SRPS en 1011-2

SRPSKI SRPS EN 1011-2
STANDARD Jul 2007.

Identičan sa EN 1011-2:2001
+ A1:2003
Zavarivanje — Preporuke za zavarivanje

metalnih materijala —
Deo 2: Elektrolučno zavarivanje feritnih
čelika
Welding — Recommendations for welding of metallic materials —

Part 2: Arc welding of ferritic steels
I izdanje
Referentna oznaka
INSTITUT ZA STANDARDIZACIJU SRBIJE SRPS EN 1011-2:2007 (sr)
Autorska prava za srpske standarde i srodne dokumente pripadaju Institutu za standardizaciju Srbije. Umnožavanje, u
celini ili delimično, kao i distribucija srpskih standarda i srodnih dokumenata, dozvoljeni su samo uz saglasnost
Instituta za standardizaciju Srbije.
© ISS
Izdaje Institut za standardizaciju Srbije
INSTITUT ZA STANDARDIZACIJU SRBIJE

11030 Beograd, Stevana Brakusa 2, p.f. 2105
Telefoni: (011) 35-41-260, 35-41-261

Telefaks: (011) 35-41-257
Prodaja: (011) 25-47-496
Informacioni centar: (011) 25-47-293
jus1@jus.org.yu
prodaja@jus.org.yu
www.jus.org.yu
© ISS SRPS EN 1011-2:2007
Ovaj standard doneo je direktor Instituta za standardizaciju Srbije rešenjem br. 3026/24-52-01/2007
od 25. jula 2007. godine.
Ovaj standard je identičan sa evropskim standardom EN 1011-2:2001, uključujući i njegovu izmenu

A1:2003, i objavljen je uz dozvolu Evropskog komiteta za standardizaciju CEN, rue de Stassart 36, B-1050
Brussels.
CEN i njegove članice u potpunosti zadržavaju sva prava reprodukovanja i umnožavanja evropskih
standarda u bilo kom obliku i na bilo koji način i oni se ne mogu umnožavati bez pisanog odobrenja
CEN-a Institutu za standardizaciju Srbije.
This standard is identical with EN 1011-2:2001, including its amendment A1:2003, and is reproduced by
permission of CEN, rue de Stassart 36, B-1050 Brussels.
All exploitation rights of the European Standards in any form and by any means are reserved world-wide to
CEN and its National Members, and no reproduction may be undertaken without the expressed permission in
writting by CEN through the Institute for Standardization of Serbia.
Nacionalni predgovor
Ovaj standard je pripremila Komisija za standarde iz oblasti zavarivanja i srodnih postupaka, KS M044.
Ovaj standard predstavlja prevod evropskog standarda EN 1011-2:2001 i njegove izmene A1:2003 sa
engleskog na srpski jezik.
U ovom standardu navedena su najnovija izdanja citiranih evropskih standarda.
"Evropski standard" u tekstu ovog standarda treba shvatiti kao "srpski standard".
Veza citiranih evropskih i srpskih standarda
EN 1011-1:1998 idt SRPS EN 1011-1:2007

EN 288-2:1992 idt SRPS EN 288-2:1995
EN ISO 13916:1996 idt SRPS ISO 13916:1997
Sledeći evropski i međunarodni standardi mogu se primeniti za potrebe ovog standarda, pošto nema
odgovarajućih srpskih standarda:
EN 29692:1994
CR ISO 15608:2000
Citirani srpski standardi
SRPS EN 288-2:1995, Kvalifikacija tehnologije zavarivanja metalnih materijala — Deo 2: Specifikacija

tehnologije zavarivanja za elektrolučno zavarivanje
SRPS EN 1011-1:2007, Zavarivanje — Preporuke za zavarivanje metalnih materijala — Deo 1: Opšte
uputstvo za elektrolučno zavarivanje
SRPS ISO 13916:1997, Zavarivanje — Uputstvo za merenje temperature predgrevanja, međuprolazne
temperature i temperature održavanja predgrevanja
Citirani evropski standardi
EN 288-2:1992 Specification and approval of welding procedures for metallic materials — Part 2:
Welding procedure specification for arc welding
i
SRPS EN 1011-2:2007 © ISS
EN 1011-1:1998, Welding — Recommendations for welding of metallic materials — Part 1: General

guidance for arc welding
EN 29692:1994 Metal-arc welding with covered electrode, gas-shielded metal-arc — Welding and
gas welding — Joint preparations for steel (ISO 9692:1992)
EN ISO 13916:1996, Welding — Guidance for the measurement of preheating temperature, interpass
temperature and preheat maintenance temperature during welding
(ISO 13916:1996)
CR ISO 15608:2000, Welding — Guidelines for a metallic material grouping system
(ISO/TR 15608:2000)
ii
EVROPSKI STANDARD EN 1011-2
Januar 2001.
EUROPEAN STANDARD
NORME EUROPÉENNE + A1
EUROPÄISCHE NORM Decembar 2003.
ICS 25.160.10
Verzija na srpskom jeziku
Zavarivanje — Preporuke za zavarivanje metalnih materijala —

Deo 2: Elektrolučno zavarivanje feritnih čelika
(uključuje izmenu A1:2003)
Welding — Recommendations Soudage — Recommandations Schweißen — Empfehlungen zum

for welding of metallic materials pour le soudage des matériaux Schweißen metallischer Werkstoffe
— Part 2: Arc welding of ferritic métalliques — Partie 2: Soudage — Teil 2: Lichtbogenschweißen von
steels à l’arc des aciers ferritiques ferritischen Stählen
(indcludes amendement A1:2003) (inclut l′amendement A1:2003) (enthält Änderung A1:2003)
Ovaj evropski standard odobrio je CEN 6. jula 2000. godine, a izmenu A1 odobrio je CEN 20. novembra
2003. godine.
Članice CEN-a obavezne su da se pridržavaju Internih pravila CEN/CENELEC u kojima su definisani uslovi
pod kojima evropski standard, bez izmena, stiče status nacionalnog standarda. Ažurirani spiskovi i
bibliografske reference koje se odnose na te nacionalne standarde mogu se dobiti od Menadžment centra ili
od članica CEN-a.
Ovaj evropski standard postoji u tri zvanične verzije (na engleskom, francuskom i nemačkom jeziku). Verzija
na nekom drugom jeziku, nastala prevođenjem na nacionalni jezik pod odgovornošću članice CEN-a i
prijavljena Menadžment centru, ima isti status kao zvanična verzija.
Članice CEN-a su nacionalne organizacije za standardizaciju Austrije, Belgije, Češke Republike, Danske,
Finske, Francuske, Grčke, Holandije, Irske, Islanda, Italije, Luksemburga, Mađarske, Malte, Nemačke,
Norveške, Portugala, Slovačke, Španije, Švajcarske, Švedske i Ujedinjenog Kraljevstva.
CEN
Evropski komitet za standardizaciju

European Committee for Standardization
Comité Européen de Normalisation
Europäisches Komitee für Normung
Centralni sekretarijat: rue de Stassart 36, B-1050 Brussels
© 2001 CEN Sva prava reprodukovanja i umnožavanja u bilo kom obliku i na bilo koji način zadržavaju članice CEN-a
u svim zemljama.
Ref. oznaka EN 1011-2:2001 + A1:2003 E
SRPS EN 1011-2:2007 © ISS
Sadržaj
Strana
Predgovor .......................................................................................................................................................... 4
Predgovor izmene A1 ........................................................................................................................................ 5
Uvod .................................................................................................................................................................. 6
1 Predmet i područje primene.................................................................................................................... 7
2 Normativne reference ............................................................................................................................. 7
3 Termini i definicije ................................................................................................................................. 7
4 Oznake i skraćenice ................................................................................................................................ 8
5 Osnovni materijal ................................................................................................................................... 9
6 Faktori zavarivanja ................................................................................................................................. 9
7 Rukovanje potrošnim materijalom za zavarivanje.................................................................................. 9
8 Detalji zavarivanja................................................................................................................................ 10
9 Zavareni spojevi u otvorima ili prorezima............................................................................................ 10
10 Priprema površine za zavarivanje......................................................................................................... 10
11 Podešavanje sučeonih spojeva pre zavarivanja .................................................................................... 11
12 Predgrevanje ......................................................................................................................................... 11
13 Pripojno zavarivanje ............................................................................................................................. 11
14 Privremeni dodaci................................................................................................................................. 12
15 Unos toplote.......................................................................................................................................... 12
16 Specifikacija tehnologije zavarivanja ................................................................................................... 12
17 Identifikacija......................................................................................................................................... 12
18 Kontrola i ispitivanje ............................................................................................................................ 12
19 Popravka neusaglašenih spojeva........................................................................................................... 13
20 Korekcija krivljenja .............................................................................................................................. 13
21 Termička obrada posle zavarivanja ...................................................................................................... 13
2
© ISS SRPS EN 1011-2:2007
Prilozi
Prilog A (informativan) Moguće štetne pojave kao posledice zavarivanja čelika koje nisu
obuhvaćene drugim prilozima .............................................................................................................. 14
Prilog B (informativan) Uputstvo za izbor oblika žlebova (kada nema primenljivog standarda) ................. 15
Prilog C (informativan) Sprečavanje pojave prslina usled prisustva vodonika
(poznate i kao hladne prsline)............................................................................................................... 17
Prilog D (informativan) Žilavost i tvrdoća zone pod uticajem toplote.......................................................... 42
Prilog E (informativan) Sprečavanje pojave prslina prilikom očvršćavanja
(solidifikacione ili vruće prsline).......................................................................................................... 49
Prilog F (informativan) Sprečavanje lamelarnog loma ................................................................................. 51
Prilog G (informativan) Reference za priloge ............................................................................................... 57
Bibliografija..................................................................................................................................................... 58
3
SRPS EN 1011-2:2007 © ISS
Predgovor
Ovaj evropski standard pripremio je Tehnički komitet CEN/TC 12, Zavarivanje, čiji sekretarijat je u
nadležnosti DS-a.
Ovaj evropski standard mora da dobije status nacionalnog standarda ili objavljivanjem identičnog teksta ili
proglašavanjem najkasnije do jula 2001. godine, a svi nacionalni standardi koji su u suprotnosti sa njim
moraju se povući najkasnije do jula 2001. godine.
Ovaj evropski standard pripremio je CEN na osnovu mandata koji je dobio od Evropske komisije i
Evropskog udruženja za slobodnu trgovinu.
Za vezu sa direktivom (direktivama) EU, videti informativni Prilog ZA, koji je sastavni deo ovog standarda.
Prema Internim pravilima CEN/CENELEC, nacionalne organizacije za standardizaciju sledećih zemalja

obavezne su da primenjuju ovaj evropski standard: Austrije, Belgije, Češke Republike, Danske, Finske,
Francuske, Grčke, Holandije, Irske, Islanda, Italije, Luksemburga, Nemačke, Norveške, Portugala, Španije,
Švajcarske, Švedske i Ujedinjenog Kraljevstva.
4
© ISS SRPS EN 1011-2:2007
Predgovor izmene A1
Ovaj dokument EN 1011-2:2001/A1:2003 pripremio je Tehnički komitet CEN/TC 121, Zavarivanje, čiji je
sekretarijat u nadležnosti DS-a.
Ova izmena evropskog standarda EN 1011-2:2001 mora da dobije status nacionalnog standarda ili
objavljivanjem identičnog teksta ili proglašavanjem najkasnije do juna 2004. godine, a svi nacionalni
standardi koji su u suprotnosti sa njim moraju se povući najkasnije do juna 2004. godine.
Ovaj dokument pripremio je CEN na osnovu mandata koji je dobio od Evropske komisije i Evropskog
udruženja za slobodnu trgovinu.
Prema Internim pravilima CEN/CENELEC, nacionalne organizacije za standardizaciju sledećih zemalja

obavezne su da primenjuju ovaj evropski standard: Austrije, Belgije, Češke Republike, Danske, Finske,
Francuske, Grčke, Holandije, Irske, Islanda, Italije, Luksemburga, Mađarske, Malte, Nemačke, Norveške,
Portugala, Slovačke, Španije, Švajcarske, Švedske i Ujedinjenog Kraljevstva.
5
SRPS EN 1011-2:2007 © ISS
Uvod
Ovaj evropski standard je dopuna EN 1011-1. On ima nekoliko priloga da bi mogao da obuhvati različite
tipove čelika koji se proizvode prema svim evropskim standardima za feritne čelike (videti tačku 5).
Ovaj standard daje opšta uputstva za zadovoljavajuću izradu i kontrolu zavarenih spojeva feritnih čelika.
Dati su detalji koji se odnose na moguće štetne pojave koje mogu da nastanu, pri čemu su uključene i metode
kojima se mogu izbeći. Ovaj standard je u principu primenljiv na sve feritne čelike, bez obzira na tip
proizvodnje, mada primenjeni standard može sadržavati dodatne zahteve.
6
© ISS SRPS EN 1011-2:2007
Zavarivanje — Preporuke za zavarivanje metalnih

materijala — Deo 2: Elektrolučno zavarivanje feritnih
čelika
1 Predmet i područje primene

Ovaj evropski standard sadrži uputstva za ručno, polumehanizovano, mehanizovano i automatsko
elektrolučno zavarivanje feritnih čelika (videti tačku 5), isključujući sve proizvodne oblike feritnih
nerđajućih čelika.
2 Normativne reference
U ovaj evropski standard ugrađene su, putem pozivanja na datirane i nedatirane reference, odredbe iz drugih
publikacija. Ove normativne reference citirane su na odgovarajućim mestima u tekstu, a spisak publikacija
dat je ovde. Kada se navode datirane reference, naknadne izmene ili revizije bilo koje od ovih publikacija
primenjuju se na ovaj evropski standard samo ako su u njega uključene putem izmene ili revizije. Kada se
navode nedatirane reference, primenjuje se najnovije izdanje publikacije na koju se poziva (uključujući i
izmene).
EN 288-2:1997, Specifikacija i odobrenje tehnologija zavarivanja metalnih materijala — Deo 2:

