Fakultet za poslovne studije i pravo

Univerzitet Union – Nikola Tesla

Finansijska i aktuarska matematika

Profesor: Student:

Mart 2021.
SADRŽAJ

1. UVOD..............................................................................................................3
2. PROST KAMATNI RAČUN..........................................................................5
3. PROST KAMATNI RAČUN VIŠE I NIŽE OD STO.....................................6
3.1. Prost kamatni račun više od 100.......................................................................................6
3.2. Prost kamatni račun niže od 100.......................................................................................7
4. RAZLIKA PROSTOG I SLOŽENOG KAMATNOG RAČUNA..................8
5. SLOŽEN KAMATNI RAČUN.......................................................................8
5.1. Faktor akumulacije............................................................................................................9
5.1.1. Dekurzivno računanje interesa.............................................................................................9
5.1.2. Anticipativno računanje interesa........................................................................................10
5.1.3. Faktor akumulacije pri neprekidnom ukamaćivanju..........................................................11
5.1.4. Relativna i konformna kamatna stopa................................................................................11
5.2. Diskontni faktor..............................................................................................................11
6. AKTUARSKA MATEMATIKA...................................................................12
7. LITERATURA...............................................................................................15

2
 1. UVOD

Finansijska matematika je grana primenjene matematike koja se bavi izučavanjem problema

računanja interesa (prostog i složenog ili interesa na interes). Ona sadrži veliki aparat formula i
obuhvata čitav niz problema vezanih za računanje krajnje vrednosti kapitala, ako je data njena
početna vrednost koja je uložena uz složen interes i obrnuto izračunavanje početne vrednosti
kapitala uvećane za složen interes, zatim izračunavanje zbira sukcesivnih uloga, kao i
amortizacija zajma. Svi ti problemi su određeni kvantitativno uz pomoć metoda finansijske
matematike kao što su: diskontni, anuitetni, metod interne stope prinosa i neto sadašnje
vrednosti. Međutim, ne zaostaje ni ekonomska analiza.1

Jedan od najstarijih primera finansijskog računa se može povezati sa antičkim filozofom

Talesom (624-547 p.n.e.) u antičkoj Grčkoj što je potvrdio i Aristotel. U vremenima kada je
trgovina bila samo nužno zlo ljudi su shvatili značaj finansijske matematike. 1202. godine
Leonardo of Pisa je objavio prvu knjigu o finansijskom inženjeringu. Njegova knjiga je izazvala
brojne kritike i inspirisala druge autore da, ne samo nastave sa izučavanjem, već i da osavremene
celokupnu finansijsku matematiku. Upravo zato je Leonardo of Pisa jedno od najpoznatijih
imena u matematici – njegova teorija brojeva i ostale povezane oblasti. Ne treba zaboraviti još i
da je zahvaljujući njegovim dostignućima postavljen temelj bankarstvu i kreditima. Italijanski
renesansni matematičar Girolamo Cardano je 1565. objavio knjigu „Liber de Ludo Aleae“ u
kojoj su se našle osnove kockanja. Njegov interes za kocku mu nije samo omogućio da preživi
tokom nezaposlenosti, već i da definiše osnove verovatnoće. U 1654. godini dva francuska
matematičara – Blaise Pascal i Pierre de Fermat su doneli osnove teorije verovatnoće i
derivativnu cenovnu formulu. Krajem 17. i početkom 18. veka Jacob Bernoulli i Daniel
Bernoulli iz Bernouli porodice iz Švajcerske su generacijama doprinosili teoriji verovatnoće.
Jacob je dokazao prvu verziju zakona velikih brojeva kao i doprineo kombinatorici i
matematičkoj verovatnoći. 1738. Daniel je prvi doneo teoriju rizika. Na ulazu u 20. vek francuski
student doktorata Luis Bachelier je odbranio svoju teoriju - „Teorija špekulacije“, što se priznaje
kao rođenje moderne finansijske matematike. Još neka značajna imena su: Norbert Wiener,
Andrey Kolmogorov, Kiyoshi Ito, Myron Scholes, Robert Merton,...2

