Verner Hajzenberg

Verner Hajzenberg

Verner Karl Hajzenberg (5. decembar, 1901. - 1. februar, 1976.) bio je proslavljeni fizičar
i dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1932. godine, jedan od osnivača kvantne
mehanike.Sadržaj [sakrij]
1 Kvantna mehanika
2 Rad za vreme rata
3 Pogled unazad
4 Reference
5 Spoljašnje veze

Kvantna mehanika [uredi]

Hajzenberg je ujesen 1920. godine upisao fiziku, jula 1923. godine je doktorirao, a
oktobra 1927. godine, kao dvadesetšestogodišnjak, postavljen je za redovnog profesora
Teorijske fizike u Lajpcigu. U tom periodu boravio je u tri najveća svetska centra
teorijske atomske fizike tog vremena. U Minhenu je uradio doktorat pod rukovodstvom
A. Zomerfelda, u Getingenu je u zimu 1922-1923 bio student, a 1923-1924 asistent M.
Borna, dok je u Kopenhagenu, kod N. Bora, prvo, 1924-1925, bio u poseti, a 1926.
godine je postavljen za predavača iz teorijske fizike.

1925. godine je otkrio matričnu mehaniku, prvu formulaciju kvantne mehanike. Njegova
Relacija neodređenosti, otkrivena 1927, tvrdi da određivanje pozicije i impulsa čestice
nužno sadrži greške, a proizvod ove dve grešake je veći od, ili jednak određenoj
Plankovoj konstanti. Zajedno sa Borom, on će formulisati Kopenhagensku interpretaciju
kvantne mehanike.

Dobio je Nobelovu nagradu za fiziku 1932. godine "za stvaranje kvantne mehanike,
njenu primenu koja je, inter alia, dovela do otkrića alotropskih formi vodonika".

Rad za vreme rata [uredi]

Nuklearna fisija je otkrivena u Nemačkoj 1938. Hajzenberg je ostao u Nemačkoj za

vreme Drugog svetskog rata, radeći pod nacističkim režimom. Vodio je nemački program
nuklearnog oružja, ali opseg njegove saradnje sa nacistima nije sasvim razjašnjen.

Otkrio je Boru postojanje ovog programa na konferenciji u Kopenhagenu, septembra

1941. Posle ovog susreta, veliko prijateljstvo između Bora i Hajzenberga je okončano.
Bor se kasnije pridružio Projektu Menhetn. Nemačka nije uspela da proizvede atomsku
bombu.

Spekuliše se da je Hajzenberg imao moralne sumnje, i da je pokušavao da uspori

projekat. On lično je takođe pokušavao da stvari prikaže tako posle rata, i knjiga Tomasa
Pauera, "Hajzenbergov rat", kao i pretstava "Kopenhagen" Mihaela Frajna su usvojile
ovakvu interpretaciju.

Februara 2002. se pojavilo pismo koje je Bor napisao Hajzenbergu 1957. (ali ga nije
poslao). U tom pismu Bor kaže da Hajzenberg kada su se sastali 1941, nije izrazio
nikakve moralne probleme u vezi projekta pravljenja bombe, da je Hajzenberg proveo
protekle dve godine radeći skoro u potpunosti na ovom projektu, i da je bio ubeđen da će
atomska bomba odlučiti pobednika u ratu.

Većina istoričara nauke uzima ovo kao dokaz da je prethodna interpretacija

hajzenbergovog otpora bila pogrešna, ali neki se ne slažu, smatrajući da je Bor možda
pogrešno razumeo Hajzenbergove namere, kada su se sreli 1941.

Pogled unazad [uredi]

Hajzenberg je napisao knjigu pod naslovom "Deo i celina" koja govori o njegovom
životu, prijateljstvu sa Borom, i njegovim ocenama kvantne fizike.

"On leži ovde negde" bio je njegov epitaf.

Kako se priča, jednom su ga pitali, šta bi upitao Boga, ako bi se ukazala prilika. On je
odgovorio: "Kada sretnem Boga, upitaću ga dve stvari: Zašto relativitet? I zašto
turbulence? Zaista verujem da će imati odgovor na prvo pitanje."