Specifikacija tehnologije elektrolučnog zavarivanja
EN 1011-1:1998, Zavarivanje — Preporuke za zavarivanje metalnih materijala — Deo 1: Opšte
smernice za elektrolučno zavarivanje
EN 29692, Elektrolučno zavarivanje metalnih materijala obloženom elektrodom, elektrolučno
zavarivanje u zaštitnoj atmosferi — Zavarivanje i gasno zavarivanje — Priprema
žlebova za čelike (ISO 9692:1992)
EN ISO 13916, Zavarivanje — Smernice za merenje temperature predgrevanja, temperature prolaza i
održavanje temperature predgrevanja (ISO 13916:1996)
CR ISO 15608, Zavarivanje — Smernice za sistem grupisanja metala (ISO/TR 15608:2000)
3 Termini i definicije
Za potrebe ovog standarda primenjuju se termini i definicije navedeni u EN 1011-1:1998, kao i sledeći:
3.1
vreme hlađenja t8/5
vreme koje je potrebno da šav i njegova zona uticaja toplote prođu kroz temperaturni opseg od 800 °C do
500 °C u toku hlađenja
3.2
dužina izvedenog šava
dužina jednog šava koja se dobija topljenjem jedne obložene elektrode
3.3
odnos dužine izvedenog šava Rr
odnos dužine šava prema dužini utrošene elektrode
7
SRPS EN 1011-2:2007 © ISS
3.4
faktor oblika Fx
opisuje uticaj oblika spoja na vreme hlađenja t8/5. U slučaju dvodimenzionalnog odvođenja toplote naziva se
F2, a u slučaju trodimenzionalnog odvođenja toplote naziva se F3
3.5
trodimenzionalno odvođenje toplote
toplota pri zavarivanju koja se prostire paralelno i normalno u odnosu na površinu lima
3.6
prelazna debljina dt
debljina lima u kojoj se odigrava prelaz između trodimenzionalnog i dvodimenzionalnog odvođenja toplote
3.7
dvodimenzionalno odvođenje toplote
toplota koja se uvede pri zavarivanju i prostire se samo paralelno sa površinom lima
3.8
održavanje temperature predgrevanja Tm
minimalna temperatura u zoni zavarivanja koja treba da se održava ukoliko se zavarivanje prekine
4 Oznake i skraćenice
Tabela 1 — Oznake i skraćenice
Oznake/skraćenice Termini Jedinice mere
CE Ekvivalent ugljenika (videti C.2.1) %
CET Ekvivalent ugljenika (videti C.3.2) %
D Prečnik mm
d Debljina lima mm
dt Prelazna debljina mm
Faktor oblika za dvodimenzionalno odvođenje
F2 —
toplote
F3 Faktor oblika za trodimenzionalno odvođenje toplote —
HAZ Zona uticaja toplote —
mL/100 g unesenog zavarenog
HD Sadržaj difundovanog vodonika
metala (šava)
Q Unos toplote kJ/mm
Odnos dužine zavara prema dužini utrošene
Rr —
elektrode
t8/5 Vreme hlađenja (od 800 °C do 500 °C) s
t Vreme topljenja jedne elektrode s
Ti Međuslojna temperatura °C
Tm Održavana temperatura predgrevanja °C
T0 Početna temperatura ploče °C
Tp Temperatura predgrevanja °C
Tt Kontaktna temperatura žilavosti °C
UCS Jedinica osetljivosti na pojavu prslina —
λ Termička provodljivost J/cm K s
ρ Gustina kg/m3
c Specifični toplotni kapacitet J/kg K
8
© ISS SRPS EN 1011-2:2007
5 Osnovni materijal
Ovaj standard se primenjuje za feritne čelike, ali ne i za feritne nerđajuće čelike. Obuhvata čelike navedene u
grupama od 1 do 7 prema CR ISO 15608. Kada se naručuje čelik, možda će biti potrebno utvrditi zahteve
zavarljivosti koji mogu da uključe specificiranje dodatnih zahteva pored onih koje sadrže relevantni
standardi za čelike.
6 Faktori zavarivanja
Na svojstva i kvalitet spojeva naročito utiču uslovi zavarivanja. Treba uzeti u obzir sledeće faktore:
— oblik spoja;
— prsline uzrokovane vodonikom;
— žilavost i tvrdoću zone pod uticajem toplote (HAZ )*);
— prsline prilikom očvršćavanja;
— lamelarni lom;
— koroziju.
Mehanička i tehnološka svojstva mogu imati uticaj u većem ili manjem stepenu, naročito na tvrdoću i
žilavost zone pod uticajem toplote u uskoj ograničenoj zoni, u poređenju sa svojstvima osnovnog materijala,
pri čemu zavise od uslova zavarivanja. Iskustvo i ispitivanja ukazuju na to da prilikom procene plastičnosti i
sprečavanja loma zavarenih spojeva treba uzeti u obzir ne samo svojstva uske zone manje čvrstoće i bolje
fleksibilnosti, već i efekat raspodele opterećenja žilavijih susednih zona, jer postoji mogućnost lošeg uticaja
na izbor čelika.
7 Rukovanje potrošnim materijalom za zavarivanje

Ako proizvođač potrošnog materijala preporučuje specijalnu zaštitu ili drugi tretman tokom skladištenja ili
neposredno pre korišćenja, ovakav potrošni materijal treba tretirati u skladu sa uslovima datim od strane
proizvođača.
Prilikom sušenja ili pečenja, potrošni materijal treba izvaditi iz originalnog pakovanja. Kada se potrošni
materijal izvadi iz peći, potrebno je da se zaštiti od izlaganja uslovima koji dovode do apsorpcije vlage. U
slučaju potrošnog materijala za zavarivanje koji je pakovan na specijalan način – u vakuumu ili korišćenjem
drugih sredstava za zaštitu od uticaja vlage, treba potražiti savet proizvođača ovog materijala u vezi sa
postupcima koje je potrebno preduzeti prilikom sušenja i pečenja.
Ako se zahtevaju kontrolisani nivoi vodonika, preporučuje se da zavarivači dobijaju elektrode u zagrejanim
tobolcima ili fabrički zatvorenim kutijama (originalnom pakovanju).
Peći za sušenje potrošnih materijala za zavarivanje moraju imati merač temperature.
Nacionalna fusnota
*) HAZ je skraćenica od engleskog izraza "Heat Affected Zone", a na srpskom se prevodi kao ZUT — "zona uticaja
toplote".
9
SRPS EN 1011-2:2007 © ISS
8 Detalji zavarivanja
8.1 Sučeoni spojevi
Sučeoni spojevi između delova različitih debljina poprečnog preseka treba da se izrađuju i naknadno
oblikuju tako da se izbegne izražena koncentracija naprezanja.
Neki primeri pripreme spojeva za elektrolučno zavarivanje metala obloženim elektrodama i u atmosferi
zaštitnog gasa dati su u EN 29692.
Mogu se dozvoliti sučeoni spojevi sa delimičnim provarom u zavisnosti od oblika spoja. Treba uzeti u obzir
izbor pripreme za zavarivanje i potrošnog materijala za zavarivanje u cilju dobijanja utvrđene debljine šava.
U uslovima dinamičkog opterećenja (zamora) nisu poželjni spojevi sa delimičnim provarom ili uz korišćenje
podloške. Materijal podloške može biti od drugog dela čelične konstrukcije, ukoliko je to pogodno.
Kada nije poželjno koristiti deo konstrukcije kao podlošku, mora se koristiti takav materijal da se izbegnu
štetni efekti na konstrukciju koji se moraju definisati prilikom utvrđivanja oblika spoja.
Treba obratiti pažnju prilikom korišćenja bakra kao podloške, jer postoji rizik od prodiranja bakra u metal
šava.
Kada se koristi privremena ili stalna podloška, spoj mora biti tako podešen da se obezbedi kompletno
stapanje delova koje treba spojiti.
Gde god je to moguće, pripojni spojevi kojima se pričvršćuje stalna podloška treba da se pozicioniraju tako
da mogu kompletno biti uključeni u spoj (videti tačku 14 EN 10121-1:1998).
8.2 Ugaoni spojevi
Ako nije drugačije utvrđeno, ivice i površine koje čine ugaoni zavareni spoj moraju biti u najbližem
mogućem kontaktu, jer bilo kakav razmak može uvećati rizik od pojave prslina. Ako nije drugačije utvrđeno,
razmak ne sme biti veći od 3 mm. Mora se uzeti u obzir potreba za povećanjem stranice ugaonog spoja da bi
se nadoknadio veliki zazor.
Ukoliko nije drugačije utvrđeno, početak/kraj zavarivanja ne treba da bude u samom temenu spoja.
9 Zavareni spojevi u otvorima ili prorezima

Zbog rizika od pojave prslina, otvore ili proreze ne treba popunjavati, osim ako to nije zahtevano projektnom
specifikacijom. Otvori ili prorezi za koje se zahteva da budu popunjeni, moraju biti popunjeni isključivo
posle utvrđivanja da je prvi zavar prihvatljiv (videti takođe B.4).
10 Priprema površine za zavarivanje

10.1 Opšte
Bilo kakav veći zarez ili bilo koja druga greška u geometriji spoja koja može da se pojavi, moraju se ispraviti
navarivanjem u skladu sa odobrenom tehnologijom zavarivanja. Nadalje, moraju se obrusiti glatko do nivoa
okolne površine da bi se dobio prihvatljiv krajnji oblik.
Prefabrikovani osnovni premazi (osnovni premazi iz radionice) mogu se ostaviti na površini za zavarivanje
ukoliko se pokaže da nemaju uticaja na zavarivanje.
10
© ISS SRPS EN 1011-2:2007
10.2 Površine stapanja
Ako se koristi sečenje makazama, potrebno je uzeti u obzir uticaj deformacionog ojačavanja i moraju se
preduzeti mere da ne dođe do prslina na ivicama.
Jednostruki i dupli spojevi u obliku slova U i jednostruki spojevi u obliku slova J obično treba da budu
mašinski obrađeni. Prilikom procene metode pripreme i tipa spoja potrebno je uzeti u obzir zahteve koji se
odnose na izabrani postupak zavarivanja.
10.3 Nezavarivane površine
Ako se ivica reza ne pretapa efekat krtosti usled sečenja makazama, termičkog rezanja ili žlebljenja ne sme
biti takav da nepovoljno utiče na radni komad.
Lokalno otvrdnjavanje se može smanjiti pogodnim termičkim postupkom ili se može ukloniti mehaničkom
obradom. Uklanjanje od 1 mm do 2 mm u dubinu od površine reza normalno eliminiše stvrdnuti sloj. Ako se
koristi termičko rezanje, lokalno otvrdnjavanje se može smanjiti smanjenjem uobičajene brzine rezanja ili
predgrevanjem. Ako je potrebno, treba konsultovati isporučioca čelika u vezi sa preporukama za smanjenje
tvrdoće.
Žlebovi u obliku slova U i J u poređenju sa žlebovima u obliku slova V i drugim žlebovima sa ravnim
zakošenim stranicama omogućavaju manje krivljenje zbog manje potrebne količine metala šava. Na sličan
način, dvostrani žlebovi su bolji nego jednostrani zato što se zavari mogu naneti naizmenično sa obe strane
spoja. Za kontrolu krivljenja, preciznost pripreme žlebova i podešavanje delova imaju istu važnost kao i
pažljivo planiranje i kontrolisanje tehnologije zavarivanja.
11 Podešavanje sučeonih spojeva pre zavarivanja

Ukoliko nije drugačije utvrđeno (u specifikaciji tehnologije zavarivanja ili u standardu primene) ivice korena
ili lica sučeonih spojeva ne smeju biti nesaosne za više od 25 % debljine tanjeg materijala, za materijal
debljine do i uključujući 12 mm, ili više od 3 mm za materijal deblji od 12 mm.
Za određene primene i postupke zavarivanja, može biti neophodna manja tolerancija.
NAPOMENA Za potrebe Direktive 97/23/EC pod primenjenim standardom podrazumeva se relevantni proizvodni
standard.
12 Predgrevanje
Tačke merenja temperature moraju biti u skladu sa EN ISO 13916 osim za debljine kod kojih razmak mesta
merenja od centralne linije zavarivanja mora da bude najmanje 75 mm.
Posebnu pažnju treba posvetiti potrebi za predgrevanjem ako se zavarivanje obavlja uz malu unetu toplotu,
odnosno u slučaju pripojnog zavarivanja.
13 Pripojno zavarivanje
Preporučeno je da minimalna dužina pripoja bude 50 mm, ali za materijale tanje od 12 mm minimalna
dužina pripoja mora biti četiri puta veća od debljine debljeg dela. Za materijale debljine veće od 50 mm ili sa
naponom tečenja većim od 500 N/mm2, treba uzeti u obzir povećanje dužine i veličine pripoja, što može da
uključi primenu dva prolaza. Uz to je potrebno razmotriti i korišćenje potrošnog materijala manje čvrstoće
i/ili veće plastičnosti pri zavarivanju čelika veće legiranosti.
11
SRPS EN 1011-2:2007 © ISS
14 Privremeni dodaci
Ako se za uklanjanje privremenog dodatka ili delova na/sa prelaza posle zavarivanja koristi termički
postupak, mora se ostaviti dodatak na/sa prelaznog dela koji je dovoljne veličine da se pažljivim brušenjem
omogući uklanjanje materijala na koji je uticala toplota.
15 Unos toplote
Uneta toplota se izračunava iz brzine zavarivanja (videti tačku 19 iz EN 101101:1998). Kada se izvodi ručno
elektrolučno zavarivanje sa njihanjem, širina njihanja mora biti ograničena na trostruki prečnik jezgra
elektrode.
Za elektrolučno zavarivanje sa više žica, uneta toplota zavarivanja se računa kao suma svake pojedine žice
korišćenjem strujnih i naponskih parametara za svaku od njih.
16 Specifikacija tehnologije zavarivanja

