ZAHTEVI STANDARDA

ISO 9001:2015

Marija Javornik
Dipl. Inž. Kvaliteta

Maj 2021.
7. PODRŠKA
7.1 Resursi
7.1.1 Opšte
7.1.2 Ljudi
7.1.3 Infrastruktura
7.1.4 Okruženje za realizaciju operativnih
aktivnosti
7.1.5 Resursi za praćenje i merenje
7.1.6 Znanje

7.2 Kompetentnost
7.3 Svest
7.4 Komuniciranje
7.5 Dokumentovane informacije
7.5.1 Opšte
7.5.2 Kreiranje i ažuriranje
7.5.3 Upravljanje dokumentovanim
informacijama
 7.1 Resursi
Izvod iz ISO 9001:2015, t 7.1.1 Opšte

Organizacija MORA da:

utvrđuje resurse obezbeđuje resurse

koji su potrebni za:

uspostavljanje primenu održavanje stalno poboljšavanje

sistema menadžmenta kvalitetom.

Organizacija MORA da razmatra:

a) sposobnosti i ograničenja postojećih internih resursa;

b) šta je potrebno da se nabavlja od eksternih isporučilaca.

 7.1 Resursi
Od organizacije se traži da identifikuje i osigura raspoloživost svih onih resursa
potrebnih za sistem menadžmenta kvalitetom, odnosno ljudski, fizički i finansijski
resursi potrebni organizaciji za njeno funkcionisanje.
Ukoliko organizacija ne raspolaže svim neophodnim resursima, potrebno je odlučiti
kako postojeće iskoristiti na pravi način.
Prilikom određivanja ovih resursa organizacija treba da:
• razmotri trenutne sposobnosti i bilo kakva ograničenja,
• donese odluka o potrebnim internim i eksternim resursima i
• preduzme neophodne mere koje treba preduzeti kako bi se obezbedili ti resursi.
Utvrđivanje minimalnog nivoa resursa je odgovornost
onih koji projektuju procese rada.
 7.1.2 Ljudi
Izvod iz ISO 9001:2015, t 7.1.2 Ljudi

Organizacija MORA da:

utvrđuje osobe obezbeđuje osobe

koje su neophodne za:

- efektivnu primenu sistema menadžmenata kvalitetom

- realizaciju operativnih aktivnosti procesa i upravljanje njima

Osoblje na svim nivoima treba da bude obučeno da ispuni obavezu organizacije da

isporučuje proizvode, odnosno usluge zahtevanog kvaliteta tržištu koje se vrlo brzo
menja i gde očekivanja stalno rastu.
Planiran i sistematičan proces obučavanja može značajno da doprinese organizaciji da
poboljša svoje sposobnosti i da postigne svoje ciljeve kvaliteta
 7.1.2 Ljudi
U cilju ostvarivanja nekog cilja organizacija može da odluči da obezbedi dodatne
ljude ili da ugovori uslugu od eksternog isporučioca, pri čemu posebnu pažnju
posveti zahtevima za kompetentnost (videti 7.2).
Treba razmotriti:
• iskustvo,
• trenutno opterećenje rada i
• kompetentnost relevantnih osoba koje obavljaju funkcije i uloge u sistemu
menadžmenta kvalitetom.
 7.1.3 Infrastruktura
Izvod iz ISO 9001:2015, t 7.1.3 Infrastruktura

Organizacija MORA da: Infrastruktura –

utvrđuje obezbeđuje održava sistem postrojenja,
infrastrukturu infrastrukturu infrastrukturu opreme, usluga
koja je neophodna za: neophodnih za
realizaciju
- realizaciju operativnih aktivnosti procesa operativnih
aktivnosti
- ostvarivanje usaglasenosti proizvoda i usluga organizacije.

Potrebe za infrastrukturom mogu da se zasnivaju na:

• zahtevima korisnika,
• zahtevima zakona i propisa, kao i
• znanju organizacije
i mogu da variraju u zavisnosti od vrste proizvoda i usluga koje organizacija obezbeđuje
kao što su: objekti, prostor, oprema, računarski softver, usluge i/ili transport koji su
potrebni za obezbeđenje usaglašenih proizvoda i usluga.
 7.1.3 Infrastruktura
Infrastruktura obuhvata, gde je to primenljivo:
• zgrade, radni prostor, alat i pripadajuću opremu;
• procesnu opremu (i hardver i softver) i
• usluge podrške (kao što su transportne usluge, komunikacione usluge ili
informacioni sistemi).