Kada se pomene finansijska matematika, prva asocijacija mnogih je kredit a onda i kamata.
Kamata je trošak pozajmljivanja novca i kompenzacija poverioca za odricanje od sopstvene
potrošnje i rizike koje preuzima kada poverava svoj novac drugima. Bez kamata bi bilo vrlo
malo kredita pa bi stoga ekonomska aktivnost bila manja. Ona se razlikuje od provizije kooju
zajmoprimac možda plaća zajmodavcu ili nekom trećem licu. Razlikuje se i od dividende koju
kompanija plaća svojim akcionarima iz svog profita ili rezervi, ali ne po zadatoj unapred
ugovorenoj stopi, već srazmerno osnovi kao udeo nagradi stečenoj preduzetničkim uzimanjem
rizika, kada ostvareni prihod premašuje ukupne troškove. Kamata datira još od sumeraca a bila je
1
Wikipedia, https://sr.wikipedia.org/wiki/Finansijska_matematika#cite_note-1, pristupljeno: 1.3.2021.
2
Sciencedirect, https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S2214845014000039, pristupljeno: 1.3.2021.

3
zabranjena i propisima mnogih religija, uključujući hrišćansku, a i danas kamatu odbacuje islam.
Razlog je svuda isti: ostvarivanje prihoda bez konkretnog rada.

Postoji više razloga zbog kojih bi zajmodavac naplatio kamatu i to uz jasno determinisane
kamatne stope. Naime, najčešći razlog naplate kamate jeste odloženo raspolaganje. Uz
pretpostavku da jedan čovek uvek preferira da jednom sumom raspolaže danas a ne sutra
(vremenska vrednost novca), to se mora nadoknaditi zajmodavcu. Tu je i rizik jer postoji
mogućnost da zajmoprimac neće platiti onoliko koliko je pozajmio iz bilo kog opravdanog ili
neopravdanog razloga uključujući ne samo mikroekonomske faktore, već i makroekonomske
(promena kurseva valuta, smanjenje vrednosti potraživanja). Pored toga, pozajmljivanjem novca
zajmodavac ima oportunitetni trošak. To znači da je propustio šansu da investira u nešto od čega
bi imao dobit. Inflaciona očekivanja su važna za kamatu jer kada postoji realno očekivanje da će
inflacija rasti zajmodavac mora da se obezbedi višom kamatom. Joše jedan razlog obračuna
kamate je preferencija likvidnosti pogotovo kod individualaca. Pojedinci više vole da raspolažu
kapitalom u likvidnom obliku (keš, akcije, državne obveznice) nego dugom. Razlika je u tome
što kapital u likvidnom obliku može odmah ili u kratkom roku, po potrebi biti raspoloživ, dok
dug traži vreme i novac da bude raspoloživ.3

Osnovni pojmovi u finansijskoj matmatici:

1. Kamatna stopa predstavlja relativni broj tj. procenat koji određuje koliko se novčanih
jedinica plaća po jedinici kredita i koristi se za obračun redovne kamate po datom
kreditu.4
2. Interesna stopa povećava glavnicu za godinu dana, odnosno za obračunski period, i
stoga je vrednost novca promenljiva veličina.
3. Glavnica je početna vrednost koju poverilac pozajmljuje tj. na koju dužnik plaća
povericu interes/kamatu. Drugi naziv je kapital.
4. Kapitalisanje predstavlja dodavanje interesa kapitalu tj. glavnici.
5. Vremenska vrednost novca je koncept koji se koristi kod dugoročnih ulaganja. Svodi se
na mogući trošak zbog propuštenih prihoda od novca koji je trenutno na raspolaganju tj.
na novac koji će biti na raspolaganju u bilo kom trenutku u budućnosti.5
6. Eskont/Diskont – Eskontnim obračunom dobijamo početni kapital uvećan za interes a
diskontnim dobijamo iz budućeg kapitala početni kapital.
7. Teorija verovatnoće – grana matematike koja se bavi analizom „slučajnih“ fenomena.

