Fakultet za poslovne studije i pravo

Univerzitet Union – Nikola Tesla

PRINCIP
OPORTUNITETNIH
TROŠKOVA
Upravljačko računovodstvo

Profesor: Student:

Novembar 2020.
SADRŽAJ

1. UVOD..............................................................................................................2
2. ISTORIJA I KONCEPT OPORTUNITETNIH TROŠKOVA.................3
2.1. Istorija i nastanak termina oportunitetnih troškova...............................4
2.2. Koncept oportunitetnih troškova..............................................................4
2.3. Oportunitetni troškovi i struktura kapitala.............................................5
3. RAČUNANJE OPORTUNITETNIH TROŠKOVA I NJIHOVA
VAŽNOST................................................................................................................6
3.1. Računanje oportunitetnih troškova..........................................................6
3.1.1. Uračunavanje rizika.............................................................................6
3.1.2. Računanje oportunitetnih troškova u nefinansijskim situacijama..7
3.1.3. Šta treba uzeti u obzir prilikom izračunavanja oportunitetnih
troškova..............................................................................................................8
3.2. Važnost oportunitetnih troškova...............................................................9
3.3. Nepovratni troškovi..................................................................................10
4. TEORIJA KOMPARATIVNE I APSOLUTNE PREDNOSTI...............11
4.1. Primeri oportunitetnih troškova i komparativne prednosti.................11
4.1.1. Da li Tiger Woods treba da kosi svoj travnjak?..............................11
4.1.2. Da li bi Amerika trebalo da trguje sa drugim zemljama?..............12
5. ZAKLJUČAK...............................................................................................13
6. REFERENCE...............................................................................................14

1. UVOD

2
Svakog dana nalazimo se u situaciji da vršimo izbor. Uglavnom to radimo nesvesno, ali izbor je
tu i zapravo vagamo između dve ili više stvari. Kako smo ograničeni našim budžetom i npr.
vremenom, moramo odabrati šta je za nas najbolje. Obično gledamo šta dobijamo tom odlukom,
ali ne i koji je njen trošak.1

Sama ekonomija je naučna disciplina koja proučava izbore ljudi koji raspolažu ograničenim
resursima. Sama ograničenost resursa govori o tome da ih nema dovoljno da se u potpunosti
zadovolje sve ljudske potrebe. U praksi, plata je ograničena, vreme je ograničeno, ne možemo
raditi sve ono što poželimo i zato moramo da biramo. Ako odlučimo da dan provedemo na plaži,
odustajemo od posla ili učenja. Koncept ograničenosti resursa jeste osnova koncepta
oportunitetnih troškova.2 Oportunitetni troškovi predstavljaju učinjenu žrtvu ili izgubljenu
korist od sledeće najbolje odbačene alternative. Žrtva može biti iskazana kroz izgubljeni prinos,
profit, kontribucioni rezultat, prihod ili ušteđeni trošak.3

Dakle, oportunitetni trošak je direktna implikacija ograničenosti resursa. Ljudi moraju da biraju
između različitih alternativa kada odlučuju kako žele da potroše vreme i novac. Milton Fridman,
ekonomista koji je dobio Nobelovu nagradu iz ekonomije, je govorio: „Ne postoji besplatni
ručak“, što dalje znači da svaki izbor ima svoj oportunitetni trošak. Uvek postoji zamena za
svaku donetu odluku. Koncept oportunitetnih troškova je jedna od najvažnijih ekonomskih ideja.
Uzmimo primer: „Koliko košta godina na koledžu?“. Razlikujemo direktne troškove poput
knjiga, mentora, ostalih školskih potrebština, itd. To su eksplicitni troškovi koji zahtevaju
konkretno plaćanje novcem. Međutim, ovi troškovi su zanemarljivi ako uzmemo u obzir trud
koji moramo da uložimo, vreme da posećujemo predavanja, radimo domaći, spremamo ispite,
itd. Umesto koledža student je mogao da donese odluku da radi i zaradi što predstavlja
oportunitetne troškove odluke da studira. Implicitni troškovi ne zahtevaju plaćanje novcem.
Zato su oportunitetni troškovi zbir implicitnih i eksplicitnih troškova.

Koncept oportunitetnih troškova često objašnjava zbog čega često poznati sportisti ne završavaju
koledž. Trošak vremena koje bi iskoristili na koledžu bi ih koštao miliona dolara koje su mogli
da zarade kao profesionalni sportisti. Da je Kobi Brajant odlučio da poseti koledž četiri godine
nakon srednje škole umesto što je potpisao ugovor sa Lejkersima, njegovi implicitni troškovi bi
iznosili više od deset miliona dolara, što je bila njegova zarada prve četiri godine u Lejkersima.4

1
Vidi: Beleške, website: https://beleske.com/svakodnevna-ekonomija-2-oportunitetni-trosak/, pristupljeno:
18.11.2020.
2
Mankiw G., Principles of Microeconomics, 5th edition, Hartcourt college pub, New York, 2000, Chapter 1, str. 3
3
Gajdobranski A., Poglavlja iz knjige upravljačko računovodstvo – D. Malinić, V. Milićević, N. Stevanović – skripta za
studente, Ekonomski fakultet u Beogradu, Beograd, 2013, str.90.
4
Mankiw G., Principles of Microeconomics, 5th edition, Hartcourt college pub, New York, 2000, Chapter 1, str. 4-6.

