jest pomoću potpunog i stabilnog zakriv-
Ijenja torzionih polja duše u pozitivnu stranu. Torziona polja tuđe duše
unose neravnotežu u zakrivljenje torzionih polja čoveka u samadiju
čak i ako su zakrivljena u pozitivnu stranu, da ne govorimo o nega
tivno zakrivljenim torzionim poljima. Poremećaj ravnoteže torzionih
polja čoveka u samadiju može da dovede do neodrživosti četvrtog
(hipotetičkog!) stanja vode u organizmu i odgovarajućeg gubitka
kameno-nepokretnog stanja tela, koje se ispoljava njegovim
omekšavanjem. Odatle je moguće pretpostaviti da se čak i Posebni
ljudi biraju po saglasnosti njihovih torzionih polja sa poljima ljudi u
samadiju. Da li je tako?
- Da, daleko od toga da svaM čovek može postati Poseban - rekao je
bonpo-lama. - Posebni ljudi na ulazu u pećinu meditiraju, a kao rezultat
toga saznaju da li će biti pušteni u pećinu sa ljudima u samadiju ili ne.
- Šta Vi mislite, može li se gomila izrazito neprijateljskih ljudi pro
biti u pećinu kroz zaštitnu barijeru do čoveka prethodne civilizacije, na
primer Atlantiđanina, koji vlada ogromnom duhovnom moći? Zar ne
može negativna psihička energija, posebno mase ljudi, nadvladati
pozitivnu! - upitao sam
- Malo verovatno, ako čovek prethodne civilizacije u samadiju ima
snažan duh. Količina ljudi koji žele da prodru u pećinu samadija ne
može da igra odlučujuću ulogu. Ali, ako duh čoveka prethodne civi-
lizacije nije veoma snažan, tako nešto je moguće. Ljudi naše civilizacije
imaju znatno slabiju duhovnu moć. A probiti se do ljudi naše civi-
lizacije u stanju samadija nije tako teško, jer njihov duh ne može da
stvori snažnu zaštitnu barijeru.
- Šta će se dogoditi sa čovekom prethodne civilizacije u samadiju,

ako ga ljudi obuzeti neprijateljstvom okruže, probivši se kroz zaštitnu
barijeru?
- Čovek prethodne civilizacije će ili umreti pod dejtvom negativne
psihičke energije, ili će oživeti - odgovorio je bonpo-lama.
Da - progovorio sam - negativno zakrivljenje torzionih polja ili u
potpunosti destabilizuje stanje samadija, dovodeći do smrti tog
čoveka, ili podstiče izlazak iz samadija, dovodeći do oživljavanja.
- To se dešava - rekao je bonpo-lama.
- A recite, postoje li svedočanstva o probijanju zaštitnih barijera
pećina sa ljudima u samadiju?
- Na žalost, takvih svedočanstava nakon kineske okupacije Tibeta
nije malo - žalosno je rekao bonpo-lama. - Na primer, u jednoj od
pećina južnog Tibeta ljudi su videli nekoliko neobičnih, veoma velikih
ljudskih tela, koja su bila obešena za vrat na ulazu u pećinu. Nedavno
pre toga u pećini je bio puk Kineza.
- Da, zamisliti sukob divova-Atlantiđana sa Kinezima moguće je
samo u naučnofantastičnom filmu - utučeno sam rekao. - Trebalo bi
nešto učiniti, jer oni uništavaju Genofond čovečanstva, od koga su i
sami nastali!
- A šta da se učini? Kineza ima pole milijarde...
- To je užasno! Zašto UN...
- Ali imajte u vidu - oči bonpo-lame su zasijale - da ima znatno više
slučajeva pogibije Kineza od zaštitnih barijera pećina. Sada se oni boje
da ulaze u pećine! I oni hoće da žive! Vremena "kulturne revolucije"
su prošla! Drevni ljudi su moćniji od Kineza! Drevni ljudi mogu da
zaštite sebe i čovečanstvo! A najstarije ljude Kinezi nikad neće naći;
njih štiti kamen!
- Možete li navesti primer?
- U jednoj od pećina samadija, takođe u Južnom Tibetu, na ulazu u
Pećinu našli su puk Kineza, čiji su svi vojnici ležali mrtvi na kamenju
sa licima izobličenim od užasa. Tela su bila neoštećena, ni kod koga
nije bilo nikakve rane ili povrede. Ubila ih je duhovna sila drevnih
ljudi.
O tome je kod E. P Blavacke moguće naći sledeće ("Tajna Doktrina",

1937., tom 2, str. 466): "... gde oni (govori se o Atlantidanima)
borave i danas, nevidljivi za sve i pristup k njima brane čitave Vojske

Duhova."
- Mislim da to nije usamljen slučaj...

- Takvih primera ima mnogo. Evo jednog - produžio je bonpo-lama,
- Ljudi iz okolnih sela videli su nekoliko desetina izbezumljenih kine
skih vojnika koji su trčali, vrištali i hvatali se za glavu i stomak. Kažu
da su ti izbezumljeni vojnici jedan za drugim umrli. Svi su oni posetili
tajnu pećinu.
- Rekli ste da najdrevnije ljude (Lemuro-Atlantiđane) štiti kamen. Iz
našeg razgovora sam shvatio da su njihova tela u samadiju sakrivena
kamenjem (pločama), zbog čega ih je gotovo nemoguće naći u pećini.
Osim toga, imajući u vidu vaše reci "kamen za njih nije prepreka"
moguće je pretpostaviti da su Lemuro-Atlantiđani pomoću psihičke
energije u stnaju da deluju na gravitaciju i podignu te kamenove pri
likom izlaska iz samadija. Takođe je moguće da ti duhovno najrazvi
jeniji ljudi prošlosti mogu da izgrade psihičku zaštitnu barijeru na
ulazu u pećinu. Je li tako? - upitao sam ja.
- Da, o tome smo već govorili. - odgovorio je bonpo-lama.
- Iz svega što ste rekli - nastavio sam ja - proizilazi da se može
razmišljati o tri osnovna oblika zaštite pećina sa ljudima u samadiju:
1. Barijera psihičke energije
2. Kamena barijera
3. Tajni ulaz u pećinu.
- Ne zaboravite i to - rekao je bonpo-lama - da se mesto gde se
nalaze pećine sa ljudima u samadiju čuva u dubokoj tajnosti. To je
zasluga sveštenika. O tome govorimo jedino u alegoričnom obliku.
- Ali, zar nisu Kinezi saznali za to! Oni su oskrnavili sveta mesta
samadija!
- Da, pokazalo se da nije tako lako sačuvati tajnu.
0 tome takođe govori E. P. Blavacka ("Tajna Doktrina", 1937., tom 2,

str. 158): "Neprozirni veo tajne bio je bačen na okultne i religiozne
Misterije nakon potapanja poslednjih predstavnika rase Atlantiđana,
pre oko 12.000 godina, da bi se izbeglo da one dospeju do nedostojnih
1 tako se oskrnave."
moguće ući jedino sa potpuno pročišćenom dušom. U pećinu sa Gen

moguće ući jedino sa potpuno pročišćenom dušom. Uloga Šambale za
izvori, je značajna. Uloga Genofonda čoveka ne izaziva sumnju. Šamb
Genofondom čovečanstva sva polja koja deluju pripadaju duhovima (d
nastavio sam - ima nekoliko paralela iz kojih je moguće pretpostaviti d
(pećinski hramovi, pećine, piramide) - upravo Šambala. Bonpo-lama me
- Hteo bih da nasamo razgovaram sa Vama - rekao sam i pogledao
bonpo-lamu.
Ustali smo i pošli u zadnju sobu. Amerikanac me je dodirnuo po rame
O čemu sam razgovarao sa Bonpo-lamom? Na to pitanje odgovara
pećine: "To ne bih rekao ni samom Bogu!"
Na rastanku, zagrlili smo se sa Bonpo-lamom. Vener Gafarov je tiho up
- Biće promena?
Ćutao sam. Amerikanac je viknuo za nama:
- Good luck!
nofondom čovečanstva, kako smo govorili, takođe je
Glava 6
čovečans-tvo, kako svedoče usmena predanja i pisani
bala je, kako je poznato, zemlja duša. U pećinama sa
duhovnom) pri čemu suKo tela je bio Buda?
konz-ervisana. Vidite -
da su mesta na kojima se nalazi Genofond čovečanstva
je pažljivo posmatrao. Nastala je tišina.
Na Istoku se u svakoj prodavnici može kupiti figurica Bude. One su
veoma skupe, zato što svaki stranac, čak i iz budističkih zemalja, želi da
enu i rekao "Good
za uspomenu luck!"
ponese ("Srećno!")
figuricu onoga kome se klanja gotovo polovina
am recima Posebnih
svetskog stanovništva.ljudi, koji imaju pristup u samadi-
Verovati da je skulptor mogao da tačno prenese osobenosti Budine
pitao:
spoljašnjosti bilo bi naivno. Sve lame, koje smo pitali o Budinoj spo-
Ijašnjosti, govorili su da su skulptori i umetnici uneli mnogo izmišljotina,
na primer ogromne klempave uši.
Kako je izgledao Buda

Kako je izgledao Buda? Još pre ekspedicije, iz religioznih knjiga
smo znali da je Buda imao neobičnu spoljašnjost. Ali, stare opise
Budinog izgleda našli smo jedino u Nepalu kod istoričara gospodina
Mina. Lame su nam takođe dale stare opise Budine spoljašnjosti, koji su
se slagali sa onima koje nam je dao gospodin Min. Istovetnost opisa do
koje smo došli upoređivanjem raznih izvora omogućila nam je da se s
poverenjem odnosimo prema dobijenoj informaciji.
Prema starim izvorima, Buda je imao 32 obeležja, koja su karakte-
risala njegov izgled. Mislim da će čitaocu biti interesantno da se upozna
sa njima.
1. Budine ruke i noge bile su obeležene hiljadama točkova sa paoci-

ma.
2. Stopala Budinih nogu ličila su na kornjače. Bila su meka, pljos-
nata i punačka.
3. Prsti na Budinim rukama i nogama bili su spojeni kožicama, koje
su dopirale do polovine prstiju. Ruke i noge ličile su na pačije nožice.
4. Koža na Budinim rukama i nogama bila je meka i sveza.
5. Budino telo imalo je sedam izbočina i pet udubljenja. Dva
udubljenja nalazila su se na člancima nogu, dva na ramenima i jedno
s
a zadnje strane glave.
Buda (kip)
6. Prsti na Budinim rukama i nogama bili su veoma dugački.

7. Budine pete su bile široke (1/4 stope)
8. Budino telo bilo je veliko i stasito. Imalo je sedam kubnih metara
i nije bilo pognuto
9. Na Budinim stopalima nije bilo svoda.
10. Svaka vlas na Budinom telu rasla je u vis.
11. Listovi Budinih nogu bili su kao kod antilope - glatki i pravi.
12. Budine ruke bile su duge i lepe, dopirale su do kolena.
13. Budin muški organ bio je skriven, kao kod konja. Nije se mogao
videti.
Ko je bio Buda?
14. Budina koža imala je zlatastu nijansu. Ona se nazivala zlatnom

ne zbog boje, već zato što je bila savršeno čista.
15. Budina koža bila je fina i glatka.
16. Svaki deo Budinog tela imao je samo po jednu vlas, koja je rasla
na desno.
17. Budino čelo bilo je ukrašeno uvojcima, koji su imali 6 odlika:
glatki, beli, poslušni, sposobno da se rastegnu do 3 lakta, savijeni s
desna na levo i okrenuti krajevima uvis. Oni su bili srebrnasti, frizura
je po obliku podsećala na plod ambale.
18. Gornji deo Budinog trupa bio je kao kod lava.
19. U gornjem delu Budina ramena bila su obla i puna.
20. Budine grudi bile su široke. Medu ramenima grudi su bile
ravne.
21. Buda je mogao da bolje oseća ukus, jer njegov jezik nije bio
podložan trima bolestima: malim boginjama, kijavici i žutici... Jednom
je jedan poklonik dao Budi komad konjetine, koji je po ukusu bio
neprijatan. Buda je taj komadić stavio na svoj jezik i zatim ga vratio
pokloniku. Meso je po ukusu postalo kao najukusnija hrana.
22. Budino telo podsećalo je na drvo tadtora, čije su korenje, trup i
grane jednakih razmera.
23. Buda je imao okruglu izbočinu na glavi, koja je podsećala na
kovrču u pravcu kazaljke na satu.
24. Buda je imao dug i lep jezik, kojim je mogao da dohvati kosu i
uši. Jezik je bio crvene boje, kao cvet utpala.
25. Budin govor imao je 5 plemenitih odlika: svi su mogli da ga
razumeju; sve reci su imale jednaku intonaciju; govor mu je bio dubok
i koristan za sve; govor mu je bio prijatan i duboko privlačan; reci je
izgovarao pravilnim redom, čisto i bez grešaka.
26. Budini obrazi bili su okrugli i punački. Njihove konture bile su
slične ritualnom ogledalu.
27. Budini zubi bili su veoma beli.
28. Zubi su mu bili jednake dužine.
29. Među Budinim zubima nije bilo razmaka.
30. Buda je imao 40 zuba.
31. Budine oči bile su tamnoplave boje, kao safiri.
32. Budine trepavice bile su prave i čiste, kao kod "žedne krave"
A sad, hajde da uporedimo Budine odlike sa osobenostima
čoveka (hipotetičkog Atlantiđanina) rekonstruisanim na osnovu očiju
naslikanih na tibetanskim hramovima.
Odlike Hipotetički Atlantiđanin (rekonBuda
Glava Velika Buda je imao okruglu izbočinu na glavi, ko

bilo ukrašeno belim kovrdžama koje su m
Oči Velike, neobična izbočina gornjeg kTamnoplave boje, trepavice prave i čiste
Nos U obliku ventila sa spiralnim zav-ij Običan
Obrazi Neveliki, kao i ćela donja polovina Okrugli i punački
Vilica Nevelika (verovamo spojena sa ver Obična
Zubi Teško je reći 40 zuba, veoma belih, jednake dužine, be
Jezik Teško je reći Dugačak, dohvata liniju kose i ušiju

Vrat Snažan, sa izraženim mišićima i poUdubljen sa zadnje strane (što svedoči o ra
Grudni koVeoma veliki Širok, kao kod lava
Ramena Snažna i obla Okrugla i puna

Ruke Duge, izražena zadnja i prednja gruDugačke, dopiru do kolena, dva udubljenj
Šake Nalik na peraja, velike (moguće je Prsti veoma dugački sa opnama, koje dopi
Noge Razvijena prednja i zadnja grupa m Udubljene u člancima
Stopala Nalik na peraja tuljana Nalik na kornjače, pljosnata i puna, široke
Polni orgaTeško je reći Sakriven, kao u konja, ne može se videti
Koža Glatka Zlataste nijanse, fina i glatka

Rast Veoma veliki Telo veliko i stasito, sedam kubnih metara
Ko je bio Buda?
Buda i čovek čije su oči nacrtane na tibetanskim hramovima
Iz navedene tabele je očigledno da se oblik čoveka rekonstruisan
prema očima nacrtanim na tibetanskim hramovima u velikoj meri
slaže sa oblikom Bude. Osobenosti oba tela svedoče o amfibijskom
načinu života: stopala poput peraja, ruke sa kožicama, izbočina gorn-
jeg kapka, koja sakriva rožnjaču pod vodom, snažan grudni koš,
neophodan za dugotrajno ronjenje, snažni potiljačni mišići,
neophodni za držanje glave prilikom plivanja, nos kao ventil itd.
Kada smo sproveli ovo uporedenje, u nama se javio osećaj zado-
voljstva, pošto je potpuno nezavisna rekonstrukcija na osnovu očiju
pomoću korišćenja oftalmogeometrijske i logičko-anatomske analize
dovela do nacrta neobičnog oblika čoveka, koji u opštim crtama liči
na Budu, čije su specifične odlike očigledno opisali ljudi koji su ga
videli.
Upoređivanje izgleda poslednjeg Bude sa oblikom čoveka, koji je

rekonstruisan na osnovu crteža očiju na tibetanskim hramovima.
Ali, sa druge strane, pažnju izazivaju i razlike medu oblikom

Bude i oblikom čoveka rekonstruisanom po očima. Pre svega, to je
odsustvo nosa nalik na ventil u obliku spirale kod Bude. Ta
činjenica, koja Proizilazi iz prvog izvora (crtež očiju zajedno sa
nosom na tibetanskim hramovima) je dovoljno pouzdana i ne uklapa
se u oblik Bude, među Qjirn specifičnim odlikama se ne nalazi ovaj
veoma upadljiv detalj.
Osim toga, u odlikama Bude nije ukazano na neobičnu izbočinu gor-
njeg kapka.
202 Odatle proizilazi da na tibetanskim hramovima nisu
naslikane Budine oči, već oči nekog drugog čoveka koji je takođe
imao neobičnu spoljašnjost, ali nešto drugačijeg karaktera. Ko je on?
Prisetimo se, bonpo-lama je na to pitanje odgovorio: "To su oči
čoveka znatno starijeg od Bude". Možda su to oči Bonpo-Bude -
prvog Bude na Zemlji?
Ali, uprkos tome, uporedujući osobenosti Bude i čoveka čije su oči
nacrtane na tibetanskim hramovima sa karakteristikama
savremenog čoveka, može se reći da ni jedan ni drugi nisu bili
predstavnici naše civilizacije. Kako sledi iz istorijskih izvora, izgled
najstarijih ljudi naše civilizacije nije se u velikoj meri razlikovao od
izgleda savremenog čoveka. Za ljude naše civilizacije iz bilo kog
kraja sveta apsolutno nisu karakteristični postojanje opni, stopala u
obliku peraja, ogromnih očiju sa neobično izbečenim kapcima, a
pogotovo nosa u obliku ventila sa zavijutkom. Ljudi naše civilizacije
koji žive na morskoj obali koriste darove mora, ali niko ne vodi
amfibijski život i ne gaji podvodne plantaže.
Možda su oni vanzemaljci? Ali, to je toliko sporno pitanje, da je
razmišljanje o toj temi iz naučne perspektive u krajnjem slučaju
preuranjeno. Mnogo je logičnije pretpostaviti da su Buda i čovek,
čije su oči nacrtane na tibetanski hramovima, bili predstavnici
ljudi prethodnih civilizacija, koji su izašli iz stanja samadija u
Genofondu čovečanstva i pojavili se na Zemlji. Ta pretpostavka,
uzimajući u obzir sve stoje rečeno u ovoj knjizi, osnovanija je nego
dokona domišljanja o vanzemaljskim humanoidima.
Ali, ko su bili oni - Buda i čovek čiji smo oblik rekonstruisali na
osnovu očiju nacrtanih na tibetanskim hramovima? Da li su oni
izašli iz samadija ili ih je rodila majka? Da bismo pokušali da
odgovorimo na to pitanje, počeli smo da detaljno proučavamo
istorijat Budinog rođenja. Svedočanstva o čoveku čije su oči
naslikane na tibetanskim hramovima bila su isuviše nepotpuna.
Prilikom proučavanja pitanja o Budinom rođenju, uskoro smo
shvatili da je ono izuzetno zamršeno. Teško je bilo shvatiti ko je bila
njegova majka, ko mu je bio otac, i da li su oni uopšte postojali. Na
primer, gospodin Min je o tome govorio sledeće: "Buda je bio rođen
na Zemlji i u sebi je akumulirao mnogo prošlih brakova. Bio je
visokog
ŠTA SU REKLE LAME
Ko je bio Buda? 203
rasta, veoma lep i dobro je poznavao drevna znanja, jasno

shvatajući šta se dešava na Zemlji." Istoričar gospodin Pradan je
govorio: "Budini roditelji bili su kralj Tama i Mari Devi; rođen je u
mestašcu Lumbini (Nepal) u vodi jezera."
Ostala svedočanstva o Budinom rođenju imala su sličan karakter;
"bezgrešno začeće", "rođenje je imalo duhovni karakter" i si. To jest,
nije se moglo ništa konkretno reći o njegovoj majci i ocu. Samo najed-
nom mestu (kod gospodina Pradana) je rečeno da je Budin otac bio
kralj plemena Taru.
Pleme Taru
Ko su oni? Sakupljajući podatke o plemenu Tara, upoznali smo se
sa rukovodiocem Ruskog kulturnog centra u Katmanduu, Vladimirom
Pavlovičem Ivanovim. On je kazao da nedaleko od mestašca Lumbini,
gde se Buda rodio, zaista žive ljudi koji sebe nazivaju Taru. On nas je
uputio na ljude koji znaju istorijat plemena Taru. Osim toga, V. P.
Ivanov je rekao da je u Lumbiniju počela izgradnja internacionalnog
budističkog centra, u koje mnogo novca ulažu azijske zemlje i budis-
tička društva evropskih zemalja i SAD. Taj centar će biti centar
međunarodnog budističkog hodočašća. Buda, koji je propovedao sis-
tem znanja zasnovan na hinduizmu, uklonio je iz njega kastinsku
strukturnu shemu, učinivši svoju religiju svetskom. Pre Bude hin-
duizam se mogao širiti samo u domenu kasti i nije ih mogao prevazići.
Ljudi koji su nam pričali o plemenu Taru nisu spadali u značajne
religiozne poslenike ili naučnike. U početku je to kod nas izazivalo
osećaj sumnje u verodostojnost prenesenih svedočanstava, ali se to što
su oni rekli pokazalo toliko zanimljivim, da smo čak na neko vreme
zaboravili na uputstva Delhijskog univerziteta kako bi strogo trebalo
da se odnosimo prema podacima koje dobijamo od ljudi koje slučajno
sretnemo.
Uistinu, jedan od tih ljudi, čije ime iz razumljivih razloga ne bih
navodio, pričao je sledeće. Pleme Taru živi u džunglama na granici
Himalaja. Severno od mesta gde prebivaju Tami, nalazi se oblast
Džumla, koja se, po nekim podacima, smatra mestom nastanka ljudi
naše civilizacije. Ljudi plemena Taru su jedini u svetu imuni na malar-
UU, po čemu su postali poznati u svetu. Danas populacija plemena Taru
204
broji oko milion ljudi. Smatra se da to pleme živi na
pomenutorn mestu više od 3000 godina. Ali, najčudniji se pokazao
opis spoljašnjeg izgleda Tarua: oni imaju okruglo lice sa malim
podbratkom, malim pljosnatim nosem, veoma veliki grudni koš,
debeo i kratak vrat stopala bez svoda, pljosnata i široka. To jest,
sa određenom približnošću, u tim crtama mogle su se videti
karakteristične crte Bude. Razumljivo je da smo poželeli da se
upoznamo sa predstavnicima plemena Taru i uverimo se u to. Ako bi
se to potvrdilo, pleme Taru bi se moglo smatrati naslednicima Bude
na Zemlji.
V P. Ivanov nam je pomogao da u Katmanduu nađemo jednog pred-
stavnika tog plemena - jedinstvenog za to pleme naučnika-
profesora. Kakvo je bilo naše razočaranje kada smo umesto
očekivanih karakterističnih osobina sreli tipičnog istočnjaka sa
običnom spoljašnjošću. Svejedno, dva člana naše ekspedicije otišla
su u mestašce Lumbini, našli tu selo plemena Taru, sprovela
anatomska istraživanja, i na kraju se uverili u običnu spolja-šnjost
ljudi tog plemena.
Slučaj sa plemenom Taru, koji nam je oduzeo
dosta vremena i sredstava, bio nam je dobra lekci-
ja. Kad sagovornik, koji nema neki religiozni ste-
pen ili principijelnost ozbiljnog naučnika, shvativši
šta te interesuje počne da ubeđeno govori to što bi
hteo da čuješ, u početku izgleda da će tvoje pret-
postavke naći realnu potvrdu. Dalje ti izgleda da
se sve dešava isuviše lako, da bi mogao da misliš
da je sve tačno. A na kraju te čeka gorko
Profesor iz razočaranje i žaljenje za protraćenim vremenom i
plemena sredstvima. Ali, takav je put nauke: nikada se ne
Žena Taru Muškarac Taru

KO je bio Buda? ŠTA SU REKLE LAME
205
odvija bez prepreka, a preispitivanje i trostruka kontrola su stalni
pratioci istraživanja. Najvažnije je da se u logički lanac ne uključe
malo verovatna svedočanstva, jer će inače logika odvesti u
ćorsokak ili dovesti do netačnih zaključaka.
U sličnim razgovorima, za razliku od razgovora sa svamijima, lama-
ma, guruima i značajnim naučnicima, retko ćete čuti "može biti", "ne
znam", "ne, nije tako". Lame, svamiji i gurui isuviše su značajni u
istočnom svetu da bi se kod njih javljalo iskušenje da se u nečemu
istaknu pred stranim naučnikom i da mu kažu nešto senzacionalno da
bi mu ugodili. Naprotiv, za njih je karakterističan očinsko-ironičan
odnos prema evropskom naučnom interesovanju, pomešan sa Ijubo-
pitljivim uvažavanjem. Istočni religiozni tip obrazovanja, očigledno,
kod njih razvija najdublje poštovanje prema drevnim religioznim
znanjima, za koja su oni lično i pozvani da ih čuvaju i razvijaju, pa se
smatra velikim grehom da govore izmišljotine. Svaki lama, svami ili
guru, ako nije ubeđen da neku stvar dobro zna, mimo će reći:
"Toga se ne sećam..." i preporučiće nekog drugog religioznog
poslenika, koji, po njegovom mišljenju, to bolje zna. Indijski i nepalski
naučnici vaspi-tani su u istom duhu, zato što su duboko religiozni, i
činjenicama koje od njih saznate možete verovati.
'•k; -
Ko je Buda?
Pri naučnim istraživanjima religioznog karaktera javlja se veliko
iskušenje da se upotrebi naučno-popularna literatura na ruskom ili
engleskom jeziku. Ali, te knjige veoma često pišu ljudi sa posebnim
psihičkim ustrojstvom, koji apsolutnom istinom smatraju sopstvene
"vizije" u stanju transa. Na žalost, ljudi, meditirajući i ulazeći u trans,
'Vide" jednu te istu stvar na tako raznolike načine, da je veoma prob-
lematično oslanjati se na takve podatke. Uzimajući to u obzir, nastojali
smo da za osnovu uzmemo izvorne religiozne spise i dela Elene
Blavacke koja je na Istoku priznata kao velika Posvećenica.
Vraćajući se proučavanju Bude, može se doći do zaključka da je
Podatak po kome je on rođen od oca i majke (plemena Taru) prilično
sumnjiv, i teško da je moguće smatrati pleme Taru Budinim nasled-
nicima. A uzimajući u obzir znanje o samadiju i neobičnu Budinu spo-
Ijašnjost, ne srne se isključiti mogućnost da je Buda izašao iz stanja
samadija u vodi u jezeru u mestu

Lumbini, ili došao u njega iz obliž-
njih planina, gde je mogao da pre-
biva u pećinskom samadiju. Smat-
ramo verovatnijom ovu poslednju
varijantu, zato što u legendama o
Budi postoji podatak da je on kao
odrastao čovek počeo da gladuje,
smršao je i otišao u divlju šumu,
odakle se pred ljudima pojavio kao
lep i preobražen. Nije isključeno
da se pojavio sasvim drugi čovek, a
sve priče o bezgrešnom začeću su
izmišljotina.
Budino prosvetljenje Kao što smo već rekli, (bonpo-
lama) tokom tekućeg perioda od
godina, na Zemlji bi trebalo da se pojave 1002 Bude.
30.000
O tome kod E. P. Blavacke nalazimo sledeće ("Tajna doktrina", 1937.,

tom 2, str. 529, 530): "Buda je univerzalna ili opšta titula; oni su
istorijski Mudraci... Iz jedne grupe od devedeset sedam Buda i
druge od pedeset tri.... Te "kotarice najstarijih spisa zapisanih na
palmovim listovima" čuvaju se u dubokoj tajnosti... Taj osobeni
rukopis, iz koga su izdvojeni sledeći odlomci i potom preneti na
poznatijem jeziku, bio je pisan na kamenim tablicama koje su
pripadale jednom Budi sa samih početaka Pete Rise, koji je bio
svedok Potopa i potapanja glavnih kontinenata rase Atlantidana."
Ono što'je E. E Blavacka napisala o Budama, moguće je shvatiti

na razne načine. Sa jedne strane, pažnju izaziva činjenica da se
Bude nazivaju "istorijskim Mudracima". Stvar je u tome što na
drugom mestu (str. 440) E. E Blavacka piše: "Adepti ili Mudri Ljudi
Treće, Četvrte i Pete rase živeli su u podzemnim staništima..."
Očigledno je da su pojmovi "istorijski Mudraci" i "Mudri Ljudi"
sinonimi. Tada je sinonim i reč "Adepf'. Ko su adepti? Iz razgovora sa
svamijima i lamama smo shvatili da se adeptima nazivaju ljudi koji
žive na stotine, hiljade i više godina, boraveći u stanju samadija i
periodički se vraćajući uobičajenom načinu života.
Koje bio Buda?
Odatle proizilazi da je poslednji Buda (a očigledno i druge Bude)

bio adept koji se pojavio na Zemlji izašavši i stanja samadija u
Genofondu čovečanstva. Reci E. P Blavacke: "...Iz jedne grupe od
devedeset sedam Buda i iz pedeset tri u drugoj..." možemo shvatiti kao
da ukazuju na to.
Neobična Budina spoljašnjost može se objasniti time što je on bio
adept-Atlantiđanin ili adept-Lemurijanac (setimo se reci E. E Blavacke:
"Adepti ili Mudri Ljudi Treće, Četvrte i Pete Rase...") Ogromna znanja
poslednjeg Bude, kojima ga niko nije učio u njegovom običnom
zemaljskom životu, mogu se objasniti time što je on posedovao znanja
civilizacija Atlantidana i Lemurijanaca. O tome neposredno svedoči
rečenica E. E Blavacke o "kamenim tablicama" i Budi iz doba potopa.
Na kraju krajeva, E. P Blavacka gotovo direktno ukazuje na to da je
Buda bio predstavnik četvrte rase, to jest Atlantiđanin (str. 280, 281)
"... crte i tipovi karaktera, pripisivani velikanima Četvrte Rase... tim
Budama, iako često izobličene simboličkim prikazom dugih visećih
ušiju..."
Sa druge strane, nije isključeno da se reci E. R Blavacke mogu pro-
tumačiti na sasvim drugi način, i isto tako reći da je naša logika slaba,
ili da izvrćemo činjenice. Ali, svi religiozni poslenici Istoka znaju za
adepte, pa se čak, kako kažu, i sreću sa njima! Činjenicu o postojanju
samadija na Istoku teško da možemo osporiti. Buda je imao suštinski
neobičnu spoljašnjost, prilagođenu amfibijskom načinu života. Buda je
imao ogromna znanja itd. Već ima dovoljno podataka koji svedoče o
tome da se navedena razmišljanja mogu prihvatiti u vidu hipoteze.
Ali, ako za osnovu uzmemo tu hipotezu, onda moramo da za
osnovu uzmemo i hipotezu o postojanju Genofonda čovečanstva.
Postoji li on zaista? Postoji li, paralalno sa našim svetom, podzemni i
podvodni svet ljudi raznih civilizacija u samadiju? Zar nisu Buda i
drugi proroci odatle dolazili ljudima na površini zemlje?
Okončavajući istraživanja navedena u ovoj glavi, nastojaćemo da
izvedemo pretpostavljeni zaključak koji odgovara na pitanje - ko je bio
Poslednji Buda i čovek čije su oči naslikane na tibetanskim hramovi-
ma. Analiza njihove spoljašnjosti dopušta nam da da zaključimo da
Poslednji Buda zauzima prelazni položaj između savremenog čoveka i
coveka čije su oči naslikane na tibetanskim hramovima. Uočava se
takođe i promena koja se tiče prelaska sa amfibijskog na potpuno kop-
neni oblik života: zamena ventilskog nosa (kao kod delfina)
običnim nosom, nestajanje plovnih kožica. Osim toga, kod E. E
Blavacke piše kako se u podzemnim prebivalištima nalaze
adepti treće (Lemu-rijanci), četvrte (Atlantiđani) i pete rase
(naša civilizacija).
Na osnovu svega toga može se pretpostaviti da je poslednji
Buda bio Atlantiđanin, a čovek čije su oči naslikane na tibetanskim
hramovima, Lemurijanac ili Lemuro-Atlantiđanin.
Ko su Lemurijanci i ko su Atlantiđani?
Glava 7
Ko su oni, Lemurijanci i Atlantiđani?
Metodi istraživanja
U istraživanjima slične vrste teško se mogu očekivati bilo kakvi tačni
podaci. Mora se orijentisati na uopštavanje putem logike svedočanstava,
dobijenih iz raznih izvora, prethodno ih međusobno uporedivši i uzimajući
u obzir ona svedočanstva koja se ponavljaju u izvorima različitog
karaktera.
Kako nama izgleda, najopasnija je analiza naučno-popularne literature,
u kojoj ima mnogo izmišljotina, mada su neke knjige napisane u naučno-
popularnom stilu sasvim ozbiljne. Zapravo, to su knjige Lobsanga Rampe
"Treće oko", "Doktor iz Lase", "Pećina drevnih" itd. Taj autor, koji je učio
meditaciju kod svog učitelja, naučio je da ulazi u stanje samadija i u tom
stanju je proveo neko vreme u jednoj od sama-di-pećina na Tibetu*.
Poverenje zaslužuje i knjiga Džona Hislopa "Razgovori sa Bagavanom Šri
Satja Sai Babom", koja je napisana u vidu razgovora sa Velikim Saijem,
koji se u nekoliko oblasti Indije smatra ne samo Posvećenikom, nego i
inkarnacijom Boga na Zemlji. Veoma je interesantna knjiga Rudolfa
Štajnera "Iz letopisa sveta" koja opisuje sadržaje tajne "Akaša Hronike",
koju su u davnoj prošlosti napisali Posvećenici. Svedočanstva dobijena iz
tih knjiga biće uzeta u obzir.
Analiza istočne religiozne literature pokazala se veoma složenom, ne
samo zato što je ona napisana na jezicima koji su nam nepristupačni
(sanskrit, nepali i dr.), već i zbog posebno, na istočni način istančane,
alegoričnosti sa kojom se saopštavaju podaci. U religioznim ^vorima, koji
se odnose na razne oblike istočnih religija, našli smo svedočanstva o životu
ljudi prethodnih civilizacija, koja se nisu mnogo međusobno razlikovala.
Ali, najinteresantnije je bilo to, što su se ta svedočanstva u opštim crtama
slagala sa svedočanstvima iznetim u delirna velikih posvećenika, kao što
su E. P. Blavacka i Nostradamus.
Lame, gurui i svamiji znali su za ljude prethodnih civilizacija, ali su
nastojali da o tome detaljno ne govore, bilo zato što su loše zpamtili tu
oblast religiozne nauke, bilo zato što su krili neku veliku tajnu.
Od dela Posvećenika, najpristupačnije su nam bile knjige
Nostradamusa i E. E Blavacke. Ali, proročanstva ovog prvog izložena su u
katrenima čiji prevod sa starofrancuskog na ruski možda nije sasvim
tačan i zato može dovesti do pogrešnih zaključaka.
'Tajna Doktrina" E. P Blavacke je delo kolosalno po obimu i ispu-
njenošću činjenicama. Po tome mi je logika u toj knjizi izgledala
nekako ne-ljudski: sve je izloženo u stancama, prilikom čijeg čitanja je
moguće naći početak misli na kraju knjige, sredinu na početku, a kraj u
sredini. U početku, kada sam prvi put pročitao "Tajnu Doktrinu", to me je
veoma naljutilo, ali sam potom postao svestan da je tu prisutna znatno viša
logika, moguće logika Višeg Uma, koju moj ljudski um nije mogao da
shvati potpuno, već samo delimično i na mahove. U očajničkom
nastojanju da sistematizujem činjenice iznete u knjizi, bio sam prinuđen da
primenim stari studentski način. Stvar je u tome što su mnogi studenti u
stanju da pri napregnutom izučavanju materijala,
zapamte ovaj na kratko vreme, a
potom ga mirno zaborave.
Ponovo sam pročitao tu knjigu,
zapamtivši mnoge njene delove,
sastavivši ih potom u mislima, i
načinio sam izvode iz knjige, uvodeći
sve informacije u korito ljudske logike i
hronologije. Te izvode je bilo moguća
uključiti u logička naučna zdanja.
Može li se verovati posve-
ćenicima? Teško je reći "da" i teško je
reći "ne". Ipak, svaki razumni čovek i
te kako veruje u Boga, pa makar i tek
onda kad mu se primakne smrtni čas.
A ako ne bi trebalo poricati postojanje
Boga, tj Višeg Razuma, ne bi tre-
„i
7 f-,nm tom-,
balo poricati ni
ispravnost
v svedo- v
ElenaPetrovnaBlavacka(1831-1891)
j(o su Lemurijanci i Atlantiđani?
Opšta svedočanstva o prethodnim civilizacijama

Elena Blavacka je o tome pisala ('Tajna Doktrina", 1937., tom 2
str. 169)
..."/storija prvobitnih Rasa nije sahranjena u grobnici vremena

za Posvećenike, već samo za neznalačku nauku."
Prema navedenim izvorima, niko ne osporava nastanak čoveka

putem otelovljenja duha. Govoreći recima savremene fizike, talasni
oblik života (duh, Onaj Svet) se postepeno materijalizovao i dobio
ljudsko telo. Proces materijalizacije duha, zgušnjavanje psihičke
energije, podseća na bajku o čarobnom stolnjaku, kada se iz ničega
pojavljivala hrana itd. Naravno, nije moguće verovati u to.
Ali, sa druge strane, još iz školske fizike je poznato da 2 gama
kvan-ta = l elektron, tj. da je talasni element sposoban da se
preobrazi u materijalni. Građanin grada Ufe Marat Fathislamov
dvaput je bio kod velikog avatara Satja Sai Babe (Indija) i sam svojim
očima video kako on materijalizuje misli, stvara tako reći iz ničega
prašak, pirinač i drugo. Osim toga, Marat je doneo nekoliko video
filmova o Sai Babi na kojima se prikazuje proces materijalizacije.
Naravno, proces materijalizacije koji izvodi Veliki avatar može se
smatrati za umešno izvedeni trik. Ali, kod njega je sve isuviše
ubedlji-vo! A i broj ljudi koji mu veruju je veoma veliki:
svakodnevno kod njega bude oko 10 hiljada ljudi, a na proslavi
njegovog sedamdesetog rođendana iz čitavog sveta se skupilo više od
milion ljudi. Teško je zamisliti toliku masu prostaka-tikvana.
Isto tako se može primetiti da hipoteza o materijalizaciji psihičkih
energija po svojoj dokazivosti ima isto pravo da postoji kao i u naše
vreme važeća hipoteza o pojavi života na Zemlji putem pojave organ-
skih molekula i njihovog postepenog usložnjavanja.
Prema religiji i znanjima PosvećeAika, na Zemlji je bilo 5 rasa* (ili
civilizacija) ljudi. Kao što sam u prethodnom tekstu rekao,
predstavnici prve rase koji su nazvani "samorođenima", predstavljali
su anđeloli-ka bića veličine 50-60 metara, imali su jedno oko (ono
koje mi danas nazivamo "trećim") i razmnožavali su se putem
deobe.
* To ne bi trebalo mesari sa danas postojećim pojmom "rasa" koji određuje
nacionalnu raznolikost ljudi. - prim. izd.
KO su Lemurijanci i
Atlantiđani?
Predstavnici druge rase ljudi, nazvani "potom rođeni" ili "besmrtni"
predstavljali su gušća, ali još uvek gasolika bića, visine oko 40 m, imali su
takođe jedno oko (takođe tipa "trećeg oka") i razmnožavali su se putem
pupljenja i spora.
Treća rasa, nazvana "dvostruki", "dvopolni" ili "Lemurijanci",
najduže je postojala i najviše se izmenila unutar sebe. Tokom te rase
došlo je do podele polova, pojavile su se kosti, telo se zgusnulo i od
četvororukih bića sa dva lica visine oko 20 metara oni su se preobrazili u
dvoruka bića sa jednim licem, znatno manjih razmera. Najveći razvoj i
procvat doživeli su najkasniji Lemurijanci - Lemuro-Atlantiđani.
Predstavnici četvrte rase, zvani Atlantiđani, bili su dvoruki, sa jednim
licem, visine oko 6-8 metara i imali su gusto telo.
Predstavnici pete rase (tj. naše civilizacije), nazvani Arijevci, u
početku su bili viši nego danas, ali su se postepeno smanjivali do
današnjih razmera.
Smatra se da će na Zemlji biti ukupno 7 rasa. Svaka od njih je imala i
imaće 7 podrasa.
Kada je nastao život na Zemlji?

U svim navedenim izvorima kaže se da je život na Zemlji,
računajući i čoveka, nastao pre mnogo miliona godina. E. E Blavacka o
tome piše ("Tajna Doktrina", 1937., tom 2, str. 261):
"ČitaZac može upitati zašto mi uopšte govorimo o zmajevima? Mi

odgovaramo, pre svega zato što znanje o postojanju sličnih životinja
predstavlja dokaz o ogromnoj starosti ljudske rase."
U "Akaša Zapisu" je napisano:
Uporedo sa čovekom postojale-su životinje koje su u svojoj vrsti bile na

istom stepenu razvoja kao i on. Prema savremenom poimanju, ubro-jali
bismo ih u gmizavce." (R. Štajner, "Iz svetskih hronika", 1992. str. 66)
Ista ta E. E Blavacka u 'Tajnoj Doktrini" (1937, tom 2) daje prilično

tačne podatke o vremenu postojanja poslednjih zemaljskih civilizacija:
214 ŠTA SU REKLE
Lemurija je propala oko 700.000 godina pre početka perioda koji
Se danas naziva tercijarom" (str. 392) .. "potop, .koji je preplavio
posled-nje delove Atlantidepre 850.000godina..." (str 416)
"...nakonpotapanja poslednjih predstavnika rase Atlantiđana pre
oko 12.000 godina..." (str 158) " ... i da su Arijevci (naša
đvilizacija)postojali već 200.000 godina kada je prvo veliko
Ostrvo ili Kontinent (Atlantiđana) bio potopljen." (str. 459)
Na taj način, nastanak čoveka na Zemlji putem zgušnjavanja

duha zahtevao je mnogo miliona godina evolucionog rada prirode.
Povodom toga hteo bih da navedem frazu E. P. Blavacke ("Tajna
Doktrina" 1937, tom 2, str 329)
"Proteklo je nekoliko miliona godina od doba Prve rase, "bez razu-

ma", do pojave visokorazumnih i intelektualnih Rasa najkasnijih
Lemurijanaca; a takođe i dugi period između najranije civilizacije
Atlantiđana i istorijskog perioda."
I tako, život na Zemlji nastao je pre nekoliko miliona godina, a

ljudske rase (civilizacije) rađale su jedna drugu, postepeno se
usložnjavajući. Ali, istovremeno je istorija čovečanstva na zemlji is-
presecana globalnim katastrofama koje su uništavale čitave civilizaci-
je. Očigledno, u evolucionom naporu prirode da razvije čovečanstvo,
takođe je potpuno logično bilo i stvaranje Genofonda čovečanstva, kao
osiguranja za slučaj globalnih katastrofa.
Materijalizam ili idealizam

V
Sta je primarno: duh ili materija? U religiji i u delima Posvećenika

ovaj večni spor rešava se u korist idealizma. Ima li dokaza za to? Teško
je naći direktne dokaze, zato što su svi sahranjeni u tami vremena. Ali,
uporedno postojanje suptilnog i fizičkog sveta niko više ne osporava, a
misao, tj. psihička energija, može biti potpuno materijalna.
Sa druge strane, postepeno usložnjavanje organskih molekula, uz
prvobitnu pojavu primitivnih oblika života i njihov postepeni
napredak, takođe se ne može isključiti. Ima li dokaza za to? Neki la'
boratorijski eksperimenti omogućuju nejasne zaključke o tome, ali ita
istina je takođe sahranjena u tami vremena.
Ko su Lemurijanci i Atlantiđani? 215
Materijalistička varijanta o poreklu života nam je nekako bliža i

razumljivija, pa joj zato više verujemo. Talasni oblik života
izgleda nam nekako mistički i bajkovit, pošto na savremenom
stupnju razvoja mi to slabo razumemo i skloni smo da uzvikujemo:
"O, čudo!", ili da sve potpuno poričemo. Svakako da su i talasni i
materijalni aspekt života međusobno povezani, isto kao što su
uzajamno povezani suptilni i fizički svetovi.
U slučaju kad je teško naći direktne dokaze, ostaje jedino,
ukoliko čovek nije ateista, da veruje u ispravnost božanskog
učenja. Ako uporedimo nauku sa religijom, može se primetiti da se
stvari razvijaju tako da nauka ne može da opovrgne božanske
učenje i nalazi sve više i više dokaza za njegovu ispravnost.
Treba da shvatimo da smo mi samo sitni delić Višeg Uma i nije na
nama da sudimo. Kao što je poznato, najveći greh je smatrati sebe
Bogom. Konzervativni naučnici, koji apsolutizuju neku konačnu
istinu do koje su došli i potpuno poriču nove naučne izdanke, o
kojima se već šapuće u naučnim krugovima, zapadaju u veliki
greh.
Lemurijanci
Iz navedenih izvora se može razumeti da su kontinenti na
Zemlji u to davno doba (pre nekoliko miliona godina) bili sasvim
drugačiji. Glavni kontinent Lemurijanaca nalazio se u oblasti
Australije, koja se smatra ostatkom lemurijanskog kontinenta. O
tome je u "Tajnoj Doktrini" moguće naći sledeće:
"Džuks piše: od perioda jure, u Australiji se dogodilo manje

izmena nego na drugim mestima" (Blavacka, "Tajna Doktrina"
1937., tom 2, str. 248) "Zemlja je u to vreme bila reda i tečnija"
(R. Štajner "Iz hronika sveta", 1992, str. 48)
Evoluciono, Lemurijanci se dele na rane i pozne (Lemuro-

Atlantiđane).
Rani Lemurijanci bili su ogromnog rasta (oko 20 metara),
četvororuki i sa dva lica. Njihovo telo se u osnovi sastojalo od
mekih tkiva, bilo je plastično i gipko. Upravo kod njih su se prvi
put u procesu evolucije pojavile kosti, koje su učvrstile telo
i učinile ga
J
prilagođenijim životu na Zemlji, mada

su mu i povećale težinu. Ali, po
jednoj hipotezi (Lobsang Rampa "Lekar
iz Lase", 1994., str. 231) u to vreme se
Zemlja kretala duž sasvim druge orbite i
sila teže je bila mnogo manja. Postojali su
raznovrsni oblici životinja i one su bile
mnogo veće. Možda su to bili legendarni
dinosaurusi? To se ne može isključiti,
pogotovo imajući u vidu da su ti ogromni
gmizavci postojali u isto vreme kad i
lemurijanska civilizacija.
Rani Lemurijanci gotovo da nisu imali
pamćenja, govor im je bio nalik na peva-
nje, komunicirali su uglavnom pomoću
"čitanja misli", a najviše truda su
posvećivali razvitku voljnih momenata u
životu.
Rani Lemurijanci, kao proizvodi druge
rase ("potom rođenih", "bez kostiju"), u
početku su takođe bili hermafroditi, ali je
potom došlo do deobe polova - pojavili su
se muškarci i žene. O tome Blavacka
piše
Indijski crteži četvoromkih ("TaJna Doktrina", 1937., tom 2, str
249) ljudi sa dva lica
"Treća Rasa čovečanstva je
najtajanstveni-ja... Tajna, kako je zaista
došlo do nastanka
ovog ili onog pola, ne može se u potpunosti objasniti. Ali, jasno je
da su se pojedinci Treće Rase počeli razdvajati u svojim posteljicama
ili jajima..."
Ona još ukazuje (str. 211) da su se oni razmnožavali na način

sličan pupljenju, kao i većina biljaka, crva, puževa i slično. U
"Akaša hronikama" se objašnjava podela polova: pojedinci kod
kojih je pre-ovlađivao ženski element bili su duhovno razvijeniji i
ispoljavali su ljubav prema pojedincima kod kojih je preovlađivao
muški element (R. Štajner, "Iz hronika sveta", 1992, str. 46, 47).
Ko su Lemurijanci i Atlantiđani?
Kao što je već rečeno, rani Lemurijanci imali su četiri ruke i dva
lica. Iz navedenih izvora sledi da su četiri ruke i dva lica postojali u
onom periodu ranih Lemurijanaca kada su oni bili muškarci-žene (her-
mafroditi). Nakon razdvajanja polova u narednom periodu, dve zadnje
ruke su počele da postepeno atrofiraju, kao posledica toga što se i treće
oko, smešteno na zadnjoj strani glave, počelo povlačiti unutar loban-
Je-
Treće oko koje je bilo smešteno pozadi davalo je obliku ranih
Lemurijanaca dvoliki izgled (kao dva lica). To oko bilo je istog tipa kao
kiklopsko (jedno) oko prve i druge rase i moglo je da "vidi" u opsegu
talasa suptilnog sveta, to jest u svetu psihičke energije (ultravisokih
frekvencija - E. M.) Kako ja shvatam, to oko je "videlo" otprilike onako
kako "vide" savremeni jogiji, koji uđu u stanje transa ili samadija. Dve
zadnje ruke posluživale su to treće oko.
Dva prednja oka su se kod ranih Lemurijanaca, kako meni izgleda,
pojavila zato što su oni počeli da se sve više "spuštaju u materiju", za
šta je bio potreban vid u fizičkom svetu. Postepeno je vid u fizičkom
svetu, očigledno, počeo da preovlađuje nad vidom u suptilnom svetu.
0 tome E. P. Blavacka piše ("Tajna Doktrina", 1937., tom 2, str. 374):

"Treće oko, kao i kod čoveka, u početku je bilo jedini organ vida. Dva
prednja fizička oka razvila su se kasnije kako kod životinja, tako i kod
ljudi, kao organ fizičkog vida, koji je početkom Treće Rase bio u
takvom položaju, kao kod nekih slepih kičmenjaka. Dve prednje ruke
posluživale su dva prednja oka."
1 tako, rani Lemurijanci izgledali su veoma specifično: ogromnog

rasta, sa četiri ruke i dva lica. Naravno, pamćenje čovečanstva koje
traje milionima godina, sačuvalo je taj neobični oblik u vidu crteža i
kipova ezoterijskih bogova Indije. Po svoj prilici, rani Lemurijanci su
bili sasvim savršeni, pošto su mogli da vide i preduzimaju akcije kako
u fizičkom, tako i u suptilnom svetu.
Pozni Lemurijanci su već imali dve ruke i jedno lice. Zadnji par ruku je
postepeno atrofirao, a zadnje treće oko ušlo je u dubinu lobanje. Ali,
treće oko nije prestalo da deluje, jer koštana pregrada u vidu lobanje
za psihičku energiju nije bitna. Duhovni element u životu poznih
Lemurijanaca i dalje je igrao veliku ulogu, princip "SoHm" nije delo-
218
vao, i oni su pomoću "trećeg oka" imali vezu sa Univerzalnim
infor-macionim prostorom. Oni su bili visokorazumna i
intelektualna rasa. Ali, najinteresantnije u pogledu poznih
Lemurijanaca bilo nam je to što smo kod Blavacke ('Tajna
Doktrina", 1937., tom 2, str. 247, 248, 410) našli svedočanstva o
tome da i danas postoje direktni potomci Lemurijanaca, koji nisu
prošli kroz vatru genetskih izmena u četvrtoj (Atlantiđani) i petoj
rasi (naša civilizacija). Zapravo, ona piše:
"Ostatke tog nekada velikog naroda (Lemurijanaca treće Rase)

možete videti u nekim pljosnatoglavim australijskim obor
(džinima.... australijski domoroci, koji postoje zajedno sa
arhaičnom florom i faunom, mora da potiču iz davne prošlosti.
Svo okruženje te tajanstvene rase, o čijem poreklu etnologija ćuti,
svedoči o istinitosti ezoterijske tačke gledišta... preživeli od tih
poznih Lemurijanaca, koji su izbegli pogibiju, koja je snašla
njihovu rasu kada je Glavni Kontinent potopljen, postali su preci
jednog dela današnjih domorodaca... Australija je danas jedna od
najstarijih zemalja iznad okeana..."
U "Akaša Hronikama" takođe postoji slično svedočanstvo:
"Oni (Lemurijanci) su se izrodili, a njihovi potomci i danas nase-

ljavaju predele naše zemlje kao takozvani divlji narodi" ( R.
Štajner, "Iz hronika sveta", 1992, str 22)
U tom pogledu, za nas je veoma značajno ispitivanje aboridžina

Australije, koja prema ovim izvorima predstavlja deo drevnog
glavnog kontinenta Lemurije. Moguće je da su se anatomsko-
topografske osobenosti Lemurijanaca sačuvale. Moguće je da postoje
rudimenti dodatnog para ruku. Možda se otkrije i štošta drugo.
Najveći procvat doživeli su najpozniji Lemurijanci ili Lemuro-
Atlantiđani. O njima ćemo govoriti detaljnije.
Lemuro-Atlantiđani
Iz svih izvora sledi da su se Lemuro-Atlantiđani veoma
razlikovali od svojih predaka, ranih Lemurijanaca, i svojih
potomaka -Atlantiđana. Oni su bili savršeniji i od jednih i od
drugih. Jedan ruski
ŠTA SU REKLE LAME
Posvećenik, govoreći o
najkasnijim Lemurijancima, rekao mi je da su u poredenju sa
njima Atlantiđani i ljudi naše civilizacije bili kao nerazumna
deca. U "Akaša Hronikama" piše da su u početnom periodu
atlantiđanske civilizacije postojale vođe koje su bile otelovljenje
Boga na Zemlji i čije su duše bile povezane sa Višim Umom. (R.
Štajner, iz "Hronika sveta", 1992, str. 45, 46)
Interesovanje za Lemuro-Atlantiđane pojačava još i to, što
su oni, po nekim verzijama, i danas glavni predstavnici
zagonetne zemlje
Sambale. Njihove letelice vide savremeni ljudi u vidu
tajanstvenih letećih tanjira. Kakvi su bili Lemuro-Atlantiđani?
Najpodrobnije opise života i propasti Lemuro-Atlantiđana
našli smo kod Blavacke ('Tajna Doktrina", 1937-, tom 2, str.
278, 340, 395, 397, 427, 429, 447, 530, 537) i Lobsanga
Rampe ("Lekar iz Lase", 1994., str. 230-232). U tim izvorima je
napisano da su se Lemuro-Atlantiđani rađali sa sposobnošću
vidovitosti, koja je obuhvatala sve skrivene stvari. Vid im je bio
neograničen i oni su trenutno spoznavali stvari. Za njih nisu
postojala ni rastojanja ni materijalne prepreke. Oni su bili
duboko upućeni u tajne prirode i prvobitne mudrosti. Njih su
nazivali Božjim Sinovima.
Pošto Lemuro-Atlantiđani nisu imali religiju, nisu znali za
dogmu i nisu imali ubeđenja zasnovana na veri. Kod njih se
potpuno otvorilo "treće (mentalno) oko", zbog čega su Lemuro-
Atlantiđani osećali jedinstvo sa večno postojećim, a takođe i
večno nedostižnim i nevidljivim Bogom, Jedinim Kosmičkim
Božanstvom. Bilo je to "zlatno doba" tih davnih vremena, kada
su bogovi hodali po zemlji i razgovarali sa smrtnicima. Kada se
taj vek završio, bogovi su se udaljili, to jest, postali su nevidljivi
i kasnija pokoljenja počela su da se klanjaju njihovim carstvima
- elementima.
Lemuro-Atlantiđani su gradili ogromne gradove, koristeći

mramor, bazalt, metale i lantanoide. Od kamena su klesali
sopstvene kipove, svoje veličine i izgleda i klanjali im se.
Najstarije ostatke kiklopskih građevina izgradili su Lemuro-
Alantiđani. Za gradnju su koristili ogromne monolite teške i do
500 tona. Pretpostavlja se da su 'Viseći kamenovi" u dolini
Solsberi (Engleska) i egipatska Sfinga delo Lemuro-Atlantiđana.
Civilizacija Lemuro-Atlantiđana bila je najrazvijenija na Zemlji.
Oni su imali letelice, pomoću kojih su mogli da napuste Zemlju. O
tome je Satja Sai Baba govorio (Džon S. Hislop, "Razgovori sa
Bagavanom Šri Satja Sai Babom", 1994., str 165) da su te letelice
pokretane snagom mantri, tj. posebnim inkantacijama koje su
izgovarali ljudi napredni u duhovnom životu. Drugim recima, to se
može razumeti tako, da je za pokretanje tih letelica korišćena
psihička energija.
Lobsang Rampa opisuje ljude divovskog rasta, koji su živeli
istovremeno sa ranim Atlantiđanima. On primećuje da su oni bili
znatno višeg rasta od Atlantiđana, mada su i ovi poslednji bili
duplo viši od današnjih ljudi. Te gigante Lobsang Rampa naziva
"superintelektuai-nim". U vezi sa tim ima mnogo razloga da se ti
"superintelektualci" smatraju Lemuro-Atlantiđanima. Oni su
dostizali visinu 6-8 metara i više.
Isti taj Lobsang Rampa piše da je u vreme
"superintelektualaca"
klima na Zemlji bila toplija,
a raslinje obilnije. Zemlja se
u to vreme kretala drugom
orbitom i imala je planetu-
blizanca. Sila teže bila je
mnogo manja.
Kod njega smo uspeli
da nađemo i svedočanstva o
sukobima između raznih
grupa Lemuro-Atlantiđana.
Sukobi su se završili ratom,
Mesec - novi Zemljin satelit koji je doveo do užasne
eksplozije koja je izmenila orbitu
Zemlje. Nakon toga su ljudi primetili da se planeta-blizanac počela
približavati Zemlji. Kada se ta planeta primakla, mora na Zemlji su
se izlila preko svojih obala i počeli su da duvaju strahovito jaki
vetrovi. Rasa Lemuro-
Atlantiđanaâboravila je na svoje rasprave

i uzletela na nebo u svojim letelicama. Više su
voleli da zauvek napuste Zemlju.
Na Zemlji su se nastavile užasne katak-
lizme. Planeta koja je prilazila bivala je sve
bliža, i uskoro je između nje i Zemlje sevnu-la
ogromna iskra. .Navukli su se crni oblaci,
nastupila je" užasna hladnoća. Mnogi ljudi
(Atlantiđani) su izginuli. Nakon toga je
Popigajski krater Sunce

počelo da se
diže na istoku, a zalazi na z'apadu. Zemlja je prešla u drugu orbitu,
dobila je novi satelit **Mesec. Nakon toga su ljudi na površini
Zemlje opazili ogromno udubljenje koje se stvorilo prilikom sudara
planeta.*
I tako, postoje irjnoga svedočanstva o tome da je* civilizacija
Lemuro-Atlantiđana bila najrazvijenija civilizacija na Zemlji.
Da li su oni svi stradali? Neke činjenice svedoče o tome da je
moguće da se oni do dan danas nalaze u stanju samadija kao pred-
stavnici Genofonda čovečanstva. Prema drugim podacima, Lemuro-
Atlantiđani, koji su u procesu evolucije naučili da iz fizičkog prelaze
u suptilno stanje i obratno, čine osnovu zagonetne zemlje Sambale.
Nikolaj Rerih, opisujući zemlju Šambalu, ne jednom je ukazao da su
njeni stanovnici sposobni da iščeznu ili postanu nevidljivi. Da li se
u sve to može verovati? Ne znam. Ali, po mom mišljenju, prelaziti iz
fizičkog i suptilni svet i obrnuto je moguće.
Atlantiđani
Po pisanju Lobsanga Rampe ("Lekar iz Lase", 1994. str 235-23^)
nakon katastrofe, izazvane sudarom planeta, preživeli Atlantiđani
počeli su da se ponovo prilagođavaju životu u izmenjenim uslovirna
Zemlje. Rase "superintelektualaca" koja je mogla pomoći u procesu
preživljavanja, više nije bilo. Kao uspomena na njih nastala je
religija. Sveštenici su nastojali da potčine ljude sebi koristeći
religiju.
Mamuti i brontosaurusi nestali su sa lica Zemlje, jer nisu mogli
da se prilagode novoj f Umi. Nebo, koje je ranije bilo crveno, sada je
posta-
*Očigledno, ima se u vidu drevni Popigajski krater -E. M.

lo plavo. S neba je sada ponekad padao

sneg, vetrovi su postali znatno hladniji,
pojavile su se plime i oseke. Ljudi su poste-
peno postali nižeg rasta.
Atlantiđanski sveštenici su shvatali da se
bez znanja Lemuro-Atlantiđana teško mogao
očekivati napredak društva. Oni su počeli da
sakupljaju drevne spise Lemuro-Atlantiđana i
trudili se da ih dešifruju. Preduzeta su
iskopavanja da bi se otkrili drugi izvori
drevnih znanja.
Ovladavanje drevnim znanjima dovelo je
do napretka. Sagrađeni su veći i manji
gradovi, naučnici nisu prestajali da otkrivaju
nove načine ovladavanja prirodom. Ljudi su
izgradili letelice i počeli da se podižu u vaz-
duh u avionima bez krila. Avioni su leteli
bešumno i mogli su da zastaju nad zemljom
gde god su hteli. To je bilo postignuto tako
što su ljudi otkrili tajnu gravitacije i naučili da
koriste antigravitaciju. Mogli su da u vaz-duhu
manipulišu ogromnim kamenjem pomoću
Tvorevine Atlantiđana? naprave koja je mogla da stane na dlan.
Transport se odvijao uglavnom po vaz-duhu,
kopneni transport se koristio za mala
rastojanja, plovidba je bila retka.
E. E Blavacka takođe piše da su Atlantiđani imali letelice ('Tajna
Doktrina", 1937., tom 2, str 533). Ovde ona ukazuje:
"... Upravo od ČetvrteRase su dobili... najdragocenije nauke o

skrivenim svojstvima dragog (i drugog) kamenja, takođe i
herniju..."
U "Akaša Hronikama" (R. Štajner, "Iz hronika sveta", 1992., str

20) piše da su Atlantiđani vladali onim što se naziva "životnom
silom". Na primer, u zrnu žitarice postoji sila zahvaljujući kojoj će iz
njega izrasti stabljika. Atlantiđani su imali način pomoću koga se ta
životna sila preobražavala u tehničku silu, koja se koristila za
kretanje letelica i drugih aparata.
Osim delovanja na gravitaciju i korišćenja "životne

sile", Atlantiđani su koristili psihičku energiju i pomoću
"trećeg oka". O tome piše Nostradamus, ukazujući da su pri
gradnji piramida i sličnih spomenika Atlantiđani prenosili
kamenje "pogledom" (očigledno, podešavajući se pomoću
"trećeg oka" na talasne elemente kamena i suprotstavljajući se
time gravitaciji). Blavacka primećuje ("Tajna Doktrina" 1937,
tom 2, str. 375) da je u procesu evoloucije Atlantiđana "treće
oko " počelo da gubi svoju funkciju, ali su oni preduzimali
postupke za veštačko stimulisanje "unutrašnjeg vida".
I tako, ovladavši za nas neobičnim silama (antigravitacijom,
"životnom silom", psihičkom energijom), Atlantiđani su stvorili
visokorazvijenu civilizaciju, čije je ostatke moguće naći i danas.
Blavacka ("Tajna Doktrina", 1937. tom 2, str 538) piše o
današnjim ostacima atlantiđanske civilizacije:
"...Egipatske piramide, piramide u Karnaku i hiljade ruševina...

monumentalni Načkon-Vat u Kambodži... ruševine Pelenke i
Uksmala u Centralnoj Americi večite boje slika Luksora - tirski
purpur, jarki sker-let, zaslepljujuće plava, koje ukrašavaju
zidove tog dvorca i isto su tako jarke kao i kad su naslikane...
neuništivi cement piramida i drevnih akvadukata... Damaska
sablja koja se, poput vadičepa može smotati u svojim koricama
a da se ne slomi ... neuporedivi prelivi stakala u boji... tajna
kovnog stakla..."
Lobsang Rampa ("Lekar iz Lase" 1994, str. 237) piše da su

za međusobno sporazumevanje Atlantiđani koristili telepatiju,
koja je bila "univerzalni jezik" za sve. Ali, postepeno je počela da
se razvija govorna funkcija, pojavili su se razni jezici, ljudi su
počeli da se loše međusobno razumeju. Izmišljeno je pismo.
U "Hronici Akaše" (R. Štajner, "Iz hronika sveta, 1992, str.
18,19) kaže se da su se Atlantiđani razlikovali od savremenih
ljudi veoma dobro razvijenim pamćenjem, ali manjom
sposobnošću za logičko zaključivanje. Autoritet su imali pre
svega stariji ljudi, koji su mogli da se oslone na svoje
dugogodišnje iskustvo. Geografija kontinenata u vreme
atlantiđanske civilizacije bila je drugačija nego danas. U toj istoj
"Htonici Akaša" (str. 17) piše da se kontinent Atlantiđana
nalazio na mestu Atlanskog okeana, između Evrope i
Amerike. E. E Blavacka
ŠTA SU REKLE LAME
224
("Tajna Doktrina", 1937, tom 2,str 279, 280) razlikuje dva
glavna kontinenta Atlantiđana: jedan je bio u Tihom okeanu, drugi u
Atlanskom. Kako ona kaže, ostaci ogromnog tihookeanskog
kontinenta Atlantiđana su Madagaskar, Cejlon, Sumatra, Java,
Borneo i ostrva Polinezije. O razmerama tog kontinenta moguće je
takođe suditi ako se na karti nađu Sendvička ostrva, Novi Zeland i
Uskršnja Ostrva, koji su predstavljali "tri vrha potonulog
kontinenta". Domoroci tih ostrva nikad se nisu susreli, ali su
svejedno svi oni tvrdili da su ta ostrva nekad predstavljala delove
kopna ogromnog kontinenta. Ali, najinteresantnije je to što ti
domoroci govore istim jezikom i imaju iste običaje.
Drugi kontinent Atlantiđana nalazio se u Atlanskom okeanu i
njegovi ostaci su Azorska i Kanarska Ostrva. Na mestu današnjeg
azijskog kontinenta bila su samo velika ostrva.
Postoje svedočanstva da su Atlantiđani imali razne nacije i
podrase. Tako, u "Hronici Akaše", (R. Štajner, "Iz hronika sveta",
1992, str. 23-29) razlikuje 7 podrasa atlantiđanske rase. Prva
podrasa (rmoagali) odlikovala se visokorazvijenom memorijom i
magijskom snagom reci. Druga podrasa (tlaviatli) stekla je osobinu
častoljublja i čuvala je u sećanju svoje podvige i dela. Treća
podrasa (tolteci) odlikovala se prepričavanjem svojih postignuća i
darova svojim potomcima, pa se kod njih pojavila podela na
klanove i liderstvo. Četvrta podrasa (pra-turanci) imala je mnoštvo
svakakvih želja i težnji. Petu podrasu (prasemite) karakteriasala je
razvijena sposobnost suđenja. Šesta podrasa (akadijci) razvila je
snagu mišljenja, usled čega se pojavila masa novina i promena.
Sedma podrasa (mongoli) još više je razvila snagu mišljenja, ali je
došla do ubeđenja da je ono što je najstarije istovremeno i
najmudrije.
E. E Blavacka ('Tajna Doktrina", tom 2, 1937, str. 278, 280,
281, 493, 532, 533) na jednom mestu razlikuje dve podrase
Atlantiđana -deve i pere, primećujući da su deve bili snažni
divovi. Na drugom mestu, ona deli Atlantiđane na one koji su
imali oblik Bude i one koji su imali oblik statua sa Uskršnjih
Ostrva. Pri tom ona primećuje da su oni prvi bili Sinovi bogova, a
ovi drugi potomci zlih čarobnjaka. Osim toga, kod Blavacke je
moguće naći podelu Atlantiđana na žute, crne, braon i crvene. Pri
tome se može shvatiti da su žuti Atlantiđani bili preci Kineza,
Mongola i Turanaca, crni afričkih naroda, a crveni - Jevreja.
Kod nje se može naći i ukazivanje (str. 284, 378, 379) na greh
Atlantiđana, koji se sastojao u zloupotrebi novih tehnologija.
Svetilišta, koja su bila namenjena za Božje boravište, pretvorena su
u idolopokliničke jazbine svakakvih duhovnih prestupa.
Kao rezultat greha došlo je do beskrajnih ratova među raznim
grupama Atlantiđana. Lobsang Rampa ("Lekar iz Lase", 1994. str.
238, 239) objašnjava uzrok ratova pojavom raznih jezika
među Atlantiđanima.
Taj autor piše da su Atlantiđani stalno izmišljali nove oblike
oružja. Pojavilo se talasno oružje koje je izazivalo mutacije kod
ljudi. Potom je izmišljeno bakteriološke oružje, čijom primenom je
nastala užasna epidemija zaraznih bolesti na Zemlji. Uskoro je bilo
izmišljeno posebno oružje, čijom je primenom došlo do pojave
dotad neviđenih oblaka u stratosferi. Zemlja se zatresla, i činilo se,
zaljuljala svoju osu. Potopi, požari i smrtonosni zraci ubijali su na
milione ljudi. Deo ljudi se spasao u hermetički zatvorenim
brodovima, koji su plivali na vodi, a deo se vinuo u vazduh na
letelicama.
. E. P. Blavacka ("Tajna Doktrina", tom 2, 1937., str. 278, 439, 466,
534) o ratu Atlantiđana piše sledeće. Crni Atlantiđani, koji su vladali
\ nižim materijalnim duhovima Zemlje i sačinjavali 2/3 čovečanstva,
ratovali su protiv žutih Atlantiđana koji su ostali vemi bogovima i
činili 1/3 čovečanstva. Ove grupe Atlantiđana su se međusobno
razlikovale ne samo fizički, već i duhovno. Pri tome su oni bili duboko
upoznati sa prvobitnom mudrošću i tajnama prirode i uzajamno
suprotstavljeni u svom ratu. Autor opisuje kako je poglavar žutih,
videvši grehe crnih, poslao svojoj braći-vladarima vazdušne brodove
(vimane) sa bogobo-jažljivim ljudima sa porukom (str. 379):
"Neka svaki žuti pošalje san (hipnotički) na svakog crnog. Neka

čak i oni (čarobnjaci) izbegnu bol i patnju. Neka svaki čovek, veran
solar-nim Bogovima sveže (paralizuje) svakog čoveka vernog
lunarnim bogovima, da ne bi izbegao svoju sudbinu... Kada su se
crni probudili i setili svojih vimana, da se spasu od voda koje su
nadolazile, videli su da su one nestale."
I tako je civilizacija Atlantiđana, koja je preživela nakon propasti

lemurijanske civilizacije, postepeno ovladala drevnim znanjima
i
ŠTA SU REKLE LAME
226
postala napredna civilizacija. Ali, postepeno su se
unutar Atlantiđanske civilizacije počela gomilati neprijateljstva,
koja su dovela do rata. Beskrajni ratovi sa korišćenjem stalno
novih i novih oblika oružja neizbežno su vodili propasti Atlantide.
Propast Atlantide. Sveopšti potop.

