BU - Risk Analysis 10

530577-TEMPUS-1-2012-1-RS-TEMPUS-JPCR
IMPROVEMENT OF PRODUCT DEVELOPMENT STUDIES IN SERBIA AND BOSNIA AND HERZEGOVINA

web: http://iprod.masfak.ni.ac.rs
CHECK LISTA
PRIMENA SINGAPURSKOG MODELA (3x3)

ZA OCENU RIZIKA
Za procenu rizka u organizacijama malih i srednjih veličina može se usvojiti
jedan od jednostavnijih modela tzv. ’’singapurski model’’.
Rizik se najjednostavnije izražava kao proizvod verovatnoće nastanka povrede

na radu, oštećenja zdravlja i oboljenja u vezi sa radom (V) i posledica težine
povrede, oštećenja zdravlja i oboljenja u vezi sa radom (T).
R – rizik
V – verovatnoća nastanka povrede na radu
T – posledica težine povrede na radu
NIVOI VEROVATNOĆE I NJIHOV OPIS
Verovatnoća nastanka povrede

na radu, oštećenja zdravlja i Opis
oboljenja u vezi sa radom (V)
Povreda na radu, oštećenje zdravlja ili oboljenje u vezi
Mala verovatnoća sa radom verovatno neće nastati
Moguće je nastajanje povreda na radu, oštećenje

Srednja verovatnoća zdravlja ili oboljenje u vezi sa radom-poznato je da se
javljaju
Povreda na radu, oštećenje zdravlja ili oboljenje u vezi
Velika verovatnoća sa radom se javljaju često ili se ponavljaju
POSLEDICE POVREDA NA RADU I NJIHOV OPIS

Posledica težine povrede,
oštećenja zdravlja i oboljenja u Opis
vezi sa radom (T)
Posledica težine povrede na radu, oštećenja zdravlja ili
oboljenja u vezi sa radom, zahteva samo mere prve
Male posledice pomoći (manje posekotine, oguljotine, iritacija kože,
poremećaji zdravljasa privremenim osećajem
nelagodnosti)
oboljenja u vezi sa radom, zahteva medicinsku pomoć,
Srednje posledice oboljenje izaziva privremenu nesposobnost ili invalidnost
(laceracije, opekotine, uganuća, prelomi malih kostiju,
dermatitis, nagluvost i sl.)

oboljenja u vezi sa radom sa smrtnim ishodom, teške
Velike posledice povrede, profesionalne bolesti praćene teškim
posledicama (amputacije, politraume, prelomi velikih
kostiju, rak, teška trovanja, bolesti opasne po život i sl.)
MATRIČNI MODEL PROCENE RIZIKA 3x3
Verovatnoća nastanka povrede na radu, oštećenja zdravlja

Posledica težine povrede, i oboljenja u vezi sa radom (V)
oštećenja zdravlja i
oboljenja Mala Srednja Velika
u vezi sa radom (T)
Zanema. mali rizik Vrlo mali rizik Mali rizik

Male posledice
1 2 3
Vrlo mali rizik Srednji rizik Veliki rizik
Srednje posledice 4 6
2
Mali rizik Veliki rizik Vrlo veliki rizik
Velike posledice 6
3 9
Prihvatljivi rizici
Rizik koji zahteva redukciju
Neprihvatljivi rizici
NA OSNOVU PRETHODNO NAVEDENOG

VRŠI SE KLASIFIKACIJA I
KARAKTERIZACIJA RIZIKA
Procena nivoa rizika Klasifkacija nivoa rizika Karakterizacija rizika
R1 Zanemarljivo mali rizik

R2 Vrlo mali rizik Prihvatljiv rizik
R3 Mali rizik
R4 Srednji rizik Povećani rizik
R6 Veliki rizik
Neprihvatljiv rizik
R9 Vrlo visoki rizik
OPIS KARAKTERIZACIJE RIZIKA
Karakter rizika Opis karaktera rizika

