Ključna reč: osećaj straha i nemira

Kada je sigurnost i dobrobit vas i vaše porodice dovedena u pitanje osećaj straha i
nemira su prirorodna reakcija na moguću fizičku ili psihološku pretnju. Tada oni
imaju funkciju da vas pripreme kako biste blagovremeno reagovali na pravi način.
Čula su naglašena, telo je spremno na akciju, mozak brzo radi.

Osim što su pokretači kada postoji stvarna pretnja, osećaj straha i nemira mogu
biti odgovor i na umišljenu opasnost. Tada oni su znak za anksiozni poremećaj.

Tjeskoba i razliciti strahovi znak su anksioznih poremecaja. To se najčešće odnosi

na brigu, stres i nervozu koju osjećajamo u svakodnevnom životu. U manjoj mjeri,
tjeskoba može biti velika prednost - može nas držati spremnima, što vodi k boljem
nastupu i optimalnom učenju. Kada stručnjaci za duševno zdravlje govore o tjeskobi,
onda se to najčešće odnosi na patološku tjeskobu, koja ima negativan učinak na
čovjeka, te stvara iscrpljujuće misaone, emocionalne i tjelesne simptome. Patološka
tjeskoba jedan je od najneugodnijih osjećaja koje čovjek može iskusiti.
Tjeskoba i strah skoro su jednaki, te se manifestiraju na gotovo isti način. Glavna
razlika je u tome što je strah racionalan odgovor na stvarnu opasnost, dok je
tjeskoba iracionalan odgovor na umišljenu opasnost. Strah je osjećaj koji upozorava
tijelo na situacije potencijalno opasne po život, te priprema um i tijelo,
pokrećući mehanizam borbe, bijega ili “zamrzavanja stanja”. U stvarnom, po život
opasnom događaju, strah se očituje kao mehanizam za preživljavanje, koji bi vam
mogao pomoći da spasite život.
Patološka je tjeskoba iracionalan odgovor na umišljenu, po život opasnu situaciju.
U današnjem svijetu, ljudi su rijetko suočeni s takvim opasnim situacijama, ali
ipak smo uplašeni i tjeskobni. Bojimo se odbacivanja, izlaganja događajima,
napuštanja, gubitka, povrijeđenosti, osjećaja da nas drugi osuđuju, neuspjeha, a
čak i uspjeha. Ove situacije nisu nužno opasne po ljudski život, ali ipak stvaraju
isti misaoni, emocionalni i tjelesni učinak koji vodi do stresa, neugode, te
nemogućnosti da damo najbolje od sebe.
Kada strahovi i tjeskobe počinju dominirati i upravljati nečijim životom, kada
ometaju obiteljski, društveni i poslovni život, tada govorimo o anksioznim
poremećajima. Psihološki simptomi anksioznosti su pretjerana plašljivost i
strepnja, osjećaj unutrašnje napetosti ili nemira, oslabljena koncentracija,
razdražljivost, pojačana osjetljivost na buku, smetnje spavanja (teško usnivanje,
često budjenje tijekom noći, ružni snovi), oslabljena memorija, često zbog
oslabljene pažnje i koncentracije. Tjelesni simptomi anksioznosti su lupanje ili
preskakanje srca, osjećaj nedostatka zraka ili otežanog disanja, osjećaj
stegnutosti u prsima, suhoća usta, poteskoće pri gutanju, nelagoda u trbuhu,
nadutost, učestalo mokrenje, oslabljena seksualna zelja, šum u ušima, osjećaj
osamućenosti, trnci u nogama i rukama, drhtanje ruku.
Simptomi anksioznosti pojavljuju se u skupini poremećaja koje nazivamo anksioznim
poremećajima, među koje spada i generalizirani anksiozni poremećaj, panični
poremećaj, posttraumatski stresni poremećaj i drugi. Glavno je obilježje
generaliziranog anksioznog poremećaja pretjerana anksioznost (tjeskoba) i
zabrinutost (strahovanja, bojažljiva iščekivanja) koja se javljaju većinu dana
najmanje 6 mjeseci u vezi s raznim događajima i aktivnostima. Osobe teško mogu
kontrolirati zabrinutost. Uz anksioznost i brigu javlja se i nemir, brzo umaranje,
otežano koncentriranje, razdražljivost, napetost u mišićima, poremećeno spavanje.
Intenzitet, trajanje, učestalost anksioznosti i zabrinutosti pretjerani su obzirom
na aktualnu situaciju. Odrasle osobe s ovim poremećajem često brinu o svakodnevnom
zžvotu, o odgovornostima na radnom mjestu, financijama, zdravlju obitelji,
nesrećama koje se mogu dogoditi djeci. Neodređeni strah potpuno preplavljuje
oboljele i čini ih potpuno paraliziranim, bespomoćnim i nesigurnim.
Ako patite od tjeskobe i teško vam je nositi se s time, konzultirajte se s
liječnikom ili stručnjakom za duševno zdravlje za daljnje savjete. Vaš obiteljski
liječnik će Vam dati dobar savjet i po procjeni predložiti razgovor s psihologom
ili psihijatrom.
Stručnjaci za psihološko zdravlje liječe patološku anksioznost koristeći više
različitih tehnika, kao što su: kognitivna rekonstrukcija, treniranje opuštanja,
odvlačenje pozornosti i sl.
U mnogim slučajevima, lijekovi su iznimno uspješni u smanjenju simptoma. Anksiozni
poremećaji općenito, najbolje se liječe kombinacijom medikamenata i psihoterapije.
Najčešće se primjenjuju lijekovi (antidepresivi) iz skupine inhibitora ponovne
pohrane serotonina (paroksetin, sertralin......) i u početku liječenja
benzodiazepini (diazepam, lorazepam, oksazepam, alprazolam....).
Belupo osobitu pozornost pridaje praćenju trendova u liječenju na ovom području i u
svom portfelju ima niz provjerenih i djelotvornih lijekova.
Anksioznost je prirodni osećaj koji može biti blago ili ekstremno. To može ukazati
na mentalne poremećaje ako je dovoljno loše da poremete vaš život, ali ponekad to
više predstavlja osećaj nemirnog nemira. Ovo je normalno ako se ne zadržava već
nekoliko nedelja ili meseci i ako se to uglavnom dešava u stresnim vremenima.
Nacionalni instituti za zdravlje objašnjavaju da je zdrav, jer nemir i drugi
simptomi motivišu vas da se bavite izvorom stresa.