Specifikacija tehnologije zavarivanja mora biti u skladu sa EN 288-2 i mora da uključi:
a) zavarivanje, u radionici ili na otvorenom;
b) maksimalnu kombinovanu debljinu (videti C.2.4.), ako se primenjuje dodatak C.2; debljinu lima, ako se
primenjuje dodatak C.3;
c) unetu toplotu (videti tačku 15);
d) skalu sadržaja vodonika (videti C.2.3 i C.3.2);
e) pripojne zavare (videti tačku 13).
17 Identifikacija
Tamo gde ugovor predviđa korišćenje žigova za označavanje mora biti data informacija o njihovoj lokaciji i
veličini. Oznake koje se koriste prilikom radiografskih analiza zahtevaju isto razmatranje.
18 Kontrola i ispitivanje
Zbog rizika od pojave prslina posle zavarivanja, pre nego što se uradi završna kontrola proizvoda, uglavnom
se zahteva da protekne najmanje 16 h. Minimalno vreme se može smanjiti za tanke materijale i materijale čiji
je napon tečenja ispod 500 N/mm2, ili uvećati za materijale deblje od 50 mm ili sa naponom tečenja iznad
500 N/mm2. Period koji se koristi mora se naznačiti u zapisima o kontrolisanju.
Spojevi koji su termički obrađeni radi smanjenja sadržaja vodonika ili su žareni radi smanjenja zaostalih
napona, ne zahtevaju dodatno vreme posle termičkog tretmana, a pre završnog kontrolisanja.
Zavarivanje netopivom elektrodom u inertnom gasu (TIG) i drugi postupci pretapanja (bez dodatnog
materijala), ako se zahtevaju za obradu posle zavarivanja moraju se sprovesti pre završnog kontrolisanja.
Spojevi koje treba kontrolisati i prihvatiti ne smeju se bojiti ili tretirati na drugi način sve dok ne budu
prihvaćeni.
12
© ISS SRPS EN 1011-2:2007
19 Popravka neusaglašenih spojeva

Svi spojevi koji ne odgovaraju projektnoj specifikaciji moraju se popraviti.
NAPOMENA Mehanika loma ili druge tehnike procene mogu se koristiti da bi se odredilo da li treba popraviti
neusaglašene spojeve.
20 Korekcija krivljenja
Temperatura zagrejanih oblasti, koja je izmerena odgovarajućim metodama, mora biti u skladu sa
preporukama isporučioca materijala ili projektne specifikacije.
21 Termička obrada posle zavarivanja

Kada se zahteva termička obrada posle zavarivanja, ali za to ne postoji primenljiv standard, moraju se dati
detalji termičke obrade u projektnoj specifikaciji, uzimajući u obzir uticaj na svojstva osnovnog metala, HAZ
i metala šava.
13
SRPS EN 1011-2:2007 © ISS
Prilog A
(informativan)
Moguće štetne pojave kao posledice zavarivanja čelika

koje nisu obuhvaćene drugim prilozima
Moguće štetne pojave kao

Uzroci Mere predostrožnosti
posledice zavarivanja
Prsline nastale termičkom Taloženje karbida ili nitrida može se Smanjiti koncentraciju napona
obradom žarenjem za javiti tokom termičke obrade brušenjem neravnina (zajeda)
smanjenje zaostalih napona zaostalih napona ukoliko termička zavarenih spojeva.
obrada ili sastav čelika nisu Minimizirati udeo grubozrne zone
odgovarajući. To može smanjiti HAZ odgovarajućim redosledom
plastičnost čelika tako da smanjenje zavarivanja.
napona ne izazove samo nastajanje
Koristiti optimalne tehnologije
plastičnih deformacija, već i
termičke obrade.
nastajanje prslina.
Korozija Razlike u hemijskom sastavu, Sprečiti velike razlike u sastavu lima
a) Opšta veličini zrna i nivou unutrašnjih i metala šava.
napona između šava i osnovnog
materijala mogu izazvati različite
brzine korozije. U većini slučajeva,
šav i zona uticaja toplote su
prvenstveno izloženi koroziji.
b) Prsline usled naponske Uzrokovane kritičnom Sprečiti koncentraciju napona.
korozije kombinacijom napona, Minimizirati nivo napona u
mikrostrukture i okoline. zavarenom spoju.
Smanjiti nivo tvrdoće.
14
© ISS SRPS EN 1011-2:2007
Prilog B
(informativan)
Uputstvo za izbor oblika žlebova

(kada nema primenljivog standarda)
B.1 Opšte
Ovaj prilog može se koristiti kada ne postoje smernice na bazi nekog primenljivog standarda. Dodatne
informacije su date u drugim dokumentima, na primeru u EN 1708-1:1999, EN 1708-2. Posebne
projektantske smernice za sprečavanje lamelarnog loma date su u Prilogu F.
B.2 Sučeoni spojevi

Sučeoni spojevi između delova nejednakih poprečnih preseka, postavljenih u ravan, izazivaju lokalno
povećanje napona dodatno na koncentraciju napona uzrokovanu oblikom samog spoja. Ukoliko se ne
podudaraju centralne ravni dva dela koja se spajaju, u spoju će se pojaviti i lokalno savijanje. Ako su ovim
efektima izazvani naponi koji su neprihvatljivi, onda delovi treba da budu zakošeni pre zavarivanja tako da
nagib ne prelazi 1/4 da bi se smanjila koncentracija napona. Primeri ravnih delova i zakošenja prikazani su
na slici B.1, gde su a) i b) najčešći slučajevi, dok je c) specijalna konfiguracija koja olakšava primenu
metoda bez razaranja pri ispitivanju spoja.
Jednostrani sučeoni zavareni spoj sa delimičnim provarom ne treba da bude izložen momentu savijanja oko
podužne ose šava. To opterećenje može izazvati istezanje korena šava. Zbog toga, to treba sprečiti i koristiti
samo kada je dozvoljeno projektom. U određenim okolnostima, to se može dozvoliti primenljivim
standardom ili ugovorom.
Na slici je:
1 nagib od približno 1/4
a) nagib u šavu
b) nagib na debljem limu
c) posebna konfiguracija koja olakšava primenu metoda ispitivanja bez razaranja
Slika B.1 — Sučeoni spojevi nejednakih poprečnih preseka
15
SRPS EN 1011-2:2007 © ISS
B.3 Ugaoni spojevi

Efektivna dužina otvorenog ugaonog spoja treba da se uzima kao ukupna dužina umanjena za dve dužine
kraka. U svakom slučaju, efektivna dužina ne treba da bude manja od 25 mm ili četiri puta duža od dužine
kraka, bez obzira koja je veća.
Ugaoni zavareni spojevi koji su opterećeni pritiskom, ne treba da se spajaju sa delovima ispod spoja. Za
kritične primene treba razmotriti mogućnost korišćenja delimičnog ili čak potpunog sučeonog zavarenog
spoja.
Nije dozvoljeno da utvrđena dužina kraka preklopljenog šava, na ivici lima ili preseka, bude takva da se
osnovni metal ne prostire iza spoja, topeći spoljnu ivicu ugla, što smanjuje debljinu spoja (videti sliku B.2).
a) poželjno
b) neprihvatljivo zbog smanjene debljine vrata
Slika B.2 — Ugaoni spojevi na ivici delova
Jednostruki ugaoni spoj ne treba da se izlaže momentu savijanja oko podužne ose spoja, jer bi to dovelo do
istezanja korena šava.
Za ugaone spojeve, kada površine stapanja formiraju ugao veći od 120° ili manji od 60°, ne može se
pouzdano tvrditi da prenose proračunska opterećenja za puno radno opterećenje ako to nije dozvoljeno
primenljivim standardom.
Projektovane debljine šava ravnih ili konveksnih ugaonih spojeva, gde površine spoja formiraju ugao između
60° i 120°, mogu se izvesti množenjem dužine kraka odgovarajućim faktorom, kao što je dato u tabeli B.1.
Tabela B.1 — Faktori za određivanje projektovane debljine šava ravnih

ili konveksnih ugaonih spojeva zasnovanih na uglu kraka
Ugao između površina spoja Faktor
(stepeni)
60 do 90 0,7
91 do 100 0,65
101 do 106 0,60
107 do 113 0,55
114 do 120 0,50
Potrebno je voditi računa o proizvodnji, transportu i naprezanju prilikom montaže, naročito za ugaone
spojeve koji su projektovani da nose samo mala opterećenja tokom rada.
B.4 Otvori i prorezi

U cilju obezbeđivanja pristupa za zavarivanje, prečnik otvora ili širina proreza ne smeju biti manji od
trostruke debljine materijala ili 25 mm, pri čemu se bira veća vrednost. Krajeve otvora treba zaobliti, sa
radijusom ne manjim od 1,5 puta debljina materijala ili 12 mm, pri čemu se bira veća vrednost. Razdaljina
između ivice dela i ivice otvora ili proreza, ili između susednih proreza ili otvora, ne sme biti manja od
dvostruke debljine i ne manja od 25 mm za otvore (videti tačku 9).
16
© ISS SRPS EN 1011-2:2007
Prilog C
(informativan)
Sprečavanje pojave prslina usled prisustva

vodonika (poznate i kao hladne prsline)
C.1 Opšte
U ovom prilogu date su preporuke za sprečavanje nastanka prslina usled prisustva vodonika.
Prilikom pripreme ovog priloga, uzeta je u obzir činjenica da je predloženo više metoda za predviđanje
temperature predgrevanja u cilju sprečavanja prslina usled prisustva vodonika u zavarenim spojevima na
nelegiranim, finozrnim i niskolegiranim čelicima. Primeri su dati u IIW dokumentima IX-1602-90 i
IX-1631-91. Dve metode su uključene u ovaj prilog kao C.2 i C.3. Metoda A, data u C.2, zasnovana je na
bogatom iskustvu i podacima koji se uglavnom, ali ne i isključivo, odnose na ugljenično-manganske čelike.
Metoda B, data u C.3, zasnovana je na iskustvu i podacima koji se uglavnom, ali ne i isključivo, odnose na
niskolegirane čelike povišene čvrstoće. Razlike u podlogama i iskustvu korišćenom za razvoj ove dve
metode, mogu se upotrebiti kao uputstvo za njihovu primenu.
Metoda opisana u C.4 koristiće se za čelike otporne na tečenje i čelike za rad na niskim temperaturama.
Preporuke se mogu primeniti samo u uslovima normalnih proizvodnih ograničenja. U situacijama sa većim
ograničenjima, mogu se zahtevati više temperature predgrevanja ili druge mere za prevenciju vodoničnih
prslina.
Tačke C.2 i C.3 odnose se na zavarivanje osnovnog materijala na temperaturama iznad 0 °C. Kada se
zavarivanje obavlja ispod ove temperature, moguće je da će biti potrebni posebni zahtevi.
Alternativni postupci u odnosu na one koji su izvedeni iz ovog priloga mogu se koristiti, na primer za niže
temperature predgrevanja, pod uslovom da je njihova efikasnost podržana dokazima. Dokazi moraju da
uključe sve faktore koji su razmotreni za procedure zavarivanja date u ovom prilogu.
C.2 Metoda A za sprečavanje prslina usled prisustva vodonika u nelegiranim,

finozrnim i niskolegiranim čelicima
C.2.1 Osnovni materijal
Tačka C.2 obuhvata nelegirane, finozrne i niskolegirane čelike.
Opseg hemijskog sastava u težinskim procentima (%) glavnih legirajućih elemenata je sledeća:
— ugljenik 0,05 do 0,25
— silicijum 0,8 maks.
— mangan 1,7 maks.
— hrom 0,9 maks.
— bakar 1,0 maks.
17
SRPS EN 1011-2:2007 © ISS
— nikl 2,5 maks.
— molibden 0,75 maks.
— vanadijum 0,2 maks.
Određivanje bezbednih, ali i ekonomičnih nivoa predgrevanja za preventivu protiv pojave prslina usled
prisustva vodonika u velikoj meri zavisi od preciznog znanja o sastavu osnovnog materijala i ekvivalenta
ugljenika, CE, i od sastava metala šava (videti C.2.9).
Vrednosti ekvivalenta ugljenika (CE) za osnovni materijal izračunate su korišćenjem sledeće jednačine:
Mn Cr + Mo + V Ni + Cu
CE = C + + + u% (C.1)
6 5 15
Tačka C.2 može se primeniti na čelike sa ekvivalentom ugljenika u opsegu od 0,3 do 0,7.
Ako su za ugljenično-manganske čelike od elemenata date samo vrednosti za mangan i ugljenik, onda se
0,03 mora dodati izračunatoj vrednosti da bi se uzeli u obzir i drugi legirajući elementi koji se u njima nalaze
kao prateći elementi. Kada se spajaju čelici sa različitim ekvivalentima ugljenika ili čelici različitih klasa,
potrebno je koristiti veću vrednost ekvivalenta ugljenika.
Ova jednačina za ekvivalent ugljenika nije primenljiva za čelike legirane borom.
C.2.2 Faktori koji utiču na pojavu prslina
Pojava prslina usled prisustva vodonika zavisi od određenog broja faktora: sastava čelika, tehnologije
zavarivanja, potrošnih materijala za zavarivanje i naprezanja. Ako je vreme t8/5 (vreme hlađenja od 800 °C do
500 °C), suviše kratko, može doći do prekomernog otvrdnjavanja u zoni pod uticajem toplote. Ako je
prisustvo vodonika u šavu iznad kritičnog nivoa, onda otvrdnuta zona može da puca spontano, pod uticajem
zaostalih napona posle hlađenja spoja do sobne temperature. Da bi se izbegle prsline, uslovi zavarivanja se
mogu birati tako da se obezbedi dovoljno sporo hlađenje zone pod uticajem toplote, kontrolom dimenzija
zavara u odnosu na debljinu metala i, ako je potrebno, primenom predgrevanja i kontrolom međuslojne
temperature. Postupci za izbegavanje prslina usled prisustva vodonika, uključujući izbor vremena hlađenja
preko opsega temperatura transformacije u cilju izbegavanja tvrdih i osetljivih mikrostruktura, mogu
uključiti kontrolisano hlađenje tokom niskotemperaturnog dela termičkog ciklusa, obično od 300 °C do
100 °C, usled povoljnog uticaja na izlazak vodonika iz zavarenog spoja. Ovo se naročito može postići
primenom termičke obrade posle zavarivanja, odnosno održavanjem temperature predgrevanja (dogrevanja).
Sadržaj vodonika u spoju može se kontrolisati korišćenjem postupka zavarivanja uz kontrolisanje vodonika i
potrošnog materijala, kao i do neke granice, primenom termičke obrade posle zavarivanja, onako kako je
prethodno opisano.
Slična razmatranja se mogu primeniti na prsline usled prisustva vodonika u metalu šava, gde će
otvrdnjavanje biti manje, a nivoi vodonika i naprezanja će verovatno biti veći nego u zoni pod uticajem
toplote. U principu, tehnologijom zavarivanja, koja je izabrana da bi se izbegle prsline usled prisustva
vodonika u zoni pod uticajem toplote, izbeći će se prsline u metalu šava. Međutim, pod nekim uslovima, kao
što su veliko ukleštenje, čelici sa niskim CE, veliki poprečni preseci ili legirani metal šava, prsline usled
prisustva vodonika u metalu šava mogu postati dominantni mehanizam.
Najsigurnije izbegavanje prslina usled prisustva vodonika postiže se smanjenjem ulaza vodonika u metal
šava iz potrošnog materijala. Pozitivni efekti koji su rezultat rastućeg broja mogućnosti, kada nije potrebna
temperatura predgrevanja >20 °C, mogu biti uvećani korišćenjem dodatnih materijala sa manjim sadržajem
vodonika, kao što je pokazano primerima u tabeli C.1.
18
© ISS SRPS EN 1011-2:2007
Tabela C.1 — Primeri najvećih kombinovanih debljina