Rizik koji je smanjen do nivoa koji se može podnositi u organizaciji
Prihvatljiv rizik obzirom na njene zakonske obaveze i njenu OHSAS politiku zaštite
zdravlja i bezbednosti na radu (citat: SRPS BS 18001:2007)
Rizik za koji postoji opravdana pretpostavka:

• da može izazvati povrede na radu i oboljenja u vezi sa radom,
Povećani rizik • da može da uzrokuje kršenje zakonskih obaveza organizacije i
• da može da odstupa od politike zaštite zdravlja i bezbednosti na radu
određene organizacije (modifikovani citat iz Zakona o BZNR)
Rizik koji uzrokuje povrede na radu i oboljenja u vezi sa radom krši
Neprihvatljiv rizik obaveze i odstupa od politike zaštite zdravlja i bezbednosti na radu
određene organizacije
ZAŠTITNE MERE
Prihvatljiv rizik. Rizikom se može upravljati uz poštovanje i primenu propisanih
R1
Zanemarljivo mali rizik procedura i primenu organizacionih mera zaštite. Ne zahteva se praćenje i
merenje parametara opasnosti i štetnosti.
Prihvatljiv rizik. Rizikom se može upravljati uz poštovanje i primenu propisanih
R2
Vrlo mali rizik procedura i primenu organizacionih mera zaštite i poštovanjem propisanih
procedura.
R3
Prihvatljiv rizik. Rizikom se može upravljati uz primenu organizacionih mera
Mali rizik zaštite i poštovanjem propisanih procedura. Poželjno je praćenje i merenje
(monitoring) parametara opasnosti i štetnosti.
Povećani rizik – Uslovno prihvatljiv rizik. Zahteva se utvrđivanje mogućnosti za

otklanjanje, zamenu (substituciju), kontrolu, administrativnu zabranu i primenu
ličnih zaštitnih sredstava i opreme za bezbedan rad. Procenjenim povećanim
rizikom se može upravljati ali isključivo uz obaveznu primenu unapred
R III deginisanih organizacionih, tehničkih, preventivno-zdravstvenih mera zaštite i
Srednji rizik poštovanje propisanih procedura i uputstava za bezbedan rad. U toku rada
obavezno je praćenje i merenje (monitoring) parametara opasnosti i štetnosti i
preduzimanje tehničko-tehnoloških, preventivno-zdravstvenih i organizacionih
mera za smanjenje rizika na niži nivo ili eventualni prekid rada do momenta
preduzimanja adekvatnijih mera bezbednosti na radu.
Neprihvatljiv rizik. Postoji opravdana pretpostavka da može doći do aktiviranja rizika

i izazivanja povreda na radu i oboljenja u vezi sa radom. Zahteva se prekid rada i
preispitivanje sistema bezbednosti na radu, po potrebi nova procena rizika i
R6 preispitivanje i redefinisanje organizacionih, tehničkih i preventivno-zdravstvenih mera
zaštite, po ukazanoj potrebi uključiti u primenu nove vrste ličnih zaštitnih sredstava i
Veliki rizik
opreme za zaštitu na radu i izraditi (redizajnirati) nove procedure i uputstva za
bezbedan rad u cilju redukcije rizika na prihvatljiv niži nivo. Sa radom se ne može
otpočeti dok se ne izvrše obavezni pregledi, merenja i ispitivanja opreme i sredstava
za rad i parametara opasnosti i štetnosti na radnom mestu i radnoj okolini.
Neprihvatljiv rizik. Rizikom se ne može upravljati. Zahteva se hitno zaustavljanje

procesa rada. Proces rada se ne može pokrenuti dok se ne izvrši preispitivanje ili
nova procena rizika i dok se ne redefinišu organizacione, preventivno-tehničke,
R9 preventivno-zdravstvene mera zaštite, uključe u primenu nove bezbednije vrste ličnih
Vrlo veliki rizik zaštitnih sredstava i opreme za zaštitu na radu i izrade (redizajniraju) nove procedure
i uputstva za bezbedan rad u cilju redukcije rizika na prihvatljiv nivo. Sa radom se ne
može otpočeti dok se ne izvrše obavezni pregledi, merenja i ispitivanja opreme i
sredstava za rad i parametara opasnosti i štetnosti na radnom mestu i radnoj okolini.
PRIMER
SINGAPURSKOG
MODELA 3x3 U
PROCENI RIZIKA
PRIMENA MODELA (5x5) ZA OCENU RIZIKA
• Baziran na metodi 3x3!!!