3
 2. ISTORIJA I KONCEPT OPORTUNITETNIH TROŠKOVA

2.1. Istorija i nastanak termina oportunitetnih troškova

Pojam oportunitetnih troškova se vezuje za Davida L. Green-a, koji ga je koristio još 1894.
godine u publikaciji pod nazivom „Troškovi bola i oportunitetni troškovi“. Generalni koncept su
svakako predlagali i drugi pre njega ali nisu imali naziv za to. Na primer, 1748. Bendžamin
Frenklin je u svom eseju: „Predlog mladom trgovcu, pisanom od strane starog“ konstatovao da je
novac vreme kada je pisao o činjenici da ukoliko putujemo i ne radimo ništa umesto da radimo,
ne gubimo samo novac koji trošimo sedeći tokom dana već i vreme, kao i novac koji smo mogli
da zaradimo. 5

Samu ideju je kasnije razvio John Stuart Mill.6 Korist mora da bude veća od oportunitetnih
troškova da bi se to smatralo dobrim izborom. Na primer, oportunitetni trošak je koliko vremena
odmora dajemo da bismo radili. Pošto možemo da vrednujemo obe stvari, trebalo bi da odlučimo
da li ćemo da radimo ili da koristimo svoje slobodno vreme onako kako mi želimo. Ako odemo
na posao, zaradićemo više ali ćemo odmarati manje. Ako ostanemo kod kuće, odmaraćemo ali
nećemo imati zarade.

Drugi primer koji se proteže kroz istoriju je da li prestati sa poslom i vratiti se na fakultet ili ipak
raditi. Ako odaberemo da se vratimo na fakultet, oportunitetni trošak je taj da ćemo izgubiti
posao i platu. Čak iako bi to iziskivalo velike oportunitetne troškove, mnogi ljudi na to gledaju
kao dobru odluku i kao investiciju.

Drugim rečima, Oportunitetni trošak je trošak izgubljene koristi od izvršenog izbora.7

Pored implicitnih i eksplicitnih troškova moramo praviti razliku i između računovodstvenog

profita i ekonomskog profita. Računovodstveni profit je jednak prihodima umanjenim za
eksplicitne troškove. Zato računovodstveni profit ne uračunava oportunitetne troškove. Npr. ako
je kompanija zaradila 10 miliona dolara, a ima 6 miliona eksplicitnim troškovima,
računovodstveni profit je 4 miliona dolara bez obzira na implicitne troškove koji mogu da
postoje. Ekonomski profit je jednak prihodima umanjenim za eksplicitne i implicitne troškove.
Ovaj profit uzima u obzir i oportunitetne troškove. U istom primeru neka su implicitni troškovi
3miliona dolara, dakle profit je milion dolara.

5
Effectiviology, Website: https://effectiviology.com/opportunity-cost/#Calculating_opportunity_cost, pristupljeno
18.11.2020.
6
Stigler G., The nature and role of originality in scientific progress, XII, Economica,November 1955.
7
Frank, Robert H. The Opportunity Cost of Economics Education,
https://www.nytimes.com/2005/09/01/business/the-opportunity-cost-of-economics-education.html, 2005.,
pristupljeno: 18.11.2020.

4
 2.2. Koncept oportunitetnih troškova

Oportunitetni troškovi se računaju po formuli:

OT = FO – CO, gde je FO povrat na najbolju opciju a CO povrat na odabranu opciju.

Formula za kalkulisanje oportunitetnog troška je prosta razlika očekivanih povrata svake opcije.
Pretpostavimo da imamo opciju A: investirati u akcije i nadati se dobitku ili opcija B:
reinvestirati novac u svoj biznis uz očekivanje da će novija oprema povećati produktivnost i
efikasnost, što će dalje dovesti do manjih operativnih troškova i veće profitne margine.