Prilikom utvrđivanja potrebne infrastrukture, organizacija može da obavlja analizu

nedostataka da proveri postojeću infrastrukturu i da utvrdi nove potrebe i
zahtevane mere, npr.:
• na osnovu razvoja opreme i rasporeda održavanja opreme, planiranje za
zamenu postojeće infrastrukture,
• periodično ispitivanja informacionih i komunikacionih sistema, ili
• periodično kontrolisanje opreme i infrastrukture.

Održavanje infrastrukture se odnosi na održavanje sposobnosti koje infrastruktura

poseduje.
Prilikom planiranja infrastrukture treba razmatrati i rizike prirodnih pojava, kojima
se ne može upravljati, a koji mogu uticati na infrastrukturu, što obuhvata i izradu
planova za vanredne situacije radi obezbeđivanja kontinuiteta poslovanja.
 7.1.4 Okruženje za realizaciju operativnih aktivnosti
procesa
Izvod iz ISO 9001:2015, t 7.1.4

Organizacija MORA da:

utvrđuje obezbeđuje održava
okruženje okruženje okruženje
koje je neophodno za:
- realizaciju operativnih aktivnosti procesa

- ostvarivanje usaglašenosti proizvoda i usluga

Okruženje (environment) – nema definicije u standardu

radna sredina
skup uslova u kojima se obavlja rad

Standard zahteva se definišu i primene “ljudski I fizički faktori” radne sredine koji su
potrebni radi obezbeđenja da proizvod / usluga budu usaglašeni sa zahtevima.
 7.1.4 Okruženje za realizaciju operativnih aktivnosti
procesa

Okruženje za realizaciju operativnih aktivnosti procesa bitno da se razlikuje u

zavisnosti od vrste proizvoda i usluga koje organizacija obezbeđuje svojim
korisnicima.
Pogodno okruženje može da bude kombinacija ljudskih i fizičkih faktora, kao
što su:
a) socijalni (npr. nediskriminatorski, smirujući, nekonfrontirajući);
b) psihološki (npr. smanjivanje stresa, prevencija „izgaranja”, emocionalna
zaštita);
c) fizički (npr. temperatura, toplota, vlažnost, svetlost, protok vazduha,
higijena, buka
Npr.:
Radno mesto može biti kancelarija, gde su važni parametri osvetljenje, buka, i
kvalitet vazduha, ili
proizvodna hala gde je neophodno da se obezbede posebni uslovi
bezbednosti i rada uopšte.

Kada se jednom utvrdi sredina za realizaciju operativnih aktivnosti procesa,

treba da se prikladno održava i da se njome upravlja, kako je to neophodno.
 7.1.5 Resursi za praćenje i merenje
Izvod iz ISO 9001:2015, t 7.1.5.1 Opšte

Kada se praćenje i merenje koristi za verifikaciju usaglašenosti

proizvoda / usluga sa zahtevima, organizacija MORA da:

utvrđuje resurse obezbeđuje resurse

koji su potrebni da bi se obezbedili validni i pouzdani rezultati.

Organizacija MORA da osigura da su ti resursi

a) pogodni za aktivnosti praćenja i merenja koje preduzima

b) održavani da bi se obezbedila stalna pogodnost

Organizacija MORA da čuva odgovarajuće DOKUMENTOVANE INFORMACIJE kao

dokaz pogodnosti resursa za praćenje i merenje
 7.1.5 Resursi za praćenje i merenje
Izvod iz ISO 9001:2015, t 7.1.5.2 Sledljivost merenja

