Osnovi održavanja - vodič

1. Šta je održavanje? (pitanje iz knjige, strane 11, 19 i 20)

[Održavanje predstavlja kombinaciju tehničkih, administrativnih i upravljačkih aktivnosti koje se

sprovede u toku životnog veka jednog tehničkog sistema u cilju zadržavanja ili obnavljanja
stanja u kome on može obavljati svoju projektovanu funkciju.]

Održavanje predstavlja skup aktivnosti koje se sprovode u cilju obezbeđivanja najoptimalnijih

eksploatacionih uslova jednog tehničkog sistema, uz minimalne troškove. Održavanje je skup
mera i postupaka, koje se preduzimaju u cilju otklanjanja otkaza.

Održavanje se može podeliti na korektivno, preventivno i proaktivno. Svaki od navedenih tipova

održavanja se primenjivao u različitim periodima. Održavanju u mašinskoj industriji podležu
mašine u proizvodnji. Tu održavanje ima veliki uticaj, jer su te mašine izuzetno skupe, a koriste
se pod punim opterećenjem, pa je potrebno i pre pojave otkaza sanirati potencijalne uzročnike
otkaza.

2. Šta je uslovilo razvoj održavanja? (pitanje iz knjige, strana 12)

Razvoj održavanja uslovila je pojava složenih tehničkih sistema (proizvodne opreme), što je
rezultiralo potrebom za ljudima koji poseduju multidisciplinarna znanja o održavanju. Uslovila je
pojava složenijih obradnih procesa i sve veća zahtevana tačnost obratka. Razvoj održavanja
uslovio je zahtev za uštedu troškova, smanjenje broja otkaza, povećanje produktivnosti.

3. Koji je osnovni zadatak službe održavanja? (pitanje iz knjige, strana 17)

• Osposobljavanje tehničkog sistema da pravilno funkcioniše;

• obezbeđivanje bezbednosti;
• shvatanje uticaja tehničkog sistema na životnu sredinu;
• održavanje tehničkog sistema u ispravnom stanju.

4. Šta je otkaz? (pitanje iz knjige, strana 18)

Otkаz se definiše kаo prekid sposobnosti komponente ili sistemа dа vrši zаhtevаnu i
projektovanu funkciju. Kаdа dođe do otkаzа, komponentа ili sistem se nаlаze u stаnju „u
otkаzu“. Kvar nije tehnički ispravan termin, otkaz jeste.
5. Istorijat održavanja. (zapažanje sa predavanja, strane 12 i 13)

Pre Drugog svetskog rata, javljaju se sve složenije fabrike koje obezbeđuju masovnu
proizvodnju. Sistem održavanja je tada bio: popraviti tehnički sistem kada je u otkazu. Taj
pristup se naziva korektivno održavanje.

Posle Drugog svetskog rata, reste broj fabrika koje imaju tehnološki zahtevne proizvodne
procese. Uvodi se napredniji sistem održavanja. Uvodi se preventivno održavanje. Vrši se
analiza otkaza (pregled na određeni period ili tehnička dijagnostika), kako bi se omogućila veća
raspoloživost opreme, a niži troškovi proizvodnje.

Oko 80-tih godina prošlog veka javljaju se napredne metode održavanja. Javlja se proaktivno
održavanje. Ono je imalo za cilj optimizaciju troškova, unapređenja kvaliteta, poboljšavanja
bezbednosti i očuvanju ekologije.

6. Koji je uticaj održavanja? (zapažanje sa predavanja, strane 20 i 21)

Održavanje utiče na sledeće segmente proizvodnog procesa:

• Kvalitet – „nema kvalitetnog proizvoda bez dobrog održavanja“.

• Produktivnost – dobro održavanje utiče na produktivnost tehničkog sistema. Dobrim
održavanjem, sistem može duže raditi i proizvoditi.
• Profitabilnost.
• Bezbednost – pri pojavi otkaza može doći do nezgoda većih razmera koje direktno
ugrožavaju zaposlene radnike (požari, eksplozije, otkazi sigurnosnih sistema, padovi
tereta).
• Poboljšanje karakteristika tehničkih sistema.
• Zaštita životne sredine – neadekvatnim sprovođenjem aktivnosti održavanja, može doći
do promene radnih sposobnosti tehničkih sistema, što može prouzrokovati oslobađanje
štetnih materija u životnu sredinu.
7. Koji su ciljevi održavanja? (zapažanje sa predavanja, prezentacija – strana 6)

8. Šta je tehnički sistem? (pitanje iz knjige, strane 23, 24 i 25)

Pod pojmom „tehnički sistem“ podrazumeva se skup osnovnih sistema Osi (podsistemi). Ti
osnovni sistemi omogućavaju da on nesmetano obavlja svoju funkciju. Svi ovi sistemi su
povezani određenim relacijama Rij. Tehnički sistem je veštački sistem koji nastaje posrednim ili
neposrednim delovanjem čoveka. Na primeru industrijske mašine, mašina je tehnički sistem, a
osnovni sistemi bi bili mehanički sistem (noseća konstrukcija, sistem za vođenje),
elektromehanički sistem (elektromotori), hidraulički sistem (pumpa, filer, razvodnik,
hidrocilindar), pneumatski cilindar (sistem za stezanje alata) i upravljački sistem (servo motori,
enkoderi).

Još jedan primer tehničkog sistema

9. Navesti osnovne karakteristike tehničkog sistema i objasniti. (pitanje iz knjige, strana 24)

Celovitost, adaptivnost, stabilnost, zatvorenost-otvorenost, povratna sprega i slično.

10. Koja su moguća stanja tehničkog sistema u nekom vremenskom trenutku i kako se ona
određuju? (pitanje iz knjige, strane 27 i 28)

Stanje tehničkog sistema u nekom vremenskom trenutku može biti:

1. U radu: I = f(U,S,t) = f(Ulaza, Unutrašnjih veličina, Vremena)

2. U otkazu: I* = f*(U,S,t), * znači da su pojedine promene unut. vel. uslovile promenu izlaza.

Zaključak je da izlaz pri konstantnom ulazu zavisi samo od unutrašnjih veličina. Pa tako,
promena izlaznih veličina pri konstantnom ulazu, znači da se sistem nalazi u otkazu.