Pretpostavimo da je ROI (return on investment) tj. povrat na uloženi kapital na tržištu akcija 12%
tokom sledeće godine, a da kompanija očekuje da će uvođenje nove tehnologije generisati 10%
povrata za isti period. Oportunitetni trošak odabira opreme u odnosu na ulaganje u druge akcije
(12% - 10%) je 2%. Drugim rečima, kada investiramo u biznis, gubimo mogućnost da zaradimo
više na tržištu kapitala.8

Kratki primeri oportunitetnog troška su:

1. Student troši 3h i 200dinara na filmove noću pre ispita. Oportunitetni trošak je vreme
koje provodi učeći i novac koji je mogao da potroši na nešto drugo.
2. Farmer bira da poseje pšenicu. Oportunitetni trošak je nešto drugo što je mogao da poseje
ili neki aleternativni način korišćenja resursa (zemljišta i opreme).
3. Putnik bira da se vozi vozom umesto da ide svojim kolima. Vozom putuje 70min dok će
svojim autom stići za 40min. Oportunitetni trošak je svakodnenih sat vremena.9

2.3. Oportunitetni troškovi i struktura kapitala

Analiza oportunitetnih troškova je takođe jako važna prilikom određivanja kapitala strukture
jednog biznisa. Preduzeće snosi troškove duga, kao i troškove sopstvenog kapitala pošto u svakoj
kategoriji postoji rizik, ali snosi i oportunitetne troškove. Novac koji koristimo da platimo
dugove, ne može biti investiran u akcije ili obveznice što daje potencijal za investicionu zaradu.
Menadžer mora da odluči da li je isplativije zadužiti se ili investirati. Kompanija pokušava da
izmeri troškove i koristi obe strane uključujući i monetarnu politiku, kao i sve ostale relevantne
politike. Cilj je optimalni balans koji minimizira oportunitetne troškove. S obzirom da je
oportunitetni trošak budući trošak, nepoznata nam je stopa povrata i zato je ovo jako rizično.

8
Investopedia, Website: https://www.investopedia.com/terms/o/opportunitycost.asp, pristupljeno: 18.11.2020.
9
Federal Reserve Bank of St. Louis, Website: https://www.stlouisfed.org/open-vault/2020/january/real-life-
examples-opportunity-cost, pristupljeno: 18.11.2020.

5
Važno je uporediti opcije investiranja koje imaju sičan rizik. Upoređivanjem sa državnim
zapisima je najlošija opcija jer su one bez rizika pa bi ulaganje u opcije sa visokim rizikom
moglo da navede na pogrešnu procenu. Obe opcije mogu imati očekivane povrate od 5%, ali
Vlada može podržati stopu povrata na državne zapise dok na berzi nemamo takvu garanciju.

Kada preduzeća procenjuju potencijalnu probitabilnost različitih investicija, preduzeća obično

gledaju onu koja će doneti najveći prinos uz najmanji rizik ili trud. Često mogu doneti odluku po
osnovu sagledavanja očekivane stope povrata ali moraju uzeti u obzir i oportunitetne troškove jer
su neizostavni.

3. RAČUNANJE OPORTUNITETNIH TROŠKOVA I NJIHOVA

VAŽNOST

3.1. Računanje oportunitetnih troškova

Osnovni način računanja oportunitetnih troškova je da oduzmemo vrednost opcije koju

odaberemo od vrednosti najbolje propuštene alternative. Ilustrovano je prethodno navedenom
formulom:

OT = FO – CO

Podsetimo se da se oportunitetni troškovi računaju kao oduzimanje stope povrata odabrane

opcije od stope povrata najbolje propuštene alternative, što je mnogo bolje od sabiranja svih
alternativa. Ovo se sagledava da odabirom jedne opcije zapravo odustajemo od druge opcije.

Na primer, ovo znači da čak iako smo imali izbor da investiramo u veliki broj kompanija,
uporedićemo kompaniju koju smo izabrali sa drugom najboljom alternativnom kompanijom,
umesto da sabiramo sve kompanije u koje smo mogli uložiti.

3.1.1. Uračunavanje rizika

Kada računamo oportunitetne troškove, važno je uračunati i rizike različito dostupnih alternativa.
Na primer, ako imamo opciju da investiramo u manje rizične poslove poput državnih zapisa ili
neke visokorizične poslove poput akcija, ne bi trebalo da gledamo samo novac koji ćemo zaraditi
već i šta ćemo izgubiti određenom investicijom. Primer obračuna rizika: Pretpostavimo da
investicija od $1000 ima 50% šanse da nam donese zaradu od $600 i 50% šanse da izgubimo
$400. Tada je očekivana rata povrata 10%. tj. (0,5 * 600) + (0,5 * -400) = 100.

6
Kada postavimo pitanje da li nam se zaista isplati da uložimo u ovo računajući oportunitetne
troškove i rizik pored prinosa koji ostvarujemo, možemo to i izračunati pomoću drva
odlučivanja. Drvo odlučivanja je alat za podršku odluka koji koristi grafikon u obliku stabla ili
model odluka i njihovih mogućih posledica uključujući i šansu ishoda događaja, troškove resursa
i korisnosti.10