Informaciju o tome uglavnom smo našli u monumentalnom
delu E. P Blavacke ("Tajna Doktrina", 1937-, tom 2, str 158, 179,
276, 278, 279, 284, 364, 365, 378, 379, 392, 393, 416, 438, 439,
458, 466, 495, 591, 509, 514, 535, 437, 541, 546). Neke dopune
mogle su se načiniti prema knjigama R. Štajnera ("Iz hronika
sveta" 1992, str. 17) i Lobsanga Rampe ("Lekar iz Lase", 1994,
str. 239, 240).
Beskonačni ratovi, koje su vodili pozni Atlantiđani, završili su se
primenom oružja neviđene moći, koje je poremetilo stabilnost
Zemljine ose. Pomeranje Zemljine ose izazvalo je globalne
promene na Zemljinoj kori, praćene potapanjem kontinenata
Atlantiđana i pojavom novih kontinenata.
Poslednji kobni rat, koji se vodio između žutih i crnih
Atlantiđana, doveo je do propasti crnih Atlantiđana, koji su u
trenutku potapanja kontinenata bili pod hipnotičkim uticajem
(telepatske oružje). Žuti Atlantiđani su uspeli da se spasu,
odletevši svojim letelicama (vimane) u Zemlju vatre i
metala, pod kojom bi se mogli podrazumevati današnji
Himalaji, Tibet i Gobi. Oba glavna kontinenta Atlantiđana su
potonula.
Sveopšti potop je bio izazvan time što su se "polovi pomerili".
Iz knjige E. Blavacke se može shvatiti da je "Zemlja vatre i metala"
bila polarna oblast (Severni pol). Otuda sledi da se u vreme
Atlantide Severni pol nalazio u oblasti Himalaja, Tibeta i pustinje
Gobi. Kao rezultat pomeranja zemljine ose, Severni pol se
premestio na današnje mesto.
"U vreme Sveopsteg potopa ćela Zemlja je bila ogromna vodena

pustinja, samo su vrhovi Himalaja i Tibeta, zajedno sa visokom
visoravni (Gobi) štrcali iz vode. Na mestu pustinje Gobi bilo je
prostrano unutrašnje more, u njemu je bilo ostrvo, koje po svojoj
neuporedivoj lepoti nije imalo premca u ćelom svetu i bilo je
naseljeno poslednjim
ostacima Rase koja je prethodila našoj. To ostrvo, po predanju,
postoji i danas, kao oaza, okružena strašnom pustoši pustinje
Gobi."
Lobsang Rampa piše da su Atlantiđani imali jedno pleme koje

je u svoje vreme uživalo posebnu naklonost
"superintelektualaca" (Lemuro-Atlantiđana). Ono je živelo na
veličanstvenoj obali jednog od mora. Nakon sveopsteg potopa ta
teritorija je bila podignuta na hiljade metara iznad nivoa mora i
okružena visokim planinama (može se pretpostaviti da je to Gobi
- E. M.) Sveštenici tog plemena predskaza-H su sveopšti potop. Na
vreme su na zlatnim pločama otisnuli istoriju, kartu sveta,
zvezdanog neba, a takođe i napredna naučna shvatanja. Te zlatne
ploče, zajedno sa obrascima instrumenata, knjiga i drugih
predmeta sakrivene su u kamenim pećinama na nekoliko
međusobno udaljenih mesta, da bi ih budući ljudi našli i saznali za
svoju prošlost.
Kao rezultat podizanja kopna sa tim morem, klima se veoma
izme-nila, usled čega su mnogi stanovnici umrli od hlađenja i
razređenja vazduha. Oni koji su preživeli, postali su preci
današnjih izdržljivih Tibetanaca. Baš u tim mestima, duboko u
planinskim pećinama, sačuvane su ploče, u kojima je sakriveno
Znanje. U te pećine mogli su da dospeju samo malobrojni od novih
sveštenika. Druga svedočanstva o iščezloj civilizaciji nalaze se u
runiranom, nenaseljenom gradu koji se izgubio usred
prostranstava planinskog masiva Tjen-Sana.
Ukazivanja da je u pećinama Tibeta i Gobi sakriveno veliko
znanje, može se naći kod E. Blavacke. Ali, ta autorka ne govori o
zlatnim pločama i knjigama, već nedvosmisleno aludira na ljude
u samadiju, koji su se očuvali u toj oblasti sveta:
"...Preostali od tih Besmrtnih ljudi, koji su se spasli kada je

Sveto Ostrvo nastradalo, našli su pribežište u velikoj pustinji Gobi,
gde prebivaju i danas, nevidljivi za sve, i zaštićeni od uljeza čitavim
Vojskama Duhova" (str. 466) "...Arijana-Vadžo, gde se gradi
Vara... godina je kao jedan dan i noć... to je jasna aluzija na
polarne oblasti." (str. 365); "..tu, u Varu, donećeš semena ljudi i
žena, semena svih vrsta životinja... da bi se oni tamo sačuvali i
ne bi protraćili dok ti ljudi budu prebivali u Varu..." (str. 264)
Iz svega što je rečeno sledi da se u vreme sveopšteg potopa, koji je

izazvalo pomeranje Zemljine ose i promena polova, deo Atlantiđana
spasao premestivši se u oblast Himalaja, Tibeta i Gobi. U vreme
Atlantide taj kraj je bio polarna oblast, ali sa očigledno drugačijom
klimom nego na današnjem Severnom polu. U toj oblasti živelo je
visokorazvijeno pleme Atlantiđana. Ali, ipak je izdizanje planina i
visoravni (Gobi, Tibet) dovelo dotle da uslovi života na tom mestu
postanu sasvim surovi. Deo preživelih Atlantiđana postali su preci
današnjih Tibetanaca, drugi deo je otišao u planinske pećine i ušao u
stanje samadija, čuvajući sebe i svoja znanja mnoge hiljade godina.
U istim tim planinskim pećinama sakrivene su i zlatne ploče, knjige i
instrumenti, koji svedoče o znanjima adantiđanske civilizacije.
Pomenuti autori primećuju da su se spasli samo "bogobojažljivi"
ljudi. Pod rečju "bogobojažljivi" može se podrazumevati "sa čistom
dušom", to jest ljudi sposobni da se oslobode od negativne energije,
što je najvažniji uslov za ulazak u duboki samadi.
Spasao se takođe deo Atlantiđana koji su plovili u hermetički
zatvorenim brodovima, a takođe i oni koji su izdignuti iznad mora
zajedno sa zemljom na kojoj su živeli. Drugi su nastradali pod vodom,
nad njihovim glavama su se sastavile planine.
Kada je nastradala Atlantida? Svedočanstva o tome našli smo samo
kod E. Blavacke. Na nekoliko mesta u svojoj knjizi ona primećuje da
su se sveopšti potop i propast glavnih kontinenata Atlantide dogodili
pre 850.000 godina. U vreme sveopšteg potopa Atlantiđani nisu
nastradali odjednom; oni preživeli su poumirali u periodu između
850.000 i 700.000 godina pre našeg vremena. Dalje se kod tog autora
nalazi pro-tivrečnost: na jednom mestu ona primećuje da je od pre
850.000 godina bilo šest potopa i da se poslednji od njih odigrao pre
100.000 godina, a na drugom - da u periodu od pre 850.000
godina i pre 11.000 godine potopa više nije bilo. Pri tome autor
jasno kaže da sveopšti potop, koji je uništio glavne kontinente
Atlantide bio pre 850.000 godina, jeste biblijski potop (ili Nojev
potop), koji je ostao u sećanju ljudi; mali potopi sa njim nemaju
ničeg zajedničkog.
Šta se to dogodilo pre 11.000 godina? Kod Nostradamusa, E.
Blavacke i u "Akaša Hronikama" se kaže da je osim Himalaja, Tibeta i
Gobi nakon sveopšteg potopa pre 850.000 godina ostao nepotopljen
još jedan okrajak kopna (u današnjem Atlanskom okeanu) koji
je
opisao Platon i svuda se pominje pod nazivom "Platonovo ostrvo".

Na Platonovom ostrvu ostala je u životu grupa Atlantiđana koja nije
izgubila svoja znanja i tehnologiju. Ta grupa Atlantiđana živela je na
svom ostrvu, vršeći utkaj na razvoj ljudi naše civilizacije koja se
rađala na kontinentima koji su se izdigli iz okeana. Zapravo, E.
Blavacka pripisuje gradnju velikih egipatskih piramida
Atlantiđanima sa Platonovog ostrva i fiksira vreme gradnje
piramida na 78.000 godina pre današnjeg doba, kada se "Egipat jedva
nešto malo izdigao iz vode." Ona zapaža pozitivan uticaj
Atlantiđana sa Platonovog ostrva na drevne Egipćane: "Dinastija
najstarijih Egipćana ovladala je svim znanjima Atlantiđana, iako
njihovim venama nije više tekla krv : Atlantiđana".
Pre 11.000 godina Atlantiđani sa Platonovog ostrva videli su
na nebu novu zvezdu. Ona se povećavala i ubrzo je, kako
opisuje Nostradamus, počela da zrači neizdrživom toplotom. To je
bila kometa iTifon (prema Nostradamusu) koja je pala u
Adanski okean. Kao • posledica pada komete, Platonovo ostrvo
je potonulo, i poslednji l Atlantiđani na Zemlji su nastradali. Telo
komete probilo je Zemljinu koru i u okean se izlila magma.
Ogromna količina pare i pepela podigla se u atmosferu, a kao
posledica toga se na Zemlju spustila dugogodišnja tama. Naša
civilizacija, koja se začinjala u to vreme, opet je zapala u teške
životne uslove.
U kineskim izvorima takođe postoji opis Atlantide, koju su oni
nazivali "Ma li ga sima". Takođe se kaže da je Atlantida potonula na
dno okeana, a kineski Noje koji se spasao produžio je ljudski rod.
O razlozima propasti Atlantide našli smo dva mišljenja. Prvo
mišljenje (E. Blavacka) svodi se na to daje uzrok sveopšteg potopa
bila geološka kataklizma. Drugo mišljenje ("Akaša Hronike", L.
Rampa, Nostradamus, sama Blavacka na drugom mestu u svojoj
knjizi) govori o ulozi greha Atlantiđana, koji se sastojao u
zloupotrebi znanja i novih tehnologija.
Razmišljajući o razlozima propasti Atlantide, ne može se isključiti
činjenica periodičnih geoloških kataklizmi. Ali, kako se nama čini,
ne može se isključiti ni uloga greha Atlantiđana, ma koliko to
gledanje izgledalo religiozno i staromodno. Na osnovu
svedočanstava koja smo dobili prilikom naše ekspedicije, sledi da su
Atlantiđani bili uključeni u Univerzalni informacioni prostor i odatle
su crpeli znanja. Korišćenje
znanja koja su dobijena odatle (trebalo bi razumeti - od Boga - prim.

autora) za ratovanje, bio je zaista veliki greh. I samo Bog zna kakav
uticaj može imati suptilni svet (svet psihičke energije) na fizički svet;
možda negativna energija pogoduje geološkim kataklizmama. Ali, ne
možemo a da se ne složimo sa tim da je greh Atiantidana doneo
najtežu karmu ljudima naše civilizacije, tj. naši ljudi (peta rasa),
nakon što je Viši Um zaveo princip "SoHm", odsečeni su od
znanja Univerzalnog informacionog prostora i bili su prinuđeni da
spoznaju sami. Samo retki posvećenici imaju sreću da mogu da uđu
u sistem znanja Višeg Uma.
Ako bi se sakupila iscepkana i raznovrsna svedočanstva o uzajam-
nom odnosu Atiantidana i ljudi naše civilizacije koje je dala E.
Blavacka ("Tajna Doktrina" 1937, tom 2, str. 178, 278, 384, 439, 440,
441, 495, 509, 532, 533, 536), i Štajner u "Akaša Hronici" ( "Iz hroni-
ka sveta", 1992, str. 31, 33, 34, 37, 41, 46, 56) i Lobsang Rampa
("Lekar iz Lase", 1994, str 240) dobila bi se veoma interesantna
slika.
Ljudi naše civilizacije (peta ili arijevska rasa) pojavili su se u okrilju
atlantiđanske civilizacije otprilike 200.000 godine pre sveopšteg
potopa (koji se odigrao pre 850.000 godina), tj. pre više od 1000.000
godina. Kod Atiantidana tog doba počela su da se rađaju deca sa za
njih neobičnom spoljašnjošću - to su i bili prvi ljudi pete rase (naše
civilizacije). U početku se to smatralo atavizmom. Ali, pojavljivalo se
sve više i više takve dece. Oni su bili niži rastom od Atiantidana, ali
su u poređenju sa savremenim čovekom bili viši i krupniji.
Tokom uporednog života sa Atlantiđanima do sveopšteg potopa, na
ljude naše civilizacije, kao i na Atlantiđane, nije se odnosio princip
"SoHm", tj, oni su bili uključeni u univerzalni informacioni prostor.
Poslednja poruka "SoHm" počela je da deluje znatno kasnije - posle
sveopšteg potopa.
Nakon sveopšteg potopa spasao se neveliki broj Atiantidana, među
kojima je bilo žutih, braon, crvenih i crnih. Spasao se takođe neveliki
broj ljudi pete rase (naše civilizacije). I Atiantiđane i ljude naše civi-
lizacije spasao je Vaivasvata Manu (ili Noje) koji je, kako tvrdi E.
Blavacka, (str. 278) bio Atlantiđanin.
Postoje svedočanstva da ljudi naše civilizacije čak ni posle
sveopšteg potopa nisu prestali da ratuju sa preostalim Atlantiđanima.
Očigledno, ti ratovi su ostali u sećanju ljudi kao legende i
predanja
koja govore o odvažnim vitezovima koji pobeđuju divove (deve i peri) i

koji su obdareni magičnom moći ("treće oko"?)
Ipak su se Atlantiđani i ljudi naše civilizacije razmnožavali, i to ne
samo odvojeno, već i međusobno se mešajući. Mešanje se odvijalo sve
do trenutka kada je nastradalo poslednje atlantiđansko ostrvo
(Platonovo) pre 11.000 godina. Pri tome je stara rasa (Atlantiđani) sve
više gubila svoje karakteristične odlike i dobijala nove crte mlađe rase.
Egipatska civilizacija, koja je najduže i u miru postojala naporedo sa
Atlantiđanima Platonovog ostrva, mešajući se sa njima, počela da ovla-
dava mnogim tajnim znanjima i tehnologijom Atiantidana.
U procesu mešanja žuti Atlantiđani dali su Kineze, Mongole,
Turance; crni - crnce, crveni - Jevreje, braon - moguće, Evropljane.
Zapažaju se dva izvora porekla čovečanstva - Tibet i Afrika. Ali, nama
izgleda da je afrički izvor porekla čovečanstva (naše civilizacije)
nastradao pre 11.000 godina zajedno sa Platonovim ostrvom i na
Zemlji je preovladao tibetanski izvor (što su takođe potvrdila oftalmo-
geometrijska istraživanja).
Ali, najzanimljivije je sledeće: svi autori ukazuju na to da su nakon
sveopšteg potopa preživelim ljudima četvrte i pete rase (Atlantiđani i
ljudi naše civilizacije) počeli da vladaju "božanski kraljevi". Ko su ti
"božanski kraljevi"? Imajući na umu da su isti ti autori nazivali Lemuro-
Atlantiđane "Sinovima Bogova", moguće je pretpostaviti da su ljudima
koji su na Zemlji preostali nakon sveopšteg potopa počeli da vladaju
Lemuro-Atlantiđani. Oni (vođe) su počeli da ljude četvrte i pete rase,
koji su izgubili svoju tehnologiju nakon sveopšteg potopa, uče da
razvijaju tehnologiju, iskopavaju iz zemlje ono što je bilo sakriveno
itd; duše vođa bile su povezane sa Višim Umom.
Ali, odakle su se na Zemlji pojavili Lemuro-Atlantiđani, koji su
nastradali tokom prethodne globalne katastrofe skoro milion godina
pre sveopšteg potopa? Spontano se nameće zaključak o postojanju
Genofonda čovečanstva, koji se sastoji od ljudi raznih civilizacija,
odakle oni mogu da izlaze ako je to nužno.
Zaključak
I tako, Lemurija i Atlantida, koje su jedna za drugom postojale na
Zemlji, bile su visokorazvijene civilizacije. Ali, tehnološki razvoj obe te
znanja koja su dobijena odatle (trebalo bi razumeti - od Boga - prim.

autora) za ratovanje, bio je zaista veliki greh. I samo Bog zna kakav
uticaj može imati suptilni svet (svet psihičke energije) na fizički svet;
možda negativna energija pogoduje geološkim kataklizmama. Ali, ne
možemo a da se ne složimo sa tim da je greh Atiantidana doneo
najtežu karmu ljudima naše civilizacije, tj. naši ljudi (peta rasa),
nakon što je Viši Um zaveo princip "SoHm", odsečeni su od
znanja Univerzalnog informacionog prostora i bili su prinuđeni da
spoznaju sami. Samo retki posvećenici imaju sreću da mogu da uđu
u sistem znanja Višeg Uma.
Ako bi se sakupila iscepkana i raznovrsna svedočanstva o uzajam-
nom odnosu Atiantidana i ljudi naše civilizacije koje je dala E.
Blavacka ("Tajna Doktrina" 1937, tom 2, str. 178, 278, 384, 439, 440,
441, 495, 509, 532, 533, 536), i Štajner u "Akaša Hronici" ( "Iz hroni-
ka sveta", 1992, str. 31, 33, 34, 37, 41, 46, 56) i Lobsang Rampa
("Lekar iz Lase", 1994, str 240) dobila bi se veoma interesantna
slika.
Ljudi naše civilizacije (peta ili arijevska rasa) pojavili su se u okrilju
atlantiđanske civilizacije otprilike 200.000 godine pre sveopšteg
potopa (koji se odigrao pre 850.000 godina), tj. pre više od 1000.000
godina. Kod Atiantidana tog doba počela su da se rađaju deca sa za
njih neobičnom spoljašnjošću - to su i bili prvi ljudi pete rase (naše
civilizacije). U početku se to smatralo atavizmom. Ali, pojavljivalo se
sve više i više takve dece. Oni su bili niži rastom od Atiantidana, ali
su u poređenju sa savremenim čovekom bili viši i krupniji.
Tokom uporednog života sa Atlantiđanima do sveopšteg potopa, na
ljude naše civilizacije, kao i na Atlantiđane, nije se odnosio princip
"SoHm", tj, oni su bili uključeni u univerzalni informacioni prostor.
Poslednja poruka "SoHm" počela je da deluje znatno kasnije - posle
sveopšteg potopa.
Nakon sveopšteg potopa spasao se neveliki broj Atiantidana, među
kojima je bilo žutih, braon, crvenih i crnih. Spasao se takođe neveliki
broj ljudi pete rase (naše civilizacije). I Atiantiđane i ljude naše civi-
lizacije spasao je Vaivasvata Manu (ili Noje) koji je, kako tvrdi E.
Blavacka, (str. 278) bio Atlantiđanin.
Postoje svedočanstva da ljudi naše civilizacije čak ni posle
sveopšteg potopa nisu prestali da ratuju sa preostalim Atlantiđanima.
Očigledno, ti ratovi su ostali u sećanju ljudi kao legende i
predanja
koja govore o odvažnim vitezovima koji pobeđuju divove (deve i peri) i

koji su obdareni magičnom moći ("treće oko"?)
Ipak su se Atlantiđani i ljudi naše civilizacije razmnožavali, i to ne
samo odvojeno, već i međusobno se mešajući. Mešanje se odvijalo sve
do trenutka kada je nastradalo poslednje atlantiđansko ostrvo
(Platonovo) pre 11.000 godina. Pri tome je stara rasa (Atlantiđani) sve
više gubila svoje karakteristične odlike i dobijala nove crte mlađe rase.
Egipatska civilizacija, koja je najduže i u miru postojala naporedo sa
Atlantiđanima Platonovog ostrva, mešajući se sa njima, počela da ovla-
dava mnogim tajnim znanjima i tehnologijom Atiantidana.
U procesu mešanja žuti Atlantiđani dali su Kineze, Mongole,
Turance; crni - crnce, crveni - Jevreje, braon - moguće, Evropljane.
Zapažaju se dva izvora porekla čovečanstva - Tibet i Afrika. Ali, nama
izgleda da je afrički izvor porekla čovečanstva (naše civilizacije)
nastradao pre 11.000 godina zajedno sa Platonovim ostrvom i na
Zemlji je preovladao tibetanski izvor (što su takođe potvrdila oftalmo-
geometrijska istraživanja).
Ali, najzanimljivije je sledeće: svi autori ukazuju na to da su nakon
sveopšteg potopa preživelim ljudima četvrte i pete rase (Atlantiđani i
ljudi naše civilizacije) počeli da vladaju "božanski kraljevi". Ko su ti
"božanski kraljevi"? Imajući na umu da su isti ti autori nazivali Lemuro-
Atlantiđane "Sinovima Bogova", moguće je pretpostaviti da su ljudima
koji su na Zemlji preostali nakon sveopšteg potopa počeli da vladaju
Lemuro-Atlantiđani. Oni (vođe) su počeli da ljude četvrte i pete rase,
koji su izgubili svoju tehnologiju nakon sveopšteg potopa, uče da
razvijaju tehnologiju, iskopavaju iz zemlje ono što je bilo sakriveno
itd; duše vođa bile su povezane sa Višim Umom.
Ali, odakle su se na Zemlji pojavili Lemuro-Atlantiđani, koji su
nastradali tokom prethodne globalne katastrofe skoro milion godina
pre sveopšteg potopa? Spontano se nameće zaključak o postojanju
Genofonda čovečanstva, koji se sastoji od ljudi raznih civilizacija,
odakle oni mogu da izlaze ako je to nužno.
Zaključak
I tako, Lemurija i Atlantida, koje su jedna za drugom postojale na
Zemlji, bile su visokorazvijene civilizacije. Ali, tehnološki razvoj obe te
civilizacije neizbežno je vodio sukobima i ratovima, koji su doveli

do propasti civilizacija. Zemlja je preživela dve globalne katastrofe.
Prva je uništila Lemurijance, druga - Atlantiđane.
Svaka civilizacija se začinjala u okviru prethodne. Ali, do
prenošenja drevnih znanja i tehnologija prethodnih civilizacija nije
došlo. Ljudi koji su preživeli globalne katastrofe, našavši se u
uslovima surovim za preživljavanje, gubili su svoja znanja i
tehnologiju i javljala se opasnost da potpuno podivljaju.
I jedino su znanja sakrivena u dubokim pećinama, i "božanski
kraljevi", koji su se pojavljivali ne zna se odakle, pomagali ljudima
da se razvijaju i idu putem napretka.
Možda zaista postoji Genofond čovečanstva sastavljen od ljudi
raznih civilizacija u stanju samadija, koji je namenjen da čuva život
na Zemljinoj površini i koji je u stanju da u slučaju globalnih
katastrofa upravlja preživelim ljudima ili da stvori novi izdanak
ljudskog života? Našu civilizaciju takode može zadesiti globalna
katastrofa. Postoji li Genofond čovečanstva i danas? Šta se nalazi
tamo, u samadi-pećinama?
Glava 8
U Samadi-pećini
Opisujući u ovoj knjizi tok naše ekspedicije hronološkim redom, u dve prethodne
glave smo napravili digresiju da bismo analizirali razna svedočanstva o Budi i
ljudima prethodnih civilizacija. Dozvolite mi da napomenem da je kronološko
izlaganje materijala ekspedicije stalo na mestu gde sam se, nakon razgovora sa
Bonpo-lamom, sklonio sa njim u drugu sobu, gde smo razgovarali nasamo.
To ne bih rekao ni Bogu

O čemu sam razgovarao sa Bonpo-lamom? Čitalac, verovatno pogađa da sam,
prirodno, hteo da se susretnem sa Posebnim ljudima koji posećuju samadi-pećine,
a takode i da sam bar u nekoj meri hteo da u stvarnosti proverim sva ta
svedočanstva koja smo čuli o zagonetnim samadi-pećinama. Red ću samo da je
razgovor sa Bonpo-lamom doveo do dugog niza dodatnih susreta, zahvaljujući
kojima nam je uspelo da preciziramo oblast gde se nalazi jedna od samadi-pećina,
a takode i da saznamo imena dvojice Posebnih ljudi koji čuvaju tu sama-di-pećinu.
Gde se nalazi ta samadi-pećina i kako se zovu ti Posebi ljudi? Na to pitanje
odgovoriću recima Posebnih ljudi: 'To ne bih rekao ni Bogu!" Nadam se da će me
čitalac razumeti - to je isuviše sveto, a na svetu ima isuviše zlih sila.
Šta želimo da nađemo u samadi-pećini

Spremajući se na put do samadi-pećine,
savršeno smo shvatali da bi nam teško uspelo da
tamo nesmetano uđemo da bismo videli ljude
naše i prethodnih civilizacija u stanju samadija.
Informacije o postojanju psihoenergetske
barijere na ulazu u samadi-pećinu nisu mogle
biti prosta besmislica, pošto samadi-pećine, kao
deo Genofonda čovečanstva, ne mogu biti
dostupne svakom čoveku, čak i da su mu namere
dobre. Ako nam uspe da uđemo u samadi-
pećinu, da li ćemo i mi osetiti delovanje
psihoenergetske barijere? Kakvo će ono biti?
Nećemo li nastradati?
Na žalost, ljudi, a posebno skeptici, skloni su da misle da znaju

sve i da su tajne prirode već otkrivene. Teško je govoriti o
nepoznatim oblicima energije, posebno psihičkog karaktera. Ali,
naravno, slični skeptici postojali su i početkom našeg veka, kad nije
bilo poznato ništa o nuklearnoj energiji, mada su se dešavali slučajevi
tajanstvenog umiranja ljudi u rejonu nalazišta urana (što je danas
postalo poznato). Možda se radi o sličnoj stvari i ovde, pošto oblici
psihičke energije još uvek nisu lako dostupni za proučavanje.
Kako će reagovati Posebni ljudi na naš dolazak? Teško je očekivati
da će ispričati šta viđaju prilikom posete pećinama. Upozorili su nas
da nam uverljivi materijali o ozbiljnosti našeg naučnog istraživanja
teško mogu pomoći i da je najverovatnije da će Posebni ljudi
odgovoriti da to ne bi rekli ni Bogu. Uzdali smo se u crtež
hipotetičkog Atlantiđanina - možda su Posebni ljudi videli slično lice
u pećini, pa će na odgovarajući način reagovati na njega. Nije
isključeno da bi nas Posebni ljudi zbog tog crteža mogli prihvatiti
kao čuvare samadi-pećina u Evropi i da bi nam uspelo da
razgovaramo o spoljašnjem izgledu ljudi u samadiju po principu:
"Naši izgledaju evo ovako, a vaši?" Možda se Posebni ljudi
zainteresuju za naš naučni pristup rekonstrukciji oblika ljudi
prethodne civilizacije, pa unesu neke ispravke. Drugim recima, nadali
smo se ne direktnom odgovoru Posebnih ljudi, već posrednom
razgovoru, u kome bi nam Posebni ljudi mogli dati neku informaciju
ne otkrivajući direktno veliku tajnu.
Tibetsko seoce
Preko planinskih prevoja dospeli smo do nevelikog tibetskog sela,
koje se nalazilo na visini od oko 3000 metara. Naša grupa je uspešno
prevalila dugačku planinsku trasu. Lobankov i ja smo majstori sporta
sportskog planinarenja, a ostali učesnici ekspedicije takode iskusni
planinari. Sve vreme smo podsećali jedan drugog na naš Sveruski cen-
tar očne i plastične hirurgije koji smo gradili oslanjajući se na etičke
principe planinarske grupe. Iako su neki naši hirurzi i naučnici
prestali da se bave sportskim planinarenjem, duh planinarskog
zajedništva još je prisutan.
Tibetsko selo, cilj našeg puta, sastojalo se od nevelikih kamenih
kuća, pored kojih se nalazila pagoda. Ljudi ovde žive veoma
skučeno:
U samadi-
pećini
malene sobe spojene su međusobno na raznim niovima čvrstim ste-
penicama, na zidovima obično nema maltera ni tapeta. Žive
siromašno. Po noći je hladno.
Nismo se smestili ni u jednoj kući, već smo razapeli šatore nedaleko
od sela. Svim seljanima je bilo jako interesantno da nas gledaju. Deca
su dugo sedela oko naših šatora i ćuteći gledala došljake. Stidljivo su
uzimala ponuđene bombone i odmah bežala. Niko nije govorio
engleski i morali smo da razgovaramo preko našeg prevodioca
Kirama.
U početku smo počeli da pitamo seljane o okolnim planinskim
pećinama. Svi su odgovarali da tu ima veoma mnogo pećina. Dalje
smo počeli da pitamo za samadi-pećine i... nijednom nismo dobili
odgovor: dotad nasmešeni i poverljivi ljudi smesta bi zaćutali i na
pitanja nisu odgovarali. Stekli smo utisak da tajnu samadi-pećina ovde
ne čuvaju samo Posebni ljudi, već i čitavo selo.
U tom selu smo našli dvojicu Posebnih ljudi.
Posebni ljudi
Prvi od Posebnih ljudi imao je 60 godina, drugi - 95. Obojica su
izgledali mlađe. Ispostavilo se da u samadi-pećinu sada ide samo jedan
Posebni čovek, dok je drugi, zbog svojih godina, pre nekoliko godina
prestao da posećuje samadi-pećinu. Obojica su imali porodice i živeli
u istim kućama kao i svi ostali.
Tri dana smo sa njima razgovarali o raznim temama. Ali, kako
bismo dotakli pitanje samadi-pećina, oni bi smesta zaćutali. Na uporni-
ja pitanja o samadi-pećinama odgovarali su kratko: "To je tajna".
Ispalo je da je naš put u to daleko seoce potpuni neuspeh. Oba
Posebna čoveka su shvatala da mi tu nismo došli iz čiste
radoznalosti - da vidimo kako oni žive i da sa njima razgovaramo o
ovom i onom. Oni su jasno shvatali da nas interesuje samadi-pećina
koju oni čuvaju. Ako su nama Posebni ljudi bili neskriveno
interesantni, interesantni smo bili i mi njima. I ta radoznalost za bele
ljude koji su došli iz daleke Rusije i koji znaju za samadi je postepeno
rasla. "Zanimljivo, i kod njih u Rusiji postoje samadi pećine?" "Odakle
su saznali za našu samadi-pećinu?" - verovatno su mislili. Ali, zavet
koji su Posebni ljudi dali, da će čuvati veliku tajnu, očigledno im nije
dopuštao da bilo šta kažu, pa čak ni da postavljaju pitanja.
236
Ostala je još poslednja mogućnost - da Posebnim ljudima
pokažemo crtež hipotetičkog Atlantiđanina i pitamo ih da li su i oni u
pećini videli takvo lice. Svejedno sam strogo zabranio da se taj crtež
pokazuje, ostavljajući pomenutu varijantu za presudni trenutak
razgovora.
Nakon još dva dana razgovora sa Posebnim ljudima i dugih
govora o ulozi Tibeta u poreklu čovečanstva na Zemlji, osetili smo
da je napetost u našim odnosima popustila i da se pojavilo uzajamno
po-verenje. Zahvaljujući tome, skupio sam hrabrost i zamolio mlađeg
od Posebnih ljudi (imao je 60 godina) da se sutra sastanemo i još
jednom porazgovaramo o samadi-pećini. Na sreću, Posebni čovek se
složio i odredio vreme sastanka.
Na sastanak smo pošli utroje: Valentina Jakovljeva, prevodilac
Kiram i ja.
Šta je rekao mlađi Posebni čovek

Seli smo jedan naspram drugog, i ja sam, osmehnuvši se, upitao:
- Zar Vam nije šezdeset godina, a izgledate veoma mladoliko.
Recite
mi, da li je to utkaj samadi-pećine u koju ulazite?
Mlađi posebni čovek se takođe osmehnuo i odgovorio:
- Do dana današnjeg održavam dobru seksualnu aktivnost, imam
petoro dece.
- To je uticaj samadi-pećine?
- Mislim da jeste. Tamo ima mnogo neobičnih sila; za nekog će te
sile biti štetne i smrtonosne, za nekog drugog korisne.
- Koliko dugo čuvate tu samadi-pećinu? - upitao sam.
- Prošlo je mnogo godina otkad je sabor lama istakao moju kandi
daturu, nakon što mi je uspelo da položim ispit meditacije - odgovorio
je mlađi Posebni čovek.
- Šta to znači položiti ispit meditacije?
- Dobiti pristup u samadi-pećinu u stanju meditacije...
- Ko odobrava pristup?
-On!
- Ko je "on"?
- On - onaj koji se nalazi u samadi-pećini!
- Da li je "on" čovek?
- Da, čovek u stanju samadija.
l
U samadi-pećini ŠTA. SU REKLE LAME 237
- Da li taj čovek ima običnu ili neobičnu spoljašnjost?Gutanje.
- Vi idete u samadi pećinu sami, ili zajedno sa starijim Posebnim
čovekom? - upitao sam, malo se udaljivši od teme.
- Sam. A sada sam ja jedini čuvar samadi-pećine. Stariji Posebni
čovek je suviše slab da bi išao u samadi-pećinu. Posle njegove smrti
lame će naći novog kandidata, naravno, ako položi ispit meditacije -
odgovorio je mlađi Posebni čovek.
- Koliko često idete u samadi-pećinu?
- Jednom mesečno.
- Koliko dugo ostajete u pećini?
- U prošeku tri sata.
- Kog dana u mesecu idete u samadi-pećinu?
- Ulaz u samadi-pećinu dopušten je jedino na pun mesec, a takođe
i 11 i 12 dana nakon punog meseca. Ja idem u vreme punog meseca.
Ulaz nije dozvoljen u sve pećinske prostorije, već samo u određene...
- U drugim pećinskim prostorijama se takođe nalaze ljudi u samadi-
ju? - upitao sam, ne mogavši da se uzdržim.
- To je tajna - odgovorio je mlađi Posebni čovek.
- U pećini je, koliko sam shvatio, potpuni mrak. Vi idete tamo sa
svetiljkom?
- Da. Ali, dopušteno je da se koriste samo slabe svetiljke, pa i to ne
svuda.
- Da li se pred ulazom u pećinu molite?
- Počinjem da ulazim u stanje meditacije nedelju dana pre ulaska u
samadi-pećinu. A kada uđem u prvu prostoriju pećine, koja je od sale
odvojena nevelikim otvorom, počinjem da se molim i pojačavam me
ditaciju. Tek posle toga mogu da priđem Telu.
- Kako izgleda Telo?
Gutanje.
- U prvoj pećinskoj prostoriji gde se molite i pojačavate svoju me
ditaciju, osećate li delovanje neobičnih sila?
- Da - odgovorio je mlađi Posebni čovek - baš u toj sobi počinju da
se osećaju neobične sile. Molitva i produbljivanje meditacije su
neophodni da bismo se prilagodili delovanju tih sila. Ako čovek u tome
ne uspe - oseća da ne srne da ide u pećinu.
- Zašto?
- Može se umreti,
- A kako Vi osećate da niste uspeli da se prilagodite delovanju
neobičnih sila?
- Nastaje glavobolja i... baš mi se mnogo i ne ide u pećinu.
- Ne ide Vam se?
- Želim da izađem iz pećine. Javlja se osećanje uznemirenosti zato
što nisam uspeo da se prilagodim. Ako neko uđe u pećinu nepriprem-
Ijen, to je smrtno opasno. - odrešito reče mlađi Posebni čovek.
- Koliko često se dešavaju neuspesi, kada ne uspete da se pri
lagodite dejstvu neobičnih sila?
- U početku se to događalo dosta često. Ali, ako mi ne bi uspeo
pokušaj da uđem u pećinu na pun mesec, pokušao bih opet kroz 11 ili
12 dana. Postepeno se broj neuspelih pokušaja smanjivao i sada ula
zim u pećinu gotovo svaki put uspešno.
- Može li običan čovek da uđe u samadi-pećinu?
- To je veoma opasno. Smrtno opasno. Put dođe je loš. Ima mnogo
zmija.
- Ali, poznato je daje u pećini temperatura +4° C, koja je za zmije
suviše niska.
- U toj pećini živi bog zmija.
- To su mističke zmije. U pećini je potpuna tišina. Te "zmije" deluju

na onoga ko uđe.
- Kako?
- Coveku se neće da uđe
u pećinu. Boli ga glava. Ako
to prenebregne, nastupa
smrt.
- Opišite detaljnije sama
di-pećinu - zamolio sam ga.
- Prva sala, u kojoj poči
nje da se oseća delovanje
neobičnih sila - rekao je
mlađi Posebni čovek - prili
čno je velika. U njoj nema
ljudi u stanju samadija.
Sa mladim Posebnim
Najopasnije mesto je uski i
U samadi-pećini
visoki otvor koji povezuje prvu sa ostalim prostorijama; u njemu se na

neki način koncentrišu neobične sile. Iza tog otvora počinju dvorane
samadija, u neke od njih imam pristup.
- Šta ste videli u samadi dvoranama?
- To je tajna.
- U kojoj sali se nalazi čovek u samadiju?
- To je tajna.
- Kad uđete u dvoranu samadija, da li razgovarate sa čovekom u
samadiju?
- Imam pravo samo da gledam, nemam pravo da razgovaram.
Čovek u samadiju može da razgovara, ali ja nemam pravo da
govorim.
- O čemu je govorio čovek u samadiju?
- To je tajna.
- Da li pri razgovoru čovek u samadiju otvara usta?
- Pomalo ih otvara. Ali, on veoma retko razgovara.
- Kako izgleda telo čoveka u samadiju?
- Gotovo kao normalno telo, možda nešto žuče.
- Da li čovek u samadiju ima neku odeću ili ne?
- Odeven je. Ali, može biti i bez odeće.
- Kako vas razume?
Gutanje.
- Da li ste kod čoveka u samadiju videli "treće oko"?
- Trećeg oka nema. Nikada ga nisam video.
- Kolike su dimenzije tela čoveka u samadiju - velike ili obične?
- To je tajna.
- U kom položaju leži čovek u samadiju? - nastavio sam da pitani.
- On sedi - odgovorio je mladi Posebni čovek.
- Sedi?
- Da, on sedi u položaju Bude.
- Naslanja se na zid?
-Ne.
- Da li ste dodirivali čoveka u samadiju?
-Da.
- Kakvo mu je telo?
- Hladno i čvrsto.
- A zašto imate pristup samo u određene samadi dvorane? Šta
se nalazi u ostalim dvoranama?
- To ne bih rekao ni Bogu.
- Kakve su oči čoveka u samadiju?
Gutanje.
- Kakav mu je nos?
- To je tajna.
Tada sam izvadio crtež lika hipotetičkog Atlantiđanina i pružio ga
mlađem Posebnom čoveku. On ga je pažljivo pogledao, nekoliko puta
prineo očima, i odložio na stranu.
- Šta možete da kažete o tome? - upitao sam ja.
Mladi Posebni čovek je veoma brzo dvaput izgovorio neku
rečenicu.
- Šta je rekao? - pitali smo Kirama.
- Ponovio je dvaput neku religioznu rečenicu. Ne mogu da je
razumem. Ali, on se veoma uznemirio - odgovorio je prevodilac Kiram.
Dalja ispitivanja nisu dala rezultat: mlađi Posebni čovek je ćutao ili
govorio da je to tajna. Zahvalili smo mu, uzeli crtež i pošli u svoje
šatore. Nakon što smo sve ispričali, u našem logoru je bilo mnogo priče
i razmišljanja.
- Ako mu ponudimo novac - govorio je Sergej Selivestrov - to će biti
skrnavljenje. A pogledajte kako bedno oni žive. Ali, postoje stvari koje
se ne kupuju novcem. Duhu novac nije potreban.
- Ono što se kupi za novac ne može biti sveto - rekla je Valentina.
- Eto, Rokfeler, najbogatiji čovek na svetu, je umro - i šta je ostalo
od njega: u grobu je bio obučen u odelo koje sigurno vredi 500 dolara.
To odelo je rezultat onoga što je on učinio u životu. Teško da je
Rokfeler obogatio svoj duh, čitav njegov život bio je posvećen samo
jednoj stvari - zarađivanju novca. U SSSR-u je Lenjin bio bog, i ljudi su
se klanjali tom pseudobogu. U SAD stvarni bog je dolar, a Rokfeler se
čitavog života klanjao tom bogu. Ljudi u svetu izučavaju Rerihovu
ostavštinu, ali niko ne izučava Rokfelerovu ostavštinu. A zar nije
Lužkov junak; obnovivši hram Hrista Spasitelja, ovekovečio je svoje
ime.
- Po svemu sudeći, mlađi Posebni čovek nije otkrio tajnu, iako je
potvrdio da postoji psihoenergetska barijera i čovek u samadiju u
pećini.
- Ja mislim da se u pećini nalazi Atlantiđanin - rekao je Vener
Gafarov. - Zar nije mlađi Posebni čovek, kao što kažete, reagovao na
naš crtež. Po mom mišljenju, samadi-pećina i jeste Šambala, koja pred-
U samadi-pećini ŠTA SU REKLE LAME
241
stavlja "akademiju za učitelje", gde oni odlaze da bi se
napojili duhovnom energijom.
Ali... ostalo je mnogo "ali". Narednog dana sam sa Valerijem
Lobankovim pošao da se vidim sa starijim Posebnim čovekom. Bili smo
apsolutno ubeđeni da je neophodno da ne vodimo direktan razgovor,
već da oprezno postavljamo okolišna pitanja.
Šta je rekao stariji Posebni čovek

Devedesetpetogodišnja starost starijeg posebnog čoveka se ipak
osećala: najednom oku mu se pojavljivala katarakta, na drugo je video
dobro, telo mu je očigledno bilo u lošem stanju, osećalo se otežano
pokretanje zglobova. Ali, on je bio potpuno zdravog uma, često se
šalio, govorio je brzo i sa mladalačkom žustrinom.
U maloj sobi njegove kuće Valerij, prevodilac i ja smo seli na
stolice. Otvorio sam tašnu, uzeo crtež sa likom hipotetičkog
Atlantiđanina i ćuteći ga pružio starijem Posebnom čoveku. On je
pažljivo pogledao crtež, nakrivivši glavu da bi gledao okom na koje je
Stariji Posebni čovek sa prevodiocem Kiramom i Valerijem Lobankovim.

video. Valerij i ja
242
smo ga pažljivo posmatrali. Ali, na njegovom licu nije bilo
nikakve reakcije. Stariji Posebni čovek je odložio crtež i rekao:
- Neću ništa red o samadi-pećini. To je velika tajna.
- Objasnite mi, molim Vas, šta je to samadi - zamolio sam ja.
- To takođe ne mogu da kažem. To ne bih rekao ni Bogu. Ni drugi
Posebni čovek to neće reći.
Valerij i ja smo se pogledali; na samom početku doživeli smo pot-
puni neuspeh.
Tada sam prišao starijem Posebnom čoveku, pažljivo uzeo naš crtež,
prineo ga njegovim očima i sa naporom rekao:
- Mi već mnogo godina tražimo u pećinama čoveka u samadiju sa
ovakvom spoljašnjošću. On ima mali nos, ogromne oči, male uši,
ogromnog je rasta, sa velikim grudnim košem. Da li ste videli takvog
čoveka u vašoj samadi-pećini?
Stariji Posebni čovek me je prostrelio svojim jednim okom na koje
je video, potom se okrenuo i glasno rekao:
- Takvog nisam video.
- Možda niste videli takvog čoveka u onim dvoranama pećine u koje
imate pristup. Možda se takav čovek nalazi u drugim dvoranama
pećine - rekao sam, opet sa naporom.
- To je tajna.
- Ja sam svejedno ubeden da u pećinama postoje ljudi u samadiju
koji ovako izgledaju - opet sam pokazao naš crtež.
- U onim dvoranama pećine u koje sam ja imao pristup, ljudi takvog
izgleda nije bilo. Ima sličnih...
Lobankov i ja se pogledasmo. Valerij šapatom reče:
- Tamo ih ima mnogo!
- Ako se u onim pećinskim odajama, u koje vi imate pristup, nalaze
ljudi koji liče na ovaj crtež čoveka u samadiju... - namerno sam zastao.
- Ne liče svi - ljutite je rekao stariji Posebni čovek.
- A u drugim odajama pećine - nastavio sam - mora biti ljudi u
samadiju, tačno ovakvih kao ovaj čovek na crtežu.
- Oni takođe nisu sasvim takvi. Ali, to je tajna - odgovorio je stariji
Posebni čovek.
Nakon toga je uzeo u ruke naš crtež i iznenada rekao:
- Veoma sam se uzrujao kad sam ovo video! Odakle vam taj crtež?
Napravio sam višeznačnu pauzu.
| U samadi-pećini
- Hteo
bih da vas pitam -
odgovorio sam pitanjem na
pitanje - da li ste u pećini videli
ljude u samadiju koji imaju
"treće oko"?
- Ne, oni nemaju treće oko. To
je simbol.
- Da li u Vašoj samadi pećini
ima ljudi u samadiju sa baš
takvim velikim neobičnim očima i
tipičnim zasvođenim kapcima? Pokazao sam
sve to na crtežu.
- Neki ljudi imaju velike neobične oči,
drugi imaju obične oči - odgovorio je sta
riji Posebni čovek.
- Da li ste u svojoj pećini videli ljude sa
takvim malim spiralnim nosom u obliku
ventila?
- Ne, oblik njihovog nosa je drugačiji. Ali, kod nekih ljudi u samadi
ju nos je mali, kod drugih - veliki, kao kod običnih ljudi.
- A u drugim odajama pećine, u koje nemate pristup, može li biti
ljudi u samadiju sa takvim malim spiralnim nosom u obliku ventila?
- To je tajna.
Lobankov se nagnuo prema meni i prošaputao mi na uvo:
- "To je tajna" zvuči mi kao "da".
- Recite mi, da li su uši ljudi iz pećine velike ili male, kao na crtežu?
- Ljudi u pećini imaju velike uši. Kod nekih su veoma velike, kod
drugih, kao kod običnih ljudi. Ali, tako male uši, kao na crtežu, ja
nisam video. - odgovorio je stariji Posebni čovek.
Lobankov i ja smo se još jednom pogledali, pomislivši: "Napravili
smo grešku u pogledu ušiju".
- Da li su usta ljudi u pećini kao na crtežu?
Stariji Posebni čovek se primakao crtežu i odgovorio:
- Ne, nemaju takva usta. Njihova usta su kao kod obi»
mogu biti i sasvim drugačija usta.
- Kakva?
- To je tajna.
Lobankov i ja smo se ponovo zgledali.

Možda se tamo, u pećinskim dvoranama u koje taj Posebni čovek
nema pristup, nalaze u samadiju ljudi koji imaju mali nos spiralnog
oblika nalik na ventil i neobična usta? Prilikom rekonstrukcije oblika
Atlantiđanina prema slikama na tibetanskim hramovima, imali smo
teškoća upravo sa tim delovima lica. Očigledno smo pogrešili. Ko zna,
možda u tim odajama u koje ne zalaze čak ni Posebni ljudi, sede u
samadiju zagonetni Lemuro-Atlantidani, a u dostupnim dvoranama se
nalaze Atlantiđani i ljudi naše civilizacije. Možda je taj Posebni čovek
u susednoj pećinskoj dvorani video Lemuro-Atlantiđanina? U svakom
slučaju, ima osnova da tako mislimo prema onome što je rekao.
- Da li ljudi u pećini imaju veliki grudni koš, ili običan? - upitao
sam.
- Neki imaju veliki grudni koš, neki - običan - odgovorio je stariji
Posebni čovek.
- A koliko su visoki?
- Ne mogu da kažem, oni sede.
- Uopšte, da li su ljudi u pećini veliki ili mali?
- Jedni su veliki, drugi - kao obični ljudi.
- Da li je kod ljudi u pećini lobanja velika, ili kao kod običnih ljudi?
- Imaju razne vrste lobanja. Neki imaju veoma velike lobanje, neki
velike i izdužene kao kula, a neki obične. Svi imaju dugu kosu.
Ponovo sam se zgledao sa Lobankovim. Javljao se utisak da se u
pećini u stanju samadija nalaze ljudi raznih civilizacija.
Iznenada je stariji Posebni čovek uzeo u ruku naš crtež i sam, ne
čekajući naše pitanje, rekao:
- Ako ljudi u pećini imaju lice kao na crtežu, telo im je krupno i
debelo. Ako imaju obični izgled lica, telo im je mršavije.
Lobankov i ja smo zaćutali. Stariji Posebni čovek je takoreći posred-
no priznao da se u pećini nalaze ljudi koji po spoljašnjosti liče na spo-
Ijašnjost našeg hipotetičkog Atlantiđanina (naravno, sa određenim
korekcijama).
- Da li ste kod ljudi u pećini videli kožice među prstima na rukama
i nogama? - upitao sam, izašavavši iz obamrlosti.
- Ne, nisam video. Prsti na rukama i nogama su im obični, ali sa
veoma dugim noktima.
U samadi-pećini
- Da li ste razmicali prste na rukama ili nogama, da biste videli

kožice?
- Ne, nisam ih razmicao.
Lobankov je prošaptao: "Pogledaj svoje skupljene prste - ne bi se
mogle videti kožice". Klimnuo sam glavom. Došao je trenutak da
postavimo kontrolna pitanja; u nauci je neophodna dvostruka i
trostruka kontrola. To jest, trebalo je da još dvaput postavim glavna od
već postavljenih pitanja, da proverim da li će stariji Posebni čovek
odgovoriti isto, da nema tu primese mašte. Ako je fantrazirao, pre ili
kasnije će odgovoriti drugačije.
- Recite - kao da ništa nije bilo, upitao sam ja - "treće oko" kod
ljudi
u pećini niste videli?
- Već sam rekao da je to samo simbol - odgovorio je stariji Posebni
čovek.
- A možda ljudi sa velikom lobanjom imaju "treće oko"?
- Jedino ako su ga sami sebi stavili - podsmehnuo se stariji Posebni
čovek.
- A kakve su oči ljudi u pećini?
- Kod nekih su velike, kod nekih - obične, kao kod svih ljudi.
- Kako izgledaju velike oči ljudi u pećini?
- Ne mogu da tačno opišem. Ali, nisu kao kod običnih ljudi.
- Da li ste obratili pažnju na neobičnu zakrivljenost gornjih kapaka
kod tih ljudi sa velikim očima?
- Ne, nisam u njih zagledao. U stanju samadija oči su
poluzatvorene. Mogu jedino da kažem da velike oči izgledaju
neobično.
Lobankov je prošaptao:
- A eto, istinu govori. Neobičnu zakrivljenost gornjih kapaka
primetiće samo oftalmolog.
- Da li ste u pećini videli ljude sa veoma malim nosom? - nastavio
sam sa kontrolnim pitanjima.
- Već sam govorio da je kod nekih ljudi u pećini nos mali, kod
drugih - veliki, kao kod običnih ljudi - odgovorio je stariji Posebni
čovek. - On nije kao na vašem crtežu.
- A ima li ljudi sa takvim nosom u drugim salama u pećini, gde Vi
nemate pristupa?
Pokazao sam na crtež.
246
- To je tajna.
Nastalo je ćutanje. Osećalo se da stariji Posebni čovek ne fantazira:
njegovi ponovljeni odgovori su se sasvim slagali sa prethodnim.
Iznenada je stariji Posebni čovek uzeo u ruke naš crtež i ponovo
rekao:
- Veoma me je uzbudio izgled ovog lica!
- A kakva je glava kod ljudi u pećini? - nisam prestajao sa kontrol
nim odgovorima.
- To što sam ranije rekao je tačno: kod jednih je glava velika, kod
drugih - u obliku kule, kod trećih - obična.
- Koliki je trup raznih ljudi i pećinama?
- To sam već rekao - Ijutito je odgovorio stariji Posebni čovek.
Shvatio sam da postavljanje kontrolnih pitanja više ne ide.
Lobankov mi istovremeno prošapta na uvo:
- Očigledno ne fantazira. Govori istinu!
Resio sam da povedem razgovor o drugom aspektu, da bih se nakon
toga opet vratio trećoj seriji kontrolnih pitanja.
- Šta vi mislite, da li je uloga ljudi u samadiju značajna za očuvan
je čovečanstva na Zemlji?
- Ako je meditacija bila uspešna, moguće je ući u samadi, ako nije
uspela - onda se ne može ući. O ulozi samadija za čovečanstvo ne
želim da govorim - to je tajna - odgovorio je stariji Posebni čovek.
- Može li današnji čovek ući u dugi samadi?
- Današnji čovek ne može, jer je za to potrebno imati moć od Boga.
Drevni ljudi su ulazili u samadi u pećinama i mogli su da uđu u to sta
nje na veoma dugo vreme.
- Da li se u pećini mogu naći veoma drevni ljudi?
- To je tajna.
"Zvuči kao "da"", pomisli smo i ja i Lobankov.
- Ja mislim da su ljudi sa velikom glavom, neobičnim očima, malim
nosom, velikim ušima, krupnim telom i velikim grudnim košem naj
stariji ljudi. Je li tako? - upitao sam ja.
- To je tajna.
- Da li je u Vašoj pećini moguće naći ljude u samadiju koji imaju
ovakvu spoljašnjoist? - pokazao sam crtež hipotetičkog Atlantiđanina.
- To je tajna.
- Mogu li se u pećinama očuvati ljudi prethodnih civilizacija u sta
nju samadija?
samadi-pećira ŠTA SU REKLE LAME 247
- Mogu. To je moguće.
- Koliko dugo čovek može ostati u pećini u stanju samadija?
- To zavisi od snage duha. Čovek u samadiju može da boravi u
pećini i hiljadu godina, milione godina i više. Ali, ja sam proživeo samo
95 godina, zato mi je teško da kažem - odgovorio je stariji Posebni
čovek.
- Koliko dugo već obavljate misiju Posebnog čoveka, koji čuva
pećinu samadija? - nastavio sam sa pitanjima.
- Već mnogo godina.
- Koliko tačno godina?
- Već mnogo godina.
- Da li ste za sve te godine nekad videli da je neki čovek iz pećine
izašao iz stanja samadija?
- Ne, to se nije desilo.
- A da li Vi pamtite daje bilo ko ušao u stanje samadija u pećini koju
vi čuvate?
- Ne, to se nije desilo... iako su neki Tibetanti hteli da uđu u sama
di u mojoj pećini.
- A zašto to nisu uspeli?
- Nisu mogli da prođu probnu meditaciju. Već sam rekao
da
današnji ljudi imaju slabu moć duha. Drevni ljudi su imali moćniji
duh.
- To jest - nastavio sam ja - nisu uspeli da uđu u pećinu?
- Da, oni nisu mogli da uđu u pećinu uprkos tome što su dobro
vladali meditacijom i imali iskustvo ulaska u samadi - odgovorio
je
stariji Posebni čovek.
- Nisu mogli da probiju psihoenergetsku barijeru! - prošaptao mi je
Lobankov.
- Ko ih nije pustio u pećinu?
-On!
- Ko je to - On?
- To je tajna.
Zgledao sam se sa Valerom: najverovatnije je da je samo Lemuro-
Atlantiđanin, kao predstavnik najrazvijenije civilizacije na Zemlji,
mogao da ovlada takvom mođ psihičke energije.
- Šta Vi mislite - upitao sam ja - da li je moguće više puta ući u sta
nje samadija?
- Tako nešto nisam video.
- Svejedno, šta mislite, da li je moguće više puta ući u stanje
samadija?
- Priča se da ima takvih ljudi. Ali, o tome bolje znaju znaju lame. Ja
takve ljude nisam video.
- Nakon izlaska iz stanja samadija, može li čovek živeti uobičajen
im životom?
- Ne znam, to nisam video.
- Svejedno, šta mislite?
- Nisam to video, pa ne mogu ni da kažem. Pitajte lame, oni bi tre
balo da znaju.
- A može li iz samadija da izađe čovek koji ne liči na obične ljude?
- To nisam video.
- Znači - nastavio sam da nagađam - ljudi neobične spoljašnjosti su
nepomično sedeli tokom čitavog perioda u kome Vi čuvate pećinu?
- Da. Ali, ne sede nepomično samo ljudi koji imaju neobičnu spo-
Ijašnjost, već i ljudi običnog izgleda - odgovorio je stariji Posebni
čovek.
- Nikad se nisu ni mrdnuli?
-Ne.
- Da li ste u pećini razgovarali sa ljudima u samadiju?
- To je tajna.
- Šta Vi mislite, da li bi ljudi neobičnog izgleda, ako bi izašli iz sta
nja samadija, mogli da žive na Zemlji kao obični ljudi?
- Mogli bi, ali drugačije.
- Kako?
- O tome bolje znaju lame.
- Poznato je da je Buda izgledao neobično. Možda je Buda takođe
izašao iz samadija iz neke pećine?
- To ne znam.
- Da li neobični ljudi u pećini liče na Budu?
- Neki liče, neki ne.
Valeriju Lobankovu i meni je ta informacija bila posebno draga, jer
je potvrđivala naše smele pretpostavke o mešovitim samadi-pećinama,
koje imaju čitav dijapazon predstavnika raznih civilizacija na Zemlji.
- Šta Vi mislite, šta navodi ljude da prekinu stanje samadija?
- To bi trebalo da znaju lame - ponovo je odgovorio stariji Posebni
čovek.
U samadi-pećini
- Govori samo ono što zna - tiho je prokomentarisao Lobankov.

- Sa kakvim ciljem ljudi ulaze u samadi i provode u pećinama hilja
de, pa i milione godina?
- Mislim da većina ulazi u samadi zato da bi videli budućnost i
sačuvali se za nju.
Stariji Posebni čovek je govorio o ljudima u samadiju onako kako
lekar govori o pacijentima, ne smatrajući to nečim neobičnim.
Zanimljivo je - da li on shvata da je tu ulog mnogo veći - Genofond
čovečanstva?
- Recite mi - upitao sam - kakva je uloga samadi-pećina? Mislite li
da je to način očuvanja Genofonda čovečanstva, to jest onog fonda
ljudi koji bi mogli obnoviti čovečanstvo na Zemlji u slučaju sveopšte
katastrofe?
- Ja samo čuvam samadi-pećinu i nije moje da o tome prosuđujem.
- Pa ipak se posvetili svoj život čuvanju samadi-pećine. Sigurno ste
razmišljali o tome što čuvate?
- Budući da su samadi-pećine dobro zaštićene, mislim da je njihova
uloga za ljude veoma velika. A kakvu ulogu samadi-pećine imaju za
ljude na Zemlji, o tome više znaju lame. Ali, to je velika tajna.
- A zašto se u samadi-pećini nalaze ne samo obični ljudi, već i
neobični, koji ne liče na nas?
- Neobični ljudi su veoma drevni. A samadi može da traje veoma
dugo - odgovorio je stariji Posebni čovek.
- Ko štiti samadi-pećine?
- Duh.
- Čiji duh?
- Njegov.
-Ko je "On"?
- To je velika tajna.
- Šta vi radite u samadi pećini, budući da tamo provodite po tri sata
svakog meseca?
r - Gledam da li je tamo sve u redu.
, - A šta konkretno? Gledate, da li se izgubio neki kamen, da li je
položaj tela u samadiju pravilan?
- Ne samo to.
- A šta još?
Tišina.
- U kakvom položaju sede ljudi u samadiju?

- Ljudi u pećini uvek sede u položaju Bude - odgovorio je stariji
Posebni čovek.
- To jest, sa nogama podvijenim ispod tela. A u kakvom su im
položaju ruke? - počeo sam da idem u detalje.
- Ruke su im položene na kolena.
- OS su im, kako ste rekli, poluzatvorene. A kakav je položaj očnih
jabučica?
- Okrenute su u vis, tako da se vidi samo beonjača.
- Kao kod čoveka u snu - prošaputao sam Lobankovu - kod mrtva
ca su očne jabučice usmerene napred. To dokazuje da su ljudi u
samadiju živi.
- Na čemu sede ljudi u samadiju?
- Obično je pod njima tigrova koža.
- Zašto tigrova koža?
- Ne znam.
- Jeste li dodirivali ljude u samadiju?
- Naravno.
- Šta ste pri tom osećali?
- Telo im je tvrdo i hladno.
- Jesu li ljudi u samadiju živi?
- Naravno.
- Znate li neke ljude koji su za vašeg života ušli u samadi? Ne govo
rim o Vašoj pećini; rekli ste da otkad je vi čuvate tamo niko nije ušao
u samadi. A na drugim mestima? - upitao sam.
- Pre mnogo godina, jedan Nepalac, koga sam poznavao, po imenu
Suradž Badžra, otišao je u jednu pećinu na Tibetu i tamo ušao u sta
nje samadija. I dan danas je u toj pećini - rekao je stariji Posebni čovek.
- Taj čovek, Suradž Badžra, uspeo je da prođe ispitnu meditaciju pre
ulaska u samadi pećinu?
- Ne znam. On nije ušao u samadi u moju pećinu. Možda je ušao u
samadi u nekoj običnoj pećini, gde nije neophodna probna meditacija.
A možda je ovladao veoma velikom snagom duha, kakvu su imali
drevni ljudi, i uspeo da položi probnu meditaciju.
- Iz toga što ste rekli mogu da zaključim da neke od samadi pećina
štite duhovi, a neke ne. Recite, upravo te samadi-pećme, gde su naj
stariji ljudi neobičnog izgleda, zaštićene su duhovima?
U samadi-pećini
- To je tajna.
- Ima li u svetu još samadi-pećina?
- Da, ima takvih pećina u Nepalu, Tibetu, u Kini i Indiji.
Došlo je vreme za treći niz kontrolnih pitanja, mada smo i
Lobankov i ja već bili ubeđeni da stariji Posebni čovek govori istinu.
- A kakve su oči kod ljudi u pećini? - ipak sam upitao.
- Već sam rekao da su kod jednih velike i neobične, a kod drugih
obične, kao kod ljudi - Ijutito je odgovorio stariji Posebni čovek.
- A kakva im je lobanja?
- Već sam rekao da je kod jednih velika, kod drugih u obliku kule,
kod trećih obična - zbunjeno me pogledavši reče stariji Posebni čovek.
- A kakav je nos kod ljudi u pećini?
- Sve što sam ranije rekao je tačno - odbrusi mi on.
- A kakve su im uši?
Stariji Posebni čovek me je pogledao kao da sam nerazumno malo
dete.
Lobankov je prošaptao:
- Dosta! Naljutiće se!
- Recite mi - prešao sam na glavno pitanje - da li bismo mi mogli da
uđemo u samadi-pećinu?
Nastao je muk. Stariji Posebni čovek, očigledno, nije očekivao takvo
pitanje.
- Nećete proći probnu meditaciju - odgovorio je on. - Niko nije
mogao da prođe kroz ulaz u pećinu, osim mene i mlađeg Posebnog
čoveka.
- A ipak?
- To je smrtno opasno.
- Mi imamo dobre namere.
- To ništa ne znači.
- A možemo li ipak da probamo?
Moglo se osetiti da nam je stariji Posebni čovek naklonjen.
- Razmisliću, dođite sutra - odgovorio je on.
Ljubazno smo se pozdravili sa starijim Posebnim čovekom, poklonili smo
mu crtež sa likom našeg hipotetičkog Atlantiđanina i otišli. Na ulici
nam je Lobankov rekao:
- Kakvu smo sreću imali! Kakav je to sjajan čovek! Dobili smo jedin
stveno svedočanstvo od čoveka koji je čitav svoj život proveo uz ljude
ŠTA SU REKLE LAME
252
u samadiju! A primetno je da ih tamo ima mnogo, i to iz raznih
civilizacija. To je Genofond čovečanstva! Hoće li nas pustiti tamo?
Narednog dana sam sa Lobankovim pošao starijem Posebnom
čoveku i još jednom ga zamolio za dozvolu da pogledamo samadi-
pećinu. Pri tom nam je potvrđeno, što smo već znali od lama, da je
korišćenje fotoaparata i kamere strogo zabranjeno.
- Još jednom vam kažem daje ulazak već u prvu salu samadi pećine
opasan po život - tiho je rekao stariji Posebni čovek.
- Razumemo - odgovorio sam.
- Razgovarao sam sa mlađim (Posebnim čovekom - E. M.). Odlučili
smo da jednom od vas dozvolimo da uđe u prvu salu pećine. A dalje
ionako ne biste mogli da prođete, niste u stanju da prođete probnu
meditaciju. Niko to nije mogao da podnese! - rekao je stariji Posebni
čovek.
- Hvala.
- Ali imajte na umu - nastavio je stariji Posebni čovek - ako počnete
da se loše osećate, vraćajte se nazad. Ako to ne uradite, umrećete. Je
li vam jasno?
- Može li se poneti lampa?
- Može, ali sa slabim svetlom.
Hoće li nas pustiti u samadi-pećinu?