11. Izabrati neki tehnički sistem kao primer i definisati njegovu funkciju cilja. Detaljno
opisati njegove izlazne i unutrašnje veličine. Opisati podsisteme i elemente izabranog
tehničkog sistema. Objasniti međusobne interakcije elemenata i podsistema. (traže uvek i
kinematsku šemu; na kolokvijumu je bio reduktor, a može biti i fen za kosu)

Funkcija cilja sistema za pranje garderobe (veš mašina) jeste dobijanje čiste garderobe.

Ulazne veličine su garderoba, voda, električna energija, broj obrtaja (obrtni moment).

Izlazna veličina jeste garderoba, ali garderoba koja je prošla kroz proces pranja.

Unutrašnje veličine su centrifugalna sila i vibracije.

Sastoji se od mehaničkog podsistema, hidrauličkog, elektromehaničkog i od raznih vrsta ventila i

senzora. Mehanički podsistem čine noseća konstrukcija, doboš, grejači, opruge i amortizeri.
Opruge i amortizeri ublažavaju vibracije. Vibracije su veće ukoliko je doboš manje pun. Doboš
je izrađen od izbušenog lima. Naizmenično se okreće u jednom, pa u drugom smeru. Doboš je
ograničen spoljnjim, većim dobošem, koji sprečava izlazak vode iz veš mašine. Prosečna brzina
doboša je 30÷45 obrtaja u minuti, sa promenom smera na 4÷5 obrtaja. Grejač zagreva vodu na
programiranu temperaturu koju meri termostat. Hidraulički podsistem čine pumpa koja
izbacuje prljavu vodu iz mašine, razvodna creva koja transportuju tu vodu i filter koji se nalazi
neposredno ispred pumpe, kako bi sprečio prodiranje dugmadi, iglala i slično.
Elektromehanički podsistem čini elektromotor koji preko kaišnika prenosi pogon na doboš. Što
se tiče raznih vrsta ventila i senzora, tu spada električni senzor koji reguliše količinu vode u
dobošu, dok voda ulazi u mašinu pod dejstvom gravitacije.
12. Kako razumete pojam efektivnosti proizvodne opreme? (pitanje iz knjige, strane 49 i 50)

Glavna razlika između efektivnosti i efikasnosti je u tome što se efikasnost odnosi na način na
koji se stvari rade, dok se efektivnost fokusira na krajnji rezultat. Kada se kaže efektivnost, često
se misli na kvalitativni pokazatelj. Međutim, efektivnost proizvodne opreme može da se prikaže i
kao kvantitativni pokazatelj i kao takav može da se upotrebi za rangiranje kompanija.

Kako bi se efektivnost proizvodne opreme učinila merljivom, uveden je parametar pod nazivom
ukupna efektivnost proizvodne opreme (eng. Overall Equipment Effectivenes = OEE). Pomoću
OEE parametra je moguće pratiti efektivnost proizvodne opreme i utvrditi da li postoji prostor za
poboljšanja. Ukupna efektivnost proizvodne opreme predstavlja odnos korisnog (stvarnog)
vremena u radu i ukupno dostupnog vremena proizvodnje i važi obrazac:

13. Koja tri parametra direktno utiču na OEE? (pitanje iz knjige, strana 51)

• Raspoloživost opreme (Or)

• Iskorišćenje performansi opreme (Ip)
• Stepen kvaliteta proizvoda (Kp)

OEE = Or•Ip•Kp

14. Objasniti pojam raspoloživosti opreme. Kako je moguće povećati raspoloživost

opreme? (pitanje iz knjige, strana 51)

Raspoloživost opreme (Or) se određuje kao odnos stvarnog (korisnog) vremena koje oprema
provede u radu i dostupnog (raspoloživog) vremena. Stvarno vreme koje oprema provede u radu
je zapravo vreme koje ostane kada se od dostupnog vremena oduzmu vremenski gubici.

To – dostupno (raspoloživo) vreme rаdа opreme, Tr – stvаrno (korisno) vreme rаdа opreme,

Tg – vremenski gubici, odnosno vreme kаdа opremа nije bilа u funkciji (nije proizvodilа).
 Primer izračunavanja raspoloživosti opreme

15. Kako se izračunava iskorišćenje performansi opreme i kako je moguće povećati

vrednost ovog parametra? (pitanje iz knjige, strane 52 i 53)

U slučаju dа nаm je poznаto vreme proizvodnje, onda se iskorišćenje performansi izračunava

kao odnos projektovanog vremena ciklusa i ostvarenog vremena ciklusa (naravno, radi se o
proizvodnji jednog komada).

to – projektovаno vreme ciklusа, tos – stvаrno vreme ciklusа.

U slučaju da nam je poznat kаpаcitet proizvodne opreme, onda se iskorišćenje performansi

izračunava kao odnos ostvarenog kapaciteta opreme i projektovanog kapaciteta opreme. Treba
voditi računa da količnik ove dve veličine (važi i za gornji izraz) ne sme biti veći od 1.

No – projektovаni kаpаciet proizvodne opreme, Nos – ostvareni kapacitet opreme.

 Primer izračunavanja iskorišćenja performansi

16. Kako se zove i kako se izračunava parametar koji uzima u obzir proizvode koji su
prošli završnu kontrolu kvaliteta? (pitanje iz knjige, strane 53 i 54)

Stepen kvaliteta proizvoda (Kp) predstаvljа odnos brojа proizvodа koji su prošli zаvršnu
kontrolu kvаlitetа i ukupnog broja proizvedenih proizvodа. Broj proizvoda koji je prošao završnu
kontrolu se dobija kada se od ukupnog broja proizvoda oduzme broj škartova.

Nos – ukupan broj proizvedenih proizvoda, Nw – broj neusaglašenih proizvodа koji nije prošаo
zаvršnu kontrolu (škаrt), NQ – broj proizvodа koji jeste prošаo zаvršnu kontrolu.

