Процена стручног рада

Процена стручног рада представља процес који реализује Завод за социјалну заштиту
са различитим пружаоцима социјалних услуга од свог оснивања, у складу са местом и
улогом коју има у систему социјалне заштите. Дефинисана је као процес јер се одвија у
службеном простору пружаоца услуге, кроз један или више заједничких састанака
стручњака Завода и пружаоца услуга, уз унапред структуирано укључивање корисника.
Циљ процене стручног рада је сагледавање потреба за подршком ради унапређења
професионалне праксе запослених, као и предлагање активности за отклањање
пропуста у раду и спровођење мера у циљу пружања услуге корисницима у складу са
њиховим најбољим интересима.

Методологија процене стручног рада пружаоца услуге базирана је на принципима

савременог социјалног рада и приступа корисницима: фокусираност на потребе
корисника, партиципативност корисника и поштовање основних људских права у
складу са међународним стандардима. Стручњаци Завода у процени користе анализу
документације о установи, сагледавање општих карактеристика рада у установама,
интервју са корисницима и запосленима, као и анализу стручних поступака у досијеима
корисника. Закључци и оцене о функционисању установа се усаглашавају са
запосленима и представљају основ за препоруке о подизању квалитета услуге на виши
ниво. Усаглашавање са запосленима подразумева могућност да се запослени чији се рад
процењује сагласе или не сагласе са проценом уз навођење аргументације. У пракси то
значи да пре коначног извештаја који иде ка субјектима који су тражили процену,
запослени дају своје мишљење. Препоруке могу бити конципиране као план подршке
који Завод пружа запосленима или као план активности који сами пружаоци услуге
треба да реализују.

Процена стручног рада може бити редовна или планирана Годишњим планом
Завода, али се у пракси реализује и на предлог инспекције или, оснивача,
заштитника грађана...

Иако веома корисна и пожељна активност Завода, процена стручног рада

пружалаца услуга је ограничена бројем извршилаца, односно бројем саветника
који је реализују. Осим тога, било би корисно размишљати у правцу
специјализације и могућности ангажовања стручњака, када се ради о
специфичним садржајима услуге унутар које се врши процена стручног рада.

Од оснивања Завода, Одељење за процену стручног рада/супервизију извршило

је велики број процена и пружило подршку кроз радионице посвећене поступку
процене, планирања, тимског рада, активностима конкретне подршке циљној
групи корисника и сл. Осим тога, Завод континуирано ради на стандардизацији
процене, а у прилогу је могуће видети садржај поступка процене који се
примењује у установама за смештај деце и омладине, као и у установама за
смештај одраслих и старих корисника.
Супервизија

Стратегија развоја социјалне заштите у Србији (2005) уводи систем квалитета, као један
од најзначајнијих циљева у систему социјалне заштите. Овај циљ реализује се кроз
стратешку опредељеност ка континуираном јачању професионалних капацитета
запослених у социјалној заштити и унапређењу добробити корисника. Међу
различитим видовима подршке посебно место заузима супервизија, која своје
практично остварење у пракси започиње 2008. године, увођењем Метода вођења
случаја и супервизије у центрима за социјални рад.

Супервизија као формални процес обезбеђује да се, применом одређених стандарда,

реализују радни задаци у службама социјалне заштите кроз професионалну подршку и
стручно усавршавање запослених. Супервизија треба да обезбеди:

 мониторинг радног процеса у односу на сваког корисника у систему

 подршку стручним радницима и
 континуирано унапређивање професионалних компетенција запослених.

Посебна сврха супервизије је да омогући стручним радницима да развијају знање и

компетенцију, преузму на себе одговорност за сопствену праксу и подигну на
квалитетнији ниво заштиту корисника и њихову сигурност у процесу пружања услуга.
Реч је о интеракцијском процесу у којем један искусни и едуковани стручњак преузима
одговорност да ради са другим стручњаком како би се постигли одговарајући лични,
професионални и методско-организациони стандарди у раду са корисником, односно
његовом породицом.

Улога Републичког завода за социјалну заштиту у развоју и примени концепта

супервизије је вишеструка. 

Републички завод за социјалну заштиту је 2007. у сарадњи са ресорним министарством

и Покрајинским заводом за социјалну заштиту, креирао модел супервизије прилагођен
степену развоја система социјалне заштите у Републици Србији, по угледу на
англосаксонски модел. Основе супервизијског приступа у подршци Републичког завода
за социјалну заштиту реализују се кроз концепт подршке базиран на:

Интегративнoj супервизији – усмереност на процес и подршку стручњацима у бољем

разумевању односа, узрока настанка проблема или сукоба и изналажењу
конструктивних начина њиховог превазилажења (циљ - професионални и лични развој
стручњака и повећање њихове компетентности кроз увиде, успостављање нових
односа, диференцијацију ставова и осећања), и

Организацијској супервизији – фокусираност на садржај рада у одређеној области:

вид „стручног вођења“, упућивања како обављати одређени посао, дефинисање етичких
норми, приоритета, развијање и усаглашавање стратегија одговора на нове потребе
корисника (циљ - унапређење квалитета рада, ефикасности у раду и добробити
корисника).
Завод припрема стручне раднике у ЦСР за обављање улоге супервизора. У том циљу,
Републички завод за социјалну заштиту координирао је и учествовао у креирању два
програма обуке: Програм основне обуке за супервизоре у центрима за социјални рад
(Програм је до сада имао 33 реализације и похађало га је 515 стручних радника) и
Програм унапређења компетенција за пружање супервизијске подршке у социјалној
заштити (5 реализација са 69 учесника).