• Razlika je što u metodi 5x5 postoji 5 rangova verovatnoće nastanka
povrede na radu V i 5 rangova posledica težine povrede T
Stepenovanje verovatnoće nastanka povrede na radu ili bolesti u vezi sa radom (V)
Može se dogoditi u izuzetnom slučaju (verovatno ni jednom u toku
A Vrlo mala ili zanemarljiva
postojanja firme)
B Mala Može se dogoditi jednom u periodu od 10 i više godina
Može se dogoditi jednom u periodu od 1 do 10 godina (retko u
C Srednja
normalnim okolnostima)
D Velika Očekuje se da će se desiti jednom u toku godine
E Izrazito velika Očekuje se da će se desiti više puta godišnje (gotovo sigurno)
Ocena težine mogućih posledica povrede na radu ili bolesti u vezi sa radom (T)
Vrlo laka povreda na Potrebna je samo prva pomoć, beznačajno oštećenje organa,
I radu/oboljenje u vezi sa očuvana funkcija, nema opasnosti od daljih zdravstvenih
radom komplikacija, očuvana radna sposobnosti
Potrebna je intervencija medicinskog osoblja, lako oštećenje
Laka povreda na radu/ organa, privremeno oštećenje funkcija, ne očekuju se dalje
II
oboljenje u vezi sa radom zdravstvene komplikacije, očekuje se kratkotrajna privremena radna
nestabilnost (posekotine, nagnječenja, dermatiti i sl.)
Potrebno je bolničko lečenje, značajna oštećenja organa, abiatno
Srednje teška povreda na ali privremeno izmenjena funkcija, moguća opasnost od daljih
III radu/oboljenje u vezi sa zdravstvenih komplikacija, očekuje se duža radna nesposobnost i
radom moguća trajna izmena radne sposobnosti (veće frakture,
nagnječenja, izčašenja i sl.)
Moguća trajna nesposobnost/individualnost, trajno značajno
Teška povreda na radu/ oštećenje ili uništenje organa sa mogućim smrtnim ishodom
IV
oboljenje u vezi sa radom (amputacije, višestruke povrede, oboljenja u vezi sa radom koja
dovode do invalidnosti)
Kolektivna povreda na
Moguće teške povrede na radu i oboljenja u vezi sa radom većeg
V radu ili povrede na radu sa
broja ljudi u istom periodu vremena
smrtnim ishodom
MATRIČNI MODEL PROCENE RIZIKA 5x5
Opis težine mogućih posledica povrede na radu ili

bolesti u vezi sa radom (T)
Stepenovanje verovatnoće
nastanka povrede na radu ili Srednje
Vrlo laka Laka Teška Kolektivna
bolesti u vezi sa radom (T) teška
Vrlo mala ili

Zanemarljiv Zanemarljiv Mali Mali Mali
zanemarljiva
Mala Zanemarljiv Mali Srednji Srednji Veliki
Umerena Mali Srednji Srednji Srednji Veliki
Srednji Izrazito
Velika Mali Veliki Veliki
veliki
Izrazito Izrazito
Izrazito velika Mali Veliki Veliki
veliki veliki
PRIMER MODELA 5x5

