Srpski Jezik3

ОПЕРАТИВНИ ПЛАН ЗА МЕСЕЦ С Е П Т Е М Б А Р – СРПСКИ ЈЕЗИ
Ред. бр. Назив наставне теме и наставне јединице Бр./тип часа Циљ и задаци наставне теме
часа О У С П
1. АЛ'ЈЕ ЛЕП ОВАЈ СВЕТ 4 5 - -
1. Упознавање уџбеника У  Упознавање ученика са новим
уџбеницима за српски језик;
2. Причајмо доживљаје са летовања У
 Понављање градива другог разреда.
3. Доживљај са летовања У  Схватање битног и небитног у причању
4. Реченице У правилан редослед у излагању,
временски след у причању, јасне,
5. „Септембар“ Д. Костић О
потпуне и правилне реченице;
6. „Вожња“ Д. Максимовић О  Доживљаљање и разумевање песме;
7. Именице О  Уочавање и издвајање речи које имену
8. Рецитовање научених песама У бића, предмете и појаве, подела
именица на властите и заједничке
9. Именице (заједничке и властите) О
5. ИГРАОНИЦА 1 1 - -
10. „А зашто он вежба“ Д. Радовић О ▪ Увођење ученика у елементе анализе
уметничког текста, разумевање и
11. „А зашто он вежба“ Д. Радовић У
доживљавање садржине текста,
1. АЛ'ЈЕ ЛЕП ОВАЈ СВЕТ - - - 1
12. Научили смо из правописа П ▪ Писање великог слова у називи
држава, градова, установа, улица,...
2. ПРИЈАТЕЉСТВО И ЉУБАВ 1 1 - -
13. Род и број именица О  Уочавање и издвајање имени
Одређивање рода и броја именица
14. Посета библиотеци У
 Упознавање са књигама библиотеке.
4. НАРОДНЕ ПЕСМЕ И ПРИЧЕ 1 1 - -
15. „Ветар и сунце“, народна прича О ▪ Доживљавање и разумевање текс
уочавање слика природе
16. „Ветар и сунце“, народна прича У
17. Читамо дечју штампу У  Читање и анализирање ђачких листо
по избору ученика и учитеља
18. Јесен У
 Вежбе усменог изражавања описивањ
19. Мој избор из поезије Душана Радовића О онога што виде и на основу искуства.
20. Мој избор из поезије Душана Радовића У  Развијање културе слушања, сарадњ
међусобног помагања.
21. Речи и реченице О
 Доживљавање и разумевање песа
22. „Циц“ Б.Радичевић О осећања, поруке
ОПЕРАТИВНИ ПЛАН ЗА МЕСЕЦ О К Т О Б А Р – СРПСКИ ЈЕЗИК 3

1. АЛ'ЈЕ ЛЕП ОВАЈ СВЕТ - 1 1
23. „Циц“ Б.Радичевић У  Анализа и доживљај песме.
 Развијање културе усменог и писмено
24. Један мој сан С изражавања, развијање маште.
25. „Љутито мече“ Б. Црнчевић О  Доживљавање и разумевање поетског
текста;
26. „Љутито мече“ Б. Црнчевић У
 Богаћење речника
27. Глаголи О  Уочавање и издвајање речи које имену
28. Глаголи У радњу, стање и збивање.

29. Јесење слике O  Посматрање, уочавање и доживљавањ
природе, појава и промена у јесен.
30. Састављање приче од датих речи У
 Богаћење речника.
2. ПРИЈАТЕЉСТВО И ЉУБАВ 2 4 - 1
ОПЕРАТИВНИ ПЛАН ЗА МЕСЕЦ Н О В Е М Б А Р – СРПСКИ ЈЕЗИК
44. „Самоћа“ Б. Радичевић O  Доживљавање и разумевање текста;
45. „Самоћа“ Б. Радичевић У развијање љубави према књижевности
 Стицање знања о времену, месту и
46. Време вршења радње О начину вршења радње;
47. Где се врши радња О  Разликовање облика којима се изража
48. Начин на који се врши радња О садашњост, прошлост и будућност

49. Писању вишечланих географских имена О  Стицање нових знања из правописа
(употреба великог слова у писању
50. Једно моје путовање У вишечланих географских имена).
2. ПРИЈАТЕЉСТВО И ЉУБАВ 4 4 1 2
51. „Прича о доброј роди“ С.Г.Давидовић О  Увођење ученика у разумевање и
доживљавање књижевног текста.
52. „Прича о доброј роди“ С.Г.Давидовић У
 Анализа, уочавање и процењивање
53. Шта је било после... наставак приче С понашања и поступака ликова.
54. Глаголи П  Разумевање порука и изаражавање тих
порука својим речима
55. Писање одричне речце НЕ О
 Писање одричне речце НЕ уз глаголе,
56. Максим Горки „Врапчић“ О именице и придеве.
57. Максим Горки „Врапчић“ У  Уочавање и препознавање речи које
58. Нисам послушао родитеље У стоје уз именицу и казују какво је неш
и чије је нешто.
59. Дешава се у неко време и на неком месту У  понављање значења о речима које у
60. Придеви – описни и присвојни О реченици стоје уз глагол и означавају
61. Преписивање латиничним писмом П место, време и начин вршења радње.
3. БАЈКЕ И БАСНЕ 1 2 - -
62. Бајке – Браћа Грим О  Увођење ученика у доживљавање
зазумевање књижевног дела.
63. Бајке – Браћа Грим У  Развијање животног оптимизма и вер
знање и племенитост.
ОПЕРАТИВНИ ПЛАН ЗА МЕСЕЦ Д Е Ц Е М Б А Р – СРПСКИ ЈЕЗИК
1. АЛ'ЈЕ ЛЕП ОВАЈ СВЕТ 3 3 - 1
64. Bреме, место и начин вршења радње У
 Доживљавање и разумевање песме;
65. „Први снег“ В. Илић О  уочавање слика природе.
66. „Први снег“ В. Илић У  Развијање културе усменог и писмено
изражавања; Богаћење речника.
67. Aутодиктат П  Оспособљавање ученика за уочавање
68. „Зима“ Д. Васиљев О идеја или порука.
69. „Зима“ Д. Васиљев У  Ширење сазнајних видика ученика.
 Оспособљавање ученика за критичко
70. Све је покрио снег O
мишљење.
71. Зимски доживљаји У
72. „Марко Краљевић и бег Костадин“ О  Доживљавање и разумевање песме.
 Развијање врлина: правичност,
73. „Марко Краљевић и бег Костадин“ У
искреност, љубави према отаџбини,
74. Писање наслова књига и часописа О поштовања према другима.
3. БАЈКЕ И БАСНЕ 2 3 - 1
75. „Вук и јагње“, народна басна О  Оспособљавање ученика да истражује
текст, да се сами сналазе у њему, да г
76. Езоп „Корњача и зец“ О
препричавају.
77. Препричавање са проширивањем текста У  Оспособљавање ученика да препознај
78. Новогодишња бајка - писање честитке У одређену врсту прозног текста-басне.
 Развијање способности стваралачког
79. Именице и глаголи П
мишљења.
80. Пишем своју басну У  Развијање опште културе ученика.
1. АЛ'ЈЕ ЛЕП ОВАЈ СВЕТ 1 2 1 1
81. Велико почетно слово у називу празника О  Стицање знања из правописа -велико
82. Диктат (правопис) У почетно слово у писању празника.
 Утврђивање знања о субјекту и
83. Проверимо своје знање из правописа П предикату, именицама, времену вршењ
84. Систематизација С радње, писању велико слова.
85. Новогодишње жеље У  Развијање културе изражавања.
ОПЕРАТИВНИ ПЛАН ЗА МЕСЕЦ Ј А Н У А Р – СРПСКИ ЈЕЗИК 3.
86. Доживљај са распуста У  Развијање културе писменог и усмено
изражавања.
87. Врсте речи У
 Oспособљавање ученика за самосталн
88. „Св. Сава и сељак без среће“народ.прича О тумачење књижевно-уметничког текст
89. „Св. Сава и сељак без среће“народ.прича У  Изграђивање радних навика и
осамостаљивање у раду.
90. Велико слово У  Утврђивање знања из правописа
91. „Лав и човек“, арапска народна прича О (употреба великог почетног слова).
3. БАЈКЕ И БАСНЕ 1 - - 1
92. Народне умотворине - бајке О  Анализа књижевног уметничког текст
 Проверавање усвојеносржти знања из
93. Проверимо знање из језика П језика.
2. ПРИЈАТЕЉСТВО И ЉУБАВ
94. „Стакларева љубав“ Г. Олујић О  Oспособљавање ученика за самосталн
тумачење књижевно-уметничког текст
95. „Стакларева љубав“ Г. Олујић O
ОПЕРАТИВНИ ПЛАН ЗА МЕСЕЦ Ф Е Б Р У А Р – СРПСКИ ЈЕЗИК 3
96. „Стакларева љубав“ Г. Олујић У  Развијање способности доживљавања
књижевног дела.
97. И ја пишем бајку П  Развијање способности стваралачког и
фантазијског мишљења.

98. „Двије сеје брата не имале“, народна песма О  Развијање песничког слуха.
99. Писање гласа ј У  Усвајање правописних правила.
100. „Замислите“ Д. Радовић О  Доживљавање и разумевање песме.
101. „Замислите“ Д. Радовић У  Изграђивање правилности језичког
102. Изговор и разликовање гласова ђ, џ, ч, ћ У
103. „Лед се топи“ А. Поповић О  Оспособљавање ученика за
драматизацију текста, читање по
104. „Лед се топи“ А. Поповић У
 улогама и уживљавање у вредности
105. У мом срцу за њу/њега увек једно место има O књижевног лика.
106. У мом срцу за њу/њега увек једно место има У  Оспособљавање ученика за стваралачк
рад у језичком изражавању
107. „Домовина се брани лепотом“ Љ. Ршумовић О  Неговање љубави према својој земљи
свом окружењу и члановима породице
108. Велико слово у називима улица и тргова О
 Неговање правилног односа према рад
109. Проверимо своје знање из граматике П школи, друговима, итд.
110. „Шта је највеће“- М. Антић О  Богаћење речника и изграђивање ниво
усменог и писменог језичког
111. „Шта је највеће“- М. Антић У
3. БАЈКЕ И БАСНЕ - 1 - -
112. Нешто умањено и увећано У  Уочавање именица које означавају
нешто умањено и нешто увећано.
113. За мене је највеће У  Уочавање и препознавање речи које
114. Речи истог облика, а различитог значења О имају исти облик, а различито значењ
Неговање језика
ОПЕРАТИВНИ ПЛАН ЗА МЕСЕЦ М А Р Т – СРПСКИ ЈЕЗИК 3. РА
115. Драган Лукић - Шта је отац О  Уочавање појединости и елементарни
слика, експресивних места и коришће
116. Драган Лукић - Шта је отац У
језичко стилских средстава у песми.
117. Први школски писани задатак О  Оспособљавање ученика за говорну
118. Упитна речца ЛИ О интерпретацију књижевног уметничко
текста, рецитовање.
119. Рецитовање песме по избору У
 Увођење ученика у технику писменог
120. Исправка првог писменог задатка П састава.
121. Исправка првог писменог задатка У  Подстицање на литерарно стваралашт
1. АЛ'ЈЕ ЛЕП ОВАЈ СВЕТ 2 2 - -  Изграђивање љубави и пажње према
другима, поштовања и културног одно
122. „Пeсма о цвету“ Б. Миљковић О
према животној средини.
123. „Какве је боје поток“ Г. Витез О  Потпуно оспособљавање ученика за
124. „Какве је боје поток“ Г. Витез У анализу песме, песничких слика, идеј
песника.
125. Придеви у песмама У
3. БАЈКЕ И БАСНЕ 1 2 - -  Оспособљавање за самостално читање
доживљавање, разумевање, свестрано
126. „Чардак ни на небу ни на земљи“ народ.прип. О
тумачење и вредновање књижевних
127. „Чардак ни на небу ни на земљи“ народ.прип. У уметниичких дела разних жанрова –
128. Препричавање бајке У бајка.
2. ПРИЈАТЕЉСТВО И ЉУБАВ 1 - - 1  Поновити и утврдити врсте речи, поја

значење и службу у реченици.
129. Ибор из поезије за децу-Д.Лукић О
 Развијање самосталности у раду.
130. Речи, њихова значења и служба у реченици П
4. НАРОДНЕ ПЕСМЕ И ПРИЧЕ 2 1 1 -  Оспособљавање ученика да истражују
текст, да уоче догађај, ситуацију, сцен
131. „Женидба врапца Подунавца“шаљ. нар. песма О
 Неговање љубави према шаљивој
132. Смехом ћу помирити свет O народној уметности.
133. Проширивање текста У  Истицање осећања радости, задовољс
и среће у животу.
134. Народно благо, лектира С
135. Ј.Ј. Змај -Пролећница О  Оспособљавање ученика за самостал
тумачење књижевно-уметничког текс
136. Ј.Ј. Змај -Пролећница У
137. Час у природи – описивање пролећа У
ОПЕРАТИВНИ ПЛАН ЗА МЕСЕЦ А П Р И Л – СРПСКИ ЈЕЗИК 3. РАЗРЕД
1. АЛ'ЈЕ ЛЕП ОВАЈ СВЕТ 1 1 - 1
138. Час у природи – описивање пролећа П  Вежбање ученика за самостално
описивање појава и промена у природ
139. Славуј и сунце-Д. Ерић О
 Анализа појединих песничких слика;
140. Славуј и сунце-Д. Ерић У издвајање речи којима је насликана
природа.
141. Анализа реченица (на тексту) П  Доживљавање и разумевање поетског
текста. Богаћење речника
142. М. Данојлић „Љубавна песма“ О
 Примена знања из језика и граматике.
143. М. Данојлић „Љубавна песма“ У
144. Упрвни говор О  Оспособљавање ученика да препозна
и разликују управни говор у тексту.
145. Упрвни говор У
 Мотивисање ученика за схватање и
146. Час у библиотеци У прихватање језичких правила.
4. НАРОДНЕ ПЕСМЕ И ПРИЧЕ 1 2 - 1
147. „Свијету се не може угодити“ нар.приповетка О  Оспособљавање ученика да препознај
одређену врсту прозног текста.
148. „Свијету се не може угодити“ нар.приповетка У
 Богаћење речника уочавањем и
149. Речи различитог облика, а сличног значења У препознавањем речи које имају исти
150. Провера знања из језика П облик, а различито значење.
151. Прочитали смо у штампи за децу У  Неговање навике читања дечије штамп
152. Једна телевизијска емисија О

ОПЕРАТИВНИ ПЛАН ЗА МЕСЕЦ М А Ј – СРПСКИ ЈЕЗИК 3. РА
2. ПРИЈАТЕЉСТВО И ЉУБАВ 4 8 1 -
153. Главни делови реченице У  Подстицање ученика на уочавање,
разумевање и казивање порука
154. „Свитац тражи пријатеље“ С.Ј.Ђин О
уметничких текстова, њихово
155. Препричавање текста У повезивање са својим искуством.
156. Реченице У  Доживљавање и разумевање текста;
уочавање ликова, њихових особина,
157. „Прича о раку кројачу“ Д. Максимовић О
поступака и понашања.
158. „Прича о раку кројачу“ Д. Максимовић У  Неговање и развијање осећања
159. Препричавање текста У пријатељства, љубави, другарства,
160. Врсте речи У толеранције,...
 Утврђивање знања о именицама,
161. „Заљубљене ципеле“ П. Грипари О глаголима и придевима.
162. „Заљубљене ципеле“ П. Грипари У
163. Препричавање текста C
4. НАРОДНЕ ПЕСМЕ И ПРИЧЕ 2 2 - 1
164. Други школски писани задатак О  Развијање културе писменог изражава
 Оспособљавање ученика за стваралач
165. „Пси, мачке и мишеви“, народна прича О
рад у језичком изражавању
166. „Пси, мачке и мишеви“, народна прича У  Доживљавање и разумевање књижев
167. Исправак другог школског писаног задатка У уметничког текста.
168. Исправак другог школског писаног задатка П
5. ИГРАОНИЦА 2 1 1 -
169. Лектира – Играоница (драмски текстови) О  Оспособљавање ученика за
драматизацију текста, читање по
170. Лектира – Играоница (драмски текстови) У
улогама и уживљавање у вредности
171. Ј. Јоргачевић „Никад два добра“ О књижевног лика.
172. Драматизација текста C
ОПЕРАТИВНИ ПЛАН ЗА МЕСЕЦ Ј У Н – СРПСКИ ЈЕЗИК 3. РАЗ
1. АЛ'ЈЕ ЛЕП ОВАЈ СВЕТ - - 1 1
173. Реченице C  Неговање стваралачког односа према
реченици као основној
174. Играмо се речима П
комуникацијској категорији.
2. ПРИЈАТЕЉСТВО И ЉУБАВ - - 4 2
175. Знамо о глаголима С  Неговање вишег облика знања и уме
применљивости граматичких и
176. Именице и придеви С
правописних појава.
177. Реченица П  Васпитање ученика да се само радом
178. Знамо из правописа С учењем и упорношћу постиже успех.
 Системско праћење, проверавање и
179. Проверавамо своје знање из књижевности П
утврђивање градива језичке културе
180. Прочитали смо у штампи за децу С изражавања.
Дневна припрема наставника
Датум:
Основна школа:
Наставник
Наставна тема: 1. Ал'је леп овај свет
Наставна јединица: Упознавање уџбеника
Редни број часа: 1. Тип часа: утврђивање
Облик рада: фронтални, индивидуални
Наставне методе: вербална, демонстративна, текстуална, самосталан рад ученика
Наставна средства: Читанка „Радост дружења“, радна свеска за српски језик
Корелација: природа и друштво, ликовна култура
Упознавање ученика са новим уџбеницима за српски језик; понављање
Циљ и задаци часа:
градива другог разреда
ТОК ЧАСА:
МОТИВАЦИОНА АКТИВНОСТ:
 Добродошлица и срећан почетак, ученицима трећег разреда.
 Ученици су донели све уџбенике које ће користити у току часова српаког језика. Стављају их
испред себе. На корицама лепе налепнице и исписују своја имена. Ко заврши исписивање
прелистава уџбеник.
ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА- АКТИВНОСТИ:

 Прелиставање и упознавање ученика са новим уџбеником (текстови, песме, илустрације...
 Врсте текстова које ћемо радити (бајке, басне, песме, народне приче).
 Посматрамо садржај текстова у читанци и уочавамо целине: „Ал'је леп овај свет“,
„Пријатељство и љубав“, „Бајке и басне“, „Народне песме и приче“, „Играоница“, објашњавамо
карактеристичан садржај текстова у тим целинама.
 Самосталан рад ученика у свесци, понављање садржаја другог разреда. Ученици одговарају на
постављена питања:
1. Како се зову писма којима се служимо?
2. По чему препознајемо басну?
3. По чему препознајемо бајку?
4. Наведи две пословице.
5. Наведи две загонетке.
6. Напиши по једну упитну, узвичну и обавештајну реченицу.
7. Разврстај следеће речи према томе да ли означавају предмет, биће или радњу: Милош,
оловка, тепих, гугутка, плесати, тигар, ученица, гуска, копати, пасти.
ЗАВРШНA АКТИВНОСТ:
 Повратна информација. Ученици читају своје одговоре и упоређују са одговорима својих
другова.
Запажања о часу:
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
` Дневна припрема наставника
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Причајмо доживљаје са летовања
Облик рада: фронтални, групни, индивидуални
Наставне методе: вербална, текстуална, демонстративна, самосталан рад ученика
Наставна средства: Фотографије са летовања, аудио записи,
Корелација: природа и друштво, ликовна култура, физичко васпитање
Схватање битног и небитног у причању, правилан редослед у излагању,
временски след у причању, јасне, потпуне и правилне реченице;
Избор речи и израза, сликовитост, лични став, расположење;
Развијање међусобног уважавања (слушаоци и учесник у причању);
ТОК ЧАСА:
 Ученици разгледају фотографије које су донели, а настале у време летњег распуста.
Међусобно показују једни другима и дају потребна објашњења.
 Најава наставне јединице да ће ученици да испричају шта су интересантно доживели за време
летњег распуста, са ким су се дружили, како су се одмарали, шта су ново упознали и научили,
чему су се радовали...
 Започињемо разговор о томе где су провели летњи распуст, како су се провели и шта су
интересантно доживели.
 Општи утисци о проведеном летњем распусту.
 Где, како и ским сам провео распуст?
 Чиме сам путовао? Кроз које сам пределе прошао?
 Стекао сам нове пријатеље и упознао нове пределе, природне лепоте и знаменитости.
 Уживао сам у већ познатим местима.
 Остварило се (или није) оно што сам очекивао од летњег распуста.
 Згоде и незгоде. Шта сам све научио (вештина).
 Шта ме је обрадовало, а шта растужило?
 Шта ми се необично догодило. Шта сам необично доживео?
 Све ове тезе исписати на табли или плакату да би ученици могли да се подсете о чему ће
говорити.
ЗАВРШНА АКТИВНОСТ:
 Састављање тематских зидних новина: 1. група – село, 2. група – кућа, 3. група – планина,
4.група – море.
ДОМАЋИ ЗАДАТАК:
 Писани састав на тему: Доживљај са летовања.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Доживљај са летовања
Наставна средства: самостални састави ученика
Циљ и задаци часа: Читање и анализа домаћих задатака према захтевима датим на
претходном часу;
Упоређивање, процењивање и избор најуспешнијих домаћих задатака
за месечни тематски пано;
Указивање на типичне језичке, правописне и стилске грешке;
Преглед и исправка свих задатака.
ТОК ЧАСА:
 Кратко подсећање на тему домаћег задатка. Провера колико је ученика написало домаћи
задатак.
 Припрема за читање и договор о анализи прочитаних радова.
ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА-РЕАЛИЗАЦИЈА ЦИЉА:

 Поновити постављене захтеве за писање домаћег задатка
- избор доживљаја или догађаја (увод)
- време, место, личности
- редослед писања, повезаност и јасност реченица
- поштовање правописних правила
 Изражајно читање домаћих задатака.
 После прочитаних задатака вршимо анализа писменог изражавања. Упућивати ученике да
процењују задатке у складу са постављеним захтевима, да своја критичка запажања образлажу,
да уочавају лепе описе, реченице, добро одабране изразе, одговарајуће речи.
 Најуспешније радове издвојити за тематски пано на крају месеца.
ЗАВРШНА АКТИВНОСТ
 На примерима из ученичких радова обновити писање великог слова (почетак реченице, имена
и презимена, имена градова и села,...)
 Задати да илуструју тај свој доживљај о коме су писали у саставу.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: О реченици из 2. разреда
Редни број часа: 4. Тип часа: понављање
Наставна средства: Наставни листови стр. 2 и 3
Корелација: природа и друштво
Обнављање наставних садржаја 2. разреда о реченици,подели реченица
према значењу и облику.
ТОК ЧАСА:
 Када говоримо користимо гласове, од којих настају речи, а од речи реченице.
Шта је то реченица?
Коју поделу реченица смо извршили?
Какве су то реченице према према облику? Шта их одређује?
Какве су то реченице према значењу? Шта њих одређује?

 Ученици наводе примере за све три врсте реченица према значењу, као и за потврдни и одрични
облик реченице. Записују у свескама утврђене поделе реченица. Мењамо реченици значење и
облик.
 Самосталан рад ученика у наставним листовима на стр. 2 и 3.
 Пружање помоћи ученицима којима је потребно додатно објашњење.
 Повратна информација. Ученици размењују наставне листове са својим другом из клупе и
проверавају тачност одговора.
 Похвала ученицима који су остварили велику тачност и подршка ученицима који нису дали
тачне одговоре.
 Задатак је да нетачно написане одговоре исправно напишу у својој свесци.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: „Септембар“ Д. Костић
Редни број часа: 5. Тип часа: обрада
Облик рада: фронтални, рад у пару, индивидуални
Наставна средства: Читанка стр. 4, Наставни листови стр. 4
Анализа појединих песничких слика; издвајање речи којима је
Циљ и задаци часа: насликана природа; песникова запажања у природи (боје, мириси,
звуци); Изрази: песник, писац, приповедач;
ТОК ЧАСА:
 Разговарамо о специфичностима септембра?
 Због чега је септембар важан ученицима?
 Најава песме „Септембар“ Душана Костића.

 Изражајно читање песме ради упознавања и доживљавања мотива које песник слика.
 Саопштавање првих утисака о песми, каква расположења и осећања буди у нама?
 Читање песме са циљем уочавања песничких мотива, слика, боје, мисли, звуци, говор.
 У песми су насликане неке појаве у јесен. Које су то појаве? Шта се дешава у природи у ово
годишње доба?
 Извор речи којима је осликана природа.
 Зашто у песми јесен долази у жутом ауту? Шта је песник изразио том сликом? Зашто он каже
да је јесен рана од бакра сва исткана?
 Ко је песник? (ствара песме, , речима изражава оно што доживљава, осећа, чује, мисли...)
 Самосталан рад ученика на наставном листу стр. 4.
 Повратна информација о одговорима са наставног листа.
 Ученицима рећи да се јесен примиче и да лишће на дрвећу почиње да мења боју. Треба да
замисле да описују једно дрво. План описивања:
- назив дрвета -облик крошње
- место на којем се оно налази - боја лишћа
- изглед стабла - неки догађаји везани за то дрво
 Ученици за ДЗ треба да напишу састав на тему Моје омиљено дрво.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: „Вожња“ Д. Максимовић
Наставна средства: Читанка стр. 13
Доживљаљање и разумевање песме; понављање функцијских појмова
песма, песник, строфа, стих
ТОК ЧАСА:
 Провера домаћег задатка. Читање неколико састава, анализа и оцена урађеног.
 Понављање функцијских појмова: песма, песник, строфа, стих.
 Најава данашњег текста песме „Вожња“ Десанке Максимовић.

 Интерпретативно читање песме (учитељ) ради доживљавања и бољег разумевања песме.
 Краћи разговор о песми; први утисци.
 Усмерено читање (ученици): уочавање непознатих и мање познатих речи, уочавање слика
природе.
 Анализа песме према постављеним захтевима и дидактичко-методичкој апаратури у Читанци.
Шта је описано у овој песми?
Шта ти се највише допада? Зашто?
Са чим је песникиња упоредила коње?
Шта још упоређује?
Зашто песникиња понавља строфе у песми?
 Изражајно читање песме.
 Илустрација дела песме по избору ученика.
 Богаћење речника: Писање реченица на основу датих подстицајних речи: цвет, мачка, планина,
срце, небо.
 Повратна информација, читање реченица и избор најуспешнијих.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Именице
Циљ и задаци часа: Уочавање и издвајање речи које именују бића, предмете и појаве
ТОК ЧАСА:
 Свако од ученика се представи својим именом. Поновимо како се зову речи које смо сада
изговарали (имена, именице).
 Навести још неколико именица које означавају имена бића (животиње, биљке.
 Најава данашње наст. јединице и записивања наслова на табли.

 Именовање бића: - људи: Каћа, Стефан, Милица
- животиња: мачка, пас, крава, зец
- биљака: багрем, кромпир, трешња
 Именовање предмета: капут, лопта, оловка...
 Именовање појава, осећања: поплава, олуја, оморина, љубав, јутро, туга...
 Извести закључак и записати:
Именице су речи које означавају (именују) имена бића, предмета и појава.
 Самосталан рад ученика у Читанци на стр. 5.

