STRES- izvorno iz mehanike u 17V.

-sila

-medicina- 50god 20 veka. hans seli 1953- stres ima znacajan uticaj na endokrinoloske i imunoloske fje.

-Kenon-ustanovio zakonitosti delovanja stresa, na temelju Bernarda po kome je odrzanje zivota

organizma moguce ako postoji njegova sposobnost stalnog odrzanja konstantnosti unutrasnje okoline.

-Kenon - homeostaza-potrebu ocuvanja ravnoteze (stabilnosti) organizma. Organizam je otvoreni sistem

izlozen brojnim podrazajima iz okoline koji mogu poremetiti stabilnost organskih fja. Na promene iz
okoline organizam reaguje dobro uskladjeni aktivnostima, cija je uloga da se ponovo uspostavi
ravnoteza. ako se drazi iz okoline ugrozavajuce javlja se reakcija GENERALNI ADAPTACIONI SINDROM

Procenjujuci vlastite spososbnosti suocavanja sa stresom,pojedinac se odlucuje za jendu od 2 reakcija

( bori se ili bezi ili konzervacija). neurofizioloske i endokrinoloske promene pojedincu daju vece i bolje
mogucnosti uspesne reakcije na spoljasnju opasnost.

-kenon- situacije ugrpzenosti organiozma aktiviraju osovinu TALAMUS-HIPOTALAMUS-HIPOFIZA I

NADBUBREG. nakon cega dolazi do podrazivanja organizma simpatickom stimulacijom i lucenja
adrenalina. Kada opasnost prodje aktivira se parasimpaticki deo ANSa- koji vraca organizam u ravnotezu.

PSIHOLOSKI STRES- javlja se nakon psiholoskog vrednovanja ugrpzemnosti (procene pretnje )

STRES DEFINICIJA- stres je stanje poremecene fizioloske,psiholoske i socijalne ravnoteze pojedinca ,

izazvano individualnom procenom fizicke,psihicke ili socijalne ugrozenosti njega samog ili njemu bliske
osobe.

-stres je poremecaj telesne i psihicke homeostaze, stanja strea najvise deluju na imuni i neuroendokrini
sistem.

STRESOR- svaki telesni,psihicki ili socijalni faktor koji dovodi pojedincau stanje stresa. Vrste:
1.fizicki i hemijski stresori- jako buka, vrucina il ihladnoca, prirodne nepogode..

2.biloski-jaka bol,infekcije,krvarenja,nespavanje,gladovanje

3.psihicki-nedostatak vremena ili novca,neuspesi,psiholoske konflikt,frustracije,gubitak posla ili bliske

osobe

4.socijalni-socijalne promene,ekonomske krize,promene drustvenih odnosa

REAKCIJE NA STRES: 1.fizioloske-pojacan i ubrzan rad srca,porast krvnog pritiska,porast telesne

temperature,povisenje secera u krvi,prosirenje zenica, povecana misicna napetost,supresija
imuniteta..osiguravaju organizmu dodatnu snagu,bolju percepciju,i kognitivnu usmerenost na uzrok
stresa.

kod akutnih stresova ove reakcije sus vrhovite,ali kod hronicnih mogu biti stetne.
subjektivne promene mogu butu:palpitaije,nedostatak vazduga,znojenje ,bol u grudima,suva
usta,mucnina...

2.Psihicke reakcije- a)emocionalne-strah,teskoba,potistenost,potistenost,razdrazljivost,bespomocnost..)

b) kognitivne- promene opazanja,teskoce u koncentraciji,rasudjivanju,pamcenju,nocen more , negativne

i suicidalne misli)

3.promene ponasanja- zavise od vrste stresa. kod aktunih stresova (reakcija beg/bekstvo)

kod hronicnih-poremecaji spavanja,zloupotreba alkohola,droga,akfe,smanjenje socijlanih

interakcija,rizicna voznja,gubitak ili pojacani apetit,tikovi..