Merna oprema MORA da bude: Osnova korišćenja za

etaloniranje ili verifikaciju
a) etalonirana ili verifikovana MORA da se čuva kao
DOKUMENTOVANA
INFORMACIJA
b) identifikovana

c) zaštićena od podešavanja, oštećenja ili propadanja

Organizacija MORA da:

utvrđuje da li je na validnost prethodnih rezultata
merenja negativno uticala merna oprema za koju je
utvrđeno da ne odgovara predviđenoj nameni

preduzima odgovarajuće mere* ako je neophodno

*nivo potrebne mere zavisi od mogućeg rizika po usaglašenost proizvoda i usluga

 7.1.5 Resursi za praćenje i merenje

Potrebni resursi za praćenje i merenje u mnogome se razlikuju u zavisnosti od vrsta

proizvoda i usluga koje organizacija obezbeđuje iIi procesa koji su uspostavljeni za
sistem menadžmenta kvalitetom.
U nekim slučajevima jednostavna provera ili praćenje, su dovoljni da se utvrdi
kvalitativni status, dok je drugim slučajevima potrebno merenje i ovo može da zahteva
opremu za merenje koju je potrebno verifikovati ili etalonirati, ili i jedno i drugo.
 7.1.5 Resursi za praćenje i merenje
Praćenje podrazumeva posmatranje i provere da bi se utvrdio kvantitativni ili kvalitativni
status (ili i jedno i drugo) nekog procesa, proizvoda, neke usluge ili aktivnosti.
To može biti:
• jednostavna provera da se obezbedi da postoji zahtevani kvantitet ili da je narudžbina
kompletirana;
• merilo koje pokazuje da je nešto tačno, ili
• postavljanjem pitanja tokom pružanja usluge npr. službenik koji pita korisnika da li mu
je još nešto potrebno

Za organizacije koje se bave uslugama (npr. škole, marketinške agencije, organizacije za

pružanje konsultantskih usluga ili putničke agencije i sl.) tipični resursi za praćenje mogu
da obuhvate:
- testove,
- upitnike,
- ispitne listove,
- telefone,
- istraživanja putem interneta.
Organizacije koje koriste navedene resurse su sada u obavezi da primene metode za
utvrđivanje pogodnosti za namenu navedenih resursa.
 7.1.5 Resursi za praćenje i merenje

Merenje podrazumeva utvrđivanje kvantiteta, veličine, ili dimenzije, korišćenjem

prikladnih resursa za merenje.
To može da uključi korišćenje etalonirane ili verifikovane opreme koja ima sledljivost
do nacionalnih ili međunarodnih standarda merenja.
Za usluge, to može da uključi korišćenje poznatih i validiranih modela za povratne i
nformacije o usluzi.
Proces merenja mora da se odvija u uslovima koji ispunjavaju metrološke zahteve, kao:
• korišćenje potvrđene opreme,
• primena validovanih procedura merenja,
• raspoloživost zahtevanih informacionih izvora ,
• održavanje zahtevanih uslova okoline,
• korišćenje kompetentnog osoblja,
• pravilno izveštavanje o rezultatima i
• primena specificiranog praćenja.
 7.1.6 Znanje
Izvod iz ISO 9001:2015, t 7.1.6

Organizacija MORA da
utvrđuje znanje
koje je neophodno za:
- realizaciju operativnih aktivnosti njenih procesa

- ostvarivanje usaglašenosti proizvoda i usluga

To znanje MORA da se
održava i učini dostupnim u meri u kojoj je to neophodno

Kada se bavi potrebama i trendovima koji se menjaju, organizacija

MORA da:
- razmatra postojeće znanje i

odredi kako da stekne sva neophodna dodatna znanja ili obnavljanje znanja
 7.1.6 Znanje
Ljudi i njihovo iskustvo su osnova znanja organizacije.

Znanje jedne organizacije može da obuhvati informacije kao što su:

• intelektualna svojina ili
• baza znanja stečena iskustvima
U dostizanju neophodnog znanja, organizacija može razmotriti:
• interne izvore (npr. učenje na osnovu grešaka/neuspeha ili uspeha, situacija
“zamalo ili samo što se nisu dogodile”, nedokumentovana znanja i iskustva o
pojedinim temama unutar organizacije) i
• eksterne izvore (standarde, akademske institucije, konferencije, dobijanja
informacije od korisnika, dobavljača i partnera)
i mora biti održavano i raspoloživo u potrebnom obimu.
 7.1.6 Znanje
Veza znanja organizacije i znanja zaposlenih.