Definicija

Normalna anksioznost izaziva stresna situacija ili situacija u kojoj se uzbuđuju

strahove, prema Vodiču za zaštitu mentalnog zdravlja Help Guide. Nemir je normalan
kada očekujete izazov. Na primer, to se može desiti pre razgovora o radu ili prvog
datuma sa novom osobom. Beskrajna osećanja su način na koji um i telo stavljaju vas
u vatru i pripremaju se za rešavanje situacije. Odlazi kad završiš.

Sponzorisani linkovi
5 biljaka koja prevarite anksioznost
Doktori otkrivaju 1 čudno jedinjenje da bi se izbjegla anksioznost koja vas može
iznenaditi.
Nutreance.com
Simptomi

Nemir je samo jedan simptom normalne anksioznosti. Vodič za pomoć savetuje da imate
problema sa koncentracijom i da se osećate nadražujućim. Vaše disanje i srčani
uticaj će se ubrzati, a vaši mišići će se osećati napetim. Bićete u obavezi za
znakove opasnosti i možda čak osećate da će se nešto loše dogoditi. Ova viška
energije može se koristiti za pripremu predstojećeg izazova, NIH savjetuje. Fizičke
promene pripremaju vaše telo za borbu ili bežanje, iako vaša reakcija
najverovatnije neće biti toliko ekstremna.