Po povratku u logor, upustili smo se u nagađanja o razlozima iz
kojih će jednog od nas pustiti u prvu salu samadi-pećine.
- Verovatno da im je jednostavnije da nas puste u prvu salu
pećine
i dokažu nam da je pećina neprohodna, nego da paze na nas; inače
ćemo otkriti gde se nalazi samadi-pećina, poći tamo samostalno i
poginuti - rekao je Lobankov.
- Oni se možda boje - pretpostavio sam ja - da ćemo svi poći tamo.
S jedne strane, mogli bismo svi da izginemo, oko čega bi se diglo
mnogo buke; a sa druge strane, naša udružena torziona polja mogla bi
da naruše stanje ljudi u samadiju u pećini. Setimo se priče kako se puk
kineskih komunista probio u jednu od samadi-pećina.
- Sasvim je moguće - produžio je Lobankov - da oni nas smatraju
Posebnim ljudima koji čuvaju neku samadi-pećinu u Rusiji i hoće da
vide da li može ruski Posebni čovek da uđe u tibetansku samadi-peći
nu. To je ravno principu: možete li vi, stranci, da učinite isto što i mi?
U samadi-pećini 253
- Može biti.
Uveče smo odlučili da u samadi-pećinu pođem ja.
Nas četvorica (mlađi Posebni čovek, ja, Lobankov i prevodilac Kiram)
krenuli smo iz sela. Dva-tri kilometra smo išli po seoskom planinskom putiću,
koji je vodio duž klanca. Dalje je mlađi Posebni čovek skrenuo na jedva
primetan putić koji je počeo da se penje planinskom padinom. Pošto smo
prošli kroz zonu odronjenog kamenja, ušli smo u carstvo hridina. Provlačeći
se između odronjenih komada hridina, mlađi Posebni čovek nas je doveo do
nevelikog otvora pećine u steni.
- Ovo je samadi pećina? - upitao sam.
- Da - odgovorio je mlađi Posebni čovek.
Setio sam se šta su govorile lame, kako su samadi-pećine skrivene.
Zapravo, u hridinama na pustoj planinskoj padini moglo se naći mnoštvo
sličnih pećinskih otvora. A koliko je samo takvih otvora i jama u okolnim
planinama, čija se panorama pružala pred nama?
U samadi-pećini
- Tu smo - još jednom je rekao mlađi Posebni čovek.
Seli smo, odahnuli i ja sam počeo da se pripremam za ulazak u samadi-
pećinu. Bilo je podne. Na žalost, nismo tu stigli u vreme punog meseca, kada
Posebni ljudi ulaze u samadi pećinu.
Obukao sam goreteks jaknu, stavio skijašku kapicu u džep i za svaki slučaj
sam poneo sa sobom alpinistički konopac i štap. Proverio sam da li slaba
svetiljka radi.
Neveliki otvor u koji sam ušao proširio se posle nekoliko metara. Vratio
sam se nazad, promolio glavu iz otvora i zamolio mlađeg Posebnog čoveka
za dozvolu da me ovde fotografišu. Mlađi Posebni čovek, koji mi je
kategorički branio da fotografišem ulaz u samadi-pećinu, dopustio je da me
slikaju unutar proširenja nakon ulaza. Jedanput, ne više. Lobankov je to
obavio.
Svi su ostali na ulazu u samadi-pećinu. Ja sam pošao unutra. Nakon
pomenutog proširenja dolazio je uski prolaz, širok dva-tri metra. Pošto sam
kroz njega išao 20-25 metara, već u potpunoj tami sam naišao na gvozdena
vrata, zatvorena bravom. Zastao sam u nedoumici.
Iznenada sam otpozadi čuo zvuk koraka. Srce je počelo da mi lupa.
Osvetlio sam lampom i video mlađeg Posebnog čoveka. On mi je ćuteći
prišao (nismo mogli da razgovaramo bez prevodioca),
254
otključao bravu i ćuteći se vratio nazad, ka površini.
Pri svetlosti lampe osmotrio sam vrata. Bila su napravljena od
gvozda debljine pet-šest milimetara i obojena crvenom, braon i
žutom bojom. Obojene šare ocrtavale su tri figure, koje su izdaleka
podsećale na oči. Vrata su bila ugrađena u stenu i učvršćena
malterom.
Sagnuvši se, prošao sam kroz vrata. Odnekud sam pomislio, da
ih neko slučajno neće zaključati za mnom?
Pošto sam prešao još nekoliko metara, našao sam se u
prostranoj sali. Postalo mi je hladno. Stavio sam smučarsku kapu.
Pošto sam prešao 10-15 metara, zastao sam i koncentrisao se na
svoja osećanja. Nisam osećao nikakvo delovanje na mene. Ugasio
sam lampu i zastao nekoliko minuta u tami: potpuna tama, kakva
može biti samo u pećinama i potpuna tišina. Još jednom sam se
koncentrisao na osećanja - sve je bilo normalno i samo je ritmično
kucanje srca ukazivalo da sam živ. Straha nije bilo - očigledno, to je
bio rezultat dugogodišnje sportske i hirurške navike da budem
u stanju da se koncentrišem u složenim situacijama.
Upalio sam lampu i pošao dalje. Uskoro sam na suprotnoj
strani sale video još jedan otvor, širine oko dva metra, "Verovatno
je to taj otvor u kome počinje da deluje psihoenergetska barijera
samadi-pećine", pomislio sam.
Pažljivo prateći svoje osećaje, prišao sam tom otvoru. Sve je bilo
normalno. Ali, na otprilike metar-dva do ulaza u otvor, osetio sam
laganu uznemirenost. U početku sam pomislio da se svakako plašim
i potrudio se da u sebi ugušim to osećanje. Prilikom ulaska u otvor
osetio sam neočekivano osećanje nepojmljivog straha, koje je posle
nekoliko desetina koraka kroz hodnik isto tako neočekivano
iščezlo, ali ga je zamenilo osećanje nepojmljive i snažne ljutnje.
Posle još nekoliko desetina koraka počela je da me boli glava.
Uopšte, o sebi mogu da kažem da nisam strašljivac i nije mi prvi
put da boravim u planinskim pećinama. Jasno sam osećao da su
strah i ljutnja bili na neki način izazvani, to jest uzrok nije bio u
meni.
Posle još nekoliko koraka napred, osećanje ljutnje se pojačalo, a
glavobolja je postala nesnosna. Odolevajući tim osećanjima,
prešao sam još desetak metara. Glavobolja je postala takva da sam
je jedva podnosio. Zaustavio sam se, isključio lampu i u potpunoj
tami pokušao
ŠTA SU REKLE LAME
U samadi-pećini 255
da se usredsredim, pokušavajući da se oslobodim od glavobolje koja

nije prestajala. Naterao sam sebe da se setim kako sam tokom jednog
planinarenja po Sajanskim planinama, 200 kilometara daleko od
prvog ljudskog prebivališta, slomio meniskus i pokidao tetive u kolenu.
Tada sam se takođe periodično zaustavljao i usredsredivši se, naprezao
volju da bih se izborio sa nepodnošljivim bolom.
Ali, iako je tada na Sajanu napor volje pomagao, ovde, u pećini, on
nije doneo nikakav rezultat. Glavobolja je u pulsirajućim talasima
nadirala sa određenom periodičnošću, činilo se da će mi glava svakog
trenutka pući. Ali nije najteže bilo podneti tu glavobolju, već osećanje
nepojmljive ljutnje. U dubini duše sam shvatao da je to osećanje
nametnute ljutnje. Nisam mogao da shvatim zašto se ljutim. To je bilo
osećanje kao da se duša ljuti i hoće da se vrati na površinu. Ubrzo sam
shvatio da se ljutim zato što ulazim tu - u dubinu tajanstvene samadi-
pećine; nametnutom dejstvu podvrgnuti su bili baš oni delovi moje
duše koji su odgovorni za osećanje suprotno zadovoljstvu - ljutnju.
Upalio sam lampu i sabravši poslednje ostatke volje, prešao još
nekoliko koraka. Nastupila je velika slabost, jako me je bolela glava, a
ljutila duša nije mi davala mira. Shvatio sam da se dalje ne sme ići, jer
bi nastupila smrt. Osvetlio sam lampom prostor ispred sebe. Ruku u
kojoj sam držao lampu, pruženu napred, nekako sam prestao da
osećam. U oči se slivao znoj, koji se ne znam od kuda pojavio u hlad-
noći pećine.
Svetlost lampe je mutno osvetlila kraj prolaza i veliku pećinsku salu
koja je dolazila za njim. Odolevajući bolu i potpunom duševnom rasulu,
počeo sam da zurim napred. Kako je malo svetlosti bilo! "Eto zašto su
mi Posebni ljudi preporučili da sa sobom ponesem slabu svetiljku!",
pomislio sam.
Slaba svetiljka osvetlila je nekoliko kamenova i nekoliko tamnih
izbočina nad podom. Šta je to? Nisu li to figure ljudi koji sede u
samadiju? Da, liče na figure ljudi. U svetlosti slabe svetiljke izgledali
su mi ogromni.
Ništa više ne mogu da kažem. Okrenuo sam se i s naporom
pokrećući noge, pošao nazad. Pri izlasku iz otvora u prvu salu sam se
spotakao i pao, udarivši već povređeno koleno.
Stajao sam u sredini prve sale, leđima okrenut ka otvoru koji me je
izmučio tajanstvenom silom. Jasnoća misli se vratila, glavobolja je pre-
256
stala, nestalo je osećanje ljutnje. Shvatao sam, da sam pošao
napred još samo malo, umro bih. Pomisao na smrt, pa makar to bilo
i u sama-di-pećini, nije me privlačila.
"Lemurijanci, Atlantiđani! Oni si živi, živi već milionima
godina! Oni se čuvaju radi opstanka čovečanstva na Zemlji. Ko
sam ja u poređenju sa njima? Zrno peska sa svojom naučnom
radoznalošću" -razmišljao sam. Još jednom sam se prisetio svojih
osećanja unutar otvora koji je vodio u samadi-salu pećine. "Kako je
samo On jak. Ko je to - zagonetni On? Lemuro-Adantiđanin?
Sećam se da je jedan posvećenik govorio da Šambalu ne treba
čuvati, ona je mnogo moćnija od ljudi na površini Zemlje. Tek
sada, kad sam osetio silu psihičke energije, počeo sam da shvatam
njenu moć. Nikako Ga ne mogu savladati, ukoliko ne dobijem
Njegovu dozvolu!" - takve misli su mi prolazile kroz glavu.
Ali, senka sumnje je i dalje stajala. A da nisam preuveličao psi-
hoenergetsko delovanje? Da mi se sve to nije pričinilo u tišini
pećine? Vratio sam se i ponovo pošao ka otvoru koji vodi u salu
samadija.
Događaji su se ponovili istim tim redom. Na istom mestu pred
ulazom pojavilo se osećanje uznemirenosti. Zastao sam i
koncentrisao se na to osećanje; ono je očigledno bilo izazvano, jer
uznemirenost nije više mogla biti povezana sa neizvesnošću koja
bi me mogla očekivati kad pođem dalje. Dalje se pojavilo osećanje
straha, koje je brzo prešlo u već poznato mi osećanje ljutnje, a uz
to i pulsirajuća glavobolja. Osećanje ljutnje i glavobolja su se
pojačavali kako sam se kretao napred i na otprilike istom mestu
su postali nepodnošljivi, i nastupila je malaksalost. Nisam više
imao snage da podignem ruku i osvetlim mesto lampom. Vratio
sam se nazad.
Ponovo sam stajao nasred prve sale, ponovo sam isključio
lampu i ponovo se koncentrisao na moja osećanja. Sva osećanja su
se postepeno umirila, ali je preostalo osećanje malaksalosti bilo
znatno izraženije. Više nisam sumnjao da sva ta osećanja nisu
rezultat stanja stresa, već da predstavljaju ispoljavanja
psihoenergetske barijere samadi-pećine.
Pa ipak sam se prisetio da je u nauci najverodostojnija trostruka
kontrola, pa sam sabrao poslednje snage i ponovo pošao ka ulazu
koji vodi u salu samadija. Pošto sam prošao poznate "zone"
ljutnje i glavobolje, nisam uopšte mogao da dođem do mesta
gde su ta osećanja bila najjača. Nisam fizički imao snage.
ŠTA SU REKLE LAME
- - . . . . - ^ ___________________________________________ 257
Vratio sam se i pošao nazad. Sa olakšanjem sam pri svetlosti lampe
video spasonosni prvi ulaz u pećinu, ušao u njega i počeo da tražim
izlaz na suprotnom zidu. Prišao sam tamnoj mrlji, ali se pokazalo daje
to samo udubljenje u steni. Pokazalo se da je sledeća tamna mrlja u
zidu pravi izlazni otvor. Evo vrata! Prošavši ih, pošao sam ka krajnjem
izlazu iz pećine. Bio sam malaksao. Setio sam se reci Blavacke: 'Te
pećine štite Vojske Duhova..."
Dnevna svetlost mi je bolno zabljesnula oči. Valera Lobankov je
potrčao k meni, čvrsto me zagrlio i upitao:
- Živ li si, druže?
"I am alive" ("Živ sam"), rekao sam, ne znam zašto, na engleskom.
Veo tajne samo se malo podigao

U logoru sam patio od malaksalosti i glavobolje. Vener Gafarov mi
je izmerio puls i poslušao srce. Puls je bio nešto ubrzan, pritisak nor-
malan, srce je radilo dobro. Kroz dva dana, slabost je prošla i povratio
sam normalnu ljudsku snagu. Ali, glava je nastavila da me boli još
nekoliko dana. Kasnije, u Rusiji, podvrgao sam se detaljnom medicin-
skom ispitivanju - pokazalo se da je sve u granicama normale.
Na povratku, skupili smo rančeve, stavili ih na leđa i pošli u selo,
da se pozdravimo sa Posebnim ljudima. Na rastanku, Posebni ljudi su
nas gledali nekim čudnim pogledom, u kome se moglo videti nekakvo
sažaljenje, bilo zato što odlaze došljaci koji se toliko interesuju za to
čemu su oni posvetili čitav svoj život, ili je to bilo olakšanje povezano
sa tim što te pridošlice neće više zapitkivati o velikoj tajni koju oni
čuvaju.
U mojoj duši su se komešala dva protivrečna osećanja. S jedne
strane, bila je to radost što smo uspeli da se upoznamo sa Posebnim
ljudima, razgovaramo sa njima, vidimo samadi-pećinu, uđemo u nju,
pa čak i osetimo dejstvo čuvene psihoenergetske barijere. Sa druge
strane, tu je bilo ogorčenje što nam je do ljudi u samadiju ostalo samo
nekoliko metara, a nismo mogli da im priđemo i osmotrimo ih.
Delovanje psihoenergetske barijere, koje sam imao prilike da osetim,
izgledalo mi je tajanstveno i moćno. Samadi pećina je digla tek
krajičak zavese svojih tajni, ali ih nije u potpunosti razotkrila. Da H će
bilo.ko i bilo kad potpuno otkriti tu veliku tajnu čovečanstva? Ja to ne
znam.
Svejedno, na osnovu ekspedicije u samadi-pećinu i iz razgovora sa

Posebnim ljudima moglo se doći do sledećih zaključaka. A to su:
1. Samadi-pećine zaista postoje.
2. U samadi-pećinama nalaze se ljudi različite spoljašnjosti
(očigledno, iz različitih civilizacija) u stanju samadija.
3. Samadi-pećine su zaštićene psihoenergetskom barijerom, koja sti-
muliše osećanje straha, uznemirenosti, ljutnje i izaziva glavobolju i sla
bost. Za nepripremljene ljude psihoenergetska barijera je nesavladiva.
4. Dobili smo podatke o obliku raznih ljudi koji se nalaze u stanju
samadija. Ti podaci se mogu iskoristiti za korekcije i rekonstrukciju
izgleda ljudi prethodnih civilizacija.
A kako sam želeo da, osim tih suvoparnih naučnih zaključaka, svo-
jim očima vidim ljude prethodnih civilizacija i direktno dokažem pos-
tojanje Genofonda covecanstva! Ali, mogućnosti savremenog coveka
su ograničene i njegova naučna radoznalost, u poređenju sa velikom
ulogom Genofonda covecanstva, ne vredi baš mnogo. Znači, još nije
došlo vreme da se otkrije velika tajna. Sećam se reci starijeg Posebnog
coveka o tome da savremeni ljudi ne mogu da uđu u dug samadi, jer
im je duh slab. Očigledno je da zato niko od savremenih ljudi nije
mogao da uđe u tu samadi-pećinu i pridruži se Genofondu covecans-
tva. Verovatno će to vreme doći i verovatno će tada tajna Genofonda
covecanstva biti otkrivena.
Mi, na savremenom nivou, tek smo počeli da shvatamo da pored
fizičkog sveta postoji još i suptilni svet - svet psihičke energije. Silu i
ulogu te energije mi još uvek slabo shvatamo. Mislim da je zato psi-
hoenergetska barijera u samadi pećini još uvek neprelazna. Ali, doći će
vreme kad će biti drugačije.
Valerij Lobankov, specijalista za fiziku polja, smatra da psihoener-
getska barijera deluje tako što torziona polja čovekove duše zakrivlju-
je u negativnu stranu. Napominjem da zle misli i bolesti zakrivljuju
torziona polja u negativnu stranu, a dobre misli i zdravlje u pozitivnu.
Po V M. Lobankovu, ta osećanja, koja sam osetio pri ulasku u samadi-
pećinu, moguće je objasniti zakrivljenjem onih delova duše koji su
odgovorni za osećanja uznemirenosti, straha i ljutnje. To jest, psi-
hoenergetska barijera deluje na nivou suptilnog sveta, a glavobolja i
slabost kao fizički simptomi predstavljaju posledicu tog delovanja.
Osim toga, V M. Lobankov je sklon da misli da se proces mišljenja u
U samadi-pećini
osnovi ostvaruje na nivou torzionih polja mentalnog tela duše, dok

je mozak kompjuter koji psihoenergetske momente procesa
mišljenja pretvara u realne nervne impulse, koji upravljaju
fizičkim telom coveka.
Ranac mi je prilično pritiskao leđa. Sa svakim korakom
samadi pećina je ostajala sve dalje i dalje za nama. Pod rancem
se lepo razmišlja o prostranstvu. Posebni ljudi su nam već rekli
štošta o spoljašnjosti ljudi prethodnih civilizacija, koje oni na
javi viđaju u toj pećini. Sada je moguće da preciziramo i
ispravimo naše naučne podatke za rekonstrukciju oblika Lemuro-
Atlantiđana i Atlantiđana. Kako su oni izgledali?
Glava 9
Spoljašnji izgled ljudi

prethodnih civilizacija
Logičnije bi bilo da smo naše predstave o spoljašnjosti ljudi

prethodnih civilizacija opisali u poglavlju "Ko su oni, Lemurijanci i
Atlantiđani?", ali smo ovo poglavlje posebno namenili za ovu etapu
izlaganja materijala, kad smo već dobili direktna svedočanstva o tom
pitanju od Posebnih ljudi, koji su posećivali jednu od samadi-pećina.
Svedočanstva iz literature
Čitaoci su se, naravno, već u prethodnim poglavljima knjige sreli sa
nekim aspektima opisa spoljašnjosti ljudi prethodnih civilizacija i već
imaju kakvu-takvu predstavu o tome kako su izgledali Lemurijanci i
Atlantiđani. Isto tako, iz tih opisa, zasnovanih na podacima iz litera-
ture, moguće je izdvojiti prevashodno opšta svedočanstva koja se
odnose na rast, građu tela, a posebno na istaknute telesne karakteris-
tike kao što su postojanje četiri ruke i trećeg oka na potiljku kod ranih
Lemurijanaca. Niko se nije potrudio da hipotetički rekonstruiše oblik
ljudi prethodnih civilizacija. I to je potpuno objašjivo. Ona znanja,
kakva imaju veliki Posvećenici (kao što su Nostradamus i E. E
Blavacka) i koja su očigledno dobijena iz Univerzalnog informacionog
polja, verovatno da, usled obima tog polja znanja, imaju prilično opšti
karakter i detaljisanje oko takvih sitnih karakteristika, kao što je oblik
očiju, nosa, razmera lobanje i slično, teško da je moguće. Radi
detaljnog opisa spoljašnjih odlika, kako sledi, neophodno je direktno
osmotriti ljude prethodnih civilizacija, što je moguće prilikom njihove
pojave na zemlji kao proroka (na primer, Bude) ili prilikom posete
samadi-pećini.
Svakako je iz literature poznato da su pozni Lemurijanci (Lemuro-
Atlantiđani) bili ogromnog rasta, koji je dostizao 7-8 i više metara,
Atlantiđani su takođe bili visokog rasta koji je dostizao 3-5 metara, a
visina ljudi naše civilizacije, kao stoje poznato, ne prelazi 2 metra (Sri
Spoljašnji izgled ljudi prethodnih civilizacija 261
Satja Sai Baba - citati po D. Hislopu: "Razgovori sa Bagavanom Šri Satja
Sai Babom" 1994, str. 164; E. P. Blavacka "Tajna doktrina", 1937, tom 2,
str. 425, 426). Ali, nema nikakvih svedočanstava takve vrste po kojima bi
bilo moguće nacrtati hipotetički portret tih ljudi.
Posebno se ističu dva saopštenja. Prvo od njih dolazi od Lobsanga
Rampe ("Treće oko", 1992, str 192), koji opisuje svoj boravak u sama-di
pećini, gde je, budući da je bio jedan od najvećih jogija svog vremena,
neko vreme ulazio u stanje samadija. Lobsang Rampa piše:
'Tri obnažena tela su ležala preda mnom. Dvojica muškaraca i jedna
žena. Tela su bila ogromna! Žena je bila viša od tri metra, a viši muškarac
- ne manji od pet metara. Imali su velike glave, koje su na temenu bile
donekle kupaste, šiljate vilice, mala usta i tanke usne, dug i tanak nos,
duboko usađene oči. Ne bi ih trebalo smatrati mrtvim -izgledalo je da oni
spavaju."
Koga opisuje Lobsang Rampa? Meni izgleda da on opisuje
Atlantiđane, koji se nalaze u stanju samadija. Da li je moguće ozbiljno
shvatiti taj opis? Ne mogu da u potpunosti potvrdno odgovorim. Ali,
uzimajući u obzir da se taj opis u mnogome slaže sa pričama Posebnih
ljudi, očigledno da ga je moguće uzeti u obzir.
Drugo saopštenje koje se izdvaja dolazi od E. P Blavacke ("Tajna dok-

trina", 1937, tom 2, str 280, 281) koja piše: "... spomenici na
Uskršnjim ostrvima su najupečatljiviji i najrečitiji spomenici primal-nih
velikana... dovoljno je pogledati glave tih kolosalnih statua, koje su
ostale ćele, da bi se na prvi pogled prepoznale crte i tipovi karaktera koji
pripisujemo velikanima Četvrte Rase..."
Dalje ona piše o statuama Buda:
"... Te Bude, iako su često izobličene simboličkim prikazom dugačkih

visećih ušiju, pokazuju očiglednu razliku u odnosu na tip statua na
Uskršnjim ostrvima. Oni mogu biti iste rase..."
Ovaj opis, koji daje Posvećenica E. P Blavacka, interesantan je po tome

što ovde nedvosmisleno daje paralelu između spoljašnjosti Bude i kipova
sa Uskršnjih ostrva sa spoljašnjošću ljudi četvrte rase -Atlantiđana. A
pošto se izgled Bude i izgled kipova sa Uskršnjih ostrva
razlikuju, moguće je pomisliti da su izgled Bude mogli imati jedni Atlan
ostrva -drugi, (verovatno crni).
Sve te podatke iz literature smo uzeli u obzir prilikom sklapanja obli
Metodika rekonstruisanja spoljašnjosti ljudi

prethodnih civilizacija
Radi rekonstrukcije hipotetičke spoljašnjosti ljudi prethodnih civi-
lizacija, potrudili smo se da sprovedemo niz ispitivanja, koja se sasto-
je iz sledećih pristupa:
1. Rekonstrukcija oblika čoveka čije su oči naslikane na tibetanskim
hramovima. Sa jedne strane, taj rekonstruisani oblik u vidu crteža već
nam je pomogao u istraživanjima prilikom ekspedicije, jer ga je bilo
moguće pokazati i razmatrati. Sa druge strane - jednoobrazno slikanje
neobičnih očiju na svim tibetanskim i nepalskim hramovima nije
moglo biti slučajno: najverovatnije su bile naslikane oči praroditelja
naše civilizacije, a to je, kako smatraju na Istoku, Bonpo-Buda (ili
Rama).
2. Opisi Posebnih ljudi, koji su svojim očima videli neobične ljude u
samadi-pećinama.
3. Opisi spoljašnjosti Bude koje su dali ljudi koji su ga lično videli
(v. "Ko je bio Buda?") Neobična spoljašnjost Bude, a takođe i mišljenje
E. E Blavacke o podudarnosti njegovog izgleda sa izgledom ljudi
četvrte rase, dozvoljava nam da mislimo da se tu radi o opisu jednog
Atlantiđanina.
4. Svedočanstva iz literature o spoljašnjosti ljudi prethodnih civi-
lizazija, koja smo već izložili.
Primenivši sve to skupa, nastojali smo da odbacimo protivrečne
detalje, a zadržimo samo one koji su se logički slagali pri mno-
gostrukom analitičkom prilazu.
Poznato je daje na zemlji bilo 5 civilizacija (rasa). Pokušavajući da
rekonstruišemo spoljašnji izgled ljudi tih zemaljskih civilizacija, naišli
smo na određene teškoće u rekonstrukciji oblika ljudi I i II rase i ranih
Lemurijanaca, zato što o tome nema dovoljno svedočanstava, osim nji-
hovog delimičnog opisa kod Blavacke i R. Štajnera. Zato smo se
ntiđani (verovatno
uglavnom žuti),
oslonili na a izgled kipova
rekonstrukciju sa Uskršnjih
spoljašnjosti kasnih Lemurijanaca (Lemuro-Atlantiđana) i Atlan
ika ljudi prethodnih civilizacija. Spoljašnjost Lemuro-Atlantiđana

Pri rekonstrukciji spoljašnjosti čoveka čije su oči naslikane na tibetanskim
hramovima, kada smo dobili za čoveka sasvim neobični oblik sa ogromnim
očima, velikom lobanjom, "trećim okom" i nosom u vidu ventila, sasvim
prirodno, javilo se pitanje - ko je to? Mi smo pretpostavili da su tako izgledali
Atlantiđani - ljudi prethodne civilizacije. I tokom čitave ekspedicije smo mislili
daje to istina, iako je to bila gruba greška.
Iskreno rečeno, tokom čitave ekspedicije kod nas su se javljale neke
sumnje da je čovek koga smo nacrtali
zaista Atlantiđanin;
čoveka na našem
crtežu su lame i
Posebni ljudi smatrali
za onoga, koga su oni
nazivali "On", iako su
znali za Atlantiđane i
jasno shvatali smisao
reci "Atlantiđanin".
Sumnje je konačno
razvejao jedan
moskovski religiozni poslenik (zamolio
je da mu ne navodimo ime). Kada sam mu
pokazao taj crtež i predstavio ga kao
hipotetički crtež Atlantiđanina, taj
starešina manastira mi je odbrusio i rekao:
- To nije Atlantiđanin!
- A ko je on, po Vama? - upitao sam ja.
- To je Lemurijanac! - odgo
vorio je starešina.
- Zašto tako mislite?
- Ja to znam.
- Odakle Vam takvo znanje? - začuđeno sam upitao.
- Ja nemara znanje, imam vodstvo - odgovorio je starešina.

- Šta je to 'Vodstvo"?
- Od reci 'Voditi". To jest, mene tako reći vode po znanjima.
- Vi ste Posvećenik?
-Da.
Bilo je veoma lako razgovarati sa tim čovekom u crnoj mantiji.
Samo bih počeo da govorim, a on bi tog trenutka nastavljao moju
misao. Javio mi se takav osećaj, kao da je on bio učesnik naše eks-
pedicije. Bio sam zaprepašćen. Ali, o tom čoveku ću detaljnije pričati u
poslednjem delu knjige, u poglavlju o Šambali. A što se tiče
spoljašnjosti ljudi prethodnih civilizacija, razgovor sa igumanom se
nastavio na sledeći način:
- Zašto Vi smatrate da je to Lemurijanac, a ne Atlantiđanin? - upi
tao sam, držeći naš crtež u ruci.
- Atlantiđani su izgledali drugačije. Njihova spoljašnjost je bila
bliža
savremenom čoveku. Oni u ovom trenutku čine osnovu Genofonda
čovečanstva. Najveći procenat ljudi u samadiju su Atlantiđani. A to je
- iguman je pokazao naš crtež - Lemurijanac! Šta su Atlantiđani
u
poređenju sa Lemurijancima? Lemurijanci su bili i jesu daleko više
razvijeni od ljudi svih drugih civilizacija! Oni čine osnove zemalja
Šambale i Agarte.
- Lame i Posebni ljudi su u razgovorima o samadi-pećinama stalno
nekoga nazivali "On". Šta Vi mislite - upitao sam - možda taj zagonet
ni "On" i jeste Lemurijanac?
-Da.
- Poznato je da su postojali rani (četvororuki i trooki) i kasni
Lemurijanci. Ove poslednje E. Blavacka naziva Lemuro-Atlantiđanima.
Ovo je - pokazao sam na crtež - kasni ili rani Lemurijanac?
- Kasniji, to je Lemuro-Atiantiđanin.
- Je li kod Lemurijanaca "treće oko" bilo na čelu, ili je to samo sim
bol?
- Kod Lemurijanaca je "treće oko" bilo veoma razvijeno, ali se
nalazilo unutar lobanje. A to na čelu je pre svega simbol - odgovorio je
starešina.
Ali, ovde ću biti prinuđen da prekinem ovaj dijalog mojim sop-
stvenim razmišljanjima o spoljašnjosti ljudi prethodnih civilizacija.
Tako, potrudićemo se da potkrepimo tvrdnju da je lik čoveka koji je
rekonstruisan prema očima naslikanim na tibetanskim hramovima

hipotetički portret ne Atlantidanina, već kasnog Lemurijanca (Lemuro-
Atlantiđanina). Prvo, u literaturi postoje direktna ukazivanja na to da
je Buda bio Atlantiđanin (E. R Blavacka "Tajna doktrina", 1937., tom
2, str. 281), a oblik Bude se ne slaže sa oblikom na našem crtežu.
Drugo, u opisu Budine spoljašnjosti ima priličan broj odličja koja
svedoče o prilagođenosti njegovog organizma amfibijskom obliku
života: stopala u obliku peraja tuljana, opne među prstima, veliki
grudni koš i slično. Ako to uporedimo sa oblikom koji je rekonstruisan
prema očima na tibetanskim hramovima, kod ovog poslednjeg se može
primetiti još veća prilagođenost amfibijskom obliku života. Uistinu, o
tome svedoče detalji kao što su nos u obliku ventila (karakterističan za
vodene životinje) i poseban tip očiju. Uobličava se utisak da se evolucija
čoveka na Zemlji odvijala putem postepenog prelaska sa amfibij-skog
oblika života na čisto kopneni. Odatle sledi daje oblik čoveka koji je
najbolje prilagođen amfibijskom obliku života najstariji, to jest, da se
on odnosi na Lemurijance, a ne na Atlantiđane.
Treće, na tibetanskim hramovima su, najverovatnije, naslikane oči
praroditelja naše civilizacije. A on je, kako možemo da procenimo
prema svedočanstvima koja smo sakupili, bio Bonpo-Buda (ili Rama)
koji je doprineo rađanju pete rase pre 18.013 godina. E. R Blavacka
piše ("Tajna doktrina", 1937, tom 2, str. 439) da su petom rasom, kad je
nastala, upravljali "božanski kraljevi", koje ona, a i drugi autori,
smatra kasnim Lemurijancima (Lemuro-Atlantiđanima). Može se misliti
da su Lemuro-Atlantiđani, koji su predstavnici najrazvijenije civilizacije
(superintelektualci) i koji su se očuvali u stanju samadija, upravljali
rađanjem pete rase. Zato su oči tih "božanskih ljudi" postale simboli na
tibetanskim hramovima.
Da li su naše tvrdnje ubedljive ili ne - neka prosudi čitalac, a ne ja.
Ali, svejedno mi smatramo da oblik čoveka koji je rekonstruisan prema
očima naslikanim na tibetanskim hramovima, odgovara Lemuro-
Atlantiđaninu.
Osim toga, crtež izgleda Lemuro-Atlantiđanina je pretrpeo neke
izmene uzevši u obzir iskaze Posebnih ljudi i naučne analize Venera
Gafarova. Izmene se tiču karakteristika "trećeg oka", ušiju i usnog
otvora.
Bili smo prinuđeni da "treće oko" nacrtano na čelu uklonimo sa
crteža, jer su nam iskazi lama i Posebnih ljudi posvedočili o tome da je
to pre svega simbol koji govori o važnoj ulozi "trećeg oka" u

životu ljudi prethodnih civilizacija. Kao što je poznato, "treće
oko" se nalazi u dubini lobanje na mestu gde je smešten anatomski
oblik koji nazivamo epifizom.
Veličinu ušiju smo povećali, jer su nam Posebni ljudi direktno
ukazali da su uši neobičnih ljudi u pećini velike.
Sto se tiče usnog otvora: naš specijalista za stomatologiju i
viličnu hirurgiju V G. Gafarov je sproveo naučnu analizu
vertikalnog spajanja kostiju lica lobanje u procesu embriogeneze.
Poznato je da embrionalni razvitak deteta (unutar materice)
ponavlja osnovne crte razvitka čoveka na Zemlji. Pri tome se kosti
lica lobanje formiraju odvojeno sa obe strane (desne i leve) i
uskoro se spajaju u središtu, obrazujući koštani osnov lica. Pored
toga, ako sve ostale kosti razvoj završavaju otprlike do čovekove
20. godine, kosti lica završavaju razvoj tek otprilike u 25. godini.
Učeni stomatolozi povezuju mnogostrane anomalije u razvoju usta
sa sporijim razvojem kosti lica, kao što su "zečja usna", "vučja
čeljust", a takode i činjenicu da gotovo svi ljudi imaju karijes i
paradentozu.
Defekti u razvoju kostiju lica, na primer "zečja usna" (rascep
gornje usne) ili "vučja čeljust" (rascep gornjeg nepca) obrazuju
se kao rezultat zakašnjenja razvitka u ranoj etapi embriogeneze,
kada dve polovine lobanjskog dela lica još nisu bile srasle i bile su
odvojene pukotinom. Otuda je moguće zaključiti, uzimajući u obzir
da čovekov embrionalni razvitak ponavlja evolucioni razvitak
čoveka na Zemlji, da kod drevnih ljudi kosti lobanje lica nisu bile u
potpunosti srasle po centru.
Ko je od drevnih ljudi mogao da ima središnju pukotinu na
licu? Uzimajući u obzir da je pukotina među kostima lica jedna od
najranijih karakteristika, i činjenicu da su se kosti u procesu
evolucije prvi put pojavile kod Lemunjanaca (E. P Blavacka, 'Tajna
doktrina" 1937, tom 2 str 208) može se pretpostaviti da su
Lemurijanci imali rascep na gornjoj usni i gornjem nepcu. Kao
potvrda za to služi činjenica daje na tibetanskim hramovima
zajedno sa neobičnim očima naslikan spiralni nos čiji se razrez
spušta naniže (prema oblasti gornje usne) ka usnom otvoru.
Vertikalna pukotina, koja spaja usni i nosni otvor, igrala je kod
Lemunjanaca važnu ulogu za amfibijski način života. Po obodima
ver-
tikalne pukotine, tamo gde su kod savremenog čoveka smešteni

mak-silarni sinusi, kod Lemunjanaca su se nalazile nevelike škrge,
koje su pomagale da se krv obogati kiseonikom i odgovarale
su dužem boravku pod vodom. Voda, koja se usisivala kroz usta,
propuštala se kroz te škrge i odvodila kroz vertikalnu pukotinu.
Očigledno, Lemurijanci su takode imali veći grudni koš da bi u
plućima sačuvali zalihu vazduha tokom boravka pod vodom.
Na taj način kod Lemurijanaca su bili usklađeni, slikovito
rečeno, elementi prilagođavanja vodi "riba" i "sisara". A
maksilarne sinuse kod savre-menih ljudi V G. Gafarov smatra
ostacima škržnih tvorevina kod Lemurijanaca.
Postojanje škrga sa strana vertikalnog rascepa koji spaja usta i
nos po zakonima anatomije moralo je dovesti do toga da grkljan
ne može da obavlja ulogu glasovnog aparata. U tom slučaju se
proizvođenje zvuka moralo premestiti u oblast nosa. Sećamo se iz
prvog dela knjige da je indijski svami Ananta Krišna, pozivajući
se na drevne religiozne izvore, tvrdio da su najdrevniji ljudi
(očigledno Lemurijanci) govorili nosom, pri čemu je raspon
glasova bio ne samo u dijapazonu običnog glasa, već i u oblasti
ultrazvuka i infrazvuka.
Zašto je nos Lemurijanaca u obliku ventila, koji je
proizvodio i zvuk, tokom evolucije zamenjen običnim nosom,
koga su posedovali, kako smatramo, Atlantiđani, a takode i ljudi
naše civilizacije? Razmišljajući na tu temu, V G. Gafarov i ja
smo došli do zaključka da je meki nos Lemurijanaca u obliku
ventila bio veoma podložan povredama, što je istovremeno
narušavalo i funkciju disanja i govora. Rizik narušavanja tako
važnih funkcija je očigledno doveo do postepenog evolucionog
formiranja običnog nosa zaštićenog kostima i hrskavičavim
tkivom, čak i na uštrb sposobnosti za dugi boravak pod vodom,
usled smanjenja škrga. U tom slučaju se proizvodnja zvuka
prenela na grkljan, praznine na mestu škrga (maksilarni sinusi)
dobili su ulogu rezonatora zvuka, a vertikalni rascep između usta
i nosa je zarastao.
I tako, kako nama izgleda, kasni Lemurijanci (Lemuro-
Atlantiđani) imali su sledeće spoljašnje karakteristike:
- visinu 7-8 metara i više
- veliku lobanju
268
269
Detaljni izgled kasnog lemurijanca (po našim uputstvima nacrtao
umetnik V Kuprijanov)
velike oči neobičnog izgleda sa dvostrukom krivinom gornjeg

kapka
- spiralni nos u obliku
ventila bez nosne kosti
-
-
- vertikalnu pukotinu
između nosa i usta, sa čije
strane su bile
smeštene škrge
- nevelika horizontalna
usta
- malu donju vilicu
- srazmerno velike uši
- snažan vrat
- snažan grudni koš
- srazmerno dugačke
rake
- stopala u obliku peraja
tuljana
- opne među prstima
ruku i nogu, koje su
dopirale do sredine
prstiju
- žućkastu kožu
Naravno, u nečemu
smo u pravu, a u nečemu
se varamo. Ali,
istraživanje spoljašnjosti
ljudi prethodnih civilizacija
usled oskudnosti
Spoljašnji
ŠTA SU REKLE LAME izgled ljudi prethodnih civilizacija
Ne zamarajući čitaoca suviše detaljnom analizom raznih para-

metara, dozvolićemo sebi da ovde ukratko izložimo karakteristike
Atlantiđana koje su oni, po našem mišljenju, posedovali:
- visinu 3-5 metara
- veliku lobanju okruglog ili kupastog oblika
- velike neobične oči, ali je krivina gornjeg kapka bila manje
izražena nego kod Lemurijanaca
- prav nos običnog izgleda
- vertikalnog rascepa između nosa i usta nije bilo
- nevelika horizontalna usta
- donja vilica je nešto manja nego kod čoveka naše civilizacije
- srazmerno velike uši
- snažan vrat
- snažan grudni koš
- srazmerno duge ruke, koje dopiru do kolena
- stopala oblika peraja tuljana, ali u manjem stepenu nego kod
Lemurijanaca
- opne između prstiju ruku i nogu koje dopiru do sredine prstiju
- uvučen polni organ kod muškaraca
- boja kože žuta ili crvena ili braon ili crna
Na taj način, na osnovu ovih istraživanja, moguće je doneti
zaključak da su Lemurijanci, kao i Atlantiđani, imali jasne odlike koje
su svedočile o amfibijskom obliku života: noge u obliku peraja, opne
među prstima, veliki grudni koš, izbočina gornjeg kapka. Istovremeno
su se kod Atlantiđana, za razliku od Lemurijanaca, pojavile odlike koje
su karakteristične za kopneni oblik života: nos u obliku ventila zame-
njen je pravim običnim nosom, nestala je vertikalna pukotina između
usta i nosa sa škrgama. Kao posledica toga moralo je doći do
premeštanja glasovnog aparata iz nosa u grkljan. Takođe je očigledno
da su Atlantiđani mogli da provode manje vremena pod vodom od
Lemurijanaca (škrge su nestale).
Veljke dimenzija lobanje karakteristične za Atlantiđane (kao i za
Lemurijance) mogu ukazivati kako na razvijenost mozga, tako i na
razvijenost "trećeg oka", koje je bilo smešteno unutar lobanje. Odatle
proizilazi da su Atlantiđani, kao i Lemurijanci, bili ljudi visoke
inteligencije, koji su često koristili moć "trećeg oka" za rešavanje
raznih životnih problema.
271
Spoljašnji izgled ljudi naše

civilizacije
Naravno, mi znamo kako
izgledamo. Pa ipak se, prilikom
proučavanja literature, stiče utisak da
su rani ljudi pete rase (naše
civilizacije) koji su
živeli u vreme
propasti Atlantide,
pre oko 850.000
godina, bili znatno
višeg rasta, koji je
dostizao i do 3-4
metra. Potom se rast
ljudi postepeno
smanjivao, i kako
meni izgleda,
Atlantiđanin u stanju sama<iLja (U'iez autora) najmanji je bio u
periodu od 10. do 18.
veka. Sada dolazi do uvećanja rasta
ljudi -ubzanja.
Pomenute varijacije rasta ljudi naše civilizacije imaju izvesne veze sa
manvantaričkim ciklusom, prema kome se sve do nedavno odvijalo opadanje uloge
duhovnog, a rast uloge materijalnog; danas je kritična tačka pređena i počela je da
raste uloga duhovnog. Sve to navodi na pomisao da postoji paralela između razvitka
duhovnog principa kod čoveka i njegovog rasta u evolucionom pogledu. Nisu tek
tako Lemurijanci i Atlantiđani, koji su imali više duhovne principe i umeli da koriste
psihičku energiju, bili znatno višeg rasta nego mi.
Sudeći po spoljašnjosti čoveka naše civilizacije, evoluciono je došlo do prelaska
od poluvodenog načina života (Lemurijanci, Atlantiđani) na čisto kopneni. O tome
svedoče stopala nogu, koja su više prilagođena hodanju nego plivanju, odsustvo
opni među prstima, građa očiju i slično.
Nije isključeno da je površina kontinenata u vreme Lemurije i Atlantide bila
manja, pa su zato ljudi prethodnih civilizacija u većoj meri koristili okean za život.
272
Za savremenog čoveka je takođe karakterističan suštinski
gubitak funkcije "trećeg oka". Kao što je poznato, "treće oko" je ostalo
u obliku rudimenta - epifize. Očigledno, pošto je razvijenije "treće
oko" Atlantiđana, a posebno Lemurijanaca imalo veći obim, to
se odražavalo na povećanje razmera lobanje kod ljudi prethodnih
civilizacija. Na povećanje razmera lobanje očigledno su takođe
uticale i više intelektualne sposobnosti Lemurijanaca i Atlantiđana.
Zašto je kod ljudi naše civilizacije "treće oko", neophodno kao
organ koji omogućava da se ovlada psihičkom energijom, postepeno
zakržljavalo? To je tim čudnije što bi u evolucionom smislu, baš
naprotiv, od civilizacije do civilizacije, trebalo da bude zapaženo
povećanje uloge "trećeg oka" i njegov razvoj. Zbilja, uz pomoć
"trećeg oka" bilo bi moguće delovati na gravitaciju, ostvariti
telepatski prenos misli i slično.
Uzrok degradacije "trećeg oka" kod ljudi naše civilizacije je, po
mom mišljenju, poslednja poruka "SoHm". Ona je, kao što čitalac
već zna, prekinula stalni kontakt čovekovog duha sa Univerzalnim
infor-macionim prostorom.
U okolnostima ukojima su postojale prethodne civilizacije, "treće
oko" je vršilo funkciju usklađivanja sa frekvencijom
Univerzalnog informacionog prostora (Onog Sveta). Očigledno je
ta funkcija bila glavna funkcija "trećeg oka" i njeno prekidanje
putem poslednje poruka
••• "SoHm" je dovelo do
postepene degradacije
"trećeg oka". Samo
određeni ljudi u našoj
civilizaciji su u stanju da
prevaziđu barijeru
"SoHm" i usklade se sa
frekvencijom Univer-
zalnog informacionog
prostora. Ti ljudi
su Arijevac (čovek naše civilizacije) u stanju samadija posveênicj_ Numa su na
(crtež autora)
ŠTA SU REKLE LAME 273
raspolaganju znanja Onog Sveta, znanja koja su bila dostupna

svim Lemurijancima i Atlantiđanima bez izuzetka.
Poslednja poruka "SoHm", usled koje se pojavio princip
"ostvari sam" (ili "amin") uticala je na razvoj ljudi naše
civilizacije. Odvajanjem od Višeg duhovnog principa, ljudi naše
civilizacije su sebe ostvarili pre-vashodno u fizičkom svetu, što
nije moglo a da se ne odrazi na njihov Spoljašnji izgled.
Glava 10
v
Covek star 300 godina
Posle ekspedicije u samadi-pećinu, zadržali smo se tri dana

u Katmanduu. Dok sam sređivao zabeleške sa ekspedicije,
V M. Lobankov je, zajedno sa drugim članovima ekspedicije,
imao još dva dodatna sastanka, i oba su bila veoma
interesantna.
v t
Sta je zapisano u "Vedama"

Seskand Arijel, učesnik ekspedicije, organizovao je sastanak
sa profesorom Nepalskog univerziteta, učiteljem sanskrita
gospodinom Šivarajem Ačaridom Kavdanijanom. On je jedan
od najboljih poznavalaca "Veda", pri čemu je "Vede" upoznao u
originalu, na najstarijem jeziku sveta - sanskritu.
Šta su "Vede"? To su fundamentalni i najstariji spisi, koji
se u osnovnim crtama slažu sa religijom, ali su detaljniji. Njihov
autor je nepoznat. Smatra se da su sanskritom, koji je danas
mrtav jezik, govorili Atlantiđani.
"Vede" su napisane nekom neobičnom logikom, koja se
uopšte ne slaže sa našom ljudskom logikom. "Vede" se teško
shvataju i teško razumevaju. Zato se kratko izlaganje suštine
"Veda" profesora Šivara-ja pokazalo kao veoma dragoceno.
Profesor Šivaraj je rekao Lobankovu da se u davnoj prošlosti
odigrao sveopšti potop, u kome su nastradali svi ljudi
prethodne civilizacije (Atlantiđani). Jedan čovek po imenu
Manu, koji je mogao da meditira i uđe u stanje samadija, uspeo
je da se spase visoko na Himalajima. Kada je voda počela da se
povlači, on je izašao iz samadija. Manu nije bio Bog, ali je vladao
veoma velikom energijom. On je razumeo jezik riba i od njih je
saznao da na drugoj planini koja nije potopljena na njega čeka
drugi čovek po imenu Sid. Sid je predstavljao zgušnjavanje
energije i uključivao je u sebe sve: čoveka, seme životi-
Čovek star trista godina 275
nja, biljaka i slično.* Manu je zajedno sa Sidom začeo civilizaciju

ljudi. Manu je takođe sazdao mnoštvo Buda, koji su čovečanstvu
pomogli da se rodi.
Taj odlomak iz "Veda", koji je ispričao profesor Šivaraj, može se
shvatiti kao svedočanstvo o postojanju Genofonda čovečanstva
naporedo sa genofondom životinja i biljaka, koji je pomogao da se
obnovi čovečanstvo nakon sveopšteg potopa. A Bude, koje su izašle iz
stanja samadija, pomogle su čovečanstvu koje se rađalo da krene
putem napretka.
Lobankov je posebno detaljno ispitao profesora o samadiju. O
fenomenu samadija u "Vedama" postoji potpuna informacija. U sama-
di čovek može da uđe odvojivši svoju svest od fizičkih objekata, kada
se svest nađe u čistom stanju (u samoj sebi). Pri tome se obim razmene
materija smanjuje do nule i prekida se razmena energije. U kratki
samadi se može ući na bilo kom mestu, ali ne u vatri. Najboljim mes-
tima za samadi smatraju se sveta mesta - Sadbala, koja se nalazi u
planinama na granici večnih snegova. U dugi samadi najlakše je ući u
pećini. U samadiju čovek može da provede koliko hoće vremena.
- Staje Šambala? - upitao je Lobankov
- To je sistem pećina sa ljudima u samadiju. Tako se može shvatiti
iz "Veda" - odgovorio je profesor.
- Šambala zaista postoji na Zemlji?
- Da, postoji.
- Da li je moguće posetiti bilo koju samadi-pećinu da bi se ljudima
realno dokazalo postojanje drevnih ljudi u stanju samadija? - upitao je
Lobankov.
- Vi nikada nećete uspeti da dodirnete, opipate i fotografišete ljude
u samadiju, zato što to ne srne da se čini i zato što su oni zaštićeni. To
je kao matematika, kada, rešavajući jednačinu, dobijemo dokaz koji se
ne može realno dodirnuti i opipati - odgovorio je Šivaraj.
Čudno poređenje - "kao matematika!" S jedne strane, ljudi u
samadije realno postoje u fizičkom svetu, a sa druge - ne može se doći
do njih i proučiti ih. Očigledno, uloga samadija za očuvanje života na
Zemlji je isuviše velika.
* Potpuno je moguće da je to isto ono o čemu je pisala Blavacka, pominjući izgradnju

"ograđenog mesta - Vara", u kome su, osim ljudi, bila semena životinja, biljaka i
slično. E. M.
276
Guru Nošari Nat

Upravo od njega je Lobankov
saznao za čoveka koji je proživeo
već više od 300 godina i živ je i
zdrav i dan danas.
Guru Nošari Nat drži jedan od
najpoznatijih ašrama (škola medita-
cije) u Nepalu i veoma je uvažen u
toj zemlji. Kod njega svakodnevno
dolazi više od 100 posetilaca. Istov-
remeno, on je vođa Duhovnog druš-
tva za uzučavanje drevnih jezika:
sanskrita, prarita, palija i nepalija.
Guru Nošari Nat Guru Nošari Nat je puno putovao
po Nepalu i Zapadnom Tibetu.
Tokom jednog od putovanja 1992. godine, u planinama Zapadnog
Tibeta naišao je na snežnog čoveka (jetija) i nacrtao je kako on spolja
izgleda. Lobankov i Jakovljeva su videli taj crtež i kažu da je na njemu
prikazano dlakavo čovekoliko biće ogromnog rasta, pogureno, sa
dugačkim rukama i kratkim nogama.
Iste te 1992. godine guru Nošari Nat se u Zapadnom Tibetu sreo sa
čovekom koji živi na ovom svetu više od 300 godina. On se zove Kunga
Dordži Lama. Obično u avgustu, na dan punog meseca, on ulazi u
pećinu i uranja u stanje samadija. Kroz 6 meseci on se vraća ljudima i
živi običnim životom oko mesec dana. U tom periodu života se hrani
samo kravljim mlekom i listovima biljke some. Posle toga, on opet
odlazi u pećinu i uranja u samadi na 5 meseci.
Kada je guru Nošari Nat bio u okolini te pećine, mesne tibetanske
lame ispričale su mu o pomenutom čoveku, koji je star više od 300
godina. Tada je guru zamolio za dopuštenje da poseti tu pećinu i vidi
Kunga Dordži Lamu u stanju samadija. Poštujući versku titulu i visoki
duhovni nivo gurua Nošari Nata, zapadnotibetanske lame su ga povele
u pećinu. Ušavši u pećinu, guru je ubrzo u njoj našao Kungu Dordži
Lamu u stanju samadija. Kratko je razgovarao sa njim i uverio se u to
da su sve priče o njegovom tristagodišnjem životu istinite.
Pričajući o suštini naših istraživanja, Lobankov i Jakovljeva su
postavili guruu nekoliko direktnih pitanja.
Čovek star trista godina
- Da li fenomen samadija predstavlja mehanizam očuvanja životi
na Zemlju, kada ljudi, koji su boravili u stanju dugog samadija, u
slučaju globalne katastrofe mogu da izađu iz samadija i postanu izvor
produžetka života čovečanstva? ŠTA SU REKLE LAME
- Da - odgovorio je guru.
- Ima li mnogo samadi pećina u Himalajima i na Tibetu?
- Da, mnogo.
- Da li se mogu videtu ljudi u stanju samadija u pećini?
- Mogu. Ja sam video Kunga Dordži Lamu - odgovorio je guru.
- Da li bismo mogli da sa Vama pođemo u pećinu u kojoj se Kunga
Dordži Lama nalazi u samadiju?- upitao je Lobankov.
- Možete - odgovorio je Guru. - Ali, vaš boravak u pećini pored
Kunga Dordži Lame biće opasan po njega. Vi uopšte niste pripremljeni
i ne vladate meditacijom.
- Zašto bi naša poseta bila opasna za Kunga Dordži Lamu? Da li će
naša bioenergija destabilizovati njegovo stanje samadija?
-Da.
- Ipak - insistirao je Lobankov - možda je u neko određeno vreme
moguće posetiti Kunga Dordži Lamu u stanju samadija?
Guru je razmislio i odgovorio:
- U pećinu gde se nalazi Kunga Dordži Lama je najbolje da se uđe
oko 10-11 sati uveče u bilo koje doba godine ili meseca, ali najbolje je
u aprilu ili oktobru.
Lobankov i Jakovljeva su insistirali da nam guru Nošari Nat
pomogne da organizujemo ekspediciju radi susreta sa kunga Dordži
Lamom. Guru je obećao, ali je rekao da mu je neophodno da se još jed-
nom sretne sa njim otprilike kroz 3-4 meseca - kada će precizirati neke
detalje.
Da li će nam uspeti da se sretnemo sa čovekom starijim

od 300 godina
Nakon 4 meseca po okončanju ekspedicije, Lobankov je posebno
otputovao u Nepal da se još jednom sretne sa guruom Nošari Natom i
porazgovara sa njim o predstojećoj ekspediciji za susret sa čovekom
starijim od 300 godina.
Zašto smo nastojali da se sretnemo sa tim čovekom?

Osmišljavajući iskustvo koje smo stekli u ekspediciji (pohodi u
samadi-pećinu, razgovori sa lamama, Posebnim ljudima itd.), shvatili
smo da teško da ćemo uspeti da zaista vidimo i ispitamo ljude
prethodnih civilizacija u samadiju - samadi-pećiine su zaštićene psi-
hoenergetskom barijerom. Zato bi bilo veoma interesantno videti, i
po mogućnosti ispitati, čoveka naše civilizacije u samadiju. Mi
smo shvatali da psihoenergetska barijera u pećinama sa ljudima naše
civilizacije ne mora obavezno da postoji. Zato nam je takav susret
izgledao realno moguć.
Guru Nošari Nat je rekao Lobankovu da je dobio neke nove
podatke. Čovek stariji od 300 godina (Kunga Dordži Lama) izmenio je
svoje planove i izaći će iz stanja samadija samo na dva dana u vreme
punog meseca u julu 1997. godine, a potom će ponovo utonuti u sta-
nje samadija u pećini. Tokom ta dva dana se možemo sresti sa njim.
Guru je planirao da i sam ode tamo. U drugim periodima bio bi prob-
lem da se susretnemo sa Kunga Dordži Lamom. I još, guru Nošari
Nat je dodao da moramo da se obučemo u odeću lama i da
pohađamo nekoliko časova meditacije i obreda lama. Osim toga, guru
je naglasio da je taj put opasan, jer se pećina nalazi u oblasti planine
Kajlaš.
Zagonetna planina Kajlaš

Ispostavilo se da se pored planine Kajlaš nalazi takozvana "Dolina
skeleta" koja je, kako izveštavaju, sva posuta kostima. Kako je pričao
građanin Ufe Marat Fathlislamov, koji je dvaput razgovarao sa Satja
Sai Babom i ovladao retkim znanjima iz oblasti religioznih i okultnih
nauka, oblast planine Kajlaš predstavlja mesto gde ljudi odlaze da bi
umrli. Kroz oblast te planine, kako nam je rekao, prolazi energetski
stub koji povezuje Zemlju sa vasionom. Smatra se da će se duh onoga
ko tamo umre po energetskom stubu lako uzneti na Onaj Svet.
Dalje smo počeli da nalazimo sve više i više informacija o postoja-
nju neobične energetike u oblasti planine Kajlaš. Jedni govore ili
pišu da se u toj oblasti nalazi ulaz u Sambalu, drugi ukazuju da se
ulaz nalazi na drugom mestu.
Ali, najneprijatnija nije bila informacija o neobičnoj energiji, već o
mnogobojnim slučajevima pogibije ljudi u oblasti planine
Kajlaš.
Čovek star trista godina
Planina Kajlaš
Naučnici iz Sankt-Petersburga su saopštili da su pet ruskih

alpinista, koji su se popeli na planinu Kajlaš, 1-1,5 godina posle
uspona jedan za drugim pomrli od nepoznate bolesti. Došla je
informacija da je u oblasti te planine nastradala grupa od 200
hodočasnika koji su se smr-zli u planinama, rasturivši se na razne
strane. Ima i drugih zabrinjavajućih činjenica.
Da li je sve to istina ili nije, ne znam. Telefonirao sam indijskim
naučnicima i pitao ih o tome. Oni su odgovorili da se slučajevi
pogibije ljudi u oblasti planine Kajlaš zaista često registruju, ali su
oni to pripisivali nedostatku kiseonika i niskim temperaturama.
Takvo mišljenje izaziva sumnju: podnožje planine Kajlaš se nalazi
na visini samo od oko 2000 metara, a hodočasnici, koji su čitav
život proživeli u planinama, teško da su mogli naprosto da se raziđu
u raznim pravcima i pojedinačno nastradaju. Ne srne se isključiti ni
mogućnost da je na hodočasnike delovao infrazvuk, koji, kako se
smatra, utiče na ljudsku psihu, izazivajući bezrazložan strah, paniku,
pa čak i zaustavljanje srca.
Mi, Evropljani, skloni smo da mislimo da znamo sve na ovom
svetu. Ipak, prisetimo se da su početkom ovog veka ne retko
beleženi
slučajevi zagonetnog polaganog umiranja ljudi koji su boravili

na određenim mestima. Tada niko nije znao da se na tim
mestima nalaze zalihe urana, a da smrt nasupa usled
radijacione bolesti. Tako i danas, na kraju ovog veka, ne
možemo biti uvereni da znamo sve o svim izvorima energije.
Ne može se isključiti ni činjenica da se u rejonu planine Kajlaš
nalazi zona energije nepoznate savremenoj nauci, koja
ponekad tako pogubno deluje na ljude.
Ali, zastoje baš u toj oblasti Kunga Dordži Lama ušao u
samadi? Ko zna, možda ta energetska zona vrši ulogu barijere
koja ne dopušta da se uznemiravaju ljudi u stanju svetog
samadija. Jer, kako sledi iz činjenica koje smo dobili prilikom
ekspedicije, ljudi naše civilizacije, za razliku od ljudi prethodnih
civilizacija, ne mogu da izgrade zaštitnu psihoenergetsku
barijeru samadi-peđne.
U planninarstvu i alpinizmu mnogo zavisi od vođe. Baš on je
odgovoran ne samo za prelazak maršruta, već i za život
učesnika pohoda. Tako i ovde, u našoj ekspedicij, ja kao vođa
odgovaram za život svakog učesnika. Mislim da još uvek imamo
malo informacija o planini Kajlaš. Neophodno je da to bolje
shvatimo. A za to bi trebalo da sakupimo više informacija.
DeoIV
SVET JE SLOŽENIJI NEGO ŠTO MISLIMO
(Filozofsko osmišljavanje činjenica)
Glava l
Da li verujem u ovo što sam napisao?
Glava 2
Genofond čovečanstva
Glava 3 Šambala i Agarta
Glava 4
Istorija čovečanstva na Zemlji
Glava 5
Vraćanje u stanje divljaštva kao regresivni faktor evolucije
Glava 6
Negativna aura nad Rusijom
Glava 7
Dobro, ljubav i zlo
Glava l
U prethodnim poglavljima ove knjige izložili smo u osnovnim

crtama činjenični materijal koji smo dobili prilikom ispitivanja
ljudskih očiju, a takođe i razgovore sa lamama, gurima, svamijima
i naučnicima sa Istoka. Izvršena je analiza dostupne literature.
Kada smo završili analizu činjeničnog materijala i literature i
prešli na zaključak, i preko volje sam posumnjao u dobijene
informacije - one su se pokazale isuviše neobičnim i nisu se nikako
uklapale u moje poimanje. Ako uzmemo u obzir ono što je
dosad izloženo, onda moramo da priznamo postojanje na Zemlji
Genofonda čovečanstva koji služi održavanju života, zavisnost
razvoja naše civilizacije od poslednje poruke "SoHm", postojanje
posebnog oblike života u suptilnom svetu ("Onom Svetu") i mnogo
drugog. Sasvim razumljivo, upitao sam se: verujem li ja sam u
ovo što sam napisao?
Pogled naučnika-materijaliste
Tokom moje dvadesetogodišnje naučne karijere formirao sam
se kao tipični naučnik-materijalista. Počevši da istražujem još u
naučnom studentskom kružoku pri katedri za anatomiju
medicinskog instituta, postepeno sam ovladao nizom teorijskih
medicinskih disciplina (anatomija, histologija, histohemija,
biohemija itd) koje su se potom pokazale kao veoma pogodne za
sprovođenje naučnih istraživanja kada sam postao hirurg-
oftalmog. Naša naučna grupa stvorila je trans-plantacioni materijal
aloplant, koji omogućava da se stimuliše rege-neracija sopstvenih
čovekovih tkiva (krvnih sudova, epitela, rožnjače, kože i dr.). Pre
nas to niko nije uspeo. Mogućnost "gajenja" samih čovekovih
tkiva otvorila je principijelno nove mogućnosti hirurgije,
omogućivši da se pomogne i nizu dotad beznadežno obolelih. Za
naša istraživanja se zainteresovalo više od 35 zemalja, nove
operacije sa aloplantom raširile su se po čitavom svetu.
Taj pravac u medicini, zasnovan na izrazito materijalističkom
pristupu nauci, ipak je imao dva teško objašnjiva momenta.
Prvi od njih je - fenomen brzog pozitivnog uticaj se ponekad

posebno dobro ispoljava prilikom operai sećam se postarije
Italijanke, koju sam operisao al mentacije retine (kokošijeg slepila).
Patijentkinja, koja pr tokom pet godina jedva daje razlikovala
svetlost od tame, kroz"3^4 sata nakon operacije počela je da
razlikuje prste na daljini od tri metra. Kako da to objasnimo? To nije
moguće objasniti nikakvom regeneraci-jom tkiva, jer je za
regeneraciju tkiva potrebno najmanje 1-2 meseca. Jedino koliko-
toliko odgovarajuća objašnjenje moglo se naći samo u delovanju
biopolja transplanta; očigledno, presađivanje aloplanta izazivalo
je reakciju ćelija čije je biopolje povoljno uticalo na mrežnjaču
oka. Ali, oskudnost naših znanja o biopolju nije dopustila da
analiziramo taj fenomen.
Drugi teško objašnjivi moment je rezultat operacije aloplantom
u slučaju raka kapaka. Taj oblik raka, nakon raznih metoda lečenja,
daje po 30 i više procenata ponovne pojave tumora, stoje praćeno
širenjem raka po licu i u jagodice, sa prerastanjem u mozak. Po
pravilu, nastupa smrt. Kad smo počeli operacije sa aloplantom,
veoma smo se plašili da će aloplant podsticati rast tumora. Ali,
drugog izlaza nije bilo, jer je bilo neophodno nečim pokriti veliko
oštećenje tkiva, koje je nastalo posle operacije tumora. Pošto smo
operisali 183 pacijenta, proverili smo daleke rezultate operacije
tokom 8 godina i više. Rezultati operacije su se pokazali
neočekivanim za nas - procenat ponovne pojave tumora opao je
sa 30% na 1,2%.
Čime objasniti tako očigledno pozitivno dejstvo aloplanta
prilikom hirurškog lečenja raka kapaka? To se ne može objasniti
time što smo operacijom potpuno uklonili tumor, do poslednje
ćelije, zato što je u mnogim slučajevima rak bio prerastao u kosti i
tehnički nije bilo moguće potpuno ukloniti tumor. Zašto onda
preostale ćelije raka posle operacije aloplantom nisu ponovo
porasle, to jest, nije bilo povratka tumora?
Neko objašnjenje moglo bi se naći iz perspektive da je rast
normalnih pacijentovih ćelija, podstaknut aloplantom, suparnički
delovao na rast raka, "pobedivši" ga. Nekakve dokaze za to našli
smo u eksperimentalnim istraživanjima, ali potpuno znanje o
uzroku izumiranja ćelija raka nismo stekli. Savršeno je neshvatljivo
pre svega to što su umirale ne samo ćelije raka koje su došle u
kontakt sa normalnim ćeli-
284 SVET JE SLOŽENIJI NEGO ŠTO MISLIMO
jama u procesu regeneracije, već i ćelije raka raspoređene relativno

daleko od tkiva pacijenta koja su se obnavljala. Nametao se zaključak
da rastuće normalne pacijentove ćelije imaju moćno biopolje koje
pogubno deluje na patološke ćelije raka.
U principu, efekat pozitivnog dejstva biopolja rastućih ćelija u
lečenju raznih bolesti poznat je u nauci. Doktor Czjan iz Habarovska
načinio je aparat "Biotron" pomoću koga je zračio pacijente
biopoljem rastućih biljaka. Lično sam video jednu od njegovih
pacijentkinja i uve-rio se da je lečenje pomoću biopolja biljaka u
rastu za nju bilo u potpunosti efikasno. Moglo bi se reći da rastuće
ćelije imaju mnogo jače pozitivno biopolje od običnih ćelija
organizma. Takođe bi se moglo pretpostaviti daje biopolje normalnih
ljudskih ćelija, stimulisanih alo-plantom, u stanju da jače deluje na
ljudski organizam nego biopolje za njega tuđih ćelija biljaka.
Javilo se iskušenje da se iskoristi biopolje rastućih čovekovih
ćelija za lečenje metastazirajućih oblika raka. Ali, kako dostaviti
informaciju tog polja svakoj metastazirajućoj ćeliji raka? Tokom
istraživanja, javile su nam se mnoge varijante upotrebe aloplanta za
lečenje neizlečivo obolelih od raka.
Ali... kao što se to uvek dešava u nauci, od ideje do njene direktne
kliničke primene veliko je rastojanje. Shvatili smo da nam katastrofal-
no nedostaje znanje o fenomenu ljudskog biopolja. Na žalost, pokaza-
lo se da se u naučnoj literaturi može naći zanemarljivo malo informa-
cija o tome.
Moramo li se radi znanja o biopolju obratiti "svemogućim" mago-
vima, čarobnjacima, vračima i ekstrasensima? Na žalost, među njima
je isuviše šarlatana.
Savremena evropska nauka tek počinje da uviđa da je neophodno
proučavanje čovekovog biopolja, što bi moglo otkriti nove mogućnosti
lečenja obolelih. Istovremeno se u istočnim zemljama (Indiji, Nepalu,
Tibetu i dr.) metodi biopolja od davnina koriste za lečenje. Za evrop-
sku medicinu su takvi pojmovi kao što je "energetski stubovi organiz-
ma" apstraktni i neshvatljivi, a za tibetansku medicinu su osnova
njene hiljadugodišnje prakse.
Naučnik može da krene u dva pravca: s jedne strane, on može da
podrobno izuči baš tu tibetansku medicinu i postane njen potpuni pok-
lonik, ali sa druge - on može da obrati pažnju samo na principijelne
elemente tibetanske medicine, a osnovni istraživački naglasak stavi na

analizu i poimanje opštih momenata funkcionisanja psihičke energije,
duše i duha, da bi iz opšte perspektve krenuo u rešavanje konkretnih
problema.
Tokom moje naučne karijere uvek sam koristio ovaj drugi pristup,
odnosno onaj u kome naučnik ide od opšteg ka posebnom. Zato, pošto
mi je cilj da resim konkretne medicinske probleme, pre svega rak, hteo
ne hteo pristupio sam izučavanju psihoenergije i problema postanka
čoveka i sveta, koji je povezan sa njom.
Osim toga, kako se pokazalo u još većoj meri, drugi naš naučni
pravac - oftalmogeometrija - doveo nas je takođe do neophodnosti
detaljnijeg izučavanja izvora porekla čovečanstva.
Na taj način, ta dva pristupa, koja imaju materijalistički kontekst
(pokušaj da se resi problem raka i traženje izvora porekla čovečanst-
va) doveli su nas do ekspedicija i istraživanja u Indiji, Nepalu i Tibetu.
Pre ekspedicije uopšte nismo ni pomišljali da ćemo po volji sudbine
zaci u oblast okultnih nauka i početi da iz naučne perspektive razma-
tramo religiozne činjenice.
Kada smo tokom ekspedicije dobili informacije o Genofondu
čovečanstva i poslednjoj porucu "SoHm", ja sam se prepao. Pošto sam
bio navikao da radim u oblasti striktno materijalističke nauke, a poseb-
no da svakodnevnim obavljam hirurške operacije, gde širokim pogle-
dima na stvari nema mesta, nekako sam preko volje osetio da ulazim
u društvo slobodnih ljudi koji propovedaju svemoćne okultne i ezote-
rijske nauke. Nikad takve ljude nisam shvatao ozbiljno, ali sam bio
prinuđen da analiziram ono o čemu oni zbrkano govore. Navikao sam
da u čitavom mom naučnom životu dokazujem ispravnost mojih
naučnih zaključaka onim naučnicima čiji konzervativizam uopšte nije
dolazio u pitanje; čak sam smatrao i da je dobro biti konzervativan,
zato što se istina rađa iz rasprava.
On će poverovati u Njutnov zakon tek kad mu jabuka

padne na glavu
Po objavljivanju osnovnih rezultata ekspedicije u časopisu
"Argumenti i Fakti" dobili smo mnogo pisama. Među njima su bila i
pisma ozbiljnih naučnika. Za divno čudo, većina naučnika je sa po-
verenjem gledala na podatke koje smo dobili prilikom ekspedicije. Pa

i tokom nekoliko konferencija za štampu, tokom kojih smo pokazivali
video materijal i slajdove, većina naučnika koji su učestvovali dobro-
namerno i pozitivno su ocenili dobijene rezultate. Ljudi su pokazali da
su sposobni da razumeju ono što teško ulazi u glavu: na primer, pos-
tojanje živih predstavnika prethodnih civilizacija u stanju samadija u
pećinama. I to uprkos tome što nismo mogli da damo direktne dokaze
0 tome, već smo se koristili logičkim konstrukcijama i posrednim
činjenicama. Ljudi su verovali logici i u dubini duše shvatali da je
čovek pre svega mala čestica vasionskog života, a ne gospodar prirode,
1 nije u njegovoj moći da stupi u kontakt sa Genofondom
čovečanstva,
čije je stvaranje, kao sistema za očuvanje života na Zemlji, diktirano
pre svega grešnošću ljudskog bića.
To je za mene bilo neočekivano; očekivao sam potpuno ne-
razumevanje i poricanje, ubitačne članke i optužbe da sam "sišao s
uma". Ali, samo je jedan bulevarski časopis, "Voskresnaja", koga ljudi
kupuju radi TV programa, periodično objavljivao članke o našoj eks-
pediciji, koji zlobno naglašavaju da neki od podataka koje smo
saopštili nisu dokazani. Čak su me optužili za to da sam ukrao oblik
hipotetičkog Lemuro-Atlantiđanina od slikara koji ga je naslikao
prema mojoj skici. Ja umem da crtam, ali shvatam da profesionalci to
rade bolje. Taj slikar, V Kuprijanov i ja, dugo smo se smejali tome kako
su hteli da nas posvađaju. Razlog ljutnje tih novina razjasnio se kasni-
je: pokazalo se da je taj mali gradski list od samog početka želeo da
ima ekskluzivno pravo na objavljivanje materijala naše ekspedicije, a
mi smo to pravo dali najpopularnijem ruskom časopisu "Argumenti i
fakti".
Članke iz "AiF' su preneli mnogi ruski časopisi, a takođe i časopisi
iz raznih drugih zemalja. I ni u jednom od njih nije bilo opanjkavanja
ili konzervativne kritike. Kritika koja je bila upućena meni, koja se
pojavila u nekoliko pisama, imala je gotovo konstruktivni karakter.
Zapravo, pisalo se da se psihoenergetska barijera u samadi pećinama
može objasniti štetnim isparenjima, da istraživanja o poreklu čoveka
mogu štetiti mojoj reputaciji naučnika-hirurga itd.
Zašto su naučni konzervativci ćuteći zaobišli tako pogodnu metu za
uništavajuću kritiku, kakvu predstavljaju naša istraživanja na Tibetu?
Razlog za to je, kako mislim, što naša istraživanja o poreklu čovečanst-
va stoje nekako po strani i ne pogađaju lično nikog od naučnika,
opovrgavajući njegove činjenice. Naučnik se pretvara u
konzervativca onda kad mu se od uspeha u njegovoj naučnoj karijeri
zavrti u glavi i on počne da misli daje u nauci dostigao apsolutnu
istinu (a tako nešto, kao što znamo, ne postoji). Sve pokušaje drugih
naučnika da razviju, dopune ili opovrgnu njegove činjenice on
dočekuje na nož, jer mu izgleda da će u tom slučaju njegov život biti
proživljen uzaludno, a svakako bi hteo da večno ostane prvak u
nauci. Takvom konzervativcu je nepojmljivo da je nauka dinamični
proces dostizanja novog u beskonačnom informacionom prostoru
znanja, a da su njegova istraživanja takođe bila korisna, pošto su
dala podstrek drugim istraživanjima.
Drugi tip konzervativca je neverni Toma, koji će poverovati u
Njutnov zakon samo ako mu jabuka padne na glavu. Takav naučnik
je u stanju da shvati samo direktni dokaz, kao što bi, na primer, bilo
kad bi iz pećine bio izvučen i pred svima oživeo jedan Atlantiđanin.
Pa i tada bi se u njemu pojavilo brdo sumnji, na primer da li je to
Atlantiđanin i slično. Takav tip naučnog konzervativca nije u stanju
da se koristi naučnom logikom i ne može da složi posredne
informacije u logički niz; on nije u stanju da shvati da je dobra
hipoteza već pola obavljenog posla, zato što omogućava da se
obave usmerena istraživanja koja idu ispred svog vremena. Na
primer, nema mnogo direktnih dokaza Ajnštajnove teorije
relativnosti, ali ta teorija već odavno stoji u osnovi osvajanja
kosmosa. Tako i hipoteza o postojanju Genofonda čovečanstva, koja
se zasniva na postizanju stanja samadija, može da podstakne
usmerena istraživanja o upotrebi delovanja polja na razmenu
materija, o razradi novih načina konzervacije organa, o
razjašnjenju uloge vode u čovekovom organizmu, o primeni psihičke
energije u raznim oblastima i slično. A najbolje je da se na naučnog
nevernog Tomu uopšte ne obraća pažnja i ne troši energija,
dokazujući mu ono što on biološki nije u stanju da shvati.
I na kraju, treća vrsta konzervativnog naučnika je naučnik čiji je
konzervativizam izazvan komercijalnom stranom stvari. Sa takvim
naučnicima smo se stalno sukobljavali u procesu uvođenja aloplanta
u raznim stranim zemljama. Na primer, bolesnicima sa dijabetičkim
oštećenjima očiju operacija sa aloplantom veoma pomaže. Uvođenje
takvih operacija važno je za takve bolesnike. Ali... tada se gubi
deo
profita firmi koje proizvode razne kapi, lasere i druge stvari koje
malo pomažu kod takvih bolesti. Uvaženi naučni konsultanti koji
od tih firmi dobijaju novac za naučno opravdavanje njihovih
proizvoda, odmah sa penom na ustima počinju da dokazuju
neefikasnost i štetnost aloplanta, jer shvataju da će ih uvođenje
aloplanta udariti po džepu. Na sreću, hipoteza o Genofondu
čovečanstva ima više opšti karakter pogleda na svet, pa zato i ne
ulazi u vidokrug komercijalizo-vanih naučnika. Ali, proteći će neko
vreme, i na osnovu te hipoteze biće načinjeni novi aparati za lečenje
bolesnika koji će zameniti stare metode. A tada će ubitačnoj kritici
biti podvrgnuti ne samo ti metodi, već i hipoteza koja je do njih
dovela.
Ako je razgovor sa konzervativnim naučnicima za mene bio
uobičajena pojava, komunikacija sa onom vrstom ljudi koji se bave
čarobnjaštvom, vračanjem i proricanjem za mene je bila novost.
Magovi, čarobnjaci, šamani, vidovnjaci, vračare i eksrasensi