1. Разврстај следеће именице у табелу: пастир, фрула, овца, дрво, облак, цвет, торба, пас,
капа, пањ, ветар, пролеће, поток
БИЋА ПРЕДМЕТИ ПОЈАВЕ
 Додатни задатак за ученике који заврше у читанци.

Упиши почетно слово да добијеш различите именице:
__аша __рана __оса __ана

Датум:
Наставник
Наставна јединица: Изражајно казивање стихова
Наставна средства: Читанка стр. 4 и стр.13, ЦД са песмом о јесени, дечја шт.„Школарац“
Корелација: музичка култура, природа и друштво, ликовна култура
Циљ и задаци часа: Рад на изражајном казивању стихова; неговање лепог изражавања
ТОК ЧАСА:
 Слушамо песму о јесени са ЦД-а, ученици могу и да певају.
 Кратак разговор о песми и подсећање које смо песме ми до сада читали.
 Најава данашње наставне јединице.

 Разговор о томе како говоримо, како слушамо.
 Давање инструкција за добро казивање уметничког текста.
1. Док читаш или казујеш текст, требало би да се уживиш у садржај текста, односно да
замислиш оно о чему се у тексту говори.
2. Правилан, јасан и чист изговор. Труди се да јасно изговараш сваку реч и да се сви гласови у
свакој речи добро чују.
3. Природна и одговарајућа јачина гласа. Читање и казивање не треба да буде једнолично и
досадно, већ неке делове треба да изговараш тише, а неке гласније, неке брже, а неке спорије,
у зависности од садржаја текста и осећања која текст у теби побуђује.
4. Прављење психолошких пауза. Важно је да поштујеш тачке, зарезе, узвичнике, упитнике и
друге правописне знаке. Код сваког знака треба застати, направити краћу или дужу паузу.
Паузе су веома важне, јер дају моћ речима.
5. Подешавање интонације-висина и боја гласа. Важно је да читање и рецитовање буду
природни, налик на свакодневни говор.
 Изражајно казивање (читање) песама из читанке или по избору ученика из дечје штампе.
 Анализа данашњег часа. Бирамо најбољег и најуспешнијег ученика. Дати објашњење зашто је
успешан. Пружити подршку осталим ученицима. Посаветовати да је потребна вежба.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Именице (заједничке и властите)
Корелација: Природа и друштво
Уочавање језичких појава. Уочавање и издвајање именица у тексту;
Подела именица на властите и заједничке
ТОК ЧАСА:
 Методички полазни текст у читанци на стр. 14
Милан и Ана су провели распуст у селу Брзећу, у подножју Копаоника. Са њима су били
и њихови другови из Смедерева. Друштво им је правио и пас Жућа. Свакодневно су
шетали поред реке Ибар.
 Поновимо садржаје о именицама које смо до сада обрађивали. Уочавање именица на

припремљеном тексту:
 Обележи именице у овом тексту: Милан, Ана, распуст, село, Брзеће, Копаоник, другови,
Смедерево, пас, Жућа, река, Ибар.
 Најава данашње наставне јединице и записивање наслова на табли.

 Издвајамо именице које су написане великим словом и анализирамо их. Закључак:
ИМЕНИЦЕ КОЈЕ ОЗНАЧАВАЈУ ВЛАСТИТА ИМЕНА И ПРЕЗИМЕНА ЉУДИ, ИМЕНА СЕЛА,
ГРАДОВА, РЕКА, ПЛАНИНА, НАЗИВАЈУ СЕ ВЛАСТИТЕ ИМЕНИЦЕ. ПИШУ СЕ ВЕЛИКИМ
ПОЧЕТНИМ СЛОВОМ.
 Ученици записују у своје свеске, о властитим именицама и пример из текста:

Имена: Милан, Ана
Село: Брзеће
Град: Смедерево
Река: Ибар
Планина: Копаоник
 Издвајамо именице које су написане малим почетним словом и анализирамо их. Закључак:
ИМЕНИЦЕ КОЈЕ ОЗНАЧАВАЈУ ЗАЈЕДНИЧКА ИМЕНА БИЋА, ПРЕДМЕТА И ПОЈАВА СА
ЗАЈЕДНИЧКИМ ОСОБИНАМА НАЗИВАЈУ СЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ИМЕНИЦЕ. ПИШУ СЕ МАЛИМ
ПОЧЕТНИМ СЛОВОМ.
 Ученици записују у своје свеске, о заједничким именицама и пример из текста: распуст,

село, другови, пас, река,
Датум:
Наставник
Наставна тема: 5. Играоница
Наставна јединица: „А зашто он вежба“ Д. Радовић
Наставна средства: Читанка стр. 90, 91
Корелација: грађанско васпитање, физичко васпитање
Увођење ученика у елементе анализе уметничког текста, разумевање и
Циљ и задаци часа: доживљавање садржине текста, основних носилаца догађаја и радњи.
Даљи рад на неговању књижевне културе
ТОК ЧАСА:
 Разговор са ученицима:
Да ли вам се икада десило да сте погрешно оптужили друга или другарицу?
Како сте се осећали тада? Како се осећала невина особа коју сте оптужили?
Шта сте урадили да исправите грешку? Да ли вам је опростила?
 Најава текста: „А зашто он вежба“ Душко Радовић, записивање наслова на табли.
 Изражајно читање наставника
 Разговор о доживљају
 Усмерено читање у себи. Ученици читају драмски текст у себи и подвлаче непознате речи.
 Тумачење непознатих речи. Непознате речи се налазе испод текста.
 Анализа и ликови:
 Који су ликови у овом тексту? Шта ради Миле све време док разговара са Ристом?
Зашто Миле вежба? Зашто Миле жели да туче Жилета?
Шта је замолио Риста Милета? Да ли Миле пристаје?
Када је Миле пристао да Риста вежба са њим? Колико маркица Риста даје Милету?
Да ли Риста даје Милету марке само да би вежбао са њим или због нечег другог?
Да ли знате зашто су тако вредне марке које долазе из Порторика и Венецуеле?
Ко је мудрији у овој причи, Миле или Риста? Зашто?
 Закључак. Која је порука овог текста?
 Упознати ученике са појмовима драмског текста: лик, лице, дијалог, улога, позорница,
глумци, публика, сцена, декор, завеса,...
 Читање текста по улогама
 Бирамо најбоље глумце (читаче).
 У неколико реченица написати шта се даље десило.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна тема: 5. Играоница
Наставна јединица: „А зашто он вежба“ Д. Радовић
Наставна средства: Читанка стр. 90 и 91.
Корелација: грађанско васпитање, физичко васпитање
Даљи рад на тексту; понављање и утврђивање појмова: дијалог, сцена,
глумци, публика
ТОК ЧАСА:
 Укратко препричати текст „А зашто он вежба“ Д. Радовића, који се обрађивао на прошлом часу.
 Читање домаћег задатка. Ученици читају свој завршетак приче.
 Поновити шта је дијалог, сцена, глумци, публика.

 Подсећање на анализу текста (претходни час): ко су учесници, зашто Миле вежба, шта Ристу
подстиче да вежба и како успева да наговори Милета да вежбају заједно, шта се на крају
десило...
 Читање текста по улогама.
 Богаћење речника: писање реченица (са проширивањем) повезивањем двеју речи.
Састави реченицу тако да повежеш реч из прве колоне с одговарајућом речи из друге колоне:
крушка покошена
птица читати
трава цвркутање
књига медвед
ласта југ
грожђе сипи
киша берба
На пр. Жута крушка на дрвету, је само мирисала медведу.
 Читање реченица и избор најуспешнијих.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Научили смо из правописа
Редни број часа: 12. Тип часа: провера
Наставна средства: припремљен текст диктата
Обнављање наставних садржаја 2. разреда из правописа. Писање
великог слова у називима држава, градова, установа, улица,...
ТОК ЧАСА:
 Припремни разговор:
Шта је правопис?
Која смо правописна правила научили у 1. и 2. разреду?
 Ученици наводе примере за научена правила из правописа
 Ученици записују по један пример за свако правило, Писање великог слова у називима држава,
градова, река, планина, установа, улица, људи и сл.

 Најава данашњег начина рада. Припрема за писање диктата.
 Текст диктата:
Држава у којој живим зове се Србија. Њен главни град је Београд. И ја сам његов
становник. Кроз мој град протичу реке Сава и Дунав. Ученик сам Основне школе
„____________“ која се налази у Улици _____________. Са родитељима сам летовао у
Црној Гори и посетио рођаке на планини Дурмитор. Стриц Владислав и стрина Цана
имају Ђину и Џекија. То су њихови пси, кућни љубимци.
 Исправљање грешака врши пар са којим ученик седи.
 Преписати правилно текст диктата.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна тема: 2. Пријатељство и љубав
Наставна јединица: Род и број именица
Наставна средства: Читанка стр. 21, Наставни листови стр.35
Корелација: природа и друштво, математика
Циљ и задаци часа: Уочавање и издвајање именица; Одређивање рода и броја именица
ТОК ЧАСА:
 Методички полазни текст :
Милан има лопту. Човек држи кофер у руци. Девојчица игра ластиш. Милена се љуља.
Дете је истрчало на улицу. Маче мјауче.
 Уочавање и издвајање именица.
 Разговор о именицама Милан, човек, девојчица, Милена, дете, маче. Знамо ли ког су рода
(мушки, женски, и средњи).
 Најава данашње наст. јединице и записивање наслова на табли: Род и број именица.

 Уочити правило да:
Уз именице мушког рода стоји реч ТАЈ. Мушки род – ТАЈ: Милан, човек, кофер, ластиш.
Уз именице женског рода стоји реч ТА. Женски род – ТА: лопта, рука, Милена, улица.
Уз именице средњег рода стоји реч ТО. Средњи род – ТО: дете, маче.
 Самосталан рад ученика у Читанци на стр. 21, род именица.
 Разговарамо о тексту када би било више дечака, више људи, девојчица, мачића...
 Ученици уочавају множину и у свескама записујемо:
Ако именицом означавамо само једно биће или један предмет, онда је употребљавамо
у ЈЕДНИНИ: (на пр. дечак, човек, девојчица, маче,...)
Ако именицом означавамо више бића или више предмета, онда је употребљавамо у МНОЖИНИ:
(на пр. дечаци, људи, девојчице, мачићи,...).
 Самосталан рад ученика у читанци стр. 21, број именица.
 Кратко понављање и самосталан рад ученика у Наставним листовима на стр. 35.
 Повратна информација. Ученици читају своје одговоре и исправљају евентуалне грешке.
 Да заврше за домаћи оно што нису стигли у току часа да ураде.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Посета библиотеци
Наставна средства: Књиге из библиотеке, дечји часописи „Школарац“ и „Школарка“
Упознавање са књижним фондом библиотеке, начином рада;
преузимање књига
ТОК ЧАСА:
 Одлазак у школску библиотеку.

 Разговор о књигама које се налазе у библиотеци, време рада библиотеке; начин узимања и
враћања књига; књиге које можемо узети сами. Библиотекар прича о свом раду.
 Читање и прелиставање часописа и књига; разговор о њиховом садржају, илустрацијама;
забавни део часописа.
 Препричавање краћег текста по избору ученика из часописа „Школарац“.
 Договор о разредном такмичењу: „Прочитао сам књигу...“
Ученицима се објасни како ће водити евиденцију о прочитаним књигама. Одредити једну
свеску која ће имати наслов „Прочитао сам књигу...“. У њој ће бележити кратке анализе
прочитаних књига. Свака анализа треба да садржи следеће елементе:
Наслов дела:____________________________________
Писац: _________________________________________
Време и место дешавања радње: ____________________
Ликови: ________________________________________
Кратак садржај дела: ______________________________
Порука дела: ____________________________________
Најлепши део у књизи:____________________________
 Повратак у учионицу и записивање потребног о раду библиотеке, начину писања у свесци...
 Утисци о посети библиотеци. Шта је то што нам се допало?
 Написати састав на тему: Препоручио бих другу да прочита....
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна тема: 4. Народне песме и приче
Наставна јединица: „Ветар и сунце“, народна прича
Циљ и задаци часа: Доживљавање и разумевање текста; уочавање слика природе
ТОК ЧАСА:
 Играмо се, опонашамо звукове из природе. Прво започињемо оглашавњем животиња, а затим
опонашањем кише, грома, ветра, олује,...
 Разговор о збивањима у природи, о атмосферским појавама о сунцу као извору живота.
 Најава данашње наст. јединице и записивање наслова текста на табли.

 Интерпретативно читање текста (учитељ) ради разумевања и доживљавања текста.
 Разговор о непосредним утисцима и доживљају приче.
 Усмерено читање текста: фабула, ситуације, непознате и мање познате речи.
 Анализа текста према захтевима и дидактичко-методичкој апаратури у Читанци стр. 78
(ко се препирао, зашто, шта су одлучили...).
 Порука: Милошћу и добротом може се много више урадити него љутњом.
 Лексичка вежба: Сунце-изашло, обасјало, провирило, огрејало, заблистало...
 Вежбе изражајног читања (можемо и у пару- драматизација текста).
 Правимо план препричавања по логичким целинама (рад у пару):
Северац и Сунце су се препирали.
Северац је почео снажно да дува.
Осетивши топлину путник је скинуо огртач
 Кроз разговор откривамо повезиваност приче са односом међу људима.
 Препричати причу по плану који смо направили.
 Открити шта је стварно, а шта нестварно у причи.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна тема: 4. Народне песме и приче
Наставна јединица: „Ветар и сунце“, народна прича
Циљ и задаци часа: Провера како су ученици доживели и разумели текст.
ТОК ЧАСА:
 Проверити да ли су за домаћи препричали причу по плану који смо направили.
 Читају шта су открили да је стварно, а шта нестварно у причи.

 Пошто смо се подсетили на садржај приче читајући домаће задатке, упућујемо ученике да ће
самостално радити на задацима у наставним листовима стр. 30.
 Самосталан рад ученика на задацима.
 Помоћи ученицима којима је потребна помоћ приликом рада.
 Захтевати ученике да дају потпуне одговоре на постављена питања.
 Повратна информација. Ученици размењују радне свеске са другом из клупе и упоређују
одговоре.
 Један по један ученик читају одговоре. Бирамо најтачнији одговор.
 Упутири ученике на дечју штампу, часопис „Школарац“.
 Поделити ученике у неколико група. Свака група ће имати свој задатак.
1. Група ће направити извештај о садржају часописа „Школарац“.
2. Група ће да направи извештај о заступљенијим текстовима (песме, приче, забавне стране).
3. Група ће обратити пажњу на илустрације и описати их.
4. Група ће написати извештај о уредништву и штампању новина.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Читамо дечју штампу
Редни број часа: 17. Тип часа: систематизација
Облик рада: фронтални, групни рад,
Наставна средства: часопис „Школарац“
Корелација: природа и друштво, ликовна култура, математика
Циљ и задаци часа: Читање и анализирање ђачких листова по избору ученика и учитеља
ТОК ЧАСА:
 Ученици су били упућени за домаћи задатак на дечју штампу, часопис „Школарац“.
 Разговор о дечјој штампи уопште.
 Свака група говори свој задатак.

 Вршимо анализу једног броја дечјих новина.
 1. Уочавамо рубрике – Прва група презентује свој извештај о садржају новина.
 2. Садржина новина – Друга група говори о заступљености прича,песама, занимљивих садржаја.
 3. Илустрације – Трећа група износи своју анализу о илустрацијама у часопису.
 4. Начин уређивања и штампања новина – Четврта група нам износи податке о уредништву и
штампању новина.
 Када смо сазнали опште податке, подељени по групама читамо текстове по избору групе.
 Анализа и коментарисање прочитаног.
 Критички осврт на одређени број дечјих новина „Школарац“
 Разговор на тему како сарађивати у дечјим новинама.
 Самосталан рад ученика (решавање ребуса, укрштених речи, језичке игре, итд.)
 Са својим другом из клупе упоредити решења ребуса, укрштених речи, језичких игара,
математичких задатака.
 Написати причу или песму, или нацртати неки цртеж са темом школског живота, који би
могли да се пошаљу редакцији дечјих новина.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Јесен
Наставна средства: слика јесени, јесење лишће, плодови
Вежбе усменог изражавања описивањем онога што виде и на основу
искуства. Развијање културе слушања, сарадње, међусобног помагања.
ТОК ЧАСА:
 Глумимо Јесење разговоре... (лист и ветар, меда и јесен, ласта и рода,...).
 Бирамо најбоље „причалице“

 Које годишње доба је прошло? Што сликовитије опишите одлазак лете.
На пример: Лето одлази:
Са летњим распустом; односи га школско звоно;
Роде на својим великим крилима односе лето. Одлази закачено за реп ласта...
 Које годишње доба долази?
Јесен долази:
-са паперјастим измаглицама; свежим јутрима пуним росе; са рукама пуним боја; са мирисом
дуња и јабука; са благом сетом и шумом ветра...
 Промене које јесен доноси:
- благо, стидљиво, уморно, све дуже спава,...
- сиви, тешки, ниски, оловни, тмурни...
- киша: сипи, ромиња, хладна, досадна...
- магла: сива, густа, измаглица, ...

Датум:
Наставник
Наставна јединица: Мој избор из поезије Душана Радовића
Редни број часа: 19. Тип часа: обрада лектире
Наставна средства: Књига лектире Песме Душана Радовића, свеска за лектиру
Корелација: природа и друштво, грађанско васп. (осећања), ликовна култ.
Циљ и задаци часа: Доживљавање и разумевање песама; осећања, поруке
ТОК ЧАСА:
 Разговор о читању књига, читању песама и прича.
 Проверавање претходно утврђених обавеза: да ли су сви ученици прочитали књигу лектире
Душка Радовића, да ли су нешто забележили, итд.
 Краћи разговор о писцу и збирци песама.

 Ученици износе своје утиске о прочитаним песмама. Доживљај прочитане збирке, утисци,
ставови, мишљења.
 Читање песама по избору ученика и разговор о њима.
 Разврставање песама по одређеним темама (песме о животињама, о игри, деци, смешном,
словима, пролећу, нестварном).
 У којим песмама Д. Радовић изражава снажно осећање према мајци?
 Које смо нове речи научили читајући ове песме?
 Избор најлепше песме: сваки ученик одабира песму која му се највише допала, коментарише
песму и образлаже зашто му се свиђа.
 У свесци за лектиру ученици записују основне податке о књизи, наслов, писац, кратак садржај,
основне поруке.
 Илустрација песме по избору ученика.
 Правимо зидну антологију најлепших песама Душана Радовића.
 Научити једну песму по сопственом избору
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Мој избор из поезије Душана Радовића
Наставна средства: Наставни листови стр. 12 и 13.
Корелација: природа и друштво, грађанаско васп. (осећања), ликовна култура
Циљ и задаци часа: Доживљавање и разумевање песама; осећања, поруке
ТОК ЧАСА:
 Рецитовање научене песме и краћи разговор, зашто су изабрали баш ту песму.
 Припрема ученика за данашњи самостални рад, кратко понављање.

 Ученицима дати упутства за рад у Наставним листовима стр. 12 и 13.
 Подсећамо их да могу користити и свеску лектире у којој су записали основне податке о делу.
 Самосталан рад ученика на задацима.
1. О чему песник најчешће пише?
2. Напиши наслове песама у којима се говори о: животињама, игри, пролећу, словима,
смешном, нестварном.
3. Песма која ти се највише допада...
4. О чему песник пише у тој песми?
5. Шта ти се највише допада у песми? Зашто?
6. Препиши најлепше стихове.
7. Нове речи и изрази и њихово значење.
8. Напиши своје утиске о песмама Душана Радовића.
 Ученици девети задатак могу да оставе да ураде код куће за домаћи, како би могли да користе
и помоћну литературу.
 Повратна информација. Ученици читају своје одговоре на постављене задатке. Вршимо
анализу одговора.
 Одговарају на 9. питање из наставних листова: Напиши шта знаш о песнику .
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Речи и реченице
Наставна средства: Читанка стр. 30, Наставни листови стр. 40,
Корелација: природа и друштво, грађанско васпитање (начин обраћања)
Обнављање и утврђивање граматичких садржаја:појам реченице (по
саставу, значењу и облику); Обрадити заповедне реченице и направити
паралелу између узвичних и заповедних реченица. Развијање
самосталности у раду.
ТОК ЧАСА:
 Припремни разговор, шта чини реч, а шта реченицу?
 Какве реченице могу бити по саставу? Какве могу бити по облику, а по значењу?
 Шта су то обавештајне реченице? Реците једну обавештајну реченицу.
 Шта су то упитне реченице? Реците једну упитну реченицу.
 Шта су то узвичне реченице? Реците једну узвичну реченицу.
 Зна ли неко шта значи реч „Заповедати“ (одговор ученика је слободан, не исправљамо).
 Пишемо следеће реченице:
Нека Иван дође! Не отварај прозор! Врати ми моју књигу!
 Читам их наглас. Којој врсти реченица припадају ове написане (узвичне)
 Да ли се овим реченицама исказују нека јака осећања?(не)
 Шта се исказује овим реченицама?(заповест, захтев, молба)
 Разлика између узвичних и заповедних реченица је у томе што се узвичним реченицама
изражавају нека јака осећања, а заповедним реченицама изричеш неку заповест, захтев или
молбу. Оно по чему су исте, је што се на крају једне и друге ставља узвичник.
 Записати у свеске:
Реченице којима изражаваш неку заповест, захтев или молбу, зову се заповедне реченице.
На крају заповедних реченица увек се ставља узвичник.
 Примењујемо знање у новим примерима, самосталан рад ученика у Читанци на страни 30. и у
Наставним листовима стр. 40.
 Повратна информација.
 Написати пет заповедних реченица у свесци.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: „Циц“ Б.Радичевић
Наставна средства: Читанка стр. 6, Илустрација песме (плакат)
Корелација: природа и друштво, ликовна култура, грађанско (снови)
Циљ и задаци часа: Анализа и доживљај песме. Богаћење речника
ТОК ЧАСА:
 Истакнемо илустрацију песме „Циц“ Б. Радичевића.
 Разговарамо са ученицима шта виде на слици? Тражимо да наведу што више речи кој се односе
на реку и рибе.
 Шта ради дечак? Разговор о томе шта ученици сањају да би се нашла природна веза са текстом.

 Интерпретативно читање (учитељ) ради емоционалног доживљаја.
 Краћи разговор о тексту, први утисци.
 Усмерено читање (ученици): непознате и мање познате речи.
 Анализа песме према постављеним задацима и дидактичко-методичкој апаратури у Читанци.
 Језичка вежба: уочавање речи умањеног значења у песми:
рибар-рибарче риба-рибица
удица-удичица сан-санак
 Правимо тематски речник: РИБАРЕЊЕ - пецање, риболов, рибар, пецарош, удица, мамац,
чамац, риба, штап за пецање, риболовачка опрема, ...
 Описивање једног сна. Ученици описују један свој сан, кога се сећају и објашњавају како су се
осећали када су се пробудили из сна.
 Написати састав о сну на тему: Мој сан... или Сањао сам...
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: „Циц“ Б.Радичевић
Облик рада: фронтални, групни рад, индивидуални
Наставна средства: Читанка стр. 6, Наставни листови стр. 5, припремљени задаци за групе
Корелација: природа и друштво, грађанско васпитање (снови)
Циљ и задаци часа: Даљи рад на доживљавању и разумевању текста и његовом тумачењу.
ТОК ЧАСА:
 Учитељ прича један свој сан, подсећамо ученике на рибарчетов сан.
 Изражајно читање песме (ученици).

 Упознавање ученика са данашњим начином групног рада.
 Подела ученика на групе, помоћу сличица рибе, удице, чамца, дечака. Прва група ће бити они
ученици који извуку сличицу рибе, друга група ученици који извуку сличицу удице, трећа...
 Подела задатака:
Прва група
1. Какав је предео о којем говори песник?
2. Зашто вам се ова песма свиђа или не свиђа? Образложи.
3. Шта значе речи: циц, јава, руди, чун?
4. Шта је сањало рибарче?
Друга група
1. Зашто рибарче снива као да је на јави?
2. Коме се рибарче обраћа? Зашто?
3. Песник најпре каже да „риба већ руди“, онда „руди јоште мало“, а потом „сад ми је печена“.
Шта сте уочили у том ређању слика?
4. У којој строфи је највише ижражена жеља рибарчета да поједе рибу? Објасните ту строфу.
Трећа група
1. Шта се догодило у четвртој строфи?
2. Објасните стих „Оде санак пусти“.
3. Пронађите речи умањеног значења у песми. Зашто је песник употребио ове речи?
4. Шта мислите: вреди ли сањати?
Четврта група
1. Наведите лепе речи којима песник описује три главне слике ове песме:
а) слику неба и реке
б) рибарчетов сан
в) буђење из сна
2. У којој строфи сазнајеш да је рибар уловио рибу?
3. Повежите народну пословицу „Што је баби мило, то јој се и снило“ са овом песмом.
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Један мој сан
Наставна средства: домаћи задаци ученика
Корелација: ликовна култура, грађанско васпитање
Развијање културе усменог и писменог изражавања, неговање језика;
развијање маште.
ТОК ЧАСА:
 Учитељ врши драматизацију текста „Циц“, прави се да спава, мимиком и покретима приказује
да сања пецање. Ученици после драматизације врше анализу шта су препознали у покретима и
изразима лица учитеља.

 Поновити постављене захтеве за писање домаћег задатка
- избор сна који су требали да опишу (увод)
- време, место, личности
- редослед писања, повезаност и јасност реченица
- поштовање правописних правила
 Изражајно читање домаћих задатака.
 После прочитаних задатака вршимо анализа писменог изражавања. Упућивати ученике да
процењују задатке у складу са постављеним захтевима, да своја критичка запажања образлажу,
да уочавају лепе описе, реченице, добро одабране изразе, одговарајуће речи.
 Најуспешније радове издвојити за тематски пано на крају месеца.
 Тематски речник: сан, снови, стварно, нестварно, мађионичар, чаробни штапић, магија, машта,...
 Игра: Да имама чаробни штапић
Један од ученика почиње реченицу, Да има чаробан штапић ја бих... додаје шта би он урадио,
следећи ученик наставља, Да имам чаробни штапић ја бих ... (учинио да добијем петицу, да
добијем чоколаду,...) и тако редом док свако не изговори по једну реченицу.
 Илустровати свој сан испод састава који су данас читали и анализирали.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: „Љутито мече“ Бранислав Црнчевић
Наставна средства: Читанка стр. 18, 19, припремљени истраживачки задаци
Корелација: Природа и друштво, ликовна култура
Циљ и задаци часа: Доживљавање и разумевање поетског текста; богаћење речника
ТОК ЧАСА:
 Игра: животиње-младунци. Учитељ каже једну животињу, а ученици настављају да говоре који
се зову младунци тих животиња: врабац – врабица – врапче
јелен – кошута – лане
зец – зечица - зече
медвед – медведица - мече
 Најава наставне јединице и записивање наслова на табли.