(videti C.2.4) koje mogu da se zavaruju bez predgrevanja
Najveća kombinovana debljina
Sadržaja) CE je 0,49 CE je 0,43
difundovanog
Unos toplote Unos toplote
vodonika u mL/100 g
osnovnog metala 1,0 kJ/mm 2,0 kJ/mm 1,0 kJ/mm 2,0 kJ/mm
mm mm mm mm
> 15 25 50 40 80
10 ≤ 15 30 55 50 90
5 ≤ 10 35 65 60 100
3≤ 5 50 100 100 100
≤ 3 60 200 100 100
a) Mereno u skladu sa ISO 3690.
Uslovi zavarivanja kojima se izbegavaju prsline usled prisustva vodonika u ugljenično-manganskim čelicima
dati su u grafičkoj formi na slici C.2 za normalan opseg sastava, predstavljeni su kroz ekvivalent ugljenika i
obuhvaćeni ovim standardom, kao i uslovi koje treba pratiti za sve tipove spojeva, kad god je to praktično.
Ovi uslovi su definisani tako da uzimaju u obzir razlike u ponašanju između različitih čelika sa istim
ekvivalentom ugljenika (uzimajući u obzir rasipanje vrednosti tvrdoće) i sa normalnim odstupanjima
prilikom topioničke i proizvodne analize u najvećem broju slučajeva. Oni su validni za sprečavanje pojave
prslina i u zoni pod uticajem toplote i u metalu šava (videti takođe C.2.9).
C.2.3 Sadržaj vodonika u potrošnom materijalu za zavarivanje
C.2.3.1 Opšte
Proizvođač treba da prikaže da je koristio potrošni materijal po preporuci proizvođača potrošnog materijala i
da je potrošni materijal skladišten, sušen ili pečen do odgovarajućih temperatura, odnosno tretiran tokom
odgovarajućeg vremena.
C.2.3.2 Skale sadržaja vodonika
Skala sadržaja vodonik koji se koristi za sve postupke elektrolučnog zavarivanja zavisi od količine vodonika
koji može da se difunduje u spoj, i potrebno ju je dati kao u tabeli C.2. Količinu difundovanog vodonika
mora da navede proizvođač potrošnog materijala u skladu sa relevantnim standardom, ako postoji (ili kao
nezavisno određenu količinu), a prema utvrđenim uslovima za isporuku i upotrebu.
Tabela C.2 — Skale sadržaja vodonika

Sadržaj difundovanog
vodonika u mL/100 g nanetog Kategorija vodonika
metala
> 15 A
10 ≤ 15 B
5 ≤ 10 C
3≤ 5 D
≤ 3 E
19
SRPS EN 1011-2:2007 © ISS
C.2.3.3 Izbor skale sadržaja vodonika
U daljem tekstu data su opšta uputstva za izbor odgovarajuće skale sadržaja vodonika za različite postupke
zavarivanja.
Bazično obložene elektrode za ručno elektrolučno zavarivanje mogu se koristiti sa skalama od B do D, u

zavisnosti od klasifikacije potrošnog materijala proizvođača elektroda. Rutilno ili celulozno obložene
elektrode mogu se koristiti sa skalom A.
Žice punjene praškom ili metalom mogu se koristiti u skladu sa skalama od B do D, u zavisnosti od
proizvođačke klasifikacije žice. Kombinacije žice i praška za zavarivanje pod praškom mogu imati nivo
sadržaja vodonika u skladu sa skalama od B do D, mada će one obično biti u skali C, ali se to mora proceniti
za svaku kombinaciju proizvoda i uslova. Praškove mogu klasifikovati proizvođači, ali to ne mora da znači
da stvarna kombinacija prašak/žica pripada istoj klasifikaciji.
Pune žice za elektrolučno zavarivanje u zaštitnoj atmosfreri i za TIG zavarivanje mogu se koristiti prema
skali D, a ako su posebno procenjene, tada spadaju u skalu E. Skala E može takođe biti prikladna za neke
punjene žice i neke bazično obložene elektrode, ali samo posle posebne procene. Po dostizanju ovako niskih
nivoa vodonika, potreban je dodatni uticaj vodonika iz zaštitnog gasa i vlage u atmosferi usled zavarivanja.
Za zavarivanje plazmom mora se napraviti posebna procena.
C.2.4 Kombinovana debljina
Kombinovana debljina treba da se određuje kao zbir srednjih debljina osnovnog materijala, na razdaljini od
75 mm od ose šava (videti sliku C.1).
Kombinovana debljina se koristi za procenu odvođenja toplote spoja u cilju određivanja brzine hlađenja.
Ako se debljina povećava naglo, odmah posle 75 mm od linije zavarivanja, onda će biti potrebno da se
koristi veća vrednost kombinovane debljine.
Za istu debljinu metala, temperatura predgrevanja je viša u ugaonom šavu nego u sučeonom spoju, usled
razlike u kombinovanim debljinama, a i odvođenje toplote je veće.
20
© ISS SRPS EN 1011-2:2007
d1 = prosečna debljina za razdaljinu od 75 mm Mere u milimetrima
Mora se uzeti u obzir ograničeno odvođenje toplote (videti C.2.10b).

Slika C.1 — Primeri za određivanje kombinovane debljine
C.2.5 Temperatura predgrevanja

Temperatura predgrevanja se može odrediti prema slici C.2, od a) do m), očitavanjem sa dijagrama
predgrevanja za unetu količinu toplote i kombinovanu debljinu.
C.2.6 Međuslojna temperatura

Minimalna preporučena međuslojna temperatura koja se najčešće koristi jeste temperatura predgrevanja za
spojeve koji se izrađuju iz više prolaza. Međutim, višeslojni spojevi su takvi da kasniji prolazi mogu imati
nižu dozvoljenu međuslojnu temperaturu od temperature predgrevanja zato što se narednim prolazima unosi
veća količina toplote nego pri korenom zavaru. U ovim slučajevima, međuslojna temperatura se određuje
prema slici C.2 od a) do m), u slučaju dužih zavara. Preporuke koje se odnose na maksimalnu međuslojnu
temperaturu za čelike otporne na tečenje i čelike za rad na niskim temperaturama date su u tabelama C.5
i C.6.
C.2.7 Unos toplote

Vrednosti količine unete toplote (u kJ/mm), koje se koriste na slici C.2, računaju se u skladu sa
EN 1011-1:1998 i tačkom 15.
C.2.8 Smanjenje sadržaja vodonika termičkom obradom posle zavarivanja (dogrevanje)

Kada postoji veći rizik od pojave hladnih prslina, odvođenje vodonika treba da se ubrza ili održanjem
minimalne međuslojne temperature ili povišenjem temperature od 200 °C do 300 °C odmah posle
zavarivanja, a pre nego što se zona zavarivanja ohladi ispod minimalne međuslojne temperature. Termička
obrada posle zavarivanja treba da traje najmanje 2 h i ona predstavlja funkciju debljine. Velike debljine
zahtevaju više temperature iz datog opsega, kao i duže vreme termičke obrade posle zavarivanja.
Termička obrada posle zavarivanja takođe je prikladna tamo gde dolazi do hlađenja ugaonog spoja sa
delimično popunjenim poprečnim presekom.
21
SRPS EN 1011-2:2007 © ISS
C.2.9 Uslovi koji mogu zahtevati strože tehnologije
Uslovi predgrevanja dati na slici C.2 daju dobru osnovu za izvođenje sigurnog zavarivanja mnogih zavarenih
proizvoda. Međutim, na rizik od pojave prslina usled prisustva vodonika utiče nekoliko parametara, i oni
nekad mogu imati negativniji uticaj nego što je to predviđeno slikom C.2 od a) do m). Ovo poglavlje
obuhvata neke dodatne faktore koji mogu da uvećaju rizik od pojave prslina izvan granice koja je predviđena
slikom C.2. U ovom trenutku se ne može ostvariti precizna procena uticaja ovih dodatnih faktora na potrebu
za strožom tehnologijom i promenom tehnologije zavarivanja koja je potrebna da bi se izbegle prsline.
Sledeći faktori se mogu uzeti u obzir samo kao smernice.
Ukleštenje spoja je kompleksna funkcija veličina preseka, pripreme šava, geometrije spoja i ukrućenja pri
izradi. Šavovi izrađeni na debljini preseka iznad približno 50 mm i sa korenim prolazima na dvostranim
sučeonim spojevima, mogu zahtevati strožu tehnologiju.
Određene tehnologije zavarivanja mogu biti neprikladne za sprečavanje pojave prslina u metalu šava kada
čelici koji se zavaruju imaju nizak ekvivalent ugljenika. Ovo je verovatnije u slučaju kada se zavaruju debeli
preseci (tj. veći od oko 50 mm) i sa većim unosom toplote.
Korišćenje metala šava povišene čvrstoće ili metala šava od ugljenik-mangana sa sadržajem mangana preko
1,5 %, može dovesti do većih radnih naprezanja. Ovo može da uzrokuje povećani rizik od pojave prslina u
zoni pod uticajem toplote, a da metal šava generalno bude tvrđi i podložniji prslinama.
Iskustvo i istraživanja su pokazali da smanjenje sadržaja uključaka u čeliku, uz principijelno smanjenje

sadržaja sumpora (ali takođe i kiseonika) može povećati sklonost ka otvrdnjavanju čelika. Sa praktičnog
gledišta, ovaj efekat može izazvati povećanje tvrdoće zone pod uticajem toplote i mogućnost malog
povećanja rizika od pojave usled prisustva vodonika, u zoni pod uticajem toplote. Precizna procena ovog
efekta trenutno nije moguća.
Modifikacije tehnologije zavarivanja, takve da uzimaju u obzir navedene faktore, mogu u principu biti
dobijene promenom količine unete toplote, predgrevanjem ili drugim faktorima; ipak, najefektivnija
modifikacija je smanjenje nivoa vodonika u spoju. Ovo može biti urađeno ili direktnim smanjenjem unosa
vodonika u spoj (korišćenjem postupka zavarivanja ili potrošnog materijala sa manje vodonika), ili
snižavanjem sadržaja difundovanog vodonika korišćenjem termičke obrade posle zavarivanja. Potrebno
vreme termičke obrade zavisi od više faktora, ali period od 2 h do 3 h određen je kao dovoljan u većini
slučajeva. Preporučuje se da se zahtevane izmene tehnologije zavarivanja izvode korišćenjem rezultata
ispitivanja datog spoja.
C.2.10 Ublažavanje zahteva tehnologije zavarivanja
Ublažavanje zahteva koji se odnose na tehnologiju zavarivanja može se dozvoliti pod sledećim uslovima:
a) Ukupno predgrevanje
Ako se cela komponenta ili širina dvaput veća od one opisane u tački 12 predgreva, po pravilu je moguće
smanjiti temperaturu predgrevanja za ograničenu vrednost.
b) Ograničeno odvođenje toplote
Ako je odvođenje toplote ograničeno u jednom ili više pravaca (tj. kada je najkraći toplotni put manji od
desetostruke dužine kraka ugaonog šava), naročito kada je u pitanju deblji lim (tj. u slučaju preklopnog
spoja gde je spoljna ivica samo neznatno veća od dužine kraka ugaonog šava), moguće je smanjiti nivo
predgrevanja.
c) Austenitni potrošni materijal
Kada nije praktično primeniti predgrevanje kako bi se obezbedili spojevi bez prslina, mogu se koristiti
austenitni potrošni materijali ili legure nikla. U takvim slučajevima, predgrevanje nije uvek potrebno,
naročito ako su potrošni materijali takvi da daju metal šava sa veoma malim sadržajem vodonika.
22
© ISS SRPS EN 1011-2:2007
d) Podešavanje zazora spoja
Ugaoni spojevi kod kojih je razmak između komada koji se spajaju 0,5 mm ili manji, mogu da opravdaju
ublažavanje zahteva tehnologije zavarivanja.
C.2.11 Uprošćeni uslovi za ručno elektrolučno zavarivanje
Tamo gde su projektom predviđeni ugaoni spojevi sa jednim prolazom, tabela C.3 se može koristiti za
određivanje približne vrednosti unosa toplote, što se dalje koristi za određivanje temperature predgrevanja
prema slici C.2.
Ove vrednosti su pogodne za situacije kada se od proizvođača traže ugaoni spojevi sa jednim prolazom,
utvrđenih dimenzija u odnosu na minimalnu dužinu kraka ugaonog spoja. U praksi, jedan krak će biti duži od
minimuma, kao što je to u primeru horizontalno-vertikalnog ugaonog spoja, pa podaci nisu primenljivi za
direktno korišćenje u slučaju spojeva kod kojih su date dimenzije nosećeg preseka šava.
U drugim slučajevima, unetu toplotu treba kontrolisati preko dužine zavara izvedenog jednom elektrodom
(videti tabelu C.4) ili direktno preko parametara zavarivanja.
Tabela C.3 — Vrednosti unosa toplote za ručno elektrolučno

zavarivanje ugaonih spojeva sa jednim prolazom
Maksimalna dužina Unos toplote za elektrode različitih tipovaa) i efikasnost elektroda
kraka R i RR < 110 % B < 130 % R i RR > 130 %
mm kJ/mm kJ/mm kJ/mm
4 0,8 1,0 —
5 1,1 1,4 0,6
6 1,6 1,8 0,9
8 2,2 2,7 1,3
a) Tipovi obloga u skladu sa EN 499.
23
SRPS EN 1011-2:2007 © ISS
Slika C.2a) Slika C.2b)