2. PROST KAMATNI RAČUN

3
Wikipedia, https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B0, pristupljeno
1.3.2021.
4
Tvoj novac NBS, https://tvojnovac.nbs.rs/edukacija/latinica/20/krediti/index.html, pristupljeno 1.3.2021.
5
VPS NS, https://www.vps.ns.ac.rs/wp-content/uploads/2020/04/7-VE%C5%BDBE-Vremensko-vrednovanje-novca-
FINAL.pdf, pristupljeno: 1.3.2021.

4
Prost kamatni račun opisuje zavisnost između kapitala, kamatne stope i vremena za koje se
računa kamata gde se kamata obračunava na istu osnovicu bez računanja kamate na kamatu. 6 To
prosto znači da želimo da izračunamo kamatu tako što ćemo pomnožiti kapital na koji to
računamo, godišnju kamatnu stopu i vreme za koje računamo kamatu. Sve to delimo sa 100.
Naziv prost nam govori o najjednostavnijem načinu računa kamate.

Naime, sam koncept je generalno uvek isti, jedina razlika je u shvatanju vremenskog perioda koji
računamo. Prvi primer jeste kada je vremenski period izražen u godinama. Za kapital odnosno
glavnicu ćemo koristiti oznaku K, i je interes tj. kamata i p je godišnja kamatna stopa. Vremenski
period u godinama je g, u mesecima je m a u danima d.

PRIMER:

Koliki će interes doneti kapital od 3000 eura za vreme od 5 godina i interesnu stopu 6%?

Prvi način na koji bismo mogli da odradimo ovaj zadatak jeste da računamo uz vremenski
period izražen u godinama čime ćemo dobiti godišnji interes.

i = Kpg / 100

i = 3000eura * 5godina * 6% / 100 = 900eura

Dakle, godišnji interes na kapital 3000 eura uz stopu od 6% će u periodu od 5 godina biti 900
eura.

Drugi način je uz vremenski period izražen u mesecima čime ćemo dobiti godišnji interes. S
obzirom da godina ima 12 meseci, 5 godina će imati 60 meseci.

i = Kpm / 1200

i = 3000eura * 60meseci * 6% / 1200 = 900eura

Treći način je uz vremenski period izražen u danima čime ćemo dobiti godišnji interes.
Međutim, razlikujemo prestupne i neprestupne godine. Prestupna godina ima 366 dana dok ona
koja to nije ima 365. Zato razlikujemo tri modela.

I MODEL – FRANCUSKA METODA - podrazumeva da dane računamo po kalendaru a da

godina ima 360 dana. 360 se uzima obično jer je lakše za računanje a ne pravi ogromne promene.
5 godina zato ima 1800 dana.

6
Pavkov I. Materijal sa predavanja – Finansijska i aktuarska matematika, Fakultet za poslovne studije i pravo,
Beograd, 2021.

5
i = 3000eura * 1800dana * 6% / 36000 = 900eura.

II MODEL – ENGLESKA METODA - podrazumeva da dane računamo po kalendaru a da

godina ima 365 dana. 5 godina zato ima 1825 dana. (Može se uzimati i 366 dana).

i = 3000eura * 1825dana * 6% / 36500 = 900eura

III MODEL – NEMAČKA METODA - podrazumeva da svaki mesec ima 30 dana, a da godina
ima 360 dana. On je jako sličan I Modelu.

i = 3000eura * 1800dana * 6% / 36000 = 900eura.