Tehnički elementi drva odlučivanja su čvorišta odluka i čvorišta događaja. Ulazni podaci za
crtanje drveta odlučivanja su vrednosti pojedinačnih ishoda i verovatnoće njihove realizacije.
Čvorište događaja se vrednuje na bazi očekivane vrednosti, kao suma proizvoda unesenih
verovatnoća različitih ishoda i vrednosti tih ishoda. Čvorište odluke se rešava po MAX logici.
DTA pruža značajnu informacionu korist kod opcija kod kojih je karakteristično sekvencijalno
odlučivanje, gde svaka donesena odluka predstavlja „ulaznicu“ u novu iteraciju odlučivanja.
Drugo, DTA omogućava vizuelizaciju procesa odlučivanja i time omogućava vrednovanje
efekata pojedinačnih odluka „postupkom unazad“, čime se dobija jasna smernica koja odluka
ima analitičkog smisla.11 Primer:

Slika 1: Bajesovo drvo odlučivanja

3.1.2. Računanje oportunitetnih troškova u nefinansijskim situacijama

Oportunitetni troškovi su najlakši za računanje kada je reč o finansijskim situacijama gde se

svaka opcija može vrednovati u monetarnom smislu. Međutim, koncept oportunitetnih troškova
može biti koristan i u drugim situacijama, npr. kada odlučujemo koje ćemo robe ili veze da
odaberemo, dakle svuda gde vrednujemo različite opcije koje je teško kvantifikovati.
10
Wikipedia, website: https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE_
%D0%BE%D0%B4%D0%BB%D1%83%D1%87%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0, pristupljeno 18.11.2020.
11
Ekof, website: https://www.ekof.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2019/02/Glava-7-cela.pdf, pristupljeno:
18.11.2020.

7
U takvim situacijama ih možemo posmatrati kao ono što ćemo dobiti određenom situacijom
naspram onog što ćemo izgubiti time što nismo odabrali najbolju izgubljenu alternativu. Na
primer, ako odaberemo da izađemo sa prijateljima, gubimo priliku da odemo u teretanu, a
oportunitetni trošak je razlika između onog što ćemo dobiti odlaskom u teretanu u poređenju sa
onim što ćemo dobiti izlaskom sa prijateljima.

U ovakvim situacijama postoje različite vrste koristi, i ne mora nikada da znači da je jedna nužna
bolja. Na primer, kada biramo buduću karijeru, to uključuje npr. zadovoljstvo, prestiž, ugled što
se ne može kvantifikovati i direktno porediti. Dostupne opisane opcije se opisuju kao: biti na
nivou što znači da jedno nije nužno bolje od drugog, već da su na istom nivou iako su različite.

Moramo imati na umu da kada računamo oportunitetne troškove u finansijskoj situaciji, dostupne
opcije treba videti kao međusobno isključive, što znači da se oportunitetni troškovi ne gledaju u
odnosu na sve moguće propuštene opcije, već jednu izgubljenu najbolju od propuštenih opcija.

3.1.3. Šta treba uzeti u obzir prilikom izračunavanja oportunitetnih troškova

Prilikom donošenja odluka mnogi ljudi odbijaju da uračunaju i oportunitetne troškove donošenja
odluke. Srećom, postoje neke stvari koje možemo odraditi da bismo bili sigurni da ćemo ih imati
u vidu kad god je to potrebno. Uvek treba pitati sebe „šta mogu propustiti ako ovo odaberem“
pre donošenja neke važne odluke. Tada treba odabrati najpoželjniju izgubljenu opciju koju ćemo
uporediti sa odlukom koju želimo da donesemo. Ovakav pristup situaciji i držanje alternativa na
umu može pomoći da se uvek setimo oportunitetnih troškova prilikom donošenja važnih odluka.

Još jedan način na koji možemo povećati oprez jeste korišćenje eksternih znakova. Znakovi
mogu, na primer, biti slike alternativa koje propuštamo. Umesto da kupujemo određeni proizvod
sad, možemo da sačuvamo novac i kupimo nešto poželjnije kasnije, a tu će nam pomoći da
pogledamo slike onoga što želimo da kupimo kasnije time što ćemo sačuvati novac, umesto da
ga potrošimo odmah.

Oportunitetni troškovi koji se često zaborave su oportunitetni troškovi čekanja. Na primer, ako
imamo izbor između investiranja u jedno od nekoliko tržišta, ukoliko čekamo previše možemo
imati ogromne oportunitetne troškove u odnosu na situaciju u kojoj bismo investirali sada. Ovo
ne znači da treba žuriti i srljati prilikom donošenja odluke ali da budemo svesni da su svi
oportunitetni troškovi povezani sa tajmingom. Ovo je izuzetno važno kada su odlaganja vremena
nepotrebna ili kada bi brza odluka bila korisnija nego čekanje, čak i kada je neizvesno koja je
odluka najbolja. Baš zato je dobro shvatiti da je „ne doneti nikakvu odluku“ takođe odluka i da
se treba uzeti u obzir sa svim ostalim opcijama.