Poslenici iz tih oblasti pokazali su veliko interesovanje za naša
istraživanja. Iskreno rečeno, to mi je bilo neprijatno, jer je za mene,
kao naučnika, nekako neozbiljno da razmišljam, na primer, o
vračanju. Naučni svet to, po pravilu, odbacuje. A savremeni vračevi
su se, izgleda, obradovali, smatrajući da naša istraživanja potvrđuju
njihove nadljudske sposobnosti. Naučni i filozofski pristup
Genofondu čovečanstva njih su malo interesovali, za njih su važnije
bile informacije o ulozi "trećeg oka" za usmeravanje dejstva psihičke
energije. Oni kao da su dobili naučnu osnovu za svoje sposobnosti
da razgone oblake, predviđaju sudbinu, lece bolesti itd.
Ja, naravno, ne odbacujem to da neki ljudi zaista imaju veće psi-
hoenergetske sposobnosti od ostalih. Ali, sva muka je u tome što se
među magovima i vračevima sreće isuviše šarlatana. U našoj zemlji, i
na državnom novou, u naše vreme se namnožilo toliko lupeža, da su
šarlatani-vračevi u poređenju sa njima dečja igra. Šteta od njih je
znatno manja nego, na primer, od hulja iz kompanije "MMM", ali
verujte da je neprijatno kad vašu naučnu hipotezu neko iskoristi da
bi opravdao šarlatansrvo.
Danas je u Rusiji izniklo mnoštvo "narodnih lekara" koji se
međusobno bore da zadobiju platežno sposobne pacijente. Ponekad
njihovi načini konkurentske borbe prelaze sve granice ljudske
etike.
Na primer, ja znam dva "narodna iscelitelja" koji bi prišli nekom
čoveku i saopštili mu daje on oboleo od raka, dokazujući da to
osećaju vančulno. Oklevetani, a tim više uobraženi pacijent,
počinjao bi da u sebi traži smrtonosnu bolest i na kraju se obraćao
tim istim "iscelitelji-ma" koji bi za odgovarajuću sumu "izlečili"
njegov rak. Šta je to, ako ne prestup? Ali, u periodu bezakonja, kad
je sve dopušteno, takve stvari se dešavaju.
Drugom "iscelitelju" - navodnom specijalisti za lečenje očiju -
predložio sam da dođe u naš institut i prikaže svoje sposobnosti pod
punom oftalmološkom kontrolom. "Iscelitelj" je smesta odbio.
Šarlatansrvo je u tom polju samo pola zla. Gore je to što, kako
meni izgleda, neki od vračeva i čarobnjaka vladaju velikim
negativnim psi-hoenergetskim potencijalom. Oni imaju nekako
teške, nenormalne oči. Oni mogu da naruše zdravlje. Kao potvrdu za
ovo mogu da navedem primer jedne saradnice našeg instituta. Ona
je tokom konferencije u kojoj su učestvovali magovi i vračevi
odjednom osetila veliku slabost, koja je prošla tek kroz dva dana.
Ekstrasens je otkrio da je kod nje "probušena" jedna od čakri.
Ali, mislim da nije sve tako žalosno. Neki od ekstrasensa i
iscelitelja mogu da donosu stvarnu korist zdravlju zahvaljujući
pozitivnoj psihičkoj energiji. A takvih slučajeva ima mnogo.
Kako razlikovati šarlatana od pravog iscelitelja? Na žalost, takvi
načini još ne postoje. Za to je potrebno razviti nauku o duhovnom
elementu u čoveku, a pre svega iz naučne perspektive prići
činjenicama religije i istočne medicine. Nema sumnje da psihička
energija ima ogroman uticaj na čovekovo telo; zar se stanje
samadija ne postiže meditacijom?
Ako smo već počeli da govorimo o svim mogućim varijacijama
ljudskog psihoenergetskog potencijala, ne bi trebalo zaobići ni ljude
sa poremećenom psihom.
Sizofrenici, šizoidi i "kontakteri"

Ne mogu da kažem da je objavljivanje materijala iz naše
ekspedicije privuklo baš veliku pažnju ljudi sa šizofreničnom i
šizoidnom psihom. Ali, dobili smo priličan broj uzbuđenih pisama
te vrste, a nekoliko ljudi, obuzetih strašću da se pohvale svojim
"dubokim" mislima, došli su iz dalekih gradova da bi se susreli sa
mnom.
Pod šizofrenijom se u medicini podrazumeva psihičko oboljenje pri

kome oboleli najčešće ima dva ključna simptoma - maniju veličine i
maniju gonjenja. Oboljenje ima progresivni karakter i obično se
završava šizofrenim ludilom. Ali, neki ljudi koji imaju psihičke "nas-
tranosti" (sumornost, zatvorenost, neodgovarajuće rasuđivanje)
tokom života ne postaju "potpuni" šizofrenici i ostaju na tom nivou. To
su šizoidi.
Za šizofrenike i šizoide karakteristična je nepovezanost
rasuđivanja i visokoparno nametanje svojih stavova kao svetskih
otkrića. Na primer, jedan čovek, koji je posebno došao iz daleka,
pohvalio se svojim "grandioznim otkrićem" daje Bog jedan (iako je to
opštepoznato!) i molio je da se to saopšti u Ujedinjenim Nacijama.
Drugi čovek me je molio da ne pišem više o problemima univerzuma,
jer ga to toliko uzbuđuje da bi se moglo desiti da siđe s uma (iako se
kod njega, očigledno, to već dogodilo).
Svim sličnim ljudima, sa kojima sam morao da razgovaram,
postavio sam sledeće pitanje: odakle vi to znate? To pitanje bi ih izne-
nadilo i nikako na njega nisu mogli da odgovore. Svi oni bi hteli
jedno - da im se bezuslovno veruje. Ali... tako ne ide.
Među šizofrenicima i šizoidima sreo sam priličan broj "kontaktera".
Jedan od njih je u snu video kosmički brod kojim su pilotirali ljudi
nalik na našeg hipotetičkog Atiantiđanina. Drugi je imao viziju da
su ga posle kontakta sa Višim Umom uputili u pećinu, gde je
komunicirao sa ljudima raznih civilizacija u stanju samadija. Treći je
takođe imao telepatski kontakt sa drevnim ljudima u pećinama itd.
Šizoidi ponekad ostavljaju utisak veoma pametnih ljudi. Ali,
kasnije postaje jasno da oni nisu sposobni za naučnu analizu,
logičko sređivanje i obazrivo sakupljanje činjenica; oni se rukovode
nekakvim dubokim osećanjima, koja se kod njih javljaju pri susretu sa
nečim neobičnim i šizoidi iskreno veruju u ispravnost svojih
osećanja.
S materijalističke tačke gledišta šizofrenici i šizoidi su bolesna i
nenormalna pojava. A možda mi, obični ljudi, ne razumemo šizoide.
Možda su šizoidi - duhovno napredniji ljudi?
Prema podacima religije, po manvantaričkom ciklusu,
čovečanstvo je već prešlo krajnju tačku razvitka materijalnog principa
u čoveku i počelo da se uspinje ka razvitku duhovnog. To jest, sada se
odvija evolucioni proces razvitka duhovnog principa u čoveku.
Ali, svaka
evolucija ima svoje neuspehe, svoje čvornovitosti. Mislim da su
šizofrenici i šizoidi takvi "neuspesi" evolucionog procesa
razvitka duhovnog načela u čoveku. Kod njih zapravo postoji
duhovno načelo, ali je ono u opadanju, ne donosi korist. Te
"žrtve evolucije" sposobne su da osete nešto duboko duhovno,
ali ne mogu da shvate smisao i značaj toga.
Na evolucionom planu su šizofrenici, kako meni izgleda, slični
bolesnicima koji pate od progresivne kratkovidosti. Danas se u
svetu odvija evolucioni proces rekonstrukcije ljudskog oka
prvenstveno za gledanje na blizinu, koje je korisnije u
savremenim uslovima, jer kratkovidi čovek bolje vidi iz blizine.
Ali, kod nekih ljudi kratkovidost ima progresivni karakter, tj.
svake godine njima se povećava dioptrija. To je već bolest koju
treba lečiti. Oni su, verovatno, takođe svojevrsne "žrtve
evolucije".
Moguće je da će nekad ljudi naše civilizacije takođe dostići
onakav nivo duhovnog razvoja kakav su imali Adantiđani I
Lemurijanci, ali se mi danas češće srećemo sa žrtvama evolucije u
vidu šizoida i šizofreni-ka. I samo posebni pojedinci, kao izuzetak,
imaju visoke duhovne sposobnosti.
Duhovno napredni ljudi

Poslednja poruka "SoHm", kao što sam već rekao, prekinula je
vezu ljudi naše civilizacije sa Univerzalnim informacionim
prostorom (Onim Svetom) i pred ljude postavila neophodnost
samospoznaje. I samo pojedini ljudi imaju sposobnost da se
usklade sa frekvencijama Univerzalnog informacionog prostora i
odade dobijaju znanja. Ti ljudi, kao što je poznato, nazivaju se
posvećenicima. Ima dosta primera Posvećenika: neki Istočni
Učitelji, E. R Blavacka, L. N. Tolstoj (kako smatra Sai Baba), E.
Rerih, A. Bejli i drugi.
Potpuno je opravdano pitanje: može li se verovati tome što
govore Posvećenici? Za nas je to pitanje imalo poseban značaj, jer
smo naše logičko rezonovanje zasnivali u velikoj meri na
podacima dobijenim od Posvećenika. Otuda je pitanje: "Verujem
lija u to što sam napisao?" u velikoj meri identično sa pitanjem
"Verujem lija u informacije dobijene od Posvećenika?"
Hajde da, na primer, porazgovaramo o E. E Blavackoj, na koju
sam se često pozivao. Otkud njoj takva ogromna znanja? To
pitanje nije interesovalo samo mene. Tako je A. N. Stepanov iz
292 Samare napisao pismo, u kome je izneo podatke o zasedanju
Londonskog društva istraživača psihe. Pokazalo se da je
član tog društva po imenu Hodžson, bio upućen u Rusiju da bi
proučio "fenomen Blavacke". Uvod, koji je napisao sam Hodžson,
glasi: "Elena Blavacka je najobrazovanija, najoštroumnija i
najinteresantnija prevarantkinja na svetu".
Je li to istina? Naravno, londonska naučna društva,
uključujući i ovo koje smo pomenuli, veoma su poštovana u
svetu. Ali, što više poštovanja uživa ovo ili ono društvo, to više
njegovi članovi padaju u iskušenje da apsolutizuju svoja znanja i
ostanu na poziciji duhovnog konzervativizma. Član takvog
naučnog društva, Hodžson, takođe nije odoleo tom iskušenju,
optuživši E. E Blavacku za obmanu, jer su njena znanja daleko
prevazilazila okvire ograničenih predstava samog Hodžsona.
Opterećen visokim uvažavanjem svoje uloge, Hodžson, naravno,
nije mogao da prizna daje Blavacka stoput pametnija od njega.
Hodžson se, naravno, nije dosetio da uspostavi paralelu između
informacija Blavacke i religije. I on je, naravno, ignorisao to što
mnoge zemlje Istoka imaju iste predstave o strukturi sveta i
antropogenezi kao i E. E Blavacka. Opterećenost uvaženošću nije
Hodžsonu dopustila da to shvati. I evo, od tada je prošao čitav
vek; ko danas zna za Hodžsona? Gotovo niko. Za E. E Blavacku
znaju svi.
Rusi, kao predstavnici jedne zemlje koja je dugo vremena bila
zatvorena, skloni su da daju preveliki značaj mišljenju uvaženih
stranih naučnih društava. Ranije sam i ja takođe povijao glavu pred
Zapadom. Ali, potom, kada sam kao naučnik-hirurg obišao pola sveta,
shvatio sam da su njujorška ili londonska samouverenost daleko od
istine. Na primer, tokom mojih predavanja u Njujorku, da bih suzbio tu
visokoparnu samouverenost, na fini način sam proturio tvrdnju o
odsustvu novih razrada u njujorškoj školi oftalmologije. Naravno da je
uvredljivo čuti tako nešto, pa su zato samoljubivi naučnici sa pažnjom
slušali, a potom se upuštali u burne diskusije. A diskusije su dobre.
Samouverenost se mora suzbijati. Ne dovodi li ona do spekulisanja
sa uvaženošću; na primer, Mo koji čovek koji svake godine uplaćuje
po 100 dolara može postati član Njujorške akademije nauka
(odnosno, akademik) i dobiti diplomu. Niko i ne misli o tome da je ta
'Akademija" naprosto kancelarija za štampanje diploma i ubiranje
prihoda.
SVET
Da li verujem u ovo što samJEnapisao?
SLOŽENIJI NEGO ŠTO MISLIMO
Pri normalnom dobronamernom razmatranju "fenomena Blava-

cke", pažnju privlači izvor njenih ogromnih znanja. Ono o čemu ona
piše u svoje dve ogromne knjige nije moguće izmisliti i izmaštati,
tim pre što pisac daje mnoštvo referenci na drevne izvore. 293
Uporedimo to o čemu piše Blavacka sa informacijama religija raznih
naroda - osnovni smisao znanja je jedan te isti, ali bi trebalo imati u
vidu da religija sve iznosi u alegorijskom obliku. Uporedimo sa
"Vedama" - osnovni smisao je isti. Uporedimo sa informacijama
dobijenim od svamija, lama i gurua - osnovni smisao je isti.
Uporedimo sa Nostradamusom - osnovni, smisao je isti.
Iz toga je moguće zaključiti da u svetu postoji nekakav
jedinstveni izvor znanja, koji je nepoznat evropskoj materijalističkoj
nauci, ali iz koga ljudi raznih zemalja i perioda, nezavisno jedan od
drugog, crpu svoja znanja. Iz perspektive verovatnoće, verovatnije
je da postoji takav jedan univerzalni izvor znanja, nego da su ljudi iz
raznih zemalja i raznih razdoblja nezavisno jedan od drugog
podjednako i neverovatno saglasno fantazirali. Taj izvor znanja je,
očigledno, Univerzalni informacioni prostor (Onaj Svet). Zato, kao
naučnik, ja ne mogu da odbacim i da ne uzmem u obzir ono o čemu
pišu Posvećenici i što tvrdi religija.
U procesu evolucionog rasta duhovnog principa u čoveku, broj
takvih Posvećenika će se, verovatno, povećavati i u veoma dalekoj
budućnosti će možda svi ljudi biti u stanju da koriste znanja
Univerzalnog informacionog prostora, tj. prevazići će princip
"SoHm". Logično je, takođe, da se u procesu duhovne evolucije
moraju pojavljivati ljudi koji su u stanju da se samo delimično
usklade sa frekvencijom Univerzalnog informacionog prostora, pa
će, zahvaljujući tome, vladati samo nekim znanjima koje iz njega
dobiju. Nekoliko takvih ljudi lično poznajem. Oni dobro poznaju
literaturu o ulozi duhovnog elementa u čoveku, oni znaju za samadi-
pećine, mehanizme psihoe-nergetske barijere tih pećina, adepte i dr.
Na pitanje odakle im ta znanja oni ne mogu da tačno odgovore.
Na taj način, izgleda mi da duhovno napredni ljudi postoje i mi,
naučnici, moramo da uzmemo u obzir to što oni govore. Pri tome se
mora biti veoma oprezan i za osnov uzimati samo ona znanja
duhovno naprednih ljudi koja se ponavljaju u raznim periodima i
raznim zemljama, a takođe se i uklapaju u naučni logički niz.
Trebalo bi naći zlatnu sredinu.
Ubeđen sam da zlatna sredina mora naći mesto u procesu naučne
analize i primanju materijala. Informacije koje smo dobili tokom naše
ekspedicije teško će ući u glavu čoveka koji je vaspitan na čisto materi-
jalističkim osnovama. Ali, mi ih ne možemo odbaciti naprosto zato što
one još uvek nekom teško ulaze u glavu. Logika je kraljica nauka i mi
nemamo prava da napustimo principe logike da bismo udovoljili
opšteprihvaćenim predstavama. Sa druge strane, nemamo prava da u
logičku analizu uključimo nepouzdane i neozbiljne činjenice.
Neophodno je naći zlatnu sredinu.
Religija, koja je van nauke, u današnje vreme više igra ulogu delo-
vanja na ponašanje i životni stil ljudi (uporedite, na primer,
ponašanje muslimana i hrišćana) nego što pruža znanje. Ja se nadam
da će, korak po korak, doći do naučnog zasnivanja religije i da će se
religija postepeno od čiste vere preobraziti u naučnu religiju i da će
pružati znanje. Ali, za to je potrebno vreme, potrebna su
istraživanja, kao što je ovo
naše.
U istraživanjima te vrste, kada naučnici imaju posla ne sa
konkretnim činjenicama, već sa raznovrsnim informacijama iz
raznih izvora, veoma je teško naći zlatnu sredinu između onoga
čemu se može verovati i onoga čemu se ne može verovati. Pa ipak
smo mi pokušali da nađemo tu zlatnu sredinu i postavili smo
nekoliko hipoteza (o Genofondu čovečanstva, o Šambali i Agarti, o
istoriji čovečanstva na Zemlji, o podivljanju kao regresivnom
faktoru evolucije i o strukturi
Onog Sveta).
Ja verujem u naučnu logiku i zato u osnovnim crtama verujem u
istinitost tih hipoteza. U budućnosti će se u tim hipotezaama nešto
odbaciti, nešto izmeniti, ali sam ubeđen da je mnogo toga o
čemu ćemo govoriti u daljem tekstu stvarno.
Glava 2
I tako, na osnovu podataka koje smo dobili tokom ekspedicije, došli

smo do pretpostavke da na Zemlji postoji Genofond čovečanstva u
obliku ljudi raznih civilizacija u stanju samadija, konzerviranih na
hiljade i milione godina, ali koji mogu da izađu iz tog stanja i u slučaju
sveopšte katastrofe produže život na Zemlji, ili, u slučaju nazatka ljud-
skog društva, usmere čovečanstvo putem napretka koristeći svoja
drevna znanja.
Značaj Genofond a čovečanstva

Prema informacijama koje saopštavaju religije i posvećenici, čovek
na Zemlji je nastao putem otelovljenja duha. Ljudi prve rase bili su
nalik na anđele. Oni su se postepeno otelovljavali i dostigli dovoljnu
meru telesnosti u trećoj rasi (Lemurijanci) a još veću telesnost u četvr-
toj rasi (Atlantiđani), a najveću telesnost - u petoj rasi (naša civilizaci-
ja). Izgradnja ljudskog tela u fizičkom svetu putem otelotvorenja duha
rezultat je ogromnog i dugog evolucionog rada prirode.
Ali čovečanstvo, koje živi na površini Zemlje, nije bezbedno od
geoloških i kosmičkih katastrofa, a takođe ni od međuljudskih sukoba,
koji na dovoljnom nivou razvitka nauke i tehnike mogu dovesti do
sveopšte katastrofe i samouništenja čovečanstva. U sučaju da se
čovečanstvo na Zemlji potpuno uništi, bio bi potreban ogroman evolu-
cioni rad prirode da se iznova izgradi čovek putem otelotvorenja duha.
Zato je bilo logičnije da se na Zemlji izgradi sistem za očuvanje -
Genofond čovečanstva, nego da se ponavlja ogromni evolucioni rad
prirode na izgradnji fizičkog tela čoveka, ako bi došlo do propasti
čovečanstva.
Prema podacima iz literature, do najave mogućnosti uništenja
čovečanstva došlo je već u doba civilizacije Lemurijanaca. Da li je
Genofond čovečanstva bio sazdan upravo u vreme lemurijanske civi-
lizacije? Direktnih ukazivanja na to nismo našli ni u
religioznim
\
Genofond čovečanstva (crtež autora)
izborima ni u drugoj literaturi. Ali, stiče se utisak da je prvobitni

Genofond čovečanstva bio izgrađen upravo u to vreme, jer smo
sakupili dosta podataka da u savremenom Genofondu čovečanstva
ima i Lemurijanaca. To su ljudi ogromnog rasta, koji se, prema
informacijama koje potiču od Posvećenika, ne nalaze samo u
pećinama u stanju samadija, već čine i osnovu zagonetne zemlje
Šambale. Ali, o tome kasnije.
U vreme civilizacije Adantiđana, Genofond čovečanstva popunjen
je Atlantiđanima, a ljudi naše civilizacije su mogli da popune taj fond,
kako se nama čini, jedino u ranijim etapama razvoja, pošto je delo-
vanje poslednje poruke "SoHm" dovelo do postepene degradacije
"trećeg oka", koje je tako neophodno da bi se ušlo u stanje samadija.
Odatle sledi da je Genofond čovečanstva, koji u sebi čuva pred-
stavnike tri poslednje rase čovečanstva (Lemurijance, Atlantidane i
ljude naše civilizacije) veoma drevna pojava na Zemlji, koja se proteže
na period od nekoliko miliona godina. Očigledno je da je samadi tako
savršena tvorevina prirode, da dopušta očuvanje ljudi tokom tako
dugog perioda. Nijedan od religioznih poslenika sa Istoka koji nam je
govorio o samadiju nije nam rekao daje samadi ograničen u vremenu.
Po tom pitanju, u literaturi je moguće naći direktna ukazivanja na
osnivanje Genofonda čovečanstva na Zemlji. Po E. E Blavackoj, to je
bilo učinjeno po naređenju Ahura Mazde - tvorca materijalnog sveta.
Ahura Mazda je naredio limu - duhu zemlje, koji simbolizuje tri
rase, da načini Vara (ili "ograđeno mesto" ili "skladište" ili Arčha)
Čitajući knjigu E. P Blavacke, može se shvatiti da imenom 'Var" ona
naziva mesta za samadi, tj. mesto Genofonda čovečanstva. Autor
ukazuje da je Ahura Mazda naredio da se u Vara donese seme
muškaraca i žena, koji su izabrani iz redova najvećih i najboljih, a
takođe i semena svih životinja, da bi se ona tamo čuvala sve dok
ljudi budu boravili u 'Varu".
Izraz "Genofond čovečanstva" smo predložili mi. Nikad i nigde
nismo čuli taj termin. I uprkos tome, sve lame, gurui, svami i ljudi koje
je bilo moguće smatrati Posvećenicima, prilikom razgovora sa njima,
savršeno su shvatali šta zapravo mi nazivamo Genofodom čovečans-
tva. Stekli smo utisak da oni ne samo da naprosto znaju za Genofond
čovečanstva, već i da koriste isti takav izraz. Na direktno pitanje:
"Postoji li Genofond čovečanstva?" - u većini slučajeva oni su odgo-
varali potvrdno. Proizilazi da je za te ljude postojanje Genofonda
čovečanstva pojava razumljiva sama po sebi. Ali, oni su neprekidno
naglašavali najvišu tajnost i svetost te pojave.
Kao potvrdu ovog što smo rekli, navešću odlomak mog razgovora
sa pomenutim ruskim religioznim poslenikom - igumanom - koji je
izvor svojih ogromnih znanja nazvao "vodstvom".
- Dragi igumane, mi smo došli do zaključka da na Zemlji postoji
Genofond čovečanstva. Šta Vi mislite o tome?
- Da, Genofond čovečanstva postoji. To je objektivna stvarnost i
neophodnost - odgovorio je iguman.
- Otkuda Vi to znate?
- Imam vodstvo.
- Da li ste ikad ikome pričali o Genofondu čovečanstva?
-Ne.
- Zašto?
- A zašto bi to ljudi trebalo da znaju? To je isuviše sveto. Ljudi nisu
sazreli da shvate ulogu Genofonda čovečanstva.
- A kakva je uloga Genofonda čovečanstva?
- Da očuva život ljudi na Zemlji - odgovorio je iguman.
298
- Od čega se sastoji Genofond čovečanstva?
- Njegovu osnovu čine Lemurijanci. Ima i mnogo Atiantiđana. Ali,
uloga Adantiđana, iako ih ima više, znatno je manja od uloge
Lemurijanaca. Ako Genofond čovečanstva zatreba, upravo će
Lemurijanci spasti čovečanstvo, zato što su oni najrazvijeniji ljudi na
Zemlji.
- A šta je sa ljudima naše civilizacije?
- Oni takođe delimično ulaze u sastav Genofonda čovečanstva, ali
je njihova uloga mala. Naša civilizacija je ćorsokak, ona je neuspeh
antropogeneze. Ljudi naše civilizacije su neduhovni, zli, oni nisu za
Genofond čovečanstva.
- Drugim recima, takve u Genofond ne uzimaju. Usudio bih se da
pretpostavim da su u osnovi samo drevni predstavnici ljudi naše civi
lizacije mogi da uđu u sastav Genofonda čovečanstva, pošto u toj ranoj
fazi značaj duhovnosti još nije bio izgubljen. Glavni uslov za ulazak u
stanje dubokog samadija je očišćenje duše od negativne energije,
uistinu, pomoću samilosti. Teško je, na primer, zamisliti "novog Rusa"
koji bi očistio svoju dušu pomoću samilosti, makar i prema starcima
kojima iz džepa uzima novac na račun profita od 100%-200% u odnp-
su na osnovnu proizvodnu cenu - rekao sam ja.
- Naša civilizacija - progovorio je iguman - je neuspeli eksperiment:
čovek nije mogao da se odupre koristoljublju, mržnji, pohlepi, zavisti,
čak i u uslovima samorealizacije, kada je odvojen od drevnih znanja.
Naša civilizacija mora propasti kao neuspeli eksperiment...
- Da, nad celim svetom, a posebno nad Rusijom se nadvila negativ
na aura. Uživa se u kriminalnim slučajevima, kult nasilja se ustoličio u
popularnoj produkciji, prevara i raspusnost su postali uobičajeni u
životu. Lame su mi govorile da negativna aura može da izazove
kosmičke i geološke kataklizme na Zemlji. Je li to tačno? - upitao sam.
- Ima mnogo takvih primera. Uzmite, na primer, zemljotres u
Jermeniji, koji se dogodio u vreme jermensko-azerbejdžanskog suko
ba. Negativna aura nad Zemljom dovešće ili do kataklizme pogubne po
čovečanstvo, ili do toga da će neko pritisnuti dugme za nuklearni rat.
Ja mislim da će naša civilizacije uskoro nastradati; ona je neuspela -
rekao je iguman.
- A onda ... zatrebaće Genofond čovečanstva - promrmljao sam ja.
- Da... kad uslovi na Zemlji postanu pogodni za život.
Da li verujem u ovo što sam napisao? 299
Ali, značaj Genofonda čovečanstva ne svodi se samo na
očuvanje života na Zemlji, već se on koristi i da bi se razvoj
čovečanstva usme-rio u pravcu progresa, pomoću proroka. Ko bi
mogao da kaže da je uloga Bude, Isusa, Muhameda, Mojsija,
nebitna u istoriji čovečanstva? Niko. Svaki od tih proroka izvršio
je tako ogroman uticaj na ljude da se čovečanstvo čak podelilo po
principima karaktera delovanja tih proroka - musimanski svet,
budističke zemlje...
Ja praktično više i ne sumnjam da su proroci bili ljudi koji su
došli iz Genofonda čovečanstva i izašli iz stanja samadija. Kao što
smo pisali u prethodnim poglavljima, Buda, čiji je izgled neobičan i
slaže se sa hipotetičkim predstavama o Atlantiđanima, pojavio se
na Zemlji pre 2044 godine, dok su osnovni kontinenti Atlantide
potonuli pre 850.000 godina. Bonpo-Buda (ili Rama), čija je
spoljašnjost bila još neobičnija i slaže se sa hipotetičkim
predstavama o poznim Lemurijancima, pojavio se na Zemlji pre
18.013 godina, dok je Lemurija nastradala pre nekoliko miliona
godina. Postoje podaci o tome da se Isus Hristos rodio u pećini, a
potom se dugo obučavao na Tibetu.
Stvara se utisak da su se kao proroci na Zemlji pojavljivali pred-
stavnici raznih civilizacija: Lemuro-Atlantiđani (Bonpo-Buda),
Atlantiđani (Buda) i ljudi naše civilizacije (Isus Hristos, Muhamed,
Mojsije). A mi, verovatno, i ne znamo sve ljude koji su izašli iz
Genofonda čovečanstva, jer očigledno, nisu svi oni mogli da tako
otvoreno deluju na razvitak čovečanstva kao pomenuti proroci.
Ali, podaci o takvim "neuspelim" prorocima se nalaze u
literaturi. Tako, u knjizi Ahmeda ibn Fadlana o njegovim
putovanjima uz Volgu 921-922 godine, ( A. V Kovalevski, "Knjiga
Ahmeda ibn Fadlana", 1956. str. 138-139) opisuje se čovek
neverovatno velikog rasta, koji se ne zna se otkuda pojavo u carstvu
Bugara. Autor piše sledeće: "i gle, on je visok dvanaest lakata (više
od 5 metara - E.Muldašev), glava mu je kao najveći od kotlova,
nos više od četvrt lakta, a prsti više od četvrt... on je plivao po
vodi... i dešavalo bi se, kako ga neko dete pogleda, da tako i umre,
a trudnica ga pogleda i pobaci, a kada bi stisnuo čoveka obema
rukama, samo što ga ne bi ubio... mi smo ga ubili..."
U Genofondu čovečanstva, očigledno, ima veliki broj ljudi
raznih civilizacija (kao što smo već pisali, samadi-pećina na
Zemlji ima
mnogo, a u svakoj od njih nalazi se dosta ljudi u stanju samadija). I

uprkos tome što su u Genofond čovečanstva birani najbolji ljudi
raznih civilizacija (čiste duše, potpuno zdravi), očigledno je da nisu
svi oni mogli da u punoj meri ispune poverenu im veliku ulogu -
isuviše je teška bila ta misija i isuviše su nepogodni bili uslovi na
Zemlji prilikom ponovnog pojavljivanja u fizičkom životu (nije bilo
pogodne klime, pogodnih aparata, pogodne okoline itd). Zato nisu svi
oni mogli da to izdrže i da pobede otpor korsitoljubivih i taštih ljudi,
radi kojih su se i pojavili na Zemlji, da bi ih uputili putem napretka.
Jasno je da je najviša čovekova misija da postane predstavnik
Genofonda čovečanstva, tako da se pri tome čovek unapred zariče na
odricanje i život u uslovima koji su teški za preživljavanje. Trebalo bi
samo predstaviti sebi sopstveno pojavljivanje posle hiljada ili miliona
godina u nepogodnoj klimi, medu poludivljim plemenima, gde si
sam i gde je tvoje jedino oružje tvoje znanje i sposobnost da
koristiš psihičku enegiju. Zapravo, Atlantiđaninu, koji bi u vreme
naše civilizacije izašao iz Genofonda čovečanstva, bilo bi jako teško:
građa njegovih očiju nije prilagođena gledanju u uslovima plavog
neba, opne će se povređivati na tvrdoj kamenitoj podlozi, hrana će
mu biti tvrda i neukusna, okolo će biti samo ružni ljudi malog rasta.
Verovatno će Atlantiđanin tugovati za rodnim crvenim nebom,
mekom i vlažnom zemljom, toplim morima u kojima je gajio svoje
podvodne plantaže, pogodnim okruženjem visokih i lepih ljudi itd.
Zašto su se u nekim slučajevima kao proroci javljali Lemurijanci, u
drugim Atlantiđani, a u trećim - ljudi naše civilizacije? Odgovor na ovo
pitanje je komplikovan. Jedino Viši Um to može da zna. Ali, nesum-
njivo je na to uticalo mnoštvo faktora: ko je od njih prilagođeniji
uslovima na Zemlji koji postoje u datom periodu, ko može da najviše
utiče na ljude, čije znanje po karakteru više odgovara tom periodu
itd. Na sreću, postoji mogućnost izbora, jer Genofond čovečanstva
sadrži predstavnike tri Korenske rase - Lemurijance, Atlantiđane i
ljude naše civilizacije, koji se u velikoj meri međusobno razlikuju.
Varijacije u izmenama uslova života na Zemlji su nepredvidljive, zato
moraju postojati varijante da bi se izabrali ljudi najbolje
prilagođeni za produženje ili korekciju života na Zemlji.
Ako bi se predstavnik bilo koje civilizacije na Zemlji pojavio u svoj-
stvu proroka, suština njegove namene ostala bi ista - da deluje na
ljude
pomoću drevnih znanja i obuči ih tim znanjima. Priča se da će 2000.
godine Kali-Jugu (11.000 godina) smeniti Satja-Juga i da će nastati
"zlatno doba", kada će ljudi početi da otkrivaju drevna znanja. U čemu
je suština tih znanja? Analizirajući inormacije o životu Lemurijanaca i
Atlantiđana, može se reći da je suština drevnih znanja ovladavanje
psihičkom energijom. Ljudska duša, kao proizvod suptilnog sveta, ima
ogromne neostvarene mogućnosti. Sa određenim stepenom
pouzdanja može se tvrditi da su drevni ljudi u većoj meri od nas
vladali energijom suptilnog sveta, tj. psihičkom enerijom. Energija
suptilnog sveta -to nisu samo telepatska i hipnotička dejstva, to su i
novi metodi tečenja bolesti, delovanje na gravitaciju (prenos teških
predmeta), novi principi vazduhoplovstva itd, itd.
Ali, suština ovladavanja psihičkom energijom ima jednu principijel-
nu nijansu - za to su potrebni svetla duša i čiste misli. Takva je, kako
mi izgleda, osnovna zakonomernost oblika života u suptilnom svetu.
Kao potvrdu za ovo navešću primer iz knjige V Megrea
('Anastasija", 1997., str. 17-43) u kojoj autor opisuje neobično lepu
sibirsku devojku Anastasiju, koja sve vreme živi u šumi. Ta devojka ima
mnoštvo telepatskih i hipnotičkih moći, razume jezik životinja, po
hladnom vremenu može da ide bez odeće, vidi prošlost i budućnost.
Na pitanje o izvoru svojih neobičnih sposobnosti odgovorila je da iste
takve sposobnosti ima svaki čovek, ali da bi se one ostvarile, potrebna
je čistota misli, a čovekova psihička moć zavisi od svetlih osećanja.
Izrazi "svetla osećanja", "čista duša" na prvi pogled izgledaju
nekako mutno romantični. Ali, hajde da se prisetimo daje za ulazak u
duboki samadi isto tako potrebno "pročistiti dušu", tj. osloboditi se
negativno zakrivljenih torzionih polja. Rezultat pročišćenja duše je
neverovatan - ljudsko telo stiče sposobnost da se očuva živo
hiljadama i milionima godina.
Proroci koji su izašli iz Genofonda čovečanstva, sasvim razumljivo,
imali su čistu dušu i savršeno su vladali psihičkom energijom (u pro-
tivnom ne bi mogli da uđu u stanje samadija). Pokazujući neukim i
poludivljim ljudima moć psihičke energije, oni su nastojali da im pre
svega prenesu drevna znanja iz oblasti psihičke energije, zato što je
to put ka skladnom napretku. Očigledno, tako su se pojavile religije.
Na kraju, religiozne knjige, bilo da je to "Biblija", "Koran" ili
"Talmud", napisane su za tamnog čoveka u bajkovito-alegoričnom
obliku, ali se
mnogo toga što je u njim napisano već danas može objasniti iz

perspektive psihoenergetskog pristupa.
I tako, zaključujući naša razmišljanja o značaju Genofonda
čovečanstva, može se reći da on igra dvostruku ulogu, i to:
- Genofond čovečanstva je garant produžetka života na Zemlji
- Genofond čovečanstva je skladište znanja raznih civilizacija, iz
koga periodično izlaze predstavnici ove ili one civilizacije da bi postali
proroci.
Uzimajući u obzir dvostruku ulogu Genofonda čovečanstva,
trebalo bi zapaziti da je veliki broj ljudi koji su u njega ušli diktiran
pre svega ulogom očuvanja života na Zemlji, zato što je, da bi se
proizvelo čovečanstvo, po genetičkim zakonima nužno imati dovoljno
veliki broj raznolikih ljudi. Ali, analiza dostupne literature nam je
pokazala da u istoriji raznih civilizacija još nije bilo slučaja potpunog
uništenja ljudi koji žive na površini Zemlje. Zato najverovatnije
Genofond čovečanstva još nijednom nije bio upotrebljen za
obnavljanje čitavog čovečanstva na Zemlji. Dosada je Genofond
čovečanstva bio upotrebljen samo kao izvor za pojavu proroka radi
korekcija pravca razvitka čovečanstva, i moguće, radi delimičnog
obnavljanja čovečanstva.
Ali, ko zna, možda će doći vreme kada će čovečanstvo na Zemlji
biti moguće obnoviti jedino pomoću Genofonda čovečantva.
Struktura Genofonda čovečanstva

Po našem mišljenju, Genofond čovečanstva predstavlja čitavu
podzemnu i podvodnu zemlju sa ljudima raznih civilizacija u stanju
samadija. Ti ljudi u samadiju nisu izolovani, oni su međusobno
povezani pomoću Univerzalnog informacionog prostora i potpadaju
pod direktnu kontrolu Višeg Uma.
Ima mnogo svedočanstava o tome da u vreme samadija duša
napušta telo i dolazi u direktni kontakt sa Univerzalnim
inormacionim prostorom (Onim Svetom) - o tome su nam govorile
sve lame, gurui i svamiji sa kojima smo razgovarali. Pri tome je duša
u stanju samadija povezana sa telom takozvanom "srebrnom niti". Iz
toga sledi da su u Genofondu čovečanstva na neki način međusobno
sjedinjena dva oblika života čoveka - život u suptilnom svetu (duša) i
u fizičkom svetu (telo).
Da H verujem u ovo što sam napisao?
Gotovo sve informacije govore da se Genofond čovečanstva nalazi
pod zemljom - u pećinama i piramidama. Pri tome su sve lame, gurui
i svamiji ukazivali da su samadi-pećine smeštene prvenstveno na
Tibetu i Himalajima. Zašto baš tamo? Odgovor na to nalazimo kod E.
P Blavacke, koja beleži da je oblast Vara (Genofond čovečanstva - E.
M.) načinjena u polarnim oblastima Zemljine kugle. Ona piše da je do
sveopšteg potopa oblast Himalaja i Tibeta bila Severni pol Zemlje, čiji
se položaj izmenio usled promene nagiba Zemljine ose.
Ali, za smeštaj Genofonda čovečanstva očigledno su pogodne i
druge oblasti sveta. Mi smo o tome sakupili dovoljno posrednih infor-
macija, koje bi bilo poželjno proveriti.
Kao što smo saznali, neophodni uslov za samadi je temperatura od
+4°C. Takva temperatura je karakteristična za pećine, prostorije u
piramidama i u dubokim slojevima vode. Zato se može pretpostaviti da
su, osim pećina, mesta gde se nalaze ljudi u samadiju još i piramide i
i podvodne špilje.
Što se tiče piramida, mogu se naći posredna svedočanstva o nji-
hovoj mogućoj nameni za samadi; na primer, E. E Blavacka beleži da
se ispod piramida nalaze ljudi treće, četvrte i pete rase.
Ali, što se tiče dubokih slojeva vode, nismo uspeli da nađemo
dokaze o tome, iako bi se moglo pretpostaviti, uzimajući u obzir
amfibijski način života Lemurijanaca i Atlantiđana, da postoji i pod-
vodni samadi.
Kao što smo već primetili, Genofond čovečanstva očigledno sadrži
predstavnike poslednje tri rase na Zemlji - Lemurijance, Atlantiđane i
ljude naše civilizacije. E. R Blavacka direktno ukazuje da se ljudi treće,
četvrte i pete rase nalaze u podzemnim prebivalištima. Neki smatraju
da su glavna komponenta Genofonda čovečanstva Atlantiđani, dok su
ljudi naše civilizacije u njemu zastupljeni u malom broju.
Mišljenje da su Atlantiđani glavna komponenta Genofonda
čovečanstva je, očigledno, potpuno opravdano. Atlantiđani su, prema
manvantaričkom ciklusu, bili na dovoljno visokom duhovnom nivou i
relativno lako su mogli da uđu u stanje dubokog samadija. Beskrajni
ratovi koje su oni međusobno vodili, kao predznaci globalne katas-
trofe, svakako su stimulisali popunjavanje Genofonda čovečanstva.
Po mom mišljenju, ipak ljude naše civilizacije ne bi trebalo smatrati
nepogodnim za Genofond čovečanstva zbog njihove neduhovnosti.
Naša civilizacija ima veliki broj Posvećenika i visokoduhovnih ljudi. A

oblast Zemlje, koja uključuje Indiju, Nepal i Tibet moguće je smatrati
duhovnim centrom naše civilizacije, zato što je tamo razvijen kult
duhovne spoznaje čoveka, u obliku škola meditacije, škola samadija,
joge i slično. Duhovni razvitak koji se neguje u tim zemljama, čak i na
štetu materijalnog blagostanja, ne dozvoljava da se zaborave osnove
psihoenergetskog ostvarenja čoveka u uslovima delovanja poslednje
poruke "SoHm" i u budućnosti će, očigledno, biti osnova za popunja-
vanje Genofonda čovečanstva ljudima naše civilizacije.
Lemurijanci, koji po našem mišljenju ulaze u sastav Genofonda
čovečanstva, igraju u njemu ključnu ulogu. To je određeno pre svega
time što su oni najrazvijeniji ljudi i u uslovima života na površini
Zemlje mogu svrsishodnije i racionalnije obnoviti život na Zemlji.
Sposobnost Lemurijanaca (po našem mišljenju) da dematerijalizuju i
materijalizuju fizička tela može im omogućiti da u posebno lošim
uslovima za život na površini Zemlje odlaze u "podzemna
prebivališta" i ponovo se vraćaju iz njih.
Psihoenergetska barijera samadi-pećina

Rečenica, koju su nam govorile lame, "Kamen za njih nije prepre-
ka", odnosi se, očigledno, na Lemurijance iz Genofonda čovečanstva,
pošto su oni u stanju da pomoću dematerijalizacije prolaze kroz
kamene prepreke. Zato lemurijanski deo Genofonda čovečanstva
mora da bude najbolje sakriven, to jest, da se nalazi iza kamenih
ploča.
Lemurijanci Genofonda čovečanstva očigledno sačinjavaju osnovnu
vezu Genofonda sa Šambalom, to jest, nepomični poput kamena
Lemurijanci pomoću telepatske veze kontaktiraju sa podzemnom civi-
lizacijom Lemurijanaca Šambale zasnovanom na tehnologiji. Detaljnije
ćemo o tome govoriti kasnije.
Upravo Lemurijanci Genofonda čovečanstva bi trebalo da budu
vodeći u njemu i na neki način njime upravljaju. Izraz koji koriste
lame, "On", odnosi se, svakako, na Lemurijance, koji mogu da
dopuste ili ne dopuste pristup u samadi-pećinu.
Po mom mišljenju, Lemurijanci Genofonda čovečanstva predstavl-
jaju najdragoceniji deo Genofonda čovečanstva, zato što su oni
proizvod najrazvijenije civilizacije (hiljadu puta razvijenije od naše).
Zato će oni biti potrebni samo u krajnjem slučaju, kada napori
Atlan-tiđana i ljudi naše civilizacije ne budu delovali, kao stoje to,
na primer, bio slučaj prilikom pojavljivanja Bonpo-Bude pre
18.013 godina.
Telo Lemurijanaca iz Genofonda čovečanstva, kako je
pokazano na crtežu, u svemu je prilagođeno vodozemačkom
načinu života. U skladu sa tim, moglo bi se misliti da bi ponovno
osnivanje čovečanstva pomoću Lemurijanaca bilo svrsishodno u
slučaju ako naša planeta bude imala prevashodno vodenu
površinu.
Atlantiđani Genofonda čovečanstva, kao ljudi, takođe su
prilagođeni vodozemačkom načinu života i mogu se upotrebiti za
obnavljanje života na Zemlji takođe u uslovima preovladavanja
vode na zemljinoj površini. Njihovo telo, kako vidimo na crtežu,
ima odlike Lemurijanaca, ali je bolje prilagođeno za kopneni oblik
života. Ali, niži nivo razvoja Atlantiđana u poređenju sa
Lemurijancima očigledno njihove napore za obnovu čovečanstva
čini manje efikasnim, pa će možda biti potrebna pomoć
Lemurijanaca, kao stoje to bio slučaj sa Sinovima Bogova u osvit
rađanja atlantiđanske civilizacije nakon propasti Lemurije. U
tom kontekstu se može pomenuti korektivna uloga Bonpo-Bude
(Lemurijanca) u osvit rađanja arijevske (naše) civilizacije nakon
mnogobrojnih neuspelih pokušaja Atlantiđana i arijevskih proroka
da se izbore protiv evolucione tendencije ka podivljanju.
Analizirajući poslednje vekove, teško je reći da se duhovni
nivo Arijevaca podigao i da im je dozvolio da masovno ulaze u
sastav Genofonda čovečanstva. Kao potvrda za to služi činjenica
da smo od lama i gurua dobili informaciju o samo nekoliko ljudi
koji su ušli u duboki samadi tokom poslednjih nekoliko vekova
(Može Džal Džan) i drugi).
Arijevci su najbolje prilagođeni kopnenom obliku života i
zato mogu biti pogodniji da deluju kao proroci u uslovima
izrazito kopnenog oblika života (pustinje i si.). Isto se može reći za
obnavljanje čovečanstva u uslovima sušne klime na Zemlji.
Na taj način, hipotetički smo došli do zaključka da u strukturu
Genofonda čovečanstva ulaze:
- pozni Lemurijanci (Lemuro-Atlantiđani)
- Atlantiđani
- Arijevci (ljudi naše civilizacije)
306
Kao što smo već rekli, Genofond čovečanstva je smešten u
pećinama, piramidama, a moguće i u dubokim slojevima vode. Ali,
konkretnije možemo govoriti jedino o tome daje Genofond čovečans-
tva prevashodno smešten u samadi-pećinama.
One, po našem mišljenju, imaju tri oblika:
1) Samadi pećine samo sa ljudima prethodnih civilizacija:
a) Lemurijanske samadi-pećine
b) Atlantiđanske samadi-peane
c) Lemuro-atlantiđanske mešovite samadi-pećine
2) Samadi-pećine samo sa ljudima naše civilizacije (arijevske
samadi-pećine)
3) Mešovite samadi-pećine (lemuro-adantiđansko-arijevske sama
di-pećine)
Može se misliti da je ovaj poslednji tip pećine preovlađujući, jer
dopušta najelastičnije korišćenje predstavnika Genofonda čovečanstva
u skladu sa uslovima života na Zemlji.
Samadi pećine druge vrste (arijevske) teško da mogu biti
dugovečne, jer je pitanje da H u njima postoji psihoenergetska barijera.
Arijevci, kako smo saznali od lama, nastoje da uđu u duboki samadi
upravo u onim pećinama gde ima Lemurijanaca i Atlantiđana,
prelazeći psihoenergetsku barijeru koju oni stvaraju.
Podzemni svet Genofonda čovečanstva zaštićen je, kao što smo već
rekli, psihoenergetskom barijerom. Bez nje bi Genofond čoveanstva
bio dostupan uljezima. Pojavljivanje uljeza nosi sa sobom rizik ne
toliko zbog njihovih mogućih zlih namera, ili neumerene radoznalosti,
već zato što torziona polja tih ljudi mogu da naruše stanje samadija.
Mi zamišljamo mehanizam psihoenergetske barijere kao neku
vrstu hipnoze na daljinu. Isto tako se javlja pitanje - kako čovek u
stanju samadija, sa zaustavljenom razmenom materija u glavnom
mozgu, može da prouzrokuje tako snažno psihotropno dejstvo?
Mislim da se ne to pitanje može odgovoriti pitanjem - a zar se život
u suptilnom svetu (Onaj Svet) može odvijati bez energetskog
potencijala? Svakako da ne. Na žalost, danas je energija suptilnog
sveta naučno slabo proučena i uvek nam je nekako zagonetna. Ali,
ispoljavanja te energije stalno vidimo u svakodnevnom životu u
obliku fenomena tibetanske medicine, vančulnih dejstava,
energetskih vampira, energetskih davalaca, pozitivnoj ili negativnoj
auri nad nekom zemljom itd, i si.
SVET
Da li verujem u ovo što samJE SLOŽENIJI NEGO ŠTO MISLIMO
napisao? 307
Štaviše, svi opisani životi prethodnih civilizacija svedoče o tome
da su one koristile prevashodno suptilnu energiju (letenje kroz vazuh
pomoću mantri, prenos teških predmeta pomoću "trećeg oka" itd.), a
to je moć koja je, kako je rekao već pomenuti poslenik, viša od energi-
je fizičkog sveta. Otuda proizilazi da je delovanje psihoenergetske ba-
rijere samadi-pećina delovanje energije suptilnog sveta.
Građanin Ufe Marat Fathlislamov, koji se bavi proučavanjem sličnih
problema, ispričao mi je mišljenje jogija o tom pitanju; oni u stanju
transa u oblasti samadi-pećina vide takozvane asure. Te asure su
zaštitne susptance suptilnog sveta, koje imaju oblik punoglavca sa
repom. Prilikom pojave nekog uljeza, te asure se aktiviraju i isisavaju
energiju čoveka, izazivajući osećanja straha, uznemirenosti, ljutnje,
glavobolju i slabost. Posebni ljudi koji meditiraju u stanju su da
stupe u kontakt sa asurama. Zato se u svim izvorima istočnih religija
(na primer, kod Lobsanga Rampe) mogu naći iskazi o tome da niko
osim Posvećenika ne može da vidi ljude u stanju samadija. Energija
duše, energija suptilnog sveta će se tome suprotstaviti.
A ipak, ako govorimo da se psihoenergetskom barijerom samadi
pećina upravlja pomoću energija suptilnog sveta, svakako da neko
mora da tu energiju usmerava u oblast samadi-pećina. Ko je taj
"neko"? Na to mogu postojati dve varijante odgovora:
- barijerom se upravlja pomoću energije duša ljudi u stanju
samadija
- barijerom upravlja Šambala
Razmišljajući o prvoj varijanti, setimo se mehanizma dubokog
samadija, koji je opisan u navedenim razgovorima sa lamama i svami-
jima. Duh čoveka u dubokom samadiju nalazi se, kao što znamo, na
Onom Svetu i spojen je sa fizičkim telom takozvanom "srebrnom niti".
Može se misliti da energija talasnih oblika života na Onom Svetu kroz
tu "srebrnu nit" može da se spusti na Zemlju i ispolji svoj uticaj u
oblasti samadi-pećina. Drugim recima, duh čoveka u samadiju, kroz
kanal koji se naziva "srebrna nit", može nadgledati svoje telo i okolni
prostor i ispoljavati psihičko dejstvo na neželjene posetioce samadi-
pećine. Nije uzalud E. Blavacka pisala da su samadi pećine "zaštićene
čitavim Vojskama Duhova..." Očigledno je ona imala u vidu da svi ljudi
u dubokom samadiju u pećini mogu da sazdaju zaštitnu barijeru
pomoću svojih duhova.
Duh čoveka u samadiju nalazi se na Onom Svetu , tj. drugoj pros-
torno-vremenskoj dimenziji, u kome i živi talasni oblik života Onog
Psihoenergetska barijera (crtež autora)
Sveta. "Srebrna nit" je odlika čoveka u stanju samadija i ona ga

razlikuje od mrtvog čoveka. Pomoću te "srebrne niti" duh može
da nađe svoje konzervirano fizičko telo, i ponovo ušavši u njega,
vrati ga u život na zemlji. Ali, priroda je načinila čoveka tako da
svaki životni element, bio to fizički organ ili talasna struktura,
nikad ne ispunjava samo jednu funkciju - kao po pravilu, ima dve
funkcije. Zato se može smatrati da "srebrna nit" takođe ima
dvostruku funkciju - funkciju veze duha sa svojim fizičkim telom
i funkciju zaštite svog fizičkog tela pomoću energije Onog Sveta.
Što se tiče uloge Šambale u pomenutim psihoenergetskim
barijerama samadi-pećina, nju takođe ne smemo zanemarivati.
Šambala, kao poseban oblik podzemnog života na Zemlji, koja se
prvenstveno koristi fenomenom "materijalizacije-
dematerijalizacije" Lemurijanaca koji su otišli pod zemlju,
pozvana je ne samo da očuva status najviše lemurij-ske
civilizacije na Zemlji, već i da očuva najsvetije elemente
zemaljskog života. A najuzvišeniji element života na zemlji je
Genofond čovečanstva, kao mesto gde se čuvaju ljudi tri osnovne
zemaljske civilizacije, kao zalog večnosti prošlosti, sadašnjosti i
budućnosti. Zato podzemno carstvo Šambala, očigledno, drži
pod
budnim nadzorom podzemni Genofond čovečanstva, zaštićen od
bura i ratova na površini Zemlje debelim slojem Zemljine kore.
Može se smatrati da su ljudi Šambale, čije je osnovno
prebivalište Zemlja, a ne Onaj Svet, u stanju da koriguju
energetski potencijal duhova ljudi u samadiju i načine
psihoenergetsku barijeru samadi-pećine osmišljenijom, bolje
zasnovanom i neprobojnom. Nije isključeno ni da sama
Šambala energetski učestvuje u gradnji ili učvršćenju
psihoenergetskih barijera.
Pomoću kakve energije i kakvih izvora informacija Šambala
učestvuje u zaštiti samadi-pećina? Na tome ćemo se podrobnije
zadržati u sledećoj glavi, posvećenoj zagonetnoj Šambali i Agarti.
Kao što smo napisali u prethodnim poglavljima, mehanizam
delo-vanja psihoenergetske barijere zasnovan je na principu
postepenog povećanja negativnog delovanja na organizam čoveka-
uljeza. Smrt je samo krajnja etapa. U početku se javlja osećanje
straha, koje bi trebalo da najbezbolnije otera čoveka. Drugo
osećanje, kojim upravlja psi-hoenergetska barijera je osećanje
ljutnje, koje kao da poziva čoveka da napusti svetu pećinu. I tek
nakon toga javljaju se fizički fenomeni: glavobolja, slabost i na
kraju smrt.
Čitav mehanizam psihoenergetske barijere je upozoravajući: ne
idi u sopstvenu smrt, jer stupaš u najsvetije od svetog -
Genofond čovečanstva, gde tvoja radoznalost ne vredi mnogo.
Psihoenergetska barijera samadi-pećina je po svojoj suštini
proizvod dobrih sila i ona četverostruko upozorava da se u njih ne
srne ulaziti. I tek kao krajnja mera prema radoznalom uljezu
primenjuje se smrt, jer se isprazna radoznalost ne može
porediti sa ulogom Genofonda čovečanstva.
"On" i samo "On" o kome govore Posebni ljudi može da odluči
da li da udovolji toj radoznalosti ili ne. Meni je teško da kažem ko
je "On"! Mislim daje to čovek iz Šambale. Ali, o tome će opet biti
reci u narednom poglavlju.
Zagonetni adepti
U literaturi i u Istočnim religijama može se naći mnogo podataka
o takozvanim adeptima. Ko su adepti? U početku, prilikom analize
literature, dugo nisam mogao da shvatim jednu stvar; jedni
autori su
adeptima nazivali oduhovljene stanovnike Istoka, a drugi - ljude u

stanju dubokog samadija. I tek na kraju sam shvatio da se adeptima
nazivaju ljudi koji su u stanju da uđu u stanje samadija, ali se pod tim
imenom podrazumevaju dva tipa samadija:
- ljudi u stanju samadija u kome telo prelazi u kameno-nepokretno
stanje, a duša komunicira sa Onim Svetom, ne gubeći vezu sa telom
(tj. stanje običnog dubokog samadija)
- ljudi u stanju samadija kada duša komunicira sa Onim Svetom, ali
telo ostaje u uobičajenom stanju, nastavljajući da funkcioniše u
fizičkom svetu (takozvani sahađa-samadi).
Kao što smo već primetili, prva vrsta samadija može da se produži
hiljadama i milionima godina. Druga vrsta samadija, prema informa-
cijama koje smo dobili, traje stotinama i hiljadama godina. Drugim
recima, ljudi u stanju ovog drugog samadija - to su isposnici, koji žive
po 300, 400, 1000 i 2000 godina.
Ako čovek uđe u samadi prve vrste, još je moguće poverovati u
beskonačno dugi život njegovog kameno-nepokretnog tela. Ali,
poverovati u to da čovek u stanju samadija druge vrste, koji se u suštini
ne razlikuje mnogo od običnih ljudi, može da živi stotinama i hi-
ljadama godina, zadržavajući svoju mladost, prilično je teško.
Pa ipak postoji priličan broj svedočanstava o postojanju ljudi u
samadiju druge vrste. Tako je L. V Pečurov iz Moskve, koji je živeo u
Nepalu više od tri godine, u pismu opisao nekoliko isposnika koji po
pričama meštana žive 100, 200 i 300 godina. Autora pisma je prener-
azilo to što ti iposnici nemaju tople odeće, uprkos planinskoj hladnoći.
On je posebno zapamtio jednu ženu-adepta, kojoj naizgled nije moglo
biti više od 35 godina. Ona je živela u kapeli, veliki deo vremena
provodila sedeći u položaju Bude na tigrovoj koži. Jela je retko, i to
vegetarijansku hranu, obavezno koristeći biljku somu. Po recima
meštana, imala je više od 300 godina.
Adeptom, očigledno, možemo smatrati i čuvenog Babađija, za koga
se u Indiji govori da ima 1700 godina, a na izgled mu ne bi dali više
od 17!!
Među adeptima su izvodljivi prelasci druge vrste samadija u prvi i
obrnuto. Zapravo, u trećem delu ove knjige (glava 10) opisan je čovek
koji je proživeo 300 godina, u početku je živeo prevashodno zemaljskim
životom i tek ponekad ulazio u pećinu radi samadija, ali je na kraju
počeo da najveći deo vremena provodi u pećini u stanju samadija.
j3a li verujem u ovo što sam napisao?
Adepte, najverovatnije, možemo smatrati svojevrsnim sastavnim
delom Genofonda čovečanstva. U potpunosti je moguće da oni izlaze iz
Genofonda čovečanstva, neko vreme žive među ljudima, a potom
ponovo odlaze u pećinu, stapajući se sa Genofondom.
Kakva je uloga adepata? Njih teško možemo smatrati prorocima, jer
njihov uticaj na čovečanstvo nije tako veliki. Adepti su opisani samo
kao ljudi naše civilizacije. Među njima nisu opisani oni koji bi ličili na
Atlantiđane i Lemurijance. Moglo bi se misliti da adepti vrše ulogu
povezivanja Genofonda čovečanstva sa čovečanstvom koje živi na
površini zemlje.
Mala digresija: nekoliko misli o adeptima, dugovečnosti i

obolevanju od raka
Činjenica da prvi i drugi oblik samadija mogu da prelaze jedan u
drugi govori o bliskosti mehanizama dugog života u jednom i drugom
slučaju. Očigledno je da tu ulogu ne igra samo prestanak razmena
materija uz prelazak tela u kameno nepomično stanje, već i posebno
stanje čovekovog biopolja, pri kome se usporava proces starenja tela.
Ipak, nauka je ustanovila da ćelija ljudskog organizma ima strogo
ograničen životni vek. Zato je teško zamisliti kako se životni ciklus
ćelije organizma višestruko produžuje. Kako to objasniti?
Već smo napomenuli da naš transplantacioni materijal, aloplant,
podstiče obnavljanje ljudskog tkiva, a biopolje ćelija koje rastu u stanju
je da priguši patološku regeneraciju (rak) i da dovede do normalizacije
obolelih ćelija.
Ja mislim da bi sličan mehanizam mogao da leži u osnovi tajne
dugovečnosti adepata. Zapravo, pomoću meditacije adept stvara takvo
stanje svog biopolja koje takođe prigušuje patološku regeneraciju
(rak), normalizuje funkciju obolelih ćelija i podstiče obnavljanje nor-
malnih ćelija organizma. Drugim recima, tajna dugovečnosti adepata
sastoji se ne u produženju životnog ciklusa ćelija, već u zameni izu-
mirućih ćelija novim i sprečavanjem njihovog preobražaja u rak.
Poznato je da je jedan od osnovnih uzroka smrti kod starijih ljudi
rak koji predstavlja patološki preobražaj ćelija koje su proživele svoj
životni vek. Ako bi se pomoću biopolja sprečio patološki preobražaj
umirućih ćelija i podstakla obnova normalnih ćelija uz zamenu
umirućih ćelija novim, bilo bi moguće postići gotovo beskonačnu

obnovu ljudskog organizma, uz očuvanje mladosti i zdravlja
stotinama i hiljadama godina.
Isto tako je poznato da visokodiferencirane ćelije (ćelije mozga,
mrežnjače, srčanog mišića) nemaju sposobnost regeneracije i
funkcionišu u organizmu samo tokom svog životnog ciklusa. Da li je
to tačno? Istraživanja poslednjih godina (La Vail, Faktorovič,
1991.) pokazala su da čak i tako visokodiferencirane ćelije kao što
su ćelije mrežnjače pokazuju sposobnost za regeneraciju pod
uticajem takozvanog faktora rasta fibroblasta. Njega stvaraju
regenerišuće ćelije. Regenerišuće (rastuće) ćelije! Odatle sledi, ako
bi se pokrenuo proces regeneracije bilo kojih ćelija, pomoću
hemijskih agenasa (faktora rasta) bila bi izazvana i regeneracija
drugih ćelija, uključujući i visokodiferencirane.
Ako je moguća regeneracija visokodiferenciranih ćelija
organizma, moguć je i proces neprekidnog obnavljanja ćelija
ljudskog organizma. A to je put ka dugovečnosti i večnoj mladosti.
Kako pokrenuti sistem neprekidnog obnavljanje ćelija
organizma? Adepti to postižu delujući meditacijom na svoje
biopolje. Da li je to moguće postići kod običnih ljudi? Očigledno,
nauka će brzo doći do toga. A već određene mogućnosti obećava
uvođenje aloplanta u akupunkrurne tačke organizma. Stimulacija
regenerisanja normalnih ćelija organizma trebalo bi da pozitivno
deluje na čovekovo biopolje i izazove proces obnove ćelija. Nadu
daje takode i ozračenje organizma biopoljem mladih rastućih
organizama ili biljaka. Eksperimenti su već počeli.
Pećine i piramide
Kakve su pećine pogodne za samadi? R Nilajam (1993.),
opisujući Gufa-ašram, primećuje da samadi-pećina mora da bude
suva. Svami Daram je ukazivao da su samadi-pećine smeštene
visoko u planinama na granici snega, gde je vazduh veoma čist.
Bonpo-lama je govorio da su samadi pećine sakrivene od očiju
radoznalaca.
U svetu ima veoma mnogo pećina. Ali, neke grupe pećina su
posebno privlačne za samadi. Marat Fathlislamov je dao podatak
da u Indiji u oblasti grada Badrinata postoji čitava "pećinska
zemlja jogija".
li verujem u ovo što sam napisao?
Nedaleko od tog mesta nalazi se "Višnuov trag" - otisak

ogromnog čovečijeg stopala sa ravnim tabanom.
Posvećenik Lobsang Rampa piše da su samadi-pećine
smeštene prvenstveno na Tibetu, Himalajima, Egiptu, Južnoj
Americi i na jednom mestu u Sibiru. On čak piše da su mnogi
hramovi sagrađeni nad samadi-pećinama.
Može se naći priličan broj svedočanstava o tome da su
piramide takode mesto gde se nalazi Genofond čovečanstva. O
tome su govorili indijski svamiji i tibetanske lame. E. R Blavacka
je pisala da se adepti treće, četvrte i pete rase nalaze u
podzemnim prebivalištima pod građevinama u obliku piramida.
Ultrazvučnim ispitivanjem je ustanovljeno da pod
piramidama zaista postoje praznine. Ne ukazuju li piramide na
mesto gde se nalazi Genofond čovečanstva, smešten u rupama
ispod piramida? To se ne može isključiti. U krajnjem slučaju,
hipoteza o nameni piramida da čuvaju Genofond čovečanstva
verovatnija je od postojećeg objašnjenja uloge piramida kao
astronomskih građevina ili grobnica faraona. Monumentalnost,
na primer, Keopsove piramide zaprepašćuje; građenje takvog
zdanja od blokova teških 50 tona za savremenu građevinsku
tehniku nije moguće. Monumentalnost te građevine mora biti
uskladu sa svrhom njene izgradnje; a šta može biti
veličanstvenije od Genofonda čovečanstva!
Po recima E. R Blavacke, egipatske piramide su bile sagrađene
pre 70-80 hiljada godina, a ne pre 4-5 hiljada godina (po
metodu radiougljenika). Ako se može verovati podatku koji
saopštava Blavacka, onda su egipatske piramide
najverovatnije izgradili Atlantiđani Platonovog ostrva, koristeći
psihoenergetsku tehnologiju gradnje (setimo se kako
Nostradamus opisuje da su Atlantiđani gradili piramide pomoću
usmerenog delovanja na gravitaciju "trećim okom"). Atlantiđani
sa Platonovog ostrva su, kako je poznato, imali bliske odnose sa
egipatskom civilizacijom.
Posle propasti Atlantiđana sa Platonovog ostrva, pre 11.000
godina, (usled udara komete Tifon) na misterije i okultne nauke
(kako tvrdi Blavacka) bio je bačen veo duboke tajne. Da li je
moguće da se to protumači kao sakrivanje Genofonda
čovečanstva izazvano kritičnim stanjem čovečanstva kao
posledicom kosmičke katastrofe? To se takode ne može isključiti.
314
Povezano sa tim, izgled unutrašnjosti piramide
egipatskog faraona, u celini lako dostupne okolini, mogao je biti
jedan od elemenata maskiranja, koji odvlači pažnju od glavne
tajne, koja je smeštena ispod piramide.
Možemo da pretpostavimo da su Atlantiđani sa Platonovog
ostrva, posmatrajući kretanje planeta i kometa, odavno
pretpostavljali mogućnost svoje propasti usled kosmičke
kataklizme. Zato su oni unapred počeli izgradnju
monumentalnih građevina (piramida) sa podzemnim
hramovima, u koje su počeli da silaze predstavnici njihove
civilizacije, i tu ulaze u stanje samadija. Odatle sledi da je pod
piramidama (egipatskim, a svakako i meksičkim) moguće naći
Atlantiđane sa Platonovog ostrva u samadiju (to jest, poslednje
Adantiđane na Zemlji koji su se spasli od sveopšteg potopa).
Ali, ta pretpostavka ima jednu slabu tačku - ulazi u
podzemne hramove potpuno su sakriveni i nalaze se duboko pod
zemljom. Kako će Atlantiđani izaći odade? Odgovarajući na to
pitanje, možemo se setiti laminih reci o ljudima prethodnih
civilizacija: "Kamen za njih nije prepreka!" I zapravo,
psihoenergetsko delovanje na gravitaciju (setite se građenja
piramida, po Nostradamusu) može da na za nas čudesan način
otkrije izlaze na površinu zemlje.
Da li je egipatski faraon bio mrtav? Ili se, možda, nalazio u
stanju samadija? Takvu pretpostavku ne možemo u potpunosti
isključiti, mada se posle izvlačenja iz grobnice i premeštanja u
muzej mumija egipatskog faraona počela raspadati. Ako
mislimo o tome da se egipatski faraon do izvlačenja iz grobnice
nalazio u stanju samadija, promena temperature (tj, promena
temperature od +4° C na sobnu temperaturu) mogla je dovesti
do narušavanja stanja samadija i propasti njegovog tela.
Ne mogu se isključiti ni druge pretpostavke o pokušajima
drevnih Egipćana da dostignu stanje samadija na veštački način.
Oni su o samadiju znali od svojih suseda Atlantiđana sa
Platonovog ostrva, znali su za ulogu piramida. Ali, moguće je da
je postizanje dubokog samadija za njih bilo teško.
Pokušavajući da dostignu samadi veslačkim putem (pomoću
hemikalija i si.), oni su verovali da će njihovi faraoni oživeti.
Zato su pored njih ostavljali predmete za svakodnevnu upotrebu
i dragocenosti.
SVET
Da H verujem u ovo što samJEnapisao?
SLOŽENIJI NEGO ŠTO MISLIMO
315
Prirodno, mi ne možemo da poreknemo takođe i postojeću
pretpostavku da je telo umrlih faraona balsamovano - uzgred,
tajna tog balsamovanja do danas nije otkrivena.
Koja je od tih pretpostavki tačna? Teško je odgovoriti na to
pitanje. Neophodno je dodatno proučavanje piramida i mumija
faraona iz perspektive ideje o samadiju.
Ali, pri svemu tome je očigledno da je neophodno da se
prema piramidama i sličnim drevnim spomenicima pažljivo
odnosimo. Nemački naučnik Rudolf Gantenbrink uputio je u
jedan od uskih prolaza piramide mini-tenk snabdeven video-
sistemom. Tenk je prešao procep i došao do kamenih vrata, iza
kojih je naučnik pretpostavljao da postoji život. Sada se on
sprema da opremi tenk vojnim laserom, da bi prerezao otvor u
vratima i ušao kroz njih. A ako se iza vrata nalazi čovek
prethodne civilizacije u stanju samadija? Psihoenergetska bari-
jera teško da će delovati na vojni laser, a stanje samadija
biće narušeno.
Naša radoznalost nije toliko vredna! Drevni čovek nije ušao u
samadi i proveo u njemu hiljade i milione godina da bi udovoljio
našoj radoznalosti. Naučna radoznalost je pokretač napretka,
ali naučnik nije Bog, da grubom mehaničkom rukom zadire u
božanske stvaranje. Zar nije drevni čovek ulazio u stanje
samadija sa veličanstvenim ciljem - da bude predstavnik
Genofonda čovečanstva.
Samadi i vreme
Prišanti Nilajam ("Satja Sai i Nara Narajana Gufa ašram",
1993., str. 17) opisao je ulazak i izlazak iz samadija u pećini.
Pri tome je on zapazio da se 18 dana, provedenih u samadiju,
pokazalo kao 48 minuta.
Prostom aritmetičkom operacijom moguće je izračunati
koliko brže teče vreme u samadiju. Ispada da vreme u samadiju
teče 717 puta brže od običnog proricanja vremena. Moguće je
da to i jeste vremenski ritam po kome živi Onaj Svet.
316
Šta oseća čovek u sa
Odgovor na to pitanje dovoljno detaljno je opisao Lobsang Rampa
("Treće oko", 1992, str. 192-194), koji je, pošto je bio Posvećenik,
mogao i sam da uđe u samadi.
Autor je opisao kako su ga lame uvele u pećinu smeštenu ispod
hrama i poveli ga tajnim pećinskim hodnicima. Lame su mu pokazale
tri ogromna ljudska tela (dvoje muškaraca i jednu ženu); žena je bila
viša od tri metra, a muškarci oko pet. Imali su neobičan izgled. Nisu se
mogli smatrati mrtvima - izgledalo je da spavaju. i
- Gledaj, sine moj - rekao mu je jedan od opata - oni su živeli u
našoj zemlji (Tibetu - E. M.) kad ovde još nije bilo planina, kad je more
zapljuskivalo obale i druge zvezde su sijale na nebu.
Dalje Lobsang Rampa opisuje kako je on sam ulazio u stanje
samadija:
"Počeo sam da radim vežbe disanja, kako su me učili tokom niza
godina. Tišina i mrak su me pritiskali. To je bila zaista grobna tišina,
iznenada se telo zateglo, mišići se napregnuli. Nepokretni udovi su
počeli da se hlade. Imao sam osećaj da umirem na dubini od više od
100 metara ispod površine zemlje. Užasni udar je potresao telo iznu-
tra, počeo sam da gubim dah. Došlo je do strašnog šuma i treska.
Uskoro je sve počelo da se puni čudnom plavom svetlošću. Shvatio
sam da lebdim nad sopstvenim fizičkim telom. Nešto me je podizalo,
kao kolut dima. Iz dubine mog tela protegnula se nit plavog srebra,
ona je vibrirala od životnosti i sijala sjajem vitalnosti.
Gledao sam na svoje nepokretno telo, koje je ležalo nedaleko od
tela divova. Postepeno sam čuo šum mora i šum talasa koji udaraju o
obalu. Čuo sam glasove i video veselu grupu pocrnelih ljudi. Divovi!
Svi su oni divovi!
Posle izvesnog vremena slike koje sam video zamaglile su se i
nestale. Dotaklo me je neprijatno osećanje i postalo mije tako hladno,
da sam se setio da ležim na kamenoj ploči. Mozak mi je grozničavo
proradio. Kada sam se podigao, osetio sam kako su mi udovi utrnuli.
Od slabosti sam posrtao. Umalo nisam izgubio svest od gladi.
- Tri dana si ležao na toj ploči - rekao je opat."
Mislim da su komentari ovde suvišni.
SVET
Da И verujem u ovo što samJE SLOŽENIJI NEGO ŠTO MISLIMO
napisao? 317
amadiju?
Genofond čovečanstva - ispoljavanje večnosti života na
Zemlji
Zaključujući činjenice i naša razmišljanja o Genofondu
čovečanstva, želim da primetim da je svet u kome živimo
neverovatno složen. A mi čak i ne razmišljamo o tome kako
je čitav život na Zemlji genijalno zamišljen i izgrađen u
obliku logičkog sistema sa rezervnim (osiguravajućim
karikama, zalihom solidnosti i garancijom postepenog
razvoja. Veličanstvena ruka Višeg Razuma je to učinila!
U početku nam nije ulazilo u glavu da pod zemljom
potoji Genofond čovečanstva - isuviše je to bilo
neverovatno. A potom, kad smo sakupili neka svedočanstva
o tome i počeli da ih upoređujemo, postojanje Genofonda
čovečanstva je za nas postalo tako prirodno da smo dopustili
sebi čak i da analiziramo "uspele" i "neuspele" proroke koji
su otuda izašli, a ne da im se naprosto slepo klanjamo, Od
toga naše uvažavanje proroka nije postalo manje, naprotiv,
još jasnije smo osetili veličinu Boga, koji je stvorio
Genofond čovečanstva kao skladište znanja i garanciju
večnosti života na Zemlji.
Ali, na Zemlji postoji još jedna karika koja je tesno
povezana sa Genofondom čovečanstva i čiju su tajnu
nastojala da odgonetnu mnoga pokoljenja ljudi. To je
Sambala.
Glava 3
Šambala i Agarta
Reč "Šambala" poznata je većini ljudi; oni pod njom

podrazumeva-ju nešto zagonetno, ali najčešće nemaju nikakve
predstave šta je to. Reč 'Agarta" je ljudima praktično nepoznata, i
samo stručnjaci za drevnu istoriju Tibeta mogu da kažu da zagonetna
"zemlja Agarta" postoji na svetu uporedo sa "zemljom Šambalom".
Večna zagonetka Šambale