Proizvodi
Zahtevi PROCES
korisnika
Usluge
ORGANIZACIJE
informacije (znanje organizacije)
Dokumentovane
informacije Znanje
zaposlenih

Znanje – nema definicije u standardu

Znanje je skupo, ali neznanje je još skuplje

(Deming)
 7.2 Kompetentnost
Izvod iz ISO 9001:2015, t.7.2

Organizacija MORA da:

a) utvrđuje neophodnu kompetentnost osoba

b) obezbeđuje da su te osobe kompetentne (obrazovanje, obuke,iskustvo)

c) preduzima mere za sticanje neophodne kompetentnosti

d) čuva DOKUMENTOVANE INFORMACIJE kao dokaz o kompetentnosti

Standard daje poseban akcenat na kompetentnost.

Kompetentnosti se ne primenjuju samo na ljude

unutar organizacije već i na one iz autsorsa.
 7.2 Kompetentnost
Pojam ”kompetentcija” se tumači na više načina:
• Sposobnost da se zadovolje zahtevi radnog mesta i specifični radni zadaci.
• Sposobnost da se primene znanja i veštine radi postizanja predviđenih rezultata.
• Primena znanja, veština i ponašanja koje rezultiraju u učinku.

U praksi se najčešće pojam “kompetetnost” poistovrećuje sa pojmom “kvalifikovanost”

• Kompetentna osoba pokazuje sposobnost da ostvari željene rezultate , a
• Kvalifikovana osoba ima odgovarajuće obrazovanje, obuku i znanje za obavljanje
nekog posla koji su Zakonom o radu osnova za izradu “Pravilnika o organizaciji I
sistematizaciji poslova” i osnova je za zasnivanje radnog odnosa sa organizacijom.

Na osnovu navedenog, može se zaključiti da

kompetencija predstavlja naše znanje, veštine i
stavove koji kreiraju naše ponašanje na
radnom mestu.
 7.2 Kompetentnost
Kada se osoblju dodeljuju poslovi koji utiču na kvalitet, istovremeno se mora
obezbediti da isto bude kompetentno za obavljanje tih poslova.
Kompetentnost se može obezbediti preko:
• iskustva i
• preko obrazovanja, obuke i znanja.
Objektivni dokaz o kompetentnosti može se dobiti prolaskom zaposlenih kroz
“probni period” na poslu, sa detaljnijim proveravanjem rezultata njihovog rada.

Mere za sticanje kompetentnosti mogu da obuhvate:

 OBUKE
 MENTORSTVO
 PRERASPOREĐIVANJE TRENUTNO ZAPOSLENIH OSOBA
 UGOVARANJE SA KOMPETENTNIM OSOBAMA
 UNAJMLJIVANJE KOMPETENTNIH OSOBA
 7.2 Kompetentnost
Utvrđivanje potreba za obukom
Obuka je neophodna da bi se
relevantno znanje, stečeno kao
teorija, primenilo u praksi, a Željeni nivo
praktična obuka je neophodna kompetentnosti specifične
da bi se stekle veštine. kompetentnosti

veštine

iskustvo

obuke
Trenutni nivo
kompetentnosti
obrazovanje
 7.3 Svest
Izvod iz ISO 9001:2015, t.7.3

Organizacija MORA da obezbeđuje da osobe koje obavljaju posao

kojim organizacija upravlja imaju svest o:
a) politici kvaliteta

b) relevantnim ciljevima kvaliteta

c) svom doprinosu efektivnosti sistema menadžmenta kvalitetom,

uključujući koristi od poboljšanih performansi
d) mogućim posledicama neusaglašenosti sa zahtevima sistema
menadžmenta kvalitetom

• NAPOMENA: pod osobama se podrazumevaju postojeći

zaposleni, privremeno zaposleni i eksterni isporučioci (npr.:
ugovarači, usluge iz autosorsa).
 7.3 Svest

Svest se postiže kada osobe razumeju svoje odgovornosti i kada razumeju

kako njihove mere doprinose ostvarivanju ciljeva organizacije.
Metode kojima se stiče svest mogu da budu: objašnjenja, grupna
prezentacija i sl.
Svest se često stiče i uvođenjem pojedinca u posao kada sa zapošljava u
organizaciju.
 7.4 Komuniciranje
Izvod iz ISO 9001:2015, t 7.4