Primer izračunavanja stepena kvaliteta proizvoda

17. Grafički prikaz računanja ukupne efektivnosti proizvodne opreme (obavezno naučiti)

18. Navesti primere vremenskih gubitaka usled zastoja opreme. (pitanje iz knjige, tabela 2 na
strani 56)

Otkaz opreme, oštećenje alata, neplanirano održavanje, početno zagrevanje opreme, promena
tipa proizvoda i nedostatak pomoćnog materijala.

19. Šta su andon table i čemu služe? (pitanje iz knjige, strana 59)

Andon table su paneli na kojima se u realnom vremenu prate glavni parametri u vezi sa
proizvodnjom, kao što su planirani broj proizvoda, ostvareni broj proizvoda, broj proizvoda u
fazi proizvodnje, broj loših proizvoda, OEE i slično.
20. Šta je pouzdanost? (pitanje iz knjige, strana 32)

Pouzdanost je sposobnost tehničkog sistema da uspešno (bez otkaza) obavlja zadatu funkciju,
pod određenim uslovima, u zadatom vremenu. Na nju utiču vreme i uslovi rada. Pouzdanost
zavisi od broja elemenata i njihovih međusobnih veza.

21. Objasniti i nacrtati „kada“ krivu. (zapažanje sa predavanja, prezentacija – strana 9)

Pokazuje zavisnost nivoa otkaza od vremena. U prvoj fazi dolazi do opadanja broja otkaza. Ta
faza se naziva „dečje bolesti“. Neki od faktora koji mogu uticati na otkaz su loši delovi, loša
montaža i greške proizvođača. U drugoj fazi, nivo otkaza je konstantan tokom vremena. Ta faza
se naziva „normalna eksploatacija“. Tu se uglavnom tehnički sistem „agresivno“ koristi
(preopterećenje sistema), što dovodi do propadanja nekih delova. Ključni faktori su i to da li je
tehnički sistem izložen atmosferskim uticajima ili ne, kao i da li se sistem adekvatno održava. U
trećoj fazi dolazi do povećanja broja otkaza i ta faza se naziva „starenje“. Tu dolazi do
degradacije velikog broja delova.

22. Nacrtati i objasniti krivu pouzdanosti. (zapažanje sa predavanja, prezentacija – strana 12)

Pokazuje zavisnost pouzdanosti (uvek ide od 0 do 1) od vremena. Svesni smo činjenice da će

tehnički sistem nekad otkazati, ali cilj je primeniti održavanje u onoj meri kako bi se ovo t na
dijagramu produžilo. Pa tako ova kriva predstavlja suštu suprotnost „kada“ krivi. Prva faza se
odnosi na to da se spreči faza „dečjih bolesti“ (dijagram kreće iz 1). Druga faza se odnosi na to
da se smanji preopterećenje sistema, dok se treća faza odnosi na razumevanje nastanka otkaza.
23. Koji su osnovni pokazatelji pouzdanosti? (pitanje iz knjige, prezentacija – strana 16)

Ukupno vreme u radu, ukupno vreme u otkazu, srednje vreme u radu (Mean Time Between
Failure = MTBF), srednje vreme u otkazu (Mean Time To Repair = MTTR), srednje kvadratno
odstupanje, funkcija pouzdanosti, funkcija nepouzdanosti, funkcija učestalosti stanja u otkazu,
funkcija intenziteta otkaza i broj otkaza.

MTBF se dobija kada se zbir svih vremena koje je sistem proveo u radu podeli sa brojem otkaza.
MTTR se dobija kada se zbir svih vremena koje je sistem proveo u otkazu podeli sa br. otkaza.

24. Kako glasi izraz za funkciju pouzdanosti? (pitanje iz knjige, strana 33)

R(t) = 1 – F(t)

25. Kako glasi izraz za funkciju nepouzadnosti? (pitanje iz knjige, strana 33)

F(t) = 1 – R(t)

26. Skicirati grafik funkcije pouzdanosti i nepouzdanosti. (pitanje iz knjige, strana 33)

27. Šta je redudantnost? (zapažanje sa predavanja, strana 40)

Redudantnost je svojstvo ili karakteristika sistema da izbegne zastoj u procesu rada i u slučaju
kada dođe do otkaza neke komponente sistema.
28. Načini vezivanja elemenata u sistemu sa aspekta pouzdanosti? (pitanje iz knjige, str. 40)

Redna vezivanja, paralelna, pasivno paralelna, delimično paralelna, specifična (kvaziredna i

kvaziparalelna) i kompleksna (kombinacija prethodno navedenih).

29. Pouzadnost sistema sa rednom vezom. (pitanje iz knjige, strana 41)

Pod rednom vezom podrazumeva se da ako dođe do otkaza jednog elementa, doći će do otkaza
celokupnog sistema. Primeri: štamparska mašina, odmotač, pakerica, mašina za formiranje
salveta, razne mašine za transport i slično.

Rs = R1•R2•R3•.....•Rn = ∏ 𝑅𝑖

Rs – pouzdanost celokupnog sistema, Ri – pouzdanost pojedinih elemenata.

Što je veći broj elemenata teh. sistema povezano rednom vezom, pouzdanost sistema je manja.

30. Pouzadnost sistema sa paralelnom vezom. (pitanje iz knjige, strana 42)

Pod paralelnom vezom podrazumeva se da ako dođe do otkaza jednog elementa, neće doći do
otkaza celokupnog sistema. Samo ako svi elementi istovremeno otkažu, dolazi do otkaza
celokupnog sistema.

Rs = (1-R1)•(1-R2)•(1-R3)•...•(1-Rn) = 1 – ∏(1 − 𝑅𝑖)

Rs – pouzdanost celokupnog sistema, Ri – pouzdanost pojedinih elemenata.

Što veći broj elemenata tehničkog sistema povezano paralelnom vezom, to je pouzdanost sistema
veća.
31. Pasivna paralelna veza elemenata. (pitanje iz knjige, strana 42)

Pasivna paralelna veza podrazumeva ugradnju paralelnog elementa tako da se on može uključiti
u rad u slučaju da dođe do pojave otkaza elementa koji je bio aktivan.

