- osobine i elementi (pokušaj da objediniš i izlistaš elemente) u zaključku

- based on the premise that knowledge is to be found at the edge of experience and that the
body is the site for gaining knowledge

- Lukavac – Mukerdži, poglavlje „Liminal Intent“, definitivno uvrstiti jer je

lukavac arhetipski „boundary crosser“
- Transgresivni junak – Ideja (Mukerdži, 97) da je bistrina gledišta/uma
uslovljena utopljavanjem u društveni kalup, odnosno da konformizam
omogućava jasniju sliku sveta – transgresivni junaci upravo suprotno: oni
biraju individualnost, a time i zbunjenost/ludilo – pravila koja slede
diktira njihovo nagonsko ja, a ne društvo); to su i likovi koji deluju protiv
svojih interesa, gledano na površini, ali sledeći svoje impulse možda
upravo to čine, budući da reaguju na njihovo suzbijanje i negiranje;
„delom junaci, delom klovnovi“ (Mejler, preko Mukerdžija); autentične
ličnosti, nesputane ili sukobljene s konvencijama i ograničenjima; usled
toga su često i u stanju konfuzije proistekle iz impulsivno ustrojenog koda
ponašanja, van sistema, jer sami određuju pravila, odnosno negiraju
njihovo postojanje; transgresivni junak je „razdragan što ne vodim računa
ni o kakvom ograničenju“ (Bataj, Plavetnilo, 153); njega ograničenje
zapravo pokreće jer glavna vodilja na horizontu njegovog delovanja
prema kojoj se on kreće; Tamarin navodi osobenosti groteskne figure koje
bi se lako mogle primeniti na transgresivnog junaka: disparatni postupci,
infantilna priroda, nesvesnost situacije u kojoj se nalazi, detinja logika,
česta nesrazmernost protivnika, antipatetičnost (možda o svakoj navesti
nekoliko rečenica) otuda dominantna konfuzija kod transgresivnih junaka
budući da je zdravorazumska perspektiva retka, nemoguća, reklo bi se –
ona ne omogućava „kreativnu glupost“ (Mukerdži 141) kod junaka koja je
pokretač njihovih dela; njima se manipuliše na dva nivoa: psihološkom
(čežnja, ambicija, seks itd.) i društvenom (zločin, novac, droga itd.) – sile
koje ih oblikuju; transgresivni junaci potiču iz nagonskih dubina
(pod)svesti, vrlo blizu „primitivne svesti“ (Mukerdži) ili svedena na
„bazično poimanje“ (Mukerdži 151); odnosno njihova misao s njihova
bliskost sa smrću ih čini posebnim, život je stalno na ivici da sklizne u
smrt, ali se smrt ne negira, ne doživljava kao rušilačka sila, već kao
sastavni deo postojanja (za razliku od društva zasnovanog na negiranju
smrti); „primitivni senzibilitet“ junaka (Mukerdži) i kontekst eskalirane
realnosti – odnosno, izuzetnost i snažan intenzitet spoljnjih okolnosti koje
pogoduju eksploziji tog primitivnog senzibiliteta; okruženje obeleženo
nasiljem kao svojevrsnom granicom između života i smrti, te telesnim
 izlučevinama koje služe kao „oružje protiv antiseptičnog sveta“
(Mukerdži); antiseptičnog po svojim nazorima, gde razum i pravila
prevladavaju i određuju prihvatljivost ideja i dela; takva vrsta junaka
najčešće deluje u „blatu života“ (Mukerdži), ili ga i sama tvori, što
transgresivni autori ne propuštaju da snažno naglase i predoče čitaocu
„estetizacijom“ zabranjenog i nepoželjnog, odnosno zazornog (Mukerdži
176) suština njihovog bića svodi se na sudar društvenih obrazaca i
ograničenja vs. prirodnih impulsa i nedozvoljene slobode; time se
smeštaju uvek na drugu stranu, nikad u skladu s većinskim uverenjima i
obrascima ponašanja – ne uvek nužno na socijalnom nivou: primer
Rotovog Portnoja, čiji bunt je usmeren i protiv inherentnih tabua u
pojedincu; radi se, dakle, o manje-više nevinom i naivnom junaku kojeg
bazični impulsi navode da „otkrije vrednosti okoline u kojoj obitava“
(Mukerdži 174/5);
- Nasilje
- Jezik: vulgaran (u smislu prizemnosti), podrugljiv, afirmiše tabuizirane
segmente govora; ponekad u paru sa sofisticiranim, uzvišenim;
- Karnalnost – Stalibras + Gothic Body + Bataj; prljavština kod Stalibrasa
plus kanalizacija;
- Nevidljivost linije razdvajanja; ambivalentnost značenja i efekat šoka;
susret sa zazornim