3. PROST KAMATNI RAČUN VIŠE I NIŽE OD STO

Kada rešavamo zadatke prostog kamatnog računa mogu se dogoditi 3 slučaja. Prvi slučaj
podrazumeva da imamo čistu kamatu (K) kao datu ili traženu veličinu. Tada primenjujemo gore
navedene slučajeve. Drugi slučaj jeste prost kamatni račun više od 100 koji koristimo kada se
pojavljuje glavnica uvećana za kamatu (K+i). Treći slučaj je recipročan drugom, naziva se niže
od 100 i pojavljuje se glavnica umanjena za kamatu (K-i).

3.1. Prost kamatni račun više od 100

Dakle, kada nam je dato da je kamata uvećana za glavnicu koristimo ovakav način
izračunavanja, tj. način izračunavanja više od sto. I ovde imamo varijante u zavisnosti od
posmatranog vremenskog perioda. Sama logika koja iza ovoga stoji jeste napraviti jednakost tj.
K+i = K+i, tj. levo K+i nam je dato u zadatku, desno K tražimo dok ćemo desno i predstaviti kao
prost kamatni račun ( i = Kpg/100). Nadalje ćemo ispred zagrade izvući K koje nam nedostaje i
izračunati preostalo čime ćemo lako dobiti odgovor na pitanje koliko je novca uloženo.

PRIMER:

U banku je uložena izvesna suma dinara uz 6% interesa. Posle 5 godina podignut je ulog i
pripadajući interes u iznosu od 56000dinara. Kolika je uložena suma i koliko iznosi interes?

K + i = 56000dinara, g = 5, p = 6.

6
K+i=K+i
K + i = K + (Kpg/100)
56000din = K+ (Kpg/100)
56000din = K(1+(pg/100))
56000din = K(1+(6*5/100))
56000din = K(1+0,3)
56000din = K*1,3
K = 56000din / 1,3 = 43076,92din

Interes računamo sledećom metodom

K+i=56000
i = 56000-43076,92 = 12923,08din.

Uloženi kapital iznosi 43077 dinara dok kamata iznosi 12923,08 dinara.

3.2. Prost kamatni račun niže od 100

Dakle, kada nam je dato da je kamata umanjena za glavnicu koristimo ovakav način
izračunavanja, tj. način izračunavanja niže od sto. Metod je isti kao kod prostog računa više od
sto samo što umesto da dodajemo interes, taj interes oduzimamo.

PRIMER:
Korisniku zajma je isplaćeno 60000 eura nakon odbitka 10% interesa. Ako je zajam podignut
na 2 godine, izračunati iznos zajma i pripadajućeg interesa?

K-i = 60000eura, g = 2, p = 10.

K-i=K-i
K – i = K – (Kpg/100)
60000eura = K(1-(pg/100))
60000eura = K(1-(10*2/100))
60000eura = K(1-0,2)
60000eura = K*0,8
K = 60000eura / 0,8 = 75000eura

Interes računamo sledećom metodom:

K - i = 60000eura
i = 75000eura – 60000eura = 15000 eura

7
Iznos zajma je 75000 eura dok pripadajući interes iznosi 15000 eura.

4. RAZLIKA PROSTOG I SLOŽENOG KAMATNOG RAČUNA

Za razliku od prostog interesnog računa gde se ukamaćenje vrši tako što se na kraju godine
kamate ne dodaju kapitalu, kod složenog kamatnog računa kamate obračunate za prvi obračunski
period se ne podižu već dodaju postojećem kapitalu pa se u sledećem obračunskom periodu
kamata obračunava na početnu vrednost kapitala uvećami za kamatu iz prvog perioda. Kasnije se
uvek koristi isti princip i zato se ovo naziva interes na interes. Vreme može biti iskazano u
godinama, mesecima i u danima. Ako je dato po danima važe isti mogući uslovi (k,360), (k,365)
ili (30,365), (30,360).7

5. SLOŽEN KAMATNI RAČUN

Kao što je već rečeno, kod složenog kamatnog računa kamatu ne računamo na početnu glavnicu
već glavnicu uvećanu za kamatu iz prethodnog perioda i zato su kamate u svakom narednom
periodu više od prethodnog perioda. Ako se izračunavanje kamate i njeno dodeljivanje kapitalu
vrši na kraju obračunskog perioda onda govorimo o dekurzivnom d računanju kamate. Ako se
vrši na početku perioda tj. unapred onda je reč o anticipativnom a računanju kamate.

