СИСТЕМ НЕЗАВИСНИХ РЕЧЕНИЦА

Најважнији типови независних реченица:

 обавештајне;
 упитне;
 заповедне;
 жељне;
 узвичне.

Граматичка обележја независних реченица:

 посебни глаголски облици: императив, крњи перфекат

 посебне помоћне речи: упитна речца „да ли“, упитна речца „зар“, упитне заменице,
прилози...
 одсуство посебног обележја (код обавештајних реченица пишемо да су у неутралном
облику)

1.Обавештајне реченице

Пера спава. Желим ти срећан пут*. Желим бицикл*.

комуникативна функција обавештење

граматичко обележје у неутралном облику
*пази да не помешаш са жељним реченицама, јер је овде само реч о обавештењу са глаголом
„желети“

2.Упитне реченице

Спаваш ли? Да ли спаваш? Је ли он дошао? Јел спаваш? Зар спаваш? Спаваш?

комуникативна функција опште питање (одговор је да/не)

граматичко обележје упитна речца „ли“,матичког обележја
упитна речца „да ли“, речца „јел“, речца
„зар“, без посебног

Ко је дошао? Куда идеш?

комуникативна функција посебно питање

граматичко обележје упитна именичка заменица „ко“, прилог

Да ли да купим ципеле?

комуникативна функција делиберативно опште питање

граматичко обележје упитна речца „да ли“

Шта да купим?

1
 комуникативна функција делиберативно посебно питање
граматичко обележје упитна заменица „шта“

Хоћеш ли кафу или чај?

комуникативна функција дисјунктивно питање

граматичко обележје ?

3.Заповедне реченице

Не мешај се!

комуникативна функција директна заповест

граматичко обележје императив у 2.л. јд. или мн.

Немој да трчиш! Немојмо трчати! Да си одмах дошао! Да урадиш то!

комуникативна функција индиректна заповест

граматичко обележје конструкција немој/немојмо + да +
презент/инфинитив
кострукција да + перфекат/презент

4.Жељне реченице

Нека бољи победи! Живео друг Тито! Среће немао! Да живи друг Тито!

комуникативна функција жеља

граматичко обележје конструкција нека + презент
крњи перфекат
да и презент

5.Узвичне реченице

Ала Пера лепо свира! Што Мина лепо црта! Како Пера добро кува! Какав диван дан!
Колико људи је дошло!

комуникативна функција емоционална реакција (дивљење/гађење)

граматичко обележје ала, што, како, какав, колико

Ти ли си то урадио!

комуникативна функција емоционална реакција (изненађење)

граматичко обележје речца „ли“
 реторско питање:

Ко то може знати! Да ли си ти нормалан! (поларност супротна од исказане)

2
реченица има упитни облик, али се не поставља питање и не очекује се одговор

КОНСТИТУЕНТСКЕ ФУКЦИЈЕ

Поред комуникатвних функција постоје и конституентске функције:

 субјекат (граматички и логички);

 предикат (прост и сложен; глаголски и копулативни);
 објекат (прави и неправи);
 одредба;
 допуна.

Конституентске фунције могу бити исказане следећим синтаксичким јединицама:

 реч;
 синтагма (именичка, придевска, прилошка, глаголска, партитивна и паукална);
 зависна предикатска реченица.

1.Реч као синтаксичка јединица

а) конституентске речи:

именичке: именице, именичке заменице и бројеви који се понашају као именице (милијарда,
стотина, петорица);

придевске: придеви, придевске заменице и бројеви који се понашају као придеви (редни
бројеви, бројни придеви и бројеви од један до четири);

прилошке: прилози, основни бројеви од пет па навише, збирни бројеви;

глаголи;

б) помоћне речи (не пишемо их у дијаграму):

предлози;

везници;

речце; + помоћни глаголи.