Na slici je:
1 kombinovana debljina, mm
2 unos toplote, kJ/mm
3 minimalna temperatura predgrevanja, °C
4 skala
5 koristi se kada ekvivalent ugljenika ne prelazi datu vrednost
Slika C.2 — Uslovi za zavarivanje čelika sa definisanim ekvivalentima ugljenika
24
© ISS SRPS EN 1011-2:2007
Slika C.2c) Slika C.2d)

Na slici je:
4 skala
25
SRPS EN 1011-2:2007 © ISS
Slika C.2e)
Slika C.2f)
Na slici je:
4 skala
26
© ISS SRPS EN 1011-2:2007
Slika C.2g)
Slika C.2h)
Na slici je:
4 skala
27
SRPS EN 1011-2:2007 © ISS
Slika C.2i)
Slika C.2j)
Na slici je:
4 skala
28
© ISS SRPS EN 1011-2:2007
Slika C.2k)
Slika C.2l)
Na slici je:
4 skala
29
SRPS EN 1011-2:2007 © ISS
Slika C.2m)
Na slici je:
4 skala
Tabela C.4 — Dužine zavara za ručno elektrolučno zavarivanje

Tabela C.4.1 — Efikasnost elektrode od približno 95 %
Dužina zavara od 410 mm za elektrode do 450 mm čiji je prečnik
Unos toplote
2,5 3,2 4 5 6 6,3
kJ/mm mm mm mm mm mm mm
0,8 120 195 300 470 — —
1,0 95 155 240 375 545 600
1,2 — 130 200 315 450 500
1,4 — 110 170 270 390 430
1,6 — 95 150 235 340 375
1,8 — 85 135 210 300 335
2,0 — — 120 190 270 300
2,2 — — 110 170 245 270
2,5 — — 95 150 215 240
3,0 — — 80 125 180 200
3,5 — — — 110 155 170
4,0 — — — 95 135 150
4,5 — — — 84 120 135
5,0 — — — — 110 120
5,5 — — — — 100 110
30
© ISS SRPS EN 1011-2:2007
Tabela C.4.2 — 95 % < efikasnost ≤110 %

Dužina zavara od 410 mm za elektrode od 450 mm, čiji je prečnik
Unos toplote
2,5 3,2 4 5 6 6,3
0,8 130 215 335 525 — —
1,0 105 170 270 420 600 —
1,2 85 145 225 350 500 555
1,4 — 120 190 300 430 475
1,6 — 105 165 260 375 415
1,8 — 95 150 230 335 370
2,0 — 85 135 210 300 330
2,2 — — 120 190 275 300
2,5 — — 105 165 240 265
3,0 — — 90 140 200 220
3,5 — — — 120 170 190
4,0 — — — 105 150 165
4,5 — — — 95 135 150
5,0 — — — 85 120 135
5,5 — — — — 110 120
Tabela C.4.3 — 110 % < efikasnost ≤130 %

Unos toplote
2,5 3,2 4 5 6 6,3
0,8 150 250 385 605 — —
1,0 120 200 310 485 — —
1,2 100 165 260 405 580 —
1,4 85 140 220 345 500 550
1,6 — 125 195 300 435 480
1,8 — 110 170 270 385 425
2,0 — 100 155 240 350 385
2,2 — 90 140 220 315 350
2,5 — — 125 195 280 305
3,0 — — 105 160 230 255
3,5 — — 90 140 200 220
4,0 — — — 120 175 190
4,5 — — — 110 155 170
5,0 — — — 95 140 155
5,5 — — — 90 125 140
31
SRPS EN 1011-2:2007 © ISS
Tabela C.4.4 — Efikasnost elektrode >130 %

Unos toplote
3,2 4 5 6 6,3
kJ/mm mm mm mm mm mm
0,8 320 500 — — —
1,0 255 400 625 — —
1,2 215 330 520 — —
1,4 180 285 445 — —
1,6 160 250 390 560 620
1,8 140 220 345 500 550
2,0 130 200 310 450 495
2,2 115 180 285 410 450
2,5 100 160 250 360 395
3,0 85 135 210 300 330
3,5 — 115 180 255 285
4,0 — 100 155 225 245
4,5 — 90 140 200 220
5,0 — — 125 180 200
5,5 — — 115 165 180
Vrednosti date u tabeli C.4 odnose se na elektrode koje imaju originalnu dužinu od 450 mm. Za ostale dužine
elektroda može se koristiti sledeći izraz:
(Prečnik elektrode) 2 × L × F
Dužina zavara (mm) =
Unos toplote
gde je:
L iskorišćena dužina elektrode (mm) (originalna dužina elektrode umanjena za 40 mm ostatka kraja)
i
F faktor u kJ/mm3 čije vrednosti zavise od efikasnosti elektrode, kao što sledi:
— efikasnost elektrode od približno 95 % F = 0,0368

— 95 % < efikasnost ≤110 % F = 0,0408
— 110 % < efikasnost ≤130 % F = 0,0472
— efikasnost >130 % F = 0,0608
C.2.12 Primeri korišćenja C.2

1. korak: Odlučiti koja će se vrednost ekvivalenta ugljenika koristiti: ili referentna vrednost iz fabričkog
sertifikata ili maksimalni ekvivalent ugljenika prema standardima za čelik. U ovom primeru je
pretpostavljen čelik sa ekvivalentom ugljenika od 0,45.
2. korak: Odlučiti koji će se postupak zavarivanja i potrošni materijal koristiti. Klasifikovati potrošni
materijal korišćenjem skala u kojima se definiše sadržaj vodonika A, B, C, D ili E u skladu sa
C.2.3 i tabelom C.2. Pretpostavlja se postupak ručnog elektrolučnog zavarivanja i da će nivo
sadržaja vodonika odgovarati kategoriji B iz tabele C.2.
3. korak: Definisati da li će spoj biti ugaoni ili sučeoni. Pretpostavlja se da će biti sučeoni.
4. korak: Sa slike C.2 odabrati odgovarajući grafik za kategoriju B i ekvivalent ugljenika od 0,45, tj. sliku
C.2.e). Ako grafik za odabranu skalu sadržaja vodonika i ekvivalent ugljenika ne postoji, onda
koristiti grafik koji odgovara sledećoj višoj vrednosti ekvivalenta ugljenika.
5. korak: Odrediti minimalnu dimenziju zavara koja se koristi za sučeono zavarivanje. Ovo će najčešće
biti koreni zavar. Pretpostavlja se da će zavarivanje biti obavljeno elektrodom od 4 mm sa
120 % stepena iskorišćenja koja može da zavari 260 mm. Pogledati tabelu C.4.3 koja daje
minimalnu količinu toplote koju treba uneti za pojedinačne prolaze koji formiraju sučeoni šav.
Prema tabeli to je minimalno 1,2 kJ/mm.
32
© ISS SRPS EN 1011-2:2007
6. korak: Odrediti kombinovanu debljinu sučeonog šava prema C.2.4. Pretpostavlja se da izračunata
kombinovana debljina iznosi 50 mm.
7. korak: Korišćenjem slike C.2.e) odrediti temperaturu predgrevanja. Za unos toplote od 1,2 kJ/mm i
kombinovanu debljinu od 50 mm, minimalna temperatura predgrevanja i prolaza koja je
potrebna za ovaj primer iznosi 75 °C.
Grananje posle koraka 7. U slučaju kada se ne želi predgrevanje nastaviti dalje.
8. korak: Ponovo proučiti sliku C.2.e) da bi se odredila minimalna količina unete toplote za slučaj bez
predgrevanja (linija za 20 °C). Za primer sučeonog zavarivanja ona iznosi 1,4 kJ/mm.
9. korak: Ako je količina unete toplote izvodljiva izabranom elektrodom posle pregleda tabele C.4.3 i
razmatranja položaja zavarivanja, nastaviti sa korišćenjem prečnika elektrode i dužine prolaza
izabrane iz tabele C.4.3. Ako ovo nije izvodljivo, nastaviti sa korakom 10.
10. korak: Korišćenjem slika C.2.a) i C.2.d) analizirati izvodljivost korišćenja nižih sadržaja vodonika
(korišćenjem viših temperatura za sušenje elektroda ili izmenom potrošnog materijala za
zavarivanje ili izmenom postupka zavarivanja) da bi se izbegla potreba za predgrevanjem za
prihvatljive nivoe unosa toplote.
C.3 Metoda B za sprečavanje prslina usled prisustva vodonika kod nelegiranih,

finozrnih i niskolegiranih čelika
C.3.1 Opšte
Ova metoda obuhvata elektrolučno zavarivanje metala iz grupa od 1 do 4, kao što je specificirano u
CR ISO 15608. Preporuke date u ovom prilogu treba da budu razmotrene u relevantnom WPS-u.
Predgrevanje spoja do viših temperatura da bi se usporilo hlađenje u zoni zavarivanja, veoma je efikasna
metoda za izbegavanje hladnih prslina. Na taj način se omogućava i izlazak vodonika za kraće vreme ili u
većoj količini posle zavarivanja nego bez predgrevanja. Predgrevanje takođe smanjuje unutrašnja naprezanja.
Za višeslojne spojeve moguće je početi bez predgrevanja, ukoliko se primenom odgovarajućeg postupka
zavarivanja može dostići i održavati dovoljno visoka međuslojna temperatura.
Osnovu ove preporuke predstavljaju obimna istraživanja koja se odnose na mogućnost pojave hladnih prslina
na čeliku prilikom zavarivanja, pri čemu su istraživanja izvršena na samom spoju ili korišćenjem specijalnih
testova za hladne prsline. Takođe su analizirani ugaoni spojevi. Ustanovljeno je da ugaoni spojevi izvedeni
jednim prolazom imaju manje unutrašnje napone od sučeonih spojeva. Temperature predgrevanja određene
za sučeone spojeve mogu biti za oko 60 °C više od temperatura za ugaone spojeve. Korišćenje ovakvih
iskustava prepušteno je onima koji proizvode zavarene spojeve. Kada se radi o određivanju temperature
predgrevanja za ugaone i sučeone spojeve različitih debljina, temperatura predgrevanja se računa na osnovu
debljeg lima. Višeslojni ugaoni i sučeoni spojevi imaju slične uslove naprezanja. Iz tog razloga, u oba slučaja
se koristi ista temperatura predgrevanja kao za sučeone spojeve, i to u cilju izbegavanja prslina.
Najniža temperatura pre početka prvog prolaza ispod koje ne sme da padne temperatura zone zavarivanja, u
cilju izbegavanja hladnih prslina, definisana je kao temperatura predgrevanja Tp. U slučaju zavarivanja u više
prolaza, termin koji se koristi za ovu temperaturu, u odnosu na drugi prolaz i sledeće prolaze, jeste
minimalna međuslojna temperatura Ti. Obe temperature su u principu identične. Radi jednostavnosti, u
daljem tekstu se koristi samo termin "temperatura predgrevanja".
C.3.2 Faktori koji utiču na pojavu hladnih prslina u zavarenim spojevima
Na pojavu hladnih prslina u zavarenim spojevima utiče hemijski sastav osnovnog materijala i metala šava,
debljina lima, sadržaj vodonika u metalu šava, toplota uneta tokom zavarivanja i nivo naprezanja. Povećanje
sadržaja legirajućih elemenata, debljine lima ili sadržaja vodonika uvećava rizik od pojave hladnih prslina.
Povećanje unete toplote ga smanjuje.
33
SRPS EN 1011-2:2007 © ISS
C.3.2.1 Osnovni materijal
Uticaj hemijskog sastava na pojavu hladnih prslina kod čelika okarakterisano je korišćenjem ekvivalenata
ugljenika (CET ). Ova jednačina daje informaciju o efektima pojedinačnih legirajućih elemenata u odnosu na
ugljenik.
Mn + Mo Cr + Cu Ni
CET = C + + + u% (C.2)
10 20 40
To se može primeniti na sledeći opseg koncentracija (težinski procenat):
— ugljenik 0,05 do 0,32
— silicijum 0,8 maks.
— mangan 0,5 do 1,9
— hrom 1,5 maks.
— bakar 0,7 maks.
— molibden 0,75 maks.
— niobijum 0,06 maks.
— nikl 2,5 maks.
— titan 0,12 maks.
— vanadijum 0,18 maks.
— bor 0,005 maks.
Postoji linearna zavisnost između ekvivalenta ugljenika, CET-a i temperature predgrevanja Tp (ili
temperature prolaza Ti), kao što je i prikazano na slici C.3. Vidi se da povećanje ekvivalenta ugljenika za oko
0,01 % dovodi do povećanja temperature predgrevanja za oko 7,5 °C.
TpCET = 750 × CET – 150 (°C) (C.3)
Na slici je:
1 TpCET u °C
2 ekvivalent ugljenika CET u %
Slika C.3 — Temperatura predgrevanja kao funkcija ugljeničnog ekvivalenta, CET
34
© ISS SRPS EN 1011-2:2007
C.3.2.2 Debljina lima
Relacija između debljine lima d i temperature predgrevanja Tp može se videti na slici C.4. Za tanji materijal,
promena debljine lima daje kao rezultat veću promenu temperature predgrevanja. Međutim, kako se debljina
materijala povećava, efekat je sve manji tako da je veoma mali za debljine iznad 60 mm.
⎛d ⎞
Tpd = 160 × tanh ⎜ ⎟ − 110
⎝ 35 ⎠
( C)
o
(C.4)
Na slici je:
1 Tpd u °C
2 debljina lima d u mm
Slika C.4 — Temperatura predgrevanja kao funkcija debljine lima, d
C.3.2.3 Sadržaj vodonika
Uticaj sadržaja vodonika HD u metalu šava, na temperaturu predgrevanja u skladu sa ISO 3690, prikazan je
na slici C.5. Može se videti da povećanje sadržaja vodonika zahteva povećanje temperature predgrevanja.
Promena sadržaja vodonika ima veći efekat na temperaturu predgrevanja za niže koncentracije nego za više.
TpHD = 62 × HD 0,35 – 100 (°C) (C.5)
Na slici je:
1 TpHD u °C
2 sadržaj vodonika HD u ml/L 100 g
Slika C.5 — Temperatura predgrevanja kao funkcija sadržaja vodonika u metalu šava
35
SRPS EN 1011-2:2007 © ISS
C.3.2.4 Unos toplote
Uticaj unosa toplote Q na temperaturu predgrevanja može se videti na slici C.6. Vidi se da veća količina
unete toplote tokom zavarivanja dozvoljava smanjenje temperature predgrevanja. Ovaj uticaj zavisi od
sadržaja legirajućih elemenata i izraženiji je za niski ekvivalent ugljenika nego za viši.
TpQ = (53 × CET – 32) × Q – 53 × CET + 32 (°C) (C.6)
Na slici je:
1 TpQ u °C
2 unos toplote u kJ/mm
Slika C.6 — Temperatura predgrevanja kao funkcija unosa toplote
C.3.2.5 Unutrašnji naponi
Za sada je poznata veza između unutrašnjih napona i temperature predgrevanja samo do određene
kvalitativne granice. Povećanje unutrašnjih napona i troosno naponsko stanje dovode do povećanja
temperature predgrevanja. Prilikom izvođenja jednačine C.8, i izračunavanja temperature predgrevanja
pretpostavlja se da su unutrašnja naprezanja u zoni zavarivanja jednaka naponu tečenja osnovnog materijala i
metala šava.
C.3.3 Izračunavanje temperature predgrevanja