Iako ljudi često podcenjuju ili ignorišu oportunitetne troškove, postoje situacije i kada je
suprotno. Na primer, kada imamo situacije gde su odabiri ograničeni eksternim varijablama,

8
potrebno je da se odabere jedna od dostupnih opcija po osnovu ograničavajuće dostupnosti
resursa, poput budžeta ili vremena. Istraživanja su pokazala da donošenje odluka pri
ograničenjama mogu da nateraju ljude da uzmu u obzir sve moguće opcije pre donošenja odluka.
Na taj način dolazi do precenjivanja oportunitetnih troškova odabira specifične opcije jer u
realnosti mogu odabrati samo jednu od alternativa a ne sve njih.

Studija je takođe pokazala slični problem koji može da nastane iz situacija gde ljudi ne uspevaju
da prate i ostvare prednosti originalne opcije od koje žele neku korist. Specifično, kada se ovo
desi, ljudi ponekad osećaju da ako ne uspeju da ostvare korist od ove opcije oni simultano gube
sve ostale opcije koje nisu izabrali iako su u realnosti mogli da odaberu samo jednu drugu.

Tako, kada razmišljamo o oportunitetnim troškovima, važno je izbeći njihovo precenjivanje jer
to može izazvati da se situacija vidi u iracionalnom maniru i da iskuse nepotrebnu negaitvni
emocionalnu i fizičku realciju, pogotovo kad govorimo o osećaju kajanja. Najobičniji način na
koji ljudi precenjuju oportunitetne troškove je greškom podrazumevati da se bazira na
kombinovanoj vrednosti svih izgubljenih alternativa, a ne samo najbolje izgubljena. Kao takvo,
da bismo ovo izbegli trebalo bi da razmišljamo o činjenici da možemo izabrati samo jednu
opciju, pa tako moramo govoriti jedino o najboljoj alternativi.

Eksterna ograničenja su u kontrastu sa internim ograničenjima, gde se ograničenja dešavaju u

slučajevima gde priroda slučaja znači da samo jedna opcija može biti odabrana. Oportunitetni
troškovi bi trebalo da budu primarno upotrebljeni da pomognu u budućnosti jer je to ono što
oblikuje donošenje odluka na pozitivan način. Oportunitetni troškovi takođe mogu biti uzeti da
se pristupi prošlim odlukama koje mogu biti korisne u nekim situacijama. Na primer, možemo
pristupiti oportunitetnim troškovima prošlih odluka koje nas teraju da verujemo da ćemo ostvariti
korist tako što ćemo naučiti lekciju o donošenju odluka, što pomaže pri donošenju budućih
odluka. U svakom slučaju, ako ovo odradimo važno je imati na umu da su prošle odluke donete
po osnovu različitih informacija koje smo prikupili u tom trenutku i zato treba izbegavati
shvatanje da će nam ishodi biti poznati i da su mnogo predvidiviji zbog toga jer to ne mora da
znači. Jednostavno, u određenom vremenu pregledamo opciju koja deluje najbolje, poredimo je
sa drugim alternativama i odaberemo najbolju od njih i sagledamo oportunitetne troškove
odabira. Ukoliko se dogodi da opcija ne donese očekivanu korist, ne mora da znači da smo
doneli lošu odluku i da bi nužno nešto drugo bila bolja odluka.

3.2. Važnost oportunitetnih troškova

Koncept oportunitetnih troškova može biti implementiran na nekoliko načina: od individualaca,

do kompanija, vlada i sl. Prema tome, može se koristiti na mnogim skalama, od individualne
odluke koji proizvod kupiti do odluke vlade koja pravila primeniti ili koje projekte finansirati.

Bez obzira ko smo mi i šta koristimo za skalu, oportunitetni troškovi mogu pomoći u određenom
izboru i šta je više poželjno od različitih alternativa. Ovo je važno u mnogim slučajevima,

9
određena opcija može delovati kao poželjna ali u realnosti može doneti manje koristi od neke
alternativne opcije iako to ne deluje tako na prvi pogled.

Na primer, šansa da investiramo u nešto jako interesantno nam nudi 5% povrata i može delovati
atraktivno, međutim, možemo shvatiti da novac možemo investirati i u nešto dosadnije što će
doneti 8% povrata tokom vremena.

Oportunitetni trošak je izuzetno koristan kada bi bilo koji izbor vodio investiranju resursa – bilo
to vreme, novac ili trud. Ovo je jer je koncept usko povezan sa oskudnošću resursa, što zapravo
znači da su mnogi resursi ograničeni u prirodi, tj. da možemo odabrati samo određen broj opcija.
Kao takvo računovodstvo oportunitetnih troškova može biti jako korisno kada odlučujemo kako
da potrošimo resurse koje imamo. Koncept je često opisan u literaturi rečenicom: „Nema
besplatnog ručka“, da bi se ilustrovalo da svaka odluka nosi oportunitetne troškove.12

3.3. Nepovratni troškovi

Razlika između oportunitetnih i nepovratnih troškova je razlika u novcu koji je već potrošen i
potencijalnom povratu koji neće biti zarađen u budućnosti na investiciju jer je negde već
investiran kapital. Kupovina 1000 akcija kompanije A od po $10 po akciji, predstavlja
nepovratne troškove od $10000. Ovo je suma novca plaćena za investiciju, a dobijanje novca
nazad zahteva likvidaciju akcija po ili više od kupovne cene. Ali oportunitetni troškovi se samo
pitaju da li postoji bolji način da iskoristimo tih $10000.