32. Delimična paralelna veza elemenata u sistemu – sistem sa k od n paralelnih veza.

(pitanje iz knjige, strana 44)

Sistem sa elementima povezanih delimičnom paralelnom vezom je onaj sistem koji može izvršiti
određene zadatke sa minimalnim brojem elemenata sistema (sa smanjenim performansama).

33. Kvaziredna veza. (pitanje iz knjige, strana 45)

Kvaziredne veze su takve veze gde otkaz jednog elementa (ili više) ne dovodi do otkaza sistema,
već sistem nastavlja da radi sa umanjenim performansama.

Rs = R1•(1-(1-R2)•(1-kf))•R3
34. Kvaziparalelna veza. (pitanje iz knjige, strane 45 i 46)

Kvaziparalelne veze elemenata sistema predstavljaju vezu elemenata u dve paralelne grane od
kojih je jedna osnovna, pri čemu performanse elemenata u toj grani odgovaraju performansama
sistema. Performanse elemenata u drugoj paralelnoj grani ne odgovaraju u potpunosti
performansama sistema.

Rs = 1-(1-R1)•(1-R2•kf)

35. Kompleksne veze elemenata. (pitanje iz knjige, strana 46)

Kompleksne veze predstavljaju kombinaciju svih gore navedenih veza. Ova vrsta veza između
elemenata su najčešće prisutne kod tehničkih sistema.

36. Sa jednog izvorišta toplotne energije (kotlarnice) transportuje se pregrejana voda

pomoću 5 paralelno vezanih pumpi u udaljeno naselje grada sa jednom višespratnicom.
Pouzdanost pumpi je različita. Kod 2 pumpe iznosi 0.98, a kod ostalih je 0.89. Pouzdanost
toplovodne mreže od kotlarnice do podstanice pomenute višespratnice iznosi 0.9, a
pouzdanost pumpe u podstanici je 0.95. Kolika je pouzdanost datog sistema daljinskog
grejanja? Kako bi izgledala blok dijagram sistema? (primer)
37. Date su 4 varijante povezivanja 4 elementa u tehnički sistem čija je pojedinačna
pouzdanost RE1=RE2=RE3=RE4=0.85. Odrediti pouzdanosti sistema u sva četiri slučaja,
rangirajte ih po pouzdanosti i komentarisati rezultate. (ovakav sličan primer je bio na kolok.)
38. Nacrtati blok dijagram koji prikazuje osnovne metode održavanja. (pitanje iz knjige,
slika 26 na strani 61)

39. Nabrojati osnovne metode održavanja? (pitanje iz knjige, strana 62)

Najuopštenija podela je na planirano i neplanirano održavanje. Neplanirano održavanje je

korektivno, dok se planirano održavanje deli na proaktivno i preventivno. Preventivno
održavanje može biti plansko ili prema stanju.

40. Šta se podrazumeva pod aktivnostima za poboljšanje karakteristika tehničkih sistema?

(pitanje iz knjige, strana 63)

Podrazumeva se modifikacija (prilagođavanje tehničkih sistema korišćenjem rezervnih delova

najnovije generacije) i rekonstrukcija (zamena čitavih podsklopova, agregata i sistema sa
rešenjima koja predstavljaju aktuelni nivo razvoja tehnika).

41. Korektivno održavanje. (pitanje iz knjige, strana 65)

Korektivno održavanje podrazumeva skup aktivnosti koje se sprovode nakon pojave otkaza na
nekom tehničkom sistemu. Zadatak korektivnog održavanja je da sistem iz stanja u otkazu vrati u
stanje u radu. Korektivno održavanje se uglavnom primenjuje na jednostavnim tehničkim
sistemima koji nisu skupi i čiji zastoj ne bi ugrozio proces proizvodnje. Jedina prednost
korektivnog održavanja u odnosu na ostale je što se skoro 100% iskoriste resursi nekog elementa
koji se menja, jer on vrši funkciju sve do isteka resursa.
42. Nacrtati i objasniti moguću vremensku sliku stanja grupa tehničkih sistema. (zapažanje
sa predavanja, strana 66 i slika 27)

Jedan od osnovnih nedostataka korektivnog održavanja jeste što postoji mogućnost da se više
tehničkih sistema istovremeno nalaze u otkazu, odnosno da se tuo (vremena u otkazu) preklope.

43. Nacrtati i objasniti dijagram pouzdanosti komponente ili celog tehničkog sistema.
(zapažanje sa predavanja, strana 67 i slika 28)

Jedina prednost korektivnog održavanja jeste što se eksploatacija tehničkih sistema vrši do
krajnjih granica, odnosno do potpunog iskorišćenja raspoloživih resursa: Ir >> Nr, odnosno Ir ⁓
Ur. Ovo znači da su iskorišćeni resursi (Ir) toliko veći od neiskorišćenih resursa (Nr) da se
praktično mogu izjednačiti sa ukupnim resursima (Ur).

44. Navesti primere tehničkih sistema koji su pogodni da se na njima primeni korektivno
održavanje. (pitanje iz knjige)

Sijalica, baterije, farovi automobila, razne vrste kućnih aparata, osigurači...

45. Nacrtati dijagram promene pouzdanosti tehničkih sistema kod kojih se primenjuje
korektivno održavanje. (pitanje iz knjige, slika 29 na strani 68)

46. Koje su prednosti i nedostaci korektivnog održavanja? (zapažanje sa predavanja)

Ima samo jednu prednost, a to je da su resursi u potpunosti iskrišćeni. Što se tiče nedostataka,
izdvajaju se nemogućnost predviđanja ukupnog broja otkaza, trenutka njihovog nastanka i
vremena trajanja.

47. Preventivno održavanje. (pitanje iz knjige, strana 71)

Preventivno održavanje predstavlja skup aktivnosti koje se sprovode u cilju sprečavanja ili
odlaganja otkaza. Za razliku od korektivnog održavanja, preventivno itekako vodi računa o
stanju tehničkih sistema. Kod korektivnog, popravka se izvodi u cilju povratka sistema u stanje u
radu, dok se kod preventivnog popravka izvodi u cilju sprečavanja otkaza pojedinih kritičnih
elemenata. Preventivno održavanje može biti preventivno prema stanju i plansko preventivno
održavanje. Razlika je što se kod planskog na tačno određeni period pregleda sistem, dok kod
preventivnog održavanja prema stanju pregled sistema zavisi od stanja u kome se on nalazi.