 Интерпретативно читање песме (учитељ).
 Разговор о доживљају и утисцима.
 Самостално читање и подвлачење непознатих речи: јездити - јурити, брзо пролазе; веле –
говоре; рит – мочвара (бара) обрасла трском;
 Садржинско – идејна анализа помоћу истраживачких задатака за групни облик рада. Ученике
поделити у 6 група и свакој доделити истраживачке задатке:
1. група:
Подвуци у песми стихове који вам се највише допадају.
Шта је мече одговарало родитељима?
2. група:
Опиши предео у којем се дешава ова песма.
Објасни шта значи: „Нешто ме пече у души“
3. група:
Како се осећало мече у шуми?
Зашто је мече рекло: „Баш ми је криво што сам мече“.
4. група:
Зашто је мече замишљено и тужно?
Напиши шта је мече хтело да ради.
5. група:
Ко се још љути?
Замисли да си мечету мама или тата. Како би поступио?
Датум:
Наставник
Наставна јединица: „Љутито мече“ Б. Црнчевић
Наставна средства: Наставни листови стр. 9
Корелација: природа и друштво,
Циљ и задаци часа: Доживљавање и разумевање поетског текста. Богаћење речника.
ТОК ЧАСА:
 Најава данашње наставне јединице и објашњење начина рада.

 Самосталан рад ученика на задацима у наставним листовима стр. 9:
 Задаци:
1. Зашто је мече било замишљено? О чему је размишљало?
2. На који начин мече испољава своју љутњу и незадовољство?
3. Ко је био забринут због мечетовог понашања? Зашто?
4. Како разуме стихове: Мече се љути већ трећи дан
што га терају у зимски сан
и замишљено стално ћути.
5. Зашто мече каже: „Баш ми је криво што сам мече“?
6. Шта је мече хтело да промени својим понашањем?
7. На кога те подсећа мече? Објасни.
 Пружити потребну помоћ и подршку ученицима који не знају да одговоре на постављено
питање. Подпитањима их навести да сами дођу до одговора.
 Повратна информација. Ученици читају своје одговоре и упоређује са одговорима својих
другова. Бирамо најбољи одговор.
 Написати другачији завршетак песме. Како би ученици волели да се песма заврши?
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Глаголи
Наставна средства: Читанка стр. 19, припремљен текст за самосталан рад
Корелација: Природа и друштво
Циљ и задаци часа: Уочавање и издвајање речи које именују радњу, стање и збивање
ТОК ЧАСА:
 Свако од ученика се представи својим именом и каже шта највише воли да ради.
 Да ли неко зна како се називају ове речи које нам казују шта ко ради (глаголи)?
 Најава данашње наст. јединице и записивања наслова на табли.
 Методички полазни текст :
Миша је потрчао напоље. Његови другови су се већ играли на терену. Петар је спавао, па није
хтео да га буди. Започели су игру. Изненада се наоблачило. Почело је да грми и сева. Једва
су стигли да се сакрију од кише.
 Уочавање и издвајање глагола.
 Разговор о речима: је потрчао, су играли, је спавао, буди, наоблачило се, грми, сева,
сакрију.
 Подвучене речи у тексту су ГЛАГОЛИ.
ГЛАГОЛИ су речи које означавају РАДЊУ, СТАЊЕ И ЗБИВАЊЕ.
 Кад киша пада понекад грми и сева. Некад киша само сипи и ромиња.
 Глаголи су речи које означавају неко збивање и објашњавају природне појаве.
 Рад у уџбенику на стр. 19. Ученици треба поново да прочитају све о глаголима, да уоче глаголе
који означавају радњу, стање и збивање.
 У следећем тексту ученици треба да подвуку глаголе и испишу их у свесци. Учитељ лепи
припремљен текст ученицима, а они самостално решавају задатак:
Пада киша ситница, да порасте пшеница
да се деда радује, када снопље везује. Радња:
Да се бака насмеје, када брашно просеје Стање:
и меси колачиће за унуке ђачиће. Збивање:
 Повратна информација. Ученици читају своје одговоре.
 У песми „Љутито мече“ заокружити све глаголе.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Глаголи
Наставна средства: Наставни листови стр. 42, припремљени додатни задаци
Циљ и задаци часа: Утврђивање знања о глаголима
ТОК ЧАСА:
 Провера урађеног домаћег задатка. Ученици читају глаголе које су заокружили у песми
„Љутито мече“ Б. Црнчевића.
 Поновити шта су глаголи (речи које означавају радњу, стање и збивање).
 Упознати ученике са данашњом наставном јединицом и начином самосталног рада.

 Пре почетка рада ученици ишчитавају питања и задатке. Дајемо кратко објашњење нејасног
задатка ученику који пријави нејасноћу.
 Самосталан рад ученика у наставним листовима на стр. 42.
 Ученици који први заврше задатке у наставним листовима добијају припремљен додатни
задатак од учитеља.
 Додатни задаци:
1. Задатак: Допуни реченице глаголима:

Беба _____________. Њена мама је ___________. Тата __________ играчку.
2. Задатак: Подвуци глаголе у тексту.

У воћњаку је израсла трава. Све је озеленело. Јован окопава воћке и орезује гране.
Севнула је муња и загрмело је. Јован се радује и весели киши.
Разврстај подвучене глаголе по значењу:
радња:_______________________________________
стање:________________________________________
збивање:______________________________________
3. Подвуци глаголе у реченицама и напиши шта означавају:

Бранко решава укрштеницу. _____________
Дека дрема у фотељи. _________________
Напољу сипи киша. ___________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Јесење слике
Наставна средства: слике јесени, ЦД са песмом о јесени
Посматрање, уочавање и доживљавање природе, појава и промена у
јесен; богаћење речника.
ТОК ЧАСА:
 Ученици слушају музику са ЦД – а, песму о јесени. Док, они слушају наставник ставља слике на
видно место. Ученици посматрају слике.
 Најава данашње наставне јединице и објашњење начина рада. Ученици раде по групама. Свака
група добија истраживачке задатке.

 Ученике делимо у пет група. Свака група има свој задатак. Да би успешно решили свој задатак
морају и да истражују. Омогућити ученицима да користе уџбеник, слике, фотографије, текстове
о јесени и сл.
Прва група -Уочавање појединости и њихова анализа: лишће, гране, стабла, шума, облаци, небо,
киша, баре, ...
Друга група- Промене које су настале у природи: дани суморни, небо облачно, све је мокро,
влажно дрвеће, хладнији дани,...
Трећа група- Јесен у шуми, на улици, у парку, у дворишту...
Четврта група - Расположења људи када је хладно, када киша пада,...
Пета група- Осећања
 Ученици раде по групама. Учитељ пружа потребну помоћ, питањима их наводи и усмерава да
пронађу одговарајуће решење. Усмерава на различите изворе које су донели.
 Презентација група. По један изабрани представник групе презентује рад своје групе.
 Записујемо најлепше реченице из сваке групе и то све под насловом „Јесење слике“
 Прављење тематског речника о јесени. Илустровање јесени и записаног у свескама.
 Ученици треба да припреме своје радове (литерарне и ликовне) за тематски пано „Јесен“
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна тема: 1. Aл'је леп овај свет
Наставна јединица: Састављање приче од датих речи
Наставна средства: припремљене речи за састављање приче
Даљи рад на самосталном састављању реченица (као припрема за први
писмени задатак). Увежбавање примене знања везана за именице
ТОК ЧАСА:
 Подсећамо ученике на тематски речник о јесени који смо правили прошлог часа.
 Неколико ученика прочита свој тематски речник.
 Најава данашње наставне јединице и објашњење начина рада.

 Ученицима исписати на табли речи које ће употребљавати приликом писања састава.
Анализирамо све речи које су написане, да видимо да ли их ученици разумеју.
НЕБО: ведро, тмурно, плаво, облачно, сиво...
КИША: ромиња, сипи, пљушти, лије, сипа...
ВЕТАР: милује, носи, хлади, кида...
ЛИШЋЕ: жућкасто, црвено, шарено, јесење, суво...
ШУМА: оголела, пожутела, тужна, усамљена, тиха...
 Рећи ученицима да су на табли су исписане речи. Потребно је да их препишу у свеску.
 Задатак је да на основу тих речи и наравно додајући друге, смисле и испричају причу.
 Самосталан рад ученика: писање састава на тему
1. Мој град у јесен
2. Зашто је небо тужно
3. Прича увелог листа
4. Боје и мириси јесени
 Читање и анализа радова, избор најуспешнијих за тематски пано „Јесен“
 Игра са ученицима. Ученицима кажемо да дува ветар, они својим телима показују како се дрво
савија под ударима ветра, или пада киша, а они су мале животињице које треба да се склоне од
кише...
 Илустрација.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: „Мачак отишао у хајдуке“ Б.Ћопић
Корелација: природа и друштво, грађанско васп.
Анализа текста. Обнављање пословица као народних умотворина.
Циљ и задаци часа: Развијање ваљаних моралних схватања и усвајање културног
понашања.
ТОК ЧАСА:
 Интелектуално-емоционална припрема кроз разговор о пријатељству.
Ко све нама може бити пријатељ (музика, књиге, животиње,...)?
Како показујемо то пријатељство?
Шта је све потребно да радимо зарад пријатељства?

 Наставник изражајно чита текст (док учитељ чита, читанке су затворене, а ученици пажљиво
слушају).
 Психолошка пауза.
 Разговор о непосредном доживљају: ученици износе личне утиске о причи коју је прочитао
учитељ.
 Изражајно читање ученика и анализа непознатих речи (воденички, лијен, јазбина, лоповлук,
дембелисати, буквик, служба, помете, хајдуци, харамбаша, брвно, јатак)
 Садржинска анализа по тематским целинама:
I логичка целина: Млинар Триша и његов дебели мачак
II логичка целина: Мачак отишао у хајдуке
III логичка целина: Сусрет с јазавцем
IV логичка целина: Крађа кукуруза
V логичка целина: Пси јурнуше на крадљивце
VI логичка целина: Поново у чича Тришиној колиби
 Синтеза: препричавање приче.
 Самосталан рад ученика: вежба читања.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: „Мачак отишао у хајдуке“ Б.Ћопић
Корелација: природа и друштво, грађанско васпитање
Даљи рад на анализи приповетке. Развијање племенитости, љубави,
Циљ и задаци часа: поштења и истинољубивости. Обнављање пословица као народних
умотворина
ТОК ЧАСА:
 Припремни разговор о причи коју смо читали прошлог часа. Подсетити ученика на ликове.
 Изражајно читање приче и кратак осврт на садржину текста – разговор.
 Идејна анализа: разговарамо са ученицима о томе како је мачак схватио хајдуке, мачак жели
олако да живи од крађе, ко су били хајдуци, када је мачак схватио да је погрешио, итд.
 Стварно и нестварно у причи.
 Шта је у причи смешно, како писац ствара смешне ситуације.
 Ученици сами формулишу поруку приче.
 Тражење и читање народних пословица, откривање њиховог значења и повезивање пословица с
овом причом. Нема хлеба без мотике.
Ко се дима не надими, тај се ватре не огреја.
Ко с ђаволом тикве сади, о главу му се лупају.
 Лик мачка: опис мачка, његово понашање, његови поступци, каквог човека представља мачак.
 Синтаксичке вежбе – реченичке варијације: издвајамо неколико реченица као:
Убрзо сунце утону за високу планинску косу.
Кроз лишће зашуми хладан ветрић и модар сумрак уђе у шуму.
(Ученици формулишу ове реченице – ове лепе слике – другачије од писца, другим речима,
чувајући при том њихову изражајну лепоту).
 Самосталан рад ученика на задацима у Наставним листовима на стр. 40
 Повратна информација. Ученици један по један читају одговоре на једно питање. Бирамо
најлепши одговор и најтачнији.
 Покушај читања текста по улогама.
 Опширно препричавање текста.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Потврдне и одричне реченице
Наставна средства: Читанка стр. 34, методички полазни текст
Корелација: грађанско васпитање
Утврђивање знања о реченицама: врсте реченица, потврдни и одрични
облик реченица.
ТОК ЧАСА:
 Методички полазни текст:
Да ли и данас пада киша? Чини ми се да јуче киша није падала. Не могу да идем да се играм.
Зато сам читао књигу. Књига је веома занимљива. Са књигом ми није досадно. Волим да читам!
Не волим да се излежавам и не радим ништа. Читај и ти!
 Ученици слушају текст , а затим следи разговор о тексту.
 Утврђивање појма реченице и врсте реченица по значењу (обавештајне, упитне и заповедне).

 Уочавање језичке појаве у методички полазном тексту:
1. Потврдне реченице – овим реченицама се нешто тврди или потврђује, оне показују да је радња
извршена (на пр. Зато сам читао књигу.).
2. Одричне реченице – овим реченицама се нешто одриче, оне показују да радња није извршена
(на пр. Чини ми се да јуче киша није падала. ).
 Ученици могу користити појмове- за потврдну реченицу - тврђење, а за одричну – одрицање.
 Упознати ученике да све врсте реченица имају потврдан и одричан облик:
Потврдни облик реченица: Одрични облик реченица:
Обавештајна: Душан је дошао. Душан није дошао.
Упитна: Да ли Душан долази? Зашто Душан није дошао?
Заповедна: Нека Душан дође! Душане, не долази!
 Писање одричне речце НЕ у одричним реченицама (одрична речца Не пише се одвојено од
глагола, осим у четири речи: нећу, немам, нисам и немој.)
 Самосталан рад ученика у Читанци на стр. 34.
 Повратна информација. Ученици са другом из клупе контролишу и упоређују одговоре и
тачност одговора у читанци.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Потврдне и одричне реченице
Корелација: грађанско васпитање (када кажемо и како реч „нећу“)
Утврђивање знања о реченицама: врсте реченица, потврдни и одрични
Циљ и задаци часа: облик. Мотивисање ученика за схватање граматике, буђење
радозналости и интересовања за језичке појаве.
ТОК ЧАСА:
 Поновити са ученицима шта је реченица, које врсте реченица постоје по значењу (обавештајна,
упитна, заповедна), а које по облику (потврдан и одричан облик).
 Потврдне реченице – овим реченицама се нешто тврди или потврђује, оне показују да је радња
извршена.
 Одричне реченице – овим реченицама се нешто одриче, оне показују да радња није извршена.

 Објашњење самосталног начина рад ученика у наставним листовима стр. 41.
 Самосталан рад ученика.
 Ученицима којима је потребна помоћ у разумевању постављеног задатка, индивидуално
приступити и питањима га навести на који начин да тражи одговор. Могу користити и читанку.
 Повратна информација. Ученици читају своје одговоре, упоређују са одговорима других
ученика. Проверавамо тачност.
 Похвала ученицима који су успешно решили све задатке, а подршка за даљи рад ученицима
који су се трудили.
 Језичка игра:
Учитељ задаје одређене реченице у потврдном облику, а ученици што тачније и што брже их
записују у одричном облику. Игра по групама – један ред клупа, једна екипа.
Могуће реченице: Сунце греје. Киша пада. Читам књигу. Ко иде у школу? Спаваш ли?
Да ли си слушао? Додај му лопту! Трчи преко улице! Устани и потрчи!
 Смислити реченице у одричном облику које можемо користити за нову игру.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Оскар Вајлд: „Себични џин“
Наставна средства: Читанка стр. 26,27,28,29
Корелација: природа и друштво (годишња доба), грађанско васпитање (осећања)
Обрада уметничког текста. Неговање осећања за естетска доживљавања
лепог у уметничком делу, људском друштву, природи.
Увођење ученика у разумевање, доживљавање и тумачење књижевног
текста на појединим прилозима школске лектире
ТОК ЧАСА:
 Интелектуално емоционална припрема кроз разговор о дружењу, пријатељству и себичности.
 Анализа наслова. Да ли неко зна шта је „џин“, да ли он постоји, и сл...
 Изражајно читање текста (учитељ).
 Анализа непознатих речи – ковитлати, жудети, занесено, грàд, себичност, призор,...
 Психолошка пауза.
 Разговор о доживљају приче (кратак осврт на доживљеност текста).
 Садржинска анализа по логичким целинама. Причу је могуће поделити на логичке целине:
1. Велика и прекрасна башта
2. Моја башта је само моја
3. Деца немају где да се играју
4. Дрвеће је заборавило да цвета
5. Врапчић је певао поред прозора
6. Срце себичног џина је омекшало
7. Џин је заволео децу
8. Деца су нашла мртвог џина.
 Препричавање текста, издвајање лепих реченица.
 Рад на питањима из Читанке, стр. 29.
 Записати целине у свесци, а затим илустровати делове који им се допадају.
 Читање најлепших реченица и приказ илустрација ученика. Похвала за урађено и подршка
осталим ученицима да на примеру својих другова и ини добро ураде.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Оскар Вајлд: „Себични џин“
Наставна средства: Читанка стр. 26,27,28,29. Наставни листови стр. 16
Корелација: природа и друштво (годишња доба), грађанско васпитање (осећања)
Неговање осећања за естетска доживљавања лепог у уметничком делу,
људском друштву, природи. Даљи рад на увођењу ученика у
разумевање, доживљавање и тумачење књижевног текста на појединим
прилозима школске лектире.
ТОК ЧАСА:
 Ученицима изговарамо реченицу из текста: Имам много цвећа у башти, али су деца моје
најлепше цвеће. Разговарамо о реченици – значење реченице.
 Кратак осврт на садржину приче.
 Препричавање приче.
 Идејна анализа текста. Користити апаратуру испод текста у читанци. За овај део часа можемо
саставити следећи идејни план текста:
1. Игра је велика радост за децу.
2. Себичност је велика мана.
3. Себични људи нису срећни.
4. Увек се можемо покајати за учињену неправду деци.
5. Било би добро да увек побеђује љубав.
 Ликови: Карактеризација лика Себичног џина.
- Физички изглед, како га замишљамо.
- Његови поступци.
- О џиновом покајању.
 Стварно и нестварно у бајци.
 Самосталан рад ученика на задацима и питањима у Наставним листовима стр. 16.
 Повратна информација. Анализирамо одговоре.
 Лексичка вежба:
Шта значе ове речи: срдачност, свесрдност, усрдност, душевност, љубазност, добродушност,
присност, топлина, пријатност, пркосан, злоћудан, гневан, набусит, пргав, жучан, љут, заједљив?
 Написати крај приче какав би ученици желели да буде.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Реченица и именице
Наставна средства: Контролна вежба бр. 1
Корелација: -
Провера наученог о реченици (врстама и облику) и именицама (врста,
род и број).
ТОК ЧАСА:
 Кратко понављање о томе шта су реченице, које врсте реченица имамо, а које облике. Шта су
именице, које врсте именица имамо (властите и заједничке) род (мушки, женски, средњи) и број
именица (једнина и множина).

 Подела контролних вежби и анализа задатака који су постављени.
 Пружити помоћ ученицима којима није јасно постављено питање.
 Повратна информција. наставник прегледа контролну вежбу, а за то време ученици имају
језичку вежбу.
 Језичка вежба: Реченице које су доживеле земљотрес.
Ученици добијају листић са записаним реченицама у којима је испретуран редослед речи и
задатак им је да их напишу правилно.
Фудбал је данас играо Миша. (Миша је данас играо фудбал.)
У Машу је отишла школа. (Маша је отишла у школу.)
Дува киша и пада ветар. (Киша пада и дува ветар.)
Друг кошарку мој тренира. (Мој друг тренира кошарку.)
Колач је направио баку. (Бака је направила колач.)
 Саопштавње оцена контролне вежбе, анализа успешности.
 Читамо правилно написане реченице из језичке игре.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна тема: 3. Бајке и басне
Наставна јединица: „Бајка о белом коњу“ С. Раичковић
Наставна средства: Читанка стр. 66, 67
Доживљавањe и разумевањe текста, уочавање ликова, њихових
особина, порука текста.
ТОК ЧАСА:
 Игра асоцијације: Он је живо биће.
Може бити црне, беле, браон боје.
Велики је човеков пријатељ.
Веома је брз и учествује на тркама.
Има реп.
Биљојед је.
Оглашава се рзањем.
Његово младунче је ждребе.
Његова женка је кобила.
Он је _ _ _ !
 Најава данашње наставне јединице и записивање наслова и имена писца на табли.
 Интерпретативно читање (учитељ).
 Краћи разговор о првим утисцима.
 Усмерено читање (ученици): обратити пажњу на садржину текста, догађаје, ситуације, непознате
речи и изразе.
 Објашњење непознатих речи:
теретан-напоран, мучан; таворити-живети тешко; хитнути се-бацити се нечим на некога;
бангав-болестан, хром; насеобина-насеље; цепка-танак комад дрвета; питак-добар за пиће;
граб-врста дрвета; обронак- падина, страна узвишења; галоп-коњски трк; клецав-ход при којем
се од слабости савијају колена; плот- ограда,...
 Анализа текста према постављеним захтевима и дидактичко-методичкој апаратури у Читанци.
 Одабир најлепших реченица.
 Изражајно читање текста.
ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Више пута прочитати причу и спремити се за препричавање.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: „Бајка о белом коњу“ С. Раичковић
Наставна средства: Читанка стр. 66, 67. Наставни листови стр. 24
Даљи рад на доживљавању и разумевању текста, уочавање ликова,
њихових особина, порука текста.
ТОК ЧАСА:
 Разговор о реченици из приче „Коњ је брз као муња и неухватљив као облак“ (објаснити значење
исликовитост реченице).
 Проверавамо колико су вежбали читање - изражајно читање ученика.
 Правимо план препричавања:
Болесни коњ
Одлазак из штале
Сусрет са сељанима
Ноћ пуног месеца
Трагање за белим коњем
 Ученици су подељени у три групе.
Задаци група:
1. Спремити се за детаљно препричавање.
2. Препричавање са проширивањем појединих целина по њиховом избору.
3. Сажето препричавање.
 Сви чланови група треба да препричавају тако што ће се настављати једни на друге.
 Које је препричавање најзанимљивије?
 Које најлакше?
 Препиши део бајке који ти је најлепши и илуструј (раде на папиру заједно по групама).
 Презентација група- представници читају одломак и показују илустрацију.
 Правимо пано са радовима са часа.
 Рад у наставним листовима стр. 24
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Велико слово у писању имена народа
Облик рада: фронтални, групни рад индивидуални
Наставна средства: Читанка стр. 70, припремљени задаци за групе
Циљ и задаци часа: Уочавање правила писања великог слова у именима народа.
ТОК ЧАСА:
 Емоционално – психолошка припрема крозразговор са ученицима. Поставимо им питање где
они живе (Београд)? Ко још живи у ту (у Београду?. Шта смо ми у месту живљења (становници)?
Како се зову становници нашег града (Београђани)?
 Да ли неко зна како ћемо записати „Београђани“? (ученици пишу на табли)
 Анализа написаног и најава данашње наставне јединице.

 Час ће се одвијати на три нивоа. Припремили смо три врсте наставних листића и формирамо
три групе ученика.
 Дајемо им одређена упутства како ће радити и дајемо им одређене задатке.
1. група Писање имена народа

Упознао сам једног Француза.
У Јапану живе Јапанци а Руси у Русији.
Рекао ми је да је Енглез.
Питања: Шта запажамо у овим реченицама?

Које речи се пишу великим почетним словом? Зашто?
Имена народа се пишу великим почетним словом.
2. група Писање имена становника једног места

Ако живим у Београду, онда сам Београђанин.
Пријатељ мог тате је Новосађанин.
Њена тетка је Крагујевчанка.
Питања: Шта запажамо у овим реченицама?

Зашто се неке речи пишу великим почетним словом?
Имена становника појединих места пишу се великим почетним словом.
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Омиљени лик из бајке
Наставна средства: књига лектире „Народне приповетке и бајке“ (избор)
Циљ и задаци часа: Развијање културе усменог изражавања. Богаћење речника ученика.
ТОК ЧАСА:
 Разговор о бајкама (шта су бајке, карактеристике бајки, стварно и нестварно, почеци и завршеци,
бројеви...). Подсетити ученике на самосталан рад код куће (читање књиге лектире).
 Проверити да ли су сви ученици прочитали домаћу лектиру.
 Најава данашње наставне јединице и записивање наслова лектире на табли.

 Разговор о утисцима, ученици износе своје утиске о прочитаној књизи и исказују своје
вредносне судове.
 Издвајање приповедака и бајки које су се посебно свиделе ученицима.
 Читање одломака који су им се допали и њихово коментарисање.
 Препричавање појединих бајки и приповедака и садржајна анализа истих.
 Ликови и карактеризација ликова:
1. Који су ликови на ученике оставили најснажнији утисак и зашто?
2. Који би од тих ликова могао данас да буде популаран?
3. Физичка карактеризација ликова.
4. Поступци и понашање ликова.
5. Међусобни односи ликова.
 Читање одломака којима се илуструје разговор о ликовима.
 Стваралачко препричавање прича: ученици треба да се ставе у лик који им се највише допада а
затим као да су они учесници у догађају препричавају бајку или приповетку. На пример: Ја сам
најмлађи од троје браће. Мој отац је краљ...
 Бирамо најбоље препричавање и ко се најбоље уживео у лик из бајке.
 Илустровати лик из бајке који им се допада.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Главни делови реченице
Наставна средства: Читанка „Радост дружења“ стр 47, радна свеска за српски језик
Утврдити стечена знања о: реченицама (значење,облик, састав), врстама
Циљ и задаци часа: речи: именицама и глаголима. Уочавање главних делова реченице,
Усвајање појма субјекта и предиката.
ТОК ЧАСА:
 Понављање следећих граматичких садржаја: реченице по значењу, облику и саставу, врстама
речи: именицама, глаголима, придевима; служби речи у реченици: субјекат, предикат,
прилошке одредбе за место, време и начин.
 Најава наставне јединице

 Посматрамо реченице у Читанци стр. 47
 Шта све о њима можемо рећи?
 Записујемо те реченице на табли и обележавамо главне делове тих реченица.
Главни делови реченице су субјекат и предикат.
Субјекат је реч у реченици која нам казује ко врши радњу или о коме се говори.
Предикат је део реченице који казује шта субјекат ради или нешто о субјекту.
Субјекат може бити изостављен, али не и предикат.
 Самосталан рад на задатку (стр. 47).
 Читамо задатке и уочавамо и исправљамо грешке
ЗАВРШНA АКТИВНОСТ:
 Вршимо понављање научених садржаја о субјекту и предикату.
 Рад у радној свесци стр. 42
 Написати нових пет реченица и одредити им главне делове (субјекат и предика).
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна тема: Пријатељство и љубав
Наставна јединица: Придеви- род и број
Наставна средства: Читанка стр. 31,
Корелација: природа и друштво (породица)
Циљ и задаци часа: Обнављање значења приде. Уочавање рода и броја придева
ТОК ЧАСА:
 Шта су именице? Какве именице могу бити? У ком роду могу бити именице, а броју? Како
кажемо за мушки, како за женски, а како за средњи род једнине? А множине?
 Шта су придеви? Уз које речи стоје?
 Које су врсте придева?
 Шта су описни придеви? Присвојни?
 На табли су написане реченице:
Била је то велика, прекрасна башта.
Из траве вирио је по који шарени цвет.
У средини баште се налазило мало дрво.
 Која је именица у првој реченици? Које речи стоје уз именицу?
 Која је то врста речи? У ком је роду и броју именица башта?
 Шта мислите у ком роду и броју су придеви велика, прекрасна?(записујемо у табелу).
 Како би гласила велика прекрасна башта у множини?(записујемо у табелу)
 Која је именица у другој реченици? Која реч стоји уз именицу?

