Polinomi

Definicija 1 Neka je (F, +, ·) polje. Tada je funkcija p : F → F data sa

p (x) = pn xn + pn−1 xn−1 + · · · + p1 x + p0 ,

gde pi ∈ F, n ∈ N ∪ {0} polinom nad poljem F.

• Ako je pn , 0, stepen polinoma p (x) je n (oznaka: dg(p)).

• Ako je pn = 1, polinom p (x) je normiran (normalizovan).

• Dva polinoma su jednaka ako su istog stepena i koeficijenti uz odgovarajuće stepene x su

jednaki.

Primer 1 p(x) = x3 + 2x + 1, q(x) = x + 2

a) p(x) + q(x) = x3 + 3x + 3
b) p(x) · q(x) = x4 + 2x3 + 2x2 + 4x + x + 2 = x4 + 2x3 + 2x2 + 5x + 2

Definicija 2 Koren ili nula polinoma p ∈ F[x] je rešenje jednačine p(x) = 0.

Teorema 1 (Bezuova teorema) Ostatak pri deljenju polinoma p(x) polinomom (x − α) jednak
je vrednosti polinoma p u tački α.

Primer 2 Podeliti polinom 2x3 − x2 + 5x polinomom x − 1.

(2x3 − x2 + 5x ) : (x − 1) = 2x2 + x + 6
−(2x3 − 2x2 )
x2 + 5x
−(x2 − x)
6x
− (6x − 6)
6
Pomoću Bezuove teoreme možemo lako naći ostatak: p(1) = 2 · 13 − 12 + 5 · 1 = 6

Postupak za deljenje polinoma p (x) = pn xn + pn−1 xn−1 + · · · + p1 x + p0 (nad bilo kojim po-
ljem) se, u slučaju kada je delilac polinom oblika (x − α), može skraćeno zapisati tzv. Hornero-
vom šemom:
pn pn−1 pn−2 . . . p2 p1 p0
α qn−1 qn−2 qn−3 . . . q1 q0 q−1
gde je qn−1 = pn i qk = αqk+1 + pk+1 za sve k ∈ {n − 2, n − 3, . . . , 1, 0, −1}, pri čemu je q (x) =
qn−1 xn−1 + qn−2 xn−2 + qn−3 xn−3 + · · · + q1 x + q0 količnik, a q−1 ostatak pri deljenju.

1
Primer 3 Podeliti polinom 2x3 − x2 + 5x polinomom x − 1 pomoću Hornerove šeme.
2 −1 5 0 2x3 − x2 + 5x 6
= 2x2 + x + 6 +
1 2 1 6 6 x−1 x−1

Definicija 3 Najveći zajednički delilac dva polinoma je normiran polinom najvećeg stepena
koji deli oba ta polinoma.

Teorema 2 Zajednički koreni polinoma p(x) i q(x) su koreni njihovog NZD-a koji se odred̄uju
pomoću Euklidovog algoritma.

Zadatak 1 Nad poljem realnih brojeva su dati polinomi

p (x) = x4 + x3 − x2 + x − 2, q (x) = 2x5 − 2x4 − 2x3 + 2x2 − 4x + 4.
Naći njihove zajedničke korene.

Rešenje: Euklidovim algoritmom ćemo izračunati polinom r = NZD (p, q), a zatim odred̄iva-
njem njegovih korena dobiti zajedničke korene polinoma p i q. Pri tome, umesto polinoma q (x)
možemo uzeti njemu odgovarajući normalizovani polinom (vodeći koeficijent je 1), što ne utiče
ni na r (koji je po definiciji ionako normalizovani polinom), ni na korene polinoma. Iz istih
razloga u toku postupka možemo svaki polinom zameniti njemu odgovarajućim normalizova-
nim polinomom. Neka je q̃ (x) = 21 q (x) = x5 − x4 − x3 + x2 − 2x + 2, te Euklidovim algoritmom
izračunavamo r = NZD (p, q) = NZD (p, q̃):
korak 1:
(x5 − x4 − x3 + x2 − 2x + 2) : (x4 + x3 − x2 + x − 2) = x − 2
−(x5 + x4 − x3 + x2 − 2x )
−2x4 +2
−(−2x4 − 2x3 + 2x2 − 2x + 4)
2x3 − 2x2 + 2x − 2 = 2(x3 − x2 + x − 1)
korak 2:
(x4 + x3 − x2 + x − 2) : (x3 − x2 + x − 1) = x + 2
−(x4 − x3 + x2 − x)
2x3 − 2x2 + 2x − 2
− (2x3 − 2x2 + 2x − 2)
0
 = NZD  = x − x + x −1. Grupisanjem članova polinoma r možemo
Prema tome, r (x) 3 2
 (p, q) (x)
dobiti r (x) = x x + 1 − x + 1 = (x − 1) x2 + 1 , odakle sledi da je broj 1 jedini zajednički
2 2

realan koren polinoma p i q, dok su zajednički koreni nad C: 1, i i −i. 