2. Синтагма као синтаксичка јединица

а) именичка синтагма

вунени џемпер

центар заједничка именица „џемпер“

зависни члан – конгруентни атрибут градивни придев „вунен“

корпа пуна воде

центар заједничка именица „корпа“

3
 зависни члан – конгруентни атрибут
џемпер првенац , господин Никола, роман „Травничка хроника“
центар
зависни члан – атрибутив
џемпер сиве боје, страх од висине, летовање на мору
центар
зависни члан – падежни атрибут
а) с продевским значењем
б) рекцијски падежни атрибут
в) с прилошким значењем
кретање наниже
центар
зависни члан – прилошки атрибут
вест да је почео рат
центар
зависни члан – изрични атрибут
џемпер који ми је исплела бака
центар
зависни члан – односни атрибут
Пера и Лаза* није синтагма, јер синтагма увек има један центар и то је увек реч
б) придевска синтагма и в) прилошка синтагма
веома брз, (стићи) изненађујуће брзо
центар
зависни члан – одредба за меру
одредба за начин
придевска синтагма „пун“
заједничка именица „џемпер“ у ном.јд.
властита именица „Никола“ у ном.јд.
заједничка именица „роман“ у ном.јд.
заједничка именица „првенац“ у ном.јд.
заједничка именица „господин“
именичка синтагма „хроника“
заједничка именица „џемпер“
заједничка именица „страх“
заједничка именица „летовање“
именичка синтагма „боје“
заједничка именица „висина“ у ППК: од +
ген. јд.
зај.им. „море“ у ППК: на + лок.јд.
глаголска именица „кретање“
прилог за место „наниже“
заједничка именица „вест“
изрична ЗПР „почети“
заједничка именица „џемпер“
односна ЗПР „исплести“
описни придев „брз“
прилог за начин „брзо“
прилог за меру „веома“
прилог за начин „изненађујуће“
4
брз попут муње, (трчати) брзо као муња

центар описни придев „брз“

прилог за начин „брзо“
зависни члан – поредбена одредба зај.им. „муња“ у ППК: попут + ген. јд.
везник „као“ и зај.им. „муња“ у ном.јд.

бржи од муње, (трчати) брже него муња

центар описни придев „брз“ у компаративу

прилог за начин „брзо“ у компаративу
зависни члан – поредбена допуна зај.им. „муња“ у ППК: од + ген. јд.
везник „него“ и зај.им. „муња“ у ном.јд.

смешан до суза, (поступити) различито од некога

центар описни придев „смешан“ „весео“

прилог за начин „различито“
зависни члан – рекцијска допуна зај.им. „суза“ у ППК: до + ген. мн.
неодр.им.зам. „неко“ у ППК: од + ген.

г) глаголска синтагма

читајући књигу, урадивши домаћи

центар глагол „читати“ у гпс

глагол „урадити“ у гпп
*
зависни члан – прави објекат зај.им. „књига“ у акуз.јдн.
зај.им. „домаћи“ у акуз.јд.
*зависни члан синтагме може бити било који реченични члан осим субјекта и предиката

д) партитивна синтагма

парче хлеба, пет књига, петоро деце, петорица студентата, много ученика

центар заједничка именица „парче“

основни број „пет“
збирни број „петоро“
бројна именица на –ица „петорица“
прилог за количину „много“
зависни члан – партитивна допуна заједничка именица „хлеб“ у ген.јд.*
заједничка именица „студент“ у ген.мн.
*број одређујемо на основу тога да ли је реч о бројивој или небројивој именици

ђ) паукална синтагма

два/три/четири/оба човека/писма, две/три/четири/обе жене

центар зај.им. „човек“ „писмо“ у НОМ, АКУЗ. или

ВОК. ПАУКАЛА
5
 зависни члан – паукални атрибут основни број „два“ у ном, акуз. или
вок.паукала
3.Зависна реченица као синтаксичка јединица

Три главне конституентске вредности зависних реченица:

а)именичка вредност

Ко рано рани, две среће граби.

фунција: субјекат врста ЗПР: односна

Саопшетно је да у петак неће бити наставе.

фунција: субјекат врста ЗПР: изрична

Не остављај за сутра оно што можеш да урадиш данас.

фунција: објекат врста ЗПР: односна

Рекао је да ће доћи.

фунција: објекат врста ЗПР: изрична

б) придевска вредност

То је човек који мало говори.

фунција: атрибут врста ЗПР: односна

Стигла је вест да је почео рат.

фунција: атрибут врста ЗПР: изрична

! Дигао је десну руку, у којој је држао телеграм.

фунција: апозитив врста ЗПР: односна

в) прилошка вредност

фунција: одредба или допуна врста: све осим изричних и односних

Обележја зависних реченица:

 зависни везници: пошто, чим, јер, иако, мада...

везнички спојеви: пре него што, након што, као да...
везнички изрази: у случају да, у намери да, под претпоставком да...
 речце: да ли, ли, нека...
 односне и упитне заменице: ко, шта, који, какав...
прилози: где, куда, одакле, како...