jacina i trajanje ovih reakcija na stres zavisi od vrste stresora,njihove jacine i trajanja, psiholoskim
osobinam alicnosti,proceni vlastitih mogucnosti odupiranja stresu i proceni kolicine moguce socijalne
podrske.

telesne smetnje kod stresa: 1.povremeni telesni simptomi- psihosomatski- glavobolje

,nesanice,promene u apetitu,znojenje,bol u zelucu

2.trajni organski poremecaji i bolesti- psihosomatke bolesti ( disciplina psihosomatika)

ORGANSKE PROMENE USLOVLJENE STRESOM- fje limbickog sistema uticu na ukupno ponasanje
pojedinca u stresnim situacijama. sredisnji deo hipotalamusa cine hipotalamus i susetne subkortikalna
podrucja i stariji delovi kore mozga. v

vazno jezgro ovde je AMIGDLALA- bitna za propratne emocionalne reakcije stres (strah,bes i slicno) i
osnovne odlike reakcija u stresnim situacijama(beg ili bekstvo)

Hipotalamus uskladjujue rad ANSa i deluje jao jedinstveni sistem sa hipofizom. u njohovoj povezanosti
znacajni su hormonio hipotalamusa CRF -koji podsticu hipovizu da luci svoje hormone. povezani su
krvotokom ali i brojnim nervnim vlaknima. znacajni su neurotransmiteri
(serotonim,dopamin,gaba,histamin,noradrenalin,acetilholin,somatostatin..)

u sistemu hipotalamus hipogfiza nadbubreg- pod uticajem hipotalamickog podrazivanja hipofiza luci
acth koji potice nabrubreg da lci kortiko steroide. nadbubreg ima veliki znacaj i u delovanju stresa putem
neuralnih mehanizama. pod uticajem simpatickih nadrazaja srz nadbubrezne zlezde luci katelholamine-

PODELA STRESOVA- A) TRAJANJA:1.akutni-nasli stresori koji dovode do naglih promena

2.hronicni- trajna izlozenost latentno opasnoj,neugodnoj situaciji i neizvesnosti u kojoj se pojedinac

nalazi duze vreme uz ogranicene mogucnosti izlaska iz nje

b)JACINA- 1,mali i umereni svakodnevni stresovi-guzva,nedostatak

vremena,nesporazumi,neljubaznsoti,gubitak icnih stvari. KUMULATIVNIEFEKAT
2.jaki zivotni stresovi-deluju veoma na covekov zivot ali ne desavaju se cesto. teska bolest,smrt bliske
osobe ,gubitak posla...

3.veoma jaki trumatksi zivotni stresovi-veoma jaki,povremeno se dogadjaju, dovode do trajnih

poremecaja psihickog i telesnog zdravlja. zarobljenistvo,nasilje,silvoanje ,mucenje,prisustvovanje nasilju
ili pogibiji bliskih ljudi..

mogu blikirati m ogucnost svrhovitih reakcija,suziti kognitivne mogucnosti odupiranja stresu i blikiarti
emocije

zbog svoje jacinie i neubicajensoti nadilaze mogucnosti prikladnog suocavanja i ostvavljaju osecaj
besposmocnosti. kod njih nema racionalizacije i nalazenja razloga za nesto lose sto nam se dogajda- to je
osnovna razlika od velikihzivotnih strespva- druga- u pojavljivanju,trajanju,jacini posledica. posledice
traumatskih stresova obicno su dugotrajne i njihove uklanjanje zahteva strucni tretman. PTSP

SELI TEORIJA-koncept OAS-niz fizioloskih reakcija koje se javljaju pod uticajem akutnih stresova. te
reakcije vezane su uz povecane izlucivanje ACTH iz hipofize koji stimulira koru nadbubrega da luci 2
grupe hormona: 1.glikokortikoide-povecavaju sadrzaj secera u krvi- kortizol,suzbija upale
(protuupalnihormoni)

