osetljiva na sivu trulež i antraknozu (Elsinoe veneta), a osetljiva je na prouzrokovača

uvenuća pupoljaka i rodnih grančica. Vodeća stona sorta maline kod nas.

Slika 9.14. Sorte maline: vilamet posle mašinske berbe (gore levo), polka (gore desno) tulamen
(dole levo), glen empl (dole desno)

Glen empl. Sorta poreklom iz Velike Britanije. Sazreva krajem druge dekade juna.
Umerene bujnosti, visokih i redovnih prinosa. Skoro da nema bodlje na izdancima. Plod
je vrlo krupan, širokokonusan, odličnog kvaliteta. Umereno otporna niske temperature,
nije osetljiva na sivu trulež, a osetljiva je na RLBV virus. Prvenstveno stona sorta.
Polka i Polana. Dve stalnorađajuće sorte poreklom iz Poljske, a koje se gaje u
Srbiji, pogotovo u Vojvodini. Polka je vrlo rana (sredina jula), a polana rana sorta
(nekoliko dana kasnije od polke) ukoliko se za rod ostavljaju isključivo jednogodišnji
izdanci. Obe sorte su srednje bujne, s tim što je polka rodnija i ima krupnije plodove.
Glavna namena je stona potrošnja, a polka je pogodna i za zamrzavanje.

PRIVREDNO ZNAČAJNE SORTE KUPINE

Loh nes. Sorta poreklom iz Velike Britanije, rane epohe sazrevanja (prva berba
početkom jula). Srednje bujna i veoma rodna. Plod je krupan izduženokonusan, čvrst,
crne boje koja se ne menja. Relativno otporna sorta na niske temperature kao i na
najvažnije patogene. Odlična stona sorta, ali se plodovi mogu i prerađivati.
Čačanska bestrna. Sorta stvorena u Institutu za voćarstvo u Čačku. Vodeća sorta
kupine kod nas. Počinje da sazreva u trećoj dekadi jula. Vrlo bujna sorta, visoke rodnosti
(i preko 25 t/ha). Plod je vrlo krupan (do 9 g), izduženocilindričan, crn, sladak,
aromatičan. Mane ove sorte su što joj crna boja prelazi u crvenu, pa čak i belu, pri

79