U PROCENI RIZIKA
PRIMENA KINNY MODELA ZA OCENU RIZIKA
Suština metode sastoji se u realizaciji sledećih aktivnosti:

a) utvrđivanje svih potencijalnih opasnosti i štetnosti koji su i/ili
mogu nastati kao posledica procesa ili usluge;
b) utvrđivanje mogućih uzroka nastanka svake opasnosti i štetnosti;
c) analiza svake opasnosti i štetnosti sa ciljem da se analitičkim
metodama utvrde:
• verovatnoća pojave potencijalne opasnosti i štetnosti;
• težina posledica koje koje zaposleni trpi kod pojave opasnosti
i štetnosti;
• učestalost pojavljivanja opasnosti i štetnosti.
d) vrednovanje nivoa rizika čine proizvod tri faktora rizika i to:
1. faktor rizika - verovatnoća pojave opasnosti i štetnosti V;
2. faktor rizika - težina posledice koje zaposleni trpi zbog pojave
opasnosti i štetnosti P,
3. faktor rizika - učestalost pojavljivanja opasnosti i štetnosti U.
Kriterijum - verovatnoća (V) rangira se počev od 0,1 - jedva verovatno,

do 10 koja se smatra izvesnom, predvidivom odnosno sasvim
očekivanom.
Kriterijum - posledice (P) (moguća šteta) rangira se počev od 1 kao

najmanje do 10 koja se smatra katastrofalnom, nabrojane su u sledećoj
tabeli.
Kriterijum - učestalost pojavljivanja opasnosti i štetnosti (U) rangira

se od retko - jedan puta u godini, do trajno - kontinualno 10.
Vrednovanje rizika R vrši se po formuli:
R=VxPxU
A zatim se formira matrica procene rizika:
Nivo rizika (R) se rangira od prihvatljivog, neznatnog nivoa R I do ekstremnog,

nedopustivog, koji iziskuje prekid radne aktivnosti i preduzimanja momentalnih
preventivnih akcija i koji se definiše kao nivo rizika R V.
Zanemarljivo Ne zahteva se nikakva akcija

mali rizik
Nema potrebe za dodatnim aktivnostima pri upravljanju
operacijom.
Mali rizik Može se razmotriti ekonomski isplativije rešenje ili
unapređenje bez dodatnih ulaganja. Potrebno je pratiti
situaciju, kako bi posedovali informaciju o spreovođenju
propisanih aktivnosti.
Potrebno je uložiti napor kako bi se smanjio rizik, ali

troškovi prevencije moraju biti pažljivo planirani i
ograničeni do izvesnog nivoa.
Potrebno je definisati rok za sprovođenje unapređenja.
Srednji rizik
Kod onih događaja kod kojih mogu nastupiti izuzetno
opasne posledice, potrebno je dodatno proveriti
verovatnoću nastanka takvog događaja kako bi se
definisao potreban nivo aktivnosti na ublažavanju rizika.
Ne sme se započeti sa datom aktivnošću dok nivo rizika

ne bude snižen.
Mogu biti potrebna znatna sredstva kako bi se rizik
Visoki rizik smanjio.
Ako se rizik odnosi na sve započete aktivnosti, potrebno
je preduzeti hitne akcije na smanjenju nivoa rizika.
Aktivnost ne sme biti započeta ni nastavljena, sve dok se
Ekstremno nivo rizika ne smanji.
visoki rizik Ako ni ulaganjem neograničenih sredstava nije moguće
smanjiti nivo rizika, aktivnost mora ostati zabranjena.
Na osnovu matrice za ocenu rizika definiše se karakterizacija procene rizika kao

što je to prikazano u sledećoj tabeli.
Procena nivoa rizika Klasifikacija nivoa rizika Karakterizacija rizika
R I Zanemarljivo mali rizik Prihvatljiv rizik