Корелативи зависних реченица

Утакмица се завршила онако како се и очекивало. То је онај човек о коме смо говрили.
6
Систем зависних реченица:

(1)Изричне реченице

Три врсте изричних реченица:

 декларативне (везник „да“ се може заменити са „како“)

Чуо је да неко долази. Чуо је како неко долази.

 зависноупитне (облик, али не и ф-ја упитних)

Распитивао се ко ће доћи.

 модалне (везник „да“ и презент / посредна заповест са нека)

Казали су ми да донесем воде. Предлагао је нека се помире.

Конституентска функција изричних реченица:

 изрични прави објекат

Рекли су ми да се Пера бави шверцом.

Упитао сам зашто све увек ја радим.
Питао је где се налази црква.

 неправи објекат

Размишао је да не дође.

 граматички субјекат

Најбоље је да одмах одеш у полицију.

 атрибут

Моја обавеза да плаћам порез на гаражу престаје следећег месеца.

 допунски зависни члан у придевској синтагми

решен да овај пут обелодани превару

(2)Односне реченице

Обележје односних реченица:

 односне заменице (који, чији, какав, колики, ко, шта); РЕЛАТИВИЗАТОРИ +

 односни прилози (где, куда, камо, одакле, кад); Ф-ЈА унутар ЗПР
 везник (што).

Конституентска фунција односних реченица:

 атрибут

7
Човек којег си јуче срео је мој комшија.
Комшиница чији муж ради у специјалној полицији носи нож какав нигде нисам видео.
То је онај крај где расте памук. (= у којем расте памук)

 апозитив

Онај необични човек у сивом капуту, којег си јуче срео.

Пера је преварант, што смо знали и раније.

 прави и неправи објекат

Држите оно* што сте ухватили.

*корелатив
Пера је цео дан размишљао о ономе* што се догодило.
*корелатив

 граматички субјекат

Ко живи у Новом Саду, често иде на Фрушку гору.

Свако* ко учи, је леп.
*корелатив
Свидело ми се што је дошао на време.

 логички субјекат

Ко рано рани, њему* се цео дан спава.

*корелатив

(3)Месне реченице

Конституентска фунција месних реченица:

 одредба места

Ишао је куда су га ноге носиле.

Отишли смо тамо* где нас нико није тражио. (где се не може заменити са који)
*корелатив

 допуна места

Станују тамо где је некад била ледина.

(4)Временске реченице

Конституентска фунција временских реченица:

 одредба времена

Кад је газдарица почела несносно да пева, Пера је напустио кућу.

Чим уђеш у кућу, искључи шпорет.

 одредба мере времена

8
Слушао ју је док се није и сам уверио у те речи.
Причају док се не уморе. (КОЛИКО причају?)

! не постоји ДОПУНА за време

(5)Узрочне реченице

Обележја узрочних реченица:

 везници: јер, што, пошто, како;

! нема „да“
 везнички спојеви: зато што, стога што, будући да.

Конституентска фунција узрочних реченица:

 одреба узрока

Пера је напустио кућу, јер је газдарица почела несносно да пева.

Пера је купио књигу о историји Византије, пошто је желео да сазна нешто о средњем веку.

(6)Намерне реченице

! Обележја намерних реченица:

 везник „да“ са презентом или потенцијалом;

 везник „како“ са потенцијалом;
 речца „ли“ с одричним потенцијалом.

Конституентска фунција намерних реченица:

 одредба циља

Да би сазнао нешто о средњем веку, Пера је купио књигу о историји Византије.

Он је прошао баштом како би одахнуо.
Не бих ли срео Перу, цео дан сам шетао по тргу.

 допуна циља (ЗПР не може бити у инверзији)

Пера је изашао да купи новине.

Марко је однео сат да се поправи.

(7)Допусне реченице

Конституентска фунција допусних реченица:

 допусна (концесивна) одредба

Иако сам цео дан шетао по тргу, нисам срео Перу.

Убица је побегао, мада је Пера одмах отишао у полицију.
Премда сам уморан, доћи ћу.

(8)Поредбене реченице

9
Конституентска фунција поредбених реченица:

 поредбена одредба (поређење по једнакости)

Они су се понашали као што доликује правим људима.

Поступио је као што му је било речено.

 поредбена допуна (поређење по неједнакости)

Она то рече гласније него што је смела.