 Која је то врста речи? У ком је роду и броју је именица цвет?
 Шта мислите у ком роду и броју је придев шарени?(записујемо у табелу).
 Како би гласио шарени цвет у множини?(записујемо у табелу)
 Која је именица у трећој реченици? Која реч стоји уз именицу?

 Која је то врста речи? У ком је роду и броју је именица дрво?
 Шта мислите у ком роду и броју је придев мало?(записујемо у табелу).
 Како би гласило мало дрво у множини?(записујемо у табелу)
Род Једнина Множина
Женски род Велика, прекрасна башта Велике, прекрасне баште
Мушки род Шарени цвет Шарени цветови
Средњи род Мало село Мала села
 Придеву се слажу са именицом уз коју стоје у роду и броју.

 Одреди род и број придева у следећим реченицама:
Био је леп и сунчан дан.
Весела птица је летела и цвркутала.
Мало двориште је постало велико.
Датум:
Наставник
Наставна јединица: „Самоћа“ Б. Радичевић
Доживљавање и разумевање текста. Развијање љубави према
књижевности. Богаћење речника.
ТОК ЧАСА:
 Шта значи реч самоћа?
 Која су осећања везана за самоћу?

 Учитељ чита причу.
 Како сте се осећали док сте слушали причу?
 Ко је у овој причи усамљен?
 Када је песник упознао птицу?
 Усмерено читање.
 Издвој непознате речи
 Подвуци реченице којима се описује птица.
 Обележи реченице којима се описује како она лети
 Обележи пасус који описује изглед царићевог царства.
 Разговарамо о причи на основу задатака и питања у Читанци.
 Изражајно читање текста. Илустрација дела текста по избору ученика.
 Вежбање изражајног читања.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: „Самоћа“ Б. Радичевић
Циљ и задаци часа: Вежбе читања уметничког текста.
ТОК ЧАСА:
 Подсећамо се о чему говори ова прича.

 Интерпретативно читање текста (учитељ) ради бољег разумевања и доживљавања текста.
 Краћи разговор; први утисци.
 Усмерено читање (ученици): уочавање непознатих и мање познатих речи, осећања која текст
буди.
 Анализа текста према захтевима и дидактичко методичкој апаратури у Читанци.
 Домаћи задатак: вежбање изражајног читања.
 Разговор о тексту (по чему је необична птица, како је дечак заслужио њено поверење, како су
победили самоћу...).
 Подела текста на целине и давање наслова свакој целини.
 Богаћење речника: речи различитог облика, а истог значења.
Зачудити се – изненадити се, запањити се, згранути, скаменити, укипити, пренеразити, ...
Говорљив – речит, брбљив, џангризав, слаткоречив...
 Играмо се: Препознај друга
 Сваки ученик на папирићу напише 2-3 реченице о свом најбољем другу не помињући његово
име. Задатак осталих је да погоде о коме је реч.
 Вежбање изражајног читања.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Време вршења радње
Утврђивање знања о времену вршења радње. Разликовање облика
којима се изражава садашњост, прошлост и будућност.
ТОК ЧАСА:
 На припремљеним реченицама поновити време вршења радње:
Бака је направила колаче. прошло време
Петар ће ићи у позориште. будуће време
Мира сади цвеће. садашње време

 Понављање правила:
Све се може догодити у протеклом, садашњем и будућем времену.
ПРОШЛО ВРЕМЕ значи да су се радња, стање или збивање извршили, већ догодили.
САДАШЊЕ ВРЕМЕ значи да се радња, стање или збивање догађа сада, када се о њој говори.
БУДУЋЕ ВРЕМЕ означава радњу, стање или збивање које ће се догодити у будућности.
 Писање глагола у будућем времену:
ТРЧАЋУ (једна реч) ЈА ЋУ ЧИТАТАИ. (ЋУ је испред глагола)
ПОЋИ ЋУ. (ЋУ је иза глагола)
 Самосталан рад ученика:
 Следеће реченице напиши у преостала два времена:
1. Тата је направио кућицу за куцу.
2. Мара пише домаћи задатак.
3. Ићи ћу у биоскоп.
 Диктат (диктирам у садашњем времену, једна група га записује у прошлом, а друга у будућем
времену): Седимо у учионици. Марко гледа кроз прозор. На грани се шћућурио врабац. Сунце
сија, али је ипак хладно.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна тема: Народне песме и приче
Наставна јединица: Где се врши радња
Наставна средства: Читанка стр. 83, радна свеска стр. 46
Циљ и задаци часа: Уочавање речи које означавају место вршења радње
ТОК ЧАСА:
 Поновимо све о речима које значе радњу (глаголима).
 Најавити данашњу наставну јединицу.

 На методичком полазном тексту урадити следеће пример за објашњење речи које значе место
вршења радње.
 Петар и Милан су у школи.
У селу има пуно домаћих животиња.
Ставио сам књиге у торбу.
У перницу сам ставио и бојице.
Деца се играју на улици.
 Уочавање подвучених речи, шта нам оне говоре (место где се одвија радња). ГДЕ?
 Самосталан рад ученика: допуни реченице речима које означавају место.
________ седе бака и дека.

Милица се игра _________ .
Ставићу калаче ___________ .
Пеђа је _____________ .
__________ пада киша.
Бацио сам лопту ________.
 Повратна информација - како смо допунили реченице?
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна тема:
Наставна јединица: Начин вршења радње
Наставна средства: Читанка стр. 83, радна свеска стр. 46
понављање значења глагола и службе глагола у реченици (предикат)
чланови реченице који уз глагол означавају место, време и начин
ТОК ЧАСА:
 Поновимо све о речима које значе радњу (глаголима).
 Најавити данашњу наставну јединицу.
 Разговор о тексту:
 Читам следеће реченице:
После другог часа почиње велики одмор.
када?
време
Неки ученици одлазе на фудбалско игралиште.
где?
место
Сви ужурбано јуре.
како?
начин
 Уочавање језичких појава:
У првој реченици, која реч означава субјекат? А предикст?
Постоје ли неке речи које ближе одређују глагол?
Шта оне представљају?
У другој реченици?
Шта оне представљај
 Поред глаголских одредби за време и место постоји и глаголска одредба за начин – која нам
казује како се радња врши .
 Свако нека смисли по једну реченицу у којој ће бити заступљене глаголске одредбе за
време, место и начин.
 Провера усменим путем.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна тема: Ал' је леп овај свет
Наставна јединица: Велико слово у писању вишечланих
географских имена
Наставна средства: Читанка стр.
Стицање нових знања из правописа ( употреба великог слова у писању
Циљ и задаци часа: вишечланих географских имена)утврђивање и проверавање раније
стечених знања из правописа.
ТОК ЧАСА:
 Сваки ученик добија следећи текст:
Освануло је сунчано јутро на Фрушкој гори. Ана је добила разгледницу од рођене сестре са
Јадранског мора. Каже да је време предивно, а упознала је и пуно другова. Сви су углавном из
Србије осим Ивоне која живи у Великој Британији. Уговорили су сусрет и догодине у Новом Саду.
Тада ће Ана упознати сестрине пријатеље.
 Краћи разговор о тексту
ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА - активности:
 Најава наставне јединице:
 На данашњем часу ћете научити како се правилно пишу вишечлана географска имена, односно
како правилно пишемо имена градова, села, земаља ... која су састављена од више имена.
 Уопштавање – стварање правила:
Каквим почетним словом пишемо имена градова, села, држава...?
Како правилно пишемо Нови Сад?
Да ли се оба почетна слова пишу великим словом? А Велика Британија?
 Вишечлана имена села, градова, насеља, земаља пишу се великим словом: Црна Трава, Нови
Сад, Бачка Топола, Велика Британија, Нови Београд, Горњи Милановац
 Какве су именице: река, језеро, море, планина?
 Каквим почетним словом пишемо заједничке именице?
 Каквим почетним словом пишемо имена села, градова, држава...?
 Кад име планине, реке, мора или језера чине више речи, само прва реч се пише великим
почетним словом и она која је и сама властито име: Стара планина, Јадранско море,
Скадарско језеро, Фрушка гора, Балканско полуострво, Врњачка бања,Велика Морава, Бања
Ковиљача
 Поновити садржаје које смо данас научили.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Једно моје путовање
Наставна средства: фотографије са летовања и путовања
Циљ и задаци часа: Развијање културе усменог и писменог изражавања
ТОК ЧАСА:
 Припремни разговор (о путовањима; да ли су путовали, чиме, где, како су се провели, зашто
им је у сећању остало баш то путовање...).

 Захтеви писања састава: садржина, целовитост, сликовитост, редослед излагања.
 Причање појединости и ситуација.
 Кратак опис места где су путовали, са ким су ишли, превозно средство, сусрет са другим
људима.
 Самосталан рад: писање састава на тему Једно моје путовање.
 Илустрација састава.
 Читање и анализа према постављеним захтевима.
 Читање састава, анализа.
 Избор најуспешнијих састава.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: „Прича о доброј роди“ С.Г.Давидовић
Корелација: природа и друштво (птице)
Увођење ученика у разумевање и доживљавање књижевног текста;
Циљ и задаци часа: анализу, уочавање и процењивање понашања и поступака ликова;
разумевање порука и изаражавање тих порука својим речима
ТОК ЧАСА:
 Певамо песму "Браћу не доносе роде". Која је то лепа прича о родама и бебама.

 Интерпретативно читање текста (учитељ). Текст се чита у целини ради јединственог доживљаја
и разумевања битног у тексту
 Први, кратки утисци о прочитаном: Објашњење непознатих речи; Кратак разговор: о коме и о
чему се говори у овом тексту
 Читање текста у себи ради уочавања догађаја и тока радње; ликова и њихових поступака и
понашања,
 Размишљање о порукама приповетке – изражавање порука својим речима и пословицама
 Разговор и анализа приповетке према постављеним захтевима, питањима и задацима у
Читанци
 Изражајно читање (ученици)
 Подела текста на целине и давање наслова свакој.
Самосталан рад ученика: писмено одговарање на постављена питања.
1. Где је рода имала гнездо?
2. Како је проводила време?
3. Кога је жаба ухватила?
4. Шта је радила рода?
5. Каква је жаба?Шта она не разуме?
6. По чему се рода из приче разликује од других рода?
 Повратна информација (читање одговора на постављена питања).
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: „Прича о доброј роди“ С.Г.Давидовић
Увођење ученика у разумевање и доживљавање књижевног текста;
Циљ и задаци часа: анализу, уочавање и процењивање понашања и поступака ликова;
разумевање порука и изаражавање тих порука својим речима
ТОК ЧАСА:
 Мини квиз: групни рад – ученици подељени у три групе припремају питања која ће
постављати осталим групама (Свака група треба да буде спремна да да тачне одговоре на
питања која сама поставља другим групама); процена добијених одговора и њихова оцена

 Интерпретативно читање текста (учитељ)
Текст се чита у целини ради јединственог доживљаја и разумевања битног у тексту
 Читање текста у себи ради уочавања догађаја и тока радње; ликова и њихових поступака и
понашања,
 Размишљање о порукама приповетке – изражавање порука својим речима и пословицама
 Подели ли смо текст на целине прошлог часа, сада препричавамо текст на основу тих
поднаслова.
 Самосталан рад ученика: писмено препричавање текста.
 Повратна информација (читање препричане приче).
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Шта је било после... наставак приче
Циљ и задаци часа: Оспособљавање ученика за стваралачки рад у језичком изражавању
ТОК ЧАСА:
 Препричавање текста "Прича о доброј роди".

 Разговор са ученицима о томе да ли је баш овако морало да буде, шта је могло другачије да се
деси, шта мисле шта се десило са родом, лептиром и жабом...
 Самосталан рад ученика: сажето препричавање текста и наставак приче.
 Наставак приче пишемо у наставку нашег препричавања на прошлом часу.
 Читање и анализа радова и избор најуспешнијих.
ДОМАЋИ ЗАДАТАК :
 Илустрација приче у нашим свескама.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Глаголи - лице и број
Наставна средства: Читанка стр. 19, Радна свеска стр. 42
усвајање нових знања о глаголима- разликовање лица и броја,
Циљ и задаци часа: потврдног и одричног облика- понављање писања упитне речце ли и
одричне речце
ТОК ЧАСА:
 На табли је написан текст
 Ученици III разреда су уређивали своју учионицу. Решили су да њихова учионица буде
најлепша у школи.Ја ћу донети много лепих сличица, рекао је Владан. Ти донеси маказе и
лепак, рекли су Славици. А он, Аца, нека донесе слике у боји које је исекао из новина. Шта
ћемо ми да радимо?, упитала је једна група ученика. Ви ћете пронаћи песме које највише
волите, одговорили су јој и рекли да ће они донети цвеће. Свако од ученика је добио свој
задатаку у уређивању учионице. Сваки ученик, појединачно, и свака група ученика знају шта
треба да раде.
 Најава наставне јединице.

 Уочавање језичких појава
Шта је рекао Влада?(ја) Шта су рекли Славици?(ти) Како су рекли за Ацу?(он)
Шта је упитала једна група ученика?(ми) Шта су јој одговорили?(ви)
Ко ће донети цвеће? (они)
 Ја- које је то лице? Ти- које је то лице? Он– које је то лице? Ми? Ви? Они?
 Уопштавање- стварање правила:
Глаголи имају лице и број, као и потврдан и одричан облик
 Потврдан облик:
једнина
1. ја пишем– прво лице једнине-лице које говори
2. ти пишеш– друго лице једнине-лице са којим се говори
3. он пише - треће лице једнине-лице које није са говорником и
саговорником
множина
1. ми пишемо – прво лице множине
2. ви пишете- друго лице множине
3. они пишу– треће лице множине
 Одричан облик:
1. ја не пишем 1. ми не пишемо
2. ти не пишеш 2. ви не пишете
3. он не пише 3. они не пишу
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Писање одричне речце НЕ
Наставна средства: Читанка стр. 42 ,Радна свеска стр.38
Циљ и задаци часа: Писање одричне речце НЕ уз глаголе, именице и придеве
ТОК ЧАСА:
 Најава данашње наставне јединице. Подсећање на писање одречне речце не као што смо учили
у другом разреду.

 Припремљене реченице:
Горан не зна одговор. Не пада киша.
Петар не плива добро. Мама не пере веш.
ОДРИЧНУ РЕЧЦУ НЕ ПИШЕМО ОДВОЈЕНО ОД ГЛАГОЛА.
 Влада је непристојан. То је било његово незнање.
Прошли су нерадни дани. Зоран је нестрпљив.
Одричну речцу НЕ пишемо заједно са именицама и придевима.
 ОДРИЧНУ РЕЧЦУ "НЕ" ПИШЕМО САСТАВЉЕНО ЈЕДИНО СА ГЛАГОЛИМА:
НЕЋУ, НЕМОЈ, НЕМАМ, НИСАМ.
Немам лопту.
Нисам био код зубара.
Нећу да купим бомбоне.
Немој да ме превариш!
 Самосталан рад:
 Препиши правилно следеће реченице:
Ништа ми непада на памет!
Незнам колико је сати.
Не довољно си се потрудио.
Миша је био не спреман за трку.
 Повратна информација
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Максим Горки: „Врапчић“
Наставна средства: Читанка стр. 24, Радна свеска стр.38
Корелација: природа и друштво (птице)
Неговање осећања за естетска доживљавања лепог у уметничком делу,
људском друштву, природи; Рад на увођењу ученика у разумевање,
доживљавање и тумачење књижевног текста на појединим прилозима
школске лектире
ТОК ЧАСА:
 Да ли често питате родитеље за савет?
 Да ли прихватате њихов савет или им се супротстављате?
 Зашто прихватате њихов савет, а зашто им се супротстављате?

 Усмерено читање у себи. Ученици читају причу у себи и подвлаче непознате речи.
 Тумачење непознатих речи. Непознате речи се налазе испод текста.
 Анализа приче
О коме се говори у тексту? О чему се говори?
Где је Пудик живео? Да ли је знао да лети?
Колико је Пудик стар?
Зашто се прича назива Врапчић?
Зашто врабац покушава да извири из гнезда?
Да ли схвата шта се догађа око њега?
Шта му је мајка говорила? Да ли је разумео мајчине речи?
Како је он размишљао?
Шта му се на крају догодило?
 Анализа ликова
Опиши какав је Пудиков спољашњи изглед.
Када се излегао шта је одмах покушао? Зашто?
Коју би смо му особину могли наменити?
Ко је бринуо о Пудику?
Шта му се једног дана догодило? Зашто му се то догодило?
Замисли и опиши страшну мачку која је хтела да шчепа Пудика?
Како је мама спасла Пудика?
Шта је Пудик научио из овог непријатног догађаја?
Да ли осуђујеш или оправдаваш његове поступке?
У чему је Пудик сличан са дететом?
Јесте ли некада били неповерљиви према родитељима?
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Максим Горки: „Врапчић“
Корелација: природа и друштво, ликовна култура, музичка култура
Даљи рад ученика на тумачењу текста;
Сажето препричавање према датом плану
ТОК ЧАСА:
МОТИВАЦИОНА АКТИВНОСТ
 Ученици читају причу наглас неколико пута.

 Давање упутстава за сажето препричавање
 Сажето (скраћено) препричати причу Врапчић према датом плану и датим захтевима:
1. Врапчић покушава да извири из гнезда.
2. Врапчић је пао.
3. Врапчићу прети опасност од мачке.
4. Мајка врабица га спашава.
 Захтеви које треба испунити:
 Не пиши дуг увод.
 Уочи који је догађај у причи најважнији и о њему дуже пиши.
 Реченице морају бити јасне и повезане
 Повремено прочитај написано, да би било реда у излагању.
 Пиши читко и води рачуна о правопису.
 Ученици самостално, сажето препричавају причу према датом упутству.
 Читање и коментарисање радова ученика:
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Нисам послушао родитеље
Корелација: грађанско васпитање (однос родитељи и ми)
ТОК ЧАСА:
 Разговор са ученицима о послушности, шта сматрају да је послушност, да ли су некад неког
послушали и да ли је то било добро; да ли се десило и то да некад не послушају неког и
какве су биле последице.

 Самосталан рад ученика: писање краћег састава на тему Нисам послушао родитеље (маму,
тату).
 Захтеви: јасне и повезане реченице,ток догађаја, јасност, уредност.
 Илустрација догађаја.
 Читање и анализа састава.
 Вредновање и избор најуспешнијих.
ДОМАЋИ ЗАДАТАК :
 Ученици који нису довршили илустрацију, потребно је да то ураде за домаћи.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
 избор најуспешнијих.
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Дешава се у неко време и на неком месту
Наставна средства: припремљен текст
Корелација: природа и друштво (место и време)
Понављање значења глагола и службе глагола у реченици (предикат).
Чланови реченице који уз глагол означавају место, време.
ТОК ЧАСА:
 Разговор о тексту:
 Из текста Бајка о белом коњу издвајамо следеће реченице:
Једне ноћи дуну изненада ветар.
(време)
Ветар одшкрину врата на штали.
(место)
Ишао је ноћу по стазама и пропланцима.
(време) ( место)
 Уочавање језичких појава:
 У првој реченици, која реч означава субјекат? А предикст?
 Шта мислите шта би речи једне ноћи могле означавати? (време када ветар дува)
 Уз коју врсту речи стоје ове две речи? (уз глагол)
 Кога значи оне ближе одређују?
 Пошто ближе одређују глагол зовемо је глаголска одредба за време.
 Исти начин коментарисања и осталих реченица.
 Постоје речи које уз глагол означавају време (када), место (где) вршења радње и њих називамо
глаголске одредбе за време и место.
 Утврђивање – усмено: Свако нека смисли две реченице где ће у једној употребити глаголску
одредбу за време а у другој за место.
 Провера знања и добијање повратне информације: Подвући у следећим реченицама
глаголске одредбе за време и место:
Сваког јутра мама буди Машу и Ацу.
На столу их чека спремљен доручак.
На путу до школе сусрећу Гоцу и Васу.
 Провера усменим путем.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Придеви – описни и присвојни
Уочавање и препознавање речи које стоје уз именицу и казују какво је
нешто и чије је нешто
ТОК ЧАСА:

 Припремљен текст:
"...Станко Нешић је крупан и висок човек, танких ногу, великог трбуха, снажних руку, јаке главе
са необријаним, широким лицем и веселим, дрским очима..."
 Уочавање именица и речи које казују какав је неко.
Речи које стоје уз именицу и означавају особине бића, предмета и појава називају се
ПРИДЕВИ.
Придеви који казују особине некога или нечега (какво је нешто) називају се ОПИСНИ
ПРИДЕВИ.
 Његов ујак је добар човек.
Ацина мама је лекар.
Наш разред је најбољи.
Моја торба је плава.
Придеви који казују чије је нешто или неко називају се ПРИСВОЈНИ ПРИДЕВИ.
 Род и број придева одређујемо према именици уз коју стоје. Род и број именице је род и број
придева.
 Самосталан рад ученика: Читанка, стр.31.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Препис текста латиницом
Корелација: природа и друштво (природа)
Циљ и задаци часа: Утврђивање усвојености другог писма
ТОК ЧАСА:
 Поновити са ученицима која два писма користимо (азбука, абецеда); поновити абецеду

 Самосталан рад ученика: препис текста "Врапчић" М. Горки.
 Захтеви лепог и правилног писања: правилан облик слова, иста висина слова, равномеран и
правилан размак, правилно повезивање, уредан рукопис.
 Поновити шта означава субјекат, шта предикат, на које питање можемо добити субјекат,
предикат.
 Речи супротног значења:
- Мудрост- прошлост- дан-

- Говорити- ћутати- напунити-
- Крупан- велики- шкрт-
- Уз- низ- у-
- Над- испод- доле-
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
 рмација.
Датум:
Наставник
Наставна тема: Бајке и басне
Наставна јединица: Бајке – Браћа Грим
Наставна средства: књига лектире
Циљ и задаци часа: Увођење ученика у доживљавање и зазумевање књижевног дела
ТОК ЧАСА:
 Припремни разговор (ко је прочитао, ако није; ко је у току читања; проблеми).

 Исказивање општих утисака о књизи.
 Која бајка им се највише допала и зашто?
 Препричавање бајки по избору ученика.
 Рад по групама (свака група има своје истраживачке задатке за једну бајку)
1. Фабула бајке.
2. Ликови у бајци.
3. Стварно и нестварно у бајци.
4. Идеја, порука бајке.
5. Најлепши одломак.
 Запис у свескама.
 Илустрација бајке.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Бајке – Браћа Грим
Наставна средства: књига лектира
Корелација: природа и друштво, народна традиција, ликовна култура
Циљ и задаци часа: Увођење ученика у доживљавање и зазумевање књижевног дела
ТОК ЧАСА:
 Припремни разговор (ко је прочитао, ако није; ко је у току читања; проблеми).

 Исказивање општих утисака о књизи.
 Која лик у бајци им се највише допао и зашто?
 Описивање лика по избору ученика.
 Запис у свескама.
 Ученицима треба нагласити да лик описују како и физички, тако и његове унутарње особине.
 Читамо наше описе ликова. Анализирамо радове своје и других ученика. Истичемо набоље
описане ликове.
 Замислимо лик и илуструјмо га
 Илустрација лика из бајке.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна тема: Ал'је леп овај свет
Наставна јединица: Bреме, место и начин вршења радње
Утврђивање знања о речима које именују време, место и начин вршења
радње.
ТОК ЧАСА:
 Поновити о речима које означавају време, место и начин вршења радње
(питања: ГДЕ; КАДА и КАКО).

 У датим текстовима подвуци време (зеленом), место (црвеном) и начин (плавом) :
- Полазак у школу
Сваког јутра мама буди Милицу и Марка. На столу их чека припремљен доручак. Она, потом,
жури у канцеларију. Сестра и брат се брзо спремају, доручкују и истрчавају на улицу. На путу
до школе сусрећу Мају и Јована. Ускоро прелазе преко једне опасне раскрснице. Пре осам
сати стижу до своје школе.
- У школском дворишту
После другог часа почиње велики одмор. За време одмора сви ученици журе у школско
двориште. Потом се растрче на све стране. Неки ученици одлазе на фудбалско игралиште.
Други више воле да иду на кошаркашки терен. По целом дворишту ври као у кошници. Свуда се
чује граја, жагор и смех.Али, време брзо лети. Чује се звоно.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: „Први снег“ В. Илић
Корелација: природа и друштво (годишња доба)
Циљ и задаци часа: Доживљавање и разумевање песме; уочавање слика природе
ТОК ЧАСА:
 Читање песме "Мраз" (графофолија) ради емоционалне припреме ученика.
"Мраз"
Мраз је онај који стеже
и све леди и све штипка
избаци нас из равнотеже
та клизава, бела чипка!
Нос је први на том списку,
кад се пада наглавачке
заузмите позу ниску,
и крените... и три тачке.''
 Разговор о песми: шта све ради мраз, са чиме песник пореди мраз, како нас мраз лишава
равнотеже, зашто је нос на том списку, како изгледа природа кад падне први снег, како се тада
ти осећаш.
 Најава наставне јединице; изражајно читање песме (учитељ).
 Усмерено читање (ученици): уочавање непознатих и мање познатих речи.
 Илустрација песме.
 Научити песму напамет.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: „Први снег“ В. Илић
Корелација: природа и друштво (зима)
Даљи рад на доживљавању и разумевању песме; уочавање слика
природе.
ТОК ЧАСА:
 Неколико ученика одрецитује песмицу.

 Даљи рад на анализи песме кроз истраживачки поступак и групни облик рада:
1. група
- Опиши прву строфу песме . Дај наслов овој песничкој слици.
- Објасни стих ''Покривене снегом почивају равни''.
2. група
-Опиши другу строфу својим речима. Дај наслов овој песничкој слици.
-Где је пао први снег?
3. група
-Опиши, испричај својим речима песничку слику у трећој строфи.
- У које доба дана је пао први снег?
4. група
-Опиши четврту строфу својим речима и дај наслов овој песничкој слици.
-Како разумеш израз: ''Ноћ не подиже крило''?
5. група
- Опиши пету строфу својим речима и дај наслов овој песничкој слици.
-Смисли и допиши речи које се римују са датим речима: МИРНЕ, ПИРНЕ...
ХВАТА, ВРАТА...
6. група
-Опиши шесту строфу својим речима и дај наслов овој песничкој слици.
-Попуни празна места одговарајућим речима:
Зима је била _______. Ветар је _________, а беле пахуље су _______. По снегу су видели
_______.
 Сумирање резултата рада по групама.
Песник је сликовито приказао једну природну појаву. Опис природе само је оквир за његове
мисли и осећања.Своје лично осећање песник је повезао са појавом у природи и тако је
настала ОПИСНА ПЕСМА. Значи, описна песма, у песничким сликама саопштава мисли и
осећања.
Датум:
Наставник
Наставна тема: АЛ'ЈЕ ЛЕП ОВАЈ СВЕТ
Наставна јединица: Aутодиктат
Корелација: природа и друштво (зима)
Развијање културе писменог изражавања; изграђивање правилности и
прецизности језичког изражавања
ТОК ЧАСА:
 Обнављање појмова: песма, песник, строфа, стих

 Изражајно рецитовање песме (поштовање знакова интерпункције-паузе, висина и боја гласа,
јасно изговарање речи и гласова, емоционална обојеност, доживљеност песме).
 Самосталан рад ученика: аутодиктат.
 Провера успешности урађеног, у пару, према тексту у Читанци.
 Поновити род и број речи, глаголе.
 Одреди род и број следећих речи:
 Теле, кукуруз, бунар, пшеница, јабука, поље, врапци, тикве, Марко, звезда, Месец, Ивана.
 Наведи по пет глагола у садашњем, прошлом и будућем времену.
 Повратна информација о глаголима.
 Преписати песму латиницом писаним словима.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: „Зима“ Д. Васиљев
Корелација: природа и друштво (зима), музичка култура
Циљ и задаци часа: доживљавање и разумевање песме; уочавање песничких слика
ТОК ЧАСА:
 Слушање песме "Зима" ради емоционалне припреме ученика.