Uticaj hemijskog sastava, okarakterisan ekvivalentom ugljenika, CET, debljina lima, d, sadržaj vodonika u
metalu šava, HD, i količina unete toplote, Q, mogu se povezati sledećom jednačinom koja se koristi za
izračunavanje temperature predgrevanja, Tp.
Tp = TpCET + Tpd + TpHD + TpQ (°C) (C.7)
Temperatura predgrevanja se takođe može izračunati korišćenjem jednačine:
Tp = 697 × CET + 160 × tanh (d/35) + 62 × HD 0,35 + (53 × CET – 32) × Q – 328 (°C) (C.8)
Ova jednačina je primenljiva za konstrukcione čelike sa naponom tečenja do 1 000 N/mm2 i
CET = 0,2 % do 0,5 %
d =10 mm do 90 mm
HD = 1 mL/100 g do 20 mL/100 g
Q = 0,5 kJ/mm do 4,0 kJ/mm

36
© ISS SRPS EN 1011-2:2007
Na osnovu iskustva, temperature predgrevanja koje se izračunavaju korišćenjem jednačina C.7 ili C.8 mogu
se primeniti ako su ispunjeni sledeći uslovi:
a) Ekvivalent ugljenika, CET, osnovnog materijala veći je od metala šava za najmanje 0,03 %. U
suprotnom, izračunavanje temperature predgrevanja mora biti zasnovano na CET-u za metal šava koji je
uvećan za 0,03 %.
b) Ugaoni spojevi sa jednim prolazom, pripojni i koreni zavari moraju imati minimalne dužine od 50 mm.
Ako debljina lima prelazi 25 mm, pripojni i koreni zavari se nanose u dva sloja, korišćenjem duktilnijeg
metala šava.
c) U slučajevima zavarivanja sloja ispune, koje takođe uključuje i višeprolazne ugaone spojeve, nije
potrebno nikakvo hlađenje između prolaza dok god debljina spoja ne dostigne trećinu debljine lima.
Neophodno je smanjiti sadržaj vodonika termičkom obradom posle zavarivanja (dogrevanja).
d) Redosled zavarivanja treba da bude tako izabran da se izbegavaju velike plastične deformacije delimično
popunjenih spojeva.
C.3.4 Grafičko određivanje temperatura predgrevanja
Odnos između temperature predgrevanja, Tp, i debljine lima, d, za izabrane kombinacije ekvivalenta
ugljenika CET, i unosa toplote, Q, zasnovan na jednačini C.8, može se videti na slici C.7. Krive koje su date
na dijagramima primenjuju se za odgovarajuće koncentracije vodonika u metalu šava.
Ako se temperatura predgrevanja određuje za određeni čelik ili metal šava, koji karakteriše određeni
ekvivalent ugljenika, tada se bira dijagram sa najbližim mogućim CET-om i unosom toplote. Temperatura
predgrevanja se dobija iz ovog dijagrama za datu debljinu lima i sadržaj vodonika.
Ako se ekvivalent ugljenika i unos toplote na dijagramu ne poklapaju sa stvarnim vrednostima, vrši se
korekcija izvedene temperature predgrevanja. Korekcija od 7,5 °C pravi se za svakih 0,01 % razlike u okviru
vrednosti CET. Korekcija koja se tiče unosa toplote može se dobiti iz dijagrama C.6.
37
SRPS EN 1011-2:2007 © ISS
Na slici je:
1 Tp u °C
Slika C.7 — Temperatura predgrevanja Tp kao funkcija debljine lima
C.3.5 Smanjenje sadržaja vodonika termičkom obradom posle zavarivanja
Kada postoji povećan rizik od pojave hladnih prslina, tj. kada se čelici sa naponom tečenja iznad 460 N/mm2
i debljinom većom od 30 mm zavaruju postupkom pod praškom (EPP ), preporučljivo je smanjiti sadržaj
vodonika dogrevanjem, tj. 2 h/250 °C, odmah posle zavarivanja.
38
© ISS SRPS EN 1011-2:2007
C.3.6 Zavarivanje bez predgrevanja
Ako se obavlja višeslojno zavarivanje, predgrevanje se izbegava održavanjem dovoljno visoke međuslojne
temperature prolaza Ti i korišćenjem odgovarajućeg redosleda zavarivanja. Mogućnost izbegavanja
predgrevanja održavanjem visoke međuslojne temperature zavisi ne samo od uslova proizvodnje, već i od
hemijskog sastava čelika koji se zavaruje, tj. od CET, i temperature predgrevanja. Procena legirajućih
elemenata u odnosu na ugljenik u velikoj meri se razlikuje između CE i CET. Iz tog razloga nije
preporučljivo konvertovati CET vrednosti u CE vrednosti, i obrnuto.
Sa slike C.8 može se odrediti granična debljina lima u zavisnosti od sadržaja legirajućih elemenata u čeliku i
sadržaja vodonika u metalu šava, a u cilju izbegavanja predgrevanja održavanjem međuslojne temperature od
50 °C ili 100 °C.
Na slici je:
2 ekvivalent ugljenika CET u %
Slika C.8 — Granična debljina lima za zavarivanje bez predgrevanja kao funkcija CET-a
za minimalnu međuslojnu temperaturu između prolaza Ti od 50 °C i 100 °C
U slučajevima kada je nepraktična primena predgrevanja, preporučljivo je da se koristi potrošni materijal za

zavarivanje na bazi austenita ili nikla. Tada je moguće izbeći predgrevanje zbog relativno niskog nivoa
unutrašnjeg naprezanja zavarenih spojeva i bolje rastvorljivosti vodonika u metalu šava na bazi austenita.
39
SRPS EN 1011-2:2007 © ISS
C.4 Sprečavanje pojave prslina zbog uticaja vodonika na čelicima otpornim

na puzanje i čelicima za rad na niskim temperaturama
C.4.1 Osnovni metali
Osnovni metali obuhvaćeni ovim dodatkom jesu čelici otporni na puzanje i čelici za rad na niskim
temperaturama iz grupa 4, 5, 6 i 7 u CR ISO 15608.
C.4.2 Temperature predgrevanja i međuslojne temperature
Granične temperature predgrevanja i međuslojne temperature koje su primenljive za limove, trake, cevi i
otkovke date su u tabeli C.5 za čelike otporne na puzanje, i u tabeli C.6 za čelike za rad na niskim
temperaturama. Promene ovih vrednosti mogu se izvršiti u slučaju specijalnih zahteva, na bazi iskustva ili u
određenim primenama, npr. za ugaone spojeve, delimično popunjene ugaone spojeve, zavarivanje
priključaka ili zavarivanje na terenu. Kvalifikacija tehnologije zavarivanja treba da se izvrši bez obzira na to
da li postoji takav zahtev u konstrukcionoj dokumentaciji.
C.4.3 Izbor temperature predgrevanja i međuslojne temperature
Minimalna temperatura predgrevanja i međuslojna temperatura zavise od:
— hemijskog sastava osnovnog materijala i metala šava;
— debljine zavarenog sklopa i tipa spoja;
— postupka zavarivanja i njegovih parametara;
— skale sadržaja vodonika u šavu.
Dozvoljena maksimalna međuslojna temperatura treba da bude u skladu sa tabelama C.5 i C.6.
Temperature predgrevanja i međuslojne temperature koje su date u tabelama C.5 i C.6 primenljive su na
sučeone spojeve. Ugaoni spojevi zbog povećanog odvođenja toplote ili delimično popunjenih spojeva nekada
zahtevaju više minimalne temperature. Zavarivanje na terenu može zahtevati dodatna ograničenja. U cilju
sprečavanja pojave prslina zbog uticaja vodonika potrebno je:
— održavati minimalnu temperaturu datu u tabelama C.5 ili C.6 tokom celog procesa zavarivanja;
— hlađenje obavljati usporeno;
— izvršiti tretman dogrevanja, posebno u slučajevima hlađenja delimično popunjenih ugaonih spojeva;
— razmotriti da li treba da se izvrši termički tretman odmah posle zavarivanja (ne u slučaju 12 % Cr čelika).
40
© ISS SRPS EN 1011-2:2007
Tabela C.5 — Čelici otporni na puzanje — Minimalna

temperatura predgrevanja i međuslojna temperatura
Minimalno temperaturno predgrevanje i
međuslojna temperatura
Minimalna
Debljina Skala D Skala C Skala A međuslojna
Vrsta čelika temperatura
vodonik vodonik vodonik
≤5 ml/100 g 5 ≤ 10 ml/100 g >15 ml/100 g
mm °C °C °C °C
0,3 Mo ≤15 20 20 100 250
>15 ≤30 75 75 100
>30 75 100 Nije primenljivo
1 Cr 0,5 Mo ≤15 20 100 150 300
1,25 Cr 0,5 Mo >15 100 150 Nije primenljivo
0,5 Cr 0,5 Mo 0,25 V ≤15 100 150 Nije primenljivo 300
2,25 Cr 1 Mo ≤15 75 150 200 350
5 Cr 0,5 Mo Sve 150 200 Nije primenljivo 350
7 Cr 0,5 Mo
9 Cr 1 Mo
12 Cr Mo V ≤8 150 Nije primenljivo Nije primenljivo
>8 200a) Nije primenljivo Nije primenljivo 300a)
350b) 450b)
a) Martenzitna metoda pri kojoj je temperatura predgrevanja ispod temperature martenzitne transformacije (Ms), a
transformacija počinje tokom zavarivanja.
b) Austenitna metoda pri kojoj je temperatura predgrevanja iznad Ms, a spoj počinje da se hladi ispod Ms dovodeći do
transformacije u martenzit, što će se desiti pre bilo koje termičke obrade posle zavarivanja.
Tabela C.6 — Čelici za rad na niskim temperaturama

Minimalna
Minimalna temperatura predgrevanja i
međuslojna
međuslojna temperatura
temperatura
Vrsta čelika Debljina Skala D Skala C
vodonik vodonik
≤ 5 ml/100 g 5 ml ≤ 10 ml/100 g
% element mm °C °C °C
a) a)
3,5 Ni preko 10 100 150
5,0 Ni preko 10 100b) Nije primenljivo 250
a) Vrednosti koje su date za minimalno predgrevanje tipične su za proizvodnju uz upotrebu odgovarajućih
kompozitnih potrošnih materijala.
b) Specificirani nivo predgrevanja odnosi se na one slučajeve kada je izbor odgovarajućih potrošnih materijala izvršen
približno ili pri gasnom zavarivanju.
Čelici sa sadržajem od 5 % do 9 % Ni obično se zavaruju potrošnim materijalom na bazi Ni i predgrevanje se obično
ne zahteva za debljinu lima do 50 mm.
41
SRPS EN 1011-2:2007 © ISS
Prilog D
(informativan)
Žilavost i tvrdoća zone pod uticajem toplote
D.1 Opšte
U ovom prilogu se opisuje uticaj uslova zavarivanja na cikluse temperatura/vreme koji se odigravaju tokom
zavarivanja, kao i na mehanička svojstva zone uticaja toplote (HAZ).
D.2 Osnove ponašanja feritnih čelika

Zavarivanje feritnih čelika stvara zonu u kojoj je originalna mikrostruktura promenjena toplotom koja je
dovedena zavarivanjem. U zavisnosti od mikrostrukture menjaju se i žilavost i tvrdoća.
Promena mikrostrukture u HAZ-u uglavnom zavisi od hemijskog sastava osnovnog metala i ciklusa
temperatura/vreme koji se odigrava tokom zavarivanja.
D.3 Uticaj tipa čelika

Veza između mikrostrukture u HAZ-u i žilavosti ogleda se u sledećem: žilavost se smanjuje sa povećanjem
veličine zrna i udela tvrdih martenzitnih i beinitnih sastojaka mikrostrukture.
U slučaju C i C-Mn čelika koji ne sadrže nijedan element koji ograničava rast austenitnog zrna tokom
zavarivanja, najčešće je neophodna samo kontrola vremena hlađenja da bi se obezbedila odgovarajuća
žilavost HAZ-a.
Za mikrolegirane C-Mn čelike, pažljivo odabrana kombinacija elemenata koji stvaraju taloge karbida i
nitrida, koji su stabilni na visokim temperaturama, ograničava rast austenitnog zrna i omogućava nukleaciju
unutargranularnog ferita tokom transformacije austenita. Kontrola rasta austenitnog zrna zavisi od tipa i
količine karbidnih i nitridogenih elemenata. Takvi čelici su zato manje osetljivi na smanjenje žilavosti u
HAZ-u.
Niskolegirani feritni čelici, koji su na primer kaljeni i otpušteni, čelici otporni na puzanje i čelici za niske
temperature, kao i Ni legirani čelici, reagovaće u skladu sa svojim hemijskim sastavom, ali ne mogu se
očekivati neka zajednička svojstva.
D.4 Uticaj uslova zavarivanja na mehanička svojstva