Organizacija MORA da:

utvrđuje interno komuniciranje utvrđuje eksterno komuniciranje

koji je relevantno za sistem menadžmenta kvalitetom,

uključujući:

a) O ČEMU će se komunicirati

b) KADA se komunicira

c) SA KIM se komunicira

d) KAKO komunicira

e) KO komunicira
 7.4 Komuniciranje
Komunikacija je neophodna radi pružanja informacija o sistemu menadžmenta
kvalitetom. Cilj svake komunikacije treba da je jasan.
Komuniciranje je važan faktor za efektivnu realizaciju operativnih aktivnosti sistema
mamenadžmenta kvalitetom i potrebno je da se izvršava i interno i eksterno.
Od organizacije se traži da identifikuje one strane sa kojima treba da komunicira da
bi se obezbedila efektivna realizacija operativnih aktivnosti sistema menadžmenta
kvalitetom i uključuje:
• relevantne osobe na svim nivoima unutar organizacije (redovni sastanci sektora,
kratke sesije, elektronska pošta ili intranet) i
• korisnike, isporučioce, eksterne strane koje se koriste za pribavljanje proizvoda i
usluga (kao što su izveštaji, specifikacije, računi ili sporazumi o nivou usluge).
Komunikacija sa ljudima u organizaciji i van nje omogućava međusobnu razmenu
informacija i prenošenja poruka i treba da je u obliku koji će primalac najbolje
razumeti. Način i metode zavise od svrhe i prirode komunikacije.
Složene poruke treba da se dokumentuju (pisano, elektronskom poštom, bilteni), a
jednostavne poruke mogu da se saopšte usmeno (telefonom, neposredno u ličnom
kontaktu)
Važno je da je poruka koja se saopštava jasna, relevantna, da je primalac razume i
da se na osnovu nje deluje kako je neophodno.
 7.4 Komuniciranje
Organizacija treba da definiše:
• ko i šta je potrebno da kaže,
• kome je ta informacija potrebna,
• da utvrdi najefektivniju metodu komunikacije i vreme/trenutak za to i
• ko obezbeđuje komuniciranje da bude efikasno i bezbedno.
U organizaciji interna komunikacija može da bude:
• odozgo na dole, odnosno od rukovodioca ka izvršiocima,
• od dole na gore, odnosno od izvršilaca npr. kada se pružaja informacije o
peformansama i
• unakrsna-funkcionalna komunikacija između ljudi koji dele informacije
 7.5 Dokumentovane informacije
Izvod iz ISO 9001:2015, t.7.5.1 Opšte

Organizacija MORA da obuhvata:

a) dokumentovane informacije koje se zahtevaju standardom

b) dokumentovane informacije koje organizacija utvrdi kao neophodne

za efektivnost sistema menadžmenta kvalitetom

Obim i vrsta dokumentovanih informacija razlikovaće se od organizacije

do organizacije u zavisnosti od veličine i kompleksnosti realizacije
operativnih aktivnosti, složenosti procesa i njihovih međusobnih
delovanja, proizvoda i usluga, zahteva zakona i propisa i kompetentnosti
osoba koje su angažovane.
Organizacija može u sistemu menadžmenta kvalitetom kao pojam
”dokumentovana informacija” i dalje da koristi ranije usvojene nazive
 7.5 Dokumentovane informacije
Svrhe i koristi od dokumentovanih informacija sistema menadžmenta kvalitetom za
organizaciju uključuju, između ostalog:
• opis sistema menadžmenta kvalitetom organizacije,
• obezbeđivanje informacija za povezane organizacione delove da bi se bolje
razumeli međusobni odnosi,
• pomoć zaposlenima da razumeju svoju ulogu u organizaciji i stvaranje jasnog,
efikasnog okvira za rad,
• stvaranje osnove za red i sklad u organizaciji,
• obezbeđenje usklađenosti u radu, koja se zasniva na dokumentovanim
informacijama,
• stvaranje osnove za neprekidna poboljšavanja i
• obezbeđivanje dokumentovane osnove za proveravanje sistema
menadžmenta kvalitetom.
 VEŽBA 11
Dokumentovane informacije koje se zahtevaju
standardom ISO 9001:2015
 7.5.2 Kreiranje i ažuriranje
Izvod iz ISO 9001:2015, t 7.5.2