 Најава наставне јединице;
 Изражајно читање песме (учитељ).
 Разговор о непосредном доживљају.
 Усмерено читање са задацима: замишљање песничких слика, непознате и мање познате речи.
 Илустрација дела песме према избору ученика.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: „Зима“ Д. Васиљев
Корелација: природа и друштво (зима), музичка култура
Даљи рад на доживљавању и разумевању песме; уочавање песничких
слика.
ТОК ЧАСА:

 Разговор о песничким сликама, откривање њихове лепоте и значења, давање поднаслова свакој
песничкој слици (водити рачуна да буду лирски формулисани).
- Сва је природа обукла бело
- Грлица је задрхтала у гнезду
- Дивље звери погнуле главу
- Земља уморно дрема
- Шуме стоје спуштених грана
- Падају свилене пахуљице
 Упоређивање песничких слика по сличностима и разликама, по уметничкој лепоти и
асоцијативним везама.
 Вежбе изражајног читања.
 Лексичка вежба-тематски речник:
СНЕГ-лапавица, суснежица, бљузгавица, грудва, пртина, Снешко Белић, скијање, санкање...
Каква је зима? Снежна, бела, хладна, ледена, ветровита, оштра, прохладна, студена...
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Све је покрио снег
Наставна средства: ЦД са песмом "Зима"
Корелација: природа и друштво, музичка култура
Циљ и задаци часа: Развијање културе усменог изражавања; богаћење речника
ТОК ЧАСА:
 Слушање песме "Зима" као емоционална припрема.

 Разговор о зими, причање и описивање природе, доживљаја.
 Састављање плана у виду теза на једну од тема:
Све је покрио снег
На грудвању (санкању, скијању)
Божићни празници
 Задаци: истаћи описе природе, најузбудљивије тренутке, осећања и расположења.
 Пазити на редослед излагања, сликовитост у причању и описивању.
 Читамо наше саставе и анализирамо их.
 Илустрација.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Зимски доживљаји
Наставна средства: искуство ученика, фотографије зиме, скијања, санкања
Корелација: физичко васпитање 8игре на снегу9
Подстицање ученика на доживљавање радости због слика природе
Циљ и задаци часа: (зимске слике, игре са друговима, недавна путовања...)
Описивање слика природе; лична осећања у опису
ТОК ЧАСА:
 Слушање песама на тему Зима
 Разговор о одслушаним песмама

 Слободно причање и описивање личних доживљаја на једну од тема:
На грудвању;
На леду;
Први пут на клизаљкама;
А санке су летеле;
Планина под снегом ....
 У причању и описивању треба истаћи: најузбудљивији тренутак, осећања и расположења која је
тај тренутак подстакао; личности које су биле присутне; где, када и како се све збило; обратити
пажњу на редослед излагања; сликовитост у причању и описивању с' циљем да код ученика
пробуди пажњу и радозналост
 Написати краћи састав на једну од тема са овог часа са захтевима који су постављени за
говорну вежбу.
 Илустровање доживљаја.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: „Марко Краљевић и бег Костадин“
Корелација: народна књижевност
Доживљавање и разумевање песме; уочавање ликова, њихових
поступака и понашања
ТОК ЧАСА:
 Припремни разговор (шта је народна књижевност, како се преносила).

 Изражајно читање песме (учитељ).
 Локализација песме (основни подаци о Марку краљевићу, као и времену о коме говори ова
песма). Марко Краљевић је живео око 1335-1395. године. Био је син краља Вукашина
Мрњавчњвића. После очеве погибије 1371. године, као турски вазал влада Западном
Македонијом. Борио се на турској страни против влашког војводе Мирчете и погинуо у борби
на Ровинама 1395. године.Он је најпознатија личност наших народних песама у којима је
идеализован као узор јунаштва, витештва, честитости и заштитник слабих од зулума и насиља.
 Усмерено читање (ученици).
 Објашњење непознатих речи и израза.
 Анализа песме према дидактичко-методичкој апаратури у Читанци.
 Разговор са ученицима следећи редослед одвијања догађаја у песми.
 Обрада ликова: Марко Краљевић, бег Костадин.
 Редослед излагања (уочавање реда којим је песник износио радњу):
1. Коње јашу до два побратима
2. Бег Костадин беседио Марку
3. Марко Краљевић му одговара
4. Марко износи три бегова нечовештва
 Препричавање песме према утврђеном плану
 Вежбе читања.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: „Марко Краљевић и бег Костадин“
Корелација: народна традиција
даљи рад на доживљавању и разумевању песме; уочавање ликова,
њихових поступака и понашања
ТОК ЧАСА:

 Препричавање епске песме.
 Кратак осврт на садржинску анализу.
 Самосталан рад ученика: одговорити на питања
1. О чему народни певач говори у песми?
2. Зашто за ову песму кажемо да је народна? Објасни.
3. Које се личности у њој спомињу?
4. Ко је јунак ове песме? Зашто?
5. У које време се догађа радња ове песме?
6. Зта Марко Краљевић замера бегу Костадину?
7. Опиши бегово прво нечовештво.
8. Опиши бегово друго нечовештво.
9. Опиши бегово треће нечовештво.
10. Опиши како је марко Краљевић поступио у сва три случаја.
11. Подели песму на целине. Одреди наслове.
12. Изброј слогове у прва три стиха. Како се зову овакви стихови?
 На основу свега овога, покушај да замислиш и нацрташ овог јунака.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Писање наслова књига и часописа
Наставна средства: Припремљен текст
Корелација: српски језик (литература, књижевна дела, штампа)
Усвајање правописног правила за писање наслова часописа и књига и
његова примена
ТОК ЧАСА:
 Поновити када пишемо велико почетно слово, када користимо наводнике.

 Припремљен текст:
 Данас смо сви код куће, јер је напољу хладно. Тата седи у фотељи и чита ''Борбу'', а мама
женски часопис ''Нада''. Моја млађа сестра се забавља читајући ''Политикин забавник''. Моја
обавеза је да прочитам књигу из лектире ''Доживљаји Тома Сојера''. Бака прелистава часопис
''Базар''.
НАСЛОВЕ КЊИГА И ИМЕНА ЧАСОПИСА И ЛИСТОВА ПИШЕМО ВЕЛИКИМ ПОЧЕТНИМ СЛОВОМ

И ОБЕЛЕЖАВАМО НАВОДНИЦИМА.
 Ако се назив књиге састоји од више речи, великим почетним словом пишемо прву реч и све
властите именице.
 Самосталан рад: наброј наслове пет књига које си прочитао, који се листови и часописи читају
у твојој кући.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: „Вук и јагње“, народна басна
Корелација: природа и друштво (животиње)
Разумевање и доживљавање текста; уочавање ликова, њихових
особина; поруке
ТОК ЧАСА:
 Припремни разговор (разговор о животињама).
 Поновити шта су басне.

 Изражајно читање текста (учитељ).
 Анализа тематске грађе:
1. О коме се говори у причи'Шта је вук урадио? Да ли је могао да ускочи у тор? Како се он
обратио јагањцима? Зашто им се обратио са ''младунчићи''? Зашто је вук рекао ''Тако нам
лијепе наше љубави''?...
2. Вук је знао да му јагњад неће отворити, па се послужио лукавством и преваром.Јагњад су
знала шта вук хоће, па су се и она послужила лукавством, Ко је кога надмудрио у овој
причи? Како би чобани извадили вуку кост из грла?
3. Има ли нешто смешно у овој причи? Објасни.
 Ликови животиња:
ВУК: крволочан, јак, опак.
ЈАГЊЕ: мирно, нејако, сналажљиво.
Пословице: Вук длаку мења, ал' ћуд никако.
Добро чини-не кај се, зло чини-надај се.
У лажи су кратке ноге.
 Оценити поступке вука и јагњади.
 Упоређивање особина животиња са особинама људи: какве људе представња вук, а какве
јагњад?
 Порука: сналажљивост и мудрост решавају многе проблеме.
 Вежбање читања.
 Илустрација дела басне по избору ученика.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Езоп „Корњача и зец“
Даље разумевање и тумачење текста. ученике подстицати да умеју да
препознају поруку текста.
ТОК ЧАСА:
 Које особине има зец? А корњача?
 Када би се такмичили корњача и зец, у трчању, шта мислите ко би победио?

 Ученици читају у себи ради уочавања битних ситуација: понашање и поступци корњаче и зеца.
Подвлаче непознате речи.
 Анализа:
 Да ли је корњача била свесна својих особина? А зечевих?
 Како је зец проценио свог противника?
 Зашто је зец изгубио трку?
 Ликови:
 Каква је корњача? Зец?
 Које људе представља корњача? Које зец?
 Да ли у нашем одељењу постоји неки "зец" ? А "корњача"?
 Самосталан рад: Ученици самостално раде припремљени наставни листић.
 Шта нас учи ова басна?
 Записивања поруке: Упорност и стрпљење помажу у раду, Никога не треба потценити.
 Понављање појма пословице и записивање:
Коме је путовати, није му дремати.
Тиха вода брег рони.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Препричавање са проширивањем текста
Наставна средства: Читанка стр. 68, 69.
ТОК ЧАСА:
 Поновити са ученицима шта су басне.
 Препричавање басни "Вук и јагње" и "Корњача и зец" (шта се десило на крају, да ли је могло и
другачије да се заврши, како).
 Самосталан рад ученика: писмено препричавање басне по избору ученика са изменом краја.
 Читање и избор најуспешнијих.
 Илустрација нове приче.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Писање честитке за Нову годину
Наставна средства: Новогодишње честитке
Корелација: природа и друштво (породични празници)
Примена научених знања из правописа (велико почетно слово:на
почетку реченицеу називу имена празника и улица, лично име и друга)
ТОК ЧАСА:
Где све пишемо велико слово? (на почетку реченице, у називима улица, у називима
празника, лично име ...)
Шта прослављамо 31. јануара?
Да ли ви пишете честитке за Нову годину? Коме пишете?

На данашњем часу ћете научити како се правилно пише честитка за Нову годину.
Ученици у својим свескама цртају изглед честитке.
Шта ви углавном пожелите за Нову годину драгој особи којој шаљете честитку? Ученици
пишу своје жеље у свесци.
Шта пишете испод текста? (потпис) Стављају потпис испод текста.
Шта морате да знате да би сте могли да пошаљете честитку драгој особи? (име и презиме и
адресу ) Пишу тачну примаоца.
Писање честитке драгој особи.
 Честитку адресирамо, исправљамо евентуалне грешке (доцртаћемо детаљ преко грешке).
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Именице и глаголи
Наставна средства: контролна вежба, припремљени задаци
Циљ и задаци часа: Утврђивање знања о именицама и глаголима
ТОК ЧАСА:
 Поновити са ученицима шта су именице, врсте именица, род и број; глаголи (радња, стање,
збивање), глаголска времена.

 Самосталан рад, (на контролној вежби или на три задатка која су дата у примеру).
1. Разврстај следеће именице:
Костолац, Врање, Беч, књига, багрем, зид, Грчка, свеска, корњача, лала, Мара, чаша, змија, олуја
Заједничке:
Властите:
2. Одреди род и број следећим именицама: киша, жене, осмех, мачићи, папири, оловка, небо,
село, јутро, Весна, Наташа, Мирослав, зима, снегови.
3. Разврстај следеће глаголе: чита, игра, седи, вене, лежи, смрачити, наоблачило, баца, копа,
зазимело, , остарио, живи, веселити се, меси, пере.
 Осмислити и написати потпуно нову басну. За почетак басне нака пословица буде порука, а
затим смишљајте садржај и ликове.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Пишем своју басну
Наставна средства: Читанка стр. 68, 69,
Корелација: народна традиција (басне, народна књижевност)
Циљ и задаци часа: Развијање културе писменог изражавања
ТОК ЧАСА:
 Поновити са ученицима шта су басне и захтеве постављене на претходном часу за писање
басне.

 Читање домаћих задатака ученика и анализа на основу постављених захтева.
 Избор најуспешнијих радова.
 Језичка вежба:
Из дате песме издвој глаголе и одреди радњу, стање и збивање:
Пада киша
Пада киша ситница

да порасте пшеница,
да се деда радује
када снопље везује.
Да се бака насмеје,
када брашно просеје
и меси колачиће
за унуке-ђачиће.
 Повратна информација - глаголи (радња, стање, збивање)
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Велико почетно слово у писању назива
Наставна јединица:
празника
Корелација: природа и друштво (празници)
Стицање нових знања из правописа (велико почетно слово у писању
Циљ и задаци часа: празника). Утврђивање и проверавање раније стечених знања из
правописа
ТОК ЧАСА:
 Каквим почетним словом пишемо властита имена? А имена народа?
 Који празници нам предстоје у скорије време?
 Краћи разговор са ученицима о празницима који предстоје, свечаностима и обичајима поводом
тих празника и народима који их славе.
На данашњем часу ћете научити како пишемо називе празника.
Каквим почетним словом пишемо називе празника?
Празници су посебни дани у години и њихова имена пишемо великим почетним словом.
Божић, Ускрс
Ако име празника садржи више речи, само прву пишемо великим словом.
Нова година, Дан школе, Први мај, Дан жена
Назив празника често садржи и неко властито име. Оно се, као и увек пише великим
словом. Свети Сава
 Самосталан рад ученика :
 Ученици пишу у својим свескама следећи текст:
Ближи се празник Нова година. Прослављају га многи народи: Италијани, Аустријанци,
Французи, Енглези, Руси, Американци. Уочи Нове године свуда је весело: у школи,
породици, где се организује дочек Нове године. 7. и 8. јануар се у српском народу
прославља Божић. Код других народа – Хрвата, Словенаца, Мађара, Пољака, Италијана
Божић се прославља пре Нове године 25. и 26. децембра. После зимског распуста, 27.
јануара ће се прослављати Свети Сава.
 Повратна информација, колико смо тачно урадили писање великог слова у називима празника.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Диктат (правопис)
Циљ и задаци часа: Провера степена усвојености правописних правила
ТОК ЧАСА:
 Поновити када употребљавамо велико почетно слово (почетак реченице, имена људи, градова,
села, планина..., имена народа; листови, часописи, називи књига...).

 Контролни диктат: писање великог слова у називима празника, наслова књига.
 ТЕКСТ ДИКТАТА:
 Празник Нова година свечано прослављају народи широм света: Италијани, Аустријанци,
Французи, Енглези. И ми, у Србији, свечано дочекујемо Нову годину и прослављамо Божић. За
време распуста прочитала сам књигу ''Плави сањар'' Добрице Ерића. Једва сам чекала да
почне школа. Сада сам опет у школској клупи. На часу српског језика причали смо о Светом
Сави, јер се ближи школска слава.
 Повратна информација - колико правилно употребљавамо велико слово у писању одређених
назива.
 Преписати диктат писним словима латинице.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Проверимо своје знање из правописа
Наставна средства: контролна вежба (издавач Нова школа)
Корелација: ---------------------------------------------
утврђивање знања о субјекту и предикату, именицама, времену вршења
радње, писању велико слова
ТОК ЧАСА:
 Подела листића и давање упутстава за рад (може и у прилогу)
 Самосталан рад ученика на изради задатака.
 Повратна информација (усмена).
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Систематизација Ал' је леп овај свет
Наставна средства: Читанка., припремљен текст
Циљ и задаци часа: Понављање граматичких садржаја о реченицама и врстама речи
ТОК ЧАСА:
 Поновити реченице по значењу и облику.Главне делове реченице. Глаголска времена, придеве.

 Текст за рад:
 Пролази дуга и хладна зима. Ветар ових дана неуморно дува. Када ће престати мразеви? Снег
пада. Природа изгледа тмурно и поспано. Прошле године снег је падао данима. Деца су се
санкала по снежним падинама. Дечја граја одзвањала је до сумрака.
Шумско дрвеће повило је гране. Баш је тужан призор! Ипак, сунце се бори са сивим облацима.
Полако, али сигурно, завладаће фебруарским небом.
 Анализа реченица (појединачно) на следећи начин:
Пролази дуга и хладна зима.
По значењу: обавештајна.
По облику: потврдна.
Гл. време: садашње
Придеви: хладна, дуга
Субјекат: зима
Предикат: пролази
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Писање честитке за Нову годину
Наставна средства: честитке
Корелација: природа и друштво (празници)
Примена научених знања из правописа (велико почетно слово на
почетку реченице, у називу имена празника и улица, лично име друга).
ТОК ЧАСА:
Где све пишемо велико слово? (на почетку реченице, у називима улица, у називима празника,
лично име ...)
Шта прослављамо 31. јануара?
Да ли ви пишете честитке за Нову годину? Коме пишете?

На данашњем часу ћете научити како се правилно пише честитка за Нову годину.
Ученици у својим свескама цртају изглед честитке.
Шта ви углавном пожелите за Нову годину драгој особи којој шаљете честитку?
Ученици пишу своје жеље у свесци.
Шта пишете испод текста? (потпис) Стављају потпис испод текста.
Шта морате да знате да би сте могли да пошаљете честитку драгој особи? (име и презиме и
адресу).
Пишу тачну адресу примаоца.
Писање честитке драгој особи.
 Повратна информација - колико познајемо писање великог слова.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Доживљај са распуста
Наставна средства: фотографије са зимског распуста
Корелација: природа и друштво, ликовна култура, физичко васпитање
Циљ и задаци часа: развијање културе писменог и усменог изражавања
ТОК ЧАСА:
 Разговор са ученицима о томе како су провели зимски распуст (општи утисци).

 Кратко извештавање о боравку у неком месту.
 Разговор о појединостима са зимског распуста: ситуације, слике, необичне ствари које су се
догодиле.
 Самосталан рад ученика: писање састава на тему Зимски распуст.
 Захтеви: јасне и повезане реченице и мисли, редослед догађања, јасност и прецизност,
садржина, лепота изражавања.
 Читање и анализа задатака према постављеним захтевима.
 Избор најуспешнијих.
 Написати састав на тему: Један доживљај са распуста.
 Састав писати по одређеном плану:
Где сте провели зимски распуст?
Шта се занимљиво десило у току распуста?
Где је то било?
Ко учесници тог догађаја?
Опиши догађај.
Како си се тада осећао?
Како се све завршило?
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Врсте речи
Редни број часа: 87. Тип часа: Утврђивање
Циљ и задаци часа: Утврђивање знања о именицама, глаголима, придевима
ТОК ЧАСА:
 Поновити шта су именице, глаголи, придеви.

1. Подвуци и разврстај именице из следећег текста:
Напољу дува ветар и пада киша. Нена је у својој кући. Храни рибице у акваријуму.
Предмети:
Бића:
Појаве:
2. Разврстај дате именице: Светлана, бор, књига, Бор, Копаоник, свеска, јагода, Дуња.
Заједничке:
Властите:
3. Одреди род и број именица: звезде, пакет, небо, лопта, пиле, кликери, другови.
4. Препиши причу у множини:
Из густог жбуна изјури мачка. Дотрчи до стабла и попе се на грану. Птица уплашено полете ка
облаку. Мачка је само гледала за птицом. Птица се спасила и весело зацвркутала.
5. Глаголе који означавају радњу обој црвено, стање плаво, збивање жуто: носи, пљушти, извире,
ћути, пегла, сева, кува, дрхти, седи.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Народна приповетка:Св. Сава и сељак без
среће
Наставна средства: Читанка стр. 82,
Корелација: народна традиција, час разредног старешине (школс. слава)
Oспособљавање ученика за самостално тумачење књижевно-
уметничког текст.Вежбaње изражајног читања
ТОК ЧАСА:
 Која је наша сколска слава'
 Када је славимо?
 Ко је био свети Сава?

 Учитељ чита причу.
 Анализирамо причу на основу питања из читанке.
 Записујемо.
 Наша срећа је у нашим рукама. Можемо је остварити једимо ако радимо поштено, волимо
и поштујемо друге људе.
 Када сте ви срећни?
 Шта ви можете да урадите па да свој живот испуните срећом и задовољством?
 Илуструјемо причу (лик Светог Саве).
 Пронађите текстове и песме које говоре о Светом Сави.
 Спремите се да их прочитате на следећем часу.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Народна приповетка:Св. Сава и сељак без
среће
Корелација: народна традиција, музичка култура (Химна Св. Сави)
Oспособљавање ученика за самостално тумачење књижевно-
уметничког текст.Вежбaње изражајног читања
ТОК ЧАСА:
 Певамо Хину Св. Сава.
 Мотивациона припрема: Разговарамо са ученицима о лику Св. Саве.
 Читање текстова и песама о Св. Сави које су ученици донели за данашњи час.

 Вршимо анализу текстова које смо прочитали.
 Упоређујемо садржаје тих текстова са саджајем приче коју смо обрадили на прошлом часу.
 Истичемо лик Св. Саве и свим причама.
 Самосталан рад ученика: Описати лик Св. Саве
 Читамо наше саставе, анализирамо их и процењујемо њихову успешност.
 Припрема радова за зидне новине посвећене Школској слави "Св. Сава.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Велико слово
Редни број часа: 90. Тип часа: Утврђивање
Наставна средства: припремљен текст , Радни листови стр. 36
Циљ и задаци часа: Утврђивање знања о употреби великог почетног слова
ТОК ЧАСА:
 Поновити када све употребљавамо велико почетно слово (почетак реченице; имена, презимена
и надимци; имена градова, села, планина, река, језера...).

1. Препиши правилно текст писаним словима латинице:
СВЕТЛАНА СЕ НАЛАЗИ НА АЕРОДРОМУ БЛИЗУ БЕОГРАДА. ОЧЕКУЈЕ ДОЛАЗАК СВОЈИХ
ДРУГОВА СТЕВЕ И МЛАДЕНА. СТЕВА ЈЕ БИО НА ЛЕТОВАЊУ У ТУРСКОЈ, А МЛАДЕН У
ТУНИСУ. САДА ЋЕ ЗАЈЕДНО ПУТОВАТИ У ГРЧКУ.
2. Попуни таблицу именима држава, народа и припадника народа:
држава народ мушкарац Жена

Италија
Португалци
Румун
Францускиња
 Самосталан рад ученика у Радним листовима стр. 36
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: "Лав и човек" арапска народна прича
Наставна средства: Читанка стр. 86, Радни листови стр. 25
Корелација: природа и друштво (човек и животиње)
Доживљавање и разумевање текста, ликови, њихови поступци и
понашања
ТОК ЧАСА:
 Разговор о животињама; зашто кажемо да је лав цар животиња.

 Усмерено читање: непознате и мање познате речи; ток догађаја.
 Подела текста на целине.
1. Лав хоће да уништи човека
2. Разговор са камилом
3. Лав сусреће вола
4. коњ је слуга човеков
5. Човек је надмудрио лава
 Порука: Човекова памат је најјача од свих сила.
 Самосталан рад ученика у Радним листовима стр. 25
 Илустрација дела текста по избору ученика
 Препричавање текста.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Народне умотворине - бајке
Наставна средства: Књига лектире - Народне умотворине (бајке)
Увођење у разумевање народних умотворина – бајке;
Богаћење речника.
ТОК ЧАСА:
 Пропремни разговор
Разговор о народним умотворинама, обнављање раније научених појмова: народна прича,
народна басна, народна песма.

Данас ћемо причати о још једној народној умотворини, а то су народне бајке.
 Бајке
Подела бајки на: народне и уметничке.
Народне бајке је писало више људи, поређење у односу на песме, бајке, исти начин.
Настајале су на основу веровања људи у одређене ствари, појаве, надприродна бића.
Уметничке бајке је писао појединац на основу сопствене веома развије маште. Постоје
и 2 исте бајке са истим ликовима, различите фабуле, тока радње.
 Бајкописци:
Шарл Перо, Ханс Кристијан Андерсен, Браћа Грим.
У нашој земљи се Вук С. Караџић бавио сакупљањем народних бајки.
 Запис у свескама
Бајка је прича о чидесном догађају састављена од фантастике.
Почиње са: «Био једној...», «Некада давно...»
Све што човек није могао да савлада у животу, успевао је у бајкама.
Измислио је: чизме од 7 миља, летеће ћилиме, златне рибице, духове...
Добро увек пођује, све бајке се завршавају срећно.
 Самосталан рад
Идеје ученика о могућностима за писање кратке бајке.
 Ученици нам саопштавају своје идеје за нову бајку.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Проверимо знање из језика
Наставна средства: контролна вежба (издавач Нова школа)
Корелација: --------------------------------------------
Утврђивање знања о именицама; врстама именица, роду и броју;
глаголи; потврдни и одрични облик реченица
ТОК ЧАСА:
 Поновити шта су именице, које смо врсте именица учили, род и број именица; шта су глаголи.

 Ученицима објашњавамо начин рада на данашњем часу.
 Читамо питања и анализирамо нејасно формулисана питања.
 Самосталан рад ученика на решавању задатака.
 После предаје урађених контролних вежби ученици читају причу "Лав и човек", а учитељ
прегледа и евидентира успешност урађебне контролне вежбе.
 Повратна информација - како смо урадили контролну вежбу.
 Задати домаћи, ученици преписују реченице у својим свескама.
 Следеће реченице напиши у одричном облику (потврдном облику):
Био је леп и сунчан дан.
Ученици су на излету.
Није стигао воз!
Горан није дошао из школе.
Био си на Копаонику?
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: "Стакларева љубав" Г. Олујић
Корелација: природа и друштво (занимања људи), народ. традиција (занати)
Развијање способности доживљавања књижевног дела; оспособљавање
ученика за самостално читање, за усмерено и истраживачко читање
ТОК ЧАСА:
 Питамо ученике да ли неко зна како се прави стакло? Ко прави то стакло? Да ли тај што прави
стакло (дува стакло) мора да буде млад (треба му снаге)?
 Најава данашње наставне јединице о љубави једног младог стаклара.
 Интерпретативно читање текста (учитељ) ради доживљавања и разумевања текста.
 Краћи разговор, први утисци.
 Усмерено читање (уочавање ликова, поступака и понашања).
 Аналитичко-синтетичко проучавање дела.
 План приче
Безимени дечак
Дечаков изглед
Средина у којој је дечак живео
Дечакови поступци према другим ликовима
Дечаково схватање стакла и стакларе
Дечакови доживљаји и осећања
Дечаково схватање љубави
Дечакова размишљања и сазнања
 О свакој од ових теза плана посебно разговарати, дубље улазити у проучавање књижевног
лика, а тиме и бајке као целине.
 Лексичка вежба-грађење речи префиксацијом:
 ЛЕТЕТИ-полетети, прелетети, улетети, надлетети, залетети, пролетети, излетети, долетети,
слетети, разлетети...
 Синтеза-стваралачко препричавање (усмено)
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Корелација: природа и друштво (занимања људи)
ТОК ЧАСА:
 Подсетимо ученике на бајку коју смо читали прошлог часа.