Zadatak 2 U polju Z3 naći zajedničke korene polinoma

p (x) = x4 + x3 − x2 + x − 2 i q (x) = x5 + 2x4 + 2x3 + x2 + 2x + 1.

Rešenje:
Prvi način
Možemo primeniti potpuno isti postupak kao i u prethodnom zadatku. Pri tome računske
operacije izvodimo u polju Z3 , gde je −1 = 2, −2 = 1, 1−1 = 1 i 2−1 = 2.

2
 Odatle sledi: p (x) = x4 + x3 + 2x2 + x + 1.
korak 1:
(x5 + 2x4 + 2x3 + x2 + 2x + 1) : (x4 + x3 + 2x2 + x + 1) = x + 1
−(x5 + x4 + 2x3 + x2 + x)
x4 + x+1
−(x4 + x3 + 2x2 + x + 1)
 
2x3 + x2 = 2 x3 + 2x2
korak 2:
(x4 + x3 + 2x2 + x + 1) : (x3 + 2x2 ) = x + 2
−(x4 + 2x3 )
2x3 + 2x2 + x + 1
−(2x3 + x2 )
x2 + x + 1
korak 3:
(x3 + 2x2 ) : (x2 + x + 1) = x + 1
−(x3 + x2 + x)
x2 + 2x
−(x2 + x + 1)
x+2
korak 4:
(x2 + x + 1) : (x + 2) = x + 2
−(x2 + 2x)
2x + 1
−(2x + 1)
0
Sledi da je NZD (p(x), q(x)) = x + 2 = x − 1, te je 1 jedini koren polinoma NZD (p, q), odnosno
jedini zajednički koren polinoma p i q.
Drugi način
Polje Z3 ima samo 3 elementa, direktnim ispitivanjem vrednosti polinomskih funkcija za sve
elemente skupa Z3 dobijamo
p (0) = 1, p (1) = 0, p (2) = 2,
q (1) = 0,
odakle sledi da je 1 jedini zajednički koren polinoma p i q. 

Teorema 3 Ako je p polinom nad poljem realnih brojeva (tj. polinom čiji su koeficijenti realni
brojevi) i α koren polinoma p onda je i α koren polinoma p.

Teorema 4 Ako su α i α koreni polinoma p nad R, onda (x − α)(x − α)  p, tj.
(x2 − 2xRe(α) + |α|2 )  p.

Zadatak 3 Odrediti polinom najmanjeg stepena čiji su koeficijenti realni brojevi tako da broj
−1 bude dvostruki, a brojevi 2 i (1 − i) jednostruki koreni tog polinoma.

3
Rešenje: Kako je 1 − i koren traženog polinoma, onda to mora biti i 1 + i, pa imamo:

p(x) = (x + 1)2 (x − 2)(x − 1 + i)(x − 1 − i)

= (x2 + 2x + 1)(x − 2)(x2 − 2x + 2)
= (x3 − 3x − 2)(x2 − 2x + 2)
= x5 − 2x4 + 2x3 − 3x3 + 6x2 − 6x − 2x2 + 4x − 4
= x5 − 2x4 − x3 + 4x2 − 2x − 4.


p
Teorema 5 Ako polinom sa celobrojnim koeficijentima ima racionalni koren , tada p deli
q
slobodni član, a q deli vodeći koeficijent.

Definicija 4 Polinomi su uzajamno prosti ako nemaju zajedničkih faktora, tj. ako im je NZD
jednak 1.

Zadatak 4 Nad poljem kompleksnih brojeva su dati polinomi

p (x) = 2x6 + 9x5 + 22x4 + 45x3 + 58x2 + 36x + 8,
q (x) = x6 + 2x4 + 2x2 + 1.
(a) Naći sve korene polinoma p i faktorisati ga nad poljima R i C.
(b) Dokazati da su polinomi p i q uzajamno prosti nad poljem R.