2.mineralokortikoide- podsticu zadrzavanje natrijuma i hlora,smanjuju kalijum- deoksikortikosteron i

aldosteron- proupalni hormoni-podsticu upalu

upale imaju veliki brij zroka ( mirkoorganizmi,radioaktivno zracenje,..) upalni proces deluje kao zastita
protiv uzroka upale. omoguceje antitelima da uniste njene uzrocnike.

prilagodjena reakcija na upalu- usmereno delovanje onih koritkosteroida koji trebaju potaknuti upalu
kada je to korisno za organizam , ili obrnuto, suzbiti je kada je stetno

upalni proces je koristan kada sama upala cini manje stete nego sto bi to ucinio uzrocnik upale. svaka
upala ostecuje orgnaizam razarajuci celije u neposrednoj blizini upale.

3 dela oas_ 1.alarm-stres pokrece sve odbrameben snage organizma

2.otpor- adaptacija na stres

3.iscrpljenje-usled dugotrajnog odupiranja stresu dolazi do iscrpljenja

osnovna svrha je ogranicavanje delovanja stresa na mala podrucvja organizma sposobna da se odupru
stresnom delovanju.

najvaznije u ovoj t- dugotrajno delovanje stresa smanjuje imunite.

adaptacione bolesti-bolesti uobicajene, kojima OAS poguduje u nekim slucajevima (aterijski

pritisak,boelsti nadbubrega,srca i krvnih sudova,reumatske bolesti,upalne bolesti koze,rak..)
uticaj oas na ove bolesti je rezultat delovanja hormoa hipofize i kore nadbubrega, narocito upalih
procesa

kod infektivnih bolesto u najvecem slucaju organizam je u stalnom kontaktu sa raznim

mikroorganizmima koji mu ne stete ako telesna otpornost nije smnajnea.

hormoni hipofize i kore nadbubrega pomazu u odrzavanju te otpornosti ali pod uticajem stresa
odbrambeni mehanizam je cesto poremecen te je olaksan prodor mikroorganizama.

kritike- zanemarivanje socijalnih i psihooskih proces au nastanku bolesti

LAZARUS TEORIJA-reakcije na stres zavise od slozenog odnosa spoljasnjih uslova i znacenja koja im ljudi
pridaju. po njoj su za delovanje strea presudni kognitivni procesi. glavni pojmovi:

1.ugrozenost-stanje u kome pojedinac predvidja sukob s ugrozavajucom istuacijom. avK aituacija se

procenjuje skladno nnjenom znacenju za pojedinca,a reakcije su onda skladne toj proceni. osnovne
situacije koje su stresne ljudima: 1.nesigurnost fizickog osptanka;

2.odrzavanja vlastitog identiteta; 3.poremecaj vaznih ciljeva i vrednost; 4.nemogucnost kontrole vlastite
okoline; 5.nepodnosljiva bol; 6.gubitak voljene osobe

2.suocavanje- nacini na koje pojedinac savladava,smanjuje ili podnosi zahtev estresne situacije. 2
nacina: 1.suocavanje usmereno na problme-ponasanja usmerena na menjanje ili uklanjanjae
stresora.suprostavljanje stresoru.trazenje socijalne potpore,redefinisnje situacije...

2.suocavanje usmereno na emocije-poanasanj koja smanjuju opstu emoc napetosti i ublazava se jacina
negativnih emocija. npr umanjivanja znacaja,samookrivljavanje,potiskivanje u zaborac,isticanje
pozitivnih posledica,mirenje sa sudbnom. progresivna relaksacija,autogeni trening,biofeedback..

koristimo oba nacina

Teorija zivotnih zbivanja-f izvor stresa je socijalna interakcija pojedinac - drustvo. stres je odg na sva
zvivanja u okolini koja svojom jacinom premasuju nivo kji pojedinac sa svojim sposobnostima moze da
savlada. stresori su i + i - zbivanja zbog kojih pojedinac mora da ulozi dodatne napore da im se prilagodi

Majer- stres zivotih promena ima vaznu ulogu u nastajanju bolesti i ove promene ne morajuimati
obelezje katastrofalnih ili neuobicajenih, a ipak stento deluju na zdravlja.