Ciklusi temperatura/vreme tokom zavarivanja imaju značajan uticaj na mehanička svojstva zavarenog spoja.
Poseban uticaj imaju debljina materijala, oblik spoja, toplota uneta tokom zavarivanja (videti
EN 1011-1:1998) i temperatura predgrevanja. Uglavnom se vreme hlađenja t8/5 bira za karakteristiku ciklusa
temperatura/vreme pojedinačnog šava tokom zavarivanja. To vreme je potrebno da zavar i njegov HAZ
prođu kroz temperaturni opseg od 800 °C do 500 °C (videti D.5).
Produžavanje vremena hlađenja t8/5 uglavnom dovodi do smanjenja energije udara i povećanja prelazne
temperature u HAZ-u (videti sliku D.1). Nivo smanjenja žilavosti zavisi od tipa čelika i njegovog hemijskog
sastava.
Tvrdoća u HAZ-u se smanjuje sa produžavanjem vremena hlađenja t8/5 (videti sliku D.2).
42
© ISS SRPS EN 1011-2:2007
D.5 Koncept vremena hlađenja

Ako energija udara u HAZ-u za određeni čelik ne treba da padne ispod dozvoljene minimalne vrednosti, onda
se uslovi zavarivanja moraju birati na takav način da se ne prekorači vreme hlađenja t8/5. Ako se dozvoljena
minimalna tvrdoća HAZ-a za određeni čelik ne sme prekoračiti, tada se uslovi zavarivanja moraju birati na
takav način da vreme hlađenja t8/5 ne padne ispod određene vrednosti. Za ovaj pristup, potrebno je poznavati
krive za energiju udara za odgovarajući čelik, prelaznu temperaturu udara i tvrdoću kao funkciju t8/5.
Za nelegirane feritne čelike povišene čvrstoće i niskolegirane feritne čelike, odgovarajuće vreme hlađenja t8/5
nalazi se u opsegu od 10 s do 25 s. U slučaju ovih čelika spojevi se mogu izvoditi i uz druga vremena
hlađenja, pod uslovom da se za svaki pojedinačni slučaj izvrše provere na osnovu ispitivanja tehnologije
zavarivanja u skladu sa EN 288-3:1997, ili da se pre proizvodnje provere u skladu sa EN 288-8:1995, pod
uslovom da su zadovoljeni konstrukcioni zahtevi.
Ako ne postoje krive koje daju odnos između energije udara, prelazne temperature udara i tvrdoće kao
funkcije vremena hlađenja t8/5, primenjuje se provera tehnologije zavarivanja u skladu sa EN 288-3:1997 i
EN 288-8:1995.
D.6 Izračunavanje vremena hlađenja

Odnos između uslova zavarivanja i vremena hlađenja može se opisati jednačinama, ali mora se napraviti
razlika između dvodimenzionalnog i trodimenzionalnog odvođenja toplote (videti slike D.3 i D.4).
Slika D.4 predstavlja dijagram koji daje informaciju o odnosu između prelazne debljine dt, unosa toplote Q i
temperature predgrevanja Tp za bilo koji tip spoja ili postupka zavarivanja. Ovaj dijagram govori o tome da li
je odvođenje toplote dvodimenzionalno ili trodimenzionalno za određenu kombinaciju debljine materijala,
unosa toplote i temperature predgrevanja.
Kada je odvođenje toplote trodimenzionalno, a vreme hlađenja nezavisno od debljine materijala, onda se
vreme hlađenja izračunava korišćenjem jednačine D.1:
Q ⎛ 1 1 ⎞
t8 / 5 = ×⎜ − ⎟ (D.1)
2πλ ⎝ 500 − T0 800 − T0 ⎠
Za nelegirane i niskolegirane čelike, jednačina D.1 se menja u jednačinu D.2, i pri tome se koriste
odgovarajući faktori oblika F3 koji su dati u tabeli D.1:
⎛ 1 1 ⎞
t8 / 5 = (6700 − 5T0 ) × Q × ⎜ − ⎟ × F3 (D.2)
⎝ 500 − T0 800 − T0 ⎠
Kada je odvođenje toplote dvodimenzionalno, a vreme hlađenja zavisi od debljine materijala, ono se onda
određuje korišćenjem jednačine D.3:
Q2 ⎛ 1 1 ⎞
t8 / 5 = ×⎜ − 2 ⎟
(D.3)
4 πλρ cd ⎝ (500 − T0 )
2 2
(800 − T0 ) ⎠
Za nelegirane i niskolegirane čelike, jednačina D.3 se menja u jednačinu D.4, ako se koriste odgovarajući
faktori oblika F2 koji su dati u tabeli D.1:
Q 2 ⎡⎛ ⎞ ⎤
2 2
1 ⎞ ⎛ 1
t8 / 5 = (4300 − 4,3T0 ) × 10 × 2 × ⎢⎜
5
⎟ −⎜ ⎟ ⎥ × F2 (D.4)
d ⎢⎣⎝ 500 − T0 ⎠ ⎝ 800 − T0 ⎠ ⎥⎦
43
SRPS EN 1011-2:2007 © ISS
gde je Q = ε × E = ε × U × l/v × 1 000 (kJ/mm)
U u voltima
l u amperima
v u mm/s
ε termička efikasnost postupka zavarivanja
EPP (121) ε = 1,0

E (111) ε = 0,85
MAG (135) ε = 0,85
Tabela D.1 — Uticaj oblika spoja na vreme hlađenja t8/5

Faktor oblika
F2 F3
Oblik spoja
Dvodimenzionalno Trodimenzionalno
odvođenje toplote odvođenje toplote
Navar na limu 1 1
Međuzavar na sučeonom 0,9 0,9

spoju
Jedan šav u ugaonom spoju 0,9 do 0,67 0,67
Jedan šav u T-spoju 0,45 do 0,67 0,67
D.7 Dijagrami za određivanje vremena hlađenja t8/5

Vreme hlađenja t8/5 za određenu količinu unete toplote Q ili unos toplote za određeno vreme hlađenja može
se odrediti i na osnovu slika D.5 i D.6, ako se prvo odredi tip odvođenja toplote korišćenjem slike D.4.
Za trodimenzionalni protok toplote, relacija između vremena hlađenja, t8/5, unete toplote, Q, i temperature
predgrevanja u slučaju navara na limu, data je na slici D.5. Slika D.5 je zasnovana na jednačini D.1. Ako se
ovaj dijagram primenjuje na druge tipove spojeva, mora se uzeti u obzir odgovarajući faktor oblika F3. Ako
se vreme hlađenja određuje kao kombinacija unete toplote i vremena predgrevanja, onda se uneta toplota
prvo množi sa F3. Ako se uneta toplota uzima iz dijagrama za određeno vreme hlađenja i ulaznu temperaturu,
onda se deli sa F3.
44
© ISS SRPS EN 1011-2:2007
Podaci koji su vezani za odnose između vremena hlađenja i Qto za dvodimenzionalni protok toplote za
različite debljine materijala dati su na slici D.6. Ova slika se zasniva na jednačini D.2. Ako se ovi dijagrami
primenjuju na druge tipove spojeva, mora se uzeti u obzir i odgovarajući faktor oblika F2. Na primer, ako se
vreme hlađenja određuje za određenu kombinaciju unete toplote i temperature predgrevanja onda se uneta
toplota prvo množi sa F2 . Međutim, ako se unos toplote uzima sa dijagrama za određeno vreme hlađenja i
temperaturu predgrevanja, onda se deli sa F2 .
Ako u slučaju dvodimenzionalnog protoka toplote debljina lima ne odgovara tačno onoj sa slike D.6, koristi
se dijagram koji je najbliži stvarnoj debljini lima. Vreme hlađenja koje se onda uzima sa dijagrama množi se
kvadratom debljine lima koji se uzima sa dijagrama i deli kvadratom stvarne debljine lima.
D.8 Merenje vremena hlađenja

Za merenje vremena hlađenja spoja koristi se termopar koji se potapa u metal šava dok je još otopljen i
snima se ciklus temperatura/vreme. Vreme hlađenja se određuje sa krive T/t.
Na slici je: Na slici je:

1 energija udara 1 prelazna temperatura udara
2 vreme hlađenja t8/5 2 vreme hlađenja t8/5
3 gornja granica primenljivog vremena 3 gornja granica primenljivog vremena hlađenja t8/5
hlađenja t8/5 4 dozvoljena maksimalna vrednost prelazne
4 dozvoljena vrednost minimalne energije temperature udara
udara
Slika D.1 — Uticaj uslova zavarivanja na:
a) žilavost zareza
b) prelaznu temperaturu Tt u HAZ-u
45
SRPS EN 1011-2:2007 © ISS
Na slici je:
1 tvrdoća
2 vreme hlađenja t8/5
3 dozvoljena maksimalna tvrdoća
4 donja granična vrednost primenljivog vremena hlađenja t8/5
Slika D.2 — Uticaj uslova zavarivanja na maksimalnu čvrstoću u HAZ-u
a) b)
Na slici je:
1 zavar
a) trodimenzionalno odvođenje toplote;
relativno debeli limovi; debljina lima ne utiče na vreme hlađenja
b) dvodimenzionalno odvođenje;
relativno tanki limovi; debljina lima ima odlučujući uticaj na vreme hlađenja
Slika D.3 — Tipovi odvođenja toplote tokom zavarivanja
46
© ISS SRPS EN 1011-2:2007
Na slici je:
1 prelazna debljina dt (mm)
2 unos toplote (kJ/mm)
3 trodimenzionalno odvođenje toplote
4 dvodimenzionalno odvođenje toplote
Slika D.4 — Prelazne debljine lima za trodimenzionalno i dvodimenzionalno odvođenje
toplote kao funkcije unete toplote za različite temperature predgrevanja
Na slici je:
1 vreme hlađenja t8/5 (s)
2 uneta toplota (kJ/mm)
Slika D.5 — Vreme hlađenja t8/5 za trodimenzionalno odvođenje toplote kao
funkcije unete toplote za različite temperature predgrevanja
47
SRPS EN 1011-2:2007 © ISS
Na slici je:
1 vreme hlađenja t8/5 (s)
2 uneta toplota (kJ/mm)
3 trodimenzionalno odvođenje toplote
Slika D.6 — Vreme hlađenja t8/5 za dvodimenzionalno odvođenje toplote kao
funkcije unete toplote za različite temperature predgrevanja
48
© ISS SRPS EN 1011-2:2007
Prilog E
(informativan)
Sprečavanje pojave prslina prilikom očvršćavanja

(solidifikacione ili vruće prsline)
Prsline prilikom očvršćavanja na metalu šava obično se javljaju po centralnoj liniji. Češće se javljaju u
korenim zavarima i mada su često otvorene ka površini i primetne posle skidanja troske, mogu biti malo
ispod površine i pokrivene sa do 0,5 mm ispravnog metala. Prsline usled očvršćavanja mogu biti duboke i
mogu ozbiljno smanjiti efikasnost spoja. Kada se zavaruju ugljenično-manganski čelici, ovaj tip prslina se
najčešće javlja pri elektrolučnom zavarivanju, ređe pri ručnom elektrolučnom zavarivanju pod praškom, ali
ponekad se može pojaviti kao problem pri zavarivanju sa zaštitnim gasom ili u samozaštitnim postupcima.
Nastajanje prslina usled očvršćavanja vezuje se za prisustvo nečistoća, pri čemu se to naročito odnosi na
sumpor i fosfor. Ugljenik potpomaže pojavu prslina, jer prelazi iz osnovnog metala kada su nivoi
rastvorljivosti veliki, dok mangan smanjuje rizik od prslina.
Nivoi nečistoća i osetljivost na prsline obično su najveći u šavovima koji imaju veliki stepen mešanja (koreni
šavovi sučeonih spojeva). Da bi se rizik od prslina smanjio na što je moguće niži nivo, koriste se potrošni
materijali sa malim sadržajem ugljenika i nečistoća i relativno velikim sadržajem mangana. Smanjenje brzine
zavarivanja može se takođe koristiti za rešavanje problema pojave ovih prslina.
Osetljivost metala za zavarivanje na pojavu prslina prilikom očvršćavanja zavisi od sastava metoda i
geometrije šava (odnos dubina/širina). Hemijski sastav metala određuje se iz sastava dodatnog materijala,
osnovnog materijala i stepena mešanja. Stepen mešanja, kao i geometrija šava zavise od geometrije spoja
(ugao zakošenosti, izgled korena i zazor) i parametara zavarivanja (struja i napon).
Za spojeve izvedene pod praškom (EPP) razvijena je formula za ugljenične i ugljenično-manganske čelike, u
kojoj je osetljivost na pojavu prslina prilikom očvršćavanja data u jedinicama osetljivosti na prsline (UCS)**)
a u odnosu na sastav metala šava (u % (m/m)). Iako je razvijena za EPP zavarivanje, ova formula može biti
od koristi pri proceni rizika od pojave prslina prilikom očvršćavanja, za druge postupke zavarivanja i druge
feritne čelike.
UCS = 230 C + 190 S + 75 P + 45 Nb – 12,3 Si – 5,4 Mn – 1
Ova formula se može koristiti za metal šava čiji je sastav dat u tabeli E.1.
Legirajući elementi i nečistoće u metalu šava, koji su do granica datih u tabeli E.2, nemaju značajan uticaj na
vrednosti UCS.
Vrednosti manje od 10 UCS ukazuju na visoku otpornost na pojavu prslina, a preko 30 UCS na malu
otpornost. U okviru ovih približnih granica, rizik od pojave prslina je veći u slučaju šavova sa većim
odnosom dubina/širina, koji se prave pri većim brzinama ili onda kada se proces odvija blizu maksimalnih
dozvoljenih vrednosti.
Nacionalna fusnota
**) UCS je skraćenica od engleskog izraza "units of crack susceptibility", a na srpskom se prevodi kao JOP "jedinice
osetljive na prsline".
49
SRPS EN 1011-2:2007 © ISS
Tabela E.1 — Oblast primene formule za UCS