R II Mali rizik Prihvatljiv rizik
R III Srednji rizik Povećani rizik
R IV Visoki rizik Neprihvatljiv rizik
R V Ekstremno visok rizik Neprihvatljiv rizik
Prihvatljiv rizik Rizik koji je smanjen do nivoa koji se može podnositi u organizaciji
obzirom na njene zakonske obaveze i njenu OHSAS politiku zaštite
Prihvatljiv rizik zdravlja i bezbednosti na radu (citat: SRPS BS 18001:2007)
Rizik za koji postoji opravdana pretpostavka:
Povećani rizik - • da može izazvati povrede na radu i oboljenja u vezi sa radom,
Uslovno • da može da uzrokuje kršenje zakonskih obaveza organizacije i
prihvatljiv rizik • da može da odstupa od politike zaštite zdravlja i bezbednosti na
radu određene organizacije (modifikovani citat iz Zakona o BZNR)
Neprihvatljiv
rizik Rizik koji uzrokuje povrede na radu i oboljenja u vezi sa radom,
uzrokuje kršenje zakonskih obaveze i odstupa od opštih načela
Neprihvatljiv
nacionalne strategije ili politike organizacije
rizik
PRIMER KINNY
MODELA U
PROCENI RIZIKA
PRIMER ocene rizika – radno mesto zavarivača
Bezbednosna sredstva
A. Odsisna hauba
B. Kapa
C. Maska za zavarivanje
D. Zaštitno odelo
E. Rukavice
F. Zaštitne čizme
G. Uzemljenje stola
Delovi stanice za elektrolučno
zavarivanje
1. Kutija za razdvajanje
2. Utičnica sa uzemljenjem
3. Aparat za elektrolučno
zavarivanje
4. Produžni konektori
5. Kontejner za potrošene elektrode
6. Klešta povratnog kabla
7. Držač elektrode
OPIS RADA - Član 5 Pravilnika o načinu i postupku

procene rizika na radnom mestu i radnoj okolini
Proces elektrolučnog zavarivanja vrši se u građevinskom objektu koji je sagrađen od
čvrstog građevinskog materijala u mašin-bravarskoj radionici na stalnom mestu za
zavarivanje. Zavarivanje se vrši klasičnim aparatom za zavarivanje strujom od 30 -75A,
korišćenjem klasičnih elektroda raznih dimenzija u zavisnosti od predmeta koji se vari.
Zavarivanje se vrši na radnom stolu koji je sagrađen od metala i uzemljen je. Utikač
aparata za zavarivanje postavlja se u utičnicu sa uzemljenjem a ona je spojena na
razvodnu kutiju za razdvajanje. Primarni deo kabla za zavarivanje je preseka 3X2,5 mm sa
trostrukom izolcijom. Sekundarni deo instalacije aparata nastavlja se produžnim
konektorima.
Iznad radnog stola za zavarivanje postavljena je odsisna hauba za odvođenje gasova,
dimova, para i drugih isparenja koje nastaju u procesu zavarivanja. Hauba je pomična po
visini i dužini radne površine.
Poslovi zavarivanja obavljaju se samo u prepodnevnoj smeni i obavlja ih samo jedan
radnik a po potrebi posla poslove mogu obavljati dva radnika. Ne postoji dizalica za
podizanje teških predmeta na radni sto.
Prostorija je pravilno osvetljena fluoroscentnom rasvetom 350 Lx, a el. instalacija sa
kablovima položenim na omalterisanim zidovima. Grejanje prostorije je obezbeđeno preko
radijatora - centralno grejanje.
LISTA OPASNOSTI - Član 8 i 9 Pravilnika o načinu i

postupku procene rizika
1. Mehaničke opasnosti (opasnosti od opreme za rad i opasnosti u vezi sa
karakteristikama radnog mesta)
1.1 - opasnost od pada predmeta ili alata na nogu zaposlenog, opasnost od oštrih
ivica i izbočina predmeta obrade, radnog stola, kutija za alat, fijoka i dr.
1.2 - opasnost od posekotina, poderotina, udara ili drugih povreda pri korišćenju
varilačkih klešta, čekića, predmeta koji se vare, stega i dr,
1.3 - opasnost od letećih čestica, iskri, troske ili užarenih čestica,
opasnost od opekotina na električnom luku vrelim predmetima i elektrodi,
1.4 - opasnosti od požara u radnoj prostoriji izazvanim zavarivanjem,
1.5 - opasnost od klizavog radnog poda i gazišta
2. Opasnosti od električne energije
2.1 - opasnost od direktnog dodira delova pod naponom ( ogoljeni kablovi i ako je
kućište aparata oštećeno ili uklonjeno), opasnost od indirektnog dodira (struja greške
preko radnog stola i klešta i dr.)
2.2 - opasnost od opekotina na el. luku pri zavarivanju i kratkom spoju na instalaciji ili
opremi za rad.
LISTA OPASNOSTI - Član 8 i 9 Pravilnika o načinu i