holmes i rahe- kako ozemo meriti zivotni stres- koristili tehniku intervjua za ispitivanje ispitanika sta im
se sve u nekom ranijem periodu desolo,a potom sastavili sklau zivotnih dogadjaja. 2 godine nakon nekog
velikog stresnog zivotnog dogadjaja je period najvece opasnossti.period u kojem je slonost oboljevanju
od raznih bolesti zantno pocevana pod uticajem adaptacionih napora - s porastom broja zivotnih
dogadjaja raste i broj oboljevanja od mogih bolesti
kritike- nedostaju sociajlno nepriihvatljiva zbivanja. zbivanja za hronicne iscrpljujuce dogadjaje , popis
dogadjaj nije prilagodjen razlikama u polu, u uzrast.nedostaje pznavanje situacije zbivanja.

rahe-kod svakog ispitanika u obzir treba uzeti:1.prosla iskustva sa stresnim zbivanjima; 2,postojace
vestine suocavanja sa stresom; 3.jacinu imuniteta; 4.lcine nacine suocavanja sa bolescu

zakljucak- raznicinioci mogu da prouzrokuju strs.razl pojedinci na iste stresne dogadjaje razl reaguju.
pojedinac moze jednom da reguje stresom na situaciju, a drugi put na istu situaciju ne.

BOLESTI I STRES-

1.stres i imunitet- stres je supresor imunog sistema. uspesnim odupiranjem stresu bi mogli ojacati imuni
sistem.

hans seli- utvrdjivanje uticaja indukovanog stresa kod zivotinja na opadanje imunih fja.

60-90 god-istrazuju povratne veze izmedju imunog, CNSa i zlezda s unutrasnjim lucenjem.- postoji
znacajna povezanost izmejdu imunog i nervnog sistema putem INTERLEUKINA (signalni molekul imunog)

interleukin podstice na aktivnog celije nervnog sistema i izlucivanje hormona ,pogotovo hormona
nadbubrega,smanjujuci ili pojacavajuci imune reakcije.

nova istrazivanja-kod kratkotrajnih stresova, kod kojih je glavna reakcija borba ili bekstvo, imuni sistem
se stvarno ponaasa adaptivno. on redistribuira CITOKINE(celije imunog) na mesta moguce povrede i
infekcije,

Kod hronicnih stresova- adaptacione snsage imunog sistema slabe dovodeci do opadanja broja i fje
celika imunog sisteta ( T celike, NK celije...)

VRSTA I TRAJANJE HRONICNIH STRSOVA- a)gubitak bliske osobe povezan s povecanom produkcijom
kortizola

b)jaka trauma i posstraumatski stres - opadanje produkcije kortizola.

u situacija kratkih i za fizicki integritet organizma opasnih stresova, dolazi pak do jacanja korisnih fja
imunog sistema. ali ako se ova reakcija orgnizma ne ugasi na vrememe njeno produzeno delovanje
dovodi do pada adaptivnoh fja.

psihoneuroimunoglogija-postoji vez izmejdu psihickih stanja(posebno emocija) na slabljenje imunog

sistema. pretpostavlja se da visok nivo kortikosteroida u organozmu moze inhibirati reakcije zdravog
organizma na antigene

antigeni- bakterije virusi...koji dospevaju iz spoljasnjsi u telo i podsticu stvaranje antitela.

antitela- organizam ih proizvodi- Za razl vrste bakterija postoje odgovarajuca antitela. specificne
antigenske celije imaju posebna obelezja na povrsini i antitela se raspoznaju odgovarajuce antigene, na
tim obelezjima se spajaju sa njima , oznacavajuci ih kao celije ko je treba unustiti.
lifmociti- celije koje stvaraju antitela, svaki limfocit stvara vise istih antitela, pa kad se neko od njih
prilepi na odgovarajuci antigen, roditelj lifocit je stimulisan da dalje stvara anova antitela. istovremeni se
lifociti dele. i to stvaranje odbrambenih celija desava se odredjenom brzinom koja je odlucujuca za
kvalitet imune reakcije.

nekad lifocitet roditelj ostane pasivan kada se antitelo sukobi sa antigeno umesto da stvara nova
antitela. to stvara neadekvatne imune reakcije. ovu neaktivnost limfocita mogu izazvati vrlo male ili
velike kolicine antigen au telo.

postoje limfociti kod kojih aktivnost nije moguce inhibisati, ali koje ne stvaraju protiv tela, nego samo
unistavaju strane celije u telu.

limbicki sistem,hipotalamus,hipofiza,zlezde unutrasnjim lucenje.