Rešenje:
n o
(a) Svi mogući racionalni koreni polinoma p se nalaze u skupu ± 21 , ±1, ±2, ±4, ±8 . S ob-
zirom da su svi keficijenti polinoma p pozitivni, nijedan pozitivan realan broj ne može
biti koren polinoma p jer za sve x > 0 sledi p (x) > 0, pa treba ispitati samo negativne
kandidate. Najbolje je da pri tome koristimo Hornerovu šemu jer tada odmah dobijamo i
(delimičnu) faktorizaciju.
2 9 22 45 58 36 8
− 12 2 8 18 36 40 16 0 3
− 21 2 7 29
2
115
4
205 51
8 16 5
⇓
  
p (x) = x + 21 2x5 + 8x4 + 18x3 + 36x2 + 40x + 16 =
  
= 2 x + 12 x5 + 4x4 + 9x3 + 18x2 + 20x + 8 ,
1 4 9 18 20 8
−1 1 3 6 12 8 0 3
−1 1 2 4 8 0 3
−1 1 1 3 5 5
⇓
 
p (x) = (2x + 1)(x + 1) x4 + 3x3 + 6x2 + 12x + 8 =
 
= (2x + 1)(x + 1)2 x3 + 2x2 + 4x + 8 ,

4
 1 2 4 8
−2 1 0 4 0 3
−2 1 −2 8 5
Tražene faktorizacije su:
 
p (x) = (2x + 1)(x + 1)2 (x + 2) x2 + 4 nad R
= (2x + 1)(x + 1)2 (x + 2)(x − 2i)(x + 2i) nad C .
(b) Treba da dokažemo da polinomi p i q nemaju zajedničkih faktora, a s obzirom na to da
smo dobili faktorizaciju polinoma p, možemo dokazati da ni jedan faktor polinoma p nije
faktor tj. delilac polinoma q. Kako je q (x) > 0 za sve x ∈ R (jer su mu svi koeficijenti
pozitivni i svi stepeni parni), polinom q nema linearnih faktora, tako da ostaje samo da
dokažemo da x2 + 4 nije delilac polinoma q nad R, tj. da se pri deljenju q sa x2 + 4 dobija
ostatak različit od 0.
(x6 + 2x4 + 2x2 + 1) : (x2 + 4) = x4 − 2x2 + 10
−(x6 + 4x4 )
−2x4 + 2x2 + 1
−(2x4 − 8x2 )
10x2 + 1
−(10x2 + 40)
−39
Time je tvrd̄enje dokazano.

Vijetove formule

Ako su x1 , ..., xn koreni polinoma p(x) stepena n onda:

• za n = 2 a2 x2 + a1 x + a0 = a2 (x − x1 )(x − x2 )
x1 + x2 = − aa12
a0
x1 x2 = a2

• za n = 3 a3 x3 + a2 x2 + a1 x + a0 = a3 (x − x1 )(x − x2 )(x − x3 )
x1 + x2 + x3 = − aa32
a1
x1 x2 + x1 x3 + x2 x3 = a3
x1 x2 x3 = − aa03

• an xn + an−1 xn−1 + · · · + a1 x + a0 = an (x − x1 )(x − x2 ) · · · (x − xn )

x1 + x2 + · · · + xn = − aan−1
n
x1 x2 + x1 x3 + · · · + xn−1 xn = aan−2 n
..
.
x1 x2 · · · xk + · · · + xn−k+1 · · · xn−1 xn = (−1)k aan−k
n
..
.
x1 x2 · · · xn = (−1)n aan0

5
Zadatak 5 Naći normiran polinom 4. stepena ako se zna da je zbir njegovih korena 2, proizvod
1 i ostatak pri deljenju sa polinomom x − 2 je 5, a sa x + 1 je ostatak 8.

Rešenje: Opšti oblik normiranog polinoma 4. stepena je

p(x) = x4 + ax3 + bx2 + cx + d.
Koristeći Vijetove formule dobijamo:
x1 + x2 + x3 + x4 = −a = 2 ⇒ a = −2,
x1 x2 x3 x4 = d = 1 ⇒ d = 1,
Otuda je
p(x) = x4 − 2x3 + bx2 + cx + 1.
Na osnovu Bezuove teoreme imamo:
p(2) = 16 − 16 + 4b + 2c + 1 = 5 ⇒ 2b + c = 2,
p(−1) = 1 + 2 + b − c + 1 = 8 ⇒ b − c = 4.
Rešenje ovog sistema je b = 2 i c = −2, pa je traženi polinom
p(x) = x4 − 2x3 + 2x2 − 2x + 1. 

Zadatak 6 Neka je f (x) = x3 + ax2 + bx + c polinom nad poljem R i neka je skup svih njegovih
korena {1, 2}. Odrediti sve moguće vrednosti za a, b i c.

Rešenje: Moguće su dve opcije:

x1 = 1, x2 = 1, x3 = 2 ili x1 = 1, x2 = 2, x3 = 2.
Iz x1 + x2 + x3 = −a sledi
1 + 1 + 2 = −a ili 1 + 2 + 2 = −a,
dakle a ∈ {−4, −5}.
Iz x1 x2 + x1 x3 + x2 x3 = b sledi
1·1+1·2+1·2 = b ili 1 · 2 + 1 · 2 + 2 · 2 = b,
dakle b ∈ {5, 8}
Iz x1 x2 x3 = −c sledi
1 · 1 · 2 = −c ili 1 · 2 · 2 = −c,
dakle c ∈ {−2, −4}. 