postupku procene rizika
3. Štetnosti od zračenja (nejonizujuće)
3.1 - svetlosno zračenje
3.2 - toplotno zračenje ( infracrveno)
3.3 - ultravioletno zračenje
4.Hemijske štetnosti
4.1 - hemijske štetnosti - gasovi, dimovi i pare zavise od obloženih elektroda,
sastava materijala koji se vari, zaštitnih prevlaka ili boja na materijalu kao i naslage
na materijalu - opremi koja je korištena u proizvodnim pogonima. To su obično
nitrozni gasovi - oksidi azota koji nastaju usled visokih temperatura električnog
luka, otrovan ugljen monoksid i zagušljivac ugljen dioksid. Iz obloga elektrode
oslobađaju se aerosoli gvožđa, oksidi titana i mangana, kao i dioksidi mangana i
silicijuma. Iz boja ili prevlaka protiv korozije, ako se nalaze na materijalu koji se vari,
obično se izdvajaju dimovi kadmijuma, cinka olova, nikla i hroma. Primarna je
toksičnost ovih materija ali nije beznačajna opasnost od smanjenog procenta
kiseonikas u prostoru oko zavarivača i pojava ozona izazvanog elektrićnim lukom.
LISTA OPASNOSTI - Nastavak

5. Fizičke štetnosti
5.1 - buka od opreme za zavarivanje, brušenje,
udara po materijalima i buka od okolnih radnih
mesta
6. Mikroklima
6.1- temperatura - visoka ili niska, vlažnost
vazduha, brzina strujanja vazduha
7.Osvetljenost
7.1 - prejaka ili nedovoljna definisana kao količina
svetlosti koja pada na radnu površinu,
8. Štetnosti koje proističu iz fizioloških napora
8.1 štetnosti pri podizanju teških predmeta koji se
vare na radnu površinu stola, pri podizanju i
prenošenju aparata za zavarivanje, nefiziološkog
položaja tela pri zavarivanju specifičnih predmeta
(dugo stajanje, klečanje, rad sa podignutim
rukama iznad glave i dr.)
OPASNOSTI I
ŠTETNOSTI POSLEDICE POSTOJEĆIH OPASNOSTI I ŠTETNOSTI
1.1. prelomi kostiju, prignječenja i dr.- posledice opasne
1.2 prikleštenje šake, posekotine, poderotine - posledice neznatne
1.3 opekotine, povrede očiju, posledice opasne
1.4 opekotine, gušenja zbog produkata sagorevanja - posledice opasne
1.5 padovi u istoj ravni prelomi kostiju, kontuzije - posledice opasne
2.1 udar struje - posledice opasne
2.2 opekotine šake ili lica - posledice opasne
3.1 jak bljesak dovodi do zaslepljenja i zableštavanja. Veoma česta zaslepljenja
mogu oštetiti očno dno, - posledice opasne
3.2 oštećenja kože i očiju - posledice opasne
3.3 najopasnije i štetno deluje na oči i kožu , prekomerno izlaganje kože UV
zračenju dovodi do preranog starenja kože i rizika od malignih oboljenja.
Izaziva akutno oboljenje očiju - u vidu pečenja i "peska" u očima, suzenja i
bolova - posledice opasne
4.1 bronhitis i druga oboljenja disajnih organa - posledice opasne
5.1 oštećenje sluha - zavisno od nivoa buke - posledice opasne
6.1 prhlade, pad imuniteta i druga oboljenja, posledice u zavisnosti od postojećih
uslova
7.1 naprezanje čula vida i povećana opasnost od povreda - posledice neznatne
8.1 oboljenja koštano mišićnog sistema - posledice opasne

ANALIZA RIZIKA
OPASNOST I
OPIS OPASNOSTI VEROVATNOĆA POSLEDICE NIVO RIZIKA
ŠTETNOST
1.1 2 2 R4 – srednji rizik

1.2
1.MEHANIČKE
OPASNOSTI 1.3
1.4
1.5
Koristiti matricu sa slajda
2.OPASNOSTI OD EL.
ENER.
2.1 16!
2.2
3.ŠTETNOSTI OD 3.1 2x2=4 (R4)