2.STRES I RAK- PSIHOONKOLOGIJA -stres utice na suspresiju imuniteta i tada on ne ,pue ečominisati
spontano pojavljivanje malignih celija. - imunosupresivni tretman povacava mogucnost od razvoja raka

RAK- razvijanje abnormalnih celija. one ostaju lokalizovane u odredjenom delu tela-BENINGNE

MALIGNE- sire se od primanrog mesta preko krvotoka u druge delove tela- metastaziranje

zlocudne celije raka imaju neobicne povrsinske oznake pa ih antitela cesto ne prepoznaju i izazivaju
slabu imunu reakciju. razvijanje zlocudnih celija zavisi od stepena ravnoze izmejdu imune reakcije i
porasta zlocudnih celija. tu kljucnu ulogu imaju CELIJE UBOJIMA naturall killers- onep prepoznaju i
uklanjaju atipicne celije

pojavi zlocudnog tumora cesto prethode zivotni stresovi. stres i zlocudni tumori povezani su kroz
delovanje stresa na supresiju imuniteta.

jaki aktuni stresovi povecavaju sadrzaj kortekosteroida ,a spanjuju sadrzaj katelholamina-oba deluju
imunosupresivno i oslabljuju aktivnost NK celije.

vazna je otpornost na stres( dobar nacin suocavanja sa stresom). jak stres kod osobe koja ima visoku
otpornost nece imati nikakvo dejstvo na imunitet.

na stvaranje raka pored stresa uticu; genetika,onkogeni virusi, kancerogene hemijske

stvari,ultraljubicasta i ionozirajuca zracenja, rpemasna hrana, pusenje, alkohol...

stres na rak ne deluje samo pustem imunog s. utice i na sveukupne biohemijske i molekularne porcese
na nivou celuja pa tako i na interakciju zlocudno proemnjenih ni normalnih celika na nivou tkiva.

TIP C LICNOST- povecani rizik od oboljevanja od raka-reaguju n astres osecajem beznadja i nemoci, ulazu
velike napore da te osecaje prekriju, deluju mirno,

Delovanja psihickih cinjenica na razvoj raka-strah o dbolesti,heoterapije radioterapije,smrti ,boli

doprinosi losim psihickim stanjima tj,postojanju hronicnog stresa koji koj vise supresuje imunitet
samo postojanje tumra pojacava depresiju- citokini koje izlucuje imuni sistem ili tumorsko tkivo deluju
na noadrenergicke i seretoninenergicke mozdznane strukture odgovorne za emocionalne i kognitivne fjt

psiholoske tehnike koje pomazu -hipnoza,biofedback, KBT,psiholoska podrska,emotivna podrska..

3.stres i bolesti srca- srce je inervisano sa sismaptickim vlaknika koja gotov istorvremeno s dozivljanjem
stresa salju nervne impulse u srce ubrzavajuci njegov rad, a nesto kasnije se javlja humoralna reakcija
uslovljena izlucivanjem adrenalina koji ubrzava rad srce.

istovremeno dolazi do suzenja perifernih krvih sudova, sto uz ubrzan rad srca dpvpdo dp špvecampg
lrvog pritisla-

a) povisen arterijski pritiska - uzroci nastajanja esencijalne hiper tenzija: nasledje,isjrana, socijalni i
psiholoski cinioci.... 2 stadijuma: 1. stres dovodi po povisenja krv.pritiska, opskrbljuje misice krvlju.