Uopšte se i ne sećam kada sam prvi put čuo reč "Šambala" - sigur-
no u studentskim godinama, tokom razgovora sa drugovima plani-
narima koji su bili na Altaju. Kasnije, kada sam i sam otišao na Altaj,
na liticama u podnožju planinarske staze video sam natpis
"Šambala", a takođe sam sretao i pojedince ili male grupe
raspuštenog izgleda, koji su tražili zemlju Šambalu. Pitao sam te ljude
sa neshvatljivom psihom o zagonetnoj zemlji Šambali, ali nijedan od
njih nije mi odgovorio ništa razumno. Svi su oni govorili da idu
stopama velikog ruskog naučnika Nikolaja Reriha, koji je takođe
tražio zemlju Šambalu. Takođe se sećam da je jedan od tih
otkačenih momaka rekao:
- Zemlju Šambalu, po proročanstvima, naći će krajem našeg veka.
Verovatno je proročanstvo tačno - mi je nismo našli.
Meni, strasnom sportskom planinaru, ti momci - tragaoci za
Šambalom - bili su nekako neprijatni. Oni su išli u gomili, nisu se držali
discipline hoda, nisu znali kako da prelaze prevoje, tražili su so i šećer
od onih koji bi svratili kod njih itd. U to vreme nisam mogao ni pomis-
liti da ću kroz određeno vreme i sam postati tragač za Šambalom.
Za Nikolaja Reriha sam, naravno, odavno čuo, i pošto sam imao
duh putnika, veoma sam ga cenio. Nedužno sam mu zavideo što je
izvršio toliko složenih ekspedicija u tako egzotične oblasti kao što su
Tibet i Himalaji i ponosio sam se time stoje on naš zemljak. Pošto sam
bio državljanin zatvorene komunističke zemlje, u mašti sam sebi pred-
stavljao putovanja u inostranstvo kao nešto bajkovito i nemoguće
usled čega je lik N. Reriha počeo da dobija oblik čoveka-idola.
Šambala i Agarta 319
Nekoliko puta sam počinjao da čitam Rerihove knjige, ali sam ih
svaki put ostavljao, jer ništa nisam mogao da razumem. Razmišljanja
na temu čistote duše i Šambale moj mozak nije prihvatao, a opisi
sportskih elemenata putovanja po tibetanskim planinama, koji su mi
bili toliko bliski, zauzimali su malo mesta u njegovim knjigama.
Kada sam počeo da se bavim oftalmologeometrijom, naravno,
nisam ni pomišljao da će me ta suva matematička nauka ikad opet
dovesti do Nikolaja Reriha i Šambale. "Srednjestatističke oči"
tibetanske rase oživele su u mom sećanju pohod na Altaj i momke
raspuštenog izgleda, koji su tražili Šambalu. Ponovo sam uzeo knjige
Nikolaja Reriha i počeo da ih čitam. Ali, ponovo praktično ništa nisam
razumeo: razmišljanje o čistoti duše, usmeravanje pažnje na pozitivne
misli kod čoveka (ljubav, savest), odbacivanje negativnih misli
(pohlepa, egoizam i slično), legende o višim bićima koja mogu da se
pojavljuju i nestaju, aluzije na podzemni život itd. U dubini duše sam
shvatao daje Rerih genijalan, pa sam zato verovao i njemu i onome što
je napisao. Osećao sam da je Rerih stekao nekakva druga znanja, u
okviru kojih su njegove alegorične i kitnjaste fraze postajale shvatljive.
Osećao sam da Rerih piše o najvećoj tajni čovečanstva, koju nismo u
mogućnosti da otkrijemo, već nam je dopušteno da samo privirimo, da
bismo shvatli ulogu osnovnih duševnih misli na kojima se gradi svet.
I tek prilikom ekspedicije u Indiju, Nepal i Tibet, kada smo usled
istraživačkog nagona bili primorani da proniknemo u psihologiju
lama, gurua i svamija, shvatili smo da ta znanja koja oni imaju daju
ključ za shvatanje Reriha i mnogih zagonetnih stvari, među njima i
Šambale. Posle ekspedicije, visokoparne Rerihove fraze postale su
materijalnije i shvatljivije. Na primer, razjašnjenje toga daje jedino sa
čistom dušom (tj. bez negativne psihičke energije) moguće dostići
stanje samadija, bilo je osnova za poimanje mnogih stvari - večnog
života, oblika sistema očuvanja života na Zemlji i si. Počeli smo da
shvatamo da i nama nepoznati svet psihičke energije ima svoje sop-
stvene zakone i principe, da do nas, običnih ljudi, dopire tek odjek tih
zakona, i daje, poznajući te zakone, moguće shvatiti mnoge
zagonetke i čak (u izvesnoj meri!) zagonetku Šambale.
Analizirajući literaturu iz perspektive već novih, post-
ekspedicionih stavova, bio sam začuđen što se tajna Šambale
intenzivno istraživala i ranije i... ta istraživanja su posredno postala
jedan od uzroka najveće tragedije čovečanstva - Drugog svetskog
rata.
Hitler i Šamba
U literaturi je moguće naći priličan broj svedočanstava o tome
daje drevna mistika Istoka izvršila kobni uticaj na formiranje psihe
Adolfa Hitlera. Prema podacima koje saopštavaju istoričari,
posebno L. Povel i Z. Berže (Francuska) u Nemačkoj su se posle
prvog svetskog rata počele širiti razne struje i stvarati društva
koja su za osnovu imala drevne tibetanske legende o ljudima
prethodnih civilizacija i zemlji Šambali.
Bivši predsednik gdanjskog senata Raušning je pisao: "U
suštini, svaki Nemac jednom nogom stoji na Atlantidi. Tamo on
traži veće učešće i veće nasledstvo".
U Berlinu je 1933. godine stvorena tajna organizacija "Društvo
Vrila". Vril! Smatra se da je vril - neka ogromna energija kojom je
zasićena vasiona i koja predstavlja pokazatelj božanstvenosti
čoveka. Onaj ko ovlada vrilom postaće gospodar svog tela, vladar
nad drugim ljudima i čitavim svetom. Članovi tog društva su
verovali da su vrilom vladali nadljudi-giganti, koji se u današnje
vreme kriju u dubokim pećinama i spavaju pod zlatnim pokrovom u
himalajskim skrovištima. Ti nadljudi će se uskoro pojaviti da bi
zavladali čovečanstvom. Svet će se izmeniti kada njegovi gospodari
izađu ispod Zemlje. Ako se ne pripreme i ne sklope savez sa njima
- a za to je neophodno da se bude jednak sa njima - svi će, zajedno
sa drugim ljudima, postati robovi, đubrivo iz koga će iznići "Novo
vreme".
"Društvo Vrila" izvršilo je prilično veliki uticaj na formiranje
Hitlerovog pogleda na svet. Ali, još veći uticaj na Hitlera izvršio je
nemački naučnik Hans Horbiger sa svojom teorijom kosmičkog
leda (skraćeno "Vel").
Prema Horbigeru, našem periodu prethodili su Ijudi-bogovi,
Ijudi-giganti, čuveni po rasponu i moći civilizacije i tako je to
trajalo stotinama hiljada, ako ne i milionima godina. Giganti su
imali robove. Civilizacija giganata je nastradala usled potopa.
Jednom će i naši ljudi, kad prođu kroz ogromne katastrofe i
mutacije, steći takve moći kao i njihovi preci. Sve je u kosmosu
potčinjeno cikličkom zakonu, postoji periodičnost spašavanja i
kažnjavanja ljudskog roda. Horbiger je smatrao da je zarad spasa
čovečanstva neophodno vlast dati najmoćnijim i prekaljenim
ljudima, a takva je, po njegovom mišljenju, arijevska rasa, čiji su
nordijski preci postali moćni u ledu i snegovima.
Šambala i Agarta
ala Hitler je, pre nego stoje došao na vlast, često razgovarao sa
jednim tibetanskim lamom koji je živeo u Berlinu. Tog lamu su zvali
"čovek sa zelenim rukavicama". Posvećenici su ga nazivali
"posednikom ključeva kraljevstva Agarte".
Agarta na nemačkom zvuči kao Asgard. Sa zagonetnim kra-
ljevstvom Agarte povezana je moćna duhovna organizacija
"Društvo Tule". Osnovali su je nemački naučnici Ekard i
Haushofer, koji su takođe izvršili snažan uticaj na formiranje
Hitlerove psihologije. "Društvo Tule" osnovano je na drevnoj
legendi koja govori o tome da je pre 30-40 vekova u oblasti
pustinje Gobi procvetala visoka civilizacija. U vreme katastrofe u
Gobiju nisu stradali svi ljudi te civilizacije. Preživeli su otišli u
himalajske pećine i tamo se podelili na dva dela. Jedni su svoj
centar nazvali Agarta (skriveno mesto dobra), predali se
kontemplaciji i nisu se mešali u zemaljske poslove. Drugi su
osnovali zemlju Šambalu (centar moći i sile koji vlada narodima i
elementima), koja je odgajalište nepoznatih sila, dostupnih samo
posvećenima u tajnu.
Drugi deo ljudi visoke civilizacije iz Gobija koji su preživeli
katastrofu emigrirao je na sever Evrope i Kavkaz. Ti emigranti iz
Gobija su osnovni koren arijevske rase. Zato jedino arijevska rasa
može da sklopi savez sa Agartom i Šambalom i ovlada moćnim
drevnim silama. A zato je neophodno osvojiti Istočnu Evropu,
Kavkaz, Pamir, Tibet i Gobi. Tibet i Gobi - to je oblast-srce. Njegov
vladar vlada čitavom planetom, njegov vladar vlada moći Sambale.
Po Hitlerovom naređenju, u Nemačkoj je bio osnovan specijalni
institut "Anenerbe", koji je organizovao ekspediciju na Tibet u
potrazi za Šambalom i Agartom.
Iz svih tih ideja Hitler je stvorio teoriju magijskog socijalizma. Po
toj teoriji se svakih 700 godina ljudi podižu na novi nivo,
preobražavajući se pri tome. Preobražaj se odvija kroz bitku, a kao
vesnik bitke služi pojava Božjih Sinova. Kada se pojave giganti-
magovi, dolazi do preispitivanja tvorevine, a u stvarnosti dolazi
do dubokih mutacija među ljudima, da bi se stvorila nova
napredna rasa umesto nestajuće stare rase. Ta rasa će morati da
poznaje moć Sambale.
Iz toga je Hitler doneo užasan zaključak: postoji istinska rasa
(arijevska) koja je predodređena da prepozna naredni ciklus. Uloga
te rase je pohod pod vodstvom "viših neznanaca". Drugi ljudi su niže
rase koje
322
samo spolja podsećaju na čoveka, i oni se od arijevaca razlikuju
više nego što se ljudi razlikuju od životinja. Zato istrebljenje pojedinih
rasa (Cigana, Jevreja, crnaca i dr.) ne može biti zločin protiv
čovečanstva.
Posle poraza Hitlerove vojske na Volgi, Gebels je pisao: "Shvatate li!
Sama Ideja, samo poimanje vasione doživljava poraz..." Od 1943.
godine Hitler je nastavio besmisleni samoubilački rat. Zašto?
Nacističke vođe su čekale potop koji je predskazao Horbiger. Hitler je
čekao sud bogova, čekao je pojavu čoveka-maga. To se završilo tako da
se to nije moglo učiniti ljudskim moćima! Da bi prizvao osvetu neba,
Hitler naređuje da se poplavi berlinski metro, pri čemu strada 300.000
Nemaca.
Na jednom od međunarodnih kongresa imao sam priliku da
pogledam američki video-film u kome se navode svedočanstva
Hitlerovih naučnika koji su razvijali letelice koje liče na leteće tanjire.
Dve žene-medijuma (jedna Jugoslovenka i jedna Nemica) predale su
Hitleru crteže i opise principa kretanja letelica ljudi prethodnih civi-
lizacija. Iz filma proizilazi da su Hitlerovi naučnici zaisa i uspeli da
konstruišu te letilice, koje su već mogle i da lete. Ali, nije bilo vremena
da se posao završi - rat je bio izgubljen.
Razmatrajući magijski socijalizam Hitlera i njegovih pajtaša, mogu
se zaključiti dve stvari.
Prvo, hitlerovci nisu ni pomislili na jednostavni filozofski postulat da
je dobro - građenje, a zlo - uništavanje. Još u vreme prethodnih civi-
lizacija je bio osnovan Genofond čovečanstva, Šambala i Agarta, za
slučaj globalnog uništenja. Cilj njihovog osnivanja bile su isključivo
dobre namere - očuvati čovečanstvo na Zemlji i usmeriti ga putem
napretka. U religiji i literaturi nema ni pomena o tome da su ljudi koji
(prema našoj hipotezi) izađu iz Genofonda čovečanstva imali zle namere,
kao što su na primer uništenje nekih naroda radi procvata nekih drugih
i si. Svi oni, bilo da se radi o Bonpo-Budi (Rami), Gotami Budi, Isusu i
drugima, delovali su jedino pomoću vere i podučavanja, a ne pomoću
nasilja. Moć Šambale nikad se neće pokazati radi zla, ona je namenjena
samo za dobro. A na svetu nema takvih moći koje bi mogle da ovladaju
moćima Šambale, zato što je Šambala moćnija od nas. A Bog nikad
neće biti saveznik zla, zato što je Bog otelotvorenje dobra.
Drugo, Hitlerov slučaj (iskreno rečeno, isto kao i Staljinov) govori o
opasnosti da na vlast dođu ljudi šizoidnog tipa. Te "žrtve evolucije"
Šambala i Agarta SVET JE SLOŽENIJI NEGO ŠTO MISLIMO 323
imaju maniju veličine i sklone su da se oduševljavaju tajan-

stvenim pojavama u prirodi. Oni ne poseduju logički tip mišljenja,
nisu sposobni za obazrivu analizu razuđenih činjenica, već su
skloni uveličavanju neke od pojedinačnih činjenica, posebno ako
su tajanstveno-mističkog karaktera. Šizoidi na vlasti su opasni.
Šizoid kome je data vlast u stanju je da se okruži sebi sličnim
šizoidnim ljudima, koji će povesti društvo putem nenormalnog
razvoja. A nenormalni put razvoja će neizbežno imati žalostan
kraj.
U istraživanjima Šambale se takođe moramo čuvati ljudi sa
šizoid-nom psihom koje ta velika tajna prirode magnetski
privlači.
Hipoteza o Šambali i Agarti

Po mom mišljenju, u osnovi postojanja Šambale i Agarte leže
dve prirodne pojave
- materijalizacija i dematerijalizacija
- Genofond čovečanstva
Materijalizacija misli ili dematerijalizacija stvari na prvi
pogled izgledaju bajkovito i fantastično. Zar je u stvarnosti moguće
poverovati u čarobni stolnjak na kome se, ako samo poželimo,
pojavljuju razna jela? Može li se verovati u to da avatar Sai Baba
materijalizuje prstenje, prah, pirinač i slične predmete, koji se
sami od sebe pojavljuju samo zato što je avatar pomislio na njih?
Ali, hajde da se okanemo uobičajene predstave o tome da
"čuda čine" samo mađioničari. Hajde da na tu temu pogledamo
šire, iz filozofske perspektive. Mislim da više niko ne osporava da
osim fizičkog sveta postoji i suptilni svet. Između ta dva sveta,
koja paralelno postoje, moraju postojati prelazi. Postoji prelaz
talasne energije u materiju i obrnuto: na primer, iz udžbeničke
fizike je poznata činjenica: 2 gama kvanta = l elektron.
Suptilni svet, tj. svet psihičke energije (svet ultravisokih
frekvencija) mora posedovati mogućnost prelaska i povezanosti sa
fizičkim svetom, takođe po principu prelaska talasne energije u
materiju i obrnuto. Drugim recima, mora postojati
materijalizacija misli i dematerijalizacija stvari u misao.
Savremeni fizičari stalno naglašavaju da je misao materijalna i
to je, očigledno, tačno.
324
Iz toga sledi da legende i bajke koje potiču iz daleke prošlosti
u sebi imaju realnu osnovu. U najvećem broju slučajeva, ljudi nisu
baš skloni neosnovanim fantazijama - legende i bajke predstavljaju
šapat karme, tj. šapat prethodnih života.
Osim toga, gotovo u svim istočnim knjigama posvećenim jogi i
meditaciji ukazuje se daje viši oblik meditacije postizanje takvog
nivoa duhovnog razvoja na kome je čovek sposoban da se
dematerijalizuje i iznova materijalizuje. Istina, među savremenim
jogijima, reklo bi se da takvog nema. Ali, očigledno ih je bilo ranije.
U istočnoj literaturi ima mnogo svedočanstava da su neki ljudi u
prošlosti mogli da se trenutno premeštaju u prostoru. Možda je to
fantazija. Ali, moguće je i to da se čovek, dematerijalizujući se i
ponovo materijalizujući, pojavljuje na mestu na koje je pomislio. A
misao je trenutna.
N. K. Rerih, opisujući legendu o Šambali, zapaža da se u okolini
ulaza u nju mogu videti ljudi koji se niotkuda pojavljuju na
nedostupnim okolnim obroncima i takođe zagonetno nestaju. U tom
slučaju se takođe može misliti o sposobnosti tih zagonetnih ljudi da
se demate-rijalizuju i materijalizuju.
Osim dematerijalizacije i materijalizacije, druga prirodna pojava
koja leži u osnovi fenomena Šambale i Agarte je, kako smo pret-
postavili, Genofond čovečanstva. Hajde da razmotrimo međusobni
odnos te dve pojave u svetlosti hipoteze o Šambali i Agarti.
Ako za osnovu uzmemo postojanje fenomena "materijalizacije-
dematerijalizacije", neophodnost postojanja Genofonda čovečanstva
postaje sporna. Čemu čuvati ljudska tela u stanju samadija
hiljadama i milionima godina, kada ih je moguće materijalizovati iz
suptilnog sveta?
Ipak, religiozna koncepcija o stvaranju ljudskog tela putem
otelov-Ijenja duha govori da je proces materijalizacije duha bio
izuzetno složen i za njega je bio potreban ogroman evolucioni rad
prirode. Nakon izgradnje fizičkog tela sa svim principima rada
genetskog aparata za proizvodnju čoveka (rođenje deteta), očigledno
je da se u informacio-nim poljima Onog Sveta sakupilo dovoljno
informacija o građi ljudskog tela, pojavio se, tako reći, "informacioni
kod" ljudskog organizma, da bi na njegovoj osnovi postalo moguće
prenositi čoveka iz fizičkog sveta u suptilni i obratno, tj.
dematerijalizovati i materijalizovati.
Mi ne znamo principe fukcionisanja Onog Sveta (Univerzalnog
informacionog prostora), ali čak i tada je logično da mislimo da
zapanjujuća po svom informacionom prostranstvu torziona polja
Onog Sveta ipak teško da mogu veoma dugo da u neizmenjenom
obliku čuvaju "informacioni kod" fizičkog ljudskog tela
(informaciju o građi svake ćelije, svakog molekula itd.) na Onom
Svetu. Zato čuvanje tog "informacionog koda" u nematerijalnom
stanju ne može da traje beskonačno dugo i s vremena na vreme
mora doći do obrnutog procesa, materijalizacije ljudskog tela radi
stalne korekcije "informacionog koda" na Onom Svetu.
To određuje neophodnost postojanja Genofonda čovečanstva u
fizičkom svetu, koji je u stanju da očuva fizičku osnovu
"informacionog koda" čoveka čak i u uslovima globalnih katastrofa
i pogibije svih ljudi na Zemlji. Genofond čovečanstva sa ljudima
raznih civilizacija u stanju samadija predstavlja važan faktor
uporednog postojanja dva oblika života - u suptilnom svetu i u
fizičkom svetu. Ljudi u samadiju direktno su povezani sa Onim
Svetom (na njih ne deluje princip "SoHm"), pa bi zato, ukoliko
ožive, ti ljudi trebalo da budu sposobniji da dema-terijalizuju i
materijalizuju svoje telo nego obični ljudi, opterećeni principom
"SoHm". Genofond čovečanstva obuhvata najduhovnije ljude
svih civilizacija na Zemlji, što takođe određuje da su oni sposobniji
za dematerijalizaciju i materijalizatiju sopstvenog fizičkog tela.
Dematerijalizatija fizičkog tela čoveka dovodi, kao što smo već
primetili, do ogromnog informacionog naprezanja duha (koji,
kako je poznato, živi na zemlji zajedno sa fizičkim telom), jer
čovekov duh daje dodatnu informaciju o svim strukturama
fizičkog tela. Zato je dematerijalizacija teško moguća bez
uključivanja drugih, viših, struktura Onog Sveta. Iz toga sledi da
se fenomen materijalizacije i dematerijalizacije ljudskog tela mora
odvijati pod znatno većom kontrolom Višeg Uma* (centra za
upravljanje Onog Sveta) nego običan proces ulaska duha u fizičko
telo deteta prilikom rođenja.
A zašto je potreban fenomen dematerijalizacije i
materijalizacije ljudskog tela? Zar čovek u samadiju nije pomoću
svoje duše i onako povezan sa Onim Svetom i Višim Umom?
Odgovor na to pitanje samo je jedan - fenomen dematerijalizacije i
materijalizacije neophodan je radi podzemnog života na Zemlji.
Setite se iskaza
tibetanskih lama:
"Kamen za njih nije
prepreka!" U početku
sam mislio da se taj
izraz odnosi na
sposobnost ljudi pret-
hodnih civilizacija da
deluju na gravitaciju
pomoću usmeravanja
psihičke energije. A
potom sam postajao
sve više ubeđen u to
da se ta fraza
najverovatnije odnosi
na fenomen
dematerijalizacije i
ma-terijalizacije, za
koji kamen, tlo ili
stene ne mogu biti
prepreka. Odatle sledi
zaključak da je
Dematerijalizadja (crtež autora) fenomen dematerijalizacije i
materijali-zacije
stvorila priroda da
bi mogao da postoji
podzemni život na
Zemlji.
Šta je to podzemni život? Na osnovu podataka ovog
istraživanja može se reći da je podzemni život pre svega Genofond
čovečanstva. Svakako, pod zemljom ima veoma mnogo rupa i
prostora koji nemaju vezu sa površinom zemlje. Svakako da su
mnogi ulazi u pećine tokom godina bili zasipani odronima. Pećinski
hramovi ispod piramida (po E. E Blavackoj) nemaju izlaz na
površinu. Kako će ljudi u samadiju izaći na površinu? Odgovor je
samo jedan - putem dematerijalizacije nakon koje sledi
materijalizacija ljudskog tela na površini zemlje. To jest, oni će se,
tako reći, pojaviti na praznom mestu.
* Viši Um određuje osnovni vid odnosa suptilnog i fizičkog sveta pri
antropogenezi -u fizičko telo deteta ulazi duh.
O Sambala i Agarta
Očigledno je da
ne uključuje u sebe
samo ljude raznih civi-
lizacija u samadiju, koji
se nalaze u pećinama
koje imaju izlaz na
površinu zemlje, već i
ljude u samadiju koji se
nalaze u pećinama koje
nemaju izlaz na površinu
zemlje.
Takođe se može mis-
liti o tome da bi u
slučaju geoloških katak-
lizmi (pomeranja tek-
tonskih ploča i slično)
fenomen dematerijal-
izacije i materijalizacije
ljudskog tela omogućio
prenos ljudi u samadiju u
neku drugu, bezbed-niju
pećinu.
Materijalizacija (crtež autora) M
o
gućnost materijalizacije misli dopušta, očigledno, da se vrši
"popravka" povređenih delova tela ljudi u samadiju i obezbeduje
visok nivo očuvanosti tela.
Isto tako se u literaturi (a takođe i u razgovoru sa lamama i svami-
jima) mogu naći svedočanstva o postojanju podzemne civilizacije zas-
novane na tehnologiji. U početku mije to izgledalo kao čista bajka.
Ali, u svetlosti svega što je ovde rečeno, počeo sam da se
ozbiljnije odnosim prema tome. U stvarnosti, mislio sam,
dematerijalizatija ljudskog tela može biti način da se uđe pod zemlju
i obrnuto. Ako to uzmemo za osnovu, onda postaju shvatljiva
saopštenja N. K. Reriha o ljudima koji se niotkuda pojavljuju na
nedostupnim liticama i neznano kako otuda iščezavaju. U tom
svedu bi trebalo shvatiti iskaze Posvećenika Visariona, lama,
gurua, svamija i jogija o tome da pod
0^.0
zemljom postoji tehnološka civilizacija zasnovana na drevnim
znanjima i koja poseduje aparate i mašine zasnovane na
drugačijim naučnim
principima.
Nestrpljivi čitalac, zamoren razmišljanjima o materijalizaciji i
dematerijalizaciji ljudskog tela, već odavno čeka odgovor na
pitanje: šta su to Šambala i Agarta? A odgovor na to pitanje
proizilazi iz dve varijante uzajamnog odnosa suptilnog i fizičkog
sveta, o kojima smo govorili. A to su:
1. varijanta:
Duh, kao informaciono zgušnjavanje psihičke energije ulazi u
dete koje se rađa po principima izgradnje ljudskog tela u
fizičkom svetu (genski aparat i slično), živi zajedno sa fizičkim
telom, a po smrti fizičkog tela ponovo ulazi u suptilni svet, iz
koga će se opet vratiti u novo fizičko telo;
2. varijanta
Moćni duh, koji se nalazi u suptilnom svetu, tokom dugog
perioda (stotine, hiljade i milioni godina) čuva vezu sa fizičkim
telom koje se nalazi u stanju samadija prve ili druge vrste
(kameno nepokretno stanje ili aktivni adepti). U tom slučaju je
duh sposoban da prevede sama-di I vrste u samadi II vrste, tj. da
prevede kameno-nepokretno stanje u funkcionalno aktivno i
obratno. Duh je takođe u stanju da izazove dematerijalizaciju
fizičkog tela i njegovu ponovnu materijalizaciju.
Prva varijanta međusobnog odnosa suptilnog i fizičkog sveta
karakteristična je za običan život na zemlji, to jest za obične
smrtnike.
Druga varijanta je karakteristična, kako mi mislimo, za
podzemni (moguće i podvodni) život na zemlji, kada se
praktično postiže ljudska besmrtnost. Po našem mišljenju, na
taj način žive Šambala i Agarta.
Na taj način Šambala i Agarta predstavljaju sistem
paralelnog života na Zemlji, koji je lokalizovan prevashodno
pod zemljom (pod vodom?) i odlikuje se praktičnom
besmrtnošću svojih žitelja (kameno nepomično stanje ili
aktivni adepti), sposobnošću za dematerijalizaciju i
materijalizaciju ljudskog tela, a takođe i za prelaz od
funkcionalno pasivnog stanja tela u funkcionalno aktivno i
obrnuto.
Kakvi ljudi naseljavaju Šambalu i Agartu? Pokušavajući da
odgovorimo na to pitanje iz logičke perspektive, uporedimo
drugu varijantu
Šambala i Agarta _____________________________________________ 329
života na zemlji sa opisima života ljudi prethodnih civilizacija -
Lemurijanaca i Atlantiđana. Iz tog poređenja je jasno da su principi
života ljudi prethodnih civilizacija - Atlantiđana, a posebno kasnih
Lemurijanaca (Lemuro-Atlantiđana) u mnogome slični drugoj varijan-
ti života na Zemlji: oni su takođe imali direktni izlaz u Univerzalni
informacioni prostor (Onaj Svet), lečili su svoje telo pomoću
unutrašnje energije, njihova tehnologija je bila zasnovana na
korišćenju energije suptilnog sveta (psihičke energije) itd. Da li su
Lemurijanci i Atlantiđani postigli besmrtnost i sposobnost da se dema-
terijalizuju i materijalizuju? Na to pitanje je teško odgovoriti, ali pos-
toje maglovita ukazivanja na to u literaturi. Najverovatnije je da su
samo pojedinci među Lemurijancima i Atlaniđanima mogli da postignu
slična stanja.*
Ali, pre svega pada u oči to da je život i tehnologija ljudi prethod-
nih civilizacija bila zasnovana na tome što je njihov duh bio snažniji.
Drugi oblik života na Zemlji (Šambala i Agarta) takođe je zasnovan na
sposobnostima snažnijeg duha.
Iz tog poređenja se može zaključiti da Šambalu i Agartu
naseljavaju ljudi prethodnih civilizacija - Lemurijanci i Atlantiđani.
Ko od njih (Lemurijanci ili Atlantiđani) igra bazičnu ulogu u
Šambali i Agarti? Ja mislim da bazična uloga pripada
Lemurijancima, kao predstavnicima najrazvijenije civilizacije na
Zemlji.
Kao potvrdu za to možemo da navedemo da se civilizacija
Atlantiđana razvila tek kada su im otkriveni izvori drevnih znanja
koja potiču od civilizacije Lemurijanaca. Osim toga, u trenutku
propasti civilizacije Lemurijanaca (kosmičke kataklizme) oni, kako
sledi iz literature, nisu u potpunosti izumrli. Sasvim je moguće da
su najrazvijeniji od Lemurijanaca, iskoristivši fenomen
materijalizacije i dematerija-lizacije ljudskog tela, otišli pod
zemlju spašavajući se od katastrofe. Tamo su, verovatno, oni
organizovali zemlju Šambalu i zemlju Agartu. Svi autori ukazuju na
"Božije Sinove", koji se niotkuda pojavljuju na Zemlji i upravljaju
razvojem čovečanstva u glavnim istorijskim etapama. Takvih
svedočanstava ima kako u opisima naše civilizacije (Bonpo-
V tome nema ničeg natprirodnog; čak i u okviru naše manje razvijene

civilizacije susrećemo adepte a takođe postoje svedočanstva o mogućnosti
materijalizacije misli (Sat Baba).
330
Buda i dr), tako i u opisima civilizacije Atlantiđana (vidi u
prethodnom tekstu). Može se misliti da iz Šambale i Agarte
periodično izlaze Lemurijanci da bi uticali na razvoj civilizacije na
površini zemlje.
Ulaze li Atlantiđani u sastav Šambale i Agarte? Kao što je poznato,
civilizacija Atlantiđana bila je manje razvijena od civilizacije
Lemurijanaca. Pa ipak je duhovni nivo Atlantiđana bio prilično visok i
dozvoljavao im je da uđu u stanje dubokog samadija. Po našem
mišljenju, Atlantiđani takođe ulaze u sklop podzemnog života na
Zemlji, ali se nalaze prevashodno u kameno-nepokretnom stanju. Po
našem mišljenju, Atlantiđani su manje sposobni za fenomen demate-
rijalizacije i materijalizacije ljudskog tela, a njihovo stanje (pasivni
samadi, aktivni samadi, dematerijalizacija i si.) u mnogome kontrolišu
Lemurijanci. Prisetimo se da su lame i Posebni ljudi stalno pominjali
nekog zagonetnog "Njega", koji odobrava pristup u samadi-pećine i
koji odlučuje o svemu što se tiče podzemnih skloništa Genofonda
čovečanstva. Moguće je da je zagonetni "On" Lemurijanac iz Šambale
ili Agarte, koji je pozvan da kontroliše taj deo Genofonda čovečanstva.
Ulaze li ljudi naše civilizacije u sastav Šambale i Agarte? Svakako
da ulaze, ali samo kao ljudi koji se nalaze u kameno-nepokretnom
stanju samadija i potčinjeni su Lemurijancima. Kao potvrdu za to
možemo navesti činjenicu da su proroci, na primer Isus Hristos, pro-
lazili obuku na Tibetu u zemlji Šambali. Moglo bi se misliti da proro-
ci, koji po našem mišljenju izlaze iz samadi-pećina, dobijaju dopunska
znanja u podzemnoj, na tehnologiji zasnovanoj, civilizaciji Šambale i
Agarte.
Naše hipotetičke predstave o Šambali i Agarti u velikoj meri se
slažu sa podacima koje su dali neki ljudi koje je moguće svrstati u red
Posvećenika. Na primer, pomenuti iguman jednog od ruskih manastira
je rekao da Šambala i Agarta uključuju ljude raznih civilizacija, sjedi-
njenih u jedan podzemni svet. Na čelu Šambale i Agarte stoje
Lemurijanci, čiji nivo razvoja daleko prevazilazi nivo Atlantiđana i
ljudi naše civilizacije. Atlantiđani su deca u poređenju sa
Lemurijancima, a ljudi naše civilizacije - još niže. Upravo Lemurijanci
savršeno vladaju energijom suptilnog sveta. U svoje vreme, pre neko-
liko miliona godina, Lemurijanci su dostigli tako visok nivo razvoja da
su u vreme užasne katastrofe na Zemlji oni bili u stanju da spasu svoju
civilizaciju sišavši pod zemlju gde žive i do dan danas. Lemurijanci
danas pod zemljom imaju neverovatne sprave i mehanizme čiji je tehnološki
nivo neverovatno visok. Lemurijanci čine osnovu Genofonda
čovečanstva i oni ga čuvaju. Odavno su se Lemurijanci pod zemljom
podelili u dve države - Šambalu i Agartu. Agarta je bolja država od
Šambale.
Marat Fathlislamov iz Ufe, koji poseduje znanja iz oblasti okultnih
nauka, kaže da je u poslednjih 30.000 godina od Višeg Uma stigla
zapovest za prelazak Lemurijanaca iz genofonda čovečanstva u zemlje
Šambalu i Agartu. Tamo, pod zemljom, oni žive u fizičkom ili suptilnom
obliku. Lemurijanci rade pod zemljom, imaju svoje tehnologije, na
primer, leteće tanjire. Deo Lemurijanaca nalazi se u stanju samadija u
Genofondu čovečanstva. Atlantiđani se sve vreme nalaze u stanju
samadija u Genofondu čovečanstva; oni čekaju "dan X" kada će nastati
"zlatno doba" - doba Istine u kome će se ljudima otkriti drevna znanja.
Tokom doba Istine adepti će češće izlaziti iz samadija, pojavljivati se na
površini zemlje i učiti ljude naše civilizacije principima života. Ljudi naše
civilizacije se takođe nalaze u Genofondu čovečanstva u stanju samadija.
Kakvim tehnologijama vladaju Lemurijanci u Šambali i Agarti?
Mora da su sve njihove tehnologije zasnovane na drugačijem energet-
skom principu, koji je za nas još uvek nepojmljiv. Šambala i Agarta
najverovatnije koriste energiju suptilnog sveta. Ispoljavanje tehnologije
Šambale i Agarte predstavljaju, kako nama izgleda, svima poznati
neidentifikovam leteći objekti (NLO) - leteći tanjiri.
Postojanje NLO-a na zemlji teško je dovesti u pitanje - nakupilo se
isuviše mnogo svedočanstava o njima. Poznato je da se te letelice kreću
bešumno, razvijaju neverovatnu brzinu, pod oštrim uglom menjaju pravac
leta, lebde nad zemljom, sleću na zemlju, ulaze pod vodu i u stanju su da
neočekivano iščeznu i pojave se. Opisano je mnoštvo oblika NLO - od
brodova ogromnih razmera do malih letećih tanjira. Ljudi su susretali
humanoide - čovekolika stvorenja ogromnog rasta, ili patuljke.
Hajde da uporedimo opise drevnih letelica Lemurijanaca i
Atlantiđana (vimana) sa opisima NLO. Prema podacima do kojih smo
dospeli iz literature, vimane drevnih Lemurijanaca i Atlantiđana
takođe su imale oblik diska, mogle su da lebde nad zemljom i vodom,
nienjale su pravac leta pod oštrim uglom i si. To jest, moguće je
uspostaviti blisku analogiju između drevnih vimana i savremenih NLO.
Odatle je moguće načiniti hipo-

tetički zaključak da su NLO
napravljeni i prave se i danas u Sambali i
Л/ Agarti po drevnoj tehnologiji
Lemurijanaca. Tehnološka civilizacija
Lemurijanaca i Atlantiđana, očigledno, nije
zaboravila drevne tehnologije konstruisanja letelica.
Zašto niko od savremenih ljudi
nije mogao da detaljno ispita NLO?
Zašto svaki put NLO zagonetno
'l*^. '"* nestaje u poslednjem
trenutku?
f ,\ ,_ > ,.,,,, Očigledno, NLO takođe mogu da
se
dematerijalizuju i materijalizuju. Inače
je teško objasniti činjenicu iznenadnog
nestanka NLO, a takođe i to što na površini zemlje
€> O
nisu opaženi znaci neke baze letećih
tanjira. Moglo bi se misliti da fabrike i
Šambala (crtež autora)
baze letećih tanjira postoje pod
zemljom u Sambali i Agarti, a izlaz na površinu zemlje i ulazak u
zemlju se odvija putem dematerijalizacije NLO.
Smatra se da su NLO letelice došljaka iz svemira. Ali, moguća je
takođe i naša pretpostavka da su NLO tehnološka dostignuća
Sambale i Agarte.
Ako za osnovu uzmemo hipotezu o postojanju podzemne tehno-
loške civilizacije Lemurijanaca, razumno je postaviti pitanje o ishrani
Lemurijanaca, pošto je pod zemljom teško gajiti proizvode za ishranu.
Na našem nivou teško je rasuđivati o tom pitanju. Ipak je moguće
pretpostaviti da su Lemurijanci naučili da dobijaju hranu putem
materijalizacije misli. Kao potvrda za to javljaju se savremena
svedočanstva o materijalizaciji pirinča i drugih proizvoda za ishranu:
Satja Sai Baba, opis života monaha u Gufa ašramu i dr.
Ima nekih informacija o postojanju ulaza u Sambalu. Marat
Fathlislamov zapravo smatra da se ulaz u Sambalu nalazi negde u
indijskim Himalajima i daje zaštićen preprekom u obliku svetleće
kugle.
Šambala i Agarta
Visarion piše da u oblasti ulaza u Sambalu (u Himalajima) deluje

moćni izvor nepoznate energije.
Možda ulaz u Sambalu postoji, ali on očigledno ne igra odlučujuću
ulogu - sposobnost materijalizacije i dematerijalizacije omogućava da
se bez ulaza stupi u podzemna prebivališta.
U literaturi je mnogo napisano o takozvanom "gospodaru
Sambale". Gotovo sve religije na svetu predviđaju pojavu "gospodara
Sambale" na zemlji. U islamskim izvorima njega zovu Imam Mahdi, u
"Bibliji" se govori o povratku Hrista, budisti očekuju dolazak Bude
Maitreje. Pretpostavlja se da će "gospodar Sambale" biti ogromnog
rasta, a njegov dolazak će biti povezan sa pojavom Antihrista na
zemlji, koji će se roditi u Evropi i sebe nazivati bogom. "Gospodar
Sambale" propovedaće univerzalnu Ljubav i suprotstaviće sa
Antihristu.
Teško je reći šta će biti. Ali, ako se "gospodar Sambale" pojavi na
zemlji, on će najverovatnije biti jedan od Lemurijanaca Sambale ili
Agarte. Ne može se isključiti ni to da iz Genofonda čovečanstva može
izaći neki Atlantiđanin ili čovek naše civilizacije.
Zaključujući hipotezu o Sambali i Agarti, može se reći sledeće.
Šambala i Agarta su sistemi paralelnog podzemnog (podvodnog?)
života na zemlji ljudi raznih civilizacija (Lemurijanaca, Atlantiđana i
predstavnika naše civilizacije), zasnovanog na drugačijim principima
odnosa fizičkog i suptilnog sveta, pre svega na sposobnosti za dema-
terijalizaciju i materijalizaciju. U Sambali i Agarti su život i smrt sje-
dinjeni, ljudi raznih civilizacija žive zajedno, vreme drugačije teče.
Šambala i Agarta su stvorene usled globalne katastrofe na Zemlji u
periodu civilizacije Lemurijanaca, a dalje su nastavile da igraju ulogu
fonda za osiguranje života na Zemlji. Šambala i Agarta su sigurno
skrivene pod zemljom i ne podležu dejstvu kosmičkih ili geoloških
katastrofa. Život Sambale i Agarte mnogostruko je zaštićeniji od života
na površini Zemlje.
Šambala i Agarta imaju dva osnovna dela:
1. Genofond čovečanstva
2. Na tehnologiji zasnovanu podzemna civilizaciju Lemurijanaca.
Pri tome, tehnološka podzemna civilizacija Lemurijanaca iga ulogu
čuvara Genofonda čovečanstva. Pošto imaju sposobnost dematerija-
lizacije i materijalizacije, Lemurijanci Sambale se periodično pojavlju-
334
ju u raznim podzemnim skloništima Genofonda čovečanstva,
kontrolišući stanje ljudi u
samadiju. Oni pomaču ljudima iz
pećine da izađu iz stanja
samadija i izvode ih na površinu
zemlje. Predstavnici tehnološke
civilizacije Lemurijanaca, koji
imaju detaljnu informaciju o
stanju života na površini zemlje,
obučavaju proroke (koji su izašli iz
samadija) kao što je to bio slučaj
sa Isusom Hristom i ostalim
prorocima. Letelice podzemnih
Lemurijanaca (NLO) stalno
proučavaju tok života na
površini zemlje u
tehnološkom, biološkom,
političkom i drugim
aspektima. Ta znanja se analiziraju i
"On" (crtež autora) prenose prorocima koji rade na površini
zemlje.
Može se pretpostaviti da je zagonetni "On" koji odobrava pristup
u samadi-pećinu Posebnim ljudima, predstavnik tehnološke
civilizacije Lemurijanaca. Uzbuđenje koje su osećali Posebni ljudi
kad bi pogledali naš crtež sa hipotetičkim Lemurijancem, može se
objasniti time što su se, možda, ponekad tehnološku Lemurijanci,
materijalizujući se, iznenada pojavljivali u pećini pred Posebnim
ljudima koji su obavljali svoju mesečnu dužnost da pogledaju tela u
samadiju. Može se zamisliti uzbuđenje Posebnog čoveka kad usred
konzerviranih tela u samadiju, na koje je već navikao, iznenada kao
iz zemlje izraste živi, stvarni čovek ogromnog rasta.
Tehnološki Lemurijanci, po našem mišljenju, takođe povremeno
ulaze u pasivno kameno-nepokretno stanje samadija, dopunjavajući
Genofond čovečanstva, a iz Genofonda čovečanstva periodički
izlaze Lemurijanci koji dopunjavaju tehnološku podzemnu
civilizaciju Lemurijanaca. To jest, između Genofonda čovečanstva i
tehnološke civilizacije Lemurijanaca postoji uzajamna veza i
uzajamna razmena.
Podzemna na tehnologiji zasnovana civilizacija Lemurijanaca,
po našem mišljenju, odvojila se od Genofonda čovečanstva kao
njegov aktivni deo iz sledećih razloga:
- efikasnije zaštite Genofonda čovečanstva
- zaštite i razvoja tehnologije civilizacije Lemurijanaca (viši nivo
tehnologije koji je dostignut na Zemlji)
- aktivnog pročavanja toka razvoja života na površini Zemlje radi
korekcije delovanja proroka i sličnih delovanja na čovečanstvo.
Na taj način, Genofond čovečanstva i podzemna tehnološka civi-
lizacija Lemurijanaca zajedno predstavljaju jedinstveni sistem para-
lelnog života na Zemlji. To i jesu Šambala i Agarta.
Po čemu se razlikuju Šambala i Agarta? Ovde se mogu izneti dve
pretpostavke:
1. Šambala i Agarta se razlikuju po geografskom principu. U litera
turi je moguće naći niz indikacija da se Šambala nalazi na Tibetu,
Himalajima i okolnim oblastima Zemlje. Gde se nalazi
Agarta?
Moguće, u oblasti egipatskih piramida, uključujući obližnje regione
(Arabijsko poluostrvo, Afrika i dr.). U tom pogledu se može govoriti o
postojanju dve podzemne zemlje - Šambale i Agarte, od kojih
svaka
sadrži deo Genofonda čovečanstva i tehnološke civilizacije
Lemurijanaca, na različitim mestima.
2. Ako uzmemo u obzir informacije društva Tule (Ekard i
Haushofer) o tome da su se ljudi visoke civilizacije Gobija, koji su otišli
u pećine Himalaja, razdelili na dva ogranka - Šambalu i Agartu, od
kojih je ova prva centar moći i neznanih sila, a druga - skriveno
mesto
dobra i kontemplacije, može se pretpostaviti da je Šambala - tehno
loška civilizacija Lemurijanaca, a Agarta - Genofond čovečanstva. U
tom slučaju, zemlja "Šambala + Agarta", (tj. tehnološka civilizacija
Lemurijanaca + Genofond čovečanstva), očigledno, ima
podzemni
centar na Tibetu i Himalajima, a rasprostranjena je po čitavom svetu.
Koja je od ove dve pretpostavke tačna? Teško je reći. Ali, suština
nije u tome šta se i kako zove, već u tome da sistem podzemnog
paraelnog života na Zemlji očigledno postoji. A u osnovi tog para-
lelnog života stoji Genofond čovečanstva.
Oni su moćniji od nas
Ponovo ću vas podsetiti da sam u razgovora sa pomenutim igu-
manom jednog od ruskih manastira počeo da razvijam misao o tome
da bi mi, ljudi, trebalo da zaštitimo Genofond čovečanstva i Šambalu
od posetilaca. Iguman me je prekinuo i rekao:
- Njima nije potrebna zaštita. Oni su moćniji od nas.
Mnogo
moćniji...
Tada ja još nisam analizirao situaciju u pogledu dematerijalizacije i
materijalizacije ljudskog tela i nisam došao do zaključaka, pa zato i
nisam mnogo shvatao. Počeo sam da protivrečim igumanu.
- Vi ne shvatate šta je energija suptilnog sveta - rekao je iguman. -
To je kada pogledom možete da podignete ogromnu stenu, trenutno se
premestite u prostoru, izazovete masovni hipnotički san itd.
Posle tih reci se u meni pojavila sumnja - zašto Šambala, ako je
moćnija od nas, ne osvoji vojnim putem površinu zemlje, koja je
pogodnija za život od podzemnih rupa i pećina? Zašto razvijeniji
Lemurijanci ne zamene ljude naše civlizacije? Ali, tada je moja psiha
još uvek bila podložna snažnom uticaju uobičajenih ljudskih predsta-
va, u to vreme ja još nisam apstrahovao u toj meri da mogu da razmiš-
ljam drugačije i pomoću naučne logike usvojim i proanaliziram tajans-
tveno i nepoznato. Igumanove reci o moći Sambale izazvali su u mojoj
mašti fantastične slike rata između Lemurijanaca i naše civilizacije.
Ali, hajde da pustimo mašti na volju i prikažemo zamišljeni rat
tehnoloških podzemnih Lemurijanaca protiv nas. To će nam pomoći da
shvatimo moć Sambale.
Zamislimo da se u nekoj zemlji, na primer u Rusiji, u bilo kom
gradu, na primer Moskvi, u centru grada, na primer na Crvenom trgu,
u masi ljudi, na primer prilikom praznovanja Dana državnosti, neo-
čekivano pojavi (materijalizuje se), kao daje iz zemlje iznikao, čovek
visine 7-10 metara neobične spoljašjosti. Svi ljudi će doživeti šok. Gi-
gant će preći pogedom gomilu koja ga okružuje i zaustaviti pogled, na
primer, na Lenjinovom mauzoleju. Njegov pogled će postajati sve teži,
i ljudi će, osetivši neku neobičnu moć toga pogleda, videti kako isprva
sa Mauzoleja otpada deo zida, a potom se mauzolej ruši, kao kula od
karata. Gigant pogledom podiže komad mermernog zida u vazduh,
igra se tim komadom teškim više tona u vazduhu i skreće pogled, usled
čega taj komad sa treskom pada na Crveni trg, gnječeći ljude.
Dalje, gigant hvata poglede ljudi uperene na njega; od
njegovog pogleda ljudi će osetiti neshvatljivu slabost i svi će
zaspati, prostrevši se po zemlji. Neki od čuvara Kremlja uperiće
svoj pištolj da bi pucao u giganta, ali on će, kao da je istog
trenutka to saznao (čitanje misli) uperiti pogled na njega, i
nesrećnik će odleteti u vazduh zajedno sa komadom zida na kome
je stajao. Pozvani puk vojnika, čim vidi diva, smesta će se
demoralisati, a potom biti odbačen nepoznatom silom zajedno sa
svim svojim naoružanjem. Vojni transporteri i tenkovi, podignuti
u vazduh kao pahuljice, padaće na kuće, rušeći ih. Piloti
helikoptera koji polete ka mestu zbivanja uvideće da svi njihovi
instrumenti ne funkcionišu, kao da je helikopter ušao u zonu
jakog poremećaja magnetnog polja. Dalje će piloti osetiti
neshvatljiva osećanja uznemirenosti i ljutnje, koje će zameniti
glavobolja i ogromna slabost. Helikopteri će padati po gradu,
rušeći kuće.
A div će i dalje stajati na sredini trga, mirno posmatrajući šta
se dešava. Ako bilo ko od ljudi koji su zaspali bude u stanju da
podigne glavu, videće da je div zakoračio nekoliko koraka,
njegovo telo se napreže i... on nestaje. Samo će ruševine, požari i
ljudi koji leže po zemlji svedočiti da je on bio tu.
Divovi će se pojavljavati čas u jednom, čas u drugom gradu,
sejući strah i užas među ljudima. Primenjivaće masovnu hipnozu,
pri čemu će u hipnotičko stanje dovesti narode čitavih zemalja.
Svi pokušaji da se divovi vojno poraze biće beskorisni: faktor
neočekivanog pojavljivanja i nestajanja divova onemogućiće da
se organizuje odbrana gradova, svi pokušaji da se divovi napadnu
oružjem biće osuđeni na poraz. Vojnici će se demoralizovati zato
što će im misli trenutno biti pročitane, moć oružja biće ometena
nevidljivom silom, a prilikom organizovanog masovnog napada
div će na zagonetan način nestati.
Dalje će se nad gradovima, a posebno nad vojnim objektima
pojavljivati leteći objekti koji po obliku podsećaju na tanjire. Ti
leteći aparati divova koji će lebdeti nad zemljom, uticaće na sve
aparate koji rade na struju. Pod delovanjem nepoznate energije,
koja dolazi iz tih letelica, gasiće se motori automobila, vozova,
brodova i aviona, svetio u kućama će se ugasiti, prestaće da rade
medicinski aparati i kompjuteri, pokvariće se transformatori,
prestati grejanje stanova itd. Sistemi za navođenje i upravljanje
raketnim oružjem pokvariće se i ispasti iz
stroja. Atomske centrale, lišene kontrole, počeće da se kvare,
trujući zemlju radioaktivnim otpacima.
Pokušaji da se raketama pogode letelice divova završi će
338
se neuspe-hom, jer će raketa upasti u jako energetsko polje i
skrenuti sa putanje ili će biti oborena pomoću snažnog
energetskog zraka. Sposobnost letelica divova da naglo menjaju
pravac pri ogromnoj brzini neće dopuštati da se one precizno
gađaju. Sposobnost tih letelica da neočekivano iščezavaju i
pojavljuju se (dematerijalizacija i materija-lizacija) stvoriće
faktor iznenađenja važan za ratne operacije. Nemogućnost da
se lociraju baze letelica giganata (podzemna lokacija) biće još
jedan nepovoljan faktor borbe sa njima.
Broj letelica giganata će rasti i uskoro će čitav energetski
sistem naše civilizacije biti uništen. Nuklearni potencijal će biti
sravnjen sa zemljom. Prestaće da idu vozovi, avioni, postaće
veoma teško lečiti bolesnike, neće biti moguće sprovoditi
naučna istraživanja, industrija će stati, doći će do propadanja
poljoprivrede, ljudi će osvetljavati domove svećama, lozice
drva. Počeće glad i bolesti. Ljudi će otići u šume i početi da vode
primitivan oblik života. Umiraće na milione. Postepeno će doći
do podivljanja peostalih ljudi i kroz nekoliko pokoljenja,
čovečanstvo će se pretvoriti u niz malobrojnih poludivljih ple-
mena.
Naša civilizacija biće uništena. Naša dostignuća, zasnovana
na znanjima fizičkog sveta, neće moći da se odupru
dostignućima Lemurijanaca, zasnovanim na poznavanju zakona
suptilnog sveta. Energija suptilnog sveta je moćnija. Uništavajući
našu civiizaciju, Lemurijanci čak neće ni pretrpeti gubitke. Oni
su mnogo moćniji od nas!
Da li je napad tehnološki razvijenih Lemurijanaca na našu
civilizaciju moguć? U opštem slučaju to ne možemo isključiti,
jer po zakonima prirode, jači pobeđuje slabijeg. Ali, hajde da to
pitanje analiziramo iz istorijske perspektive.
Civilizacija Lemurijanaca nastala je i razvila se pre mnogo
miliona godina na osnovu znanja Univerzalnog informacionog
prostora, jer u to vreme nije postojao princip "SoHm". To jest,
za svoj razvoj Lemurijanci su upotrebili znanja Onog Sveta -
oblika života u suptilnom svetu. Zato su oni prevashodno
ovladali energijom suptilnog sveta. Civilizacija Lemurijanaca
na Zemlji imala je najduži period
razvoja bez ratova, pa se zato i razvila do najvišeg nivoa. Pa ipak su

u srcu te civilizacije nastale protivrečnosti, koje su se izrodile u rat
u kome je upotrebljena energija suptilnog sveta. Počinjen je najveći
greh . božanstvena znanja Onog Sveta upotrebljena su ne u cilju
građenja, već u cilju uništavanja.
Uvidevši približavanje globalne katastrofe, duhovno
najnapredniji Lemurijanci pošli su u pećine, ušli u stanje dubokog
samadija i orga-nizovali Genofond čovečanstva. Najbolji među
njima, koji su vladali fenomenom dematerijalizatije i materijalizacije
ljudskog tela, organi-zovali su podzemnu tehnološku civilizaciju da
bi očuvali i razvili tehnološka dostignuća lemurijske civilizacije, a
takođe i da bi čuvali Genofond čovečanstva. Podzemni Lemurijanci
naučili su fenomen obnavljanja ćelija organizma, pa su zato postali
praktično besmrtni. Tako su stvorene Šambala i Agarta.
Posle globalne katastrofe i propasti Lemurije, Lemurijanci
Šambale i Agarte uticali su na razvoj civilizacije Atlantiđana (pojava
"Sinova Božijih"). Kada je duhovni nivo Atlantiđana dostigao
dovoljno visok stepen, a neki od Atlantiđana počeli da popunjavaju
Genofond čovečanstva, Lemurijanci Šambale i Agarte počeli su da
im otkrivaju drevna znanja Lemurije. Na osnovu tih znanja,
civilizacija Atlantiđana počela je da brzo napreduje, ali nije odolela
iskušenju da svoje nesuglasice rešava vojnim putem. Još jednom
je počinjen greh da se božanska znanja Onog Sveta upotrebe u ime
zla, što je dovelo do globalne katastrofe civilizacije Atlantiđana.
Imajući u vidu daje ovaj greh počinjen dva puta, Viši Umje za
petu rasu (našu civilizaciju) uveo princip "SoHm", usled koga je
došlo do blokiranja pristupa znanjima Onog Sveta. Lemurijanci
Šambale i Agarte, koristeći proroke, nastojali su i nastoje i dalje da
razvoj naše civilizacije usmere putem napretka. Ali mi, za razliku od
Atlantiđana, zbog principa "SoHm" ne možemo da samostalno
uđemo u Univerzalni informacioni prostor i poslužimo se znanjima
Onog Sveta. Mi u celini zavisimo od Šambale i Agarte. Koliko nam
drevnih znanja one daju, toliko ćemo i imati. Naša civilizacija još
više zavisi od Šambale i Agarte nego Atlantiđani.
Na osnovu toga, moguće je doneti zaključak da je naša
civilizacija (kao i atlantiđanska) dete Šambale i Agarte. A ko će
ratovati sa svojim detetom? Niko.
Šambali i Agarti pripada posebna vodeća uloga u životu Zemlje,

koja se sastoji u očuvanju Genofonda čovecanstva i regulisanju
razvoja ljudskih civilizacija na površini zemlje. Tehnološki
orijentisani Lemurijanci Sambale nikad ne bi zamenili svoju veličinu
i besmrtnost za smrtni oblik života na površini zemlje. Zato nas oni
nikad neće napasti.
Da li je moguće naći Šambalu?