Zadatak 7 Neka je {1, 2, 3} skup svih korena polinoma p(x) = x5 + a4 x4 + a3 x3 + a2 x2 + a1 x + a0

nad poljem C. Odrediti sve moguće vrednosti za a4 i a0 .

Rešenje: Iz Vijetovih formula znamo:

x1 + x2 + x3 + x4 + x5 = −a4 i x1 · x2 · x3 · x4 · x5 = −a0 .
Sve mogućnosti za korene su:
x1 = 1, x2 = 2, x3 = 3, x4 = 1, x5 = 1,
x1 = 1, x2 = 2, x3 = 3, x4 = 1, x5 = 2,
x1 = 1, x2 = 2, x3 = 3, x4 = 1, x5 = 3,
x1 = 1, x2 = 2, x3 = 3, x4 = 2, x5 = 2,
x1 = 1, x2 = 2, x3 = 3, x4 = 2, x5 = 3,
x1 = 1, x2 = 2, x3 = 3, x4 = 3, x5 = 3,

6
pa odatle imamo da je
a4 ∈ {−8, −9, −10, −11, −12} i a0 ∈ {−6, −12, −18, −24, −36, −54}. 

Teorema 6 (Osnovni stav algebre) Svaki polinom stepena različitog od nule nad poljem kom-
pleksnih brojeva ima bar jedan koren u tom polju.

Teorema 7 Svaki polinom nad C se može napisati kao proizvod linearnih polinoma.

Teorema 8 Svaki polinom nad poljem R se može napisati kao proizvod kvadratnih i/ili linearnih
polinoma.

Definicija 5 Polinom je svodljiv ako se može napisati kao proizvod polinoma stepena većih od
nule. Polinom stepena većeg od nule koji nije svodljiv naziva se nesvodljiv polinom.

Napomena 1 Konstantni polinomi nisu ni svodljivi ni nesvodljivi, tj. klasifikacija kreće tek od
linearnih.

Teorema 9 Linearni polinomi su uvek nesvodljivi, nad svakim poljem.

• Za polinome 2. ili 3. stepena važi da su svodljivi nad nekim poljem akko imaju bar jedan
koren u tom polju.

Primer 4 Polinom x4 + 2x2 + 1 = (x2 + 1)(x2 + 1) je svodljiv je nad R, ali nema korene u R.

Zadatak 8 Odrediti presek skupa svih stepena nesvodljivih polinoma i skupa svih stepena svo-
dljivih polinoma nad poljem R i nad poljem C.

Rešenje:
Nad R:
nesvodljivi A = {1, 2}
svodljivi B = {2, 3, ...} ⇒ A ∩ B = {2}
Nad C:
nesvodljivi A = {1}
svodljivi B = {2, 3, ...} ⇒ A ∩ B = ∅ 
√ √
Primer 5 Polinom t2 − 2 = (t − 2)(t + 2) je svodljiv nad R i C, a nesvodljiv nad Q.
Polinom t2 + 1 = (t − i)(t + i) je svodljiv nad C, a nesvodljiv nad R.

Zadatak 9 Dokazati da je polinom p(x) = x3 + x + 1 nesvodljiv nad poljem Q. Ispitati svodlji-

vost nad poljima R, C, Z2 , Z3 , Z5 , Z7 .

Rešenje:
Q: Jedini mogući racionalni koreni su 1 i −1. Kako to nisu koreni polinoma p, sledi da je on
nesvodljiv nad Q.
R: svodljiv
C: svodljiv
Z2 : nesvodljiv p(0) = 1, p(1) = 1
Z3 : svodljiv p(0) = 1, p(1) = 0, p(2) = 2, dakle x3 + x + 1 = (x + 2)(x2 + x + 2)
Z5 : nesvodljiv p(0) = 1, p(1) = 3, p(2) = 1, p(3) = 1, p(4) = 4
Z7 : nesvodljiv p(0) = 1, p(1) = 3, p(2) = 4, p(3) = 3, p(4) = 6, p(5) = 5, p(6) = 6 

7
Zadatak 10 Ostaci pri deljenju polinoma P sa x − 1, x − 2 i x + 1 su redom 2, 3 i 6. Odrediti
ostatak pri deljenju polinoma P polinomom (x − 1)(x − 2)(x + 1).