48. Navesti primere tehničkih sistema pogodnih za primenu preventivnog održavanja.

(pitanje iz knjige)

Automobili, mašine, sve vrste kaišnika prenosnika za prenos obrtnog momenta...

49. Koje su osnovne aktivnosti preventivnog održavanja? (pitanje iz knjige, strana 72)

To su čišćenje, podmazivanje tehničkih sistema, pregledi i popravke.

Čišćenje je jedna od osnovnih i primarnih aktivnosti. Čišćenje se pre svega izvodi u cilju
otklanjanja prljavštine. Redovno čišćenje može sprečiti pojavu brzog starenja i habanja, posebno
kod gumenih zaptivaka. Pored toga, redovnim čišćenjem se mogu uočiti neki vizuelni problemi,
kao što je curenje ulja na reduktoru (ako je reduktor prljav, može biti zamaskiran naslagama
prljavštine).

Podmazivanje se koristi u cilju sprečavanja direktnog kontakta dva elementa TMS-a i utiče na
smanjenje rasipanja energije i mase. Podmazivanje može biti potpuno (kontaktne površine su
potpuno razdvojene) i nepotpuno (kontaktne površine su u kontaktu). Mazivo treba da smanji
trenje, habanje, zagrevanje kontaktnih površina, širenje korozije i slično. Najbolji primer
mašinskog elementa gde je podmazivanje neophodno (zbog velike toplote) jeste ležaj.

Pregled predstavlja postupak koji se primenjuje u cilju utvrđivanja nedostataka i poremećaja,

kako bi se sprečio otkaz. Kod nas se sreću srodni pojmovi, kao što su inspekcija i tehnički
pregled.

Popravke se obavljaju u cilju otklanjanja problema koji mogu dovesti do otkaza, ne kao kod
korektivnog održavanja, gde predstavljaju postupak koji se izvodi u cilju vraćanja sistema u
stanje u radu.

50. Koje su prednosti preventivnog održavanja? (pitanje iz knjige, strana 78)

1. Kvalitetnije upravljanje proizvodnim procesom.

2. Veće iskorišćenje raspoloživih resursa.
3. Obezbeđenje željenog kvaliteta proizvoda.
4. Povećanje produktivnosti proizvodnog sistema.
5. Normiranje poslova.
6. Smanjenje prekovremenog rada.
7. Racionalno planiranje rezervnih delova.

51. Navesti nedostatke preventivnog održavanja. (pitanje iz knjige, strana 78)

1. Visok nivo ranih otkaza novougrađenih rezervnih delova.

2. Neiskorišćeni raspoloživi resurs zamenjenog dela.
3. Visoki početni troškovi.
4. Često prekidanje procesa eksploatacije opreme.
5. Mogućnost pojave oštećenja tokom sprovođenja aktivnosti preventivnog održavanja.
52. Preventivno plansko održavanje. (pitanje iz knjige, strana 81)

Preventivno održavanje prema planu podrazumeva vremenske intervale u kojima se izvode

određene aktivnosti (sedmično, mesečno, kvartalno, sezonski) i to predstavlja direktni način, dok
indirektni način podrazumeva preventivno održavanje prema planu kada broj radnih sati nekog
sistema dostigne određene vrednosti.

53. Koje preduslove je potrebno ispuniti da bi se uspešno sprovelo preventivno plansko

održavanje? (pitanje iz knjige, strana 81)

Potrebno je uraditi: spisak opreme koja se održava, godišnji plan preventivnog održavanja,
osoblje za preventivno održavanje, kontrolu obavljenih zadataka, izveštaje o izvršenju
preventivnog održavanja, eventualno izvođenje korekcija i slično.

54. Pomoću plana i programa podmazivanja objasniti aktivnosti preventivnog planskog

održavanja. (pitanje iz knjige, strana 82 i slika 33 na strani 83)

Ovo je primer podmazivanja obradnog centra. Prikazani brojevi (1÷7) su mesta koja se
podmazuju. Zatim, na vrhu imamo spisak maziva, kao i sredstvo za hlađenje i podmazivanje
(SHP). Časovi sa strane pokazuju na koliko radnih sati je potrebno izvršiti podmazivanje. Pa
tako, nakon 8h je potrebno proveriti ulje (za mesta 3 i 7). Nakon 1000 h je potrebno ispustiti ulje
iz rezervoara i dosuti 540 l ulja (za mesto 3). Sa druge strane, pozicija 1 se podmazuje na svakih
2000 h i to ručno (ručnom mazalicom). Nakon 40 radnih sati, ulje se proverava na mestu 6.
Zatim, nakon 100 h se ispušta i dosipa 0.8 l novog ulja, pa se posle 500 h filtrira, da bi se
konačno ponovo ispustilo nakon 2000 radnih sati i ponovo dosulo 0.8 litara novog ulja.
55. Promena pouzdanosti tehničkih sistema kod kojih se primenjuje preventivno plansko
održavanje. Komentarisati dužinu trajanja vremena preventivnih pregleda. (2 pitanja iz
knjige, slika 34 na strani 84)

U tački A je najveća pouzdanost sistema. Kako vreme prolazi, pouzdanost pada. Kada istekne tPP
(vreme preventivnih pregleda), pouzdanost dođe do tačke B (negde oko 60% pouzdanosti). To je
trenutak kada je projektovana zamena kritičnog elementa (u ovom trenutku, taj deo i dalje radi).
Ako se ne bi zamenio deo i ako bi pouzdanost došla u tačku B’, došlo bi do otkaza. Znači,
kritični element menjamo kada pouzdanost dođe u tačku B. Nakon toga, povećavamo pouzdanost
tako što zamenjujemo taj deo i pozdanost je sada u tački C (nije ovo 100% pouzdanost, nikad ne
moće biti). Nakon ovoga, proces se ponavlja. Zaključak, vreme preventivnih pregleda je vrlo
bitno, jer na osnovu njegovog definisanja možemo saznati kada treba da menjamo kritični
element. Ako je tPP suviše kratko, zamena kritičnog elementa će se vršiti prevremeno. S druge
strane, ako je tPP suviše dugo, zamena kritičnog elementa će se dogoditi tek nakon otkaza.