Element Sadržaj u %
a)
C 0,03 do 0,23
S 0,010 do 0,050
P 0,010 do 0,045
Si 0,15 do 0,65
Mn 0,45 do 1,6
Nb 0 do 0,07
a) Za sadržaje manje od 0,08 %, uzima se vrednost za
0,08 %.
Tabela E.2 — Ograničenja legirajućih elemenata i nečistoća

koje se odnose na primenljivost jednačine za UCS
Element Maksimalni sadržaj u %
Ni 1
Cr 0,5
Mo 0,4
V 0,07
Cu 0,3
Ti 0,02
Al 0,03
B 0,002
Pb 0,01
Co 0,03
Iako vrednosti nikla do 1 % nemaju uticaja na vrednosti UCS, viši nivoi sadržaja nikla mogu uvećati
osetljivost na pojavu prslina prilikom očvršćavanja.
Za zavare kod ugaonih spojeva koji imaju odnos dubina/širina od 1,0, UCS vrednosti od 20 i više ukazuju na
rizik od prslina, dok su za sučeone spojeve vrednosti oko 25 UCS kritične. Smanjenje odnosa dubina/širina
od 1,0 do 0,8 može uvećati dozvoljeni UCS za oko 9 za ugaone spojeve. Međutim, veoma mali odnosi
dubina/širina takođe povećavaju opasnost od pojave prslina.
50
© ISS SRPS EN 1011-2:2007
Prilog F
(informativan)
Sprečavanje lamelarnog loma
Opšte
U određenim tipovima spojeva kod kojih naprezanja prilikom skupljanja pri zavarivanju deluju celom
debljinom (poprečno) prema limu, može doći do lamelarnog loma. Lamelarni lom je fenomen koji se javlja u
osnovnom materijalu i uglavnom se javlja na limovima. Na rizik od pojave prslina utiču dva faktora:
osetljivost lima i naprezanje kroz spoj. Kada je lim od veoma osetljivog materijala, do loma može doći čak i
pri malim naprezanjima, tj. u spoju sa malim ukleštenjem. Otporniji materijali se možda neće cepati pod
dejstvom velikih naprezanja kroz celu debljinu spoja.
Do lamelarnog loma uglavnom dolazi tokom proizvodnje, a ne tokom eksploatacije. U slučaju eksploatacije,
periodična ili udarna opterećenja predstavljaju glavne razloge za to.
F.2 Osetljivost lima

Pošto se lamelarni lom odigrava kada se nemetalni uključci u limu povezuju pod uticajem naprezanja
prilikom zavarivanja, osetljivost lima se kontroliše količinom i raspodelom uključaka. Trenutno ne postoji
pouzdana tehnika bez razaranja za otkrivanje ovakvih uključaka. Kratak test na poprečno istezanje može se
koristiti za analizu osetljivosti (vidieti EN 10164), a kratko poprečno smanjenje površine (STRA)***) u
korelaciji je sa pojavom lamelarnog loma kod različitih tipova proizvoda (videti sliku F.1). U slučaju čelika
sa malom količinom kiseonika (tretirani aluminijumom ili vakuum-degazirani tipovi) nađeno je da je sadržaj
sumpora dobar pokazatelj sadržaja uključaka i stoga STRA. Slika F.2 daje najverovatnije najniže i najviše
vrednosti za STRA koje se mogu očekivati u čeliku koji je tretiran aluminijumom za dati sadržaj sumpora.
Podaci su dati za limove debljine između 12,5 mm i 50 mm, ali treba uzeti u obzir da odnos STRA (u %) i
sadržaja sumpora (u %) u izvesnoj meri zavisi od debljine.
Čelici sa vrednostima STRA preko 20 % smatraju se otpornim na lamelarni lom i mogu se nabaviti materijali
sa garantovanim vrednostima STRA (videti EN 10164). To su čelici tretirani aluminijumom sa malim
sadržajem sumpora, mada dodavanje retke zemlje ili jedinjenja kalcijuma može takođe smanjiti sadržaj
uključaka i povoljno izmeniti oblike uključaka.
F.3 Konfiguracija spojeva, proizvodnja i naprezanja po celoj debljini

Rizik od lamelarnog loma za dati čelik uvećava se sa naprezanjem po celoj debljini, koje je obično veliko na
spojevima sa visokim ograničenjem istezanja. Međutim, može doći do loma i kada je ograničenje savijanja
nisko, jer ugaona distorzija može povećati istezanje u korenu spoja ili na ivičnim površinama (videti sliku
F.3). U nekim slučajevima, mogu se napraviti izmene u projektovanju koje smanjuju naprezanje po debljini.
Primeri tipova i oblika spojeva u kojima je moguć lamelarni lom dati su na slici F.4 sa ilustracijama tipičnih
lokacija prslina. Ako se smatra da je osetljivost lima velika, treba modifikovati ili izbeći osetljive spojeve i
detalje.
Nacionalna fusnota
***) STRA je skraćenica od engleskog izraza "short transverse preduction of area", a na srpskom se prevodi kao KPSP,
"kratko poprečno smanjenje površine".
51
SRPS EN 1011-2:2007 © ISS
Treba uzeti u obzir sledeće opšte činjenice:
a) Za datu čvrstoću šava, spojevi se tako prave da se povećava pridodata oblast (videti sliku F.5).
b) Treba minimizirati naprezanje prilikom skupljanja:
— smanjenjem zapremine metala šava;
— zavarivanjem sa minimalnim brojem prolaza;
— korišćenjem "puter" slojeva (videti sliku F.6),
— korišćenjem balansiranog redosleda zavarivanja za simetrične spojeve.
c) Zavareni sklop se pravi tako da se što veći deo debljine valjanog lima nalazi u kontaktu sa metalom šava.
d) Zavareni sklop se pravi tako da se minimizira ograničenje u pravcu po debljini.
e) Zavareni sklop se pravi tako da je manje osetljiv na lamelarni lom "puterovanjem" materijalom male
čvrstoće (videti sliku F.9).
Na slici je:
1 moguća sloboda od cepanja u bilo kakvom tipu spoja
2 rizik u visokoukleštenim spojevima, tj. čvornim spojevima
3 rizik u umerenoukleštenim spojevima, tj. kurijastim nosačima
4 rizik u slaboukleštenim T-spojevima, tj. I-nosačima
Slika F.1 — Predložene vrednosti STRA u skladu sa rizikom od
lamelarnog loma u spojevima sa različitim ograničenjima
52
© ISS SRPS EN 1011-2:2007
Na slici je:
1 STRA u %
2 sadržaj sumpora u % (m/m)
3 donja granica
Slika F.2 — STRA kao funkcija sadržaja sumpora za limove
debljine od 12,5 mm do 50 mm (uključuje i ove vrednosti)
Na slici je:
1 ograničenje istezanja
2 ograničenje savijanja
Slika F.3 — Primeri ograničenja u ugaonim T-spojevima sa preklopljenim šavovima
53
SRPS EN 1011-2:2007 © ISS
Na slici je:
1 priključak napravljen od valjanog lima
2 kruti lim
3 kritični spoj
4 prsten za ukrućenje
5 cilindrična posuda
6 ravno dance
a) priključak kroz kruti lim

b) ravno dance i prsten za ukrućenje u cilindru
c) kruti kutijasti nosač
d) T-spoj
e) T-spoj sa potpunim provarom
f) jednostrani ugaoni spoj sa potpunim provarom
Slika F.4 — Detalji i oblici spojeva u kojima je moguć lamelarni lom
prilikom proizvodnje velikih konstrukcija sa visokim stepenom ograničenja
54
© ISS SRPS EN 1011-2:2007
Slika F.5 — Smanjenje osetljivosti na lamelarni lom uvećanjem površine stapanja
Slika F.6 — Smanjenje osetljivosti na lamelarni lom redosledom zavarivanja
Na slici je:
a) osetljiv
b) neosetljiv
Slika F.7 — Smanjenje osetljivosti na lamelarni lom zavarivanjem do pune debljine valjanog lima
55
SRPS EN 1011-2:2007 © ISS
Na slici je:
a) osetljiv
b) manje osetljiv
c) neosetljiv
Slika F.8 — Smanjenje osetljivosti na lamelarni lom
Na slici je:
1 jednoslojno "puterovanje"
2 dvoslojno "puterovanje"
a) osetljiv
b) neosetljiv
Slika F.9 — Smanjenje osetljivosti na lamelarni lom "puterovanjem"
materijalom male čvrstoće i velike elastičnosti
56
© ISS SRPS EN 1011-2:2007
Prilog G
(informativan)
Reference za priloge
EN 288-3:1997, Kvalifikacija tehnologije zavarivanja metalnih materijala — Deo 3: Kvalifikacija

tehnologije elektrolučnog zavarivanja čelika
EN 288-8:1995, Kvalifikacija tehnologije zavarivanja metalnih materijala — Deo 8: Kvalifikacija

tehnologije zavarivanja na bazi ispitivanja pre početka proizvodnje
EN 499, Potrošni materijal za zavarivanje — Pokrivene elektrode za ručno metalno-elektrolučno

zavarivanje nelegiranih i sitnozrnastih čelika — Klasifikacija
EN 1011-1:1998, Zavarivanje — Preporuke za zavarivanje metalnih materijala — Deo 1: Opšte uputstvo

za elektrolučno zavarivanje
EN 1708-1:1999, Zavarivanje — Osnovni detalji zavarenih čeličnih spojeva — Deo 1: Komponente pod
pritiskom
EN 1708-2, Zavarivanje — Detalji osnovnih zavarenih spojeva u čeliku — Deo 2: Komponente koje
nisu pod unutrašnjim pritiskom
EN 10164, Proizvodi od čelika sa poboljšanim svojstvima deformacija koje su normalne na površinu

proizvoda — Tehnički uslovi isporuke
ISO 3690:1983, Zavarivanje — Određivanje vodonika u nanetom metalu za zavarivanje koji se pojavljuje
usled upotrebe pokrivenih elektroda za zavarivanje blago legiranih i niskolegiranih
čelika
CR ISO 15608, Zavarivanje — Smernice za grupisanje sistema metala (ISO/TR 15608:2000)
57
SRPS EN 1011-2:2007 © ISS
Bibliografija
[1] Comparison of methods for determining weld procedures for the avoidance of hydrogen cracking in
fabrication. Authors Hart P.H.M, Pargetter R.J, Wright M.D, IIW. Doc. IX — 1602-90.
[2] Determination of the lowest preheat temperature for cold cracking/safe welding of steels.
Authors Uwer D. Hoehne H, IIW. Doc IX — 1631-91.
58
ICS 25.160.10 Klasifikaciona grupa C.T3
Deskriptori: zavarivanje, elektrolučno zavarivanje, metali, specifikacije
Descriptors: welding, arc welding, metallic materials, specifications
Ukupno strana 60

SRPS en 1011-2

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

SRPS en 1011-2

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

SRPS en 1011-2

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

SRPSKI SRPS EN 1011-2

STANDARD Jul 2007.

Zavarivanje — Preporuke za zavarivanje

Welding — Recommendations for welding of metallic materials —

INSTITUT ZA STANDARDIZACIJU SRBIJE

Telefoni: (011) 35-41-260, 35-41-261

Ovaj standard je identičan sa evropskim standardom EN 1011-2:2001, uključujući i njegovu izmenu

U ovom standardu navedena su najnovija izdanja citiranih evropskih standarda.

Veza citiranih evropskih i srpskih standarda

EN 1011-1:1998 idt SRPS EN 1011-1:2007

Citirani srpski standardi

SRPS EN 288-2:1995, Kvalifikacija tehnologije zavarivanja metalnih materijala — Deo 2: Specifikacija

Citirani evropski standardi

EN 1011-1:1998, Welding — Recommendations for welding of metallic materials — Part 1: General

Zavarivanje — Preporuke za zavarivanje metalnih materijala —

Welding — Recommendations Soudage — Recommandations Schweißen — Empfehlungen zum

Evropski komitet za standardizaciju

Centralni sekretarijat: rue de Stassart 36, B-1050 Brussels

1 Predmet i područje primene.................................................................................................................... 7

2 Normativne reference ............................................................................................................................. 7

3 Termini i definicije ................................................................................................................................. 7

4 Oznake i skraćenice ................................................................................................................................ 8

5 Osnovni materijal ................................................................................................................................... 9

6 Faktori zavarivanja ................................................................................................................................. 9

7 Rukovanje potrošnim materijalom za zavarivanje.................................................................................. 9

9 Zavareni spojevi u otvorima ili prorezima............................................................................................ 10

10 Priprema površine za zavarivanje......................................................................................................... 10

11 Podešavanje sučeonih spojeva pre zavarivanja .................................................................................... 11

13 Pripojno zavarivanje ............................................................................................................................. 11

16 Specifikacija tehnologije zavarivanja ................................................................................................... 12

18 Kontrola i ispitivanje ............................................................................................................................ 12

19 Popravka neusaglašenih spojeva........................................................................................................... 13

20 Korekcija krivljenja .............................................................................................................................. 13

21 Termička obrada posle zavarivanja ...................................................................................................... 13

Prema Internim pravilima CEN/CENELEC, nacionalne organizacije za standardizaciju sledećih zemalja

Prema Internim pravilima CEN/CENELEC, nacionalne organizacije za standardizaciju sledećih zemalja

Zavarivanje — Preporuke za zavarivanje metalnih

1 Predmet i područje primene

EN 288-2:1997, Specifikacija i odobrenje tehnologija zavarivanja metalnih materijala — Deo 2:

— prsline uzrokovane vodonikom;

— žilavost i tvrdoću zone pod uticajem toplote (HAZ )*);

— prsline prilikom očvršćavanja;

7 Rukovanje potrošnim materijalom za zavarivanje

Peći za sušenje potrošnih materijala za zavarivanje moraju imati merač temperature.

8.2 Ugaoni spojevi

9 Zavareni spojevi u otvorima ili prorezima

10 Priprema površine za zavarivanje

10.2 Površine stapanja

10.3 Nezavarivane površine

11 Podešavanje sučeonih spojeva pre zavarivanja

Za određene primene i postupke zavarivanja, može biti neophodna manja tolerancija.

16 Specifikacija tehnologije zavarivanja

a) zavarivanje, u radionici ili na otvorenom;

c) unetu toplotu (videti tačku 15);

d) skalu sadržaja vodonika (videti C.2.3 i C.3.2);

e) pripojne zavare (videti tačku 13).

19 Popravka neusaglašenih spojeva

21 Termička obrada posle zavarivanja