Rešenje: Pri deljenju polinoma P(x) polinomom trećeg stepena (x − 1)(x − 2)(x + 1) se dobija
količnik Q(x) i ostatak koji je najviše drugog stepena, tj. ostatak je oblika ax2 + bx + c za neke
a, b, c ∈ R koje treba da izračunamo. Na osnovu teoreme o deljenju polinoma sledi
[∗] P(x) = (x − 1)(x − 2)(x + 1)Q(x) + ax2 + bx + c.
Na osnovu Bezuove teoreme dobijamo sistem jednačina:
[∗]
2 = P(1) = a + b + c,
[∗]
3 = P(2) = 4a + 2b + c,
[∗]
6 = P(−1) = a − b + c.
Ako prvu jednačinu pomnoženu sa −4 dodamo drugoj, zatim prvu jednačinu oduzmemo od
treće, dobijamo
a+ b+ c= 2 ⇒ a=1
− 2b − 3c = −5 ⇒ c=3
− 2b = 4 ⇒ b = −2
Dakle, ostatak pri deljenju polinoma P polinomom (x − 1)(x − 2)(x + 1) je x2 − 2x + 3. 

Zadatak 11 Nad poljem R su dati polinomi

p (x) = x5 − (10 + a)x4 + (10a + 35)x3 − (35a + 50)x2 + (50a + 24)x − 24a,
q (x) = x3 + (5 − b)x2 + (6 − 5b)x − 6b,
gde su a i b realni parametri.
(a) Za koje vrednosti parametara a, b ∈ R je polinom r (x) = x − 1 najveći zajednički delilac
polinoma p i q.
(b) Za koje vrednosti a, b ∈ R je polinom r (x) = x2 + x − 2 najveći zajednički delilac polinoma
p i q.

Rešenje:

(a) Deljenjem polinoma p polinomom r dobijamo

1 −10 − a 10a + 35 −35a − 50 50a + 24 −24a
1 1 −9 − a 9a + 26 −26a − 24 24a 0
 
⇒ p (x) = (x − 1) x4 − (9 + a)x3 + (9a + 26)x2 − (26a + 24)x + 24a .
Dakle, polinom p je deljiv polinomom r za svako a ∈ R.
Deljenjem polinoma q polinomom r dobijamo
1 5 − b 6 − 5b −6b
1 1 6 − b 12 − 6b 12 − 12b
 
⇒ q (x) = (x − 1) x2 + (6 − b)x + (12 − 6b) + (12 − 12b).
Da bi polinom q bio deljiv polinomom r, ostatak pri deljenju mora biti 0, tj. mora biti
b = 1.
Dakle, polinom r deli polinome p i q za (a, b) ∈ A = { (α, 1) | α ∈ R}. Da bi polinom r bio
najveći zajednički delilac polinoma p i q, ovi polinomi ne smeju imati drugih zajedničkih

8
  
prostih faktora osim (x − 1). Za (a, b) ∈ A, odnosno za b = 1, je q (x) = (x − 1) x2 + 5x + 6 =
(x − 1)(x + 2)(x + 3), te iz skupa A treba još eliminisati one ured̄ene parove (a, b) za koje
je x + 2 ili x + 3 faktor polinoma p, tj. one za koje je −2 ili −3 koren polinoma p. Kako je
p(−2) = −360a − 720 = 0 ⇒ a = −2
p(−3) = −840a − 2520 = 0 ⇒ a = −3
imamo da je r(x) = x − 1 NZD za polinome p i q za b = 1 i a ∈ R\{−2, −3}.

(b) Kako je r (x) = x2 + x − 2 = (x − 1)(x + 2) i

• r(x) | q(x) ⇒ (x − 1)|q(x) ⇒ b = 1
• r(x) | p(x) ⇒ p(−2) = 0 ⇒ a = −2
• q(x) - p(x)
sledi da je a = −2 i b = 1.


Zadatak 12 Date polinome rastaviti na faktore nad poljima C, R, Q i Z3 .

(a) f (x) = x7 − x6 + x5 − x4 + x3 − x2 + x − 1.
(b) g (x) = 2x5 + 4x4 + 8x3 + 16x2 + 32x + 64.

Rešenje:
(a) Polinom f možemo posmatrati kao zbir prvih 8 članova geometrijskog niza sa prvim
članom c = −1 i koeficijentom progresije q = −x, odakle dobijamo

1 − (−x)8 x8 − 1  
f (x) = 0 ⇔ (−1) = = 0 ⇔ x8 = 1 ∧ x , −1
1 − (−x) x+1
 √8 p8
 0+2kπ   
⇔ x= 1= e ∈ e 0·i 8 i 
k = −3, −2, ..., 4 ∧ x , −1
 π π 3π 3π π π