5.1. Faktor akumulacije

5.1.1. Dekurzivno računanje interesa

Vrednost kapitala koji se daje pod interes naziva se sadašnja vrednost kapitala i obeležava se sa
K0. Vrednost na koju narasta kapital uvećan za interes je Kn. Dekurzivni način je kada
izračunavanje kamate i njeno dodeljivanje kapitalu vršimo na kraju obračunskog perioda.

PRIMER:

7
Kočović J., Finansijska matematika“, Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Beograd,
2006., str. 61.

8
 Na koju će sumu narasti kapital od 5000 dinara dat pod interes na interes za 3 godina uz 10%
i godišnje kapitalisanje ako je računanje interesa dekurzivno.

Prva godina:

K1 = K0 + (K0*p/100) = K0(1+(p/100))
K1 = 5000 * (1 + (10/100))
K1 = 5000 * (1+0,1)
K1 = 5000 * 1,1
K1 = 5500 dinara.

Na kraju prve godine kapital od 5000 dinara će narasti na 5500 dinara.

Druga godina

K2 = K1 + (K1*p/100) = K0(1+(p/100)) ²
K2 = 5000 * (1 + (10/100)) ²
K2 = 5000 * (1+0,1) ²
K2 = 5000 * 1,1 ²
K2 = 5000 * 1,21
K2 = 6050 dinara.

Na kraju druge godine kapital od 5000 dinara će narasti na 6050 dinara.

Treća godina

K3 = K2 + (K2*p/100) = K0(1+(p/100)) ³
K2 = 5000 * (1 + (10/100)) ³
K2 = 5000 * (1+0,1) ³
K2 = 5000 * 1,1 ³
K2 = 5000 * 1,331
K2 = 6655 dinara.

Na kraju treće godine kapital od 5000 dinara će narasti na 6655 dinara.

5.1.2. Anticipativno računanje interesa

PRIMER:

9
 Na koju će sumu narasti kapital od 5000 dinara dat pod interes na interes za 3 godina uz 10%
i godišnje kapitalisanje ako je računanje interesa anticipativno.

Prva godina:

K1 = K0 * (100/(100-q))
K1 = 5000 * (100/(100-10))
K1 = 5000 * (100/90)
K1 = 5000 * 1,11
K1 = 5500dinara

Na kraju prve godine kapital od 5000 dinara će narasti na 5500 dinara.

Druga godina

K2 = K1 * (100/(100-q)) = K0 * ((100/(100-q)) ²
K2 = 5000 * (100/(100-10)) ²
K2 = 5000 * 1,21
K2 = 6050 dinara

Na kraju druge godine kapital od 5000 dinara će narasti na 6050 dinara.

Treća godina

K3 = K2 * (100/(100-q)) = K0 * ((100/(100-q)) ³
K3 = 5000 * (100/(100-10)) ³
K3 = 5000 * 1,331
K3 = 6655 dinara

Na kraju treće godine kapital od 5000 dinara će narasti na 6655 dinara.

5.1.3. Faktor akumulacije pri neprekidnom ukamaćivanju

10
Pretpostavlja se da rastuća veličina K0 raste diskontinuirano tj. skakovito a procesi rasta se u
stvarnom životu odvijaju kontinuelno. Formula je Kmn = K0(1+(p/100m))^mn.