Iz perspektive računovođe, nepovratni troškovi se takođe odnose na inicijalni izdatak za

kupovinu neke skupe opreme, koja može biti amortizovana tokom vremena, ali je to nepovratno
jer ga nećemo dobiti nazad. Oportunitetni trošak je zapravo ono što se smatra izgubljenom dobiti
koju smo potencijalno mogli zaraditi time što ćemo uložiti u nešto drugo.

Ponovo, oportunitetni troškovi opisuju povrat koju je neko mogao zaraditi ako je on ili ona
investirao/la u neki drugi instrument. Tako, dok 1000 akcija u kompaniji A možemo eventualno
prodati za po $12 po akciji, neto profit koji ostvarujemo je $2000, tokom istog tog perioda
preduzeće B povećava vrednost akcije sa $10 na $15. U ovom scenariju investiranje u preduzeće
A je donelo dobit od $2000 a isti novac investiran u preduzeće B bi nam donelo više od $5000.
$3000 razlike predstavljaju oportunitetni trošak odabira kompanije A u odnosu na kompaniju B.

Kao investitor koji je već potrošio novac na investicije, možemo uvideti druge instrumente koji
donose veće prinose. Oportunitetni troškovi držanja aktive koja nije efikasna može porasti do
tačke gde je racionalna opcija za investiranje prodaja i investicija u nešto više obećavajuće.13

12
Effectiviology, Website: https://effectiviology.com/opportunity-cost/#Calculating_opportunity_cost,
pristupljeno: 18.11.2020.
13
BoyceWire, Website: https://boycewire.com/opportunity-cost-definition/, pristupljeno: 18.11.2020

10
 4. TEORIJA KOMPARATIVNE I APSOLUTNE PREDNOSTI

Apsolutna prednost postoji kada poredimo produktivnost jedne firme, osobe ili nacije sa
drugom. Proizvođač kome je potreban najmanji broj inputa da proizvede dobro ima apsolutnu
prednost u proizvodnji tog dobra.14 Glavni koncept apsolutne prednosti je razvio Adam Smit u
svom delu „Bogatstvo naroda“ iz 1776. godine u kom se usprotivio merkantilističkim idejama.
Smit je tvrdio da je nemoguće da sve zemlje postanu istovremeno bogate prateći merkantilističke
ideje, jer je izvoz iz jedne zemlje, uvoz u druge, i umesto toga tvrdio da će sve zemlje
istovremeno dobiti ako budu praktikovale slobodnu trgovinu i ako se budu specijalizovale u
skladu sa njihovim apsolutnim prednostma. Smit je takođe tvrdio da bogatstvo nacije više zavisi
od robe i usluga koje su dostupne njenim stanovnicima, nego od rezervi zlata. Iako su moguće
dobiti od razmene sa apsolutnom prednošću, one ne mogu biti korisne za obe strane.15

Ekonomisti koriste termin komparativna prednost kada opisuju oportunitetne troškove dva
proizvođača. Proizvođač koji odustaje od manje dobara da bi proizveo dobro X ima manje
oportunitetne troškove proizvodnje dobra X i zato ima komparativnu prednost u njenoj
proizvodnji. Razlog za razvoj ovog koncepta je taj što iako je moguće da jedna osoba ima
apsolutnu prednost u proizvodnji oba proizvoda, nemoguće je da ima komparativnu prednost u
proizvodnji oba proizvoda. Razlog je taj što su oportunitetni troškovi jednog dobra zapravo
suprotni oportunitetnim troškovima drugog dobra, tako da ako su oportunitetni troškovi
proizvodnje dobra relativno visoki, oportunitetni troškovi drugog dobra moraju biti relativno
niski. Komparativna prednost reflektuje relativne oportunitetne troškove. Jedino ako dve osobe
nemaju iste oportunitetne troškove, jedna osoba će imati komparativnu prednost u jednom, a
druga u drugom dobru. Razvoju ove teorije je doprineo David Rikardo.

4.1. Primeri oportunitetnih troškova i komparativne prednosti

4.1.1. Da li Tiger Woods treba da kosi svoj travnjak?

Tiger Woods dosta svog vremena provodi šetajući po travi. Jedan od najtalentovanijih golfera
svih vremena, može da pogodi i udari onako kako mnogi obični golferi mogu samo da sanjaju.
Svakako, on je talentovan i u drugim aktivnostima, takođe. Na primer, pretpostavimo da Woods
može brže od svih da pokosi svoj travnjak, ali da li to znači i da bi trebalo to da radi?