Kada kreira i ažurira dokumentovane informacije, organizacija MORA da

obezbedi:
a) identifikaciju i opis

b) format i medijum

c) preispitivanje i odobravanje pogodnosti i

adekvatnosti

Kod kreiranja ili menjanja dokumentovane informacije, organizacija treba da donese odluku
o:
- jeziku na kojem će se raditi, grafičkom prikazu, verziji softvera
- odgovarajućoj identifikaciji i opisu ( npr: naslov, autor, datum ili odgovarajuću oznaku-broj),
- mediju na kojem će se raditi kao verzija na papiru ili elektronska,
- odgovornosti za: preispitivanje, odobravanje pogodnosti i adekvatnosti, izdavanje i
upravljanje
i razlikovaće se u zavisnosti od procesa i sistema koji su u funkciji u samoj organizaciji.
7.5.3 Upravljanje dokumentovanim informacijama
Izvod iz ISO 9001:2015, t. 7.5.3.1

Dokumentovanim informacijama organizacija MORA da upravlja, da se

obezbedi da one budu:
a) dostupne i pogodne za upotrebu

b) adekvatno zaštićene

Kada odluči o tome koje dokumentovane informacije su potrebne za sisteme

menadžmenta kvalitetom, organizacija treba da obezbedi da su one dostupne
u svim relevantim oblastima, sektorima, kod vlasnika procesa, itd

Organizacija treba da obezbedi da neophodna upravljanja postoje kao deo

sistema dokumentovanih informacija da bi se obezbedilo da su zaštićene
od gubitka, neprikladnog korišćenja ili nenamernih izmena.
7.5.3 Upravljanje dokumentovanim informacijama
Izvod iz ISO 9001:2015, t. 7.5.3.2

Organizacija MORA da upravlja:dokumentovanim informacijama i da

se bavi:
a) distribucijom, pristupom, pretraživanjem i korišćenjem

b) skladištenjem i očuvanjem

c) upravljanje izmenama

d) čuvanjem i odlaganjem

Dokumentovane informacije EKSTERNOG porekla neophodne za

planiranje i funkcionisanje sistema menadžmenta kvalitetom
organizacija MORA da: - identifikuje na odgovarajući način i

- upravlja njima

Dokumentovane informacije koje se čuvaju kao dokaz o usaglašenosti

MORAJU da budu:
- zaštićene od ne predviđenih prepravki
 7.5.3 Upravljanje dokumentovanim informacijama
• Način distribucije zavisi od medijuma na kojem su dokumentovane informacije:
- kada se radi o pisanom medijumu, neposrednim dostavljenjem kopije, a
- kod elektronske verzije pristupom uz odgovrajuću lozinku.
• Pristup i korišćenje uslovljen je vrstom poverljivošću dokumentovane
informacije i može biti opšte namene ili ograničen po određenim funkcijama,
sektorima.
Pristup u cilju pregleda i izmene dokumentvane informacije može biti dozvoljen
samo autorima ili licima sa posebnim odobrenjem.
• Kako se dokumentovane informacije mogu vremenom menajti i razvijati,
potrebno je da se odlažu i čuvaju u cilju eventualnog naknadnog korišćenja.
Vreme čuvanja za dokumentovane informacije bi moglo da bude:
- zakonski zahtev,
- ugovorni zahtev ili
- može utvrditi sama organizacija (u zavisnosti od životnog ciklusa njenih
proizvoda i usluga).
• Skladištenje zastarelih dokumentovanih informacija može da bude kritično i
treba da se održava na odgovarajući način da bi se obezbedilo očuvanje i
čitljivost.
Preporučljivo je da se posebnom dokumentovanom informacijom, npr. procedurom
ili uputstvom detaljnije obrade i propišu navedni zahtevi.
 7.5.3 Upravljanje dokumentovanim informacijama

Upravljanje dokumentovanim informacijama možemo

posmatrati kao jedan proces
IZLAZI
ULAZI

Zahtevi Dokumentacija na osnovu

standarda PROCES zahteva standarda

UPRAVLJANJE Dokumentacija na osnovu

Zahtevi zakona
zahteva zakona i propisa
DOKUMENTOVANIM
Zahtevi INFORMACIJAMA
teničkih prop. Poslovna dokumentacija

Organizacija treba da definiše nadležnosti i odgovornosti svih zaposlenih koji su

uključeni u upravljanje dokumentima.
Svi zaposleni, u većoj ili manjoj meri primaju i čuvaju dokumenta u sklopu svog
svakodnevnog rada, obavezni su da to čine u skladu sa dokumentovanim sistemom
organizacije.