 Изражајно читање текста (ученици).
 Аналитичко-синтетичко проучавање бајке.
 Лик безименог дечака (анализа).
 Препричавање бајке.
Плавом бојом подвуци речи које отац говори сину.
Црвеном бојом подвуци реченице које говоре о томе шта је дечак желео и видео у својим
сновима.
Опиши девојчицу од стакла.
 Препричавање текста према плану урађеном на претходном часу.
 Сажето препричавање; издвајање битног у препричавању.
 Самосталан рад ученика: сажето препричавање текста.
 Читање и анализа према постављеним захтевима.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Корелација: природа и друштво (занимања људи)
ТОК ЧАСА:
 Читамо једно два рада ученика (препричавање) ради подсећања на бајку.

 Лик безименог дечака (анализа) и опис.
 Опиши девојчицу од стакла.
 Задатак је да нам напишете крај какав бисте ви пожелели, али тако што ћете се ставити у улогу
дечака (стаклара) и девојчице (луткице од стакла).
 Самосталан рад ученика - писање краја приче.
 Читамо и анализирамо замишљен крај приче.
 Бирамо најмаштовитији крај.
 Самосталан рад ученика у Радним листовима стр. 18.
 Илустрација за разредни тематски пано, главних ликова
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: И ја пишем бајку
Наставна средства: Радни листови стр. 32
Корелација: народна традиција (бајке)
Развијање културе писменог изражавања; богаћење речника; развијање
маште
ТОК ЧАСА:
 Поновити шта су бајке?
 Како почињу, а како обично завршавају бајке?
 Ликови, њихови поступци и понашања?
 Стварно и нестварно у бајкама?
 Порука.

 Ученици имају задатак да одаберу једну бајку и да према захтевима у радним листовима стр.
32 и 33. представе ту одабрану бајку.
 Самосталан рад: одговарамо према захтевима.
 Читање, анализа и избор најуспешнијих радова.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: "Двије сеје брата не имале" народна песма
Корелација: народна традиција (народне песме)
Циљ и задаци часа: доживљавање и разумевање књижевног текста
ТОК ЧАСА:
 Поновимо наша сазнања о народној књижевности.
 Које смо облике народне књижевности до сада упознали (бајка, басна, ...)

 Краћи разговор о песми, први утисци.
 Усмерено читање (ученици): непознате и мање познате речи.
 Анализа према постављеним захтевима и дидактичко-методичкој апаратури у Читанци.
 Какво осећање запажаш у овој песми?
 Зашто сестрама треба бела и црвена свила, шимширово дрво, два драга камена...?
 Шта је исказано у овој песми?
ОВА ПЕСМА ПРИПАДА ГРУПИ ЛИРСКИХ НАРОДНИХ ПОРОДИЧНИХ ПЕСАМА. У ЊИМА СЕ
ГОВОРИО ОДНОСИМА У ПОРОДИЦИ (НАЈЧЕШЋЕ СЕ ИСКАЗУЈЕ ЉУБАВ МАЈКЕ ПРЕМА
ДЕЦИ, СЕСТРЕ ПРЕМА БРАТУ, БРАТА ПРЕМА СЕСТРИ).
 Илустрација дела песме по избору ученика
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Писање гласа ј
Наставна средства: Читанка стр. 75., Радни листови стр. 45., полазни текст
Корелација: народна традиција (како су некада говорили)
Циљ и задаци часа: Уочавање и усвајање правила писања гласа Ј у речима
ТОК ЧАСА:

 Ученици гледају текст који је написан на табли:
 Милош је купио нову бојанку и бојице. Почео је да боји, али су га другови позвали да иде у
парк да возе бицикле. Позајмио је бицикл од старије сестре и отишао. Међутим, убрзо је
почело да дува и да фијуче ветар. Брзо су се вратили кући.
 Уочавање језичко-правописних појава.
 Писање сугласника Ј у глаголима.
1. Писање сугласника Ј између И и О.
У глаголима између И и О никада се не пише сугласник Ј.
(Купио, позајмио, прескочио, проговорио, учинио...)
2. Писање слова Ј између О и И.
Слово Ј се пише у глаголима између О и И.
(боји, бројити, кројити, обојити, присвојити...).
3. Писање слова Ј у именицама.
Слово Ј се никада не пише у именицама између И и О.
(радио, стадион, камион, авион...)
4. Глас Ј изговара се и пише у речима: мајица, кутијица, судија зуји, пијуче, вијуга, пиј, откриј,
разбиј, обој...
5. Сугласник Ј се не пише и не изговара између И и О: фиока, учионица, стадион, радио, пио,
био, студио...
 Рад у Радним листовима стр. 45.
 Читамо текст из читанке о правилном писању слова Ј.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: „Замислите“ Д. Радовић
Редни број часа: 100 Тип часа: обрада
Корелација: природа и друштво, грађанско васпитање (замишљања)
доживљавање и разумевање песме; уочавање ликова, њихових
ТОК ЧАСА:
 Подсетимо се на радионице када смо требали да замислимо.
 Шта смо обично чинили (затварали очи).
 Учинимо то и сад док вам ја читам једну песму "Замислите".
 Да баш тако се зове песма.

 Изражајно читање песме (учитељ) ради емоционалног доживљаја.
 Усмерено читање (ученици): уочавање ликова, њихових поступака и понашања.
 Анализа песме: како је изгледало море, колики су били таласи, како је дувао ветар како је
изгледала лађа, ко је био капетан, како је изгледала Нађа, како је Нађа пала у море, како је
реаговао њен отац, у каквом оделу је био Кађа, како се Кађа нашао на броду; који ликови су
главни, а који споредни, које особине има Кађа, шта можеш рећи за Кађин поступак, како
називамо људе који другима помажу у невољи, знаш ли шта је подвиг, ко чини подвиге...
 Илустрација дела песме по избору ученик
ДОМАЧИ ЗАДАТАК:
 Драматизација: подела улога ученицима које ће научити напамет. Одабрати капетана, Нађу,
Кађу, море (сви ученици).
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: "Замислите" Д. Радовић
Корелација: ликовна култура, музичка култура
Циљ и задаци часа: даљи рад на разумевању и доживљавању текста; драматизација текста
ТОК ЧАСА:
 Подсећамо се на улоге које смо требали да научимо.
 Ученици набрајају и спремају се за прву пробу.
 Пре рецитовања текста, још једном изражајно читање текста (ученици).
 Драматизација текста (унапред подељене улоге).
 Ученици прво пробају смо дијалоге, а затим укључујемо и звукове. Да би могли да одглуме
одређени лик, морају знати карактеристике тог лика (неможе разбојник Кађа да буде тих, нежан,
пискав, већ мора да буде одсечан, јак, гласан,...)
 Ученици који немају улогу глуме море, имитирају звуке, ветра, шуштање лишћа и пљускање
таласа.
 Сценско извођење целе песме.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна тема: Пријатељство
Наставна јединица: Изговор и разликовање гласова ђ, џ, ч, ћ
Редни број часа: 102 Тип часа: утврђивање
Наставна средства: Читанка
Корелација: здравствено васпитање (правилно говорим - логопед)
Циљ и задаци часа: Уочавање и разликовање гласова у изговору и писању
ТОК ЧАСА:
 Да ли се можемо присетити неке вежбице са гласовима Ћ, Ч, Џ, Ђ.
 радимо то у сваком разреду (ученици набрајају).

 Уочи и објасни разлике између речи:
ђак-џак чути-ћути куче-куће
 Диктат:
1. чича, Чеда, мачак, чачкалица, чесма
2. ћук, ћуп, Ћира, ћебе, мућка.
3. обчачић, ђачић, Ђорђевић, џип, џин, оџачар
 Напиши правилно следеће речи:
1. ћудо, ћеп, свираћ, оћи, маћ, оћев, коваћ, ћаша, кљућ.
2. куча, чилим, чебе, вреча, пруче, цвече, брача, цветич.
3. ђеп, џаћић, леџа, џон, отађбина, пићама, ђунгла.
 Изговарање наглас следећих речи:
1. ђак, ђаво, ђурђевак, вођа.
2. џак, џачић, џеп, џемпер.
3. шећер, ћилим, ћуприја, ћебе.
4. чаша, четка, чудо, чело,
 Изговарање брзалица:
Четири чавчића на чунчићу чучећи цијучу.
Чича чворак чува чету чавки.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна тема: Играоница
Наставна јединица: "Лед се топи" А. Поповић
Доживљавање и разумевање текста, уочавање ликова, њихових
поступака, понашања
ТОК ЧАСА:
 Понављање појмова: позориште, сцена, глумци, публика.

 Усмерено читање (ученици): уочавање тока радње, ликова и њихових поступака.
 Илустрација драмског текста.
 Читање по улогама.
 Домаћи задатак: вежбање читања по улогама.
 Разговор о драмском тексту.
 Понављање садржинске анализе текста.
 Читање по улогама (јасност изговарања, прецизност, емоционална обојеност, јачона и боја
гласа...).
 Анализа и вредновање.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: "Лед се топи" А. Поповић
Доживљавање и разумевање текста, уочавање ликова, њихових
поступака, понашања
ТОК ЧАСА:

 Усмерено читање (ученици): уочавање тока радње, ликова и њихових поступака.
 Илустрација драмског текста.
 Читање по улогама.
 Разговор о драмском тексту.
 Понављање садржинске анализе текста.
 Читање по улогама (јасност изговарања, прецизност, емоционална обојеност, јачона и боја
гласа...).
 Анализа и вредновање успешности читања драмског текста.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: У мом срцу за њу/њега увек једно место
има
Наставне методе: вербална, демонстративна, текстуална, илустративна, самосталан рад
Наставна средства: фотографије чланова породице
Корелација: природа и друштво (моја породица)
Припрема за први писмени задатак. Описивање једног члана
породице
ТОК ЧАСА:
 Емоционално-интелектуална припрема
 Ко су чланови ваше породице?
 Који члан породице вам мало више значи од осталих?

 На данашње часу ћете прво причати, а затим и писати о једном члану ваше породице.
 Понављање захтева за причање и писање састава:
 Форма и облик задатка: причање и описивање једног члана породице
 Избор теме и одговор на изабрану тему: увод, разрада, закључак
 Реченице јасне, међусобно повезане, не много дугачке
 Изрази сликовити
 Водити рачуна о уредности и правопису приликом писања
 Приликом писања и причања одговорити на следећа питања:
 Како се зове? Како изгледа? Чиме се бави? Које су његове/њене врлине? Како се дружите?
Зашто га/је волиш?
 Причање ученика
Неколико ученика прича о једном члану породице.
Приликом причања усмерити ученике на грешке које праве и како да их исправе.
 Анализирамо приче сваког ученика појединачно, дајемо коментар шта је добро, а шта би могло
боље да се исприча. Водити рачуна о претераном понављању речи.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: У мом срцу за њу/њега увек једно место
има
Наставне методе: вербална, демонстративна, текстуална, илустративна, самосталан рад
Наставна средства: фотографије чланова породице
Припрема за први писмени задатак. Описивање једног члана
породице
ТОК ЧАСА:
 Разговор са ученицима о томе шта смо причали на претходном часу.

 Поновити захтеве за писање састава (шта треба да садржи састав).
 Захтеви за правилно писање: јасне и прецизне реченице (не предугачке), ток излагања, леп
рукопис.
 Самосталан-стваралачки рад ученика

Написати састав на одабрану тему са захтевима који су постављени на претходном часу.
 Читамо наше радове и анализирамо их.
 Бирање најбољих радова ученика и коментарисање
Бирање најбољих радова и давање упутстава како да исправе грешке које праве, уколико их
има.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
"Домовина се брани лепотом"
Љ. Ршумовић
Корелација: природа и друштво (Мој завичај)
Циљ и задаци часа: Доживљавање и разумевање песме; развијање љубави према домовини
ТОК ЧАСА:
 Разговарамо како се зове место у коме живимо?
 Како се зове наша држава?
 Симболи наше државе.
 Зашто се каже "Отишао из домовине" ако неко оде у неку другу државу?
 Интерпретативно читање текста (учитељ) ради доживљавања и разумевања песме.
 Ученици тихо читају песму.
 Разговор о родољубивим песмама (песмама у којима се изражава љубав према домовини).
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Велико слово у писању назива улица и
тргова
Корелација: природа и друштво (насеља)
Циљ и задаци часа: проширивање знања у писању великог слова у називима улица и тргова
ТОК ЧАСА:
 Обнављање већ обрађених случајева писања великог слова (диктат):
Милош Пајић Паја станује у Земуну, а Зоран петровић Зоки у Батајници. Упознали су се на
летовању. Њихове школе су организовале излет до Копаоника, па су се два друга поново срела.
Баш су се обрадовали.
На Копаонику су боравили ученици из Београда. И са њима су се спријатељили. Разменили су
адресе.

 Понављање правила писања имена илица и тргова.
 Диктат: Тргови и улице Београда
Београд је велики и леп град који лежи на обалама двеју река. Има пуно познатих улица и
тргова. Најпознатији тргови су: Студентски трг, Трг Републике, Цветни трг, Трг Димитрија
Туцовића, познатији под називом Славија, Трг Николе Пашића и др.
Најпознатије улице Београда су: Улица кнеза Милоша, Васина, Балканска улица, Улица кнеза
Михајла.Необична је Улица Чумићево сокаче, јер је најкраћа, а има и много лепих радњи. У
ову улицу се долази из Нушићеве улице.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Проверимо своје знање из граматике
Редни број часа: 109 Тип часа: провера
Утврђивање знања о члановима реченице који означавају време, место
и начин вршења радње
ТОК ЧАСА:
 Поновити са ученицима о речима које означавају време, место и начин вршења радње (на које
питање се могу добити речи које означавају место; време; начин).

 Уследећим реченицама одреди речи које означавају време, место или начин вршења радње:
Прошле године Миша је био у Грчкој.
Јутрос су се сви другови нашли у школском дворишту.
Данас је Милица весело ушла у учионицу.
Последњих дана је Коста нерасположен.
Миша је лагано бацио каменчић у воду.
Птица лети високо.
Синоћ смо остали дуго у парку.
 Самосталан рад: у тексту "Свитац тражи пријатеље" подвуци речи које означавају време, место
или начин вршења радње.
 Учитељ за то време прегледа реченице.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Шта је највеће- М. Антић
Циљ и задаци часа: Доживљавање и разумевање књижевно-уметничког текста
ТОК ЧАСА:
 Шта значе речи: најлепше, навеће, најбоље, најпаметније, највишље, најупорнији, намирнији,...
 Анализирамо ове речи и ученици праве поређење.

 Краћи разговор о тексту; први утисци.
 Усмерено читање (ученици): непознате речи, шта све може да стане у око.
 Тематски речник: ОКО-нежно, тужно, благо, уплакано...
МАЈКА- срећна, весела, љута ...
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Шта је највеће- М. Антић
ТОК ЧАСА:

 Самосталан рад ученика: питања и одговори
1. Какво је небо према песниковим речима?
2. Зашто је око веће од свега?
3. Како је то око веће од града?
4. Како бродови уплове у око?
5. Зашто песник каже да око нико није препешачио, опловио, облетео?
6. Зашто је мама већа од неба и од целог света?
7. О коме песник пише у овој песми?
8. Колика је љубав према мајци?
9. Која строфа ти се највише допада и зашто?
 Читање и анализа одговора.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Именице које значе нешто умањено и
увећано
Наставна средства: Читанка, припремљен текст
Корелација: математика (велико и мало)
Циљ и задаци часа: Уочавање именица које означавају нешто умањено и нешто увећано
ТОК ЧАСА:
 Поновимо речи којима се означава нешто нај, нај (највеће, најбоље, најмирније,...)

 Припремљен текст (речи које значе нешто умањено):
МАЛИ ЖИВОТ
Док неко пева

- ја ПЕВУЦКАМ.
Док неко дрема
ја ДРЕМУЦКАМ.
Док неко пије
- ја ПИЈУЦКАМ.
Док неко гризе
- ја ГРИЦКАМ.
Док неко глође
- ја ГЛОЦКАМ.
Док неко боде
- ја БОЦКАМ.
Док неко ради

- ја РАДУЦКАМ...
И тако мало, ситно ЖИВУЦКАМ.
 Речи које значе нешто умањено:
ГРАДИЋ- мали град БРДАШЦЕ- мало брдо ПРСТИЋ- мали прст
РЕЧИМА УМАЊЕНОГ ЗНАЧЕЊА ОЗНАЧАВАМО ДА ЈЕ НЕКИ ПРЕДМЕТ ПО СВОЈОЈ ВЕЛИЧИНИ

МАЛИ, МАЊИ ОД ДРУГОГ.
РЕЧИ КОЈЕ ОЗНАЧАВАЈУ КАКВО ЈЕ НЕШТО, КАО И РАДЊУ, МОГУ ИМАТИ, ТАКОЂЕ, УМАЊЕНО
ЗНАЧЕЊЕ.
Зелен- ЗЕЛЕНКАСТ жут- ЖУЋКАСТ бео- БЕЛИЧАСТ

Датум:
Наставник
Наставна јединица: За мене је највеће
Наставна средства: Читанка, дечја штампа Школарац 3
Циљ и задаци часа: Пазвијање културе усменог и писменог изражавања
ТОК ЧАСА:
 Емоционално-интелектуална припрема (читање песама о мајци, сестри, брату, оцу).

 Разговор о томе шта је највредније (породица).
 Шта је потребно свакој породици (љубав, поштовање, поверење...).
 Самосталан рад ученика: писање састава о једном члану породице.
 Захтеви:
-како се зове
-како изгледа
-чиме се бави
-које су његове особине
-како се дружите
-зашто га волиш
 Читање и анализа састава према постављеним захтевима.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Речи истог облика, а различитог значења
Наставна средства: Читанка, припремљен текст
Уочавање и препознавање речи које имају исти облик, а различито
значење; неговање језика
ТОК ЧАСА:
 Најава данашње наставне јединице, кроз пример: Данас смо јели сладолед и Јели дали
сладоледа. (Објаснити реч - "јели" и реч "Јели".

 Полазни текст:
У шуми шуми поток.
Пао је град на град.
У гори нешто гори.
Јела је јела колаче.
У нашем језику постоје речи које имају исти облик, а различито значење.
Коса – женско име коса- алатка коса- длаке коса-падина, страна
Јагода-име јагода-воће
Дуња-име дуња-воће
Зора-женско име зора-свитање ... лук, лак, купити, лети...
 Водити рачуна о начину изговарања и утврђивању значења које зависи од изговарања.
 Самосталан рад ученика - проналазе нове примере за речи истог облика, а различитог значења.
 Ученици читају своје примере и свих их анализирамо.
 Написати десет примера за овакве речи.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Драган Лукић - Шта је отац
Оспособљавање ученика за самостално тумачење књижевно-
уметничког текста. Увежбавање изражајног читања.
ТОК ЧАСА:
 Припремни разговор
Шта вам најчешће приговарају родитељи? Како се тада осећате? Да ли родитељи поштују ваше
мишљење? А ви њихово?
На данашњем часу ћемо радити песму која се зове Шта је отац а написао је Милован Данојлић.
Записујем наслов на табли, а ученици у своје свеске.
 Интерпретативно читање песме
Ученицима песму читам изражајно, а они ме пажљиво слушају.
Како вам се свиђа песма? Која осећања буди у вама ова песма?
 Усмерено читање ученика
Уочавање свакодневне бриге оца за поступке и понашање детета и специфичног доживљаја те
бриге од стране детета; шта све отац испитује и како његова питања дете доживљава...
 Анализа песме
Колико строфа има ова песма? Колико стихова има свака строфа?
Које речи се римују у песми?
О чему говори ова песма?
У чему је разлика између оца и тате у овој песми? На који начин нам песник приказује оца?
Шта девојчица замера свом оцу? Шта се крије иза татиних примедби?
 Васпитно-идејна основа
Како се ти понашаш када се наљутиш? Да ли ћутиш или као ова девојчица много причаш?
На основу чега можемо да закључимо да је овај отац у ствари брижан?
Шта би био твој савет за ову девојчицу?
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Драган Лукић - Шта је отац
уметничког текста. Увежбавање изражајног читања.
ТОК ЧАСА:
 Разговарамо са ученицима и подсећамо их на песму "Шта је отац" коју смо обрадили на
прошлом часу.
 Данас ћемо причати о свом оцу, и о оцу мога оца (деки).
 Ученицима објаснити да ће данас писати састав у коме ће описивати свог оца.
 Потребно је водити рачуна о правилном писању састава.
 Потребно је поштовати правила писања састава.
 Читамо наше написане саставе и анализирамо их.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Први школски писани задатак
Наставна средства: правила писања писменог задатка.
Корелација: природа и друштво (члан моје породице)
Развијање културе писменог изражавања. Богаћење речника ученика и
изграђивање нивоа писменог језичког изражавања. Усвајање
правописних правила и њихова примена. Увођење ученика у технику
писменог састављања текста.
ТОК ЧАСА:
 Припремни разговор. Давање упутстава за израду писменог задатка.

 Саопштавање теме (пошто су ученици припремани за описивање, препоручује се да тема овог
писменог задатка буде везана за опис).
 Разумевање теме.
 Писање писменог састава
 Учитељ обавештава да је мало времена остало до завршетка часа и полако почиње да прикупља
свеске са писменим задацима.
НАПОМЕНА УЧИТЕЉА:
 Ученици који спорије раде и нису баш вични писању налив пером, оставити могућност да мало
дуже раде или да могу сажетије написати (краће).
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Упитна речца ли
Наставна средства: Читанка стр. 57, припремљен текст
Корелација: грађанско васпитање (како одговарамо на питања - лепо понашање)
Циљ и задаци часа: Правилно писање упитне рећце ЛИ у упитним реченицама
ТОК ЧАСА:
 Понављање градива из млађих разреда о писању речце ли.
 Када и како се пише.
 Данас ћемо мало опширније и на новим примерима продубити мало наше знање.

 Припремљене реченице:
Шта ли то тражи?
Желиш ли да ми будеш пријатељ?
Хоћеш ли да идеш са нама?
Знаш ли колико је сати?
Да ли је Миша дошао?
 Уочавање упитне речце ЛИ и начина писања.
УПИТНУ РЕЧЦУ ЛИ УВЕК ПИШЕМО ОДВОЈЕНО ОД РЕЧИ ИСПРЕД СЕБЕ.
1. Правилно напиши речцу ЛИ:
Ићи, спавати, моћи, читати, сијати, устати, отворити, копати.
Идеш ли,...
2. Препиши правилно:
Дали си био у школи?
Јели он твој друг?
Је ли смо рибу.
Знашли где ми је торба?
Дали ли је киша?
Смешли напоље?
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Рецитовање песме по избору
Наставна средства: Читанка
Корелација: грађанско васпитање (лепо изражавање)
Развијање културе усменог изражавања; изграђивање правилности,
јасности језичког изражавања
ТОК ЧАСА:
 Разговор о томе како говоримо, слушамо, рецитујемо.

 Давање инструкција за добро казивање и рецитовање уметничког текста:
1. Правилан, јасан и чист изговор
2. Природна и одговарајућа јачина гласа
3. Логично и емотивно наглашавање
4. Прављење психолошких пауза
5. Подешавање интонације – висина и боја гласа
6. Ритам
7. Брзина рецитовања
 Учитељ врши узорно рецитовање.
 Ученици казују стихове по угледу на узор и претходно научена правила доброг и правилног
казивања
 Коментарисање говорних интерпретација ученика.
 Развијање такмичарског духа у казивању.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Исправка првог писменог задатка
Наставна средства: Писмени задаци ученика
Циљ и задаци часа: Анализа успешности написаних задатака
ТОК ЧАСА:
 подаци о броју урађених задатака,
 утисци учитеља о писменим задацима,
 разговор о теми задатка,
 добре и лоше стране задатака.
 Категоризација грешака: ☻Правописне грешке:
 писање негације,
 састављено писање речце ЛИ,
 употреба великог и малог слова,
 интерпункција,
 други типови грешака.
☻Стилске грешке:
 ред речи у реченици,
 претерано дуге и нејасне реченице,
 понављање истих речи,
 сувишне речи.
☻Словне грешке.
☻Анализа теме.
☻Редослед излагања.
☻Уредност и рукопис.
 Читање радова ученика.
 Коментарисање прочитаних радова
 Ученицима напоменути да за следећи час понесу прибор јер ћемо вршити писмени део
исправке другог писменог задатка.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Исправка првог писменог задатка
Редни број часа: 121. утврђивање
Наставна средства: писмени задаци
ТОК ЧАСА:
 Кратак осврт на учињене грешке.
 Како је требало радити писмени задатак: претпоставке, упутства.

Општа оцена задатака према захтевима који су ученицима постављени у току припреме и
непосредно пред рад: шта је било добро код већине ученика, а шта у даљем раду треба отклањати;
Анализа појединих типичних грешака (стилских, граматичких, правописних)
 Читање појединих задатака
Успешни задаци се могу преписати за пано.
 На другом часу исправке:
Писати исправку на паралелној десној страни.
 Уписивање оцена у дневник.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: "Песма о Цвету" Б. Миљковић
Корелација: природа и дрштво (биљка)
ТОК ЧАСА:
 Разговор о цвећу (емоционално-интелектуална припрема).

 Интерпретативно читање (учитељ).
 Усмерено читање (ученици): обратити пажњу на значење маленог цвета, на непознате изразе,
строфа која је оставила највећи утисак.
 Садржинско-идејна анализа:
1. Развијање фантазијских слика (маштање о том цвету): какав је цвет, где расте, какве су му
боје, како га замишљају...
2. Успостављање везе између конкретног значења и њених асоцијација – конкретно значење
цвета (боја, облик, мирис, може ли цвет да проговори, ко говори, помоћу чега...); Може ли
цвет да прохода? Не. Ко може да прохода? Дете. Има ли неке везе између детета и
цвета?)
3. Развијање аналитичког мишљења (песник упоређује дете са цветом; који стихови нам то
говоре; шта песник мисли о детету, о цвету?)
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: "Какве је боје поток" Г. Витез
Корелација: природа и друштво (воде)
Доживљавање и разумевање књижевно-уметничког текста; уочавање
слика природе.
ТОК ЧАСА:
 Интерпретативно читање текста (учитељ) ради бољег разумевања и доживљавања песме.