ZRAČENJA 3.2
3.3
4.HEMIJSKE
4.1
ŠTETNOSTI
5.FIZIČKE ŠTETNOSTI 5.1
6.MIKROKLIMA 6.1
7.OSVETLJENOST 7.1
8.FIZIOLOŠKI NAPORI 8.1

ZAŠTITNE MERE
a) održavanje opreme za zavarivanje i lokalne i opšte ventilacije u prostoriji u kojoj se
vrši proces zavarivanja: provera da li se vrše redovni pregledi opreme, da li se otklanjaju
kvarovi i smetnje na opremi, da li se vrši zamena dotrajalih delova, da li se električne
instalacije na koje se priključuje oprema za zavarivanje redovno pregleda i ispituje, da li je
sistem zaštite na el. instalacijama pouzdan, da li se vodi evidencija o održavanju opreme i
instalacija.
b) obezbeđivanje propisanih uslova za bezbedan i zdrav rad
- stalna mesta za zavarivanje moraju da imaju lokalnu ventilaciju, odnosno odvođenje
gasova, dimova, para i aerosola na mestu nastajanja i paravane - ograde od nezapaljivih
materijala da proces zavarivanja ne ugrožava druga radna mesta u radionici,
- radni sto za zavarivanje mora da bude prilagođen za radne operacije zavarivanja,
- buka do 85 dB(A),
- visina prostorije > od 3m, površina slobodnog prostora > od 2m2 po jednom radniku,
zapremina vazduha po jednom radniku > od 12 m3
- širina glavnog transportnog puta u radionici mora biti =>180cm, sporedni prolazi =>
100cm., a ako se u radionicu kreću transportna sredstva putevi moraju biti širi 80 cm od
transportnog sredstva odnosno najšireg elementa koji se prevozi.
ZAŠTITNE MERE
c) osposobljavanje zavarivača
Zbog veoma velikog broja opasnosti i štetnosti pri elektolučnom zavarivanju i
specifičnosti rizika neophodno je u potpunosti prilagoditi osposobljavanje
specifičnostima radnog mesta. Praktično osposobljavanje zavarivača od izuzetnog je
značaja. Zavarivači moraju biti obučeni iz materije zaštite od požara.
d) sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu za zavarivača

- Radno odelo bez mažetni i preklopa u koje mogu dospeti varnice ili užarene čestice
metala
- Zaštitne cipele (Z.B1.300)
- Zaštitne kožne rukavice (Z.B1.023)
- Radna kapa,
- Kožna kecelja (Z.B1.006)
- Podkolenica - kožna (Z.B1.070)
- Zaštitna maska za el.varice (Z.B1.030)
ZAŠTITNE MERE
-Pri elektrolučnom zavarivanju najpodesniji je naglavni štitnik za elektrolučno i gasno zavarivanje
i rezanje metala sa automatskim zatamnjenjem i mikro senzorima (EN 175:1997)
- Zaštitne kožne rukavice Z.B1.023 - duge sa mažetnama i pet prstiju - rukavice za zavarivače.
- Zaštitna stakla za zavarivanje SRPS Z.B1.250 - tamna stakla za gasno i elektrolučno varenje
izrađuju se sa zasenjenjima od broja 3 do broja 14 i primenjuju se u zavisnosti od vrste radova i
struje kojom se vrši zavarivanje
- Zasenjenje br. 3 - pri tvrdom lemljenju i pomoćnim radovima pri tačkastom elektrolučnom
varenju;
- Zasenjenje br. 4 i 5 - pri lakom gasnom varenju (tvrdo lemljenje, varenje lakih metala i
metaliziranje);
- Zasenjenje br. 6 - pri svim gasnim varenjima i rezanjima i elektrolučnom varenju do 30 ampera;
- Zasenjenje br. 7 i 8 - pri elektrolučnom varenju preko 30 do 75 ampera;
- Zasenjenje br. 13 i 14 - pri elektrolučnom varenju preko 400 ampera.

