T-1 KOMBINATORIKA

Kombinatorikom se ovde bavimo samo u meri koliko nam je potrebno za

razumevanje elementarnih pojmova u teoriji verovatnoće koja sa statistikom čini
težišne teme ovog predmeta.

Kombinatorika je grana matematike koja se bavi problemima povezivanja (ili

raspoređivanja) elemenata datog skupa na više različitih načina pri čemu se
formiraju novi skupovi (rasporedi) ili strukture elemenata.

Grubo govoreći, kombinatorika se bavi razmeštanjima elemenata nekog skupa u tzv.

diskretne strukture (šeme, konfiguracije) koje zadovoljavaju određene uslove

Novonastali skupovi mogu imati broj elemenata koji je jednak ili manji od broja
elemenata početnog skupa, a elementi prvobitnog skupa mogu da se ne
ponavljaju ili da se ponavljaju jednom ili više puta u novoformiranim skupovima.

Pri ovom razmatranju sreću se sledeći tipovi prebrojavanja, izučavanja i

izračunavanja.

1. Egzistencija (postojanje) strukture. Da li je traženi razmeštaj izvodljiv,

moguć? Ako nekad jeste, a nekad nije, pod kojim uslovima jeste?

2. Prebrojavanje ili klasifikacija struktura. Ako je tražena konfiguracija

moguća, može ih biti više. Koliko ih ima? Kako ih prebrojati? Na primer, na koliko
načina se n osoba može rasporediti na n numerisanih stolica? Na turniru je
učestvovalo n igrača i svaki sa svakim odigrao po jednu partiju. Koliko je partija
odigrano? Koliko rešenja ima jednačina u skupu nenegativnih celih
brojeva?

3. Izučavanje poznatih struktutra. Nakon utvrđivanja da određena struktura

postoji, pristupa se izučavanju njenih svojstava. Svrha je prebrojavanje, odnosno
klasifikacija ili primena za rešavanje drugih problema.

4. Konstrukcija optimalne strukture. Ako traženih struktura ima više, mogu biti
od interesa one koje se u određenom smislu optimalne, najbolje. Na primer. Iz skupa
od elemenata može se izabrati više podskupova, tako da nijedan od njih nije
sadržan u nekom drugom. Takva kolekcija zove se antilanac. Koliko maksimalno
podskupova može da ima antilanac na skupu od elemenata?

Postupci dekompozicije kombinatornih problema

Dekompozicija problema na jednostavnije probleme je jedna opšta tehnika

rešavanja zadataka, tako da se kombinovanjem njihovih rešenja dobija rešenje
polaznog problema.

1
Primer 1: a) Baca se novčić dva puta. Koji su mogući ishodi ovog eksperimenta i
koliko ih je?
b) Bacaju se kocka i novčić istovremeno. Koji su mogući ishodi i koliko ih je
ukupno?

Rešenje: Na grafiku su prikazani svi mogući ishodi u oba eksperimenta.

a) Pri dva bacanja novčića ima ukupno 4 moguća ishoda :

b) Pri bacanju kocke i novčića ima ukupno 12 mogućih ishoda.

b) Novčić i kocka
1G
G
a) Dva bacanja novčića 1P
1
P
G GG 2G
G
2 2P
P P 3G
G G
GP 3 3P
P 4G
G
PG 4 4P
G P
P G 5G
5
5P
P
P PP G 6G
Prvo 6
bacanje drugo
bacanje P 6P

Primer 2: Obrazovati sve moguće anagrame od reči PRST!

Rešenje: Razdvajanjem elemenata skupa P, R, S, T i njihovim pisanjem na više

različitih načina, nastaju sledeći mogući anagrami:

PRST PRTS PTRS PTSR PSRT PSTR

RPST RPTS RTPS RTSP RSPT RSTP
TPRS TPSR TRSP TRPS TSPR TSRP
SPRT SPTR STPR STRP SRPT SRTP

Primer 3: Svi učenici jednog odelenja su međusobno razmenili fotografije. Ako

odelenje broji 20 učenika, a izrada jedne fotografije košta 100 dinara, koliko
novca je zaradio fotograf?