5.1.4. Relativna i konformna kamatna stopa

Relativna kamatna stopa se primenjuje u praksi zbog svoje jednostavnosti.Ona se dobija

deobom nominalne godišnje kamatne stope sa brojem kapitalisanja. Ona se dobija po obrascu
Rs = p*d/365 (366 ako je prestupna godina). Međutim, pri ukamaćivanju u ispodgodišnjim
periodima dobijamo veći iznos nego kod godišnjeg ukamaćavanja a razlog je taj što u slučaju
periodičnog ukamaćivanja kamate se ponovo zajedno ukamaćuju i time iskazuju na kraju godine
veće kamate nego kad se vrši jednom godišnje. Zato treba koristiti konformnu kamatnu stopu.

Konformna stopa je interesna stopa sa kojom ulog od K novčanih jedinica pri m- puta
godišnjem kapitalisanju daje isti efekat na kraju n-te godine kao i isti taj ulog od K- novčanih pri
godišnjem kapitalisanju. Njena formula je pk = 100 ((m-ti koren iz 1+i ) – 1).

5.2. Diskontni faktor

Diskontni faktor: K0 = Kn * r^-n tj. lakši način dobijanja vrednosti početnog kapitala jeste
vrednost iz II finansijskih tablica za jasno definisani procenat i period pomnožen sa krajnjom
vrednošću kapitala.

PRIMER:

Štediša je nakon 10 godina imao na svom računu 100.000 dinara. Koliko je imao novca na
početku prve godine. Interesna stopa je 5%.

K0 = Kn * II 10,5% = 100.000 * 0,61391 = 61.391 dinar.

Postoje različite metode obračuna tj. Faktor dodajnih uloga, faktor aktuelizacija, faktor povraćaja

11
 6. AKTUARSKA MATEMATIKA

Aktuarska matematika je grana primenjene matematike koja se bavi osnovama osiguranja

života i imovine. Zasniva se na teoriji verovatnoće i na principu ekvivalencije, po kome zbir svih
uplata osiguravajućoj kompaniji svedenih na isti vremenski trenutak mora biti jednak zbiru svih
njenih isplata takođe svedenih na taj vremenski trenutak. Aktuarska matematika se bavi
izračunavanjem tarifa za različite vrste osiguranja lica i imovine i izračunavanjem rezervi u
osiguranju.8 Osnovni motiv osiguranja je želja i potreba za ekonomskom zaštitom od mogućnosti
nastupanja štetnih događaja, koji su veoma neizvesni i dešavaju se. Ovaj motiv je proizveo
društveno organizovanu borbu za uklanjanje i umanjenje rizika, za ograničenje već nastalih
štetnih događaja i nesrećnih slučajeva i za materijalnu nadoknadu, kao posledicu ovih događaja.9

Rizik se definiše kao neizvesnost u pogledu ostvarivanja nekog budućeg događaja. Neizvesnost
predstavlja odsustvo ubeđenosti, sigurnosti tj. stanja izvesnosti. Samim tim neophodno je
osigurati se od nepredviđenih okolnosti tj. loših događaja. To nije samo opasnost da će nastupiti
neki ekonomski štetan događaj – požar, zemljotres, saobraćajna nezgoda,.. već i da bi se nešto
moglo dogoditi imovinu ili licu. Zahvaljujući osiguranju nadoknađuje se nastala šteta.

Tehnička organizacija osiguranja ima za cilj da uskladi prihode i rashode fonda osiguranja. Pored
toga trebalo bi ukupni iznos novčanih sredstava na određeni način raspodeliti između
osiguranika. Premija se mora posebno utvrditi i to u zavisnosti od kategorije rizika. Posao je
obiman i obavlja ga posebna služba – aktuarska služba. Elementi tehničke organizacije:

1. Uzajamnost rizika
2. Statistika
3. Zakon velikih brojeva
4. Račun verovatnoće

Osnova za rad aktuara je statistika osiguranja gde ključnu ulogu u određivanju premija
osiguranja ima primena matematike i statistike. Premija koja se naplaćuje mora pokriti
verovatnoću nastanka štetnog događaja, sve troškove poslovanja osiguravača i profit.
Verovatnoća se dobija iz statistike koja je rađena prethodnih godina poslovanja.10