Vremenski okvir

Normalna anksioznost i nemir se rešava kada prelazite na situaciju koja je

izazvala. Ponekad se i dalje osećate nemirno i imate druge emocionalne efekte bez
ikakvog prepoznatljivog razloga. Ovo ukazuje na to da možda imate poremećaj
anksioznosti, u skladu sa Vodičem za pomoć. Osećanja mogu trajati nekoliko nedelja
ili meseci bez očiglednog razloga ako imate generalizovani poremećaj anksioznosti.
Prema nacionalnim informacijama o poremećajima panika i anksioznosti, 8 miliona
Amerikanaca generalizovalo je poremećaj anksioznosti u tipičnoj godini.

Efekti

Nemirnost može da vas obuzda ako se suočite sa mnogim situacijama koje izazivaju
anksioznost ili ako imate generalizovani poremećaj anksioznosti. Ovo dovodi do
drugih uobičajenih simptoma anksioznosti, kao što je uznemireni stomak, dijareja,
bol u mišićima, vrtoglavica i glavobolja, u skladu sa Uputstvom za pomoć. Zabrinute
misli vezane za nemir mogu izazvati nesanicu, noćne more i umor i ometati seksualne
performanse, upozorava NIH.
Prevencija / Rešenje

Neka anksioznost se može spriječiti redovnim vežbanjem, radom joge, dobivanjem

masaža, pisanjem u časopisu, razgovorom s prijateljima, izlaskom u društvu ili
redovnim oslanjanjem stresa na druge načine. Nemirnost se može smanjiti pronalaskom
načina da preuzme kontrolu nad situacijom izazivanja anksioznosti. Na primer,
pripremite se za razgovor o poslu temeljnim istraživanjem kompanije i ponovnim
odgovorima na najčešće postavljena pitanja. Pripremite se za prvi sastanak kupujući
novu outfit, uzimajući više vremena da se pripremite i planirate teme razgovora.
Teška anksioznost i generalizovani poremećaj anksioznosti mogu zahtevati
profesionalni tretman, prema Vodiču za pomoć. To podrazumijeva savjetovanje,
liječenje lekovima ili oboje.