Rešenje:

Prvo treba odrediti koliko je ukupno fotografija razmenjeno u odelenju. Svaki

učenik je dao ukupno 19 fotografija (svima u odelenju osim sebi) , a kako ima 20
učenika, zaključujemo da je ukupan broj razmenjenih fotografija .

Kako izrada jedne fotografije košta 100 dinara, tada suma koju je zaradio
fotograf iznosi 38000 dinara.
2
Pitanje: U prostoriji je 20 studenata i svako se rukuje sa svakim. Koliki je ukupan
broj rukovanja?

Primer 4: Dat je skup 1, 2,3 . Koliko ima trocifrenih brojeva koji počinju cifrom
2, a da se cifre ne ponavljaju?

Zadatim ciframa može da se formira samo 2 broja koji počinju cifrom 2, a to su

213 i 231 .

Napomena: Kako broj elemenata zadatog skupa može da bude veoma veliki,
određivanje broja različitih rasporeda može da bude složen posao.

Određene klase kombinatornih problema je moguće rešiti i za to postoje određeni

matematički izrazi.
Dosta poznate tri vrste različitih rasporeda i to su:

1. permutacije, P
2. varijacije , V
3. kombinacije, C

Ovi rasporedi mogu biti bez ponavljanja istih elemenata (oznake ) ili sa
ponavljanjem (oznake )

Kombinatorika se ne bavi pukim prebrojavanjem kako se to može zaključiti iz

navedenih veoma jednostavnih primera.

Za rešavanje određenih zahteva koristi se postupak dekompozicije problema. Pri

tome se najčešće koriste određena pravila ili principi.

- princip jednakosti i princip prebrojavanja,

- princip zbira,
- Princip oduzimanja
- princip proizvoda,
-princip uključenja-isključenja,

Pomoću ovih pravila se zapravo izračunava boj članova nekog traženog skupa.

Princip jednakosti
Za konačne skupove i sa jednakim brojem elemenata koristi se prebrojavanje
elemenata oba skupa i bijekcija , važi

|A| = |B|
3
Princip zbira (rastavljanje na particije)
Za skup S kažemo da je razbijen na podskupove ili da podskupovi ,
... , čine particije skupa , ako je njihova unija skup i ako su svaka dva
podskupa disjunktna (ne sadrže iste elemente).
Drugim rečima:

Ako je skup razbijen na disjunktne podskupove , tada je:

,
odnosno,

Dokazuje se matematičkom indukcijom po n.

Primer 5: Koliko rešenja ima nejednačina u skupu celih brojeva?

Rešenje:
Neka je traženi skup rešenja. Kako je , se može razbiti na sledeće
podskupove. Neka je ( ), skup rešenja, takvih da je
,
to jest
* ( ) +
tada je , gde je
Na osnovu principa zbira je |.
Lako se nalazi da je
*( )+
*( )( )( )( )+
*( )( )( )( )+

*( )( )( )( )+
Otuda je ukupan broj rešenja date nejednačine:

4
Princip oduzimanja
Neka je skup podskup konačnog skupa ,( ) Ako označimo sa ̅
komplement skupa u skupu tj, ̅ , tada je
Primer 6: Neka je skup studenata ITS i neka je skup studenata koji ne
slušaju ni Statistiku ni Računarske mreže. Ako je poznato da je i
, onda se može izračunati broj studenata koji izučavaju ili statistiku ili
računarske mreže: ̅

Princip proizvoda
Dekartov proizvod skupova je skup čiji su elementi uređene n-torke
(a , ... , a ), pri čemu , označava se
1 n

Ako je *( ) + tada je
Kao i princip zbira, dokazuje se indukcijom po n.

U primeni se češće koristi ekvivalentno tvrđenje:

Ako se element a može izabrati na k načina, element a na k načina, .. ,
1 1 2 2

element a na k načina, tada uređenih n-torki ( ) ima

n n

Princip proizvoda se češće sreće od principa zbira.

Primer 7: Gradovi A, B, C i D povezani su sledećom mrežom puteva. Od A do B
sa 3 puta, od B do C, 5 puteva i od C do D sa 2 puta. Na koliko načina se može
stići iz A u D? (Kao kod svih mreža i ovde je pogodno da se koristi graf)
Rešenje. Kao kod svih mreža i ovde je pogodno da se koristi graf.Iz A u B se
može stići na 3 načina, iz B u C na 5 i iz C u D na 2.
Po principu proizvoda, iz A u D se može stići na načina.