BU - Risk Analysis 10

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

BU - Risk Analysis 10

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

530577-TEMPUS-1-2012-1-RS-TEMPUS-JPCR

IMPROVEMENT OF PRODUCT DEVELOPMENT STUDIES IN SERBIA AND BOSNIA AND HERZEGOVINA

PRIMENA SINGAPURSKOG MODELA (3x3)

Rizik se najjednostavnije izražava kao proizvod verovatnoće nastanka povrede

NIVOI VEROVATNOĆE I NJIHOV OPIS

Verovatnoća nastanka povrede

Moguće je nastajanje povreda na radu, oštećenje

POSLEDICE POVREDA NA RADU I NJIHOV OPIS

Posledica težine povrede na radu, oštećenja zdravlja ili

MATRIČNI MODEL PROCENE RIZIKA 3x3

Verovatnoća nastanka povrede na radu, oštećenja zdravlja

Zanema. mali rizik Vrlo mali rizik Mali rizik

Rizik koji zahteva redukciju

NA OSNOVU PRETHODNO NAVEDENOG

Procena nivoa rizika Klasifkacija nivoa rizika Karakterizacija rizika

R1 Zanemarljivo mali rizik

OPIS KARAKTERIZACIJE RIZIKA

Karakter rizika Opis karaktera rizika

Rizik za koji postoji opravdana pretpostavka:

Povećani rizik – Uslovno prihvatljiv rizik. Zahteva se utvrđivanje mogućnosti za

Neprihvatljiv rizik. Postoji opravdana pretpostavka da može doći do aktiviranja rizika

Neprihvatljiv rizik. Rizikom se ne može upravljati. Zahteva se hitno zaustavljanje

PRIMENA MODELA (5x5) ZA OCENU RIZIKA

• Baziran na metodi 3x3!!!

MATRIČNI MODEL PROCENE RIZIKA 5x5

Opis težine mogućih posledica povrede na radu ili

Vrlo mala ili

PRIMER MODELA 5x5

PRIMENA KINNY MODELA ZA OCENU RIZIKA

Suština metode sastoji se u realizaciji sledećih aktivnosti:

PRIMENA KINNY MODELA ZA OCENU RIZIKA

Kriterijum - verovatnoća (V) rangira se počev od 0,1 - jedva verovatno,

PRIMENA KINNY MODELA ZA OCENU RIZIKA

Kriterijum - posledice (P) (moguća šteta) rangira se počev od 1 kao

Kriterijum - učestalost pojavljivanja opasnosti i štetnosti (U) rangira

Vrednovanje rizika R vrši se po formuli:

PRIMENA KINNY MODELA ZA OCENU RIZIKA

Nivo rizika (R) se rangira od prihvatljivog, neznatnog nivoa R I do ekstremnog,

Zanemarljivo Ne zahteva se nikakva akcija

Potrebno je uložiti napor kako bi se smanjio rizik, ali

Ne sme se započeti sa datom aktivnošću dok nivo rizika

PRIMENA KINNY MODELA ZA OCENU RIZIKA

Na osnovu matrice za ocenu rizika definiše se karakterizacija procene rizika kao

Procena nivoa rizika Klasifikacija nivoa rizika Karakterizacija rizika

R I Zanemarljivo mali rizik Prihvatljiv rizik

PRIMENA KINNY MODELA ZA OCENU RIZIKA

PRIMER ocene rizika – radno mesto zavarivača

OPIS RADA - Član 5 Pravilnika o načinu i postupku

LISTA OPASNOSTI - Član 8 i 9 Pravilnika o načinu i

LISTA OPASNOSTI - Član 8 i 9 Pravilnika o načinu i

LISTA OPASNOSTI - Nastavak

8.1 oboljenja koštano mišićnog sistema - posledice opasne

1.1 2 2 R4 – srednji rizik

3.ŠTETNOSTI OD 3.1 2x2=4 (R4)

8.FIZIOLOŠKI NAPORI 8.1

d) sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu za zavarivača

You might also like