Kada smo krenuli na transhimalajsku ekspediciju, mnogi su nas
pitali:
-1 šta, pošli ste da tražite Šambalu?
Kada smo tokom ekspedicije došli do zaključka da postoji
Genofond čovecanstva, pomislili smo da taj Genofond i jeste Šambala.
Ali, nakon analize literature i niza dodatnih informacija, shvatili
smo da je Genofond čovecanstva samo deo (mada osnovni) Sambale i
Agarte, da Šambala i Agarta uključuju još i podzemnu tehnološku
civilizaciju Lemurijanaca kao aktivni deo Genofonda čovecanstva.
Shvatili smo da su Šambala i Agarta čitav sistem podzemnog života
na Zemlji.
Ja mislim da Šambalu nije moguće naći; ona je iznad nas i pored
nas, ona živi paralelno sa nama, nevidljiva i zagonetna, i proučava nas.
Posetiti Šambalu ("otići im u goste") nije moguće, jer podzemnim
tehnološkim Lemurijancima to nije potrebno - mi smo za njih ionako
otvorena knjiga. Progutavši svoj ponos, moramo da shvatimo da je
nivo našeg umnog razvoja i tehnologije onoliko niži od nivoa Sambale
koliko se mi razlikujemo od primitivnog čoveka, naoružanog
kamenom sekirom.
Religija predviđa da će jednom nastati "zlatno doba", ili doba
Istine, kada će početi da nam se otkrivaju tajna znanja Lemurije, koja
se sa svetošću čuvaju u Šambali i Agarti i koja su u svoje vreme ne
samo donela veličinu civilizaciji Lemurijanaca, već su isto tako
stvorila i moćnu civilizaciju Atlantiđana. Ali, naravno, Šambala i
Agarta će imati u vidu da čak ni ta znanja nisu spasla Atlantiđane da
ne upotrebe čudotvornu tehnologiju Lemurijanaca u ime zla i taštine,
stoje i dovelo do propasti njihove civiizacije.
Da li će to "zlatno doba" doći? Sve zavisi od nas samih. Ako bude-
mo u stanju da shvatimo jednostavni božanstveni postulat: "Moramo
'T
Šambala i Agarta
Živeti sa čistom dušom", ako se psihologija čiste duše ukoreni u
ljudima i postane osnov njihovog postojanja, onda se može
očekivati da će neko od nas (a možda i mnogi) biti pušten u
Šambalu, gde će svojim očima videti zapanjujući svet budućnosti,
gde će mu biti preneta neverovatna znanja, koja su u stanju da iz
korena promene svet. Još jednom ponavljam da nas Šambala
proučava i zna sve o nama, pa zato postoji samo jedan put kojim se
može doći do čudotvornih tehnologija Sambale - da steknemo
njihovo poverenje masovnim čistim mislima, masovnom
psihologijom dobra.
Izgleda mi da je psihoenergetskom barijerom, koju sam na
svojoj koži osetio u samadi-pećini, upravljala Šambala. Ja nisam
mogao da vidim Šambalu, ali sam je osetio, osetio sam njenu
moć.
Nije ispravno ako mislimo da će nekog, ako on lično ima čiste
misli, pustiti u Šambalu. Šambala misli u opšteljudskim
kategorijama. U našem ogromnom svetu na površini zemlje, u
buri strasti i ljudskih žudnji, jedan čovek ništa ne rešava. Nijed
neophodno imati bujnu maštu da bi se zamislilo sledeće: ako bi
neka znanja Sambale dopala u ruke jednog čoveka i pretvorila se
u novu tehnologiju, odmah bi započela špijunaža, pregovori
vojski... i ta tehnologija bi se smesta pretvorila u novo strašno
oružje. Šambala, koja ima u vidu žalosnu sudbinu Atlantide,
posvećeno će čuvati svoje tajne sve dok na površini zemlje ne
zavlada masovna psihologija dobrih misli i čiste duše.
Da li ćemo mi to postići? Ne znam. Sada Šambala čuva život
na Zemlji: tehnološka podzemna civilizacija Lemurijanaca
posvećeno će čuvati Genofond čovecanstva, zato što nam ne
veruje, zato što je među nama još uvek veoma malo čistih duša.
A nama je sada dopušteno da putem logike i naučne misli
shvatimo staje to Šambala. Ali, čak će i mentalna spoznaja o tome
dati plodove: mi ćemo znati da nismo jedini na Zemlji, da
paralelno sa nama teče drugi život, da će dobre misli i čistota duše
dovesti do napretka i procvata. Moramo imati u vidu da ljudi
Sambale žive sa prefinjeno čistom dušom. Nevidljiva moć
Sambale - to je moć kristalno čiste ljudske duše.
A otkriti Šambalu kao arheološko otkriće nije moguće.
Šambala je iznad toga.
Glava 4
U prethodnim poglavljima smo periodički zastajali na tom pitanju i

pozivali se na razne izvore: religiju, informacije Posvećenika (E. P.
Blavacke, L. Rampe i dr.), svedočanstva koja smo dobili od svamija i
drugo. Zato je čitalac, verovatno, već stekao određenu predstavu o
postanku i razvoju čovečanstva na Zemlji.
Čitalac je, svakako, primetio da se te predstave suštinski razlikuju
od istorije čovečanstva kakvoj su nas učili u školi. Iz svih izvora koje
smo analizirali proizilazi da je čovek ponikao putem otelovljavanja
duha, daje na Zemlji bilo pet rasa (mi smo peta rasa), da se naredna
rasa pojavljuje u nedrima prethodne i postepeno je zamenjuje.
Cilj ovog poglavlja nije analiza večnog spora između materijalizma
i idealizma po pitanju postanka čovečanstva. Savremena nauka je već
dostigla nivo da počne da naučno poima religiju i uvidi da je darvi-
nistička teorija o postanku čoveka od majmuna isuviše primitivna, a
religija nije ništa drugo do alegorijske izlaganje znanja drevnih civi-
lizacija.
U ovoj glavi bismo hteli da sprovedemo kratki hronološki pregled
(bez citata) nastanka i razvoja čovečanstva na Zemlji, počev od nas-
tanka sveta zaključno sa današnjim danom. U nečemu ću, verovatno,
pogrešiti, a u nečemu ću biti u pravu, ali takva je sudbina istorijskih
istraživanja koja se zasnivaju na zbiru fragmentarnih činjenica.
Drevni narodi su smatrali da je materija nastala iz praznine. Tako
misli i genijalni ruski fizičar Genadij Sipov, koji je uspeo da izvede
jednačinu koja opisuje fizički vakuum (što Ajnštajnu nije uspelo), to
jest Apsolutno ništa, ili Apsolut. Isto misli i član naše ekspedicije, speci-
jalista za fiziku polja, doktorant tehničkih nauka Valerij Lobankov.
Sa Valerijem Lobankovim sam mnogo razgovarao na tu temu. Hteo
bih da ovde koncentrisano predstavim rezultat tih razmišljanja.
Šta je Apsolut? Apsolut - to nije naprosto Ništa, to je praznina
ispunjena Nečim. Čime - to nauci još nije poznato. Po G. Šipovu, atom
i antiatom uvek niču iz Apsoluta. Oni nastaju, i sudarajući se, uzajam-
Istorija čovečanstva na Zemlji 343
o Se uništavaju. Tako Apsolut održava svoju ravnotežu i
postojanje. д]ј u jednom trenutku, tokom mnogih milijardi godina,
nastaje trenutak kada se nastali atomi i antiatomi razilaze u
prostoru. Tako iz Apsoluta nastaje fizička materija.
Takođe iz Apsoluta niču torziona (zakrivljena) i antitorziona
(suprotno zakrivljena) polja ultravisokih frekvencija, koja se takođe
međusobno poništavaju i održavaju Apsolut. Ali, takođe može doći
trenutak kada će se ova međusobno poništavajuća torziona polja
razići. Tada iz Apsoluta niče suptilni svet.
Po hipotezi G. Šipova, između torzionih polja suptilnog sveta i
svesti postoji direktna veza, pošto su torziona polja materijalni
nosioci duše i duha.
Iz toga sledi da su iz Apsoluta ponikla dva sveta - fizički i suptilni.
Fizički svet je postepeno bivao sve složeniji. Pojavile su se zvezde,
planete, galaksije, itd.
Suptilni svet, koji se sastoji od različitih torzionih polja, takođe je
postao složen. Teško je reći na koji način se odvijalo usložnjavanje i
usavršavanje suptilnog sveta. Ali, može se misliti da su polja zakrivl-
jenja prostor-vremena (torziona polja) postajala informativno sve
prostranija, tj. mogla su da u sebe primaju sve više i više informacija.
Možda su se pojavljivala torziona polja sa sve više slojeva (ako se misli
iz geometrijske perspektive), a možda je usložnjavanje torzionih polja
imalo drugačiji karakter. Postepeno se tokom evolucije u suptilnom
svetu pojavio duh - zgušnjavanje psihičke energije u obliku torzionih
polja, koje je moglo večno (besmrtno) da u sebi čuva veliku količinu
informacija. Mnoštvo duhova stvorilo je međusobne informativne
veze i sagradilo Univerzalni informativni prostor, tj Onaj Svet,
središte upravljanja, koje nazivamo Bogom.
Na taj način je život ponikao u suptilnom svetu. Istovremeno sa
procesom usavršavanja čuvanja i prenošenja informacija u suptilnom
svetu, paralelno postojeći fizički svet ostajao je mrtav i bezobličan.
Poznato je da život koji nastane teži da se proširi, osvajajući nova
boravišta. Život u fizičkom svetu bilo je moguće osvojiti putem otelov-
Ijenja životne materije torzionih polja suptilnog sveta do nivoa
telesnosti, koji je svojstven fizičkom svetu. Tako je počelo
otelovljenje duha, čiji je rezultat bila izgradnja ljudskog tela u
fizičkom svetu.
Pri nastanku bilo kakvog oblika života osnovnu ulogu igra
čuvanje
344
i prenos informacija sa pokoljenja na pokoljenje. Kod
čoveka u fizičkom svetu se to ostvaruje pomoću genetskog
aparata, i moguće, pomoću vode unutar tkiva. Ja mislim da je
genetski aparat (i voda?) nastao kao rezultat otelovljenja
informaciono najbogatijih delova duha, kada su njegova torziona
polja mogla izgraditi atome i molekule DNK, koji su sposobni da
sačuvaju i prenesu informaciju o izgradnji ljudskog tela sa
pokoljenja na pokoljenje.
Može se zamisliti neverovatna složenost duha koji je u procesu
otelovljenja uspeo da izgradi takav genetski aparat, gde se u
jednoj jedinoj jajnoj ćeliji i jednom jedinom spermatozoidu nalazi
informacija o izgradnji čitavog ljudskog organizma, koja uključuje
svaki njegov molekul i svaku njegovu ćeliju. Može se zamisliti,
pošto je oblik života u suptilnom svetu (Onaj Svet) savršen i pošto
je evoluciono stariji, da je pomoću energije suptilnog sveta
izgrađen genetski aparat i čitavo ljudsko telo. Nisu uzalud drevni
govorili da je čovek - mikrokosmos makrokosmosa.
Uporedo sa građenjem čoveka pomoću napora suptilnog
sveta (Onog Sveta), građeni su i prostiji oblici života u fizičkom
svetu - životinje, insekti, biljke i si. Ali, princip izgradnje biljnog i
životinjskog sveta bio je isti - pomoću otelovljenja prostijih oblika
torzionih polja Onog Sveta.
Može li čovek u fizičkom svetu da živi bez Onog Sveta? Duh, koji
je izgradio genetski aparat i pomoću njega pokrenuo proces
proizvodnje čoveka (rađanje deteta) na zemlji, zadržao je za sebe
osnovne misaone funkcije. A upravo nakon rođenja deteta, kako
sledi iz religije, u njega ulazi duh koji i određuje osnovne misaone
sposobnosti čoveka. To jest, mi pomoću misli, u osnovi pomoću
duha koji živi u suptilnom svetu, koristimo energiju suptilnog sveta.
Ljudski mozak, koristeći energiju fizičkog sveta (hranu) u stanju je
da zakrivljuje torziona polja suptilnog sveta, pri čemu pomaže
duhu u procesu mišljenja. Osim toga, mozak generiše dodatna
torziona polja, koja formiraju dušu (biopolje) u obliku astralnog,
eteričnog, mentalnog i drugih "tela", koja pomažu funkcionisanje
ljudskog organizma. Posle smrti ljudskog tela raspadaju se takođe
mnogi sastavni delovi duše (astralno telo, mentalno telo i dr), a duh
odlazi na Onaj Svet i nastavlja da živi u suptilnom svetu, da bi
jednom ponovo ušao u novo fizičko telo. Na taj način, čovek koji je
stvoren u fizičkom svetu "naporima" suptilnog sveta predstavlja
kombinaciju oblika života u fizičkom i suptilnom svetu.
Istorija čovečanstva naSVET JE SLOŽENIJI NEGO STO MISLIMO
Zemlji 345
Svima je dobro poznat pojam karme, tj. "tragova" koji u duhu
ostaju od prethodnih života. Duh, koji prolazi kroz zemaljsku etapu
života u fizičkom svetu može da se usavršava, ali može i da degradira.
Dobre misli, naučna dostignuća i pronalasci usavršavaju duh, a zle
misli, sujeta i lenčarenje dovode do njegove degradacije. Čovek se od
životinja i razlikuje po tome što je njegov misaoni aparat namenjen
da usavršava duh (da u njega pohranjuje konstruktivnije
informacije) i da na taj način usavršava oblik života u suptilnom
svetu. Drugim recima, čovek, fizičko dete života u suptilnom svetu,
namenjen je da kroz fizički svet dovede do progresa u suptilnom
svetu. Zbog toga je i načinjen.
Nesumnjivo je da je oblik života u suptilnom svetu (Onaj Svet)
znatno višeg nivoa nego život u fizičkom svetu. Dokaz za to je što je
duh besmrtan. Ako bi ljudsko telo moglo da živi ne 70-80, već 1000-
2000 godina i više, javilo bi se više mogućnosti da se usavrši duh kroz
fizički svet, jer je proces napuštanja jednog i ulaska u drugo telo
povezan sa dugim periodima slabe misaone aktivnosti (detinjstvo,
starost). Zato razvoj oblika života u fizičkom svetu, očigledno, ide i
ići će u pravcu produžavanja čovekovog životnog veka. I zaista, pre
nekoliko vekova prošek života bio je 30-40 godina, a danas je 70-80.
Kako postići produženje života? Odgovor na ovo pitanje izgledaće
čudno - pomoću kulta dobra, ljubavi i znanja. Uzgred rečeno, sve
religije i avatari (Sai Baba) propagiraju baš to. Na prvi pogled,
beskonačne priče o ljubavi i dobru nemaju principijelnog značaja,
ali u njima postoji duboki smisao. Onaj Svet je načinjen tako da
dobre misli i znanja pogoduju razvitku torzionih polja suptilnog
sveta, a zle misli i besposličenje dovode do njihove degradacije. Često
smenjivan-je života i smrti neophodno je zato da bi se neki zao,
egoistični i tašti čovek brže zamenio nekim drugim, sa nadom da će,
posle "kazne" za duh tog čoveka na Onom Svetu, njegova sledeća
inkarnacija biti bolja i čovek će biti bolji. Zato priče o paklu i raju,
očigledno, imaju osnove.
Očigledno je da je pre nekoliko vekova, ako gledamo na čovečans-
tvo u celini, količina zla bila veća (beskrajni ratovi, spaljivanje na
lomačama itd.) nego danas (ratovi su redi i slično). To se odmah
odrazilo na prosečni životni vek ljudi, koji se produžio. Ali, nisu važni
dobri pojedinci, već masovna psihologija dobra i zla - takvi su zakoni
Onog Sveta; pomoću brzog smenjivanja života i smrti nakon čega sledi
"kažnjavanje zlog duha". Onaj Svet se brani od rušilačkog uticaja ne-
gativne psihičke energije.
346 _____________________________ SVET JE SLOŽENIJI NEGO ŠTO MISLIMO
Ipak se stvara utisak da se u svetu odvija proces povećanja
"masovnog dobra", a povezano sa tim raste i prosečna dužina života.
Onaj Svet osetljivo reaguje na prevagu ravnoteže na stranu dobra i
povećava prošek životnog veka.
Ja mislim da je najrazvijenija civilizacija na Zemlji, civilizacija
Lemurijanaca, koja je imala najduži period razvoja, napredovala pre
svega zato što su u srcu Lemurijanske civilizacije preovladavali dobro
i znanje. Zato je, po mom mišljenju, prosečni životni vek Lemurijanaca
iznosio 1000, 2000 i više godina. "Masovna čistota i dobrota"
Lemurijanaca omogućila je Onom Svetu da im produži život, što je sa
svoje strane bilo veoma svrsishodno, jer je tokom dugog života moguće
Više usavršiti duh.
Kao što već znamo, potpuno oslobađanje od negativne psihičke
energije predstavlja glavni uslov za ulazak u duboki samadi, u kome
čovek postaje praktično besmrtan. Ali, pri pasivnom samadiju
(kameno-nepokretno stanje tela) ne dolazi do intenzivnog savršenstva
duha tog čoveka, jer telo nije aktivno. Pri aktivnom samadiju (adepti,
koji žive 200, 300, 1000 godine i duže i kod kojih se, po mom mišljenju,
ćelije organizma neprekidno obnavljaju), događa se, očigledno, veće
usavršavanje duha, ali ipak, verovatno, u manjoj meri nego što je to bio
slučaj kod Lemurijanaca.
Vrhunac antropogeneze predstavljaju tehnološki Lemurijanci
Šambale i Agarte koji su dostigli gotovo besmrtnost zahvaljujući čistoti
svojih misli i velikoj aktivnosti usmerenoj na zadebljanje znanja. Oni,
vodeći aktivni život na najvišem nivou u fizičkom svetu, daju ogroman
doprinos usavršavanju duha i čitavog Onog Sveta uopšte. Nisu uzalud
Šambala i Agarta bile organizovane pre svega od najboljih predstavnika
civilizacije Lemurijanaca - najrazvijenije civilizacije na Zemlji. Stiče se
utisak da je Viši Um predvideo da naredne civilizacije na Zemlji neće
dostići nivo Lemurijanaca, pa je doveo do organizacije sistema
paralelnog podzemnog života na Zemlji, da bi očuvao i razvio
dostignuća Lemurijanske civilizacije.
Ideal antropogeneze je, kako meni izgleda, da čitavo čovečanstvo na
Zemlji dostigne nivo Šambale.
A sada ću dopustiti sebi da se kratko zadržim na hronologiji razvoja
čovečanstva na Zemlji.
Istorija čovečanstva na Zemlji 347
Moguće je razlikovati nekoliko perioda u razvoju čovečanstva, i
to period anđelolikih i eteričnih ljudi, period Lemurijanaca, period
Atlantiđana i period ljudi naše civilizacije.
Period anđelolikih ljudi

Pre mnogo miliona godina pomoću otelovljenja duha na Zemlji
su se pojavile anđelolike tvorevine, veličine 60 i više metara. Ti
anđeloli-ki ljudi su bili još uvek toliko netelesni da su mogli da
slobodno prolaze kroz stene i druge prepreke. Priroda (biljke,
životinje) takođe je bila bestelesna. Ipak je kod tih ljudi bio
formiran netelesni genetski aparat koji je davao mogućnost da se
razmnožavaju putem pupljenja i deobe.
Anđeloliki ljudi su još više živeli po zakonoma suptilnog sveta i
bili su direktno povezani sa Onim Svetom. Njima je još uvek bilo
teško da izmene ili proizvedu bilo šta u znatno telesnijem fizičkom
svetu. Zato je do usavršavanja duha, koje je direktno povezano sa
aktivnošću čoveka, dolazilo u maloj meri.
Period anđelolikih ljudi može se nazvati periodom odojčeta,
kada su Onaj Svet i duh održavali ljude na Zemlji ne tražeći
praktično ništa za uzvrat.
U procesu evolucije dolazilo je postepeno do gušće telesnosti i
smanjenja razmera fizičkog tela čoveka, pa su ljudi od anđelolikih
(prva rasa) postali eterični (druga rasa). Eterični ljudi imali su jedno
kiklopsko oko, koje je videlo u suptilnom svetu, razmnožavali su se
pupljenjem i deobom, mogli su da prolaze kroz stene, ali su već
mogli da obave neke delatnosti u fizičkom svetu, koristeći za to
jedino energiju suptilnog sveta (delovanje na gravitaciju radi
prenosa teških stvari i si.). Princip aktivne delatnosti eteričnih ljudi
u fizičkom svetu počeo je već da daje prve plodove u pogledu
usavršavanja duha na Onom Svetu; čovečanstvo je iz perioda
odojčeta počelo da prelazi u period detinjstva.*
Ali, Onaj Svet je dobio najviše za uzvrat u periodu civilizacije
Lemurijanaca.
Moguće je da neki oblici eteričnog karaktera nisu evoluirali u pravcu gušće teles-
nosti i do danas su ostali u tom obliku. Time se može objasniti pojava priviđenja,
duhova, sablasti i si. E. M.
Period civilizacije Lemurijanaca

Posle još većeg zgušnjavanja tela eteričnih ljudi, pojavili su se
rani Lemurijanci, koji su bili visoki oko 20 metara, četvororuki i sa
dva lica. Dve prednje ruke opsluživale su dva oka koja su videla u
fizičkom svetu (svetlost) a dve zadnje ruke opsluživale su oko koje
je videlo u suptilnom svetu. Rani Lemurijanci već nisu mogli da
prolaze kroz stene, ali su pomoću četiri ruke mogli da aktivno
deluju u fizičkom svetu. Oni su mogli da potpuno iskoriste energiju
suptilnog sveta (delovanje na gravitaciju, psihičko dejstvo na
životinje i si.), ali su već mogli i da prilično efikasno upotrebe i
energiju fizičkog sveta (mišićna sila, vatra, voda i slično). Formiranje
genetskog aparata kod njih je dostiglo savršenstvo u tom smislu što
su se oni podelili na muškarce i žene i počelo je rađanje dece. Stiče
se utisak da su rani Lemurijanci živeli u doba dinosaurusa.
Proces zgušnjavanja tela se nastavio i zbog toga su kasni
Lemurijanci (Lemuro-Atlantiđani) postali niži rastom (oko 10
metara). Treće oko se povuklo u unutrašnjost lobanje, ali je
očuvalo svoju funkciju usklađivanja sa frekvencijama Onog Sveta.
Dve zadnje ruke, koje su opsluživale stvarno treće oko, izgubile su se.
Kasni Lemurijanci vodili su vodozemački oblik života, nevelike
škrge pomagale su im da dišu pod vodom. Oni su izgradili ogromne
gradove, dostigli najviši nivo tehnike (letelice, osvajanje kosmosa
itd.), stvorili su prvoklasnu nauku, lečili su svoje telo unutrašnjom
energijom. Dužina njihovog života dostizala je 1000 -2000 godina.
Kasni Lemurijanci su naučili da koriste energiju fizičkog sveta,
ali se njihova tehnologija zasnivala prevashodno na poznavanju
zakona suptilnog sveta. Svaki Lemurijanac je imao kontakt sa Onim
Svetom, odatle je crpeo znanje, a njegova delatnost (nauka, dobra
dela) dopunjavala je Onaj Svet znanjima. Oni su mogli srazmerno
lako da uđu u stanje samadija. Najnapredniji od kasnijh
Lemurijanaca naučili su da se dematerijalizuju i materijalizuju. Oni
su ovladali levitacijom (pobe-da nad gravitacijom i podizanje
sopstvenog tela u vazduh) i trenutnim prenosom svog tela u prostoru.
Postignuta je čak i dematerijalizacija i materijalizacija letelica i
drugih aparata.
Onaj Svet, koji je stvorio čoveka, imao je čime da se ponosi -
čovek je u periodu civilizacije Lemurijanaca ne samo osvojio
fizički svet i
utvrdio fizički oblik života, već je i svojim istraživačkim i dobrim deli-
ma obogaćivao nova informaciona torziona polja Univerzalnog infor-
rnacionog prostora. Cilj je je bio postignut - dostignut je visok nivo
života u fizičkom svetu, koji je pogodovao usavršavanju i napretku
života u suptilnom svetu.
Lemurijanski period bio je najduži i najprogresivniji u istoriji
čovečanstva; tokom miliona godina trijumfovali su kult dobra i kult
znanja, koji su vodili napretku i radi kojih je Onaj Svet i načinio
čovečanstvo.
A ipak je u srcu najvišeg nivoa Lemurijanske kulture kult vlasti
postepeno počinjao da smenjuje kult znanja. Znanja su počela da se
koriste za osvajanje vlasti, pa je zato narušen kult dobra i pojavilo se
zlo. Počela je proizvodnja oružja, Lemurijanci su se podelili na grupe i
počeli su da ugrožavaju jedni druge. Nad Zemljom se nadvila negativna
psihička aura. Od Lemurijanaca su u Univerzalni informacioni prostor
počela da pristižu ne samo znanja i pozitivna psihička energija od
dobrih konstruktivnih dela, već i negativna psihička energija koja je
razorno delovala na torziona polja Onog Sveta. "Baza podataka" o
životu na Zemlji, načinjena za čitav period evolucije čoveka, koja je
bila pohranjena u torzionim poljima Onog Sveta, počela je da se ras-
pada.
Zašto je kult vlasti smenio kult znanja kod Lemurijanaca? Teško je
reći zašto se to dogodilo. Ali, moglo bi se misliti da su Lemurijanci koji
su dostigli neviđene visine i savršenstvo, tako što su upoznali zakone
funkcionisanja ne samo fizičkog, već i suptilnog sveta, počeli da se
osećaju kao potpuni gospodari prirode i poželeli da njome ovladaju.
Drugim recima, Lemurijanci su počinili najveći greh - počeli su da
osećaju da su oni bogovi, zaboravivši na to da su ih stvorili Bog i Onaj
Svet kojim On upravlja. A pošto je od svih Lemurijanaca samo jedan
mogao da bude "Bog", počela je borba za vlast.
Najrazvijeniji Lemurijanci (koji su vladali fenomenima dematerija-
lizacije i materijalizcije, levitacije i premeštanja u prostoru) shvatali su
da Bog neće dopustiti dugo razorno delovanje negativne psihičke
energije, koja "briše bazu podataka" o životu na Zemlji u torzionim
poljima Onog Sveta. Oni su shvatali da su suptilni i fizički svet
proizašli iz jedinstvenog principa - Apsoluta, daje suptilni svet napre-
dovao više od fizičkog i da zato više može da utiče na Apsolut, usled
350
čega će se izmeniti položaji kosmičkih objekata (planeta,
asteroida i slično) što će za posledicu imati globalnu katastrofu na
Zemlji.
Uviđajući neizbežnost katastrofe, mnogi od Lemurijanaca su otišli
u pećine, ušli u stanje samadija i organizovali Genofond čovečanstva.
Najrazvijeniji od Lemurijanaca, koristeći fenomen dematerijalizacije i
materijalizacije, takođe su otišli'pod zemlju zajedno sa svojim aparati-
ma i mehanizmima i organizovali Šambalu i Agartu, da bi u uslovima
podzemnog života očuvali i razvijali tehnologije lemurijanske civi-
lizacije i nadgledali Genofond čovečanstva.
Uskoro je i došlo do kosmičke katastrofe, usled čega je lemurijans-
ka civilizacija na površini zemlje stradala. To je bila cena zamene kulta
znanja kultom vlasti; Viši Um nije mogao da dopusti da se potpuno
uništi "baza podataka" o životu na Zemlji u torzionim poljima Onog
Sveta. I samo su Sambala i Agarta ostale kao menifestacija velike
lemurijanske civilizacije i do dana današnjeg nastavljaju da popu-
njavaju znanjima Onaj Svet.
Ali, još dugo pre katastrofe u lemurijanskom društvu počeli su da
se rađaju ljudi manjeg rasta i drugačije spoljašnjosti. Broj tih ljudi
nevelikog rasta (svega 3-5 metara) postepeno je rastao. To su bili prvi
predstavnici sledeće rase na Zemlji - Atlantiđani. Jedan deo njih je
preživeo na površini Zemlje* posle katastrofe Lemurijanaca i tamo
ostao u obliku malobrojnih plemena.
Period civilizacije Atlantiđana

Atlantiđani su se u periodu lemurijanske civilizacije u svemu osla-
njali na znanja i tehnologiju "starije braće" - Lemurijanaca, koje su
smatrali Sinovima Bogova. Atlantiđanima je bilo teško da zamisle
samostalan život.
Posle propasti lemurijanske civilizacije, Atlantiđani su dospeli u
uslove borbe za opstanak: uslovi na Zemlji su se nepovoljno izmenili,
a nije bilo "starije braće" - Lemurijanaca. Od Atlantiđana koji su
preživeli katastrofu, samo je mali broj mogao da nastavi život, prešavši
pri tom na prirodni poludivlji oblik života. Atlantiđani su, kao i
Lemurijanci, imali dobro razvijeno "treće oko" i pomoću njega su
*Moguće je da su oni ušli u stanje samadija, da bi vreme katastrofe proveli u

pećinama. - E. M.
T,™riia čovečanstva na Zemlji 351
mogli da se usklade sa vibracijama Univerzalnog informacionog
prostora i da odatle dobiju znanja Lemurijanaca. Ali, znanja
lemurijske civilizacije, "zapisana" u torzionim poljima Onog Sveta,
nisu žurila da se razotkriju Atlantiđanima. Zato je poludivlja etapa
u životu Atlantiđana potrajala veoma dugo.
Zašto Atlantiđani nisu mogli da iskoriste znanja Univerzalnog infor-
macionog prostora? O tome je moguće izneti dve pretpostavke:
- mozak Atlantiđana bio je manje razvijen od mozga Lemurijanaca.
Zato Atlantiđani, čak i kad bi se priključili na Univerzalno polje zna
nja, nisu mogli da shvate o čemu se radi. Duga evoluciona navika da
se u svemu oslanjaju na Lemurijance nije im dala mogućnost da sami
analiziraju znanja i primene ih radi napretka u životu;
- Viši Um je prekinuo vezu Atlantiđana sa Univerzalnim informa-
cionim prostorom (Onim Svetom), to jest, uveo je princip "SoHm" -
ostvari se sam. Najverovatnije je da je princip "SoHm" bio uveden još
u doba lemurijanske civilizacije, kada su se proširili sukobi i kult vlasti,
da bi se informaciono polje Onog Sveta ogradilo od rušilačke nega
tivne psihičke energije koja je dolazila sa Zemlje. A u početnom perio
du civilizacije Atlantiđana princip "SoHm" nije bio ukinut, jer nije bilo
garancije da će Atlantiđani biti izvor pozitivne psihičke energije.
Jedino su Sambala i Agarta, koje su se oslanjale na kult znanja i dobrih
misli, ostale van delovanja principa "SoHm," koji je zatvarao put ka
znanjima Onog Sveta.
Koja je od ove dve pretpostavke tačna? Ja mislim druga, jer je Viši
Um morao reagovati na priliv velike količine negativne psihičke
energije u informacione strukture Onog Sveta. Očigledno, blokirajući
princip "SoHm" nije samo individualna karakteristika naše civilizacije,
već predstavlja "oružje" Višeg Uma koje je usmereno da spreči
uništenje informacionih polja Onog Sveta. U uslovima delovanja prin-
a
Pa "SoHm" čovečanstvo ostaje "samo sa sobom", tj. mora da samo
sebe ostvari, bez znanja Onog Sveta. Princip "SoHm" pre svega čuva
znanja koja su stečena (i zapisana u torzionim poljima) u progre-
sivnom periodu civilizacije Lemurijanaca - najviše civilizacije na
enuji. I samo su Šambali i Agarti ta znanja uvek dostupna.
U religiji postoji pojam "zlatno doba", period u kome se ljudima
otkrivaju drevna znanja. Drugim recima, "zlatno doba" je vreme kada
se sa čovečanstva uklanja blokirajući princip "SoHm" i ljudi počinju

da imaju pristup drevnim znanjima Lemurijanaca.
Civilizacija Atlantiđana, koja je postojala u uslovima "ostvari
sam" razvijala se veoma sporo. Ljudi su osvojili neke vidove fizičke
energije (mišićnu snagu, vatru, vodu), gradili su kuće, hranu su
dobijali prvenstveno iz mora, u osnovi su vodili vodozemački način
života. Sambala i Agarta, koje su nevidljivo nadgledale
Atlantiđane, počele su da iz Genofonda čovečanstva šalju
Lemurijance u svojstvu proroka. "Sinovi Božiji su se vratili!" -
verovatno su klicali Adantiđani, u čijem se sećanju još čuvala
legenda o moćnim velikanima lemurijanskog perioda. Ali, proroci-
Lemurijanci nisu se trudili da Atlantidanima prenesu svoju
tehnologiju i znanja - oni su propagirali ljubav i dobrotu kao
osnovu napretka čovečanstva.
Postepeno, naporima proroka-Lemurijanaca, u civilizaciji
Atlantiđana se kult vlasti preobrazio u kult znanja, dobro i ljubav
su trijumfovali. Započeo je napredak. Bili su osvojeni i drugi oblici
fizičke energije, gradovi su postali bolji i lepši, populacija
Atlantiđana je porasla. Ali, energija suptilnog sveta još nije bila
dostupna Atlantidanima. Sambala i Agarta, koje su primećivale
napredak Atlantiđana, obavestile su centar upravljanja
Univerzalnim informa-cionim prostorom o mogućnosti da se ukloni
princip "SoHm", da bi im to omogućilo da još više napreduju tako
što će ovladati silama suptilnog sveta. Blokada sa znanja Onog
Sveta bila je uklonjena. Za Atlantiđane je nastalo "zlatno doba".
Velika znanja lemurijanske civilizacije postala su im dostupna.
Civilizacija Atlantiđana je ubrzano pošla putem napretka.
Ovladali su telepatijom, psihičkim delovanjem na gravitaciju,
snagom mantri (inkantacija) i drugim oblicima energije suptilnog
sveta. Gradovi su počeli da se grade prenošenjem materijala kroz
vazduh, oni su počeli da lece svoje telo pomoću unutrašnje
energije, letenje se obavljalo pomoću moći mantri. Sagrađeni su
ogromni gradovi, nad zemljom su lebdeli leteći aparati - vimane,
pod vodom su načinjene prekrasne plantaže, ogromni spomenici
(koji su doprli i do nas) svedočili su o moći civilizacija Atlantiđana.
Svet je postojao u purpumo-crvenim nijansama.
U tom periodu su kult dobra i ljubavi bili osnovno pravilo života
Atlantiđana. Ali, kult znanja nije potpuno utvrđen, jer su
Atlantiđani,
koji su se pomoću "trećeg oka" usklađivali sa vibracijama
Univerzalnog informativnog prostora lako, telepatskim putem,
dobijali znanja prethodnih civilizacija - Lemurijanaca. Deca
Atlantiđana nisu učila u školama i nisu završavala fakultete - u skladu
sa razvojem njihovog mozga, znanja su sama izlazila iz
Univerzalnog informacionog prostora.
Znanja lemurijanske civilizacije, zapisana na torzionim poljima
Onog Sveta, bila su toliko neograničena, da Atlantiđani nisu morali da
intenzivno razvijaju nauku, trebalo je samo da upotrebe bilo koji deo
lemurijanskih spoznaja. Došlo je do "naučnog besposličenja".
Poznato je daje nauka - ogroman pipav trud, to je istrajnost
ličnosti u prevazilaženju naučnih teškoća i učmalosti kolega, to je
samopožrtvovanje radi znanja, to je čistota misli i duševni uzlet.
Upravo su pomoću toga Lemurijanci dostigli neviđene visine u nauci i
stvorili kult znanja, koji podstiče naučna istraživanja. Gotovih znanja,
koje bi telepatskim putem bilo moguće uzeti sa Onog Sveta, pre njih
nije bilo. Atlantiđani su već imali gotov paket znanja koje su u svoje
vreme stekli Lemurijanci.
"Naučna lenjost" Atlantiđana nije mogla da uspostavi kult znanja,
koji je toliko važan, da bi se popunila informaciona polja Onog Sveta.
Najteže je u životu čovečanstva sricanje novih znanja i ono predstavlja
udeo najsposobnijih i najprogresivnijih ljudi. Kod Atlantiđana je znan-
je mogao steći svaki čovek, naprosto se uskladivši sa frekvencijama
univerzalnog informacionog prostora. Zato su znanja dolazila i
ograničenim, taštim ljudima koji se nisu mogli uzdržati od iskušenja
da vladaju pomoću znanja kojih su imali u izobilju.
Tako je umesto nepostojećeg kulta znanja došao kult vlasti. Kult
dobra nije se mogao suprotstaviti negativnim vlastoljubivim težnjama.
Ljudska težnja je moćna sila; veoma je teško suprotstaviti joj se.
Ljudske težnje ne možemo zaustaviti, bolje ih je usmeriti drugim
putem, na primer, putem sricanja znanja. Da su Atlantiđani imali kult
znanja, sve ljudske težnje bile bi usmerene ka bezgraničnoj i večnoj
oblasti spoznaje, a ne bi se preobrazile u vlastoljubive apetite.
Covek (bilo Lemurijanac, bilo Atlantiđanin) načinjen je tako da
uvek mora da nečemu stremi. Čovek je načinjen kao samorazvijajuća
supstanca. Zato je važno ljudsku težnju usmeriti nekuda. Kuda?
Odgovor je prost - ka znanjima i dobru. Kult dobra plus kult znanja -
354 Istorija čovečanstva na Zemlji
to su glavni faktori napretka čovečanstva. U suprotnom, doći će
kult vlasti, a zajedno sa njim i zlo, a zajedno sa zlom doći će i
propast.
Nastali kult vlasti kod Atlantiđana se razvijao. Oni su se podelili
na odvojene grupe, koje su međusobno bile neprijateljske. Znanja
Onog Sveta koja su u svoje vreme stekli Lemurijanci upotrebljena
su za stvaranje oružja. Počeli su beskrajni ratovi. U torziona polja
Onog Sveta počela je da u velikim količinama pristiže negativna
psihička energija.
Predvidevši dolazak sveopšte katastrofe, najrazvijeniji
Atlantiđani otišli su u pećine i ušli u stanje samadija, popunivši
Genofond čovečanstva. Stiče se utisak da je ulazak Atlantiđana u
samadi imao relativno masovni karakter, pa zato danas osnovni deo
Genofonda čovečanstva čine Atlantiđani.
Sambala i Agarta nisu mogle da spreče dolazak globalne
katastrofe, jer moć ubeđivanja proroka-Lemurijanaca nije bila
dovoljna, a Sambala nije mogla da primeni vojnu silu zato što je
u njoj bio učvršćen kult dobra i kult znanja.
Ja sumnjam da su Atlantiđani popunili podzemnu tehnološku
civilizaciju Lemurijanaca. Izgleda da Atlantiđani nisu dostigli nivo
fenomena dematerijalizacija i materijalizacije ljudskog tela, koji je
tako neophodan za život u Sambali i Agarti.
Katastrofa se desila pre 850.000 godina. Zemljina osa izmenila
je svoj položaj, polovi su se premestili, nastao je sveopšti potop.
Ponovo je bio uveden blokirajući princip "SoHm".
Ali, civilizacija Atlantiđana nije propala odjednom. Deo
Atlantiđana (žuti Atlantiđani) uspeo je da svojim letelicama
(vimanama) odleti u oblast Himalaja, Tibeta i pustinje Gobi - najviše
predele na Zemlji, koji su do sveopšteg potopa predstavljali Sevemi
pol. Tamo, na obalama i ostrvima Unutrašnjeg mora, smeštenog na
mestu pustinje Gobi, oni su se ponovo nastanili i proživeli još
nekoliko desetina hiljada godina. Ali, izolacija, malobrojnost, a pre
svega - nedostatak "čarobnog štapića" u vidu znanja Univerzalnog
informacionog prostora (bio je uveden princip "SoHm") doveli su do
degradacije društva, podivljanja i propasti. "Naučna lenjost" koja je
postala navika nije dopustila Atlantiđanima da prežive.
Drugi deo Atlantiđana (crni Atlantiđani) preživeli su na visokim
delovima afričkog kontinenta. Ali, i oni su se iz istih razloga
veoma
355
brzo degradirali, podivljali i propali. Po jednoj od hipoteza, ti crni

Atlantiđani dali su doprinos formiranju savremenih crnaca.
Treći deo Atlantiđana preživeo je na takozvanom Platonovom
ostrvu, koje se nalazilo u oblasti Atlanskog okeana.* Ta grupa
Atlantiđana se pokazala najprogresivnijom, ona je uspela da ne izgubi
svoja znanja u uslovima onemogućenog kontakta sa Univerzalnim
informacionim prostorom usled blokirajućeg principa "SoHm", uspela
je da organizuje naučna istraživanja, očuva tehnologiju i navede ljude
da se usavršavaju u duhovnom pogledu bez direktne podrške Onog
Sveta.
Atlantiđani Platonovog ostrva uspeli su da se prilagode novim
uslovima na Zemlji i prežive dug period od 850.000 g. p.n.e. do
11.000 g.p.n.e. Tokom tog perioda se voda, koja je prelila Zemlju
posle sveopšteg potopa, postepeno povlačila, otkrivajući nove
zemlje, na koje su se raselili ljudi nove pete rase (ljudi naše
civilizacije).
Ti novi ljudi Atlantiđanima su izgledali mali (svega 2-3 metra),
agresivni i glupi. Sa nekima od tih novih ljudi su Atlantiđani sa
Platonovog ostrva ratovali, a sa drugima bili u kontaktu i
savezništvu. Zapravo, bliske veze su Atlantiđani Platonovog ostrva
imali sa starim Egipćanima, koje su naučili mnogim svojim
tehnologijama i zajedno sa njima izgradili egipatske piramide,
upotrebivši psihoenergetsko dejst-vo na gravitaciju za prenošenje
teških tereta (kamenih blokova). Piramide su sagrađene pre 75.000
- 80.000 godina. Po završetku gradnje piramida, mnogi od
Atlantiđana, a takođe i neki predstavnici Egipćana otišli su u
podzemna prebivališta pod piramidama, ušli u stanje dubokog
samadija i dopunili Genofond čovečanstva.
Ali, pre 11.000 godina atlantiđanski astronomi sa Platonovog
ostrva predskazali su skori pad na Zemlju komete Tifona. Kometa se
približila u pala u oblast Atlanskog okeana. Poslednja porodica
Atlantiđana - Platonovo ostrvo - nastradala je potopljena u more.
Civilizacija Atlantiđana je u potpunosti prestala da postoji.
Civilizacija Atlantiđana trajala je kraće od civilizacije
Lemurijanaca i nije ni približno dostigla nivo kakav su imali
Lemurijanci. "Naučna lenjost" uništila je Atlantiđane.
' Prototip legendarne Adantide E. M.

356
Period Arijevaca (naše
Odnekud je kod nas prihvaćeno da se Arijevcima nazivaju
Germani. Ali, to je netačno: u svim drevnim izvorima Arijevcima se
nazivaju ljudi naše civilizacije uopšte.
Arijevci su se pojavili u nedrima civilizacije Atlantiđana pre otpri-
like milion godina. Medu Atlantiđanima su počeli da se rađaju ljudi
nižeg rasta, bez opni medu prstima, sa velikim nosom i stopalima.
Oni su bili bolje prilagođeni kopnenom načinu života, u pogledu
koga su čak imali neke prednosti nad Atlantiđanima. Ti ljudi
neobičnog izgleda bili su aktivni i sposobni za rad, ali u duhovnom
pogledu i posebno što se tiče umeća da psihoenergetski deluju, bili su
mnogo slabiji od Atlantiđana. Ipak je njihov nivo duhovnog razvoja
bio znatno viši nego kod savremenih ljudi; prvi Arijevci su od
svojih praroditelja-Atlantiđana naučili da vladaju nekim oblicima
energije suptilnog sveta, mogli su da ulaze u stanje samadija i
proizvode telepatske i telekinetičke efekte. Prvi Arijevci su u
poređenju sa savremenim ljudima bili divovi i dostizali su visinu od 2-
3 metra, ali su u poređenju sa Atlantiđanima bili prilično mali.
U završnoj fazi civilizacije Atlantiđana, kada su se već pojavili prvi
Arijevci, blokirajući princip "SoHm" još nije delovao. Zato su Arijevci,
kao i Atlantiđani, mogli da koriste znanja Onog Sveta. Deca prvih
Arijevaca takođe nisu išla u školu, znanja su im dolazila iz
Univerzalnog informacionog prostora u skladu sa stepenom razvitka
njihovog mozga. "Treće oko" prvih Arijevaca bilo je bolje razvijeno
nego kod savremenog čoveka, ali je bilo manje sposobno za
funkcionisanje nego kod Atlantiđana. Oni su bili materijalniji i prizem-
niji od Atlantiđana.
Početni period života prvih Arijevaca poklopio se sa periodom raz-
dora, ratova i kulta vlasti kod Atlantiđana. Od Atlantiđana su prvi
Arijevci preuzeli kult vlasti, koji se u našoj arijevskoj civilizaciji negu-
je do dana današnjeg. Zajedno sa Atlantiđanima prvi Arijevci su
učestvovali u međusobnim ratovima. Oni su bili izdržljiviji i skromniji
od Atlantiđana.
Arijevci su takođe shvatili da se približava globalna katastrofa, ali
je kult vlasti bio jači. Uoči katastrofe, mnogi Arijevci su otišli u pećine,
•ušli u duboki samadi i dopunili Genofond čovečanstva. Po
mom
mišljenju, arijevski deo Genofonda čovečanstva sastoji se prvenstveno
torija čovečanstva na SVET
ZemljiJE SLOŽENIJI NEGO ŠTO MISLIMO 357
civilizacije)
d tih prvih Arijevaca (pre sveopšteg potopa) koji su do ulaska u
samari' živeli bez ograničavajućeg principa "SoHm", i zato su imali
osnov-
a znanja Onog Sveta, a takođe su mogli i da proizvedu neke psi-
hoenergetske efekte (oživljavanje, isceljenje i si.). Proroci koji su
imali spoljašnjost kakva je uobičajena za nas (Isus Hristos,
Mohamed, Mojsije i dr.), po mom mišljenju su bili prvi Arijevci koji
su ušli u samadi još pre sveopšteg potopa. Kako mi izgleda, prvi
Arijevci su znali za Šambalu i Agartu, poštovali su je i klanjali se
Lemurijancima - "Božijim
Sinovima".
Uoči globalne katastrofe, mnogi od prvih Arijevaca ušli su u
stanje samadija ne samo da bi dopunili Genofond čovečanstva, već
i da bi u pećinama preživeli samu katastrofu.
U vreme sveopšteg potopa (pre 850.000 godina) većina prvih
Arijevaca je stradala, kao i Atlantiđani. Samo je mali broj
Atlantiđana i Arijevaca preživeo na ostacima kopna. Nastao je
težak period: gradovi, tehnologija i mašine su bile izgubljene. Ali,
najteže je bilo to što su usled blokirajućeg principa "SoHm" ljudi
bili odsečeni od znanja Onog Sveta. Došlo je do podivljanja i
postepenog prelaska na primitivni način života.
U tim uslovima su Arijevci neprekidno ratovali sa preostalim
Atlantiđanima. Arijevci su se pokazali prilagođenijim na surove
uslove života i na mnogim ostacima kopna su potisnuli
Atlantiđane. Oni su brže naseljavali ostatke kopna koji su se
otkrivali posle sveopšteg potopa i tamo osnivali svoje gradove i
sela. Atlantiđani su živeli u izolovanim kolonijama, i kao posledica
malobrojnosti i brakova među srodnicima, postepeno se
degenerisali.
Stotinama hiljada godina arijevsko društvo nije napredovalo. Za
to su postojali objektivni razlozi: posle potopa kopno je veoma dugo
postojalo samo u vidu odvojenih kamenitih ostrva, a izolovanost i
brakovi među srodnicima dovodili su do degradacije i pogoršanja
naslednih parametara Arijevaca. Postoje neka svedočanstva da se
u tom periodu iz Genofonda čovečanstva pojavio priličan broj
proroka (Buda), ali njihova delatnost, očigledno, nije dala rezultate
- degenerativni procesi u arijevskom društvu su se pokazali kao
jači. Rast Arijevaca se smanjio i Postao oko 1,5 metara, oni su se
sve više i više preobražavali u divlja Plemena.
358
Stiče se utisak da su pre oko 100-200 hiljada godina
živele tri osnovne grupe Aiijevaca - u oblasti Tibeta, na jugu
Afrike i u oblasti Sredozemlja. Ali, prve dve grupe su se
postepeno definitivno degradirale i podivljale, a jedino je
sredozemna grupa krenula putem napretka i kao rezultat toga,
formirala egipatsku civilizaciju. U stvaranju staroegipatske
civilizacije igrali su ulogu ne samo proroci, već očigledno i bliske
veze sa Atlantiđanima sa Platonovog ostrva. Egipatska ci-
vilizacia dostigla je visok nivo razvoja; za izgradnju piramida,
očigledno, zaslužni su oni, zajedno sa Atlantiđanima Platonovog
ostrva. Kada i zašto je propala egipatska civilizacija? Teško to
mogu da kažem. Moglo bi se misliti da drevni Egipćani nisu mogli
da prežive posledice katastrofe od udara komete Tifon u Zemlju
(pre 11.000 godina) i propast Atlantiđana sa Platonovog ostrva,
čija su znanja i veštine koristili.
Pre 18.013 godina u oblasti Tibeta i Himalaja pojavio se novi
prorok. Jedni su ga zvali Manu, drugi Rama, a treći Bonpo-Buda.
Taj prorok je bio ogromnog rasta i neobične spoljašnjosti. Meni
izgleda da su baš njegove oči naslikane na svim tibetanskim
hramovima. Kao što smo već rekli, analizirajući te oči došli smo
do zaključka da su one pripadale Lemurijancu. I tako, u ulozi
proroka iz Genofonda čovečanstva pojavio se sam Lemurijanac.
Stekao sam utisak da su tokom čitavog perioda postojanja
arijevske rase, počev od sveopšteg potopa (pre 850.000 godina)
kao proroci iz Genofonda čovečanstva izlazili samo Atlantiđani i
rani Arijevci. Među njima nije bilo Lemurijanaca. Delovanje tih
proroka nije dalo ozbiljnije rezultate; arijevska rasa je nastavila da
se sve više i više degradira. Pre oko 18.000 godina čovečanstvo se
prvenstveno sastojalo od divljih i poludivljih plemena, čije su se
mogućnosti razvoja sve više i više smanjivale. Jedino se egipatska
civilizacija izdvajala, ali je i ona pokazivala ozbiljne znake
nazadovanja.
Šambala i Agarta, koje su proučavale procese koji su se
odvijali u arijevskoj civilizaciji, na kraju su odlučile da u
svojstvu proroka upotrebe Lemurijanca. I tako, pre 18.013 godina
na Zemlji se pojavio Bonpo-Buda (Rama-Manu). Delujući u oblasti
Tibeta, on je počeo tako što je odabrao najbolje među arijevskim
muškarcima i ženama, izolo-vao ih od poludivljih plemena, počeo
da ih uči životu i osposobio ih za razmnožavanje i migraciju
širom sveta. Upravo su ti ljudi, po našem
Istorija čovečanstva naSVET JE SLOŽENIJI NEGO ŠTO MISLIMO
Zemlji 359
mišljenju* imali i imaju "srednjestatističke oči" (tibetanska rasa).
Upravo su se oni raširili po svetu, potiskujući poludivlja plemena.
Migraciju baš tih ljudi smo pratili po oftalmogeometrijskoj shemi, a
preostala poludivlja plemena (koja se ne uklapaju u
oftalmogeometrij-sku shemu) ostala su poludivlja i do dana
današnjeg. Upravo kod tih ljudi, koje je posetio prorok-
Lemurijanac, počeo je postepeni napredak.
Pošto su bili razvijeniji, oni su vodili konkurentsku borbu za
teritorije sa poludivljim plemenima i na većini teritorija su uspeli
da zamene poludivlje Arijevce. U nekim krajevima su se pomešali sa
poludivljim plemenima (Afrika, Indonezija, Australija), ali su u
nekim krajevima uspeli da očuvaju čistotu rase koja je krenula sa
Tibeta (Evropa, Azija), menjajući spoljašnjost u skladu sa uslovima
okoline. Poludivlja plemena su se očigledno sačuvala u izolovanim
rezervatima kao što su neka ostrva Tihog okeana, džungle Amazona
i Afrike. Takođe je neophodno zapaziti da su, prema
oftalmogeometrijskim podacima, i neke grupe Arijevaca koje su
pošle sa Tibeta takođe podivljale (Južna Amerika, ostrva Polinezije).
Ipak, uprkos mešanju sa poludivljim plemenima i slučajevima
regionalnog prelaska u divljaštvo, Arijevci koji su pošli sa Tibeta
uspeli su da našoj (arijevskoj) civilizaciji donesu postepeni napredak.
Prorok-Lemurijanac je uspeo da preokrene putanju degradacije
razvoja arijevske rase i zato je on zauvek ostao u sećanju ljudi, a
njegove oči, kao simbol napretka, krase sve tibetanske hramove.
Ali, arijevsku civilizaciju je čekala ozbiljna proba - posle udara
komete Tifona u oblast Atlanskog okeana (pre 11.000 godina),
Zemlju je obavila magla, izazvana izbacivanjem ogromnih količina
pepela (magme i si.) u atmosferu. Nek autori pišu da je tama
trajala 1000-2000 godina, drugi navode znatno kraći period. Teško
mogu da kažem kakvi su uslovi života na planeti postali posle te
katastrofe, ali se može pretpostaviti da su oni bili veoma surovi.
U uslovima borbe za opstanak prednost su imali Arijevci koji su
došli sa Tibeta, kao napredniji, pošto su bili u stanju da grade kuće,
greju ih, šiju odeću, gaje domaće životinje, bave se poljprivredom.
Mnoga poludivlja i divlja plemena nisu preživela i samim tim su na
neki način oslobodila zemlju i čovečanstvo od regresivne plime
divljaštva. Ali, neka poludivlja plemena su preživela i ostala na tom
nivou do dana današnjeg.
360
Posle katastrofe usled pada komete Tifona, životni uslovi na
Zemlji su se postepeno normalizovali. Ali, napredak u razvoju
društva je bio ukočen zato što je kod ljudi procvetao kult vlasti, a kult
dobra i kult znanja su bili potisnuti u drugi plan. Beskrajni ratovi su
čak doveli do toga da se formirao ideal čoveka kao ratnika-zaštitnika
ili ratnika-osvajača.
Mora se priznati da blokirajući princip "SoHm", koji nije dopuštao
da se koriste znanja Onog Sveta, nije pogodovao razvoju kulta znanja.
Degradacija kulta znanja dovela je do toga da su ljudi počeli da zabo-
ravljaju religiju i samo im je "šapat karme" govorio o duhovnosti. Zato
se razvilo paganstvo, vera u idole i si. Čovečanstvu su očigledno
nedostajala božanska znanja.
U toj situaciji Sambala i Agarta nisu ostale po strani. Pre oko 2000
godina pojavila se grupa proroka (Buda, Isus Hristos, Muhamed,
Mojsije, Zaratustra) koji su počeli da Čovečanstvu približavaju ele-
mente znanja Onog Sveta. Uspeh delovanja tih proroka smesta se
pokazao - stvorene su religije: budistička, hinduistička, hrišćanska,
islamska, jevrejska i druge.
Kao posledica toga, kult dobra i kult znanja na Zemlji je porastao,
ali nije mogao da prevlada kult vlasti. Međusobni ratovi prerasli su u
verske ratove. Teritorija se počela deliti po religioznom principu. Opet
je čovečanstvo skrenulo sa pravog puta napretka, a krivac za to bio je
kult vlasti. Nije se moglo ni pomisliti da se arijevskoj civilizaciji otkriju
drevna znanja Lemurijanaca.
Ipak se u 18.-19. veku naše ere u nekim delovima sveta (uglavnom
u Evropi) pojavio neobični kult znanja, koji se zasnivao isključivo na
proučavanju fizičkog sveta (tehnički napredak, darvinizam i si.) bez
nastojanja da se formiraju božanska znanja. Uprkos blokirajućem prin-
cipu "SoHm", napredak je krenuo brzim tempom. Arijevci su na neki
način pokazali da je tehnički napredak moguć i bez znanja Onog
Sveta.
Ali, takav kult znanja bio je bremenit posledicama: znanja su se sti-
cala pre svega u korist kulta vlasti. Nazirala se katastrofa - da se ta
znanja upotrebe radi postizanja vlasti. Ubrzo se ona i ispoljila, u obliku
dva svetska rata.
Posle drugog svetskog rata, čovečanstvo je osetilo rušilačku moć
oružja koje se zasnivalo na novim znanjima. Čovečanstvo je počelo da
[storija čovečanstva naSVET
Zemlji
JE SLOŽENIJI NEGO ŠTO MISLIMO 361
razmišlja o tome da su kult znanja i kult vlasti nespojivi. Broj
ratova na planeti se smanjio.
Pri svemu tome, mora se priznati da su razne religije, koje
su nastale pre oko 2000 godina, već postale kočnica, pošto su
davale povoda ratovima za sfere religioznog uticaja.
Do dan danas kult vlasti koji cveta čini prisustvo raznih
religioznih tokova opasnim. Ljudi uopšte i ne razmišljaju o tome
da je koren svih religija jedan. Došlo je vreme da se religije
objedine i da se stvori Jedinstvena religija. Hoće li to moći da se
uradi bez ratova i kataklizmi? Na to ne bih mogao da odgovorim.
1999. godine doći će kraj Kali Juge i nastupiće Satja Juga.*
Mnoga proročanstva govore o tome da će u tom periodu nastupiti
smak sveta. Nostradamus, Vira Bramandra i neki drugi pišu da
će 11. avgusta 1999. godine doći do potpunog pomračenja Sunca
bez presedana, koje će trajati veoma dugo. Svet će utonuti u
potpunu tamu. Posle toga će doći do niza katastrofalnih pojava, od
kojih će najstrašnija biti pad na Zemlju komete ili meteora
(kometa "Obućar"). Kometa će pasti u oblast Atlanskog okeana.
Ogromni talasi preliće istočnu obalu SAD i mnoge oblasti Evrope.
Potom će nastupiti podmorski potresi, uragani i tornado.
Predviđaju da će stradati dve trećine čovečanstva, a samo će
jedna preživeti. Doći će novi proroci (gospodar Šambale i dr.) koji
će objediniti religiju i stvoriti Jedinstvenu religiju na osnovama
dobra i ljubavi. Pojaviće se takođe i mnogi lažni proroci, poslanici
Antihrista. Postepeno će nastati "vek istine" i Čovečanstvu će biti
otkrivena drevna znanja.
Ipak, neki ljudi, zapravo i avatar Satja Sai Baba, govore da su
oni zadovoljni razvojem čovečanstva, da smaka sveta neće biti i da
će doći do postepenog sjedinjavanja svih religija i stvaranja jedne
religije.
Hoće li biti smaka sveta?

Hoće li biti smaka sveta? Nesumnjivo je daje teško odgovoriti
na to pitanje. Ljudi koji predviđaju budućnost to očigledno
zasnivaju na
- indijska mera za vreme (epoha) E. M.

362
znanjima Univerzalnog informacionog prostora u koji su oni
u stanju da uđu. Ali, meni izgleda da budućnost u Univerzalnom
polju nije predodređena kao nepromenljivi niz predstojećih
zbivanja - u protivnom slučaju bi bio isključen osnovni princip po
kome je čovek načinjen kao samorazvijajuće načelo. Ja mislim
da je budućnost u Univerzalnom polju znanja predstavljena u
obliku pozitivne i negativne prognoze razvitka čovečanstva.
Koja će se prognoza - pozitivna ili negativna - pokazati kao
tačna? To u velikoj meri zavisi od nas samih. Mi moramo da
imamo na umu da će dobro i znanje pogodovati ispunjenju
pozitivne prognoze razvitka čovečanstva, a zlo i vlastoljublje bi
u budućnosti mogli dovesti do globalnih kataklizmi, koje bi
mogle ići do smaka sveta, ili stvoriti uslove za regresivni faktor
evolucije, koji bi doveo do divljaštva.
Glava 5
Vraćanje u stanje divljaštva kao regresivni

evolucioni faktor
U prethodnoj glavi prilikom analize istorije razvoje čovečanstva

mnogo puta smo se susretali sa faktorima podivljanja ljudi i pret-
varanja čitavih naroda u poludivlja i divlja plemena. Počeo je da se
stvara utisak da je podivljanje regresivni faktor evolucije čija se uloga
ne srne potceniti.
Pre dve godine doputovao sam u Indoneziju po pozivu glavnog
oftalmologa te zemlje. Sakupilo se oko 100 indonežanskih očnih
lekara kojima sam održao niz predavanja i demonstrirao naše najnovije
očne i plastične operacije. Indonežanski lekari su mi se svideli:
nasmešeni, ekspeditivni i živo zainteresovani za sve novo, oni su
ostavljali utisak visokocivilizovanih i visokoobrazovanih ljudi. Pa ipak
me je kopkalo da ih upitam o Ijudožderstvu koje je, kako znamo iz
škole, bilo rasprostranjeno u toj zemlji.
- Recite mi, jedu li kod vas ljude? - ne mogavši da se uzdržim, upi
tao sam glavnog oftalmologa u iskrenom razgovoru.
- O čemu Vi to pričate — odgovorio je glavni oftalmolog - mi smo
sada postali civilizovana zemlja i doba Ijudožderstva je prošlo.
- Zar vam je uspelo da tako brzo izmenite divlje običaje divljih ple
mena? - insistirao sam ja.
- Ali, uopšte - zbunio se glavni oftalmolog - u sastav Indonezije
ulazi oko 13.000 ostrva, i na nekim od tih ostrva i dan danas postoji
Ijudožderstvo. Zato mi imamo posebnu kanibalističku policiju - ako na
bilo kom ostrvu pojedu nekog čoveka, oni odlaze tamo i kažnjavaju
divljake.
- Da li nastojite da obrazujete poludivlja plemena, da ih naučite ci-
vilizovanijem obliku života?
- Naravno, nastojimo - odgovorio je glavni oftalmolog. - Postoji
posebni državni program. Ali, meni izgleda da je to beskorisno.
Divljaci slabo prihvataju znanje, oni su kao životinje - žive instink
tivno. Verovatno je da su u dalekoj prošlosti ta plemena bila civilizo-
vanija, ali su nepovratno i

konačno podivljala. Sum-
njam da se njima može
doneti civilizacija, najve-
rovatnije je da će ih istisnuti
civilizovani ljudi i da će oni
postepeno izumreti. Iz toga što
ste rekli
sam shvatio da je ljude,
kad pređu na primitivni
oblik života i podivljaju,
nemoguće vratiti na civili-
zovane oblike života -
rekao sam. Smatram da je tako -
promrmljao je glavni oftal
molog. - Lično sam pose-
ćivao ta plemena, nastojeći
da im lečim oči. Ali, oni
ništa ne razumeju, mozak
im je slabo razvijen.
Podivljanje (crtež autora) Zaćutao sam. Prema istoriji
Čovečanstva sam znao da je na
mestu današnjih indonežanskih ostrva nekad postojao osnovni
kontinent Atlantide, na kome je procvetala velika civilizacija. Zar su
sva znanja zaboravljena! Zar se nije mogao zaustaviti proces prelaska
u divljaštvo! Zar je nastalo divljaštvo nepovratno!
Da li je majmun nastao od čoveka ili čovek od majmuna?

Iz školskih udžbenika svi mi znamo da je čovek nastao od majmu-
na. A Rudolf Štajner, analizirajući "Akaša hroniku" ("Iz letopisa sveta"
1992, str 67,68) došao je do zaključka daje majmun nastao od čoveka.
Autor piše sledeće:
"Dalji razvoj je postao moguć samo zato što je deo ljudskih bića
dostigao viši stupanj na račun drugih. U početku je došlo do žrtvova-
nja onih koji su bili lišeni duha. Mešanje sa njima u cilju razmnožava-
podivljanje kao regresivni evolucioni faktor
uja srozalo bi razvijenije ljude na njihov nivo. Zato su svi koji su mogli
da prime duh bili odvojeni od njih. Usled toga su oni tonuli sve niže i
niže na nivo životinja. Na taj način su se naporedo sa čovekom obra-
zovale čovekolike životinje. Čovek je na svom putu, tako reći, ostavio za
sobom deo svoje braće da bi se on sam uspeo na viši nivo. Majmuni su ti
ljudi prethodnih epoha koji su prošli kroz obrnuti razvoj. Kao što je
čovek nekad bio manje savršen nego što je danas, tako su i majmuni
nekad bili savršeniji nego što su danas."
Ako je verovati Rudolfu Štajneru, majmuni su nastali od čoveka, a
savremeni divljaci Indonezije, Amazona i Afrike nalaze se na putu
postepenog prelaska u majmunolika stvorenja. Može se takođe pret-
postaviti da je snežni čovek jedan od ogranaka podivljalog čoveka.
Da li je to istina? Teško je bila šta utvrditi. Ali, hipoteza o poreklu
Čovečanstva od majmuna nije ubedljivija od hipoteze o poreklu maj-
muna od čoveka, jer u prirodi osim stalnog evolucionog napretka
postoji i regresivni evolucioni proces, koji se u slučaju Čovečanstva
naziva vraćanje u stanje divljaštva (podivljanje).
Podivljanje u istoriji Čovečanstva na Zemlji

Kako sam shvatio iz proučavanja istočnih literarnih izvora,
masovno vraćanje u stanje divljaštva ljudi povezano je sa periodima
globalnih katastrofa. Procesu masovnog podivljanja podlegali su kako
Atlantiđani, tako i Arijevci (ljudi naše civilizacije).
Jedino su Lemurijanci izbegli masovno vraćanje u stanje divljaštva
(iako se ne može isključiti delimično podivljanje i u njihovom slučaju). U
periodu globalne katastrofe Lemurije, većina Lemurijanaca je
stradala, ali oni bolji Lemurijanci su otišli pod zemlju i uredili Šambali i
Agartu. U sistemu paralelnog života (Šambala i Agarta) Lemurijanci su
dostigli najviši nivo razvoja. Podataka o podivljanju Lemurijanaca u
literaturi nismo nalazili.
Arlantiđani su podlegli procesu masovnog podivljanja dvaput.
Rodivši se u nedrima lemurijanske civilizacije, oni su delimično
preživeli globalnu lemurijsku katastrofu i lišeni rukovodeće uloge
Lemurijanaca, počeli su da se postepeno vraćaju primitivnom načinu
života. Kako piše Lobsang Rampa ("Doktor iz Lase", 1994., str. 236)
naprednija plemena istisnula su potpuno podivljala plemena
366
Atlantiđana i to se nastavilo sve dok nisu bili otkriveni stari
spisi Lemurijanaca. Na osnovama drevnih znanja Lemurijanaca
počeo je napredak civilizacije Atlantiđana.
Drugo masovno vraćanje u stanje divljaštva među
Atlantiđanima primećeno je posle sveopšteg potopa pre 850.000
godina. Lobsang Rampa ("Doktor iz Lase", 1994, str. 239) o
tome piše da su ljudi zaboravili svoju kulturu i vratili se u stanje
divljaštva; pravili su sebi odeću od životinjskih koža, hranili se
plodovima i nosili sa sobom batine sa kamenim vrhovima. I
tako, Atlantiđani koji su preživeli sveopšti potop u najvećem
broju slučajeva postepeno su podivljali, potisnula su ih arijevska
plemena i oni su nastradali. Jedino su Atlantiđani sa Platonovog
ostrva uspeli da izbegnu procesu podivljanja i sačuvali su svoju
civilizaciju sve do 9.000 g. p.n.e., kada su stradali od posledice
kosmičke kataklizme.
Arijevci, koji su se začeli u nedrima civilizacije Atlantiđana i
deli-mično preživeli sveopšti potop, takođe su podlegli procesu
masovnog podivljanja. O tome svedoče mnogi literarni izvori -
E. P. Blavacka ("Tajna doktrina" 1937., tom 2, str. 532),
Lobsang Rampa ("Doktor iz Lase", 1994., str. 239) i dragi.
Vraćanje u stanje divljaštva među Arijevcima bilo je toliko
duboko i masovno da je tek u relativno skoroj istoriji (pre 18.000
godina) prorocima uspelo da prekinu regresivni tok evolucije i
da dovedu do napretka čovečanstva. Može se takođe
pretpostaviti da je pre 11.000 godina posle udara komete
Tifon o Zemlju došlo do talasa podivljanja povezanog sa
izmenjenim životnim uslovima na Zemlji.
Ali, nisu svi podivljali ljudi na Zemlji stradali; oni se, kao
što znamo, još uvek nalaze u mnogim regionima Zemlje.
Ko su divljaci?
U današnje vreme divlja i poludivlja plemena mogu se sresti
u Indoneziji, Novoj Gvineji, Australiji, Vijetnamu, Čileu, Brazilu,
Peruu, Bolilviji, Ekvadora, Sibiru i mnogim zemlja Afrike.
Proučavajući literatura, shvatili smo da među savremenim
divljaci
ma ima potomaka tri osnovne rase na Zemlji: Lemurijanaca,
Atlantiđana i Arijevaca. c u
SVETevolucioni
Podivljanje kao regresivni JE SLOŽENIJI NEGO ŠTO MISLIMO
faktor 367
Najčudnije je kad se govori o tome da se među današnjim
divljacima mogu naći potomci drevnih i velikih Lemurijanaca.
Ali, E. P. Blavacka ("Tajna doktrina", 1937., tom 2, str. 286)
direktno piše da su pljosnatoglavi australijski aboridžini direktni
potomci Lemurijanaca. Rad proučavalaca istočne religiozne
literature (Pilai 1956., Zvelebil 1972.) govori o tome da su Tamili
(Šri Lanka) takođe potomci Lemurijanaca.
Da li je moguće poverovati u to da su se do današnjeg dana
sačuvali potomci Lemurijanaca koji su živeli pre mnogo miliona
godina? Komplikovano je odgovoriti na to pitanje, pre svega zato
što pomenu-ti aboridžini nisu ozbiljno proučavani iz perspektive
paleoanatomije. Možda se zaista kod pljosnatoglavih australijskih
aboridžina mogu prmietiti neke neobične anatomske osobenosti
koje se slažu sa opisima Lemurijanaca (razlike u građi maksilarnih
sinusa, grla, zuba, lopatica, raku, nogu i slično).
Ista ta Blavacka na nekoliko mesta u svojoj knjizi ("Tajna
doktrina", 1937., tom 2, str 532, 482, 577) ukazuje da neki
aboridžini sa ostrva Tihog okeana predstavljaju direktne potomke
Atlantiđana. Na mestu tih ostrva nekada je bio osnovni kontinent
Atlantide. Posle njegovog potapanja ostala su ostrva, na kojima su
Atlantiđani preživeli, i podi-vljavši, sačuvali se do dana današnjeg
u vidu divljaka.
Da li je to istina? Opet pitanje o direktnim potomcima
Atlantiđana nije proučeno; neophodno je izvršiti uporedna
anatomska istraživanja, izvesti poređenje sa oblikom Bude i si.
Naravno, direktni potomci Lemurijanaca i Atlantiđana (ako
oni zaista postoje!) kroz hiljade i milione godina veoma su se
izmenili i postali sličniji Arijevcima, ali su distinktivne crte možda
očuvane.
Najvea broj divljaka predstavljaju, po našem mišljenju, sami
Arijevci. Pri tome, kako mislim, na ostrvima Tihog okeana je, kao
izolovane, moguće sresti rane Arijevce koji su podivljali u
nezapamćena vremena u prvim milenijumima posle sveopšteg
potopa. Relativno rani Arijevci mogu biti neki divljaci iz Afrike, koji
se ne uklapaju u oftalmološku shemu. A ta oftalmološka shema
pokazuje da divljaci Južne Amerike, neki divljaci Australije,
Novog Zelanda, Indonezije i Sibira, predstavljaju relativno kasne
Arijevce, one koji su počeli da se šire po svetu sa Tibeta pre
18.000 godina.
368
Iako je upravo taj tibetanski talas doneo napredak našoj
arijevskoj civilizaciji, nije svaka grupa posle migracije u razne
regione Zemlje mogla da izbegne regresivni evolucioni
proces sa prelaskom u divljaštvo. Na primer, aboridžini
Amazonije po oftalmologeometrijskoj shemi imaju isti koren kao
i Japanci i Finci, ali se od njih razlikuju potpunim divljaštvom.
Dakle, problem divljaka na zemlji je interesantna i složena
naučna problematika i očigledno čeka da bude istražena.
Da li će divljaci opstati?
Da bih odgovorio na ovo pitanje, dopustiću sebi da navedem
dva primera.
Pre nekoliko godina, doktora A. J. Salihova i mene pozvali su
radi demonstracije naših novih očnih operacija u grad Manaus (u
Brazilu), koji se nalazi u samom središtu basena Amazona.
Posle nedelju dana napregnutog hirurškog rada, povezli su nas
brodićima u dubinu amazonske džungle, da bi nam pokazali
lokalnu egzotiku.
Noću su nam predložili da pođemo u lov na krokodile. Pri
svetlosti halogene lampe, oči krokodila svetle zelenom
svetlošću, i na motornom čamcu je moguće bukvalno
doploviti tik do njega. Krokodila zaslepljenog svetlošću
moguće je dotaknuti štapom, a krokodilčića je čak moguće
uhvatiti rukama. Lov na krokodile je zabranjen, pa smo se
ograničili samo na narušavanje mira ogromnih reptila, od kojih
se ledilo srce. Ali, mene je zaprepastio ogroman broj krokodila;
na svakih 150-200 metara mogle su se videti svetleće oči
krokodila.
Ujutro je doktor A .J. Salihov ulovio na udicu piranu,
upotrebivši kao mamac ostatke jela sa stola. Stavili smo u usta
poluživoj pirani granu palac debelu, a ona ju je pregrizla
lakim pokretom užasnih čeljusti.
Dalje su resili da nam pokažu poludivlje lokalne Indijance.
Kada smo doplovili u njihovo seoce, vodič je rekao da su juče
ovde videli ogromnu anakondu, dugu oko 20 metara.
Njihova prebivališta bila su krajnje siromašna. Bila su
sklepana od dasaka, podsećala su na kokošinjce i bila
postavljena na niskim kocevima nad površinom vode na obali.
Indijanci su vršili nuždu kroz
SVET
Podivljanje kao regresivni JE SLOŽENIJI
evolucioni faktorNEGO ŠTO MISLIMO 369
otvore na podu, a tuda su i uzimali vodu za piće. Rogozina i
nešto posuđa činili su svo pokućstvo. Pantalone i majica - nužna
odeća. Temperature su na Amazonu stalne i iznose 30-35 stepeni. Tu
nema komaraca i drugih insekata koji šišaju krv.
Amazonski Indijanci žive od ubiranja lateksa sa kaučukovih stabala
i ribolova. Oni bacaju mreže, ispletene od užadi, na ribu piraruku, čija
težina dostiže 300 kilograma. Ako uhvate ribu - jede je ćelo selo, ako
ne - svi gladuju.
- Recite mi - upitao sam jednog od Indijanaca, koji je pomalo go
vorio engleski - da li krokodili i anakonde napadaju ljude?
- Naravno - odgovorio je Indijanac. - Krokodili jedu žene, a
anakonde muškarce.
- Zašto su baš tako izbirljivi?
- Eno, pogledajte moju drugu ženu - pokazao je glavom Indijanac
prema reci. - Ona pere suđe na obali. Tako je i moja prva žena prala
suđe na obali kada joj je neprimetno prišao krokodil, odvukao je u
vodu i rastrgao.
-1 to se često dešava?
- Često, veoma često. Krokodil je pojeo dve žene mog suseda.
Mnogo dece pojedu krokodili.
- Bojite li se za svoju drugu ženu?
- Naravno da se bojim. I nju će, verovatno, takođe pojesti krokodil.
Jedanput ju je već napao, ali mu je pobegla. Ženina dužnost je da pere
suđe na obali. Ako i nju pojede krokodil, uzeću treću - tmurno je
odgovorio indijanac.
- A anakonde napadaju muškarce?
- Da, mnogi muškarci stradaju od anakondi u prašumi.
- Zašto?
- Sigurno ste videli daje prašuma veoma gusta. Po njoj je moguće ići
jedino po stazicama. Sve životinje idu po stazicama. Mi, muškarci,
takođe idemo po tim stazicama kada sakupljamo lateks. A zmija-
anakonda nađe takvu stazicu, Okači se na drvo nad njom i čeka plen.
Anakonda napada sve živo: bilo čoveka, bilo tapira (divlja svinja)... Evo,
prošle godine je anakonda progutala mog brata blizanca, samo je kačket
ostao. Pre toga je u prašumi nestao njegov sin. Takođe anakonda...
- Anakonde su velike?
- Ima ih veoma velikih, a ima i manjih, koje gutaju samo decu.
- Imate li oružja da se branite?
- Ne, oružja nemamo. Imamo samo ovo - Indijanac je pokazao svoju
straćaru.
- Zašto nemate oružja?
- Suviše je skupo.
- Zar je teško zaraditi za oružje? - insistirao sam ja. - Na kraju kra
jeva, ribu je moguće iseći, useliti i prodavati u gradu, a ne smesta ćelu
pojesti u selu. Može se praviti nameštaj od crvenog drveta i prodavati.
Možete praviti sitnice od drveta ili preparirati pirane - sigurno će pos
tojati potražnja za tim. Možete sakupljati i prodavati plodove. Možete
gajiti kukuruz, šećernu trsku, kafu, kakao, ananas... Zašto to ne radite?
- Mi to ne umemo - žalosno je rekao Indijanac.
- Ima li među vama obrazovanih ljudi?
-Ne.
- Svi ste nepismeni? Ne umete da čitate?
- Ne.
- Imate li poglavicu?
-Da.
- On, sigurno, ume da čita i piše?
- Ne. On živi kao i mi - progovorio je Indijanac.
- A kako Vi znate engleski jezik?
- Kao dečak otišao sam u grad i tamo živeo niz godina pored hotela.
Tamo sam naučio da govorim engleski.
- Čime ste se bavili u gradu?
- Prosio sam, nosio kofere, uklanjao smeće - rekao je Indijanac.
- A gde ste živeli?
- Na ulici... posle sam sagradio kuću od sanduka.
- Pomaže li vam država da se obrazujete, da naučite da živite kao
belci?
- Da. Ali, mi ne umemo da živimo kao belci.
Zaćutao sam. Mračna bezizlaznost izbijala je iz tog čoveka. Postalo
mi ga je žao. Hteo sam da mu pomognem. Uviđao sam da ti ljudi ne
održavaju kontakt sa belcima; oni počinju da osećaju opterećujući psi-
hološki kompleks bezvrednosti i zbog toga se još brže degradiraju i
izumiru. Ti ljudi nisu još sasvim podivljali, ne žive potpuno samo
instinktima, oni su još uvek u stanju da osete poniženje zbog svoje ne-
razvijenosti. Ti su ljudi, najverovamije, bili srećni usred divlje
prirode,
Podivljanje kao regresivni evolucioni faktor
osećali su svoju nadmoć nad divljim zverima. Najverovatnije da

oni nisu ni pretpostavljali da su druge grupe ljudi otišle daleko
napred: načinile mašine, sistem obrazovanja, sagradile gradove i
si. Moguće je da u dubini duše oni maglovito shvataju daje
vreme nepovratno protraćeno, da su se oni lagodno i
netalentovano klizali niz padinu regresivnog razvoja,
zaboravljajući sve više i više svoje velike pretke i sve više i više
se približavajući neduhovnoj divljoj prirodi. Ti ljudi, očigledno, ne
razumeju da evolucija ne dopušta stabilno stanje, da postoji
izbor između samo dve mogućnosti: napredak ili nazadak, a
radi napretka je neophodno ulagati napore, ogromne napore.
Ukrcali su nas u čamac i odvezli do hotela. Dalje su nas
automobilom dovezli do skele preko Amazona. Ukrcao sam se
na skelu i pogledao okolinu: po obalama Amazona na tesnom
prostoru bile su načičkane jadne seoske kolibe. Pored mene je
stajao indijanski dečačić u prljavoj majici sa ružnim natpisom:
"Kauboj". On je nostalgično gledao kolibe gde je, očigledno, i
živeo. Pogledao sam dečaka i pomislio da njemu nikad niko neće
pružiti obrazovanje, da je njegova sudbina određena nazadnim
besposlicarenjem njegovih dalekih predaka, i on će čitav život
provesti u jednoj od tih koliba ukoliko ga ne pojede krokodil ili
anakonda.
Dečak je uhvatio moj pogled i ponizno se osmehnuo. A ja
sam sto-jao pored njega - visok, beo i samouveren. Imao sam
sreće - moji daleki preci, radeći uporno, išli su putem napretka.
Drugi primer, koji sam hteo da navedem, odnosi se na Sibir
(rejon poluostrva Tajmir). Išli smo složenijom maršrutom i zašli
na mesta gde, kako se priča, ljudska noga nije kročila. Padao je
sneg pomešan sa kišom. Okolo je bila tundra, ispresecana
kamenitim klisurama. Bilo je veoma hladno, imali smo želju da
se sklonimo od sveprisutnog vetra koji se zavlačio u svaku poru.
Iznenada smo u tundri ugledali šator odgajivača jelena.
Obradovavši se, prišli smo šatoru. Zalajali su psi, iz šatora je
izašlo nekoliko ljudi odevenih u odeću od jelenjih koža. Najstariji
od njih se udario po grudima, rekavši:
- Gazda.
Skinuo sam ranac i takođe se udarivši po grudima rekao:
- Gazda.
Odgajivač jelena je pokazao na šator i rekao:
372
- Dobro.
Ušli smo u šator i seli na jelenje kože. Postalo je toplo. Rekao
sam:
- Dobro.
Osećalo se da gazda šatora od ruskog zna samo te dve reci. On me
je pogledao, pokazao na kotao sa kuvanim jelenjim mesom i rekao:
- Gazda, dobro.
Počeli smo da jedemo. Prišao sam rancu, izvadio iz njega flašu sa
rakijom, pokazao je gazdi i rekao:
- Gazda, dobro.
Domaćin je oštrim pogledom ošinuo svoju porodicu i naše momke,
potom pokazao na sebe i mene i rekao:
- Gazda, dobro.
Iz toga sam shvatio da samo mi, glavni, možemo da popijemo.
Nasuo sam rakiju i ispili smo je. Gazda se zacrveneo i rekao:
- Gazda, dobro.
Ja sam se poslužio jelenjim mesom i takođe rekao:
- Gazda, dobro.
"Razgovor" je zamro. Smrklo se, počeli smo da se spremamo na
spavanje. Iznenada je domaćin pokazao na jednu od žena iz šatora i
odsečno rekao:
- Gazda, dobro.
Znao sam za taj običaj severnih naroda, ali sam se zbunio, i
pokazavši rukama da hoću da spavam, rekao:
- Gazda, dobro.
Na kraju je domaćinu dosadilo da me nagovara. Zaspali smo.
Ujutru je domaćin, ispraćajući nas, podigao jedan od naših ranaca,
uzdahnuo, pokazujući da je to teško, a potom je ponovo prišao
pomenutoj ženi, potapšao je i prekorno rekao:
- Eh, gazda, dobro.
Odredili smo azimut i pošli. Nakon nekoliko kilometara, presecajući
klanac, neočekivano smo naišli na još jednog odgajivača jelena, koji se
vozio saonicama. On je dovoljno dobro govorio ruski. Zastali smo i
popričali. Ispostavilo se da je on nekoliko godina živeo u naselju. Na
kraju se propio i sada logoruje zajedno sa porodicom odgajivača jele-
na kod koje smo bili.
- Stari ("gazda" - E. M.) je veoma mudar. On logoruje na najne-
naseljenijim mestima, izbegavajući da se sretne sa belim ljudima. On
kao regresivni evolucioni faktor 373
KJUivj"-v- - ~
zna da naši ljudi (Nenci - E. M.) loše podnose kontakt sa belcima,

propijaju se [ umiru. Da sam nastavio da živim sa belcima, i ja bih već
umro. Stari me je spasao. Ali, u tundri je sve više i više belaca, oni
lete helikopterima, voze se džipovima. Mi odlazimo sve dalje i
dalje na sever, uskoro nećemo imati kuda da idemo.
I tako, da li će divljaci i poludivljaci opstati? Najverovatnije da
neće. Stvaranje veslačkih povoljnih uslova za njih je besmisleno,
jer je napredak moguć samo uz pomoć volje, želje za borbom
i prevazilaženja prepreka zarad budućnosti. Nazadno
besposličenje dalekih predaka koje je dozvolilo da se postepeno
prelazi u divljaštvo, pokazalo se kao smrtni greh.
Faktori podivljanja
Kao što smo već zapazili, jedan od glavnih faktora podivljanja je
lenjost dalekih predaka. Lenjost je uvek regresivna, zato što je čovek
stvoren kao samorazvijajući (progresivni) princip. Lenja
pokoljenja koja smenjuju jedno drugo čak ni ne primećuju da se
kod njih postepeno degradiraju mnogi duhovni elementi, pre svega
volja, a odmah nakon toga degradira se i mozak. Iz pokoljenja u
pokoljenje pojavljuje se sve manje sposobnih ljudi i kod ljudi sve
više počinju da pre-ovlađuje životinjski element (jesti, spavati,
razmnožavati se, itd.).
Drugi faktor podivljanja je, po našem mišljenju, izolovanost.
Potvrda za to je što su stanovnici malih izolovanih ostrva
uglavnom divljaci. U vezi sa tim se takođe može primetiti da želja
nekih malih naroda, na primer Čečena, da se izoluju u vidu
suverene države može biti faktor regresije, jer mešanje krvi i
dinamičniji život u okvirima veće države uvek pogoduju napretku.
Sledeći faktor podivljanja je fanatično totalitarni karakter
vladavine nekih država ili plemena. Vladar propoveda nekakvu
teoriju ili činjenicu (komunizam, religija, šamanstvo, priniošenje
žrtvi i slično) i formira totalitarno društvo, zasnovano na
fanatičnoj veri u tu teoriju ili činjenicu; svi protivnici se progone i
uništavaju. Pre svega progonima podležu najsposobniji ljudi, čiji je
duhovni nivo iznad fanatizma i prema kojima vladajuća klika oseća
zavist. Postepeno broj sposobnih ljudi opada, a u društvu sve više
maha uzimaju divlji zakoni i divlji običaji. Kao primer za to može
da posluži SSSR (lenjinistička i stalji-
374
nistička represija, koje su dovele do oštre degradacije pre
svega sela i našu zemlju, od velikog izvoznika žitarica, prevorili
u uvoznika) i Irak (fanatična muslimanska vera).
I na kraju, najvažniji faktor podivljanja su globalne
katastrofe, koje vraćaju preživele u uslove primitivnih načina
proizvodnje. I samo ogroman napor volje i preduzimljivost
mogu da spasu ljude od brzog nastupanja divljaštva.
Samadi - protivteža divljaštvu