⇔ x ∈ 1, e 4 i , e 2 i , e 4 i , e− 4 i , e− 2 i , e− 4 i ,

te faktorizacije nad poljima glase

 π  π  π  π  3π   3π 
f (x) = (x − 1) x − e 4 i x − e− 4 i x − e 2 i x − e− 2 i x − e 4 i x − e− 4 i nad C
π π
!
   3π
= (x − 1) x − 2x cos + 1 x − 2 cos + 1 x − 2x cos + 1
2 2 2
4 2 4
 √   √ 
= (x − 1) x2 − 2x + 1 x2 + 1 x2 + 2x + 1 nad R
 2     
= (x − 1) x + 1 − 2x x2 + 1 = (x − 1) x4 + 1 x2 + 1 nad Q
2 2

= (x4 + 1)(x2 + 1)(x + 2). nad Z3

Dodatno, primetimo da dati polinom možemo da faktorišemo nad Z2 :
f (x) = (x4 + 1)(x2 + 1)(x + 1) = ((x2 )2 − 1)(x2 − 1)(x + 1)
= (x2 − 1)(x2 + 1)(x − 1)(x + 1)(x + 1) = (x + 1)7 .

9
 (b) Polinom g možemo posmatrati kao zbir prvih 6 članova geometrijskog niza sa prvim
1
članom c = 64 i koeficijentom progresije q = x, pa dobijamo
2
 x 6
1− 6
g (x) = 0 ⇔ 64 2 = 0 ⇔ 64 − x = 0 ⇔  x6 = 64 ∧ x , 2
x x
1− 1−
2  2 0+2kπ 
 √6 p6
 
⇔ x = 64 = 64e0·i ∈ 2e 6 i  k = −2, −1, . . . , 3 ∧ x , 2
± π3 i ± 2π
 
⇔ x ∈ 2e , e 3 i
, −2 ,

te faktorizacije nad poljima glase

 π  π  2π   2π 
g (x) = 2 (x + 2) x − 2e 3 i x − 2e− 3 i x − 2e 3 i x − 2e− 3 i nad C
= 2 (x + 2) x2 − 2x · 2 cos π3 + 4 x2 − 2x · 2 cos 2π
  
3 + 4
= 2(x + 2)(x2 − 2x + 4)(x2 + 2x + 4) nad R i Q
= 2(x + 2)(x2 + x + 1)(x2 + 2x + 1) = 2(x + 1)2 (x + 2)3 nad Z3


π
Zadatak 13 Dat je polinom f (x) = x5 + x − 1. Izračunati f (e 3 i ) i napisati polinom f kao proi-
zvod nesvodljivih polinoma nad Q i Z3 .

π π π π
Rešenje: Važi f (e 3 i ) = e 3 i + e 3 i − 1 = e− 3 i + e 3 i − 1 = 2 cos π3 − 1 = 0.
5π

π π
Dakle, α = e 3 i je koren polinoma f , pa to mora biti i α = e− 3 i , odnosno polinom f je deljiv
polinomom
π
(x − α)(x − α) = x2 − 2x cos + 1 = x2 − x + 1.
3
(x5 + x − 1) : (x2 − x + 1) = x3 + x2 − 1
−(x5 − x4 + x3 )
x4 − x3 + x− 1
− (x − x + x )
4 3 2

− x2 + x − 1
− (x2 + x − 1)
0
Pošto polinom x3 + x2 − 1 nema korene ni nad Q, ni nad Z3 , tražene faktorizacije su:
f (x) = (x2 − x + 1)(x3 + x2 − 1) nad Q,
f (x) = (x2 + 2x + 1)(x3 + x2 + 2) = (x + 1)2 (x3 + x2 + 2) nad Z3 . 

π π 2π 5π
Zadatak 14 Dat je polinom f (x) = x8 + x4 + 1. Izračunati f (e 6 i ), f (e 3 i ), f (e 3 i ), f (e 6 i ) i napi-
sati polinom f kao proizvod nesvodljivih polinoma nad C, R, Q, Z3 .

Rešenje:

10
 Prvi način:
π 8π 4π 2π 2π
Važi f (e 6 i ) = e 6 i + e 6 i + 1 = e− 3 i + e 3 i + 1 = 2 cos 2π
3 + 1 = −1 + 1 = 0.
π 2π 5π π π 2π 5π
Slično se dobija f (e 3 i ) = f (e 3 i ) = f (e 6 i ) = 0, tj. e 6 i , e 3 i , e 3 i i e 6 i su koreni polinoma
π π 2π 5π
f , a kako je f polinom sa realnim koeficijentima, to i e− 6 i , e− 3 i , e− 3 i , e− 6 i moraju biti
njegovi koreni.
Sada je faktorizacija nad poljem C :
π  π  π  π 
 5π
 5π 
 2π   2π  
f (x) = x − e 6 i x − e− 6 i x − e 3 i x − e− 3 i x − e 3 i x − e− 3 i x − e 6 i x − e− 6 i .
Faktorizacije nad ostalim poljima dobijamo na sledeći način:
2 − 2x · cos 2π + 1 x2 − 2x · cos π + 1 x2 − 2x · cos π + 1
    
f (x) = x2 − 2x · cos 5π
6 + 1 x 3 3 6
√ √
= (x + 3x + 1)(x + x + 1)(x − x + 1)(x − 3x + 1) nad R
2 2 2 2
 