,2nakon prestanka delovanaj stresa,vrednosti arterijskog pritiska se vracaju u normalu zahvaljujuci

delovanju baroreceptora (smesteni u krvnim sudovima -deluju na regulaciju arterijskog pritiska u
mozgu) . zbog stalne izlozenosti stresu dolazi do poremecaja ovog sistema, sto kod neki osoba izaiva
trajno povisene vrednoto arterijskog pritiska tj.stanje esencijalne hipertenzija

zbog lčebamka pritisk amogu nastati ostecenja unutrasnjeg lsoja krvnoh sudova i proces srteroskleroze
Ateroskleroza ili arterioskleroza je bolest velikih i srednjih mišićnih arterija. Karakteriše se disfunkcijom endotela krvnog suda,
vaskulitisom, i nakuplanjem lipida, holesterola, kalcijuma i ćelijskih elemenata unutar zida krvnog suda. Ovaj proces za posledicu ima
formiranje plaka, vaskularno remodelovanje, akutnu i hroničnu opstrukciju lumena krvnog suda, poremećen protok krvi, i smanjenu
oksigenaciju ciljanih tkiva.

b)ISHEMISJKE BOLESTI SRCA-posledica smanjene oskrbljenosti srce krvlju i kiseonikom. glavni uzork je
ateroskleroza-proces uszavanj rkvnih sudova.

ish bolesti povezuju se i sa delovanjem psihickog stresa na ubrazvanjae procesa ateroskleroze, u osnovi
mogu biti oscilacije arterijskog pritiska uzrokovane stresom. Jaka rastezanja zidova arterija uzrokuju
ostecenja arterijskih zidova. na mestima ostecenja se odlaze holesterol,lipidi kalcijum stiteci krvni sud od
daljih ostecenja. kada se ovaj proces previse ponavlja onda on postaje stetan i ostecuje krv sud

pod stimulacijum simpatikusa luci se adrenalin u srcane misice, to j eu pocetku korisno jer osigurava
dovoljno krvi srcanom isicu ali pos taje stetan kad je zbog ateroskleroze smanejna mogucnost dovoljenja
dovoljen kolicine krvi srcanom misicu.

kod ateroskleroze svkai stres moze da uzrokuje manjka kiseonika u srcu,sto izaziva prolaznu bol u
grudima-

c)SRCANE ARITMIJE-nepravilan rad srce- zbog ishemije srcanog misica ili zbog lokalnih poremecaja u
radu srce. osnovno- uzrok je poremecaj uskladjenosti izmejdu nerrvne kontrole i rada srca,

4. stres i digestivni trakt- a)ulkusna boslest uzroci: stres, opekline, infarkt miokarda.
hronicni ulkus- poseldica dugotrajnog pocevanog izlucivanja gastrina- hormon koji podstice izlucivanje
zeludacne kiseline. dugotrajno izluciva ZK ostecuje sluznicu zeluca i nagriza zidova ,pa nastaje ulkus.

dodatni rizici su bakterijske infekcije digestivnog trakta.

izlucivanja gastrina pojacava se pri opadanju koncentraicje kiseline u zelucu i zbog mehanickog
rastezanja teluca pri uzimaju hrane. ali i pri emoc napredosti prouzrokovanojs tresom

5.stres i bolesti disanog sistema- pod uticajem stresa disanje postaje nepravilno,isprekidano,plitko-
rezultat pojacane aktivnosti hopotalamusa

a)bronhijalna astma- napadi otezanog disanja i izdisanja + propratni poremecaji prouzrokovani

povecanom kolicinog ugljen dioksida u krvi( acidozom) ili smnajenom kolicinom kiseonika u krvi
(hipoksija) - POSPANOST,TROMOST,MANJI VITALNI KAPACITETI...

uzroci uzajamno delovanje uticaja: psiholoskih,alergijskih i infektivnoh

alergeni (prasina ,polen..)- oticanje sluznice bronhija i otezavaju disanja.alergo tumacenje astme- zbog
alergo reakcije nastaju kontrakcije glatkog misisca bronha i izlucivanje sluzi

psihicki stres- stezanje malih ogranaka bronha zbognjihovg podrazivanja nervnihm impulsima iz
hipotalamusa