Anksioznost menja emocije. Ako ste se već dugo suočavali sa anksioznošću, verovatno
ste primetili da vam je vaša anksioznost ostavila drugu osobu. Možda ste malo
uznemireni - malo više nemirni - i možda ćete se brže osećati uznemiravanja ili
negativnih osećanja. Te su sve deo anksioznosti. Da li vam je anksioznost
uznemirena i nemirna? Teško je poverovati da uznemirenost može izazvati
anksioznost, jer se oseća prirodno. Ali osećaj uznemirenosti i osećaja nemirnog su
svi deo života sa simptomima anksioznosti. Pronađite težinu anksioznosti i saznajte
više o vašoj specifičnoj anksioznosti sa našim besplatnim testom za anksioznost od
7 minuta. Pokrenite test anksioznosti ovde. Negativne emocije su dio anksioznosti.
Ljudi misle na anksioznost kao jednu emociju: samu anksioznost. Malo ljudi shvata
da je anksioznost potpuni poremećaj i da izaziva čitav niz emocija i simptoma koji
često izgledaju potpuno nepovezani. Ako još uvek niste, uzmite moj besplatni test
za anksioznost od 7 minuta da biste bolje razumeli vaše simptome. Postoji mnogo
različitih razloga zbog kojih je anksioznost tendencija da dovede do agitacije i
drugih negativnih osećanja. Neke uključuju:
Nervna energija
U svom srcu, uznemirenost i nemir su zbog nervne energije. Anksioznost pruža
konstantan tok adrenalina u vašem sistemu. Ovaj adrenalin stavlja vaše telo na
ivicu, jer vas sprema za "borbu ili letenje" - evolucioni sistem koji je osmišljen
da vas održi bezbedno u vreme opasnosti. Naravno, nikakva opasnost nije prisutna,
tako da se energija ne koristi i to dovodi do osećaja da je vrlo uznemiren, kao da
nešto treba da se dogodi što se ne dešava.
Negativne tendencije
Nije svaka agitacija fizička. Anksioznost ima tendenciju da uzrokuje uvid u um i
fokusira se na stvari koje su negativne - ne samo kao reakcija ponašanja na
anksioznost, već i zbog toga što menja hemiju mozga na način koji može otežati
vidljivost pozitivnih stvari. Tokom perioda visoke anksioznosti - posebno tokom ili
neposredno pre anksioznog napada - sve što vam smeta, postaje pojačano, i počinjete
da se osećate kao da je svet iritant.
Anksiozna zamornost
Na kraju, mnogi ljudi postaju nemirniji i na ivici jednostavno zato što su umorni
od anksioznosti. Obrađujući uznemirenost svaki dan često može biti vrlo
uznemirujuće, i na kraju nije neuobičajeno da se osećate uznemireno u sebi i svojoj
anksioznosti svaki put kada se osećate uznemiren. Ovo takođe može uzrokovati
uznemirenost, au nekim slučajevima negativne emocije mogu čak i uzrokovati da se
nadate onima oko vas.Agitacija se može definisati na različite načine, a takođe
uzrokuje i uznemirenost na različite načine . Nije tako jednostavno reći da vaš
borbeni / letački sistem uzrokuje uznemirenost ili da ste uznemireni jer ste
iritirani simptomima anksioznosti. Postoji toliko stvari koje se dešavaju svaki put
kada se bavite anksioznošću da se svi okupljaju i stvaraju taj nemirni osećaj. Kako
da kontrolišete agitaciju anksioznosti. To uznemirenje može uzrokovati sopstveni
stres, zbog čega je kontrolisanje tako važno. Ako ne kontrolišete svoje
uznemirenosti, videćete da to uzrokuje više anksioznosti što uzrokuje više
uznemirenosti. Mnogi ljudi smatraju da agitacija ima tendenciju da napreduje u
napadu panike, često zato što osećanje ivičenja stavlja vaše telo na visoko
upozorenje, što zauzvrat dovodi do toga da se više usredsredite na vašu
anksioznost. Prvi ključ za kontrolu agitacije je jednostavno ne učiti Da se borim.
To je simptom vaše anksioznosti, i na mnogo načina je važno jednostavno prihvatiti
da ćete biti uznemireni, i podsjetite se da je uznemirenost izaziva. Ovo je
izuzetno važno, jer borba protiv uznemirenosti i borbi protiv nemirnosti će vam
uzrokovati još veći stres. Ove stvari neće jednostavno nestati samo zato što ih ne
želite, a takođe ne morate kriviti sebe za način na koji osjećate. Anksioznost
jednostavno nije u vašoj kontroli. Još jedna strategija za smanjenje uznemiravanja
je da izbegne tu energiju. Zapamtite, adrenalin pumpa kroz svoje telo, jer vaše
telo misli da ste naišli na neku vrstu straha. Osećaj nemira često prouzrokuje taj
adrenalin koji sedi tamo, neiskorišćeni. Zato ga koristite. Krenemo. Ako možete da
pokrenete, idite i pokrenite, i ako je sve što možete da uradite je da idete
unaokolo, a zatim idite unaokolo. Nađite način da ublažite neku od te energije.
Druge strategije za pokušaj uključuju:
Meditacija Mantre
Meditacija Mantra je korisno sredstvo za smanjenje stresnih misli i kontrolu
disanja. Postavljanje sebe u tu vrstu opuštenog okruženja može imati snažan uticaj
na anksioznost.
Viče
Ponekad, sve što vam treba je dobar vell. Ako niko nije oko vas i vi ste na mestu
gde vas niko neće čuti, pokušajte da vičete tako glasno koliko možete. Glasno
vikanje oslobađa neke od tih zagrejanih energija.
Smejati se
Konačno, ako možete pronaći sve što vas čine smejanjem, to može biti velika pomoć.
Smeh može biti veoma težak kada patite sa agitacijom, ali ako u životu ima nešto
što to učini
Google преводилац за предузећа:Алатке за преводиоцаПреводилац веб-сајтова