= (x2 + 1)2 − 3x2 (x2 + x + 1)(x2 − x + 1) = (x4 − x2 + 1)(x2 + x + 1)(x2 − x + 1) nad Q
= (x4 + 2x2 + 1)(x2 + x + 1)(x2 + 2x + 1) = (x2 + 1)2 (x + 2)2 (x + 1)2 nad Z3

Drugi način:
Polinom f možemo posmatrati kao zbir prva 3 člana geometrijskog niza sa prvim članom
c = 1 i koeficijentom progresije q = x4 , te dobijamo
 3
1 − x4  
f (x) = 0 ⇔ 4
= 0 ⇔ x 12
= 1 ∧ x 4
, 1
 1 − x√ 12
p 0+2kπ kπ √4 4
p 0+2kπ kπ

12
⇔ x ∈ 1 = e0·i = e 12 i = e 6 i ∧ x < 1 = e0·i = e 4 i = e 2 i
i ± π3 i ± π6 i
 5π 
± 6 i ± 2π
⇔ x∈ e ,e 3 ,e ,e .

π π 2π 5π
Otuda je f (e 6 i ) = f (e 3 i ) = f (e 3 i ) = f (e 6 i ) = 0.
Faktorizacije dobijamo kao u prethodnom slučaju.


Teorema 10 Ako za svaki koren polinoma P višestrukosti k važi da je koren polinoma Q, ali
višestrukosti veće ili jednake k tada P deli Q.

Teorema 11 α je koren višetrukosti k za polinom P akko važi

P(α) = P0 (α) = P00 (α) = . . . = P(k−1) (α) = 0 i P(k) (α) , 0.

Zadatak 15 Dati su polinomi

 2
p (x) = (x + 1)m − xm − 1, q (x) = x2 + x + 1 ,
nad poljem C. Za koje vrednosti parametra m ∈ N je polinom p(x) deljiv polinomom q(x)?

Rešenje: Polinom p je stepena m − 1, a polinom q stepena 4, te o deljivosti možemo govoriti

samo za m −√1 ≥ 4 odnosno m ≥ 5. Rešenja
√ kvadratne jednačine x2 + x + 1 = 0 su
1 3 2π 1 3 2π
x1 = − + i = e 3 i i x2 = − − i = e− 3 i , te je
2 2 2 2
2π 2
2    2
− 2π

q (x) = x + x + 1 = x − e
2 3 i
x−e 3 i
.

11
Sledi da q|p ako i samo ako su x1 i x2 bar dvostruki koreni polinoma p, a ovo važi ako i samo
ako je
[1] : p (x1 ) = 0, [2] : p0 (x1 ) = 0, [3] : p (x2 ) = 0, [4] : p0 (x2 ) = 0,
 
gde je p0 (x) = m (x + 1)m−1 − xm−1 . Sistem jednačina [1], [2], [3], [4] ćemo rešiti po m ∈ {5, 6, 7, . . . }
tako što ćemo rešiti svaku jednačinu pojedinačno, te je skup rešenja sistema jednak preseku sku-
pova rešenja pojedinačnih jednačina. Označimo sa S i skup rešenja jednačine [i].
 2π m  2π m
(a.1) p (x1 ) = 0 ⇔ e +1 − e 3 i −1 = 0 ⇔
3 i

 π π π m 2mπ
⇔ e 3 i e 3 i + e− 3 i − e 3 i − 1 = 0 ⇔
!m
π 1 2mπ mπ  mπ 2
⇔ e 2·
3 i
−e 3 i−1 = 0 ⇔ e 3 i− e 3 i −1 = 0 ⇔
2
 √ 
 mπ  1 3 mπ 
t −t+1 = 0 ∧ t = e
2 i
⇔ t = ± i ∧ t = e  ⇔
i