 Усмерено читање (ученици): ко све посматра поток, како поток мења боје.
 Анализа песме према постављеним захтевима и дидактичко-методичкој апаратури у Читанци
(ко све примећује да поток мења боје, од чега зависи какве ће боје бити поток, са чиме се све
пореди боја потока).
ДОМАЋИ ЗАДАТАК
 Научити песму напамет.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: "Какве је боје поток" Г. Витез
Корелација: природа и друштво (воде)
Доживљавање и разумевање књижевно-уметничког текста; уочавање
слика природе.
ТОК ЧАСА:
 Интерпретативно читање текста (учитељ) ради бољег разумевања и доживљавања песме.
 Рецитујемо песму.
 Краћи разговор - поновимо најважније (краћа анализа).
 Самосталан рад ученика у Радној свесци стр. 8
 По завршетку рада ученици предају радне свеске да наставник прегледа, а они илуструју
стихове који им се највише допадају (праве слике за сваки стих).
ЗАВРШНА АКТИВНОС:
 Повртана информација.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Придеви
Корелација: ликовна култура
Циљ и задаци часа: Утврђивање знања о придевима; род и број придева
ТОК ЧАСА:
 Поновити шта су придеви; како одређујемо род и број придева.
 Упоређивање реченица и утврђивање функције придева у реченици (која је реченица лепша и
због чега):
 Цвет је привукао пчеле.
 Велики, црвени цвет је својим мирисним латицама привукао вредне пчеле.
 Самосталан рад ученика: издвој придеве из текста " Какве је боје поток" и одреди им род и
број.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
"Чардак ни на небу ни на земљи", народна
приповетка
Даљи рад на доживљавању и разумевању текста; уочавање ликова,
ТОК ЧАСА:
 Поновимо шта све знамо о бајкама.

 Читамо текст (учитељ) ради доживљавања текста.
 Саопштавамо прве утиске.
 Препричавање бајке (ученици), због дужине текста.
1. По чему препознајеш да је ово бајка?
2. Колико у бајци има ликова?
3. Колико има женских, а колико мушких ликова?
4. Имају ли ликови своја имена?
5. Који би ликови могли бити:
стварни
нестварни
6. По чему сазнајеш да је змај богат? Наведи шта он има.
7. Ко је главни јунак?
 Издвој особине које одликују најмлађег брата: храбар, одважан, лукав, несебичан, подмукао,
одлучан, пожртвован, слабић, јак, искрен, осећајан, неспретан, неустрашив
 Илустрација бајке, или једног лика кога ученици одаберу.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Чардак ни на небу ни на земљи – народна
бајка
ТОК ЧАСА:
 Подсећање на бајку и ликове из бајке "Чардак ни на небу ни на земљи".

 Читање бајке с циљем уочавања одељака
Истицање одељка као мисаоне целине у тексту.
 Одређивање наслова одељцима
 Уочавање битног у сваком одељку; усмено сажимање садржине одељка
 Анализа бајке подељене на одељке, према задацима датим у Читанци
 Сажето препричавање бајке по одељцима (према утврђеним поднасловима) са претходно
утврђеним захтевима:
 jасно и течно причање,
 међусобно повезане реченице,
 правилан редослед излагања,
 драматичност најузбудљивијих догађаја,
 прилагођавање тона и боје гласа ситуацијама текста који се препричава и
 завршавање препричавања једном од порука текста
 Илустрација једног догађаја (или детаља) у бајци по избору ученика
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Препричавање бајке
ТОК ЧАСА:
 Истицање одељака као мисаоних целина у тексту (са претходног часа).

 Уочавање битног у сваком одељку; усмено сажимање садржине одељка.
 Самосталан рад ученика: писмено препричавање одељака.
 Захтеви за правилно препричавање:
- јасно и течно причање
- реченице међусобно повезане
- правилан редослед излагања
- драматичност
- завршавање препричавања једном од порука
 Читање и упоређивање задатака: маштовитост у избору детаља, живописност у описивању.
 Самосталан рад ученика у Радној свесци на стр. 26
 Повртана информација
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Ибор из поезије за децу-Д.Лукић
Доживљавање и разумевање књижевно-уметничких текстова; развијање
љубави према књизи
ТОК ЧАСА:
 Проверити да ли су сви ученици прочитали збирку песама Д.Лукића.

 Разговор о утисцима.
 Издвајање и читање песама које им се посебно допадају.
 Подела збирке на циклусе:
Смеха деци
Градски каубој
Три прозора
Од куће до школе
Сребрне шнале
 Садржинска анализа песама по циклусима.
 Илустрације песме по избору из сваког циклуса.
 Научити песму напамет по сопственом избору.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Речи, њихова значења и служба у реченици
Поновити и утврдити врсте речи, појам, значење и службу у реченици.
Развијање самосталности у раду
ТОК ЧАСА:
 Најавити данашњу наставну јединицу и објаснити ученицима данашњи начин рада.
 Добићее припремљен текст на табли написан, који ће преписати а затим радити на њему,
правилно одређујући службу речи у реченици.

 Провера службе речи у реченици:
Јуче је у Београду дувао снажан ветар.
Врапци се плашљиво скривају испод олука.
Деца ће се лепо играти у дворишту.
Стари деда седи поред камина и свом унуку чита књигу.
Бојан и Дејан ће сутра отпутовати у село.
 Самосталан рад ученика на контролној вежби.
 Повртана информација
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
"Женидба врапца подунавца", шаљива
народна песма
Корелација: народна традиција (свдба)
доживљавање и разумевање песме; неговање љубави према народној
уметности
ТОК ЧАСА:
 Припремни разговор (о народном стваралаштву; поновити шта су шаљиве песме и чему служе).

 Интерпретативно читање песме (учитељ) ради емоционалног доживљаја.
 Самостално читање и обележавање непознатих речи:
чаран-црн прикумак-кумов помоћник трн-ниски грм
шеврљуга-шева (мала птица) стари сват-други кум
ђувегија-младожења жуна-птица сродна детлићу
осој-страна узвишења девер-младожењин брат
аваница-напасник
 Садржинска анализа према логичким целинама:
1. Жени се врабац Подунавац
2. Врабац купи господу сватове
3. Проговара Сјеница девојка
4. Кобац одводи Сјеницу девојку.
 Стварно и нестварно у песми.
 Изражајно читање песме и задавање домаћег да напишу састав "Мој смешан доживљај".
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Смехом ћу помирити свет
Наставна средства: домаћи задаци ученика
Корелација: грађанско васпитање (слатко сам се насмејао)
Циљ и задаци часа: Развијање културе писменог изражавања; увежбавање другог писма
ТОК ЧАСА:
 Припрема домаћих задатак за читање и анализу.
 Учитељ евидентира ко је урадио домаћи.
 Читање домаћих задатака ученика и анализа према истакнутим захтевима:
1. Поштовање композиције састава: увод, разрада, закључак.
2. Тежиште теме (смешан, шаљив догађај)
3. Јасно, живописно писање, повезане реченице, сликовити изрази
4. Уредно писање, правилан рукопис, лепа слова, размак речи.
5. Поштовање правописних правила.
 Ученици прате и дискутују о радовима.
 Избор најуспешнијих задатака за одељенски пано.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Проширивање текста
Корелација:
Упућивање ученика у процес израде писмених састава, стварање плана
Циљ и задаци часа: за писмени састав
ТОК ЧАСА:
 Пре самосталног рада, ученицима се даје време да се концентришу на текст, да замишљају
слике из текстаи проширују их;
 Истицање уобичајених захтева који се односе на општу уредност и писменост: јасне реченице,
међусобно повезане; сликовитост израза

 Текст који поделимо ученицима (залепимо у свеску) или га препишемо на таблу:
Постоји једно море, мало море, на крају света. У њему живе мале рибе и расту мале алге.
И шљунак је мањи него што је уобичајено. И лађе су мале које тим морем плове. Према
томе и људи су мали. Тим морем и тим људима управља њихов мали краљ...
 Самосталан рад ученика – довршавање приче на основу датог почетка

 Читање и анализа задатака; упоређивање и процењивање успешности проширивања текста
 Избор најуспешнијих задатака за тематски пано
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Народно благо, лектира
Редни број часа: 134 Тип часа: систематизација
Доживљавање и разумевање књижевно-уметничких текстова; развијање
љубави према традицији
ТОК ЧАСА:
 Припремни разговор.
 Проверавање да ли су сви прочитали лектиру.
 Издвајање приповедака и бајки које су се посебно свидели ученицима.
 Препричавање појединих бајки и њихова анализа (радња, ситуације, сукоби, проблеми и
њихово разјашњавање, како приче почињу, а како се завршавају).
 Поступци и понашање ликова.
 Међусобни односи ликова.
 Стварно и нестварно у бајкама.
 Илустрација дела бајки по избору ученика
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Ј.Ј. Змај - Пролећница
Корелација: природа и друштво (пролеће)
уметничког текста. Увежбавање изражајног читања
ТОК ЧАСА:
Шта вам прво падне на памет када чујете реч ПРОЛЕЋЕ?
Које су боје, звуци и мириси пролећа?
Шта нам је у пролеће потребно? А шта нипошто нећемо користити?

На данашњем часу ћемо радити песму која се зове  Пролећница а написао је Јован
Јовановић Змај. Записујем наслов на табли, а ученици у своје свеске.
 Интерпретативно читање песме
Ученицима песму читам изражајно, а они ме пажљиво слушају.
Како вам се свиђа песма? Која осећања буди у вама ова песма?
 Усмерено читање ученика
Ученици читају песму у себи и подвлаче непознате речи.
 Тумачење непознатих речи
Непознате речи се налазе испод песме.
 Анализа песме
Зашто се песма зове  Пролећница ?
Песник нам описује неколико слика. Које су то слике?
Ко се све и како радује пролећу у првој строфи? У другој строфи?
У трећој строфи? У четвртој строфи?
У песми се појављују речи: пчелица, ветрић, птичице, шумице итд. Какво значење имају ове
речи? Шта се постиже овум речима?
 Илустровати једну песничку слику (строфу) у свескама?
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Ј.Ј. Змај - Пролећница
уметничког текста. Увежбавање изражајног читања
ТОК ЧАСА:
 Подсећамо се на песму "Пролећница" Ј. Јовановића Змаја.
 Препричати саджај песме.
 Неколико ученика чита изражајно песму у целини.
 Одговорити на питања:
 Шта значи реч ''пролећница''?

 Које основно осећање прожима ову песму?
 Шта значи реч ''зујка''?
 Шта раде птичице?
 Како песник доживљава пролеће?
 Шта је све песник опевао у песми?
 Шта Сунце ради у овој песми?
 Каква је природа у песми?
Питања за одговарање ученици треба да препишу у свеске.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Час у природи – описивање пролећа
Наставна средства: ----------------------------
Вежбање ученика за самостално описивање појава и промена у
природи
ТОК ЧАСА:
 Слушање песме "Пролеће" као емоционално-интелектуална припрема.
 Краћи осврт на песму; утисци.
 Излазак у школско двориште, парк; посматрање и уочавање појава и промена у природи
(дрвеће, цвеће, боје, мириси, звуци...).
 Анализа и њихова језичка конкретизација.
 Упоређивање појединости.
 Асоцијације по сличности и супротности.
 Просторно и временско одређивање појединости и битних особина.
 Ученичко индивидуално описивање.
 Анализа описивања.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Час у природи – описивање пролећа
Наставна средства: -------------------------------
Вежбање ученика за самостално описивање појава и промена у
природи; развијање култире писменог изражавања
ТОК ЧАСА:
 Разговор са ученицима о претходном часу (шта смо описивали; како изгледа природа у
пролеће, описивање појава и промена које су се догодиле, дечје игре...)
 Самосталан рад ученика - опис пролећа (пишемо састав на основу искуства са прошлог часа).
 Захтеви : правилне, јасне реченице, повезане мисли, описи природе, читак рукопис.
 Читање и анализа радова према постављеним захтевима.
 Избор најуспешнијих радова за одељенски пано.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Славуј и сунце-Д. Ерић
Оспособљавање ученика да изражајно читају, да разумеју прочитано.
Оспособљавање ученика за самосталан рад на тексту. Оспособљавање
Циљ и задаци часа: ученика за доживљавање уметничког текста, продубљивање доживљаја
и развијање способности исказивања доживљаја уметничког текста –
поезије.
ТОК ЧАСА:
 Психолошко – емотивна припрема:
 Шта знате о славују? Да ли сте слушали његову песму?
 Слушајте једну лепу песму која се зове „Славуј и сунце“. Написао ју је песник Добрица Ерић.

После читања песме и емоционалне паузе следе питања:
 Који детаљ из песме сте запамтили?
 Зашто?
 Која осећања у вама изазива ова песма?
 Прочитајте песму сами и одговорите на питања из Читанке:
 Пронађи у песми и препиши стихове којим песник слика:
 славуја, сунце, јутро, однос између славуја и сунца.
 Објасни стихове: У гају преду сунчеве преље: свилени кончићи висе са грана.
 Које би питање поставио славују из песме?
 Која осећања у теби побуђује ова песма?
 Провера одговора на постављене задатке и задати за домаћи да упореде песму Славуј и сунце,
Добрице Ерића са Пролећницом, Јована Јовановића Змаја. Треба да објасне шта запажају.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Славуј и сунце-Д. Ерић
поезије.
ТОК ЧАСА:
 Разговор о природи, птицама, ливади, местима где птице бораве у односу на своју врсту.
 Утицај временских услова на расположење.
 Како изгледа славуј, карактеристике?

 Саопштавање првих утисака о песми, каква расположења и осећања буди у нама?
 Читање песме са циљем уочавања песничких мотива, слика, боје, мисли, звуци, говор.
 У песми постоји много песничких слика. Које су то слике? Шта се дешава у природи?
 Извор речи којима је осликан славуј, сунце, јутро, однос сунца и славуја?
 Објашњење непознатих стихова и речи.
 Ко је песник? (ствара песме, , речима изражава оно што доживљава, осећа, чује, мисли...)
Илустрација дела песме, тј. детаља који им се допао.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Анализа реченица (на тексту)
Утврђивање знања о реченицама (значење и облик); главни делови
реченице; време, место, начин
ТОК ЧАСА:
 Поновити реченице по облику и значењу; главни делови реченице.

 Анализа реченица:
1. Мирко је јуче изненада отишао у биоскоп.
Значење:___________________
Облик:____________________
Субјекат:___________________
Предикат:__________________
Време:_____________________
Место:_____________________
Начин:_____________________
2. Птица је предвече брзо слетела у крошњу дрвета.
3. Авион је јутрос лагано узлетео према небу.
4. Иван је синоћ журно ишао на тренинг.
5. Све животиње су брзо побегле у оближњи шумарак.
6. Здравко и Драган лагано подигоше птичицу иставише је у гнездо.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
 ија.
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Милован Данојлић- Љубавна песма
Корелација: грађанско васпитање (нек љубав светом влада)
поезије.
ТОК ЧАСА:
 Психолошко емотивна припрема:
 Шта очекујемо када читамо љубавне песме?
 Знате ли неку љубавну песму?
 Сада ћу вам прочитати Љубавну песму, Милована Данојлића.

 Учитељ чита песму, а затим прави кратку паузу како би ученици средили утиске.
 Следе питања:
 Зашто је ова песма необична?
 Ко је у овој песми воли?
 Сада прочитајте песму и одговорите на питања у вези с њом.
 Ученици самостално раде 15 минута. Након тога разговара се о песми и о одговорима ученика.
 Задати домаћи задатак: Научити напамет ову песму код куће. Погледајте упутство за добро
рецитовање које се налази на крају Читанке.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Милован Данојлић- Љубавна песма
Корелација: грађанско васпитање (нек љубав светом влада)
поезије.
ТОК ЧАСА:
 Ученици рецитују Љубавну песму коју су имали за домаћи задатак да науче напамет.
 Пратимо да ли је рецитовање према правилима интерпретативног изражавања.
 Самосталан рад ученика
Ученици самостално пишу причу или песму о љубави између језера и месеца. Описују како су се
заволели и шта су све покушали да ураде како би били заједно.
 Читање радова ученика
Читање и коментарисање радова ученика.
 Проглашење најуспешнијих радова.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Управни говор
Корелација: грађанско васпитање (како разговарамо)
Оспособљавање ученика да препознају и разликују управни говор и
пишчеве речи.
ТОК ЧАСА:
 Упознавање ученика са начином рада.
 Припремљен текст пишемо на табли.

 У обрађеном тексту проналазимо пример реченице која садржи управни говор и пишчеве речи:
Нпр. "То ће бити човек" – помисли лав.
ТУЂЕ РЕЧИ НАПИСАНЕ ТАЧНО ОНАКО КАКО ИХ ЈЕ НЕКО ИЗГОВОРИО НАЗИВАЈУ СЕ
УПРАВНИ ГОВОР.
 У датом примеру управни говор је -"То ће бити човек"
РЕЧИ КОЈИМА СЕ У РЕЧЕНИЦИ ОБЈАШЊАВА КО ГОВОРИ ИЛИ КОМЕ ПРИПАДА УПРАВНИ
ГОВОР НАЗИВАЈУ СЕ ПИШЧЕВЕ РЕЧИ.
 У датом примеру пишчеве речи су – помисли лав.
 Означавање туђих тј. наведених речи
 Иза пишчевих речи увек стављамо две тачке,
 Управни говор (туђе или наведене речи) обележавамо знацима који се називају НАВОДНИЦИ,
 Испред туђих речи ОТВАРАМО НАВОДНИКЕ, a
 Иза туђих речи ЗАТВАРАМО НАВОДНИКЕ.
 Увежбавамо правила писања, али тако што ћемо у текстовима из читанке препознавати управни
говор (не везујемо се за облик управног говора).
 Поновити још једном: шта су пишчеве речи а шта управни говор?
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Управни говор
Корелација: грађанско васпитање (како разговарамо)
Оспособљавање ученика да препознају и разликују управни говор и
пишчеве речи.
ТОК ЧАСА:
 Поновимо шта смо научили о управном говору.

 Упознавање три начина писања управног говора (без именовања 1., 2. и 3. модел)
1. Тања је рекла: ,,Ја ћу купити кафу".
2. "Ја ћу купити кафу", рекла је Тања.
3. "Ја ћу купити кафу", рече Тања, ,,а ти купи колаче".
 Вежбање: Напиши правилно следеће реченице
Јуче сам пре подне играо фудбал рече Зоран, а после подне сам био у школи.
Мама каже ти си моје злато.
Ову песму ћете научити напамет рече учитељица.
1. Препиши дате реченице у остала два модела управног говора:
Мира рече: ''Данас идем у биоскоп.''
''Колико је сати?''упита Воја.
''Уживам'', рече Бранка,''у овом дивном дану.''
2. Напиши Маркове речи у сва три модела управног говора:
Данас ћу да играм кошарку.
3. Стави одговарајуће знаке у текст:
Мира упита Зорана Колико је сати Заран одговори Немој да журиш тек је један.
Морам рече Мира да бих на време стигла у школу.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Час у библиотеци
Наставна средства: Дечја штампа Школарац 3, књиге лектире.
Корелација: природа и друштво, ликовна култура, народна традиција
Циљ и задаци часа: Стцање читалачких навика; изграживање књижевног и уметничког укуса
ТОК ЧАСА:
 Час организовати у школској библиотеци (у договору са библиотекаром школе).

 Припремни разговор.
 Разговор са библиотекаром:
-библиотекар прича о свом послу и библиотеци
-како се набављају књиге
-како се прати појава нових књига
-књиге за децу и одрасле
-начин позајмљивања књига из библиотеке
-чување позајмљених књига
 Ученици причају које су књиге прочитали, шта их је у њима одушевило, па би препоручили
друговима да је прочитају.
 Читање краћих текстова, прича, песмица, народних умотворина.
 Ученици прелиставају Дечју штампу Школарац 3, а могу и Школарац 4, припрема за следећу
годину.
 Избор дечје штампе (разговор о часописима које ученици узимају).
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
"Свијету се не може угодити", народна
доживљавање и разумевање текста; уочавање ликова, њихових
ТОК ЧАСА:
 Интелектуално-емоционална припрема (ко одлучује о томе како се понашамо; колико у томе
учествују деца, а колико одрасли; како је то у твојој породици).

 Интерпретативно читање текста (учитељ).
 Штафетно читање текста.
 Усмерено читање (ученици): уочавање проблема приче (човек никако не може да одлучи како
да се понаша, него се понаша онако како му други кажу, па самим тим испада смешан).
 Анализа текста према постављеним задацима и дидактичко-методичкој апаратури у Читанци.
 Илустрација дела текста по избору ученика.
________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
"Свијету се не може угодити", народна
доживљавање и разумевање текста; уочавање ликова, њихових
ТОК ЧАСА:
 Изражајно читање текста (ученици).

 Анализа текста помоћу решавања проблема:
1. Уочавање проблема
Да ли је човек поступио правилно или није? Зашто је слушао друге и тиме постао смешан и
недоследан? Сазнаје ли он то, чим на крају доноси одлуку да се понаша по своме?
2. Проблем се поближе одређује, успоставља се веза са чињеницама.
Треба сузбити личне ставове. Шта о свему кажу чињенице, околности. Разговор о појединачним
ситуацијама, о томе како се одвијала радња...
3. Дају се претпоставке, различите могућности решавања проблема, предлози.
Човек је правилно поступио. Зашто?
Човек није поштовао самог себе, јер није имао своје мишљење, свој став. Докажи то!
Човек је морао да се понаша онако како он мисли да је добро.Објасни.
Човек је морао да слуша друге, али да се понаша како он мисли да је добро. Објасни.
4. Изналажењем најтачније претпоставке проблем се решава.
Човек је погрешио што је слушао друге. Морао је сам да сагледа како да се понаша и како да
решава ситуације, а не да слуша друге и испадне смешан.
 Препричавање приче и илустровање (корелација са народном традицијом - одевање некада).
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Речи различитог облика, а истог или
сличног значења
Наставна средства: припремљен методичко полазни текст
Уочавање и препознавање речи различитог облика, а истог или
сличног значења
ТОК ЧАСА:
 Поновимо речи истог облика а, различитог значења.
 Најавити данашњу наставну јединицу: Речи различитог облика, а истог или сличног значења.

 Полазни текст:
Није врећа, него џак,
Није шија, него врат,
Није трбух, већ стомак.
 Шта уочавамо? Различите речи могу имати исто или слично значење.
 Давање различитих примера:
Отац-тата мајка-мама-мати огањ-ватра хитар-брз ...
 Језичка вежба:
ЈЕСТИ: хранити се, ручати, обедовати, доручковати, вечерати, заложити...
ГОВОРИТИ:
ДУВАТИ:
ОБУЋА:
 Ученици користе свој речник непознатих речи, како би осмислили што више речи истог или
сличног значења.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Провера знања о речци ЛИ и НЕ
Корелација: --------------------------------------
Циљ и задаци часа: Утврђивање знања о писању речца ЛИ и НЕ; именице, глаголи
ТОК ЧАСА:
 Ученике припремити за данашњи рад. Објаснити им на који начин ће радити контролну вежбу.
 Све задатке из контролне вежбе писаћемо у својим свескама.

 Диктат:
Познајете ли девојчицу Софију? Она обожава књиге и не воли када је неко непажљив. Мири
више не даје књиге, јер их не чува и неколико пута их је цепала. Књиге не служе за цепање,
већ за читање. Да ли ви чувате књиге?
 У следећим реченицама одреди гл.одредбе за време, место и начин:

Јутрос је петао нагло пробудио све у селу.
У подне је брижно чувао коке у дворишту.
Увече је брзо задремао у кокошињцу.
 Издвој заједничке и властите именице , глаголе (радња, стање, збивање):

Бака Лепа живи у Грабу, селу испод планине Јелице. Остарела је Лепа, али и даље чисти кућу,
окопава башту, музе краве и тка ћилиме. Једино када грми или снежи, бака Лепа мирује и тада
се мази са њеном мацом Мициком.
 Повратна информација. Док учитељ прегледа радове, ученици могу читати Дечју штампу и
решавати забавне стране.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Прочитали смо у штампи за децу
Наставна средства: Дечја штампа и дневна штампа
Корелација: природа и друштво (штампани медији)
Подстицање ученика на уочавање, разумевање и казивање порука
уметничких текстова, њихово повезивање са своји м искуством
Неговање навике читања дечије штампе. Неговање културе говора
(усменог и писменог изражавања)
ТОК ЧАСА:
 Постављамо ученицима питање: "Коју дечју штампу најчешће читате?"

 Читање штампе
 (текстови по избору учитеља и ученика)
 Разговор
 Уочавање главних и споредних догађаја и доживљаја у текстовима.
 Јунаци појединих прича, главни и споредни ликови; процењивања поступака и
понашања.
 Поука из текстова са сличним искуствима ученика.

 Писмено препричавање текста по избору ученика
 Илустровање текста, решавање занимљивих задатака, ребуса, бојење, решавање и математичких
задатака, квизова и сл....
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Једна телевизијска емисија
Наставна средства: једна ТВ емисија, по избору
Корелација: природа и друштво (слободно време)
Циљ и задаци часа: Препричавање садржаја ТВ емисија
ТОК ЧАСА:
 Мотивациона припрема: Краћи разговор о уметностима које ученици знају (музика,
књижевност, сликарство, игра, филм...)

 Истицање значаја телевизије у у томе што нам омогућава доживљај различитих врста
уметности, али и различитих садржаја из живота, као и упознавањезанимљивих научних
области.
 Краћи разговор о томе какве емисије ученици радо гледају: забавне, спортске, музичке,
филмски програм, документарне емисије о животињама и сл.
 Причање садржине једне ТВ емисије:

 тема
 ток радње
 најузбудљивији део
 најживописније слике
 боје
 музика
 пејзажи
 Истицање порука – шта је у изабраној емисији било поучно?
Захтеви који се односе на причање: реченице треба да буду јасне, повезане и сликовите.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Главни делови реченице
Корелација: природа и друштви (ветар, Сунце)
Мотивисање ученика за схватање и прихватање граматике, буђење
радозналости и интересовања за језичке појаве.
ТОК ЧАСА:
Припремни разговор:
Лепа реч гвоздена врата отвара.
 Анализа пословице.
 Да ли ову пословицу можемо узети као идеју народне приче „Ветар и сунце?
 Да ли у овој реченици можете пронаћи субјекат и предикат?
 Шта је у реченици субјекат, а шта предикат? (субјекат – реч, предикат – отвара)

Кроз припремни разговор смо најавили да ћемо поновити субјекат и предикат.
Методички полазни текст је народна прича „Ветар и сунце“.
 Пре него што почнемо да у причи одређујемо субјекат и предикат требамо укратко поновити
све о субјекту и предикату.
 Језичка појава – субјекат је вршилац радње у реченици, значи онај ко врши радњу, онај који
нешто ради.
 Језичка појава – предикат означава у реченици шта неко ради, означава радњу коју неко врши.
 Када смо поновили ова правила, ученици приступају задатку да открију све субјекте и
предикате у тексту „Ветар и сунце“.
 Ученици ће реченицу по реченицу читати, анализирати и подвлачити у уџбенику, једном
линијом субјекат, а двема линијама предикат.
 По завршеном подвлачењу, преписаћемо субјекте и предикате у свеску.
 У случају да ученици имају проблема приликом проналажења одговарајућих речи, треба их
подсетити на питања: Ко врши радњу? Шта ради субјекат?
Укратко анализирати данашњи час и поновити садржаје које смо утврђивали.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: "Свитац тражи пријатеље",С.Ј.Ђин
Наставна средства: Читанка стр. 32, радна свеска стр. 15.
Корелација: природа и друштво (животна заједница - ливада)
Доживљавање и разумевање текста; уочавање ликова, њихових
поступака и понашања; порука
ТОК ЧАСА:
 Разговор о пријатељству.