Govoreći o karakteristikama osiguranja lica važni su sami principi poslovanja društava za

osiguranje. Sigurnost se prema ekonomskoj teoriji smatra jednim od načina vođenja politike
likvidnosti, što je prethodno napomenuto, u poslovanju društava za osiguranje, sigurnost
predstavlja jedan od osnovnih principa poslovanja. Pored same sigurnosti, važna je i likvidnost
koja ima određenih specifičnosti u odnosu na preduzeća kod kojih se pod likvidnošću

8
Wikipedia, https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%90%D0%BA%D1%82%D1%83%D0%B0%D1%80_(%D0%BE
%D1%81%D0%B8%D0%B3%D1%83%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5), pristupljeno: 5.3.2021.
9
Studenti.rs, https://studenti.rs/skripte/ekonomija/osiguranje-9/, pristupljeno: 5.3.2021.
10
Marović, B., Tepavac, R., Njegomir, V. Osiguranje – ekonomski principi, JP Službeni glasnik, Beograd, 2013.

12
podrazumeva sposobnost da izmiruju dospele obaveze na vreme. Novčana sredstva osiguravač
ostvaruje naplatom premije osiguranja. Nakon toga sledi rentabilnost koja se ređe koristi u
osiguranju ali podrazumeva ostvarivanje pozitivnog finansijskog rezultata ili gubitka.

Druga važna karakteristika je informisanost lica u osiguranju. Kod nas je to na relativno niskom
nivou. Potencijalni korisnici bi se trebalo dobro informisati o različitim detaljima i odabrati
odgovarajuću vrstu osiguranja. Treba da se povede račun o finansijskoj snazi, brzini obrade
informacija i zahteva kupca i sposobnost da osiguravajuća kompanija blagovremeno izvrši
obavezu isplate naknade za slučaj štete.

Treća karakteristika je organizaciona struktura društva za osiguranje. Organizaciona struktura je

formalno uređeni sistem odnosa između pojedinaca i grupa u kome su njihove međusobne veze
određene rasporedom zadataka, količinom autoriteta i odgovornosti. U praksi postoje
funkcionalni, divizioni i matrični model koji je najčešći u osiguravajućim kompanijama.

Četvrta karakteristika se vezuje za troškove koje ima društvo za osiguranje što podrazumeva:
troškove pribavljanja osiguranja, naplaćivanje premije, troškovi koji nastaju utvđivanjem štete i
isplaćivanjem naknade odnosno osigurane sume. To su često troškovi sprovođenja osiguranja i
predstavljaju posebnu kategoriju pored neto premije osiguranja tj. na nego premiju se mogu
dodavati izvesne sume na ime pokrića tih troškovi a ti dodaci su režijski ili bruto dodatak. U to
spadaju tri velike grupe troškova: akvizicioni troškovi, troškovi naplate premije i administrativni
troškovi.

Peta karakteristika je vezana za savremene tendencije i reforme osiguranja koji se razlikuju od

zemlje do zemlje, i šesta karakteristika se odnosi na odredbe Zakona o osiguranju.11

Postoje razne klasifikacije rizika kada je reč o osiguranju.

1) prema prirodi rizika imamo kopneno, pomorsko i vazdušno

2) prema načinu nastanka: obavezno i dobrovoljno
3) prema načinu izravnanja rizika: saosiguranje i reosiguranje
4) prema načinu organizovanja osiguranja: premijsko i uzajamno
5) individualna i kolektivna osiguranja
6) prema predmetu osiguranja: osiguranje pravnih odnosa, osiguranje usluga, osiguranje lica
i osiguranje imovine
7) prema Zakonu o osiguranju Republike Srbije imamo životna i neživotna.