Da bismo dali što bolji odgovor na ovo pitanje, trebalo bi da koristimo koncept oportunitetnih
troškova i komparativne prednosti. Pretpostavimo da Woods može pokositi travnjak za 2h. U tih

14
Mankiw G., Principles of Microeconomics, 5th edition, Hartcourt college pub, New York, 2000, Chapter 3, str. 54-
57
15
Wikipedia, Website: https://sr.wikipedia.org/wiki/Apsolutna_prednost, pristupljeno: 18.11.2020.

11
2h on takođe može da snimi reklamu za Nike za televiziju i time zaradi $10.000. Dečak Forrest
Gump pored njega kosi travu za 4h a u ta 4h, može raditi u McDonaldsu za $20.

U ovakvom primeru, Woods bi imao apsolutnu prednost u košenju trave jer to radi ulažući manje
resursa – 2h, ali su njegovi oportunitetni troškovi u tom slučaju visoki tj. iznose $10.000, dok su
Forrestovi $20, čime on ima komparativnu prednost u košenju travnjaka.

Dobitak ove „razmene“ je ogroman. Umesto da kosi svoj travnjak, Woods će to prepustiti
Forrestu koji će zaraditi novac za taj posao koliko bi zaradio da radi u McDonaldsu, a sam
Woods će zaraditi $10,000. Svi su na dobitku i biće dokle god Forrest zaradi više od $20 a manje
od $100,000.

4.1.2. Da li bi Amerika trebalo da trguje sa drugim zemljama?

Kako individualci iz prethodnog primera imaju koristi jedan od drugog, tako mogu i same
države.Amerikanci uživaju u mnogim dobrima koja su proizvedena u inostranstvu, i mnoga
dobra proizvedena u Americi se prodaju u inostranstvo. Dobra proizvedena van granica zemlje i
prodata na domaćem tržištu jesu uvozna dobra. Dobra proizvedena na domaćem tržištu prodata
van granica zemlje su izvozna dobra.

Da bismo mogli da vidimo kako države ostvaruju korist od trgovine, pretpostavimo da postoje
dve države, Amerika i Japan, i dva dobra, hrana i automobili. Zamislimo da dve države
proizvode automobile jednako dobro. Svaki radnik u svakoj od zemalja proizvodi jedan auto
mesečno. Međutim, Amerika ima više i bolje zemlje i zato je bolje da proizvodi hranu: američki
radnik može proizvesti 2 tone hrane mesečno, gde japanski radnik može proizvesti tonu hrane
mesečno.

Princip komparativne prednosti govori o tome da bi svako dobro trebalo da bude proizvedeno od
strane zemlje sa manjim oportunitetnim troškovima proizvodnje tog dobra. Zato što su
oportunitetni troškovi proizvodnje auta 2 tone hrane u Americi tj. 1 tona hrane u Japanu, Japan
ima komparativnu prednost u proizvodnji automobila. Japan bi trebalo da proizvodi više
automobila nego što ima potrebe i izveze ih u Ameriku. Takođe, Amerika bi trebalo da uradi
suprotno i proizvede hranu pa izveze u Japan. Specijalizacijom, obe zemlje će imati koristi jer će
proizvesti više hrane i auta.

U realnosti, naravno, problemi su mnogo kompleksniji nego u teoriji. Najbitnija stvar jeste ta da
građani svake zemlje imaju različite interese i potrebe. Međunarodna trgovina može učiniti
pojedince da imaju koristi od trgovine, ali i same države.

12
Kada Amerika izvozi hranu a uvozi automobile, uticaj na američkog farmera nije isti kao uticaj
na američkog proizvođača automobila. Međutim, mišljenja su da intenacionalna trgovina nije
kao rat, u kome neke zemlje gube, a neke dobijaju već bi trebalo da sve zemlje imaju korist.16

5. ZAKLJUČAK

Koncept oportunitetnih troškova je izuzetno značajan koncept o kome se ne piše dovoljno.

Nastao je iz koncepta vrednosti i korisnosti i ušao u sve sfere ekonomije. Njegova uloga je
izuzetno značajna pri donošenju odluka jer nam pomaže da na najbolji mogući način sagledamo
šta je zaista najpoželjnije odabrati između različitih alternativa. Iako je „nevidljiv trošak“ i često
se zanemaruje, treba uzeti u obzir činjenicu da zaista može preokrenuti situaciju i pokazati da
nešto što nam se čini kao najisplativije, možda baš to i nije jer možemo da izgubimo mnogo više
nego što bismo dobili drugom odlukom.