Stekli smo utisak da ako napredak predstavlja težak i
dugotrajan evolucioni proces, nazadak društva sa prelaskom u
divljastvo odvija se lakše i traje kraće. Razumljivo je da za
procese uništenja, i u okviru evolucije, potrebno manje napora
nego za procese izgradnje.
U istoriji čovečanstva je, očigledno, bilo mnogo prilika da se
krene nepovratnim putem masovne degradacije i podivljanja.
Svedočanstva o tome mogu se naći u svim religioznim i
literamm izvorima posvećenim antropogenezi. I u svim tim
izvorima se ukazuje da se baš u tim periodima, kada nazadak
čovečanstva poprima opasnu tendenciju da postane nepovratan,
na zemlji niotkuda pojavljuju proroci koji se trude, koristeći
moć svoga duha, da preokrenu tendenciju nazatka i usmere
čovečanstvo ka konstruktivnim progresivnim počecima.
Mi smo već govorili o hipotetičkom zaključku da proroci koji
se pojavljuju na Zemlji izlaze iz Genofonda čovečanstva. Odatle
se može zaljučiti da su Genofond čovečanstva i fenomen
samadija na kome se on zasniva bili načinjeni na Zemlji sa
ciljem da se spreči vraćanje u stanje divljaštva.
Mudre zemlje Šambala i Agarta nas posmatraju i analiziraju,
oce-njujući kada je trenutak da pozovu u pomoć sveti Genofond
čovečanstva, u kome su se skoncentrisali najbolji ljudi poslednje
tri civilizacije na Zemlji. Neki narodi i plemena, koji su sebi
dopustili da dokono pređu u divljastvo, prepuštaju se
regresivnom evolucionom procesu, ali se drugi podvrgavaju
duhovnom utkaju proroka u čijem se delo-vanju mogu videti
osobine veličanstvenosti znanja Sambale i samoga Tvorca.
Završavajući ovo poglavlje o divljaštvu, neočekivano sam
pomislio da nazadak u društvu počinje kada se nad
pojedincem i nad nekom
SVET
Podivljanje kao regresivni JE SLOŽENIJI
evolucioni faktorNEGO ŠTO MISLIMO 375
zemljom u celini nadnese negativna aura, kada pesimizam zameni
optimizam i prevlada negativna psihička energija i naslađivanje
negativnim aspektima života.
"A zar se nije negativna aura nadnela nad Rusijom?" - bio
sam prinuđen da zaključim, i od toga mi je postalo nelagodno.
Glava 6
Na svakoga stranca Rusija proizvodi dvostruki utisak: sa jedne

strane, iz nje zrači snaga, jer ta zemlja poseduje ogromne teritorije i
ima najvišu intelektualno-naučnu moć, a sa druge strane - Rusi nisu u
stanju da organizuju manje-više jednostavan život, stešnjeni su u
malenim bednim stanovima, idu po ruiniranim ulazima, gaze po
kaljužama. Paradoksalnost ruske duše objašnjava se svim i svačim -
uticajem sibirskih mrazeva, delovanjem ruskih prostranstava,
istočnim elementom u ruskoj duši i si. Ali, hajde da pogledamo na
Rusiju iz perspektive onoga čemu je posvećena ova knjiga.
Šta je Nostradamus govorio o Rusiji

Godine 1555. veliki francuski prorok Nostradamus je pisao da će
početkom 20. veka u zemlju Akvilon (Rusija - E. M.) doći sam
Antihrist i vladaće tom zemljom u dva obličja, čiji se datumi rođenja
razlikuju za 9 godina, 9 meseci i 9 časova. Koliko sam ja shvatio
proučavaoce Nostradamusa, datumi rođenja Lenjina i Staljina razliku-
ju se za pomenute tri devetke. Isti ti proučavaoci pretpostavljaju da se
duh Lenjina preselio u telo Staljina, isteravši njegov slabiji duh.
Nostradamus je takođe pisao da će se Antihristova vladavina u zemlji
Akvilon sprovoditi tako što će se nad zemljom nadneti negativna
psihička aura i ljudi će se međusobno uništavati.
Ja se ne usuđujem da procenjujem Nostradamusa i nisam
ubeđen da li sam ispravno shvatio proučavaoce velikog proroka, ali
podudarnost sa dolaskom i vladavinom boljševika nameće se sama
po sebi.
Ja ne želim da vređam mnoge starije ljude, čiji je život bio
posvećen izgradnji komunizma, ali činjenica ostaje činjenica -
Lenjinove i Staljinove represije odnele su milione života najboljih
ljudi Rusije (SSSR). Kult vlasti je došao do vrhunca, zbog njega nisu
žalili nikoga - ni najbolje seljake (kulake), ni najbolje pisce, ni
najbolje naučnike, ni rusku aristokratiju. Pod spolja lepom parolom
"jednakost" košeni su
Negativna aura nad Rusijom 377
svi oni koji su bili viši od sumorne osrednjosti. Pod parolom
"diktatura proletarijata" (u čiju besmislenost nema sumnje, pošto je
to diktatura izvršilaca) radništvo se suprotstavljalo inteligenciji,
što je takođe služilo učvršćenju kulta vlasti. Potpuno podruštvljenje
nije ostavljalo mesta za razvoj čoveka kao ličnosti. Dosadni
partijski šabloni urezivanu su ljudima u mozak kao molitve.
Religija je bila stavljena van zakona.
Negativna komunistička aura nad Rusijom

Zašto je komunizam, u čiju se antiljudsku suštinu ne može
sumnjati, uspeo da se ukoreni na tako dug period? Iz perspektive
koncepcije Univerzalnog informacionog prostora, ideja komunizma
je koristila neki moćni oblik negativne psihičke energije, tako da je
mogla da uguši pozitivna ispoljavanja psihičke energije. Kako meni
izgleda, ideja komunizma u masovnom vidu koristila je onaj oblik
negativne psihičke energije u čijoj osnovi leži zavist.
Zavist - to je veoma rasprostranjena pojava među ljudima:
slab zavidi jakom, ružna žena zavidi lepoj, osrednjost zavidi
talentu, siromašan zavidi bogatom itd. Zavist predstavlja osnovu
mnogih negativnih momenata u našem životu: jadikovanja,
pakosti, gušenja talenata itd. Društvo se trudi da spreči
ispoljavanja zavisti, stvarajući razne zakone i teorije - inače bi sve
što je napredno bilo uništeno na ugod slatkom instinktu
zavidljivaca. Zavidljivac ne može da se smiri. Njega danonoćno
grize osećanje sopstvene manje vrednosti u poređenju sa nekim
talentovanim čovekom. Ako je osećanje zavisti ugušeno, čovek živi
manje ili više miran život, ali ako se to osećanje probudi, ono se
pretvara u bolesnu i tegobnu maniju. Sećam se jednog direktora
instituta koji mi je rekao u periodu razrade našeg naučnog pravca:
"Ja verujem da tvoje operacije donose korist ljudima. Ali, ja ću se
boriti protiv tebe, Muldašev, uništiću te, pa makar sve izgubio".
Komunistička ideja "jednakosti" ozakonjuje, pre svega,
jednaka prava za slabog i jakog, glupog i pametnog, siromašnog i
bogatog, a povezano sa time, ozakonjuje i osećanje zavisti slabog
prema jakome, glupog prema pametnom, siromašnog prema
bogatom. Zavidljivac koji u dubini duše oseća da ista prava još uvek
ne znače iste sposobnosti, smesta počinje da se koristi tim
jednakim pravima na ugod svojoj
378
ljubljenoj zavisti. Upravo su zato komunisti uspeli da za samo
nekoliko meseci organizuju represiju protiv kulaka, aristokrata i
naučnika. Negativna psihička energija u obliku plime zavisti prema
moćnima na čitavom svetu bila je njihov saveznik.
Ja mislim da su komunisti u dubini duše shvatali da im je religija
protivnik, jer govori o Onom Svetu, božanskom poreklu čoveka i
propagira pozitivne psihičke momente (dobro, ljubav i si.) koji su
toliko protivrečni njihovom naglašavanju negativne psihičke energije.
Zato su komunisti uništili religiju i stvorili svoje bogove - Lenjina,
Staljina i druge - bogove zavisti. Kult vlasti je dostigao vrhunac -
odricanje od Višeg Uma i njegova zamena vođama nalik na idole.
Jedina od pozitivnih pojava koju komunisti nisu smeli da potpuno
unište bilo je znanje. Ono im je bilo neophodno, da bi izveli "svetsku
revoluciju". Propaganda komunističkih ideja među naučnim
radnicima bila je posebno snažna, uvedena je "partijnost nauke", a
vodeći i slobodoljubivi naučnici (Vavilov i dr.) podvrgnuti su
represijama.
Ali, ipak se ne može reći da su svi ljudi koji su živeli u komunizmu
bili potpuno privrženi negativnoj psihičkoj energiji koja se nadnela
nad državom. Naprotiv, kod mnogih se probudilo duboko unutrašnje
osećanje otpora nastupanju psihičkog negativizma, i oni su se borili,
neki direktno, a neki posredno, da ipak bar u nekoj meri trijumfuju
pozitivni aspekti života. Na primer, moramo priznati da je u socijali-
stičkom periodu u Rusiji nauka doživela buran razvoj, uprkos tome što
su naučnici primali bednu platu i u mnogome bili odvojeni od ostalog
naučnog sveta, ali je, očigledno, delovala određena želja da se čovek
potvrdi makar u sricanju znanja, o čijoj mu je božanstvenosti šaputala
karma. Ili se široko rasprostranilo planinarstvo, pri kome bi čovek,
uputivši se u planine ili u tajgu, potvrđivao sebe u borbi sa divljom
prirodom sa kojom nema kompromisa i gde se na kocku ne stavlja
rezultat, već život.
Upravo su ti ljudi, koji su umeli da u vreme komunističkog režima
nađu kutak za pozitivne konstruktivne delatnosti, spasli Rusiju
(SSSR), ne dopustivši joj da klizi niz padinu unutrašnjeg
samouništenja, pa su čak i sačuvali njen status velike države. Ti
ljudi su bili pravi borci, koji su se svojom pozitivnom psihičkom
energijom suprotstavili politici učvršćenja totalnog psihičkog
negativizma. Ti se ljudi mogu nazvati junacima, jer oni nisu
dopustili da negativne sile
pretvore Rusiju (SSSR) u opadajuću, lenju i polugladnu zemlju,
kakve su Kuba i Kambodža (u tim zemljama sam bio i ovo mogu da
kažem sa potpunim uverenjem). Među tim ljudima bilo je kako
naučnika, tako i lekara, učitelja, radnika, a takođe i partijskih
radnika. Pred tim ljudima moramo da skinemo kapu, jer oni ne
samo da su gradili, već su gradili u periodu vladavine crnih
negativnih sila. A partijska knjižica, koju su imali ti ljudi, nije im
smetala da konstruktivno rade.
Hajde da se sada potrudimo da odgovorimo na pitanje koje je
postavljeno na početku ove glave, o paradoksalnosti Rusa. Odgovor
se nameće sam po sebi - onaj deo Rusa koji je u borbi sa
negativizmom izgradio pozitivne živome aspekte, učvrstio je i
sačuvao visoki naučno-intelekrualni potencijal te zemlje, a onaj
deo Rusa koji se u godinama komunizma prepustio negativnim
psihičkim aspektima, spao je na ulogu ravnodušnih, pijanica i
ogorčenih građana, koji postepeno počinju da zavide svima i
pljuju u isti zajednički bunar iz koga i sami piju.
I eto, komunistički režim je svrgnut, nastao je kapitalizam.
Kako je danas?
Negativna kapitalistička aura nad Rusijom

Rusima je izgledalo da će posle pada komunističkog režima
sve postati dobro, da će se život izmeniti na bolje. Nastao je
period političkog romantizma, kada su, pokrenuti "glasnošću",
Rusi sa zanosom kritikovali komunističku prošlost, potpuno
ocrnjujući sve i ne ostavljajući mesta za one pozitivne, čak herojski
pozitivne momente o kojima smo govorili. Odvijalo se žuđeno
naslađivanje i prežvakavanje starih komunističkih negativnosti,
bez ozbiljnih pokušaja da se počne konstruktivan pozitivan rad,
što je održalo negativnu auru nad našom zemljom. Gotovo svi
kandidati i predsednici, poslanici i drugi organi vlasti dobijali su
priznanje ne toliko na osnovu svojih programa, koliko na osnovu
kritike prošlosti. Naša zemlja se nije mogla otrgnuti od negativne
aure: tokom mnogih godina ona joj je postala bliža, a razgovori o
lošim stvarima slađi od stvarnog i napornog rada da se izgradi
novo društvo. Nije se našao čovek koji bi glasno, na sve strane
povikao: 'Prekinite da se naslađujete! Hajde da radite!" Naša
zemlja je iz komunizma skliznula u divlji kapitalizam u čiju
negativnu suštinu ne bi trebalo sumnjati.
U tom periodu sam bio narodni poslanik RSFSR. U suštini sam
uviđao do čega može dovesti priklanjanje divljem kapitalizmu, jer sam
bio u mnogim zemljama i mogao sam da upoređujem. Domogao sam
se reci na govornici skupštine i okrenuvši se B. N Jeljcinu, koji je sedeo
pozadi u predsedništvu, rekao sam:
- Borise Nikolajeviču! Bio sam u Kolumbiji i video da se njihovo
društvo razdelilo na superbogate, koji žive u kućama koje su kao
tvrđave sa kulama sa mitraljezima, i neviđene siromahe, koji mogu
jedino da otimaju. Ako u potpunosti oslobodimo cene i oslabimo
državnu kontrolu, vrlo brzo ćemo upasti u kolumbijsku varijantu
razvoja. Oslobodivši se od komunističkih stega, svaki drugi Rus će, ose-
tivši slobodu, postati lopov, jer se nad njim do dan danas nadnosi ne
gativna psihička aura i on nije spreman da konstruktivno radi bez
žestoke discipline, na koju je navikao u godinama komunizma. Čisto
ekonomski projekti o kojima Vi govorite i koji su u velikoj meri po
zajmljeni od Zapada, neće biti delotvorni u jednoj postkomunističkoj
zemlji. Trebalo bi obratiti pažnju na japansko-kinesku varijantu razvo
ja. Deng Hsijao Ping...
- Za koga ste Vi, za Jeljcina ili za komuniste? - prekinuo me je neko
iz sale.
- Da! Za koga Vi pozivate da se glasa? - upitao je B. N. Jeljcin.
- Ja ću glasati za Jeljcina - odvratio sam s naporom.
Narednog dana, centralna televizija je u programu "Vreme"
prikazala moj govor, posebno naglasivši da ću glasati za Jeljcina. U to
vreme je naše društvo bilo podeljeno na dva pola i strasno se upuštalo
u političku borbu, zaboravivši na konstruktivni pozitivan rad. U tom
trenutku ono nije bilo spremno da čuje upozorenja da kapitalizam nije
čarobni stolnjak, već ga treba graditi pod rigoroznom kontrolom i dis-
ciplinom. Negativna komunistička aura nad našom zemljom nije se
razgradila, već je prešla u sumanuto-euforičnu auru divljeg kapitaliz-
ma.
Danas možemo da "ponosno" kažemo da je divlji kriminalni kapi-
talizam izgrađen. Za euforično-negativnu psihičku energiju, koja se
zasniva na tome da je sve dopušteno i na veličanju čoveka koji umešno
krade, naša zemlja je platila stotinama milijardi dolara koje su iznete
u inostranstvo, padom proizvodnje, siromašanjem resursa, slabljenjem
vojske, raspadom stare Rusije (SSSR) itd.
Ulje na vatru su dolivali i dolivaju novinari. Pogledajte bilo
koju stranu bilo kojih naših novina: uvek i svuda se naslađuje
negativnim (kriminalna hronika, unutrašnja politika i dr.), u
intervjuima novinari postavljaju prevashodno zajedljiva pitanja,
gotovo o svakoj ličnosti govore u crnim nijansama itd. Ne samo
da u nijansi novina pre-ovlađuje crna boja, već se novinari nekako
takmiče u naslađivanju nijansama crne boje.
Ako bi novinari makar i na sekund pomislili da nije
neophodna samo "negativna pravda", već da je neophodno iznositi
i pozitivne momente života, postigli bi dva važna momenta: prvo,
"negativna pravda" upoređena sa pozitivnim pojavama u životu
bila bi efikasnija, a drugo, ljudi, čitajući pozitivnu informaciju,
zračili bi pozitivnu psihičku energiju, koja je u stanju da se
suprotstavi negativnoj auri nad Rusijom. A zar se u našoj zemlji
nema o čemu govoriti u pozitivnom smislu - u prodavnicama se
pojavila roba, ima dobrih farmera, naprednih kolhoza, dostignuća
nauke i tehnike i si. Neophodno je pisati o ruskom i patriotskom
duhu i čak se pomalo i hvaliti - to podiže tonus i duh Rusije, jer je
Rusima dojadilo da borave pod pritiskom negativne aure.
Sve što smo rekli za novine odnosi se takođe i na televiziju.
Mediji sebe nazivaju "sedmom silom". To je zaista istina. Sila ne
srne da povlađuje potpunom negativizmu. Sila bi trebalo da bar
nešto zna o zakonima psihičke energije, koju u vojsci precizno
nazivaju borbenim duhom.
Razumno je postaviti pitanje zašto Onaj Svet, ako je zaista
svemoćan i ako je stvorio čoveka na Zemlji ne pomogne Rusiji da se
oslobodi od negativne aure koja je natkriljuje? Na to pitanje se,
kako mi izgleda, može odgovoriti na sledeći način: čovek na Zemlji
je nastao ne kao dete onog sveta, koga bi trebalo maziti, već kao
samorazvijajući princip, koji je dužan da sam stupa putem
napretka. Viši sistemi očuvanja (Genofond čovečanstva i
Šambala) stupice u dejstvo samo u krajnjem slučaju (masovni
prelazak u divljaštvo, globalne katastrofe i si.)
Prljavi haustor
Zamislimo da mašinbravar N., koji živi u stanu 34 na šestom spratu
devetospratnice, ujutru izlazi iz svog stana. Loše raspoložen zato stoje
sused alkoholičar sa sedmog sprata divljao ćelu noć, on zaključava
svoja blindirana vrata specijalnim ključem. Gazeći po opušcima i
ljuskama semenki, bravar N. prilazi liftu i pritiska dugme za poziv, pro-
gorelo opuškom. Čekajući lift, bravar tmurno gleda zidove haustora,
koji je pre manje od godinu komunalno-stambeno obojilo prljavo-
zelenom bojom, ali su ih već oljuštili i "umetnički obradili", većinom
rečju "k..." i "Fuck you". Postaje mu hladno, jer je prozor u haustoru
neko razbio još pre godinu dana.
- Koji je majmun razbio taj prozor.' I kud gledaju ovi iz komunalnog.'
Briga njih za sve. Eh! - misli bravar N.
Prohladni povetarac donosi miris smeća.
- Opet se izgleda odvod za smeće zapušio. A i da se nije zapušio,
svejedno bi prosipali smeće na pod pored otvora odvoda. Kakav smo
narod.' Kao da na đubrištu živimo - misli bravar N, ćušnuvši nogom
truli paradajz i sočno pljunuvši na vratanca lifta.
Vrata lifta se otvaraju. Ušavši u lift, bravar N. pritiska dugme za prvi
sprat, takođe progorelo opuškom, i prstima zatvara nos, trudeđ se da
ne stane na baru mokraće, ali tu primećuje da u liftu ima i nešto
ozbiljnije.
- Juče su samo p...li, a danas su već i nas..li. Svinje su to, a ne ljudi!
S... gde žive. Ovde kao u klozet idu - misli bravar N, skrećući pogled
od gadosti i rupa na zidovima lifta, takođe "umetnički" ukrašenih
uglavnom rečju "k..." i "Fuck you".
Otrgnuvši lakat koji se zalepio za žvakaću gumu zalepljenu na zid
lifta, bravar N. konačno izlazi iz lifta. Slatko opsovavši i sa zado-
voljstvom udišući punim plućima, bravar N. se spotiče o sanduk koji je
neko tu ostavio.
- Baš ih briga za ljude, životinje jedne, j... ini majku - govori bravar
N. i gurnuvši nogom razvaljena vrata ulaza izlazi na ulicu. Pogledavši
smeće koje se rasulo iz kante, on stupa na trotoar.
Bravar N. obilazi nekoliko bara, koje su se stvorile na mestu večnih
rupa na asfaltu, i baci pogled na zgodnu devojku u gumenim
kaljačama, koja stoji pored smeća razbacanog baš na mestu gde bi tre-
jfegarivna aura nad Rusijom
balo da bude livadica, šetajući psa ružnog izgleda, velikog kao tele. Pas
njuši bravara N. i glasno laje.
- Džesi, fuj! - viče devojka u kaljčama.
- Sigurno njuši smrad lifta, svinja - misli bravar N. - Je li to pas, kao
dinosaurus je. Opasno je izaći na ulicu, te zveri neće samo nogu, već i
"m... odgristi"
Na puru do tramvajske stanice nalazi se jarak preko koga je
prebačena daska. Prelazeći jarak preko daske, bravar N misli:
- Mogli bi da naprave ogradicu oko daske, mogao bi neko da
upadne u jarak. Koliko je samo pijanih, sigurno, već upalo. Kakva je to
država! Da pišem žalbu, šta li?
Prešavaši jarak, bravar N. zavrće nogavice pantalona, koje je juče
a'stio i idući neprirodnim koracima, pokušava da ne isprska pantalone
blatom, koje se razlilo po asfaltu pola kilometra unaokolo. Došavši
najzad do čistog asfalta, on struže nogama po tlu, taraci blato sa
cipela. Pogledavši pantalone, bravar N. sa zadovoljstvom misli:
- Uprskao sam se samo do pojasa. A Vaska, metalostrugar? Juče
došao, zamazao se do ušiju. Kakav smo mi narod! Evo, kao svinje, u
blatu živimo. Zar je teško zakopati jarak? Briga ih za zakon!
Čekajući tramvaj, bravar N. gleda ljude koji stoje na stanici.
Grumen zlobe navire mu u grlo.
- Evo, sigurno oni s... u liftu i kopaju jarkove. Životinje su to, a ne
ljudi - misli bravar N.
Dobro nagazivši nekog, bravar N. ulazi u tramvaj. Videvši slobodno
mesto, on hitro seda na njega. Pokraj njega stoji starica sa mrežom.
Bravar N. okreće glavu i gleda kroz prozor, kao da sa
interesovanjem posmatra pejzaž koji promiče.
- Kud je ta baba krenula ujutru - misli bravar N. - Bolje joj je da sedi
kući. Sigurno je izrodila pijandure-seronje koji ne znaju šta je klozet,
a šta lift. Još treba da je poštujemo!
Prošavaši kroz oguljenu obrtnu kapiju na ulazu u fabriku, bravar N.
počinje da radi. Pritegavši stegom materijal, bravar N. tmurno počinje
da ga obrađuje turpijom.
- Zašto turpijam, a? Za ovu platu, šta li? Turpijam, turpijam, a pasji
živim - misli bravar N.
On uzima svoju solju od pola litra, odlazi u sobu za pušenje,
naliva u limenu solju vode i stavlja unutra grejač. Zapalivši cigaretu,
bravar N- pije čaj iz šolje.
*---лцуц . ЈП ,-,./,- *"CSIO i
se ™
lifta ?rotvaraJ« ' avar
Vec
'
^ у , ,
Zad
°voJ/
se
ak
° treba
"
l
da
âvar JV fr,t """JJJVO "egativna a,lr PS?ff?-
^^^.^Л^та^-^
ОПаЈсо
fazane pan-
Japanski radnik, bilo da je bravar, strugar ili čistač smeća, Oni koje su izabrali isto su smeće kao i ja, misli bravar N.
ide na posao u odelu, beloj košulji i kravati. On je ponosan Pa ipak se ne pristoji beskrajno vređati poslanike i
što radi. Presvukavši se na poslu iz odela u specijalnu radnu prikazivati ih u idiotski komičnom svetlu.
odeću, japanski radnici svaki posao obavljaju sa Negativna aura dostigla je svoj vrhunac prilikom izbora
386 zadovoljstvom samo zato što uvažavaju same sebe i ljude guvernera u Irkutsku, 1997. godine. Na položaj guvernera
radi kojih se taj posao obavlja. Posle posla, japanski radnici se pretendovali su jedan lopov, jedan siledžija i "topli brat". O
presvlače i obično odlaze u restoran (relativno jeftin) da popiju "vrlinama" svakog od njih izvestile su novine. Narod je
pivo ili šake i vraćaju se kua sa radošću. Jarkovi koji se izabrao lopova; očigledno, lopovluk je građanima Irkutska
iskopaju, u Japanu se zakopaju tog istog dana. Niko i ne izgledao privlačniji od nasilja i homoseksualnosti.
pomišlja da lift upotrebi kao klozet. Nad Japancima i Japanom - Kakav smo mi narod - govorili su Irkutljani. - Biramo
nadnosi se pozitivna psihička aura. guvernera
Zašto ruski predsednik i vlada ne preduzmu mere da se između lopova, siledžije i pedera. Eh!
Rusija izbavi od negativne psihičke aure? Glavni razlog za to je, Pa ipak naš život nije toliko negativan. Postoji i dobro.
po mom mišljenju, ne samo to što oni ne shvataju uticaj Ali, u doba vladavine negativne aure, dobro se zaboravlja.
negativne aure, već i ne primećuju uzroke koji dovode do nje.
Na primer, u Kremlju u svim toaletima vise zajednički peškiri, Umetnost u haustoru
koje su još davno zabranile sanitarne inspekcije kao prenosioce
infekcija. Poslanici i članovi vlade brišu ruke o njih, a na šolje Moja sekretarica je devetnaestogodišnja Irina,
sedaju kao i bravar N. Toalet papira nema svuda, često se kozakinja sa Dona, koja je došla iz grada Volgodonska
umesto njega koriste razni projekti, rešenja i si. (Rostovska oblast). Svojevremeno je jedan narkoman
Jedan od najviših nadležnih za arhitekturu grada sedeo je u pucao u grupu devojaka iz sačmare; sačma joj se zarila u
besno uređenoj kancelariji, čija su ulazna vrata užasno lupala, oko. Obavili smo tri komplikovane operacije i spasli joj
potresajući kancelariju, ali on to nije primećivao. Zato je oko i vid.
recepcionarka postala nagluva. Tokom boravka na našoj klinici, naše lekare je veoma
Ministar kulture nikad nije ubeđivao ruske režisere da ne bi zabavio neobični Irinin govor. Njen donski govor ne
trebalo da se beskrajno naslađuju negativnim momentima samo da je bio pun poslovica i izreka, već ga je krasila i
života, pa čak i ako su oni u pravu, da ne bi trebalo sve vreme posebna mekoća i umiljatost. Na primer, ženu lekara u
prikazivati realističku prljavštmu, daje nužno birati visoke i lepe centralnoj Rusiji mogu da grubo zovu "doktor-ka"
glumce, a ne kusorepe prostačine, odevene u ružne sive ("vračiha") Za svoju doktorku, Irina je govorila:
džempere. Bravar N., pogledavši takav film, svakako će u njemu - Lilija Fuatovna je veoma dobra lekarka ("vračica").
videti šta on sam radi, nasmejaće se tome, ali to će mu jedino Iznenada, skinuvši povez sa očiju, ona je rekla:
doneti još negativizma i bezizlaznosti. Mislim da je neophodno - Gle, vrana ("voronok") sedi.
da se u određenom stepenu za primer uzmu holivudski filmovi sa Ništa nisam shvatio, jer znam da je "voronok" kombi u
njihovom delimičnom izveštačenošću i srećnim krajem. koji trpaju prestupnike ("vor" na ruskom znači lopov - prim.
U jednom od najpopularnijih listova u Rusiji bilo je napisano, u prev.) Pokazalo se da je rečju 'Voronok" ona nazivala
vezi sa dolaskom u Moskvu mađioničara Koperfilda, koji je u vranu. Svraku (na ruskom "soroka" -prim. prev.) je ona
stanju da uklanja zgrade sa lice zemlje, da bi Moskovljani najviše nazivala "soročka" (što na ruskom znači "košulja" -prim.
od svega želeli da on ukloni zgradu Skupštine zajedno sa svim prev.) što je dovodilo u nedoumicu ljude odevene u
poslanicima. Bravar N., koji pročita taj pasus o novinama, košulje. Zvezde su u njenom govoru zvučale kao
pomisliće da ukloniti sa lica zemlje one koje je narod izabrao, "zvezdičice". Tacnu je ona nazivala "tacnica". Umesto da
posredno znači ukloniti i taj narod u celini. kaže "već je kasno", govorila bi ""kasni-ca je već". Reč
"ujutru" u njenom rečniku je bilo "s jutra". Džepove
("karman") je ona nazivala "vtulki" (na ruskom - tulajica
u kolima -. prev.), а male džepove - "vtuljavočki"
("tulajčice")
- Glej ("gle"), nebo zvezdičavo, zvezdičavo, a noć mesecasta, mese-

casta - govorila bi ona.
Pročitao sam Irini poglavlje o bravaru N. i upitao je za mišljenje.
- Nisu svi haustori takvi - rekla je Irina. - Kad ulazim u svoj haustor
u Ufi, prljavština me živcira, ima krastavaca i svakakve štroke. Mračno
je, ugasili svetio, šta li, crkoh od straha. Smesta zaključavam vrata.
Čudim se, jesu li se Burjati toliko obogatili da svoje sopstveno prljaju.
A kod nas, u Vologdonsku, gde sam odrasla, ulaz je bio oslikan.
- Raznim psovkama?
- Ne, mi sa Dona smo dovitljivi. Shvatili smo da ako ulaz i jeste
zajednički, on pripada i svakom od nas. Naši roditelji su skupili novac
i kupili cement i boje. Mi, deca, zapušili smo cementom sve rupe, a
roditelji su sami okrečili zidove. Samo jedan škrtac nije dao ništa.
A onda smo rekli: "A sad, momci i devojke, zasučimo rukave" i
počeli smo da crtamo po zidovima. Jedan dečko je umeo svašta, on je
nacrte slika skicirao na zidu, a mi smo ih farbali. Ja sam slikala zebru
i pingvina, a drugi još štošta. Svako se trudio da što bolje dotera svoju
sliku.
-1 kakav je utisak ostavio tako oslikan ulaz?
- O! - odgovorila je Irina - uveravam Vas, svako ko bi tuda zašao,
uzviknuo bi: "Gle čuda! ovo je kao slikarska galerija". A sva deca iz
našeg ulaza postala su dobra, školu završila, opismenila se. Nema
nijednog narkomana. Zar nisu te lepote svojim rukama slikali.
Najstarija od dece iz našeg ulaza, Nataša, već je udata, dobro joj ide,
do dana današnjeg na svom zidu crta nove crteže. Niko ko uđe u naš
ulaz ne ćuti, hvali nas, niko nije ravnodušan. Deca iz drugih ulaza,
gledajući naše crteže, takođe su došla pameti, takođe počela svoje
ulaze da slikaju lepim slikama. Ulaze niko nije zaključavao.
- A jesu li i vaš ulaz prijali?
- A da! Dva puta. Prvi od njih - lokalni pijanica, Petrovič, kakve na
pijaci na gomile prodaju za tri kopejke. Ali, naši momci su ga brzo
otkrili. Utepali ga, rekli mu da takve, kao što je on, iz ulaza motkama
isteruju. Sad hoda kao mahnit, ćuti, laže da mu je žena loša, naziva je
glistom u skafandu. Ne shvata da žena ne može biti dobra kad živi sa
teškim alkosom.
- A drugi slučaj?
- Doputovao tu neki sa severa kod suseda-kapetana, napio se i
počeo da prlja. Ja sam tada bila mala, ali videvši to, počela sam da ga
grdim, govoreći da će ostati bez obe ruke i glave, da takve kao što je
on kod nas u ulazu ostavljaju da istrule. A ispalo je da je on još i
nagluv, iznervirao se, počeo da urla na dete. Čuvši buku, moj otac je
izašao, rekao da će onaj ko uvredi dete odmah umreti, a takve kao što
je on treba spaliti.
- Šta ti misliš, Irina, jesu li na jugu Rusije ljudi kulturniji nego na
severu?
- Ne bih rekla. Jedino što je ovde hladno. Kada sam ovde došla u
decembru, takav je mraz bio da termometri samo što nisu popucali,
zubi su mi cvokotali, umalo da se polome. A tamo kod nas je toplo,
vinova loza raste. Ali, posao mi se ovde sviđa, volim moje bolesnike.
I zaista, oko te devojke postoji topla pozitivna aura. Iako je stalno
okružena bolesnicima, koji dolaze iz ćele Rusije i iz drugih zemalja,
ona se nikada ne ponaša kao tradicionalna zvanično hladna sekretari-
ca; uvek ima toplu reč, posluži čajem, objasni ljudima koji čekaju da
sam se posle operacije umorio i da treba da se malo odmorim.
Irina savršeno shvata da smo mi za ljude koji dolaze poslednja nada
i nastoji da učini sve kako se ta nada ne bi ugasila. Bolesnici je takođe
vole. Pozitivna aura se pojačava, postajući jedan od važnih faktora
lečenja. Jedna bolesnica iz Ukrajine, na primer, rekla mije daje sekre-
tarica tako lepo razgovarala telefonom sa njom, daje došla ovamo pot-
puno uverena da će ponovo progledati. I zaista je i progledala. A
bolesnici iz Rostovske oblasti postali su posebno uvažena kategorija.
Kakav je uticaj izvršilo oslikavanje haustora na formiranje Irinine
duše, teško mogu da kažem. Ali, očigledno je da su roditelji i deca
uspeli da situaciju preokrenu na pozitivnu stranu, pretvorivši javno
mesto zagađivanja u delo dečje umetnosti. Glavno je to što su oni to
uspeli sami da učine, ne uzdajući se u narod i vladu, kao bravar N.
Prirodno je da se kod stanara tog ulaza formirala pozitivna psihička
aura, zato stoje dobro pobedilo zlo.
Ostaje nam samo da poželimo kozakinji Irini da ostane takva kakva
je, makar i nastavila da govori svoj umiljati donski ruski jezik.
Šta da se radi sa ruskim haustorima? Ja mislim da bi za prljavštinu
i nered u ulazima trebalo kazniti stanare samog ulaza. Na prvi pogled
izgleda da je bolje pritisnuti komunalno, čija je dužnost da vrši
popravke i održava red. Ali, to je puka fantazija. Kod radnika komu-
nalnog, koji održavaju ulaze, davno se formirala negativna aura, pa
čak i mržnja prema životinjolikim žiteljima ulaza; zar se njihov "trud" dI
prljavo zelenom bojom okreče ulaz ne "ocenjuje" pljuvanjem i psovkamt
Novac tu neće pomoći - oni će ga, rizikujući, ukrasti, ali dobre popravkS
za ljude koji pljuju i otresaju nos neće obaviti. Negativna aura je jača. j
Ako bi se primenila mera kažnjavanja prljavih ulaza, stanari ulaza r
brzo izdvojii one koji najviše prljaju i naterali ih da baš oni plate kazn
postavili za vratara nekog penzionera umornog od nerada i u strahu o
naredne kazne, sakupili novac i sami izvršili popravke koje niko više neć
ruinirati. Uskoro će se pojaviti instinkt nadmetanja, čiji je ulaz bolji.
Ja sam, na primer, u mom ulazu brzo otkrio čoveka koji je mokrio
liftu. Prišao sam deranima i strogo ih upitao:
- To vi mokrite u liftu?
- Ne, nismo mi, to je Dima sa drugog sprata - pognuvši glavu,
odgovorili su mangupi.
Derani su na moju molbu izmlatili Dimu sa drugog sprata i klozet-s
bezobrazluk u liftu je prestao. Ali, kroz pola godine, opet je neko poče
da mokri u liftu. Isti ti derani su mi rekli da to čini alkoholičar sa sedmo
sprata. Na moju molbu, milicioner je porazgovarao sa p..njom, ali
ovaj, uzdajući se u odsustvo zakona, nastavio da mokri u liftu. Tada sa
uzeo flomaster i napisao u liftu:
"Ko je u liftu piško, sto posto je peško".
Kako su mi rekli derani, alkoholičar je izbrisao taj natpis i nastavio d
mokri u liftu. Ponovo sam napisao istu stvar. Za alkoholičara se trajn
zalepio nadimak "peško", kojim su ga derani ispraćali prilikom njegovo
izlaska iz lifta. Od stida je alkoholičar prestao da mokri u liftu, pa se ča
uskoro i odselio iz tog ulaza. Očigledno se kod njega očuvao ponos.
Ne pozivam na to da se pomenuti natpisi ispisu u svim liftovima. A
ljudi moraju da se plaše da rade takve stvari. U tom pogledu je veom
značajna jedna od Zoščenkovih priča:
'3edan ruski pisac je išao ulicom i negodovao zbog pejzaža sa
smećem, barama i mrtvim mačkama. Iznenada mu se pružila prilika da
otputuje u Nemačku. Išao je nemačkim ulicama, oduševljavao se čisto-
tom i uređenjem tog društva i kudio svoj narod. Tu gaje poteralo u wc.
Našavši toalet, ušao je u njega i stao se diviti njegovoj čistoti i
Ijubičicama postavljenim na simsu. Izvršivši nuždu, obukao je pan-
da
talone i gurnuo vrata. Vrata se nisu otvarala. Pisac je počeo da viče.
ma.
Skupili su se Nemci i nešto mu govorili na njihovom nerazumljivom
ke
jeziku. Uskoro su Nemci našli čoveka koji je govorio ruski, koji mu je
rekao:
bi
nu, - A ti vodu pusti, operi to što si zagadio, pa će se vrata sama
automatski otvoriti.
od
će Ruski pisac je tada pomislio da čak i kulturni Nemci izmišljaju
svakakve trikove da bi sačuvali čistotu i red."
u Mislim da se ne bi trebalo plašiti da ljude teramo da budu kulturni.
Kultura neće sama doći. Za kulturu se moramo boriti.
Ako bi u obaveze saobraćajne inspekcije bio uključen ne samo lov
na željno očekivane vozače koji nisu vezali pojas ili su prekoračili br-
zinu, već i kažnjavanje lenjih kopača jarkova ili "gospodara" puteva
koji postavljaju asfalt preko bara, naše bi ulice uskoro postale iste kao
ski
i u Evropi. Ako bi saobraćajna inspekcija kažnjavala vozače koji se
eo
parkiraju na travnjaku i raznose crnicu, koja tek što je tu dovezena, po
og
čitavom
je gradu, naši automobili bi bili čistiji tokom kiše, a pantalone ne
ambi bile isprskane blatom.
Kad bi se kažnjavali seljaci, koji su svoje ulice pretvorili u blatnjave
puteve prohodne samo za traktore, ili u guščije i svinjske brloge, oni bi
brzo organizovali dovoženje šljunka i izgradnju normalnih puteva.
da
no Ako bi vlasnici dača bili obavezni da ulažu novac ne samo u svoj
deo bašte, već i u izgradnju puta do njega, onda bi se do njih u jesen
og
moglo doći i običnim, a ne samo terenskim vozilom.
ak
Na žalost, mi smo svi postali kao bravar N., navikli smo da kukamo
i vadimo se na račun drugih, da grdimo vlast i narod i pojačavamo
Ali,
masvoju sopstvenu negativnu auru.
I tako ćemo ceo život provesti u jadikovanju. Nas bi trebalo terati
da sami promenimo svoj život i oko sebe izgradimo auru pozitivnih
osećanja. Jedino mi sami možemo da negativnu auru zamenimo pozi-
tivnom, i to svesno.
Uloga predsednika jedne zemlje

Hajde da razmislimo o pitanju - zašto predsednik jedne zemlje ima
tako ogromnu moć? Bilo da je predsednik pametan ili glup, dobar ili
392
zao, napredan ili nazadan - svejedno on ima ogromnu
moć. Sigurno je da u svakoj zemlji ima ljudi koji su mnogo
pametniji i sposobniji od svog predsednika, ali oni nikad neće
steći ni najmanji deo moći koju ima predsednik, čak i ako se
njihovi članci svakodnevno štampaju u novinama, a izjave im se
svakodnevno emituju na televiziji. Zašto?
Hajde da se prisetimo vremena kada je vlast u našoj zemlji
počela da se klima. Na primer, poslednjih meseci vladavine M. S.
Gorbačova, kada njegove reci više ništa nisu mogle da izmene, već
su jedino izazivale smeh. Zašto je idol čiju smo svaku reč lovili sa
ushićenjem postao za nas beznačajan i smešan?
Stiče se utisak da nekakve natprirodne sile i nekakav
vremenski period podržavaju predsednika i podstiču moć
njegove vlasti nad masama ljudi, a drugi period mu ih oduzima,
pretvarajući ga u jadnu marionetu na predsedničkom položaju.
Po mom mišljenju, ogromna moć predsednika neke zemlje može
se objasniti time što se psihička energija mase ljudi (žitelja te
zemlje) koncentriše na njihovom izabraniku-predsedniku, kako bi
mu dala punomoć ne samo za liderstvo i rukovođenje, već i za
sudbinu svakog pojedinca. Nade i želje svakog čoveka u obliku
ogromnih bujica psihičke energije daju se u zakup jednom
čoveku - predsedniku, od koga se očekuje progresivno vodstvo.
Ali, ako se nade i očekivanja masa ljudi tokom dugog vremena ne
opravdaju, tok psihičke energije koji izbija iz ljudi počinje da slabi
i kao posledica toga, vlast predsednika počinje da se klima.
Drugim recima, predsednik jedne zemlje ne srne da zaboravi da
on nije samo ličnost sa svojim zemaljskim brigama, već
koncentrat psihičke energije žitelja te zemlje, koji od njega
očekuju da opravda njihove nade. Pri tome, što je neka zemlja
veća, to se više psihičke energije koncentriše u predsedniku. Onaj
ko postane predsednik mora da ima na umu da na predsedničkom
položaju on prelazi u psihičko stanje koje predstavlja novi
kvalitet, pošto ulazi u epicentar psihičke energije jedne zemlje.
Kao potvrda ovog što smo rekli, uporedimo današnje reci M.
S. Gorbačova sa onima od pre 10 godina; u suštini, on govori
jedno te isto. Ali tada, kada je bio u središtu psihičke energije naše
zemlje, njegove reci su izazivale buru osećanja, a sada, kada je on
daleko od tog središta, njegove reci se naprosto ne prihvataju.
jjegativna aura nad Rusijom 393
Za predsednika jedne
zemlje je zaista strašno da
izađe iz središta psihičke
energije svoje zemlje.
Upravo to središte mu daje
neograničenu moć, upravo
to središte mu daje zado
voljstvo svojim sopstvenim
značajem. Veoma je slatko
; da se bude u središtu,
ali kad
se iz njega izađe, to
izaziva ogromnu
patnju,
*•» takvu, da
je bolje
da se u tom središtu
uopšte i ne bude.
Kako da se ne izgubi središnji položaj? Na osnovu onoga što
proizilazi iz ove knjige, predsedniku se može preporučiti da svoj
položaj nikad ne upotrebi da bi učvrstio kult vlasti, već da
Središte nada (crtež autora) k
o
risteći moć psihičke energije miliona ljudi neizostavno uspostavi
kult znanja, kult dobra i kult ljubavi. Neophodno je da se ima na
umu da su sve civilizacije na Zemlji propale zbog kulta vlasti.
Neophodno je da se ima na umu daje kult vlasti ispoljavanje
negativne psihičke energije, a kult znanja, kult dobra i kult
ljubavi sa sobom donose pozitivne psihoener-getske pojave.
Neophodno je da se ima na umu da kult vlasti, koji deluje po
principu "domoći se vlasti bilo kakvim sredstvima" izvlači iz ljudi
ono što je loše i pogoduje formiranju negativne aure nad nekom
zemljom, a kult znanja, dobra i ljubavi dovodi do formiranja
pozitivne aure, koja pogoduje napretku.
Poznato je da su u komunizmu svi lideri koristili kult vlasti,
mada su, istina je, ostavljali nešto mesta za znanje i dobro. A
kako stoji stvar sa B. N. Jeljcinom? Na žalost, mora se priznati da
taj čovek, koji je pobedio komunizam, nije uspeo da izbegne da
počne da se naslađuje svojom tako teško stečenom vlašću i da
potpadne pod uticaj kulta vlasti.
394
Taj čovek je bio istinski narodni junak, i s pravom je stao u
središte ljudskih nada, ali nije umeo da to pametno iskoristi. Narod
je od njega očekivao velika stvaralačka postignuća, ali je Jeljcin,
svesno prepus-tivši ekonomiju jednom od ekonomskih teoretičara
(J. Gajdaru) počeo da sve svoje snage usmerava na učvršćenje
svoje lične vladavine. Boreći se sa skupštinom, savezom
narodnih deputata, pa čak i žrtvujući Sovjetski Savez, on je uspeo
ne samo da očuva nego i učvrsti svoju vlast. Ali, on nije shvatio da
bi njegova vlast bila još veća da je, pošto se nalazio u središtu
psihičke energije zemlje, ulagao konstruktivne napore, a ne napore
da održi vlast. Jegor Gajdar je sa svojom teorijom ekonomskog
razvoja ispao iz središta, a Jeljcin, koji je zauzeo to središte, nije
ljude usmerio na svakodnevne konstruktivne napore, već na
političku podelu i borbu.
Velika je šteta što Jeljcin to nije shvatio, a verovatno ne shvata
ni sad. Upravo za njegove vlasti rascvetala se korupcija,
kriminal, poja_yile su se kompanije tipa "MMM" koje pljačkaju
narod, rasplamsao se kriminalni rat u Čečeniji, a tiranija bankara
dostigla vrhunac. Uporedo sa time, pozitivna psihička energija
ljudi, usmerena u središte i predsednika, počela je da opada,
nezadovoljstvo i negativizam su se pojačali, a predsednik se od
narodnog junaka pretvorio u ličnost iz lutkarskog pozorista i
feljtona. U borbi za vlast, Jeljcin je zaboravio na narod koji ga je
postavio u središte nada. Drugi mandat je dobio samo zato što mu
je protivkandidat bio komunista Zjuganov, sa kojim su ljudi
povezivali povratak omrznutog komunizma za sistemom bonova i
praznim rafovima.
Pa ipak u Rusiji postoje ljudi koji su uspeli da shvate štetnost
kulta vlasti i uzdrže se od iskušenja da uđu u zagrljaj toga kulta.
Takvi su, na primer, predsednici Baškirije i Tatarstana - Murtaza
Rahimov i Mentimer Šajmijev. Oni su se pod okriljem nacionalnog
suvereniteta ogradili od zakona i negativne aure Rusije, koju je
navukao kult vlasti, i uistinu se posvetili stvaralačkom radu.
Ta dva čoveka nisu počela da se bave proganjanjem
pretendenata na njihov položaj, već su svu svoju pažnju usmerili na
brigu o ljudima, preduzećima, kolhozima, farmama i si.
Tako je M. Rahimov uspeo da objedini u jedinstveni kompleks
sve baškirske kompanije koje se bave vađenjem i preradom nafte i
energetikom, sa jedinim ciljem da se količina posrednika, koji su
u stanju
da "u grozdovima vise na naftovodima" drastično smanji. To je
omogućilo da se stečena sredstva usmere na razvitak proizvodnje, a
ne da se raskr-čme po džepovima
posrednika.
Baškirija zato u velikoj meri
ima stabilnu ekonomiju, što se ne
može reći za mnoge oblasti Rusije.
Kao potpuno neočekivani i
veoma interesantni momenat u
politici M. Rahimova pokazao se
postulat koji je prostonarod-nim
jezikom moguće for-mulisati da
je "farma mesto za krađu". Kao
potvrdu tih reci, hteo bih da ovde
citiram moj razgovor sa izvesnim
Fanisom, koji je poslovođa farme
jednog od kolhoza. Vkist (crtež autora)
- Fanise, kradu li kod tebe na
farmi stočnu hranu? - upitao
sam
- Naravno! Gotovo pola ukradu...
-Ko?
- Pa svi seljaci. Kako da bez stočne hrane nahraniš krave?
Zemlju
nam ne daju, tehnika je sva kolhozna, sa predsednikom ne možeš
da
se dogovoriš... Zato i kradu...
- Čekaj, Fanise, zar ne može po ruskom zakonu svaki kolhoznik
da
uzme zemlju i na njoj gaji šta god hoće. Svakako je bolje imati
sop-
stvenu stočnu hranu nego je krasti?
- To se ne može uraditi. Predsednik ne bi dozvolio. Ako svu zemlju
podeli, kakva vlast će njemu ostati? A on hoće vlast... Zato je lakše
da
se krade.
- A krade li predsednik?
-'Još kako! Znaš li koliko on ima krava? Oho-ho!
- Znači, ispada da muzilje rade, ostali kradu?
- Da, muzilje jako mnogo rade - u pet ujutru ustaju. A kod kuće još
imaju svoju kravu. Pa još do farme po blatu treba ići tri kilometra.
- A udvaraš li se muziljama?
- Taman posla, niko se ne udvara!
- Zašto, Fanis?
- Ćelo selo bi saznalo.
- Kako - noću, na farmi - zar nemaš tamo kancelariju?
- Ne može se to na farmi.
- Zašto, Fanis?
- Kako dovedeš muzilju noću na farmu, obavezno pokuca neko ko
je došao da krade stočnu hranu!
Murtaz Rahimov je u mnogome uspeo da prekine taj pokvareni sis-
tem lopovskog zajedničkog gazdinstva, gde se svaki kolhoznik ponaša
kao lopov, i u strahu od predsednika, bezgranično mu se ulizuje.
Predsednik Baškirije je uspeo da uništi taj sistem na mnogim kolhozi-
ma, nateravši seljake da sami uzmu zemlju i da uvažavaju sami sebe.
Takođe, on je naterao kolhoze da prestanu da oru podbarne livade,
sklone mnoge farme sa obala reka, ne napasaju stoku u šumi itd. Da bi
to postigao, M. Rahimov je primenio sva svoja zakonska ovlašenja. Ali,
on nije upotrebio vlast da bi je održao, već u konstruktivne svrhe.
Predsednik Tatarstana M. Šajmijev iskoristio je dva ključna momen-
ta u svom konstruktivnom radu: elastični poreski sistem i princip
"pomozi snažnom, a ne slabom".
Primenjujući elastičan poreski sistem, M. Šajmijev je spasao mnoga
preduzeća od neizbežnog bankrotstva. Na primer, posle uvođenja
tržišne ekonomije, eksploatacija naftnih izvora u Tatarstanu je postala
nerentabilna, pa bi 10 miliona radnika trebalo da ostanu bez posla.
Predsednik Tatarstana ukinuo je naftašima sve poreze, govoreći da će
platiti porez kad zarade. Naftaši su se u takvim uslovima preporodili,
počeli da rade rentabilno, i sada su već uredne poreske platiše, a svoju
granu su sačuvali. Isto se može reći i za Kazansku fabriku medicinskih
instrumenata, koja uspešno konkuriše svetskim proizvođačima medi-
cinskih instrumenata. Isto važi i za vojne fabrike, na primer, za fabriku
koja proizvodi nadzvučne bomardere od kojih svaki vredi milijardu
dolara itd.
Princip "pomozi jakom", gde se novac ulagao jedino u "jake" (kol-
hozi, farmeri, preduzeća) doveo je do brzog oporavka "jakih" i pot-
punog bankrotstva "slabih", koje su proguatli "jaki". "Slabi",
dospevši
u ruke "jakih", bili su prinuđeni da od njih uče kako da dobro i pro-
duktivno rade. Nije se moralo dugo čekati na rezultate, na primer,
prinos žitarica 1996. godine je dostigao u prošeku 28 metričkih centi
po hektaru (više nego u Kubanu), a u mnogim oblastima više od 60
metričkih centi po hektaru (više nego u Holandiji).
Rezultat delovanja M. Šajmijeva u središtu nada naroda je sledeći:
već nekoliko godina Tatarstan ima ekonomski rast od 4,5% godišnje,
dok se u drugim oblastima Rusije svake godine beleži opadanje. M.
Šajmijev je dobro shvatio štetu od borbe za vlast i uspeo je da se otrgne
utkaju kulta vlasti. Zato je on zaslužio opštenarodnu ljubav, kako
Rusa, tako i Tatara, pa je na narednim predsedničkim izborima za
njega glasalo 96% populacije Tatarstana. Čovek koji se nije borio za
vlast ponovo je došao na vlast bez ikakvog napora, samo zahvaljujući
ljubavi naroda.
Kad bi predsednici koji dođu na vlast shvatali da će se oni nalaziti
u središtu nada koje moraju opravdati, kad bi shvatali da se vlast može
održati putem konstruktivnog delovanja, a ne jedino borbom za vlast,
brzo bi nastupio napredak i zavoleo bi ih ceo narod.
Sta bih ja učinio da sam predsednik Rusije

Uvek je nekako neskromno davati bilo kakve preporuke, jer to
ostavlja utisak uobraženosti. Pa ipak bih hteo da izložim moje mišlje-
nje koje se zasniva na analizi koja je izložena u ovoj knjizi. A to je:
1. Predsednik mora da jasno shvati da se on nalazi u središtu

nadanja, a da se nade mogu opravdati konstruktivnim naporima.
Borba za vlast je slatka, ona se uvek nalazi u centru pažnje, ali za
narod je borba za vlast besmislena, ona ima smisla jedino za strukture
koje su na vlasti ili koje teže da preuzmu vlast. Konstruktivni rad nije
toliko zapažen, on je raspoređen u vremenu, ali je on jedino što može
doneti napredak, radi čijeg je postizanja predsednik i izabran. Vođe
koje su se posvetile revolucijama i borbi za vlast ulaze u istoriju, ali
v
ođe koje obezbede konstruktivni rad i napredak postaju narodni
junaci.
2. Predsednik mora da shvati da postoji svet psihičke energije, i u
om pogledu nad jednom zemljom se može nadnositi negativna ili
rada.
sila"
i
Trebalo Upoboljs
karapanja
shvate
da je £ u centar J - a , dan a^ skim tn»
njem nov<* ^ 8 a ko3 a se ^ o J° ^ пс це pred-
da u zavisnosti
centa posredničkih usluga zakonski se goni. Takav pristup dovodi
do pada cena, koči inflaciju, ograničava ekstraprofit posrednika i
kriminal koji je povezan sa tim, ali najvažnije je to što on daje
prioritet proizvođaču, a ne onima koje zovu "kupi-prodaj".
Ja mislim da predsednik i vlada moraju da shvate ovo što
sam rekao, uprkos tome što njihova deca i rođaci pripadaju
privatnim firmama i akcionarskim društvima u vidu posrednika.
Novac ne pada s neba, već se preliva iz jednog džepa u drugi.
Posrednik, koji bez ograničenja trpa novac u džep, društveno je
štetan, jer "zakonito" uzima novac od ljudi. On bi trebalo da
dobije samo onoliko koliko je zaradio. Negativizam, koji je nastao
kod proizvođača u sistemu "kupi-prodaj", neće doneti nikakvo
dobro. Posrednici mogu uništiti ovu zemlju.
8. Predsednik mora da prekine tiraniju banaka koja vlada u
Rusiji. U tom pogledu možemo pomenuti Ruzvelta, koji je u
vreme divljeg kapitalizma u SAD privremeno zatvorio mnoge
banke i prokontrolisao ih. Prema rezultatima provere, mnoge
banke bile su zatvorene ukazom, a njihova sredstva predata
ostalim bankama. Posle toga je u zemlji počeo progres, društvena
korupcija je počela da nestaje, kriminal je opao.
Da bismo shvatili ulogu banaka u društvu, pogledajte najlepše
građevine u Moskvi i drugim gradovima. To su zgrade banaka.
Vrednost svake od njih procenjuje se na desetine miliona dolara.
Ta zdanja stoje kao simbol moći i bogatstva, a takođe podsvesno
ukazuju ko je pravi gazda u životu. Rad bankarskog službenika
uzdignut je na nivo tajanstvenog čarobnjaštva, koje se ne može
pojmiti.
Odakle bankama novac da izgrade superluksuzna zdanja?
Taj novac banke mogu da dobiju pomoću ekstravisokih procenata
prilikom odobravanja kredita i precenjivanja bankarskih usluga.
Uporedite: u razvijenim zemljama profiti banaka prilikom
odobravanja kredita iznose 5-7%, a u Rusiji - 100-300%. To jest,
za svaku rublju koju uzmete u banci, vi morate da date minimum
dve. Naravno da profit u bankama pada kao kiša, dok se
preduzeća koja ne mogu da žive bez bankarskih investicije
nadmeću da banci kojoj duguju daju rublju ili dve više. Nepravda
u odnosu na preduzeća je tolika da o njoj ne treba ni govoriti.
Ne smemo se nadati da će konkurencija među bankama dovesti do
pada bankarskog procenta prilikom investicija, jer postoji uzajamna
garancija banaka (ko će se odreći novca koji pada s neba!). A ako
banka propadne, teško da će se rukovodstvo banke naći na gubitku,
pošto će uspeti da "nestajući" novac prebaci na svoje inostrane račune.
Beda celog sveta leži u postojanju slobodnih zona i švajcarskih banaka
u kojima se čuvaju tajni ulozi, među njima i ukradeni novac.
Mogu da zamislim kolika je hrabrost trebala Ruzveltu da bi banke
u SAD bacio na kolena i prekinuo njihovu tiraniju, koja je
podarzumevala kriminal, korupciju, pad proizvodnje i negativan
odnos naroda prema vlasti te zemlje. Ubeđen sam da će se kod nas
takođe uskoro naći ruski Ruzvelt, koji će ispoljiti takvu hrabrost. Tada
luksuza zdanja banaka neće iritirati ljude, kao neki zagonetni klan koji
ljudima zavlači ruku u džepove, tada će ta luksuzna zdanja postati
zaista narodna.
9. Rusija se uvek isticala razvijenom naukom i genijalnim naučnici-
ma. Danas, u vreme divljeg kapitalizma, ruska nauka je u drugom
planu, a bilo koji "novi Rus" koji jedino ume da sabira i oduzima, sto
puta je bogatiji od nekog profesora.
Predsednik i vlada bi trebalo da potraže sredstva i postave na noge
rusku nauku koja propada. Da, daleko od toga da sva istraživanja,
posebno fundamentalna, dovode do brze realizacije u proizvodnji i
profita. Ali, nauka, kao i sport, predstavlja prestiž jedne zemlje. Kako
da se ne setimo M. Š. Šamijeva, koji je garantovao naučno-medicin-
skom centru 46 miliona dolara i povodom toga rekao da ako na lečenje
u Kazanj budu dolazili bolesnici iz ćele Rusije i inostranstva, to će
podići ugled Tatarstana, što u krajnjoj liniji predstavlja investiciju u
ekonomiju te republike. Kako da se ne setimo M. G. Rahimova, koji je
počeo da gradi novi kompleks našeg Sveruskog Centra za očnu i plas-
tičnu hirurgiju, bez obzira što je on ruski, a ne baškirski.
Ali, nauka nije naprosto prestiž. Nauka uspostavlja hijerarhiju
znanja, koja po zakonima psihičke energije parira negativnim
psihičkim pojavama. Ako, na primer, u TV program ili novine uključe
rubriku "Susreti sa naučnicima", obični ljudi, među njima i bravar N.
će narednog dana živo diskutovati o navedenoj problematici, a ne pso-
vati zbog prljavog ulaza ili jadikovati. Znanje spada u istu hijerarhiju
kao i psihička ispoljavanja dobra i ljubavi, a znanje, dobro i ljubav
402
predstavljaju osnovu postojanja torzionih polja (talasnog
oblika života) Onog Sveta. Mi smo, kao što je poznato, ne samo
fizički oblik života na Zemlji, već i deca Onog Sveta.
10. Predsednik mora da podigne patriotizam u zemlji.
Amerikanci su to davno shvatili, usadivši u mentalitet ljudi želju da
kod kuće imaju državnu zastavu i pevaju državnu himnu. Ruski
patriotizam je neverovatno nisko pao. Uloga patriotizma ne srne se
potcenjivati: to je i borbeni duh vojske, i želja da se radi za dobro
ove zemlje, i ljubav prema Domovini i mnogo šta drugo što se ne
može opipati rukama, ali ima ogroman značaj za život ove zemlje.
Patriotizam je isto tako kategorija pozitivne psihičke energije koja se
suprotstavlja užasnom nega-tivizmu.
Kako podići patriotizam u Rusiji? Prvo, mediji moraju da shvate
da beskrajno predstavljanje predsednika i poslanika u komično-
idiotskom obliku ne doprinosi patriotizmu i ljubavi prema Domovini.
Drugo, sam predsednik, vlada i poslanici moraju da imaju na umu
da patriotizam građana u mnogome zavisi od njih samih, jer se
upravo oni koji su na vlasti nalaze u središtu narodnih nada. Treće,
direktori televizija i novina bi trebalo da stalno unose patriotske crte
u TV ili novinsku produkciju.
Svi cene zemlje u kojima je visok patriotizam i ljubav prema
Domovini. Kako nam je bilo prijatno kad je Jurij Lužkov patriotski
stao u odbranu iskonsko ruskog grada Sevastopolja, u trenutku kad
su ukrajinski nacionalisti pljuvali na Moskovljane. Daje ruski
patriotizam visok, niko ne bi smeo da pljuje na Rusiju. Rusija se uvek
odlikovala snažnim patriotizmom svog naroda i taj duh moramo
obnoviti.
I tako, zaključujući moje misli o preuređenju naše Domovine,
bio sam zapanjen što se većina njih odnosi na neshvatljivu oblast
čovekove psihičke energije, koja se jedino može intuitivno osetiti.
Očigledno je da činjenica da mi predstavljamo decu talasnog oblika
života na Onom Svetu na nas vrši veći uticaj nego želja da se
pojede, popije i spava. Sada, posle ekspedicije na Himalaje, shvatio
sam daje Onaj Svet stvorio život na Zemlji da bi on osvojio fizički
svet, zato smo mi u procesu tog osvajanja dužni da primenimo ne
samo striktno fizičke metode radi postizanja napretka (graditi,
testeriti, strugari itd.), već i da koristimo izvorne psihičke principe
Onog Sveta u čijim osnovama leže dobro, ljubav i znanje.
A Rusija će, kako meni izgleda, postati najmoćnija zemlja na
svetu onda kada se postkomunistički mašinbravar N. koji
kukumavči i zagađuje okolinu pretvori u prototip kozakinje
Irine sa Dona, koja oslikava zajednički haustor.
Poglavlje 7
Dobro, ljubav i zlo
Završavajući knjigu, nameravao sam da saopštim zaključak

izloženih činjenica i logičkih konstrukcija. Ali, neočekivano i za
mene samog, shvatio sam da u osnovi tih zapanjujućih fenomena
prirode (konzervirani ljudi u pećinama, Šambala, poslednja
poruka i si.) o kojima sam pisao, leži jedinstvo i borba
jednostavnih i dobro poznatih pojmova "dobro", "ljubav" i "zlo". I
što sam više razmišljao o toj temi kao naučnik, to su veći i dublji
smisao dobijale te jednostavne reci o kojima govore sve religije
sveta - "dobro", "ljubav" i "zlo".
Staje dobro? Staje ljubav? Staje zlo? Mi možemo da damo
jedino svakodnevno objašnjenje ovih pojmova, oslanjajući se na
primere iz života. O dobroti nekog čoveka mi sudimo po njegovim
namerama da pomogne u nevolji, po toplini recima, po
nesebičnosti i mnogim drugim osobinama. Zlog čoveka
povezujemo sa zavidljivošću, karijer-izmom, prestupima, izdajom
i sličnim negativnim sklonostima. A ljubav smo, verovatno, svi
mi osetili i sećamo se da je to osećanje duševnog uzleta, priliva
energije, obogotvorenja drugog čoveka i slatkih besanih noći.
Ako pažljivo osmotrimo pojmove "dobro", "ljubav" i "zlo",
primetićemo da je te osećajne kategorije nemoguće izmeriti ili
analizirati na bilo kakav materijalan način; te kategorije se nalaze
na podsvesnom nivou i samo nam podsvesni intuitivni šapat
ukazuje na rešenje emocionalnih zavrzlama. Ali, moć tog
intuitivnog šapata je toliko velika, da mi potpuno potpadamo pod
vlast osećanja i u potpuno se potčinjavamo želji da resimo
duševni problem. Zbog ljubavi, na primer, propadale su čitave
zemlje, stradali narodi ili je dolazilo do otkrića svetskog značaja.
Osećanje zavisti i vlastoljublja dovodilo je do represija i pogibije
miliona ljudi itd.
Gde su izvori moći tog intuitivnog šapata, koji nas usmerava
ka dobru, ljubavi ili zlu? Da bismo pokušali da odgovorimo da to
pitanje, hajde da iz te perspektive razmotrimo osnovne momente
postanka sveta i postanka čoveka koji su izloženi u ovoj knjizi.
Dobro, ljubav i zlo 405
Materija, koja je ponikla iz Apsoluta, podelila se na dva sveta -
7 suptilni svet i fizički svet. Fizički svet se postepeno menjao u pravcu
formiranja galaksija, zvezda, planeta i međuplanetarnog gasa.
Suptilni svet, tj. svet ultravisokih frekvencija se takođe izmenio,
ali drugačijim putem. U suptilnom svetu počela su da se pojavljuju
zakrivljena polja, koja su se postepeno usložnjavala. To jest, suptilni
svet je evoluirao zahvaljujući razvoju zakrivljenih torzionih polja
ultravisokih frekvencija. Upravo ta torziona polja, po našem
mišljenju, i predstavljaju izvor naših osnovnih osećanja - dobra,
ljubavi i zla, čiji intuitivni šapat neprekidno slušamo.
Fenomeni dobra, znanja i zla