56. Koje se karakteristike preventivnog planskog održavanja mogu smatrati nedostacima?

(pitanje iz knjige, samostalni zaključak)

Nedostatak može biti definisanje vremena preventivnih pregleda (tPP). Ako je tPP suviše kratko,
zamena kritičnog elementa će se vršiti prevremeno. S druge strane, ako je tPP suviše dugo,
zamena kritičnog elementa će se dogoditi tek nakon otkaza.

57. Definisati preventivno održavanje prema stanju. (pitanje iz knjige, strana 87)

Preventivno održavanje prema stanju se zasniva na periodičnom ili neprekidnom praćenju stanja
tehničkih sistema. Ovo omogućava da se blagovremeno pripreme rezervni delovi, osoblje i
otklone problemi, pre nego što dođe do otkaza sa ozbiljnim posledicama. Jedan od
prepoznatljivih postupaka jeste tehnička dijagnostika. Suština je pratiti određene parametre i
uočiti kako njihovo povećavanje/smanjivanje utiče na stanje tehničkog sistema. Potom, doneti
zaključak u kakvom se stanju nalazi sistem, na osnovu parametara (npr. produkti habanja u ulju).
58. Objasnite razlike između preventivnog planskog održavanja i preventivnog održavanja
prema stanju. (pitanje iz knjige, strana 87)

Kod preventivnog održavanja prema stanju, aktivnosti održavanja se izvode kada stanje sistema
to zahteva, dok kod preventivnog preventivnog održavanja prema planu aktivnosti zavise od
praćenja srednjeg vremena sistema u radu. Dakle, preventivno prema stanju zavisi od tehničke
dijagnostike, dok preventivno prema planu zavisi od unapred definisanog plana.

59. Nacrtati P-F krivu i na njoj naznačiti i objasniti karakteristične tačke. (pitanje iz knjige,
strane 91 i 92 i slika 35 na strani 91)

Tačka S je najranija faza kada može doći do otkaza i nju uglavnom nije moguće precizno
detektovati. Tačka P je trenutak kada postajemo svesni da dolazi do promena koje mogu dovesti
do otkaza i do nje se može doći primenom preventivnog održavanja prema stanju. Tačka F je
tačka funkcionalnog otkaza. Vremenski interval P-F je vreme koje je predviđeno za otklanjanje
potencijalnog otkaza.

60. Grafički prikaz izbora vremenskog intervala između dva pregleda. (pitanje iz knjige,
slika 37.a na strani 96)

Uzima se da vreme trajanja P-F intervala iznosi tP-F = 8 meseci, a vreme između dva pregleda
neka bude tPS = 1 mesec. U tački P se može desiti potencijalni otkaz, a on će biti otkriven tek
nešto kasnije (tačka P’), jer se pregledi obavljaju na 1 mesec. Kada se na slici poklopi tačka P’ sa
desnom linijom od vremena tPS, tada će se detektovati stanje koje može dovesti do otkaza.
61. Koji se parametri najviše prate, kada se radi o preventivnom održavanju prema
stanju? (zapažanje sa predavanja, prezentacija, strana 9)

To su vibracije, temperatura i produkti habanja u ulju.

62. Navesti nekoliko (više od dve) prednosti oba tipa preventivnog održavanja u odnosu na
korektivno održavanje. (pitanje iz knjige, strana 90)

Te prednosti su: smanjenje troškova održavanja, smanjenje broja zastoja, smanjenje ukupnog
vremena zastoja, smanjenje količine rezervnih delova, smanjenje prekovremenog rada i
povećanje profita.s

63. Šta se podrazumeva pod pojmom „tehnička dijagnostika“? (pitanje iz knjige, strana 107)

Podrazumeva se praćenje određenih parametara, preko kojih se kontroliše da li je tehnički sistem

ispravan. Vrednosti tih najuticajnijih parametara ukazuju do kog nivoa korišćenja je stigao
sistem i koliko se još može eksploatisati. Tehnička dijagnostika je glavna uzdanica preventivnog
održavanja prema stanju. Pomenuti parametri mogu biti vibracije, temperatura, produkti habanja,
pritisak i slično, samo je potrebno dobro spoznati koji parametar utiče na tehnički sistem.

64. Koji je osnovni cilj tehničke dijagnostike? (pitanje iz knjige, strana 107)

Ključni cilj je da se otkrije ili odloži potencijalni otkaz.

65. Šta su to dijagnostički parametri? (pitanje iz knjige, strana 107)

Dijagnostički parametri su fizičke veličine koje se koriste za ocenu stanja tehničkog sistema. To
su veličine koje se javljaju tokom funkcionisanja sistema. Za dobar i pouzdan izbor
dijagnostičkih parametara, važno je dobro poznavanje tehničkog sistema.

66. Koje osnovne zahteve neki parametar mora da zadovolji da bi se primenio kao
dijagnostički? (pitanje iz knjige, strana 108, često na kolokvijumu)

Mora da zadovolji jednoznačnost promene (da se linearno ili konstantno rastuće/opadajuće

menja), dovoljnu osetljivost promene (da beleži različite vrednosti tokom vremena),
pristupačnost merenja i lakoću merenja.
67. Objasniti datu skicu. (zapažanje sa predavanja, knjiga strana 108, često na kolokvijumu; na
kolokvijumu je dao da se i nacrta ova skica, nije je on zadao)

Gornji dijagram pokazuje u kojim tačkama je sistem vrlo dobar, dobar, zadovoljavajuć, loš i jako
loš. Kritična tačka je F, tu dolazi do otkaza. Potrebno je na donjem dijagramu uočiti sve linije do
tačke P, jer u toj tački neće doći do otkaza. Na donjem dijagramu se nalazi 5 nekih parametara
(nije bitno označavanje). Praćenjem tih parametara tokom vremena, dobijamo informaciju da li
se oni menjaju tokom vremena i kako se menjaju. Shodno tome, odlučujemo koji parametar je
adekvatan za praćenje, a koji nije. Sa slike se uočava da se parametri P 1 i P2 konstantno
rastu/opadaju tokom vremena i da imaju dovoljnu osetljivost promene. Takođe i P3 to ima, ali
pošto smo se ograničili na tačku P (gornji dijagram), P3 nije adekvatan parametar. P4 ima dobru
osetljivost promene, ali prvo raste, a potom opada (nema konstantnost). Parametar P5 nema
dovoljnu osetljivost promene. Napomena: ključno je shvatiti da su najbolji parametri oni koji
stalno rastu ili stalno opadaju i koji u svakoj tački preseka beleže promene.