Iako ga je relativno teško izračunati, nije nemoguće. Možemo negde reći da je u praksi jako
teško odrediti oportunitetni trošak i da nema zaista pravi iznos već relativni iznos. Oportuniteni
trošak se uključuje pri računanju ekonomskog profita, a ne i računovodstvenog koji je prikazan.
U menadžmentu je izuzetno važno sagledavanje ekonomskog profita jer nije isto doneti odluku u
investiranje u opremu ili investiranje u akcije nekog drugog preduzeča koje nam mogu doneti
veći prinos. Naravno, sve ima svoj rizik. Rizik je obično recipročan koristi, pa bi nešto što je
visokorizično u najvećem broju slučajeva donelo i najveću korist i zato je važno uključiti rizik.
Svaka odluka ima svoj rizik, svaka investicija ima svoj rizik. Rizik od 0% ne postoji i zato
imamo i rizik i pri obračunu oportunitetnih troškova ali i pri odabiru najbolje alternative prilikom
odlučivanja.

U investicionim odlukama postoje različiti alati koji nam pomažu da odlučimo šta bi za nas bilo
najbolje. Jedan od njih je Bajesovo drvo odlučivanja koje nam govori o alternativama koje
imamo, i uz koliki rizik bismo nešto ostvarili uzimajući u obzir i oportunitetne troškove.
Govoreći o važnosti oportunitetnih troškova ne možemo da ne napomenemo i realtivnost tih
troškova. Ništa u ekonomiji i menadžmentu nije izvesno i sigurno pa bi i to trebalo uvek uzeti u
obzir, ali istovremeno biti savestan i uzeti ih uvek u obzit prilikom donošenja odluka. Koncept
oportunitetnih troškova je usko povezan sa konceptom oskudnošću resursa. Uvek se nečega
moramo odreći da bismo dobili nešto drugo. Možda ne uvek u potpunosti ali se svakako moramo
odreći.

Nepovratni troškovi se često mešaju sa oportunitetnim troškovima, međutim, nepovratni su oni

koji su unapred izgubljeni a oportunitetni koji mogu biti izgubljeni određenom odlukom.
Nepovratni su prošli troškovi i nastali, dok su oportunitetni budući troškovi i potencijalni.

16
Mankiw G., Principles of Microeconomics, 5th edition, Hartcourt college pub, New York, 2000, Chapter 3, str. 58-
59

13
Pored toga jedan od najvažnijih koncepta povezanih sa oportunitetnim troškovima jeste koncept
oportunitetnih prednosti koji se najviše vezuje za međunarodnu trgovinu. Nastao je iz koncepta
apsolutnih prednosti po kome bi najproduktivnija zemlja trebalo da izvozi ono za šta troši
najmanje resursa, međutim, to bi dalje značilo istovremeno da neke zemlje ne bi izvozile ništa,
recimo zemlje u razvoju, a da bi istovremeno zemlje koje imaju apsolutnu prednost imale i
visoke oportunitetne troškove i mogle mnogo više da zarade specijalizacijom za jedan proizvod.
Upravo po toj osnovi nastaje i koncept komparativne prednosti gde posmatramo najniže
oportunitetne troškove i to postaje odlučujuće za jednu državu. Time blagostanja nikako ne
postaju igra sa nultom sumom.

6. REFERENCE

6.1. Literatura

14
 Mankiw G., Principles of Microeconomics, 5th edition, Hartcourt College Pub, New
York, 2000.

 Gajdobranski A., Poglavlja iz knjige upravljačko računovodstvo – D. Malinić, V.

Milićević, N. Stevanović – skripta za studente, Ekonomski fakultet u Beogradu, Beograd,
2013.

 Stigler G., The nature and role of originality in scientific progress, XII,
Economica,November 1955.

6.2. Internet izvori

 Beleške, website: https://beleske.com/svakodnevna-ekonomija-2-oportunitetni-trosak/,

pristupljeno: 18.11.2020.

 Effectiviology, Website: https://effectiviology.com/opportunity-

cost/#Calculating_opportunity_cost, pristupljeno 18.11.2020.

 Frank, Robert H. The Opportunity Cost of Economics Education,

https://www.nytimes.com/2005/09/01/business/the-opportunity-cost-of-economics-
education.html, 2005., pristupljeno: 18.11.2020.

 Investopedia, Website: https://www.investopedia.com/terms/o/opportunitycost.asp,

pristupljeno: 18.11.2020.

 Federal Reserve Bank of St. Louis, Website: https://www.stlouisfed.org/open-

vault/2020/january/real-life-examples-opportunity-cost, pristupljeno: 18.11.2020.

 Wikipedia, website:
https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%BB
%D0%BE_%D0%BE%D0%B4%D0%BB
%D1%83%D1%87%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0, pristupljeno

15
 18.11.2020.

 Ekof, website: https://www.ekof.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2019/02/Glava-7-cela.pdf,

pristupljeno: 18.11.2020.

 BoyceWire, Website: https://boycewire.com/opportunity-cost-definition/, pristupljeno:

18.11.2020.

 Wikipedia, Website: https://sr.wikipedia.org/wiki/Apsolutna_prednost, pristupljeno:

18.11.2020.

16