Torzioni efekat, tj. zakrivljenje polja ultravisokih frekvencija,
imao je veliki evolucioni smisao - unutar zakrivljenih polja čuvala
se informacija. Ta informacija je takođe imala povratno dejstvo na
torziona polja, tako što je dovodila do njihovog usložnjenja radi
boljeg čuvanja informacije. Uzgred rečeno, prenošenje putem polja
i čuvanje informacija nisu ništa natprirodno; trebalo bi se samo setiti
televizije i radija-
Jedne sile, koje su se razmahnule u suptilnom svetu, dovodile su
do
zakrivljenja polja ultravisokih frekvencija, druge sile su ih
ispravljale. One sile koje su zakrivljavale polja, bile su korisne
(pozitivne), tj. obavljale su dobar posao, posto su dopuštale da se
očuva informacija. One sile koje su ispravljale torziona polja bile
su štetne (negativne) tj. činile su loše stvari, jer su brisale
informaciju.
Psihička energija (mišljenje, osećanja, intuicija i drugo) nalaze
se, kako je ustanovila fizika, u dijapazonu ultravisokih frekvencija i
u direktnom su odnosu prema suptilnom svetu. Drugim recima, u
procesu mišljenja mi koristimo energiju suptilnog sveta, a naš
mozak dovodi do zakrivljenja torzionih polja duše. Zato mnogi
fizičari (na primer G. Šipov, V Lobankov) uspostavljaju direktnu
analogiju između suptilnog sveta i psihičke energije, a duše (duh)
ljudi oni smatraju zgušnjavanjem energije suptilnog sveta u obliku
zakrivljenih (torzionih) polja.
Iz svega toga može se zaključiti da proces zakrivljenja u
suptilnom svetu, koji čuva informaciju, mi psihički asociramo sa
dobrim, a proces
ispravljanja, koji briše informaciju, sa zlom. Mi osećamo dobro i

zlo zato što mi predstavljamo proizvod ne samo fizičkog, već i
suptilnog sveta. Osećanje dobra - to je osećanje očuvanja
informacija u torzio-nim poljima naše duše, a osećanje zla - to je
osećanja uništenja informacije u duši.
Na taj način, dobro i zlo predstavljaju osnovne kategorije
suptilnog sveta, koje leže u osnovi njegovog razvoja i evolucije.
Ako pobeđuje dobro, u torzionom poljima suptilnog sveta čuva se
informacija i nastaje znanje. Ako pobeđuje zlo, znanje se uništava.
Znanje u čijoj osnovi leži informacija o iskustvu borbe dobra i zla
pogoduje pobedi dobra i evolucionom napretku. Zato se može
govoriti o jedinstvu dobra i znanja, koje je moguće predstaviti kao
jedinstvenu kategoriju - dobro plus znanje.
Primarno, sekundarno, tercijarno, ... dobro i zlo

U početnom periodu evolucije suptilnog sveta, po mom
mišljenju, postojali su jedino primarno dobro i primarno zlo.
Borba među njima u tom početnom periodu bila je "na život i
smrt": ako bi pobedilo dobro, ono bi pobedilo potpuno, ako bi
pobedilo zlo, ono bi uništilo dobro. U toj beskompromisnoj borbi
uvek je pobeđivalo dobro, pošto je ono delovalo udruženo sa
znanjem. Zlo je počelo da nestaje.
Ali, sa iščezavanjem zla, počeo je da se zaustavlja i napredak u
evolucionom razvitku suptilnog sveta, pošto su znanja
predstavljala pre svega informaciju o iskustvu borbe dobra i zla.
Zlo je takođe imalo evolucioni proces, da bi se suprotstavilo
dobru koje je gradilo znanja i koristilo se znanjima da bi se borilo sa
zlom. Po mom mišljenju, nastalo je sekundarno zlo. Ako je
primarno zlo po sebi predstavljalo energiju suptilnog sveta, koja
ispravlja torziona polja i briše informaciju upisanu u njih (znanja),
sekundarno zlo je predstavljalo energiju koja zakrivljuje
ultravisoke frekvencije suptilnog sveta u obrnutu stranu, suprotno
od dobra. Takva "zla" ili negativna torziona polja takođe su mogla
da čuvaju informaciju (znanja), koja predstavlja iskustvo borbe zla
protiv dobra, i koju su koristila za tu borbu.
Kao odgovor na pojavu sekundarnog zla pojavilo se
sekundarno dobro u obliku još složenijih pozitivno zakrivljenih
torzionih polja,
Dobro, Jjubav i zlo
koja čuvaju informaciju o iskustvu borbe sa sekundarnim
zlom. Pojavio se sukob pozitivnih i negativnih znanja.
Kao odgovor na pojavu sekundarnog dobra, pojavilo se
tercijarno zlo u vidu još složenije zakrivljenih
negativnih
torzionih polja, koja '^'
čuvaju informaciju o iskustvu borbe sa sekundarnim
dobrom. Kao odgovor na pojavljivanje tercijarnog zla,
pojavilo se tercijarno dobro u vidu složeno zakrivljenih
torzionih polja, koja čuvaju informaciju o iskustvu borbe
sa tercijarnim zlom.
Dalje su se pojavili četvrto po redu dobro i zlo, peto po
redu itd. -evolucioni proces uslož-njavanja torzionih polja
suptilnog sveta nastavio se kao rezultat borbe dobra i zla.
Postepeno su nastala složenija (slikovito rečeno, više-
slojna) torziona polja
suptilnog sveta, koja su u sebi zadržala ogromne količine
pozitivne i negativne informacije istovremeno.
Sukobljavali su ne samo dobro i zlo, već i pozitivna i
negativna znanja.
Odatle proizilazi da je zlo Dobro i Zlo (crtež autora)
neodvojivi atribut evolucije, bez koga bi stao napredak i
razvitak torzionih polja suptilnog sveta. Zašto onda ne
govorimo o podjednakim prioritetima dobra i zla? Zašto
odajemo poštovanje dobru i upravo sa dobrom povezujemo
napredak i razvitak? Odgovor na ova pitanja možemo
dobiti ako se prisetimo primarnog dobra i zla, koji su se
borili po principu beskompromisnog pot-
408 ________________________________ SVET JE SLOŽENIJI NEGO ŠTO MISLIMO
punog međusobnog uništavanja. Borba između dobra i zla pogoduje

napretku ukoliko se ona odvija na bilo kom desetom, devetom ili
možda trećem nivou. Ali, ne dao Bog da ta borba dođe do prvog nivoa! U
slučaju pobede zla na prvom nivou doći će do brisanja svih infor-
macija iz torzionih polja suptilnog sveta - nastupiće informacioni krah!
Moraće se iz početka pristupiti evolucionom radu prirode! Zato sile
dobra ne smeju da dopuste pobedu zla na drugom, trećem i ostalim
nivoima, jer zlo može dostići prvobitni nivo i takode pobediti i na
njemu. Zato se ne srne miriti sa zlom i mora se imati na umu da je
ravnodušnost prema zlu nešto užasno.
Šta je ljubav?
Ipak, u evolucionoj borbi dobra i zla, oba zaodenuta znanjem,
postoji jedan faktor, koji pogoduje da terazije pretegnu u korist dobra.
Taj faktor se naziva - ljubav.
Šta je ljubav iz perspektive pomenute hipoteze o torzionim poljima
suptilnog sveta? Ljubav je, kako meni izgleda, ubrzanje i pojačanje
pozitivnog zakrivljenja polja suptilnog sveta pod dejstvom drugih po-
zitivnih torzionih polja. Slikovito rečeno, dva pozitivna ili "dobra"
torziona polja u uzajamnom kontaktu u stanju su da uzajamno
pojačaju stepen svoje zakrivljenosti, čime se pojačava protivdejstvo
negativno zakrivljenim torzionim poljima, bolje se čuvaju informacije
(znanja) i pojavljuje se mogućnost da se pojme nova znanja.
Negativna ili "zla" torziona polja nisu u stanju da pri
međusobnom kontaktu uzajamno povećavaju stepen zakrivljenosti.
Zato zlo nema ljubavi. Zlo ima jedino samoljublje, pošto su
sekundarni, tercijarni i drugi nivoi negativno zakrivljenih torzionih
polja u okviru jednog kompleksa torzionih polja (jedne duše) u
stanju da se međusobno
pojačavaju.
Ljubav deluje pre svega na primarnom, glavnom nivou
torzionih polja, čuvajući taj primarno glavni nivo od prodora zla,
koje bi moglo da izbriše sve informacije i uništi duše. U slučaju da
su znanja kojima vladaju dobro i zlo podjednaka, ljubav može da
spase dušu. Upravo zahvaljujući ljubavi dobro u krajnjem ishodu
uvek pobeđuje. Upravo je ljubav garancija očuvanja i sticanja znanja
u zakrivljenim poljima suptilnog sveta i predstavlja jednu od
osnova talasnih oblika života.
Dobro, ljubav i zlo ________________________________
Kako je uređen Onaj Svet?
Pišući ovu knjigu, koja se zasniva na činjenicama savremene fizike i
religioznim spisima, došli smo do zaključka da je Onaj Svet - talasni
kosmički oblik života u suptilnom
svetu. U
ovoj glavi,
analizirajući pojmove "dobro",

"ljubav",
/dlCUlJV- * . ___
spektive fizike suptilnog sveta,

pretpostavili smo da ti pojmovi
leže u osnovi funkcionisanja
Onog Sveta.
Talasni kosmički oblik života? Teško je zamisliti da on postoji. Šta
je život? Život je pre svega sposobnost materijalnog supstrata da očuva
i prenese (nasledi) informaciju, a takode i da sam sebe usavršava, tj. da
stupa putem napretka. Ako u osnovi zemaljskog života leži očuvanje
i nasle-đivanje informacije pomoću genetskog aparata, u osnovi
talasnog kosmičkog oblika života leži očuvanje i prenos informacija u
torzionim poljima suptilnog sveta, a napredak talasnih oblika života se
ostvaruje zahvaljujući jedinstvu i borbi dobra (pozitivne psihičke
energije) i zla (negativne psihičke energije).
Pojava (nakon primarnog dobra i zla ) sekundarnog, tercijarnog i tako
dalje, (stotog, hiljaditog i više) dobra i zla, a takode i međusobno
pojačavanje "dobrih" torzionih polja u međusobnom kontaktu (ljubav)
Ljubav (crtež autora) doveli su na Onom
Svetu do formiranja
n
struktura polja koja su u sta- ju ne samo da očuvaju i prenesu informaciju
(znanja), već i da poste-
peno usavršavaju sama sebe. Ta složena zgušnjavanja energija sup-

tilnog sveta (psihičke energije), koja se slikovito mogu predstaviti u
obliku višeslojnih zakrivljenih (torzionih) polja, predstavljaju duše.
Glavni deo duše koji čuva glavnu informaciju jeste duh. Duh je, kao
što je poznato iz religija, besmrtan. To jest, glavna informacija
(glavno znanje) koje je izgrađeno tokom evolucije i čuva se u
torzionim poljima suptilnog sveta je besmrtno. Torziona polja
duše (eterično telo i dr.) mogu da nestanu, tj. informacija
zapisana u njima može bti izbrisana. Ali, glavna torziona polja
duše, tj. duh, u kome je zapisana glavna informacija, traju večno.
U religiji postoji pojam dobrog i zlog duha. Očigledno, u
stvarnosti je ovako - jedan duh sadrži glavnu informaciju koja je
sadržana pretežno u pozitivnim ("dobrim") torzionim poljima, a
drugi - pre-vashodno u negativnim ("zlim") torzionim poljima.
Evolucioni proces na Onom Svetu utemeljen je kao borba dobra
protiv zla i obrnuto, pa zato svaki duh ima dobre i zle principe, ali u
jednom slučaju prevladava dobro, a u drugom zlo. Ipak, dobri duh
ima veće šanse da usavrši sam sebe, pošto je u stanju da pojača
zakrivljenost svojih pozitivnih torzionih polja pomoću delovanja
drugog pozitivnog torzionog polja (ljubavi). Zato religija stalno
propoveda Ljubav kao osnovu napretka i života.
Uloga ljubavi kao pojačivača dobrih misli prilikom kontakta
duše (duha) sastojala se, očigledno, i u tome što su u procesu
evolucije Onog Sveta duhovi počeli da međusobno kontaktiraju i
postepeno su se objedinili u Univerzalni informacioni prostor.
Pojava zajednice duhova, međusobno povezanih po principu
kompjuterske mreže, dovela je do utiskivanja informacije opšteg
karaktera za sve duhove. Značenje informacije opšteg karaktera u
procesu usložnjavanja svakog duha i procesu evolucije postajalo je
sve važnije i važnije utoliko stoje progres, utemeljen kao borba
dobra i zla, trebalo da se ne samo sam od sebe reguliše u okvirima
svakog posebnog duha, već i da se podvrgne opštoj korekciji u
oblastima Univerzalnog informacionog prostora. Opšte funkcije
počele su da se predaju grupi najrazvijenijih duhova, kod kojih su se
postepeno pojavila opšta torziona polja sa informacijom opšteg
karaktera zapisanom u njima. Funkcije koje upravljaju čitavim
Informacionim prostorom sa svim raznolikim duhovima
objedinjenim u njemu dovodile su do ubrzanog razvoja i
usložnjavan-
Dobro, ljubav i zlo
ja tih opštih torzionih polja. U njima se počela skupljati informacija

ogromna po masovnosti, koja je upotrebljavana za upravljanje čitavim
talasnim životom na Onom Svetu. To, po informacionoj širini i misao-
nim sposobnostima najmoćnije zgušnjavanje energije suptilnog sveta,
koje se može predstaviti u vidu supermnogoslojnih torzionih polja, po
mom mišljenju, mi nazivamo Bogom.
Bog je centar upravljanja talasnim kosmičkim oblikom života ili
Onim Svetom. Bog, kako stvari stoje, i jeste Kosmički Razum.
U religioznoj literaturi ne retko možemo naći da se pominje Veliki
duh zla, koji se suprotstavlja Bogu i upravlja svim zlim delima. U tom
pogledu se može pretpostaviti da postoje dva centra upravljanja talas-
nim kosmičkim oblikom života - pozitivni centar upravljanja (Bog) i
negativni centar upravljanja (Veliki duh zla). Da lije tako?
Meni je teško da prosuđujem o tome, pošto je moj um u poređenju
sa Kosmičkim Razumom nezamislivo slab. Pa ipak, ja mislim da ne
postoje dva Boga - Bog dobra i Bog zla - već postoji samo jedan - jedi-
ni Bog. Iz logičkih razmišljanja, koja su izložena u prethodnom tekstu,
sledi da je borba dobra i zla osnov evolucionog napretka na Onom
Svetu, da svaki duh uključuje u sebi kako "dobre" tako i "zle" ele-
mente, da bi oni bili stalni stimulans za samousavršavanje. Tako, po
mom mišljenju, Bog kao centralni supermoćni Duh uključuje u sebe i
pozitivne (dobro) i negativne (zlo) elemente psihičke energije. Bog ne
može biti samo dobar, jer su za upravljanje životom potrebni kako
dobročinstvo, tako i kazna, a borba protiv zla i ljubav predstavljaju
osnovu napretka u večnom kosmičkom obliku života.
Božansku vrlinu bi trebalo da shvatimo kao najvišu nagradu za
borbu protiv zla, a božanske "zlo" delovanje kao kaznu za odbijanje da
se borimo protiv zla i za izvršenje destruktivno-zlih dela. Ali, Bog se
nikad neće odreći nužnosti prisustva elemenata zla, jer se jedino u
borbi protiv zla stiče znanje - koje je osnova izgradnje sveta. Zato već
poznata frazu "Bog je jedan" verovatno ima ne samo smisao jedinstva
svih oblika religije, već i smisao jedinstva dobrih i kažnjavajućih dela.
Bog ima ogromni potencijal ljubavi, zato stoje stvoren kao rezultat
ljubavi (tj. uzajamnog kontakta duhova, koji pojačavaju princip dobra
1
očuvanje znanja). I dobročinstvo i kazna koje dolaze od Boga u
sv
akom slučaju biće dokaz prave i velike ljubavi. Bog je pre svega prin-
a
p dobra, jer predstavlja rezultat pobede dobra i ljubavi nad zlom.
412
Ne smemo zaboraviti da su znanja pre svega iskustvo borbe
dobra protiv zla. A očuvanje znanja i sricanje novih znanja
predstavlja osnovu života, jer se upravo po tome živa materija
razlikuje od mrtve.
Logički gledano, mora takode postojati princip suprotan Bogu, da
bi se Bog razvijao. Protivrečnost je u njemu samom - to je dobro i zlo.
Možda postoje i spoljašnje protivrečnosti u obliku drugih "bogova" u
drugim prostornim dimenzijama ili svetovima. Ali, to je oblast u koju
slabi ljudski um ne može da pronikne.
I tako, po našem poimanju, Onaj Svet funkcioniše po sledečim prin-
cipima:
- pošto je ponikao kao jedinstvo i borba pozitivne i negativne
psihičke energije, Onaj Svet se evoluciono razvija zahvaljujući očuva
nju informacije (znanja) o iskustvu borbe dobra (pozitivne energije) i
zla (negativne energije) u torzionim poljima suptilnog sveta. Sricanje
novih informacija (znanja) u borbi dobra i zla obezbeđuje premoć.
- pri potpunoj pobedi zla briše se celokupna informacija (znanja) i
nastaje informaciona smrt. Zato u večnoj evolutionoj borbi dobra i zla
prednost ima dobro. Ta prednost se ostvaruje pomoću ljubavi, odnos
no sposobnosti pozitivnih ("dobrih") torzionih polja da pojačaju ste-
pen svoje zakrivljenosti (i shodno tome, suprotstave se negativnim
torzionim poljima) u međusobnom kontaktu;
- ljubav pogoduje objedinjavanju zgusnutih delova psihičke energi
je (duhovi) koji čuvaju glavnu informaciju u jedinstvenom sistemu
(Univerzalni informacioni prostor) i izdvajanju centra koji upravlja
informacionim prostorom u obliku supermoćnog duha (Boga). Ljubav
je stvorila Boga.
Onaj svet i zemaljski život

Razvijajući se u skladu sa tim principima, Onaj Svet je dostigao
najviši evolucioni nivo talasnog kosmičkog oblika života i pojavila se
potreba da se osvoji i drugi oblik materije, zapravo fizički svet.
Apsolutno sam ubeden da je fizički život na Zemlji bio stvoren
putem otelovljenja duha. Sve teorije o postanku života na Zemlji
putem samorađanja složenih molekula i njihove koncentracije u živim
organizmima ne mogu da izdrže kritiku ni iz perspektive religioznih
spoznaja, ni iz perspektive savremenih predstava fizike i hernije. Ono
Dobro, ljubav i zlo SVET JE SLOŽENIJI NEGO ŠTO MISLIMO
413
glavno što te teorije ne mogu da objasne jeste samostalno nicanje
genetskog aparata, čiju neverovatnu složenost nauka ne može čak
ni delimično da shvati. I u praksi je teško zaista shvatiti kako
grupa molekula DNK samo jedne ćelije može da sadrži i prenese
informaciju o životu čitavog ljudskog organizma, informaciju koja
uključuje svaku njegovu ćeliju i molekul. Ali, još teže je da se shvati
kako se takva zapanjujuća sposobnost da se uključi ogromna
količina informacija molekula DNK razvila sama od sebe.
Ako pođemo od hipoteze da je život na Zemlji nastao putem
otelovljenja duha, znatno je lakše objasniti to što smo pomenuli.
Proces evolucije na Onom Svetu, koji se odvijao pomoću jedinstva
borbe dobra i zla i nagomilavanja informacija u torzionim poljima
suptilnog sveta, doveo je do formiranja najsloženijih i najuređenijih
struktura suptilnog sveta - duhova. Centralni supermoćni duh - Bog
- našao je način za prostornu izmenu i otelovljenje duhova, uz
njihov ulazak u materiju fizičkog sveta.
Mi još uvek slabo shvatamo organizaciju suptilnog sveta i samo
pretpostavljamo šta je suština njegovog materijalnog supstrata. Ali,
u istočnim religijama je dobro poznata činjenica materijalizacije
misli, tj. prelaska materije suptilnog sveta u fizičku supstancu. U
tom pogledu, mislim da je genetski aparat zemaljskih organizama
bio načinjen pomoću fizičke materijalizacije suptilne supstance
duhova.
Drugim recima, zemaljski genetski aparat jeste fizički odlivak
suptilne strukture duha. Ali, kako meni izgleda, zemaljski genetski
aparat je znatno primitivniji od duha i predstavlja tek njegov
delimični odlivak - misaone i mnoge druge sposobnosti i dalje
ostaju svojina duha, koji je nevidljivo prisutan u svakom čoveku.
Onaj Svet je putem otelovljenja i materijalizacije duha načinio dobru
"mašinu" koja samu sebe proizvodi - ljudski organizam, pomoću
koga čovek (duh) živi u fizičkom svetu, a takode je načinio i svet koji
ga okružuje - biljke, životinje i si.
Hipoteza o nastanku života na Zemlji putem materijalizacije ele-
menata talasnog kosmičkog života (duhova) može se pokazati
kao Principijelno nova, a može se smatrati i jednom od varijanti
religioznih Predstava o otelovljenju duha. Ali, suština nije u tome.
Najvažnije je ° ta hipoteza omogućava da se objasne mnoge
neshvatljive činjenice aa se iz nove perspektive sagleda istorija
čovečanstva na Zemlji.
postupno, tokom mnogih miliona godina. Ljudi prve rase
(anđeloliki ljudi) predstavljali su više duh nego fizičku materiju, ali
je kod njih već bio formiran prvobitni genetski aparat, koji je
dozvoljavao da se pomoću pupljenja i deobe nasledi još uvek
veoma rastresito fizičko telo. Ljudi prve rase nisu bili odvojeni od
Onog Sveta, živeli su po zakonima i principima talasnog kosmičkog
života, ali su već imali zemaljski fizički omotač. Oni su se više
osećali kao predstavnici Onog Sveta nego kao Zemljani. Pojmovi
"dobro", "ljubav" i "zlo" bili su za njih znatno važniji nego
materijalni problemi na Zemlji.
Ljudi druge rase (eterični ljudi) u osnovi su živeli kao i ljudi
prve rase, iako je njihov zemaljski omotač postao gušći, a genetski
mehanizam nasleđivanja fizičkog tela savršeniji.
Ljudi treće rase (Lemurijanci) već su imali dovoljno gusto i
savršeno fizičko telo, u ranom periodu su bili četvororuka bića sa dva
lica, a u kasnijem periodu giganti sa dve ruke i jednim licem. Duh
koji je ušao u telo Lemurijanaca u potpunosti je očuvao vezu sa
Onim Svetom. Princip "SoHm" nije delovao. Lemurijanac je u
većoj meri živeo po zakonima i principima daleko složenije
organizovanog Onog Sveta, ali je aktivna delatnost u fizičkom svetu
činila da ne bude ravnodušan ni prema zemaljskim poslovima.
Ljudi četvrte rase (Atlantiđani) su takođe očuvali vezu svoga
duha sa Onim Svetom, ali su im zemaljski poslovi i brige već postali
bliži. Pojmovi dobra, ljubavi i druge kategorije Onog Sveta postepeno
su se povlačili, počeli su da preovlađuju interesi fizičkog tela Q'esti,
spavati i si.)
Ljude pete rase (nas, Arijevce) moguće je nazvati robovima
fizičkog tela. Duh, odsečen od Onog Sveta principom "SoHm" počeo
je da obavlja ne funkciju povezivanja i jedinstva sa Onim Svetom,
već funkciju opsluživanja egzistencije fizičkog tela. Osnovne
kategorije Onog Sveta - dobro, ljubav i zlo - sada su o sebi govorile
samo u obliku šapata intuicije.
Drevni narodi su govorili daje čovek mikrokosmos makrokosmosa.
I to je, najverovatnije, tačno.
I tako, materijalizacija suptilne materije duha dovela je do izgrad-
nje samorađajućih fizičkih tela ljudi i okolnog živog sveta na Zemlji.
Ali, fizički život čoveka na Zemlji nije moguć bez učešća Onog Sveta;
г __________..._*уш1лс1«_уе uuaa oavijao se na Zemlji veoma
u svakom čoveku postoji duh, koji živi na Zemlji u "divnoj mašini" -
ljudskom telu. Mi, zemaljski ljudi, predstavljamo proizvod osvajanja
Zemlje, proizvod prilagođavanja talasnog kosmičkog života fizičkim
uslovima na Zemlji. Zato zemaljski čovek predstavlja duh plus
fizičko telo.
Po analogiji se može misliti da je talasni kosmički život (Onaj Svet)
pomoću materijalizacije takođe načinio fizički život na drugim plane-
tarna u kosmosu. Kakav je taj život na drugim planetarna?
Najverovatnije da su za materijalizaciju duha upotebljeni drugačiji
hemijski elementi i molekuli, koji su karakteristični za svaku konkret-
nu planetu. Najverovatnije je da su uslovi na tim planetarna (sastav
atmosfere, temperatura, sila teže i si.) utisnuli svoj pečat na razmere
fizičkog tela i sastav organa vanzemaljaca. Ali, u principu, vanzema-
Ijac bi morao da u osnovi liči na Zemljanina, jer i on takođe predstav-
lja proizvod materijalizacije duha i jedinstvene tvoračke aktivnosti
Onog Sveta. Vanzemaljci, po mom mišljenju, mogu da osećaju dobro,
ljubav i zlo, jer su to jedinstvene kategorija za sav talasni život i
Kosmički Um. Vanzemaljci su, po meni, takođe načinjeni po principu
duh plus fizičko telo. Zato, kada Zemljani ovladaju telepatskim
jezikom (prenošenjem misli), oni će biti u stanju da komuniciraju sa
svojom braćom sa drugih planeta po principu međusobne komu-
nikacije duhova, koji je ugrađen u osnove Onog Sveta.
Mnogi posvećenici pišu da su nekad Zemljani vladali nad svim
oblicima fizičkog života na raznim planetarna, jer su najviše uznapre-
dovali. Taj period premoći odgovarao je periodu života Lemurijanaca.
Fenomen Lemurijanaca
Lemurijanska civilizacija je dostigla neverovatno visok nivo razvo-
ja: Lemurijanci su vladali energijom suptilnog sveta, na svojim
bešummm letelicama posećivali su druge planete, komunicirali su
metodom prenošenja misli itd. Znanja Onog Sveta njima su bila
otkrivena, a istovremeno su znanja koja su oni sticali tokom života na
Zemlji dopunjavala zalihu znanja Onog Sveta. Upravo je lemurijanska
civilizacija uspela da zalihu informacija Onog Sveta snabde najdra-
gocenijim znanjima o životu na Zemlji i do dana današnjeg ona pred-
stavlja merilo zemaljskih dostignuća. Naredne civilizacije (Atlantiđani
i mi, Arijevci) nisu uspele da dostignu ni podnožje nivoa Lemurijanaca.
416
Sta je bio uzrok tako ogromnog životnog uspeha
Lemurijanaca? Lemurijanci su se tokom života na Zemlji osećali kao
deca Onog Sveta i rukovodili se pre svega zakonima i principima
Onog Sveta. Oni su shvatali da je moć i uloga psihičke energije
daleko veća od fizičke energije, a da je ljudsko telo zajedno sa dušom,
pošto predstavlja višu tvorevinu na Zemlji, u stanju da čini čuda.
Zato su sav elan svog napretka oni pretvorili u put samousavršavanja
čoveka i ovladavanja energijom koja je uskladištena u njemu samom.
Veoma je važno da čovek sebe oseća kao dete ili tvorevinu Onog
Sveta, jer upravo to osećanje određuje da se izabere pravac progre-
sivnog razvoja. Deca Onog Sveta učiće se od svog praroditelja (Boga)
i neće počiniti najveći greh - da sebe smatraju Bogom. Deca Onog
Sveta neće misliti da su se molekuli sami složili u genetski aparat, da
je čovek nastao od majmuna i neće se osećati kao gospodari prirode.
Deca onog sveta će uviđati daje čovek mikrokosmos makrokosmosa.
Naša civilizacija još uvek ne ume da koristi kosmičku energiju. A ta
energija je kolosalna. Neki savremeni fizičari, na primer, smatraju da
jedan kubni metar Apsoluta ima energetski potencijal koji odgovara
snazi 40 triliona nuklearnih bombi. Zato nije neophodno da se koriste
zemaljski izvori energije (nafta, ugalj i dr.), već bi trebalo ovladati
kosmičkom energijom. A njom može da ovlada jedino čovek, jer je on
mikrokosmos makrokosmosa.
Lemurijanci, koji su ovladali kosmičkom energijom, koristili su za
to pristupe koji su zapisani na Onom Svetu. U osnovi tih pristupa
(mada to sada zvuči čudno) ležali su jednostavni pojmovi "dobra" i
"ljubavi". Lemurijanci su jasno razumeli da se u torzionim poljima sup-
tilnog sveta nalazi ogromna energija, a dobro i zlo, koji predstavljaju
glavne atribute torzionih polja, takođe poseduju ogromne moći.
Čovek, kao mikrokosmos makrokosmosa, u stanju je da kroz dobro i
zlo ostvari energiju torzionih polja suptilnog sveta. Pri tome su
Lemurijanci shvatali da bi bili rizično iskoristiti zlo (negativna torziona
polja) za dobijanje energije, jer bi se mogao dobiti eksplozivni efekat
uništenja informacije. Zato su se oni u tom cilju služili dobrim. Oni su
takođe koristili ljubav da bi pojačali dobijeni energetski efekat od po-
zitivnih ("dobrih") torzionih polja pomoću kontakta sa drugim pozi-
tivnim torzionim poljima.
Lemurijanci su u potpunosti ostvarili sebe u pogledu toga da je
čovek mikrokosmos makrokosmosa. Oni su ostvarili sebe u pogledu
417
toga da je čovek najmoćnija energetska tvorevina na Zemlji, koja je
u stanju da kroz dobro i ljubav ovlada energijama suptilnog sveta.
Dobro i ljubav su za Lemurijance bili ne apstraktna intuitivna
osećanja, već su predstavljali moćni sistem za obezbedenje života i
obezbeđenje energije čovečanstva.
Za nas - Arijevce - pojmovi dobra i ljubavi su se očuvali u obliku
prijatnih osetnih opažanja. Mi, blokirani principom "SoHm" i
uronjeni u fizičku materiju, čak i ne sanjamo kakvu moć poseduju
te na prvi pogled jednostavne reci. Za Lemurijance te reci nisu bile
jednostavne, one su ležale u osnovi njihovog života i nosile su,
slikovito rečeno, ogromno energetsko prostranstvo.
Zašto Onaj Svet, koji živi u suptilnom svetu, daje svoju energiju
Zemlji za ispunjenje zemaljskih nužnosti? Prvo, zemaljski život je
proizvod (dete) Onog Sveta. Drugo, energija iz Onog Sveta na
Zemlju prelazi da bi se ispunila bilo kakva dobra misao, a
ostvarenje te misli dopunjuje informacioni prostor Onog Sveta.
Osnovni energetski fenomen Lemurijanaca, po mom mišljenju,
bile su mantre - bajalice koje su opisane u mnogim religioznim
izvorima. Lemurijanci su opčaravali sopstvene letelice, puneći na taj
način, opisno rečeno, "akumulatore" tih aparata energijom
suptilnog sveta. Na sličan način su obezbeđivali energiju za rad
mnogih drugih zemaljskih aparata, koristeći same sebe kao
najmoćnije generatore.
Lemurijanci su shvatali da se energija suptilnog sveta može
suprotstaviti gravitaciji. Na tome su bile zasnovane njihove
graditeljske tehnologije, kada su ogromne kamene blokove
prenosili pogledom. Pomoću torzionog generatora, koji se mogao
smestiti u fioku, bilo je moguće žonglirati u vazduhu ogromnim
kamenjem.
Koristeći princip da je čovek "mikrokosmos makrokosmosa",
Lemurijanci su usavršavali sebe. Oni su, koristeći antigravitaciono
dejstvo energija suptilnog sveta, postigli fenomen levitacije -
podizanja čovekovog tela iznad zemlje. Koristeći hipotetički, u
ovom trenutku za nas još nepojmljivi princip, oni su mogli da se
trenutno premeštaju u prostoru i menjaju mesto svoje lokalizacije
na Zemlji. Svoje telo su lečili unutrašnjim energijama.
Ali, najvažnije dostignuće Lemurijanaca je bio fenomen
demateri-jalizacije-materijalizacije. Oni su, uzimajući u obzir da je
fizičko ljudsko telo izgrađeno putem materijalizacije duha, nastojali
da taj proces
418
izvedu u obrnutom smeru - da se dematerijalizuju. Suštinu tog
procesa moguće je izraziti kao "prenos informacija", tj. čitava
ogromna informacija o građi ljudskog tela zapisivana je na
torzionim poljima duha. Može se pretpostaviti da su naporima
visokorazvijenog lemuri-janskog duha bili izgrađeni dodatni
slobodni slojevi torzionih polja da bi se na njih mogla zapisivati
informacija o fizičkom telu.
Duh sa upisanom informacijom o fizičkom telu premeštao se
kuda je trebalo (silazio pod zemlju, premeštao se u prostoru i si.) a
dalje je, na osnovu te zapisane informacije, dolazilo do sklapanja
ljudskog tela - materijalizacije. Sklapanje se odvijalo, kako meni
izgleda, od atoma i prostih molekula (voda i slično) što je dopuštalo
da se fizičko telo materijalizuje u bilo kakvim uslovima.
I tako, može se govoriti o dva tipa materijalizacije:
- evoluciona materijalizacija
- prenos informacija
Ako se evoluciona materijalizacija odvijala mnogo miliona
godina, materijalizacija pri prenosu informacija odvijala se maltene
trenutno. Može se pretpostaviti da su u procesu evolucione izgradnje
zemaljskog života duhovi Onog Sveta postali toliko savršeni, njihov
informacioni obim toliko veliki, a njihovo delovanje na fizičku
materiju toliko značajno, da su oni ovladali fenomenom
"materijalizacije-dematerija-lizacije" pomoću prenosa informacija.
Fenomen materijalizacije-dematerijalizacije Lemurijanci su
mogli da primanjuju ne samo na svoje fizičko telo, već i na aparate.
To je, na primer, omogućavalo da njihove letelice mogu da se
trenutno pojave i iščeznu.
Oslanjajući se na fenomen "dematerijalizacije-materijalizacije"
pri kraju svoje civilizacije, Lemurijanci su osnovali Šambalu i
Agartu. Uviđajući da će doći do globalne kosmičke katastrofe,
zahvaljujući tom fenomenu oni su otišli pod zemlju i organizovali
podzemnu tehnološku civilizaciju Lemurijanaca.
Deo Lemurijanaca, a posebno Lemurijanci Šambale, dostigli su
veoma dug životni vek, pa čak i besmrtnost. To im je uspelo
pomoću stimulacije, putem unutrašnje energije, regeneracije ćelija
organizma, uključujući i nervne ćelije. Dolazilo je do postojanog
obnavljanja fizičkog tela.
U zaključku se može reći da u osnovi lemurijanskog čuda leži
uviđanje važnosti kategorija dobra, ljubavi i zla kao osnovnih
pokre-
419
tačkih sila Onog Sveta i određenje ljudskog bića kao
"mikrokosmosa makrokosmosa". Shvativši od samog početka
neophodnost stalnog napretka, pošto je čovekov duh utemeljen kao
samorazvijajući princip u borbi dobra i zla, Lemurijanci su se
ogradili od toga daje zlo duhovni element koji podstiče napredak.
Uvidi daje besposličenje zlo, a uporni rad u ime životnog napretka
prevashodna čovekova dužnost, bili su dovoljni da se lemurijanska
civilizacija bez periodičnih padova i kataklizmi razvije do najvišeg
nivoa. Lemurijanci nisu dopuštali šlepu borbu dobra i zla. Oni su
uspeli da u svoju službu stave ogromnu moć dobra i ljubavi;
torzioni efekti dobra i ljubavi nisu se traćili na šlepu borbu protiv
zla, već su se vredno koristili za usavršavanje čoveka i čitavog
zemaljskog života.
Kako je važno da se shvati da je neophodan neprekidni
napredak! Kako je važno da se ne dopusti da se moći dobra i
ljubavi slepo traće na borbu sa glupim zlom! Kako je reč
"besposličenje" užasna!
Lemurijanci su sve to shvatili od samog početka i dostigli takav
ste-pen duhovnog razvoja da su čak mogli da vode razgovor sa
Bogom. Po tome su oni zaista bili božanska tvorevina na Zemlji.
Sta se dogodilo s njima? Zastoje njihova civilizacija (osim
Šambale i Agarte) propala? To je prekriveno tamom. Možda je i u
njihove redove prodrlo pogubno besposličenje.
Dobro, ljubav i samadi

Kako dostići stanje dubokog samadija? Već sam pisao da sve
lame smatraju da se u tom cilju moramo koncentrisati (meditirati)
na ljubav prema čovečanstvu u celini. Kada sam to slušao od
lama, nisam shvatao duboki smisao toga i samo je intuitivni šapat
da je to nešto veoma važno podsticao moje misli.
Danas već razumem osnovni princip postizanja fenomena
samadi-ja. Pa i čitalac, koji čita ovu knjigu, svakako ga već
razume. Ljubav jeste podstrekač dobra. Ljubav, pre svega, snažna
ljubav, pomoću pojačanja zakrivljenosti pozitivnih (dobrih)
torzionih polja, nadmašuje 1 isteruje negativnu (zlu) psihičku
energiju. Ljubav mora da bude toliko jaka da u potpunosti oslobodi
dušu od negativne (zle) psihičke energije.
420
Čovekova duša, slobodna od zle psihičke energije, naziva se
čistom dušom. Upravo je čista duša sposobna da čini čuda. U čistoj
duši se pozitivna (dobra) psihička energija ne traci na šlepu borbu sa
zlom i može se u celini usmeriti na ispunjenje bilo kog zadatka. Na
primer, zadatka da se fizičko telo čoveka konzervira na hiljade i
milione godina, tj. postizanje samadija.
Prilikom samadija, kako ja mislim, torziona polja duše, izuzetno se
napregnuvši, prevode sve molekule vode ljudskog tela u četvrto
(nepoznato!) stanje, koje prekida sve procese razmene materija i čini
telo tvrdim. Voda, izgleda mi, predstavlja atribut i materijalni supstrat
upravo pozitivne (dobre) psihičke energije. Zato prisutnost negativnih
(zlih) elemenata u duši ne dopušta da se postigne celoviti samadi.
Jedino je čista duša u stanju da stvori fenomen samadija.
Iz svega toga se može zaključiti da Genofond čovečanstva, stvoren
na Zemlji još u vreme Lemurijanaca sa čistim dušama, koji se čuva
ispod zemlje i popunjava najboljim ljudima drugih civilizacija, pred-
stavlja rezultat velike pobede dobra i ljubavi.
Adepti - naša budućnost

Priča se, kao što sam već napisao, da se u okvirima naše arijevske
civilizacije, uronjene u materiju, negde u Nepalu i Indiji sreću
neobični, odvezani od sveta i sasvim jednostavno obučeni ljudi, koji
tvrde da su stari 300, 500, 1000 i više godina. To su adepti.
Naravno, teško je poverovati im. To već zvuči isuviše nestvarno. Ali,
upravo ti ljudi predstavljaju našu budućnost. Upravo su oni, adepti,
uspeli da ljubav i dobro stave u službu svog zdravlja i produženja
životnog veka. Voleći Boga i meditirajući u tom pravcu, adepti pomoću
ljubavi pojačavaju pozitivnu (dobru) energiju duše i oslobađaju se od
negativne (zle) psihičke energije, tj. oni pročišćavaju svoju dušu.
Meni izgleda da patološke ćelije raka predstavljaju jedan od mate-
rijalnih supstrata negativne (zle) psihičke energije, a rastuće
(regenerišuće) ćelije - materijalni supstrat pozitivne (dobre) psihičke
energije.
U ljudskom organizmu se odvija stalna borba ćelija koje normalno
rastu i ćelija raka, isto kao što se odvija i borba dobra i zla. Zato je
pomoću ljubavi, koja podstiče princip dobra u duši, moguće postići
421
stalno uništavanje ćelija raka u organizmu, a takođe i podstaći
obnavljanje ćelija i produžetak životnog veka.
Kako da naučimo da volimo u cilju lečenja? Voleti sebe je
besmisleno, pošto je samoljublje negativna osobina. Trebalo bi da
naučimo da volimo život, da volimo Boga - Tvorca zemaljskog
života. Ako je ta ljubav snažna i nesebična, lekoviti efekat će
nastati sam od sebe. Ali, veoma je teško naučiti da se tako voli:
trebalo bi se odreći od zemaljskih problema i u potpunosti se
posvetiti molitvama u ime ljubavi prema životu i Bogu.
Neophodnost da se odrekne od običnog stvaralačkog života i
dovodi do toga da savremeni adepti-Arijevci izgledaju veoma
jednostavno, a nama neobično.
Čovečanstvo je već prešlo "fizičku udolinu" manvantaričkog
kosmičkog ciklusa i pošlo uzlaznom putanjom u pravcu
duhovnog razvoja. U tom pogledu, savremeni adepti će se jednom
pretvoriti u životno aktivne, sjajne lidere ljudskog društva i
povešće to društvo ka duhovnom procvatu.
Dobro, ljubav i mi
Pošto sam rođen u komunitičkoj zemlji, čitav život sam bio
odvojen od religije. Moji preci - religiozni poslenici - bili su
podvrgnuti najžećim lenjinskim represijama. Proučavajući u
studentskim godinama nekakav "materijalizam i
empiriokriticizam" i polažući ispite o ateizmu, uvek sam se čudio
mahnitoj jarosti sa kojom su se uništavali religiozni postulati.
"Čemu to", naivno sam mislio, "zar religija ne poziva na
dobre stvari - dobro, ljubav i veru u Boga".
Tada ja nisam shvatao da su dobro i ljubav, a pre svega
ljubav prema Bogu, kost u grlu komunistima, jer se duboki smisao
njihovog delovanja sastojao u stvaranju svog "boga" (Lenjina,
Staljina i dr.). Oni su hteli da nateraju ljude da vole novog "boga",
iako je to u suprotnosti sa čitavom ljudskom prirodom.
Kasnije, slušajući i čitajući religiozne spise, čudio sam se
neprekidnom, pa čak i nametljivom upućivanju čovekove pažnje na
probleme dobra i ljubavi. Iz knjiga velikog Satja Sai Babe, koji čini
čudesa pred ljudima, izdvojio sam osnovnu misao njegove moćne
filozofije - ljubav.
"Zašto on tako mnogo govori o ljubavi i dobru?" naivno sam
mislio.
Tada još nisam shvatao da se iza tih jednostavnih reci krije
ogromna i moćna energija, koja je u stanju da brzo izmeni i
poboljša naš život.
I tek kada sam koristeći naučno-logički pristup završio analizu
dobijenih rezultata himalajske ekspedicije, počeo sam da najzad
shvatam duboki smisao i religije i Sai Babinih reci i mnogih
drugih stvari, u kojima se razmišlja o dobru i ljubavi. A taj duboki
smisao se sastoji u tome da su dobro i ljubav glavni konstruktivni
principi u čovekovom životu.
Ja sam običan predstavnik rase Arijevaca uronjene u materiju.
Moj mozak i moje mišljenje su ništavno slabi u poređenju sa
misaonom moći Lemurijanaca, a pogotovo Kosmičkog Uma.
Ali, čak i moj ništavno slabi um mi je dozvolio da pri logičkoj
analizi razbacanih činjenica dođem do zaključka zapanjujućeg za
običnog čoveka: dobro i ljubav su osnovne temeljne kategorije
čovekovog života koje određuju napredak.
Ranije nisam pridavao značaj takvim izrazima kao što su
"očistiti dušu", "pokajati se za grehove" ili "ne uzimati greh na
dušu". Oni su mi izgledali dosadni i nerazumljivi. Ali, čitajući
Nikolaja Reriha, opet sam se susreo sa pojmom "čista duša". Rerih
je pisao da zagonetnu Šambalu naseljavaju ljudi sa čistom dušom.
"Šta je to čista duša? Zašto sve religije govore o važnosti
očišćenja duše?" - mislio sam tada.
Čak sam o tome pitao jednog poznanika - popa. Kao odgovor,
pop mi je pročitao propoved iz koje, pošto sam naučnik, uopšte
ništa nisam shvatio. Naravno, lokalni pop koji je napamet naučio
niz propovedi i molitvi, nije mi mogao objasniti osnovni smisao
pojma "čista duša". Ali Rerih, koji je bio i ostao moj idol, takođe je
stalno svoju pažnju usme-ravao na to. Zašto?
Danas, izgleda mi, već mogu, makar i grubo, da odgovorim na
to pitanje. Čista duša - to je kvalitativno drugačije stanje
čovečijeg duha i duše, kada se pozitivna energija torzionih polja
(dobro i ljubav) ne troši na borbu sa negativnom psihičkim
energijom (zlo), već se u celi-ni usmerava na stvaralački proces. U
čistoj duši nema zla, u borbi sa kojim se obično rađaju znanje i
napredak. Odsustvo stimulišućeg uti-caja zla u čistoj duši
zamenjuje se dubokom spoznajom o neophodnosti stalnog
napretka. Glavni neprijatelj čiste duše je besposličenje.
Dobro, ljubav i zlo
Ranije nikad nisam razmišljao o dokolici. Nikada mi nisu

bili simpatični dokoni ljudi, koji su besciljno besposličili čitav
život. Ali, besposličenje je strašan antipod čiste duše, to je
ubica čiste duše. Kakve god da dobre misli ima dokon čovek
svojom dokolicom on radi protiv prirode čoveka, koji je sazdan
kao stalni samorazvijajua princip. Zbog besposličenja su
propadale velike imperije, zbog besposlice su padale dinastije i
rušile se sudbine.
Zato, kako kažu svamiji i lame, čistotu duše je moguće
dostići jedino ogromnim radom na sebi, pomoću
samorealizacije i čak žrtvovanja sebe ali... obavezano radi
postizanja nekog opšteljudskog cilja, a ne naprosto radi
sopstvenog samopotvrđivanja. Lame pokazuju put za
dostizanje stanja "čiste duše" - to je samilost prema ljudima i
ljubav prema čovečanstvu. Na prvi pogled, te reci zvuče suviše
apstraktno, pa ipak je u njima sadržan osnovni smisao
postignuća "čiste duše" -potrebno je da naučimo da
saosećamo i da volimo ljude uopšte, a ne nekog pojedinačno,
ili ne daj Bože, da volimo sami sebe i saosećamo jedino sa
samim sobom. Cilj naše požrtvovanosti i samorealizacije
obavezno mora da bude opštečovečanskih razmera. Doći do
toga je teško, izuzetno teško.
U savremenom društvu nema ljudi sa čistom dušom.
Najbliže čoveku sa čistom dušom su, kako meni izgleda,
naučnici. Naučnik, (ja imam u vidu pravog naučnika) na primer
u oblasti medicine, osuđuje sebe na mnogostruka lišavanja
(neprospavane noći, mala zarada i si.) u procesu otkrića,
ostvarenja ideje i probijanja kroz naučni konzervativizam, pre
svega iz samilosti i ljubavi prema bolesnima uopšte.
Narodnost bolesnika, naučni prestiž i novac za pravog naučnika
imaju sasvim drugostepeni značaj. Satisfakciju mu donosi to što
su njegov ogromni rad, odricanja i borba protiv
konzervativizma dali plodove u obliku pomoći hiljadama i
milionima bolesnika. Zato bih želeo da kažem: "Čuvajte i
volite prave naučnike! Oni ostvaraju sebe i žrtvuju sebe radi
vas, ljudi!"
Pozitivna psihička energija dobra i ljubavi u čistoj duši,
oslobođena od nužnosti da se bori protiv zla, može da čini
čuda. Jedno od takvih čuda je samadi; setite se šta su lame
govorile, da je samo pomoću osećanja ljubavi i samilosti prema
čovečanstvu moguće dostići samadi, a СЦ] samadija je da čovek
postane predstavnik Genofonda čovečan-stva, da bi u nekom
trenutku postao prorok ili predak nove ljudske ci-
vilizacije. Drugo od takvih čuda je fenomen "dematerijalizacije-
mate-rijalizacije". Treći je produženje životnog veka, pa čak i
besmrtnost.
Znanja drevnih naroda i religija ukazuju na glavni put napretka
čovečanstva - pročišćenje duše i postizanje stanja čiste duše. U
424 tom slučaju će čovek upravljati pozitivnom energijom
suptilnog sveta, njemu će se otkriti znanja Onog Sveta, osećaće svoj
ogromni energetski potencijal, zato što on predstavlja mikrokosmos
makrokosmosa. To se već dogodilo na Zemlji - takvi su bili
Lemurijanti. A radi pročišćenja sopstvene duše neophodno je da
čovek nauči da bude dobar i da voli, neophodno je da se ne plaši da
saoseća i da radi da postigne visoki cilj, čak i do samomučenja. Ne
smemo se štedeti, jer je čovek prvobitno stvoren kao
samorazvijajući princip. Kao potvrda za to služe mnogobrojni
primeri velikih naučnika, koji su ne štedeći sebe radili na postizanju
naučnih ciljeva i do duboke starosti očuvali svežinu uma i mladost.
Oni su uspeli da u ovoj ili onoj meri očiste svoju dušu.
Najstrašnije je to da kad čovek nešto postigne, počne da uživa u
plodovima toga, predajući se besposličehju.
Ipak, čitalac mi zbog ovoga može prigovoriti: čovečanstvu su
poznati i zli geniji. Mogu se pomenuti Napoleon, Lenjin, Hitler i
drugi. Zar ti ljudi nisu uspeli da otelove svoje ideje i teorije o životu,
okrenuvši čitav svet naglavce i sejući oko sebe uništenje i smrt?
"Zar ti zli geniji nisu uspeli da shvate besmislenost uništenja i
ratova? Zar oni nisu geniji?" - mislio sam detinjasto naivno.
Tada, naravno, nisam znao da u suptilnom svetu (Onom Svetu)
koji je naš roditelj postoji dvojnost pozitivne (dobre) i negativne
(zle) psihičke energije, a informacija (znanje) se rada u borbi dobra i
zla. Zlo je takođe u stanju da u svojim torzionim poljima čuva
informaciju o borbi protiv dobra i da stvara zlo znanje. Zbog
postojećeg dvojstva, daleko od toga da dobro uvek može da pobedi;
ponekad pobeđuje i zlo znanje, koje se otelovljuje u životu samih tih
zlih genija. Ali, pobeda zla je lažna pobeda, pošto bi u slučaju
potpune pobede zla na primarnom nivou došlo, kao što smo već
rekli, do brisanja informacije u svim torzionim slojevima, tj. do
informationog kraha. Kao potvrda toga što smo rekli, prisetite se
konca dela bilo kog zlog genija - svi su oni pretr-peli krah. Napoleon
je izgubio rat i neslavno umro. Hitler je, razrušivši Evropu, okončao
život samoubistvom. Izopačeno lenjinističko delo -komunističko
društvo - neslavno je okončalo svoje postojanje.
426
najtežem periodu, kada sam izgubio sve zbog "jeretičke naučne misli",
krenuli za mnom putem lišavanja i oskudice samo zbog svoje savesti.
U studentskim godinama, na predavanjima o ateizmu, kako se
sećam, stalno su kritikovali pojam "onaj svet". Govorili su da su ljudi
skloni fantaziranju i izmišljanju bajki da bi nekako olakšali svoj
položaj u uslovima kad bogati eksploatišu radnike u čitavom svetu.
"Zašto u onaj svet veruju ne samo eksploatisani, već i eksploatatori?
Zašto sve svetske religije u horu govore o "onom svetu"? Zašto svi na-
rodi u svojim jezicima imaju pojam "onaj svet", "raj" i "pakao"?",
premišljao sam ja i u to vreme ćutao, polažua ispit iz ateizma.
Do moje svesti, zatrovane komunističkom propagandom, nije dopi-
ralo da, slikovito govoreći, nema dima bez vatre. Ljudi koje dele
mora i okeani veruju u jednu te istu stvar! Znači, zaista postoji
nekakav jedinstveni opšteljudski koren, koji je u našoj svesti ostao iz
zagonetne davnine. Znanja o Bogu, Onom Svetu, raju i paklu, koje su
religije sis-tematizovale, a proširili proroci, relativno lako su ulazila u
svest ljudi zato što su odgovarala podsvesnoj suštini čoveka. Fantazije
i bajke ne bi mogle ovladati masama.
Ranije u ovom poglavlju sam se potrudio da opišem principe
uređenja Onog Sveta, oslanjajući se na intuiciju i naučno-logički pris-
tup. Nisam u stanju da dokažem ili utvrdim bilo šta, zato što sam ja sve
u svemu "rab Božiji", a predmet mog istraživanja se po svojoj egzis-
tencijalnoj i prirodnoj suštini nalazi na daleko većoj visini od mene.
Jedino što mogu da tvrdim na kraju mojih rasuđivanja o uređenju
Onog Sveta jeste to da sam i sam počeo da iskreno verujem u njegovo
postojanje. Da, ja sada verujem da posle smrti našeg fizičkog tela mi
nećemo umreti, već ćemo nastaviti da živimo na Onom Svetu. Po
završetku života na zemlji, mi ćemo se osloboditi uticaja ograni-
čavajućeg principa "SoHm" koji nam tokom zemaljskog života nije
dopuštao da održimo vezu sa Onim Svetom od koga smo nastali. Na
Onom Svetu ćemo resko i jasno osetiti duhovnu suštinu čoveka, a Onaj
Svet nam neće izgledati tuđe, jer je to naša glavna, davna postojbina.
I ja sam, kao i svi mi, blokiran principom "SoHm". Ali, ja verujem
da u priči o raju i paklu takođe ima istine. Pošto je onaj Svet izuzetno
visokoorganizovan, nije bilo moguće da se u njemu ne stvori struktu-
ra koja bi kažnjavala ili ohrabrivala zemaljski tip života. U protivnom
slučaju bi bio izgubljen rukovodeći aspekt Onog Sveta, a
zemaljski
Dobro, ljubav i zlo 427
život bi bio prepušten sam sebi. Najverovatnije je da zla dela, rav-
nodušnost i besposličarenje koji se ispolje na zemlji, moraju biti
kažnjeni na Onom Svetu, a dobra dela, ljubav i samoostvarenje
pod-staknuti. To je neophodno da bi u narednoj inkarnaciji na
zemlji bilo manje ljudskih grešaka. Kako se odvija procedura
kažnjavanja ili pod-sticanja? Ne znam. Ali, svako od nas će to
saznati na Onom Svetu. Jedino što bi se moglo savetovati jeste -
volite i budite dobri.
Točak života (život - smrt - život - smrt...) se okreće. Mi, ljudi, u
zemaljskom životu i pod uticajem principa "SoHm" nekako
zaboravljamo na Onaj Svet od koga smo nastali, potom se ponovo
vraćamo tamo, pa ponovo odlazimo na zemlju pod dejstvo "SoHm",
potoni se ponovo vraćamo i tako dalje, da bi čovek i čovečanstvo
stalno i neprekidno napredovali.
Lemurijanci su imali više sreće od nas. Na njih se nije proširio
princip "SoHm", jer je u njihovom društvu bilo više dobra, a manje
zla. Oni su se i prilikom života na zemlji osećali kao deca Onog
Sveta, bez straha su se vraćali u svoju praroditeljsku porodicu i
ponizno opet odlazili na Zemlju, osvajajući korak po korak fizički
oblik života.
Nadam se da će u budućnosti pozitivne sile na Zemlji
prevladati nad negativnim i da neće biti nikakvih globalnih
kataklizmi ili katastrofa. U tom slučaju će se u ljudskom društvu na
Zemlji sve više pojavljivati ljudi sa čistim dušama, na koje se neće
odnositi princip "SoHm" koji nas odvaja od Onog Sveta. Ti ljudi će
čovečanstvu doneti energiju suptilnog sveta, koja će izmeniti život iz
korena. Ti ljudi će na zemlji učvrstiti osnovnu čovekovu suštinu -
mikrokosmos makrokos-mosa. I jednom, ako dobro i ljubav znatno
preovladaju u odnosu na zlo, princip "SoHm" biće uklonjen sa
čitavog čovečanstva. Tada će svi ljudi osetiti da su prava deca Onog
Sveta, koristiće njegova ogromna znanja i njemu predavati svoja.
Mislim da će se u bliskoj budućnosti pojaviti nova jedinstvena
religija zasnovana ne na bajkovitim alegorijama, već na ozbiljnom
naučnom pristupu. Granice država će se izbrisati, nastaće
jedinstveni jezik na Zemlji, napredovaće komunikacija putem
prenosa misli, "ojaviće se jedinstvena zemaljska vlada po uzoru na
jedinstveni centar upravljanja čitavim Onim Svetom - Bogom. Ljudi
će od Boga učiti da vladaju; i oni , kao i Bog, za vladavinu neće
koristiti zlo, već će se oslanjati isključivo na dobro i ljubav.
428
Burni napredak počeće onda kad ljudi masovno počnu da
iskreno veruju u Boga i Onaj Svet i osete da su i sami deo njih.
Završavajući ovu knjigu, hteo sam da dam zaključne preporuke
u vezi svega što sam izložio. Ipak sam osetio da bi te preporuke
ličile na običnu religioznu propoved. To me je čak uznemirilo, jer
mi se smesta pojavila asocijacija na dosadni glas službenika kulta.
Ali, dalje sam shvatio da tako i mora da bude, jer smo i mi i
religija došli do jednog te istog zaključka o putevima čovekovog
samousavršavanja u cilju napretka čovečanstva. I tek posle toga
sam počeo da iskreno verajem u Boga i sa dubokim uvažavanjem
se odnosim prema verskim poslenicima, koji su kroz hiljade
godina ljudskog neznanja i divljaštva proneli istinsko znanje.
Ipak, neću se uzdržavati od toga da dam nekoliko preporuka u
tom pogledu. Kad ujutru izađete na ulicu, nastojte da druge ljude
gledate sa ljubavlju i govorite im dobre i prijatne reci. Smesta ćete
se osetiti srećnim zato što će ljudi, sa svojim jadima i radostima,
početi da vas vuku za rukav. Ne zbunjujte se kada naiđete na
nerazumevanje i zlo; ne odgovarajte zlom na zlo; to je nedostojno i
oholo. Ne pretvarajte se u propovednika koji govori prazne reci, to
je besmisleno. Nastojte da svojim delima i radom pokažete da će
dobro svakako pobediti zlo. Shvatite da bez borbe protiv zla neće
biti nikakvog napretka, da je borba protiv zla čovekovo prirodno
stanje. Bez oklevanja kaznite drugog čoveka za zlo delo, to jest,
kažnjavanje radi dobra - to je ispolja-vanje dobra, a ravnodušnost
je zlo. Slušajte svoju savest. Radite do iznemoglosti, ne žalite sebe,
saosećajte, zaljubljujte se...
Zamislite lemurijansku civilizaciju. Sa kakvom su čudesnom
moći tamo vladali ljubav i dobro, koji su ležali u osnovi njihove
bajkovite civilizacije! A sa kakvom neverovatnom moći na Onom
Svetu vladaju ljubav i dobro, koji su stvorili i njega i Boga! Sve to
ćemo saznati tamo...
Od koga smo potekli

Direktno govoreći, mi, Arijevci, potekli smo od Atlantiđana.
A čitavo čovečanstvo na Zemlji stvorili su Bog i Onaj Svet. Čovek
je proizvod pobede dobra i ljubavi nad zlom, a dobro i ljubav
predstavljaju glavne kriterijume usavršavanja čoveka i napretka
civilizacije.
— — ------------------- •' ____ ^лу

U našem fizičkom svetu još uvek ima mnogo zla. Zato nas čuvaju
U dubokom podzemlju nalazi se Genofond čovečanstva u obliku konz-
erviranih ljudi raznih civilizacija, koje ne smemo ometati i dirati, jer
naša poludivlja radoznalost ne vredi mnogo. Ako bismo uništili sami
sebe, oni bi izašli i iz njih bi nikao novi život na Zemlji.
A da do toga ne bi došlo, potrudite se da sutra, kad izađete na ulicu
gledate na ljude koji prolaze sa dobrim namerama i ljubavlju.
Epilog
Priča se ovim ne završava. Biće novih ekspedicija. O njima ćete saz-
nati iz časopisa "Argumenti i fakti", i iz novih knjiga.
SADRŽAJ
PREDGOVOR AUTORA........................................................................... 6
DEO I: OFTALMOGEOMETRIJA - NOVI PUT ZA IZUČAVANJE
PROBLEMA POREKLA ČOVEČANSTVA......................................... 12
Zašto se gledamo u oči? ........................................................... 13
"Srednjestastičke oči". Putevi migracije čovečanstva
po svetu ....................................................................................... 28
Čije su oči nacrtane na tibetanskim hramovima? .................... 54
DEO II: "SoHm" - poslednja poruka čovečanstvu
(indijska otkrovenja) ........... » ................................................ 68
Organizacija međunarodne ekspedicije u potrazi
za izvorima iz kojih je nastalo čovečanstvo ................................ 69
Šta znaju obični ljudi o nastanku čovečanstva ......................... 73
U hramu Gite ............................................................................ 79
Susret sa Učiteljem .................................................................... 83
Zagonetni somati......................................................................... 93
DEO III: ŠTA SU REKLE NEPALSKE I TIBETANSKE LAME -------109
Kako ući u stanje samadija? ...................................................... 110
Da li je moguće vaskrsenje čoveka? ......................................... 118
Još jednom o "trećem oku" ..................................................... 130
Sledeći put biće ozbiljnije ........................................................ 140
Otkrovenja bonpo-lame ............................................................. 154
Ko je bio Buda? ......................................................................... 197
Ko su oni, Lemurijanci i Atlantiđani? ....................................... 209
U pećini samadija ................................................................... 233
Spoljašnji izgled ljudi prethodnih civilizacija ......................... 260
Čovek star 300 godina .............................................................. 274
DEO IV: SVET JE SLOŽENIJI NEGO ŠTO MISLIMO ...................... 281
Da li verujem u ovo što sam napisao? .................................... 282
Genofond čovečanstva............................................................... 295
Šambala i Agarta ....................................................................... 318
Istorija čovečanstva na Zemlji ................................................ 342
Vraćanje u stanje divljaštva kao regresivni faktor evolucije . . .363
Negativna aura nad Rusijom ..................................................... 376
Dobro, ljubav i zlo ........................................................................ 404
Izdavač: "Hema Kheya Neye", Beograd
ISBN 86-84347-07-2
Lektura i korektura: Nada Pavlović
Likovno rešenje korica: Nenad Vučković
Kompjuterski slog i prelom: Branko Jovanović
Prvo izdanje Beograd, 2003.
Štampa: "Word", Beograd
Tiraž: 1000 primeraka

Ernst Muldasev Od Koga Smo Postali PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Ernst Muldasev Od Koga Smo Postali PDF

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Ernst Muldasev Od Koga Smo Postali PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

A-PDF Page Cut DEMO: Purchase from www.A-PDF.

com to remove the watermark

Od koga smo postali?

Ja sam tipični naučni istraživač i čitav moj naučni

OFTALMOGEOMETRIJA - NOVI PUT ZA

Imam jednog prijatelja. Preziva se Ljubanov. Po prirodi, Jurij

značajna parametra: beonjača, okrugla providna rožnjača, ženica i boja

I "УМД^ Јј^^Ш vekov skenirajući pogled

fotografije te oblasti i potrudili se da prema njima odredimo principe

ta, visine i težine su se podudarale.

Pogled, koji deluje kao skener, snima informaciju sa očne oblasti

Načini primene oftalmogeometrije

Poznato je da postoje dva osnovna načina identifikacije ličnosti:

"Srednjestatističke oči". Putevi

U prethodnoj glavi sam stao na tome da se pomoću oftalmoge-

rasu. Je li to slučajno? Zar tu nema direktnih analogija?

prema stepenu matematičke približnosti "srednjestatističkim očima".

približnosti očiju pomenutim četvorim korenima. Tako smo dobili

Putevi migracije čovečanstva po ćelom svetu

- pravac A: Sibir - Amerika - Novi Zeland

U svakom od tih pravaca migracije čovečanstva sa Tibeta mogla se

centralnoazijska, eskimska i mandžuro-korejska (međusobno

Ijašnjost, a posebno na očnu oblast lica (paleosibirska rasa). Od pale-

sa Novog Zelanda (prema oftalmogeometriji) nisu došli iz susedne

- Kažite mi, znate li odakle su u davnoj prošlosti došla južnoindij-

- Eto, vi ste po spoljašnjim karakteristikama - nastavio sam ja -

uspeli da se prošire po susednoj Australiji.

rimo na to pitanje, ali u narednim poglavljima, kada se budem

U taj put, prema oftalmogeometrijskim podacima, nakon

Ali, po sistemu matematičke sličnosti očiju, tibetanska rasa je

U Iranu, prilikom pregleda pacijenata, naišao sam na jednu riđu

D2 - armenoidna D2/1 - D3/1 - alpska

pojavile znatno kasnije, pa su se zato čak i u okviru jedne rase

* Ovde se ne uzima u obzir kolonizacija kontinenata i stvaranje takvih država kao

ci tog naroda bili svetle kože i plavooki, a današnji izgled

Podjednako je sigurno da taj narod ima zapanjujuće raznoliku spo-

Rasizam ili jedinstvo naroda

napretka, to je razvijenija, i obrnuto. Stabilnog stanja na dugi vre-

Čije oči su naslikane na tibetanskim

I tako, analizirajući oči ljudskih rasa, došli smo do zaključka da je

rili zametak savremenog čovečanstva? Možda je zagonetna Šambala,

Vizit-karta tibetanskih hramova

* Ne mesari ga za Jurijem Ljubanovom, koji se pominje na početku knjige - E.M.

- Da li si nekad čuo za "vizit-kartu" tibetanskih hramova?

Budistički hram u Katmanduu

- Raspitivao sam se veoma uporno. Ali... ništa ne kažu, skreću raz

Šta govore oči naslikane na tibetanskim hramovima

losti, ali je u uslovima crvene svetlosti važan.

ne može da pokrije osnovnu površinu rožnjače, a da pri tome

iako je to logički proizilazilo iz svega što smo zaključili.

- On je Božji Sin. On je stvorio čovečanstvo koje danas živi

- Uzgred, spirala na mestu nosa kod tih Velikih Ljudi služila je ne

Da li su se ljudi drevnih civilizacija zadržali na Zemlji?

I nehotice se javljaju misli o postojanju nekakvog skladišta ljudi

SoHm" - poslednja poruka čovečanstvu

Glava 5 Zagonetni somati*

* Engleski se ta rečpiše "somadhy", a u Indiji izgovara kao "somati" (slovo "h" se

Organizacija međunarodne ekspedicije u

Da bismo potvrdili ili opovrgli naše hipoteze, organizovali smo