Воли га више него да му је брат.
На испиту је било лакше но што смо очекивали.

(9)Последичне реченице

Конституентска фунција последичних реченица:

 последична допуна

Зенице су јој се толико* рашириле да се уплашила сама себе.

Своју кућу је тако* добро познавао да је могао слободно да се креће.
*корелатив

! псеудозависне последичне реченице

Зоран врло вешто вози, тако да му се сви диве. (тако може да се замени са те)

(10)Условне реченице

Конституентска фунција условних реченица:

 одредба услова

Ако си добио на лотоу, позајми ми пола своте за селидбу.

Типови услова и њихова обележја:

будући услов садашњи услов прошли усло

реални услов ако/уколико + ако/уколико + ако/уколико +
презент/футур други презент перфекат
потенцијални услов кад + потенцијал
да + презент
(свршеног вида)
иреални услов кад + потенцијал да + перфекат
да + презент
(несвршеног вида)

10
ГЛАВНИ И ЗАВИСНИ РЕЧЕНИЧНИ КОНСТИТУЕНТИ

СУБЈЕКАТ*

функција: носилац ситуације

тип конституентске јединице: именичка једница (може се и подразумевати, тада пишемо  и

одговарајућу заменицу у угластој загради)

конституентски облик: номинатив

*само када у реченици имамо и логички субјекат, онда за овај прецизирамо да је

граматички

ПРЕДИКАТ

функција: именовање, конкретизација и приписивање ситуавије означене реченицом

тип конституентске јединице: глагол у потврдном или одричном личном (финитном) облику

подела предиката:

(1) према саставу лексичког језгра

 глаголски предикат
 копулативни предикат
 именски копулативни предикат = копула (енклитички облик копулативног
гл. „јесам/бити“) + именски копулативни предикатив

Милош је вредан. (именски коп. предикатив је придев у номинативу)

Милош је веома вредан. (именски коп. предикатив је придевска синтагма у номинативу)
Милош је студент. (именски коп. предикатив је именица у номинативу)
Милош је онај момак у плавом. (именски коп. предикатив је именичка синтагма у ном.)
! То питање је од огромне важности. (именски коп. предикатив је имен. синтагма у ППК)
! Тај филм је у боји. (именски коп. предикатив је именичка синтагма у ППК)

 прилошки копулативни предикат = копула (енклитички облик копулативног

гл. „јесам/бити“) + прилошки копулативни предикатив

Станица је далеко. (прилошки коп. предикатив је прилог)

Предавање је веома рано. (прилошки коп. предикатив је прилошка синтагма)
Маријин брат је на зимовању. (прилошки коп. предикатив је именица у ППК)
Концерт је у великој сали. (прилошки коп. предикатив је именичка синтагмна у ППК)

(2) према сложености

 прост предикат

Пера спава.

 сложен предикат

11
(а) модални предикат = модални део предиката + допунски педикатив

Пера мора / може / хоће / сме / треба* да спава / спавати.

*гл. „требати“ може бити личан пунозначан (Пери је требала оловка. Пера треба оловку.) и
безличан модалан (Требало је да Пера учи. Ја би требало да учим.)

(б) фазни предикат = фазни део предиката + допунски предикатив

Пера је почео* / наставио / престао да спава / спавати.

*овако употребљен глагол је непрелазан!

прост предикат сложен предикат

глаголски предикат
копулативни предикат
Ја сам отишла.
Марија је вредна.
Састанак је поподне.
Ја могу отићи/да одем.
Ја сам престала одлазити/да
одлазим тамо.
Марија је могла да
буде/бити вредна.
Марија је почела да
буде/бити вредна.

ПРАВИ ОБЈЕКАТ

функција: допуна прелазног глагола

тип конституентске јединице: именичка једница

конституентски облик:

 акузатив без предлога: Узми колаче.

 партитивни генитив: Узми колача.
 одрични генитив: Није рекао ни речи.

НЕПРАВИ ОБЈЕКАТ

функција: допуна непрелазног глагола

тип конституентске јединице: именичка једница

конституентски облик: зависни падежи

Пера је набасао на Лазу.

Пера је махао марамицом.
Мика ми је поклонио машну.
Разговарамо о будућим корацима.