68. Kako se mogu podeliti dijagnostički parametri? (pitanje iz knjige, strana 109)

Na direktne (izlazne veličine sistema) i na indirektne (unutrašnje veličine sistema).

69. Koje su osnovne metode tehničke dijagnostike? (pitanje iz knjige, strana 110)

Metoda merenja i analize buke i vibracija, metoda praćenja termičkog stanja sistema i metoda
analiziranja produkata habanja u ulju za podmazivanje.
70. Usled čega najčešće nastaju vibracije? (pitanje iz knjige, strana 111)

Vibracije su posledica lošeg pogonskog stanja tehničkog sistema.

71. Šta je vibrodijagnostika? (pitanje iz knjige, strana 111)

Vibrodijagnostika je zasnovana na metodi merenja i analize vibracije u cilju određivanja stanja

posmatranog sistema.

72. Šta su vibracije i koje su karakteristične veličine vibracija? (pitanje iz knjige, strane 112 i
113)

Kod svih tehničkih sistema, koji imaju neke pokretne elemente, javljaju se dinamičke sile. Ove
sile dovode do oscilatornog kretanja u odnosu na neku početnu (referentnu poziciju). Ovo
oscilatorno kretanje se nazivaju vibracije. Vibracije predstavljaju periodično kretanje.
Karakteristične veličine su amplituda (A), vrednost amplitude od vrha do vrha (App), period
oscilovanja (τ), učestalost oscilovanja (f), kružna učestalost oscilovanja (ω), srednja vrednost (X)
i srednja kvadratna vrednost (XRMS).

73. Koji su to parametri vibracija koji se u praksi najčešće mere? (pitanje iz knjige, strana
114)

Najčešće se meri pomeranje (izraženo u mikrometrima), brzina i ubrzanje.

74. Kako se bira radno mesto za merenje vibracija? (pitanje iz knjige, strana 114)

Merno mesto treba da bude što bliže izvoru koji stvara vibracije. U slučaju neke mašine u
industriji, vibracije stvaraju ležajevi (na primer), a vibracije se prenose na kućište. Naravno,
treba voditi računa da površina gde se davač postavlja mora biti glatka (vidi sliku).

Sa slike se vidi da pozicija B ne odgovara, jer je daleko, pa bi se takvim postavljanjem dobili

rezultati manji od stavrnih. Pozicija A je odlična. Pozicija D isto nije dobra, jer je tanak poklopac
ležaja na kome se nalazi davač. Pozicija C je dobro postavljena.
75. Objasniti ocenu stanja tehničkog sistema na standarda ISO 2372. (zapaženja sa
predavanja, slika je data)

Polaz je da, u zavisnosti od snage mašine, dodelimo klasu našem primeru (klasa I, klasa II, klasa
III ili klasa IV). Svaka od klasa ima naznačenu vrednost do koje toleriše određeno stanje (klasa I
toleriše „dobro“ stanje do 0,7 mm/s). Potrebno je za merno mesto očitati vrednost u sve tri ose
(VER, HOR i AKS) i izabrati najveću vrednost. Tu najveću vrednost treba proveriti na slici
iznad i videti u kakvom je stanju to celo merno mesto. Postupak ponoviti onoliko puta koliko
ima mernih mesta. Zatim, kada se odrede stanja svih mernih mesta, zaključuje se situacija. To se
vrši tako što se kaže da je ceo sistem u istom stanju kao i merno mesto koje je u najgorem stanju.
Potencijalno na kolokvijumu, kao zadati primer, ali nije bilo
76. Objasniti značaj frekventne analize. (pitanje iz knjige, strane 119 i 120; na kolokvijumu je
dao da se objasni slika 48 na strani 121 u knjizi)

Ovaj postupak daje odgovor na pitanje da li je visok nivo vibracija ili ne, ali ne daje informaciju
šta je uzrok visokog nivoa vibracija. Kako bi se odredilo koji je deo uzročnik tih vibracija, vrši se
analiza u frekvencijskom domenu, a ne u vremenskom. Potrebno je signal u vremenskom
domenu konvertovati u frekvencijski domen, primenom Furijevog integrala, gde se složena
funkcija razbija na zbir sinusnih funkcija. Na sledećoj slici biće ilustovano zašto je bolje da se
analiza radi u frekvencijskom domenu, umesto u vremenskom.

Gornja skica je prikaz konzole. Jasno se

uočava da u vremenskom domenu (ispod
konzole levo) dobijamo više amplituda i više
šumova (ugalvnom nepotrebnih). Zbog toga se
vrši konverzija, kako bismo dobili manje
amplituda. U frekvencijskom domenu (ispod
konzole desno) svaki „pik“ koji se dobije
odgovara nekom elementu tehničkog sistema
koji može prouzrokovati vibracije.

77. Koje su karakteristične učestalosti? (zapažanje sa predavanja, knjiga strana 122)

Osnovna pobudna učestalost (1x), celobrojni umnošci osnovne pobudne učestalosti (2x, 3x, 4x) i
necelobrojni umnošci osnovne pobudne učestalosti.

78. Kako se mogu podeliti metode za praćenje termičkog stanja tehničkih sistema? (pitanje
iz knjige, strana 126)

Na kontaktne metode (termootporni pretvarači, termistori i termoparovi), na beskontaktne

metode (infracrveno zračenje toplotnog izvora) i na indikatorske metode (termoosetljive boje i
lakovi).