Континуирана супервизијска подршка супервизорима у ЦСР –Завод од 2011. Реализује

континуирану супервизијску подршку којом су обухваћени супервизори из 125 центара
за социјални рад, територијално организованих у 11 група, од којих се са сваком
групом 4 пута годишње реализује супервизијска подршка.

Имајући у виду предочене резултате, као и динамичност самог концепта супервизије,

Завод ће и у наредном периоду покушати да на прави начин одговори на актуелне
потребе система социјалне заштите и стручних радника, што подразумева висок степен
флексибилности и прилагодљивости у реализацији супервизијског процеса. Како се
буде мењао професионални контекст и систем социјалне заштите, тако ће се и
супервизија прилагођавати овим променама и захтевима. При том се, ни једног
тренутка, не губи из вида корисник чија је добробит крајњи циљ система и самог
процеса супервизије.

Професионалне обуке

Професионална обука је стицање стручних знања, вештина и ставова по унапред

утврђеном плану и програму. Она је најзаступљенији вид стручног усавршавања и
може се реализовати путем: менторске обуке усмерене на увођење у посао, интерне
обуке на радном месту, акредитованих програма обуке за пружаоце услуга социјалне
заштите, обука акредитованих у другим системима, а значајних за рад у систему
социјалне заштите и других професионалних обука важних за запослене у систему
социјалне заштите.

Један од предуслова реформских промена у области социјалне заштите јесте увођење

система квалитета у област стручног усавршавања, пре свега кроз акредитацију
програма обуке. Квалитетни програми, креирани по унапред утврђеним стандардима,
треба да омогуће непрекидно праћење, усвајање и примену савремених достигнућа у
науци и струци ради одржавања и унапређивања професионалних компетенција и
квалитета стручног рада свих запослених у систему социјалне заштите.

Процес успостављања и нормативног уобличавања система акредитације почео је у

оквиру пројекта „Успостављање и примена система акредитације програма обуке за
пружаоце социјалних услуга у Републици Србији“, реализованог током 2007. године од
стране Министарства рада и социјалне политике и уз подршку Министарства спољних
послова Норвешке. Закон о социјалној заштити, донет у априлу 2011. године, као
субјекте поступка акредитације наводи министарство надлежно за социјалну заштиту,
Одбор за акредитацију и Републички завод за социјалну заштиту.

Закон о социјалној заштити Републичком заводу даје значајну улогу у процесу

стручног усавршавања. Пре свега, Завод, као један од субјеката процеса акредитације,
обавља стручне и организационе послове везане за акредитацију и води комплетну
евиденцију и документацију у овој области. Десетогодишње искуство и остварени
резултати на плану акредитације програма обуке допринели су да се Републички завод
препозна као пример добре праксе у региону. Наш модел акредитације је послужио као
полазна основа за успостављање процеса акредитације у Црној Гори и као оквир за
концептуализацију процеса акредитације у Македонији.

Републички завод израђује предлог плана стручног усавршавања запослених са планом

приоритетних програма обуке и доставља га ресорном министарству. Одабир
приоритетних програма обуке обухвата широк спектар активности: утврђивање ресурса
којим располажу запослени, установе и систем у целини; анализу послова и утврђивање
потребних компетенција за одређена радна места; анкетирање запослених о потребама
за додатним едукацијама; размену информација о приоритетним областима стручног
усавршавања са релевантним актерима; идентификацију недостајућих знања и вештина
потребних за рад са специфичним корисничким групама (нпр. деца мигранти);
систематско информисање стручне јавности о приоритетним областима и могућим
видовима стручног усавршавања.

Полазну основу за израду овог плана чине годишњи планови стручног усавршавања на
нивоу сваке појединачне установе. Упркос чињеници да је израда плана професионалне
обуке запослених законска обавеза свих установа, још није заживела на прави начин у
пракси.

У наредном периоду, као једну од приоритетних активности, Републички завод планира

подршку успостављању праксе редовног годишњег планирања стручног усавршавања у
ЦСР, установама за смештај и код других пружалаца услуга. То подразумева креирање
методологије планирања стручног усавршавања и инструктажу стручних радника
задужених за професионалну обуку запослених, као и за њену примену.