Životna osiguranja obuhvataju osiguranja kod kojih je život tj. zdravlje osigurano, a naknada je
novčana suma koju društvo za osiguranje isplaćuje i može biti jednokratna ili u više rata.

a. Osiguranje za slučaj smrti

b. Osiguranje za slučaj smrti i doživljenja – mešovito
11
Slideshare, https://www.slideshare.net/anaRankovi/karakteristike-osiguranja-polazne-osnove, pristupljeno:
5.3.2021.

13
 c. Rentno osiguranje
d. Dopunsko osiguranje od posledica nesrećnog slučaja
e. Dopunsko zdravstveno osiguranje

Neživotno osiguranje obuhvata veći broj različitih vrsta osiguranja tj. obuhvata sva osiguranja
sem životnih:

a. Osiguranje od posledica nezgode

b. Dobrovoljno zdravstveno osiguranje
c. Osiguranje motornih vozila
d. Osiguranje šinskih vozila
e. Osiguranje vazduhoplova i plovnih objekata
f. Osiguranje robe u prevozu
g. Osiguranje imovine
h. Osiguranje od autoodgovornosti
i. Osiguranje od opšte odgovornosti za štetu
j. Osiguranje kredita
k. Osiguranje jemstva
l. Osiguranje pravne zaštite
m. Osiguranje pomoći na putovanju
n. Druge vrste neživotnih osiguranja.12

7. LITERATURA

KNJIGE
12
GSIMaster, https://gsimaster.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=54:koja-osiguranja-
postoje&catid=39:o-osiguranju&Itemid=55, pristupljeno: 5.3.2021.

14
  Vugdelija D., Sedlak O., Finansijska i aktuarska matematika, Subotica, 2008.

 Pavkov I. Materijal sa predavanja – Finansijska i aktuarska matematika, Fakultet za

poslovne studije i pravo, Beograd, 2021.

 Kočović J., Aktuarske osnove formiranja tarifa u osiguranju lica, Centar za izdavačku
delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Beograd, 2004.

 Kočović J., Finansijska matematika“, Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog

fakulteta u Beogradu, Beograd, 2006.

 Rašeta J., Finansijska i aktuarska matematika, Peto izdanje, Univerzitet Singidunum,

Beograd, 2009.

 Marović, B., Tepavac, R., Njegomir, V. Osiguranje – ekonomski principi, JP Službeni

glasnik, Beograd , 2013.

INTERNET

 Wikipedia, https://sr.wikipedia.org/wiki/Finansijska_matematika#cite_note-1,
pristupljeno: 5.3.2021.

 Sciencedirect, https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S2214845014000039,
pristupljeno: 5.3.2021.

 Wikipedia, https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%B0%D0%BC
%D0%B0%D1%82%D0%B0, pristupljeno 5.3.2021.

 Tvoj novac NBS, https://tvojnovac.nbs.rs/edukacija/latinica/20/krediti/index.html,

pristupljeno 5.3.2021.

 VPS NS, https://www.vps.ns.ac.rs/wp-content/uploads/2020/04/7-VE%C5%BDBE-

Vremensko-vrednovanje-novca-FINAL.pdf, pristupljeno: 5.3.2021.

 Wikipedia, https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%90%D0%BA
%D1%82%D1%83%D0%B0%D1%80_(%D0%BE

15
 %D1%81%D0%B8%D0%B3%D1%83%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5),
pristupljeno: 5.3.2021.

 Studenti.rs, https://studenti.rs/skripte/ekonomija/osiguranje-9/, pristupljeno: 5.3.2021.

 Slideshare, https://www.slideshare.net/anaRankovi/karakteristike-osiguranja-polazne-
osnove, pristupljeno: 5.3.2021.

 GSIMaster, https://gsimaster.rs/index.php?
option=com_content&view=article&id=54:koja-osiguranja-postoje&catid=39:o-
osiguranju&Itemid=55, pristupljeno: 5.3.2021.

16