КОНСТРУКЦИЈА СА ДОПУНСКИМ ПРЕДИКАТИВОМ

предикат (семикопулативни глагол: постати, постајати, звати (се), назвати (се), прозвати
(се)) + допунски предикатив (именичка јединица у номинативу или инструменталу)

12
предикат (семикопулативни глагол: прогласити се, сматрати, прошлашавати, изабрати,
признати, поставити, именовати) + допунски предикатив (именичка јединица у ппк за +
акузатив или у инструменталу)

ПРИЛОШКЕ ДОПУНЕ (обавезни реченични чланови)

 за место мировања: на / у + локатив или прилошка јединица

Ја станујем овде.
Пера се налази на тераси.
Ја живим у Београду.

 за место завршетка кретања: на / у + акузатив или прилошка јединица

Иван је убацио писмо у сандуче.

Пера је ставио књигу на сто.

 за место почетка кретања

Пера је изашао из куће.

 за начин

Никола се понашао чудно.

 за меру

Рачун износи 10.000 динара.

 за меру времена

Састанак је трајао кратко.

 за намену

Ова справа служи за кошење траве.

ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ (необавезни реченични члан)

 одредба места

Милена је у аутобусу угледала Бошка.

 одредба правца кретања

Милош је отпутовао у Сарајево.

 одредба времена

Ујутру идем на посао.

 одредба мере времена

Десет дана је провео на мору.

13
  одредба начина

Милена добро кува.

 одредба околности

На том испиту се ретко пада.

 одередба учесталости

Ретко играм одбојку.

 одредба узрока

Због кише Марко није ишао да трчи.

 одредба за исказивање проузроковача

Дечак је поскочио од радости.

АКТУЕЛНИ КВАЛИФИКАТИВ

исказује се нека карактеристика субјекатског или објекатског појма актуелна у време

реализовања ситуације означене глаголом

Застао сам неодлучан.

Никола је изашао на испит одлично припремљен.
Иван је корачао погнуте главе.
Марко је дошао са завијеном руком.
Још као дете се доселио у Београд.
Радила је у штампарији као коректор.
Иван је брата затекао болесног.

АПОЗИТИВ

 придевска јединица конгруентна у роду, броју и падежу с именичким конституентом

 обевезно издвајање запетом
 Какав?

Милан, уморан од пешачења, сео је да одмори.

! Јасминина мачка, длаке наконстрешене од страха, сакрила се под кревет.
! На аутобуској станици чекао их је Иван, са великим ранцем на леђима. (да нема запете
био би актуелни квалификатив)
! Марко ме је, уморног од пешачења, позвао у кућу да се одморим.

АПОЗИЦИЈА

 именичка јединица у фунцији идентификације или квалификације именичког

конституента
 обавезно издвајање запетом
 Ко је неко? Шта је неко/нешто?

14
Причала ми је о Пери, оном високом момку са Бањице.
Пера, студент права, је власник тог кинеског ресторана.
! То је било прекјуче, на Мирин рођендан.

ПОСЕБНЕ РЕЧЕНИЧНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ

БЕЗЛИЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ

 глаголски предикат

Свитало је.
У даљини је севало.

 глаголски и прилошки део предиката

Данас је топло.
Напољу је хладно.

 егзистеницијалне реченице са ЛОГИЧКИМ СУБЈЕКТОМ у генитиву

Има лубеница на продају. (*Имало је лубеница на продају) – гл. „имати“ је овде безличан
егзистенцијални гл. у 3.л.јд.
Било је царева. – гл. „бити“ је овде безличан егзистеницјални гл. у 3.л.јд.с.р.

ПАЗИ: Има једна пећина строга. (*Имала је једна пећина строга.) – гл. „имати“ је овде личан
Био једном један цар. – гл. „бити“ је овде личан

 реченице са ЛОГИЧКИМ СУБЈЕКТОМ у дативу и акузативу

Марку је позлило.
Марку је боље.

ПАЗИ: Марку је задрхтала рука. (није безлична, имамо субјекат „рука“)

Ивану и Тању је страх. (није безлична, имамо субјекат „страх“)

ОБЕЗЛИЧЕНЕ РЕЧЕНИЦЕ

 деагентив (уклоњен агенс* је човек, од личних непрелазних глагола)

У касарнама се рано легало.

*агенс се може уклонити и пасивном транформацијом реченице али само код прелазних
глагола (у пасивној реченици уклања се агенс, а пацијенс постаје субјекат)

рефлексивни пасив: Кућа се гради.

Брзо се (она) сазида. (морају имати субјекат, макар и неисказан)
партиципски пасив: Кућа је брзо саграђена.

15