⇔ 3

 3

2 2
 π π  mπ 
⇔ t = e 3 i ∨ t = e− 3 i ∧ t = e 3 i ⇔
 π mπ   π mπ 
⇔ t = e 3 i ∧ t = e 3 i ∨ t = e− 3 i ∧ t = e 3 i ⇔
 π mπ π mπ 
⇔ e 3 i = e 3 i ∨ e− 3 i = e 3 i ⇔
π mπ −π mπ  [1]
⇔ + 2kπ = , k∈Z ∨ + 2kπ = , k∈Z ⇔
3 3 3 3
⇔ (m = 6k + 1, k ∈ Z ∨ m = 6k − 1, k ∈ Z) ⇔
⇔ m ∈ {6k + 1 | k ∈ Z} ∪ { 6k − 1 | k ∈ Z}.
[1] - Deleći jednačine sa π, i množeći ih sa 3.
Uzimajući u obzir gore navedeni uslov m ≥ 5, dobijamo da je skup rešenja jednačine [1]
skup S 1 = { 6k + 1 | k ∈ N} ∪ { 6k − 1 | k ∈ N}.
 2π m−1  2π m−1 !
(a.2) p (x1 ) = 0 ⇔ m e 3 + 1
0 i
− e3i =0 ⇔
 π  π π m−1 2(m−1)π

⇔ m e 3 i e 3 i + e− 3 i −e 3 i = 0 ⇔
 π m−1 2(m−1)π  (m−1)π
 (m−1)π 2 !
⇔ m e3 i
−e 3 i
=0 ⇔ m e 3 − e 3 i =0 ⇔ i

 (m−1)π 2 !
(m−1)π
⇔ m=0 ∨ e 3 i
− e 3 i
=0 ⇔
  (m−1)π

⇔ m=0 ∨ t=e 3 i
∧ t−t = 0
2
⇔
  (m−1)π

⇔ m = 0 ∨ t = e 3 i ∧ (t = 0 ∨ t = 1) ⇔
  (m−1)π (m−1)π
 [1]
⇔ m=0 ∨ e 3 i
=0 ∨ e 3 i
=1 ⇔
 (m−1)π

⇔ m = 0 ∨ e 3 i = e0 = 1 ⇔
!
(m − 1)π
⇔ m=0 ∨ + 2kπ = 0, k ∈ Z ⇔
3

12
 ⇔ (m = 0 ∨ m − 1 + 6k = 0, k ∈ Z) ⇔
⇔ (m = 0 ∨ m = 1 − 6k, k ∈ Z) ⇔
⇔ (m = 0 ∨ m = 1 + 6k, k ∈ Z) ⇔ m ∈ {0} ∪ { 1 + 6k | k ∈ Z}.
(m−1)π
 (m−1)π 
[1] - Jednačina e 3 i = 0 nema rešenja jer je e 3 i  = 1 za svako m.
Uzimajući u obzir gore navedeni uslov m ≥ 5, dobijamo da je skup rešenja jednačine [1]
skup S 2 = { 6k + 1 | k ∈ N}.

(a.3) Na isti način kao pod (a.1) dobijamo isto rešenje:

 2π m  2π m
p (x2 ) = 0 ⇔ e− 3 i + 1 − e− 3 i − 1 = 0 ⇔
⇔ m ∈ S 3 = {6k + 1 | k ∈ N} ∪ { 6k − 1 | k ∈ N}.

(a.4) Na isti način kao pod (a.2) dobijamo isto rešenje:

 2π m−1  2π m−1 !
p (x2 ) = 0 ⇔ m e
0 −3i
+1 − e− 3 i =0 ⇔

⇔ m ∈ S 4 = {6k + 1 | k ∈ N}.

Prema tome
q|p ⇔ m ∈ S = S 1 ∩ S 2 ∩ S 3 ∩ S 4 = { 6k + 1 | k ∈ N} . 

13
 Primeri sa testa:
• Ako je p polinom stepena 2 nad poljem R tada je p

a) svodljiv(uvek) b) nesvodljiv(uvek) c) ništa od prethodnog

• Zaokružiti oznaku polja za koje važi da je polinom t2 + 1 nesvodljiv nad njima:

Q R C Z2 Z3 Z5

• p i q su polinomi dg(p) = 3, dq(q) = 2. Tada je

dg(pq) = 5 i dg(p + q) = 3.

• Naći NZD polinoma p(t) = (t − 3)4 (t + 7)2 (t − 1)5 (t + 13)3 i q(t) = (t − 3)2 (t − 15)(t − 1)7 (t + 13)5

NZD je (t − 3)2 (t − 1)5 (t + 13)3

• Nesvodljiv polinom nad poljem R može biti stepena:

01234

• Nesvodljiv polinom nad poljem C može biti stepena:

01234

• Neka je polinom p nad poljem F takav da je dg(p) > 1. Tada:

a) Ako polinom p ima koren u F, tada je on i svodljiv,

b) Ako polinom p ima koren u F, tada je on nesvodljiv,

c) Ako je polinom svodljiv, tada on ima koren u F,

d) Ako je dg(p) = 3, tada je polinom p svodljiv nad F,

e) Ako je dg(p) > 1, tada je polinom p svodljiv nad F akko ima koren u F,

f) Ako je dg(p) > 1 i p ima koren, tada je p svodljiv.

14