3 mislja o uticaju stresa na astmu: 1. isljucivo je psiholoski usljavoljan; 2.psihicki fatkor nema nikakve
veze s njom; 3.psihicki cinjenici pogu povecati ili smanjiti jacinu asmaticnih napada

bes,uzbudjenost,teskoba potistenost.. kod asmaticnih pacijenata mogu uzrokovati napad

6. stres i sistem organa za kretanje: a) psihogeni reumatizam- misicno kostalna bol, osecaj ukocenosti
zglobova ali nema patoloskih promena u njima. + hronicni umor, lose podnosenje telesnog rada,
porececaji spavanja i emoc razdrazljivost.

karateristike bolesnika- emoc nezrelost,potisnuta agresija, sklonost teskobi,hipohondrija,depresivne i

histericne osobine. *prigovor-proemne u licnosti su mozda prouzrokovane neugodnim osobinama.

anskiolitici,miorelaksansi i analgetici nemaju zadovoljavajuce efekte.

7, stre si kozne bolesti- psihodermatologija- 1.svrab-povecana emotivna napetost koja snizava prag
osetljivost koze na minimalno intetnzivne podrazje,

2,promene topline koze- povezena s vazomotornim promenama kapilara i emotivnim stanjima.

vazokonstrikcija koznih kapilara uslovljena je delovanjem simpatikusa , a vazodilatacija je vis epod
uticajem opsteg povecana jtelesne temeprature pri emotivnom uzbudjenju. KOPRIVNJACA-urtikarija

3.Znojenjeepazuh,dalnovi,tabani
4.elekticne promene u kozi- povecani elektricni potencijali koze(emoc uzbudjenje) i smanjenjem otpora
koze za prolaz elektricne struje(zbog pojacanog rada znojnih zlezda)- psihogalvanske reakcije koze-
elektricne reakcije koze na emoc uzbudjenje

-promene pigmentaicej koze i dlaka- akutni i hronicni stres

8.stres i nesanica - privremena i trajna. 2 faze sna: 1-rem 1-ne REM-BEZ BRZIH POKRETA OCNIH
JABUCICA

1.REM-frekvencija mozdanih talasa se povecava i dolazi do pomeranja jabuica ako ljude porbudimo za
vreme rem faz ,vecina izjavljuje da je nesto sanjala. znacajnije za psihicku i telesnu relaksaciju nego
neREM.

nespavanje- osecaj umora,iscrpljenosti,razdrazljivost, -koncentracija, greske u percepciji, dezorijentaicja.

hipnotici- zavisnsot. dugotrajno uzimaanje- skracivanje rem faze sna, vremenom covek koji ih uzima
budi se umoran iako je spavao cele noci

losi spavaci imaju: ubrzan rad srca, izrazena vazokonstrikcija, povisen arterijksi, emotivna napetost.

9.STRES I GLAVOBOLJE- negativna emoc stanja,emoc napetost,potistenost,teskoba,frustracije... u

lecenju je osnovi cilj nauciti bolesnika kako da se suoci sa svakodnenim zivotni problemima i da ne
reaguje na njih intenzivnim emoc uzbdjenjem.

migrene- jake glavovolje pracene osetljivoscu na svestlost i jake zvukove i povrecanjem- stres ima jak
uticaj na nastajanje. uzrok je pretezno zbog napetosti krvnih sudova. - zbog delovanja emoc stresa ili
nekih drugih drazi koje dovodoe do poremecaja mozdanog protoka u krvi.

lokalna suzenja krvnih sudova urokuju metabolicke promene (acidoza i anoksija). arterije su osetljivije na
lokalne promene pa se prosiruju narocito u podrucju glave. promene napedosti ekstrakranijalnih arterija
dovode od oslobadjanja mnoih vazoaktivnih stvari koje uzrokuju nastanak edema,snizavaju prag boli i
izazivaju napad migrene.