 Усмерено читање (ученици): ток радње, поступци ликова, непознате и мање познате речи.
 Анализа текста према постављеним захтевима и дидактичко-методичкој апаратури у Читанци
(значење наслова приче, како свитац тражи пријатеља, кога је све срео, шта је са њима
разговарао, шта су му они одговорили, шта је било на крају приче...).
Време: летње вече
Место: у трави
Ликови: свитац, мрав, скакавац
Особине свица: свитац је себичан, јер неће ником да помогне.
Порука: Тешко другу без друга и славују без луга.
 Пријатељство се у невољи познаје.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Препричавање текста
Наставна средства: Читанка стр. 32, радна свеска стр. 15.
Корелација: природа и друштво (животна заједница - ливада)
поступака и понашања; порука
ТОК ЧАСА:
 Читање текста "Свитац тражи пријатеље", са циљем уочавања одељака.

 Истицање одељака као мисаоних целина у тексту.
 Одређивање наслова одељцима.
 Уочавање битног у сваком одељку; усмено препричавање сваког одељка.
 Самосталан рад: писмено препричавање одељака.
 Захтеви:
- јасне и прецизне реченице
- мисли и реченице међусобно повезане
 Читање и упоређивање задатака.
 Читање и упоређивање задатака.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Реченице
Корелација: ------------------------------------------------------
Циљ и задаци часа: Утврђивање знања о реченици, значење и облик
ТОК ЧАСА:
 Поновити реченице по значењу и облику; главни делови реченице.

1. Одреди значење и облик датих реченица:
Марко није послао писмо.
Да ли је Павле дошао?
Не чекајте Горана!
2. Следећу реченицу претвори у упитну реченицу у одричном облику:
Весна путује у Шабац код тетке.
3. Одреди род и број именица из следећег текста:
Јутро пробуди град. Сунце прошета још уснулим улицама. Примакне се кућама и лагано куцне
на прозоре.
4. Препиши дату реченицу тако да:
а) све речи буду у множини
б) буде у идричном облику
УЧЕНИК ЈЕ ДОШАО У ШКОЛУ.
5. У следећим реченицама подвуци субјекат и предикат:
Соња и Мара играју ластиш. Дошла је и Весна. Девојчице скачу и прескачу ластиш.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: "Прича о раку кројачу" Д. Максимовић
Корелација: природа и друштво (река као животно станиште)
особина, поступака и понашања
ТОК ЧАСА:
 Разговор о животињама које живе у води.

 Интерпретативно читање текста (учитељ) ради бољег доживљавања и разумевања текста.
 Усмерено читање (ученици): напознате и мање познате речи и изрази, ликови, њихови
поступци.
 Објашњење непознатих речи.
 Анализа текста према постављеним захтевима и дидактичко-методичкој апаратури у Читанци
(ко је био Рак Кројач, шта је обећао штуки, пастрмки и гргечу...).
 Рак Кројач: омиљен, познат, вредан, одговоран, паметан, сналажљив.
 Језичка вежба-тематски речник:
ВОДА – пливати, ронити, заронити, изронити, запљуснути, запливати, прскати, пљуснути...
 Илустровати слику неког дела приче.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: ''Прича о раку кројачу'' Д. Максимовић
ТОК ЧАСА:

 Подела текста на целине и давање поднаслова свакој целини.
 Самосталан рад ученика: постављање по пет питања за сваку целину (Где је живео Рак
Кројач?.... Шта су рибице решиле?....Где је Рак Кројач послао рачиће?... Зашто су рачићи
плакали?... Шта је штука приметила?... Шта је Рак Кројач опет почео да ради?)
 Самосталан рад ученика у Радним листовима на стр. 22
 Повртана информација.
 Читање текста по улогама.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
ТОК ЧАСА:
 Читање текста "Прича о Раку Кројачу" са циљем уочавања одељака.

 Истицање одељака као мисаоних целина у тексту.
 Одређивање наслова одељцима.
 Уочавање битног у сваком одељку; усмено препричавање сваког одељка.
 Самосталан рад: писмено препричавање одељака.
 Захтеви:
- јасне и прецизне реченице
- мисли и реченице међусобно повезане
 Читање и упоређивање задатака. Процена успешности урађеног.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Врсте речи
Корелација: ---------------------------------------
Циљ и задаци часа: Утврђивање знања о именицама, глаголима и придевима
ТОК ЧАСА:
 Поновити шта су именице, глаголи и придеви, врсте именица и придева, шта означавају
глаголи
1. Додај почетно слово тако да добијеш:
заједничке именице властите именице

__убица __убица
__ада __ада
__ова __ова
__рана __рана
__ван __ван
2. Одреди род и број именица: Марко, перо, прасе, ципеле, оловка, писма, пакети, купус, јабука.
3. Разврстај следеће глаголе: трчати, дремати, тутњи, мислити, сева, копати, жубори, баца, свиће,
тресе, пливати, грмети прати, копати, сећи, свитати.
4. У тексту ''Заљубљене ципеле'' црвеном бојицом подвуци именице, а плавом глаголе.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: "Заљубљене ципеле"П. Грипари
ТОК ЧАСА:
 Најава данашње обраде текста.

 Усмерено читање (ученици): уочавање тока радње и подела текста на целине.
 Давање поднаслова целинама.
 Препричавање текста према целинама.
 Сажето препричавање и продужавање приче.
 Читање и избор најуспешнијих.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: "Заљубљене ципеле" П. Грипари
ТОК ЧАСА:

 Усмерено читање (ученици): уочавање тока радње и подела текста на целине.
 Давање поднаслова целинама.
 Препричавање текста према целинама.
 Сажето препричавање и продужавање приче.
 Читање и избор најуспешнијих радова. Похвала успешнима и пружање подршке мање
успешнима да на примерима својих другова увежбавају читање и препричавање текста.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
ТОК ЧАСА:
 Изражајно читање текста "Заљубљене ципеле"
 Препричавање текста по целинама.
 Самосталн рад ученика: препричавање текста (јасне и повезане реченице и мисли, водити
рачуна да реченице не буду предугачке, поштовање правописних правила приликом
препричавања).
 Самосталан рад ученика на препричавању из улоге леве или десне ципеле.
 Ученици замисле да су десна ципела Никола, а девојчице лева ципела Тини. Препричавају
причу као да су они сами учесници у причи.
 Читање и анализа радова.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Други школски писани задатак
Наставна средства: правила писања писменог задатка.
Корелација: природа и друштво (члан моје породице)
Развијање културе писменог изражавања. Богаћење речника ученика и
изграђивање нивоа писменог језичког изражавања. Усвајање
правописних правила и њихова примена. Увођење ученика у технику
писменог састављања текста.
ТОК ЧАСА:
 Припремни разговор. Давање упутстава за израду писменог задатка.

 Саопштавање теме (пошто су ученици припремани за описивање, препоручује се да тема овог
писменог задатка буде везана за опис природе).
 Разумевање теме.
 Писање писменог састава
 Учитељ обавештава да је мало времена остало до завршетка часа и полако почиње да прикупља
свеске са писменим задацима.
НАПОМЕНА УЧИТЕЉА:
 Ученици који спорије раде и нису баш вични писању налив пером, оставити могућност да мало
дуже раде или да могу сажетије написати (краће).
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: "Пси, мачке и мишеви", народна прича
ТОК ЧАСА:
 Разговарамо о кућним љубимцима (псумачки, па и мишевима)

 Усмерено читање (ученици): непознате и мање познате речи, ток догађаја.
 Анализа текста:
Шта су људи радили у прастара времена?
Ко је добио повељу и зашто?
Ко је завидео псима и зашто?
Шта су мачке урадиле?
Ко је нашао сакривену повељу?
Шта су мишеви одлучили да ураде?
Зашто је настало велико непријатељство између мачке, пса и миша?
 Подела ученика на четири групе (мачке, пси, мишеви, судије); свака од три групе (мачке,
мишеви, пси) добија задатак да напише зашто баш они треба да добију повељу; судије доносе
пресуду.
 Сукобљавање мишљења.
 Избор најбољих говорника.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: "Пси, мачке и мишеви", народна прича
ТОК ЧАСА:

 Шта су људи радили у прастара времена?
 Ко је добио повељу и зашто?
 Ко је завидео псима и зашто?
 Шта су мачке урадиле?
 Ко је нашао сакривену повељу?
 Шта су мишеви одлучили да ураде?
 Зашто је настало велико непријатељство између мачке, пса и миша?
 Подела ученика на четири групе (мачке, пси, мишеви, судије);
 Свака од три групе (мачке, мишеви, пси) добија задатак да напишу причу као да су они
учесници у причи (Замењене улоге - препричавање).
 Избор најбоље препричане приче.
 Самосталан рад ученика: писмено препричавање.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Исправак другог школског писаног задатка
Наставна средства: Писмени задаци ученика
ТОК ЧАСА:
 подаци о броју урађених задатака,
 утисци учитеља о писменим задацима,
 разговор о теми задатка,
 добре и лоше стране задатака.
 Категоризација грешака: ☻Правописне грешке:
 писање негације,
 састављено писање речце ЛИ,
 употреба великог и малог слова,
 интерпункција,
 други типови грешака.
☻Стилске грешке:
 ред речи у реченици,
 претерано дуге и нејасне реченице,
 понављање истих речи,
 сувишне речи.
☻Словне грешке.
☻Анализа теме.
☻Редослед излагања.
☻Уредност и рукопис.
 Читање радова ученика.
 Коментарисање прочитаних радова
 Ученицима напоменути да за следећи час понесу прибор јер ћемо вршити писмени део
исправке другог писменог задатка.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Исправак другог школског писаног задатка
Наставна средства: писмени задаци
ТОК ЧАСА:
 Кратак осврт на учињене грешке.
 Како је требало радити писмени задатак: претпоставке, упутства.

Општа оцена задатака према захтевима који су ученицима постављени у току припреме и
непосредно пред рад: шта је било добро код већине ученика, а шта у даљем раду треба отклањати;
Анализа појединих типичних грешака (стилских, граматичких, правописних)
 Читање појединих задатака
Успешни задаци се могу преписати за пано.
 На другом часу исправке:
Писати исправку на паралелној десној страни.
 Уписивање оцена у дневник.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Лектира: Песме- Драган Лукић
и развијање способности исказивања доживљаја уметничког текста -
поезије
ТОК ЧАСА:
 Подсећање на садржаје о којима смо на прошлом часу говорили.
 Провера општих података о књизи лектире, које су ученици имали да запишу код куће.

 Подаци о писцу и збирци песама.
 Доживљај прочитане збирке, утисци, ставови, мишљења.
 Читање песама по избору ученика.
 О чему све песник пева?
 Разврставање песама по одређеним темама. Тематско разврставање могло би ићи следећим
редом:
1. Песме о граду.
2. Песме о сунцу и месецу.
3. Смешне песме.
4. Песме о учитељу и другарству.
5. Песме о животињама – Фифи.
 Можемо ученике поделити по групама – једна група, једна тема. Кратко анализирање песама о
одређеној теми. Представљање групе о одређеној теми.
 Избор најлепше песме.
 Сваки ученик бира најлепшу песму и коментарише је, образлаже зашто се одлучио за ту песму.
 Понављање основних података о писцу и збирци песама. Ученицима задати да напишу
неколико реченица о њиховим утисцима о књизи.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Лектира: Песме- Драган Лукић
Даље оспособљавање ученика да изражајно читају, да разумеју
прочитано. Оспособљавање ученика за самосталан рад на тексту.
Циљ и задаци часа: Оспособљавање ученика за доживљавање уметничког текста,
продубљивање доживљаја и развијање способности исказивања
доживљаја уметничког текста - поезије
ТОК ЧАСА:
 Подсећање на садржаје о којима смо на прошлом часу говорили.
 Провера општих података о књизи лектире, које су ученици имали да запишу код куће.

 Читање ученика, прочитати неколико записаних утисака.
 За песника Драгана Лукића се каже да је у својим песмама весео и духовит. Докажи ту тврдњу.
Пронађи песме које то потврђују.
 Размишљај о песми Друг другу. Шта каже песник о пријатељству?
 Шта вам није јасно у овој збирци?
 На крају књиге у Поговору пише : „Лукић је у песму уселио смех. Духовите шале и досетке
нису само мале загонетке већ оне подстичу и на размишљање“. Шта то значи? Да ли и ви тако
мислите?
 Колико песама у овој збирци говори о граду? Како песник слика град? Шта запажа? На шта га
подсећају солитери? Зашто?
 Читајући ову збирку научили смо речи које пре нисмо знали. Које су то речи?
 Илустрација песме која се ученицима највише допада.
 Игра речима:
Направити нове речи од основе ГРАД (оградити, уградити, заградити, саградити, преградити,...)
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Ј. Јоргачевић: Никад два добра
Даљи рад на неговању књижевне културе.
ТОК ЧАСА:
 Људи обично желе баш оно што немају. Шта мислиш о томе?
 Која је ваша највећа жеља?
 Шта радите како би вам се жеља испунила?
 Изражајно читање наставника:
 Разговор о доживљају:
 Усмерено читање у себи
 Ученици читају драмски текст у себи и подвлаче непознате речи.
 Тумачење непознатих речи
 Непознате речи се налазе испод текста.
 Анализа и ликови:
Из колико слика се састоји овај текст?
Који су ликови у првој слици?
Шта говори конферансје на почетку текста?
Чије писмо Бранкица жељно исчекује?
Одакле јој пише Милкица?
Са ким Бранкица чита писмо?
Шта можемо да закључимо из писма, како се Милкица проводи на мору?
Како се осећају Бранкица и Ђока због тога? Зашто?
Који су ликови у другој слици?
Ко коме пише у другој слици?
Шта можемо да закључимо по Бранкицином писму, како се она проводи?
Како се осећају деца на мору због тога? Зашто?
Колико су у ствари другарице искрене у својим писмима?
Која је порука овог текста?
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Драматизација текста
Даљи рад на неговању књижевне културе.
ТОК ЧАСА:
 Понављање појмова сцена, представа, глумци, позориште.

 Припрема сценографије и костима.
 Драматизација текста (по избору ученика).
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна тема: Ал је леп овај свет
Наставна јединица: Реченице
Корелација: природа и друштво (појмови из природе)
Циљ и задаци часа: Утврђивање знања о реченицама
ТОК ЧАСА:
 Читање припремљеног текста, разговор о реченицама; значење и облик.

 Језичка вежбања.
1. Састављање реченица од датих речи:
Цвеће, лептир, ливада
Море, лађа, таласи
Задатак, Мирко, учитељица
2. Допуњавање реченица:
Деца су
Пролеће
Лето нам
3. Реченице са испретураним редом речи:
Врабац, живео, тако, жутокљуни, је
Плавичасти, свитац, даље, свој, дижући, фењерчић, одлете
Бистра, бара, велика, била , и , плава, једна.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна тема: Ал је леп овај свет
Наставна јединица: Играмо се речима
Наставне методе: вербална, демонстративна, текстуална, самост. рад ученика
Корелација: грађанско васпитање (осећања)
Циљ и задаци часа: Богаћење речника; речи истог, сличног и различитог значења
ТОК ЧАСА:
МОТИВАЦИОНА ФАЗА
 Поновимо све о врстама речи.
ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА- АКТИВНОСТИ

 Напиши речи које значе нешто супротно:
срећа- споро- викати-
јако- лако- ситан-
здрав- тужан- оштар-
слаб- сув- срећан-
 Пронађи речи које имају слично значење:
кофа- лађа- сат-
пас- рачунар- минђуша-
 Пронађи што више речи сличног значења:
ПИСАТИ:
ГОВОРИТИ:
 Направи нове речи:
ЦВЕТ-
ЛИСТ-
 Од следећих речи састави реченице и напиши их латиницом:
Ветар, море, таласи
Дрво, мачка, птица
ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:-ЕВАЛУАЦИЈА:

_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Знамо о глаголима
Наставна средства: Контролна вежба , припремљен текст
Корелација: природа и друштво (делатности)
Утврђивање знања о глаголима, глаголским временима, глаголским
лицима
ТОК ЧАСА:
 Поновити шта су глаголи, глаголска времена, лице и број глагола.

1. Разврстај следеће глаголе: гмиже, лети, пева, вене, остарио, црвенити се, смрачило, веје,
свира, кува, дува, грми.
2. Промени глагол СЕЋИ, ПЕВАТИ и СВИРАТИ по свим лицима.
3. Одреди глаголско време следећих реченица и напиши је у преостала два:
Милош је дошао на рођендан.
Петар игра кликере са друговима.
Невена ће ићи са мамом на базен.
4. Подвуци глаголе у следећем тексту:
У једном селу
У једном селу где машине
крај реке Груже жању и косе
где струја сија и коке на дан
меље и струже, по трипут носе...
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Именице и придеви
Наставна средства: припремљен текст, Читанка
Корелација: природа и друштво, грађанско васпитање (особине)
Циљ и задаци часа: Утврђивање знања о именицама, роду и броју; придевима, род и број
ТОК ЧАСА:
 Поновити шта су именице, род и број; придеви, род и број.

 Самосталан рад ученика: из текста "Прича о доброј роди" издвој именице, одреди им род и
број; придеве, одреди род и број.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Реченица
Циљ и задаци часа: Утврђивање знања о реченици, значење и облик
ТОК ЧАСА:
 Поновити реченице по значењу и облику.

1. Повежи стрелицом одговарајуће тврдње:
Реченице којима се нешто обавештава УЗВИЧНЕ
Реченице којима се изражава узбуђење ОБАВЕШТАЈНЕ
Реченице којима се нешто пита УПИТНЕ
2. Стави потребне правописне знаке на крају реченица:
моји другови играју одбојку ко је бољи ја навијам за беле ура они побеђују да ли ће бити
реванша
3. Напиши реченице у одричном облику:
Ко је појео ужину?
Маја има сестру.
Шутирај на гол!
4. Напиши реченице у потврдном облику:
Не затварај врата!
Ко није урадио домаћи задатак?
Марко неће да иде у школу.
5. Претвори узвичну реченицу у обавештајну и упитну:
Воз је стигао!
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Знамо из правописа
Наставна средства: Радни листови стр. 52
Корелација: природа и друштво (називи географских појмова)
Циљ и задаци часа: Утврђивање знања о правописним правилима; писање великог слова
ТОК ЧАСА:
 Поновити са ученицима када све пишемо велико почетно слово (почетак реченице; имена
градова, села, планина...).

 Препиши правилно следеће реченице:
1. јелена је отпутовала коб своје баке која живи у новом саду.
2. мишин друг џек је допутовао из велике британије.
3. када дође лето ићи ћу на скадарско језеро.
4. ученици припремју приредбу за нову годину.
5. у школи прослављамо светог саву, чколску славу.
6. мој друг влада чита књигу доживљаји тома сојера.
7. мама ми је рекла да купим базар, а за тату политику.
 Следеће реченице напиши и преостала два модела управног говора:
Мима упита:"Да ли ћеш ове године ићи на скијање?"
"Ићи ћу са мамом и татом", одговори Каћа.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Проверавамо своје знање из граматике
Корелација: природа и друштво (оријентација у времену)
Циљ и задаци часа: Утврђивање знања ученика о глаголским временима
ТОК ЧАСА:
 Поновити шта су глаголи, глаголска времена.

 Самосталан рад ученика: Следећи текст напиши у садашњем, а затим у будућем времену:
Црни облак је заклонио планину. Шуму је прогутао облак. Муња је севала. Гром је
пуцао. Набујала река излила се из корита. Изливала се на пут. И њива је била
покривена водом. Крава је уплашено мукала. Овце су унезверено блејале.
Овчарски пас је тужно цвилео. Човек је дозивао у помоћ.
 Подвуци именице црвеном бојицом, глаголе плавом, придеве жутом.
ЗАВРШНА АКТИВНОС:
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Датум:
Наставник
Наставна јединица: Прочитали смо у штампи за децу
Наставна средства: Дечја штампа Школарац 3
Подстицање ученика на уочавање, разумевање и казивање порука
уметничких текстова, њихово повезивање са својим искуством;
Неговање навике читања дечије штампе; Неговање културе говора
(усменог и писменог).
ТОК ЧАСА:
 Данас ћемо прелиставати ичитати дечју штампу.
 Да видимо шта нам то Школарац предлаже за предстојећи летњи распуст.
 Ученици прелиставају часопис. Када неко од ученика нађе нешто, прочита својим друговима, а
онда анализирамо како то може да нам користи за одмор.
 Користимо и забавне стране, да прочитамо неку занимљивост.
 Предлажемо да се деца определе и за неку књигу лектире за 4. разред.
 Ученицима се саопштавају оцене на крају 3. разреда. даје се образложење за сваку закључну
оцену.
 Ученицима пожелети добар одмор, пуно рекреације и много сунчаних дана.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
ОРИЈЕНТАЦИОНИ РАСПОРЕД НАСТАВНОГ ГРАДИВА
ЗА 3. РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ
tel: 011/2631-652
САМО ЗА УЧИТЕЉЕ:
ПРЕДЛОГ ЗА
ГЛОБАЛНО И ОПЕРАТИВНО ПЛАНИРАЊЕ ГРАДИВА
СРПСКИ ЈЕЗИК – 3. РАЗРЕД, ПРЕМА УЏБЕНИКУ „РАДОСТИ ДРУЖЕЊА“
ГОДИШЊИ ПЛАН РАДА – СРПСКИ ЈЕЗИК 3. РАЗРЕД

Бр. Наставна тема Број часова Укупно часо
наст.теме обраде утврђивања систематиз. провере по теми
1. АЛ'ЈЕ ЛЕП ОВАЈ СВЕТ 17 21 3 5 46
2. ПРИЈАТЕЉСТВО И ЉУБАВ 30 28 6 10 74
3. БАЈКЕ И БАСНЕ 9 10 - 2 21
4. НАРОДНЕ ПЕСМЕ И ПРИЧЕ 11 12 1 2 26
5. ИГРАОНИЦА 6 6 1 - 13
Укупно 5 тема 73 77 11 19 180
НАПОМЕНА:
У распоређивању наставних садржаја водило се рачуна о поступности, систематичности и примерено
узрасним могућностима, па је пожељно да се реализује према предложеном редоследу. Њихова даља конкретизац
је препуштена учитељима реализаторима. Распоред наставних садржаја треба ускладити са календаром за школ
2010/2011. годину који још није био одређен у тренутку писања овог предлога.
Ауторски тим Издавачке куће Нова шк
ЦИЉ И ЗАДАЦИ НАСТАВЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА
ЦИЉ наставе српског језика јесте да ученици овладају основним законитостима српског књижевног језика на којем
се правилно усмено и писмено правилно изражавати, да упознају, доживе и оспособе се да тумаче одабрана књиже
дела, позоришнам, филмска и друга уметничка остварења из српске и светске баштине.
ЗАДАЦИ:
 развијање љубави према матерњем језику и потребе да се он негује и развија;
 оспособљавање ученика за доживљавање уметничког текста, продубљивање доживљаја и развијање способно
исказивања доживљаја уметничког текста.
 развијање осећања за аутентичне естетске вредности у књижевној уметности;
 основно описмењавање најмлађих ученика на темељима ортоепских и ортографских стандарда српског књижев
језика;
 развијање смисла и способности за правилно, течно, економично и уверљиво усмено и писмено изражава
богаћење речника, језичког и стилског израза;
 оспособљавање ученика да препознају одређене књижевнотеоријске и функционалне појмове и откривају њих
значења;
 да ученик језик схвати као језички систем и да ниједна језичка појава не сме бити изолована, ван одређе
контекста, већ једноставно у сарадњи са одређеним системом и његовим структурама,
 развијање језичке свести и језичког мишљења и усвајање одређених језичких и правописних норми,

Srpski Jezik3

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Srpski Jezik3

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ОПЕРАТИВНИ ПЛАН ЗА МЕСЕЦ С Е П Т Е М Б А Р – СРПСКИ ЈЕЗИ

ОПЕРАТИВНИ ПЛАН ЗА МЕСЕЦ О К Т О Б А Р – СРПСКИ ЈЕЗИК 3

1. АЛ'ЈЕ ЛЕП ОВАЈ СВЕТ 1 1 - -

1. АЛ'ЈЕ ЛЕП ОВАЈ СВЕТ 1 1 - -

4. НАРОДНЕ ПЕСМЕ И ПРИЧЕ 1 1 - -

2. ПРИЈАТЕЉСТВО И ЉУБАВ 1 - - 1  Поновити и утврдити врсте речи, поја

152. Једна телевизијска емисија О

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА- АКТИВНОСТИ:

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА-РЕАЛИЗАЦИЈА ЦИЉА:

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА- АКТИВНОСТИ:

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА- АКТИВНОСТИ:

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА- АКТИВНОСТИ:

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА- АКТИВНОСТИ:

Именице су речи које означавају (именују) имена бића, предмета и појава.

 Самосталан рад ученика у Читанци на стр. 5.

БИЋА ПРЕДМЕТИ ПОЈАВЕ

 Додатни задатак за ученике који заврше у читанци.

__аша __рана __оса __ана

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА- АКТИВНОСТИ:

 Поновимо садржаје о именицама које смо до сада обрађивали. Уочавање именица на

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА- АКТИВНОСТИ:

 Ученици записују у своје свеске, о властитим именицама и пример из текста:

 Ученици записују у своје свеске, о заједничким именицама и пример из текста: распуст,

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА- АКТИВНОСТИ:

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА- АКТИВНОСТИ:

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА- АКТИВНОСТИ:

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА- АКТИВНОСТИ:

 Повратак у учионицу и записивање потребног о раду библиотеке, начину писања у свесци...

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА- АКТИВНОСТИ:

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА- АКТИВНОСТИ:

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА- АКТИВНОСТИ:

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА- АКТИВНОСТИ:

 Промене које јесен доноси:

- благо, стидљиво, уморно, све дуже спава,...

- сиви, тешки, ниски, оловни, тмурни...

- киша: сипи, ромиња, хладна, досадна...

- магла: сива, густа, измаглица, ...

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА- АКТИВНОСТИ:

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА- АКТИВНОСТИ:

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА- АКТИВНОСТИ:

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА- АКТИВНОСТИ:

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА- АКТИВНОСТИ:

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА- АКТИВНОСТИ:

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА- АКТИВНОСТИ:

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА- АКТИВНОСТИ:

1. Задатак: Допуни реченице глаголима:

2. Задатак: Подвуци глаголе у тексту.

3. Подвуци глаголе у реченицама и напиши шта означавају:

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА- АКТИВНОСТИ:

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА- АКТИВНОСТИ:

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА- АКТИВНОСТИ:

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА- АКТИВНОСТИ:

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА- АКТИВНОСТИ:

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА- АКТИВНОСТИ:

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА- АКТИВНОСТИ:

1. група Писање имена народа

Питања: Шта запажамо у овим реченицама?

2. група Писање имена становника једног места

Питања: Шта запажамо у овим реченицама?

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА- АКТИВНОСТИ:

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА- АКТИВНОСТИ:

 Која је именица у другој реченици? Која реч стоји уз именицу?

 Која је именица у трећој реченици? Која реч стоји уз именицу?

аша рана оса ана