5
3 2

A B C D

𝒌𝟏 𝟑 𝒌𝟐 𝟓 𝒌𝟑 𝟐

5
Primer 8: Koliko delitelja ima broj 600 u skupu (uključujući brojeve 1 i 600) ?
3 1 2
Rešenje. Rastavljanjem na proste faktore dobijamo 600 = 2 3 5 . Svaki
x y z
delitelj broja 600 je oblika 2 3 5 , gde je 0 ≤ x ≤ 3, 0 ≤ y ≤ 1, 0 ≤ z ≤ 2.
Broj različitih delitelja jednak je broju uređenih trojki (x, y, z), gde x {0, 1, 2, 3},
y {0, 1}, z {0, 1, 2}. Po principu proizvoda, broj takvih trojki jednak je

Nije redak slučaj da se principi zbira i proizvoda kombinuju.

Princip uključenja i isključenja

Princip uključenja i isključenja se koristi kod unije skupova kada uniju pretvaramo
u zbir elemenata oba skupa, a zatim oduzmemo ( isključimo) elemente preseka
skupova jer smo te elemente dva puta sabrali.

Pokažimo to kroz primere.

Primer 9 : Koliko brojeva skupa , - nije deljivo sa 5?
Rešenje: Broj deljivih sa 5 je . Rezultat ćemo dobiti ako deljive
isključimo između svih datih 5100 brojeva tj.
–
Primer 10: Koliko brojeva skupa , - nije deljivo ni sa 5 ni sa 3?
Rešenje: Broj nedeljivih sa 5 je 4080. Na isti način nađemo i broj nedeljivih sa 3
( ) –
Dakle broj deljivih sa 5 je , a sa 3 je
Izgleda da bi rešenje bilo: – , što nije tačno. Zašto?
Oduzimajući brojeve deljive sa 3 još po jedanput su oduzeti brojevi koji su
isključeni kao brojevi deljivi sa 5. Takvi su, na primer 15, 30, 45, ... . Pošto su ti
brojevi dva puta isključeni, potrebno ih je još jednom uključiti. Drugim rečima
traženo rešenje će se dobiti, ako se gornjem broju doda broj onih koji su deljivi sa
3 i 5 , a takvih je
Trženi boj je:

Primer 11: Među 67 zaposlenih 48 govori Engleski, 35 Nemački, a 27 govori

oba jezika. Koliko zaposlenih ne govori ni jedan od tih jezika?

6
Rešenje: Po principu uključenja i isključenja od 67 se oduzme (isključi) 48
zaposlenih koji govore engleski i 35 koji govore nemački. Ovome se mora dodati
(uključiti) onih 27 koji govore oba jezika jer su isključeni dva puta kod isključenja
(oduzimanja) 48 i ponovo kod 35. Broj onih koji ne govore ni jedan jezik je:

Ovo je pogodno prikazati pomoću skupova čiji je presek

.

Primer 12: Od 50 studenata njih : 22- uči Engleski, 20-Francuski, 20-Nemački,

7-engleski i francuski, 7-francuski i nemački, 5-engleski i nemački, 2-engleski,
francuski i nemački. Koliko studenata ne uči ni jedan od navedenih jezika?

Rešenje: Po istom principu je:

𝑬 𝑭
– ,( ) ( ) -
𝟏𝟐 𝟓 𝟖
Ovo je veoma pogodno ilustrovati
pomoću Venovih dijagrama skupova 𝟐
kako je prikazano na slici 𝟑 𝟓

𝟓𝟎 (𝟏𝟐 𝟓
𝟐 𝟑 𝟖 𝟓 𝟏𝟎) 𝟓𝟎 𝟒𝟓 𝟏𝟎
𝟓 𝑵
Venovi dijagrami nisu pogodni za veći broj
skupova, zato se koriste izrazi (koji se ako treba
mogu lako programirati)

Dakle, ako se radi o dva ili tri skupa onda se princip uključenja i isključenja radi
prema izrazima:

1) ( ) (

2) ( ) ( )

Opšti izraz za ovaj princip ako se radi o n skupova je:

∑ ∑ | | ∑ | | ( )