79. Koji su najčešće korišćeni temperaturni senzori za kontaktno merenje temperature u

industriji? (pitanje iz knjige, strana 126)

To su termootporni pretvarači, termistori i termoparovi.

80. Princip rada termopara. (pitanje iz knjige, strana 127)

Kada se dva provodnika (metal A i metal B) od različitih materijala na svojim krajevima

električno povežu tako da čine strujno kolo i kada se jedan kraj zagreje, doći će do tečenja
električne struje. Ako se ovo strujno kolo prekine u nekoj tački, tada će napon eAB zavisiti od
temperature tog spoja dva provodnika i od karakteristika materijala ta dva provodnika. Ipak, za
primenu u praksi postoji tabela za izbor termopara. Ključna stavka tabele jeste temperaturni
opseg u kojem termopar radi.

81. Koji fizički fenomen je iskorišćen za merenje temperature primenom infracrvene

termografije ili Infracrveno – IC zračenje? (zapažanje sa predavanja, knjiga, strana 128)

Sva tela sa temperaturom iznad apsolutne 0, emituju energiju ili elektromagnetne talase u oblasti
infracrvenog zračenja. Intenzitet infracrvenog zračenja nekog posmatranog objekta zavisi od
površinske temperature tog objekta. Na ovom fizičkom fenomenu se zasniva beskontaktna
metoda.

Ovo je spektar elektromagnetnog zračenja i sadrži γ zrake, X zrake, UV zrake, vidljivu svetlost,
infracrveno zračenje, mikrotalasno zračenje i različite oblike radio talasa. Svi oni se razlikuju po
talasnoj dužini (λ). Ljudsko oko ne može videti γ zrake, X zrake i UV zrake. Infracrveno
zračenje je između vidljive svetlosti i mikrotalasnog zračenja i pokriva ospeg od 0,75÷1000 μm.
Jedan deo toplotnog zračenja ljudsko oko može zapaziti na čeličnom predmetu koji se zagreva, i
to tako što može primetiti promenu boje od tamnocrvene, preko jarkocrvene, narandžaste, žute
do bele boje usijanja. Ipak, veći deo toplotnog zračenja ljudsko oko ne može videti bez
specijalnih uređaja. U navedenom obrascu za talasnu dužinu λ, c predstavlja brzinu svetlosti.
82. Od čega se sastoji ulje za podmazivanje? (pitanje iz knjige, strana 132)

Ulja za podmazivanje predstavljaju mešavinu baznih ulja (sintetička i mineralna) i različitih

aditiva, koji poboljšavaju osobine.

83. Koji su osnovni kontaminanti ulja za podmazivanje? (pitanje iz knjige, strana 134)

To su mehaničke nečistoće (metalne, čelične čestice, vlakna, produkti starenja ulja, čestice
korozije), voda, produkti hemijskih reakcija i degradacija ulja.

84. Nabrojati izvore kontaminacije u ulju za podmazivanje? (pitanje iz knjige, strana 134)

Postoje 4 izvora usled kojih dolazi do kontaminacije ulja za podmazivanje:

1. Kontaminacija može biti uneta u sistem za podmazivanje prilikom montaže.

2. Kontaminacija može biti uneta zajedno sa novim uljem.
3. Kontaminacija može prodreti iz okoline.
4. Kontaminacija koja nastaje unutar sistema kao posledica triboloških reakcija.

85. Analiza produkata habanja u ulju za podmazivanje. (zapažanje sa predavanja, objasniti

datu skicu)

Zbog habanja, dolazi do pojave produkata habanja u ulju. Adekvatnim podmazivanja, to se može
rešiti, pa tako, za čestice manje od 5 μm se koristi hidrodinamičko podmazivanje, za čestice
manje od 15 μm se koristi granično podmazivanje, za čestice manje od 150 μm već dolazi od
razaranja sloja ulja za podmazivanje, a kod čestica većih od 150 μm dolazi do katastrofalnog
habanja.

Ova slika pokazuje da se praćenjem veličine čestica u ulju tokom vremena može odrediti u
kakvom je stanju tehnički sistem. Stoga, ovaj podatak znači da praćenje produkata habanja u ulju
za podmazivanje tehničkih sistema može poslužiti kao vid tehničke dijagnostike.
86. Klase čvrstoće po standardu ISO 4406. (zapažanje sa predavanja, možda da veličinu
čestica, a mi da napišemo oznaku)

Na primer, ako imamo 12200 čestica većih od 14 μm, nađemo u tabeli (leva kolona) interval u
kojem se nalazi ta vrednost (interval 8000÷16000), onda pratimo zeleni trougao koji nam
pokazuje koja oznaka odgovara (desna kolona) i vidimo broj 14. Dalje, imamo 86000 čestica
većih od 6 μm (interval 64000÷130000) i potom pratimo beli trougao koji nas dovodi do broja
17. Na kraju, imamo 325000 čestica većih od 4 μm (interval 250000÷500000), idemo desno,
prateći beli trougao i vidimo broj 19. Oznaka bi bila ISO 4406, kod 14/17/19.

87. Koje su prednosti primene infracrvene termografije? (pitanje iz knjige, strana 132)

Ona se koristi za praćenje termičkog stanja sistema kod kojeg lokalna promena temperature
znači promenu stanja sistema. Ova metoda konvertuje energiju kojom telo zrači u vidljivu sliku,
sa temperaturskim opsegom sa strane (u boji prikazano). Prednost je jer je metoda beskontaktna,
tako da je praćenje termičkog stanja mašina bezbedno po radnike. Primeri mogu biti energetska
postojenja, obrtni elementi mašina i slično.
Napomene:

1. prvi kolokvijum je zaključno sa 40. pitanjem!

2. drugi kolokvijum je od 41. pitanja do kraja!

3. na prvom kolokvijumu su bila pitanja 2, 3, 8, 9, 10, 11, 37, 38, 39 i zadatak koji se sastoji od
pitanja 14, 15 i 16.

4. na drugom kolokvijumu su bila pitanja 41, 42, 45, 47, 49, 55, 60, 67, 76, 81, 82, 85, bez
zadatka.