Broj 41, decembar 2017.

NOVINARI POD PRITISKOM:

PRETNJA DEMOKRATSKOM
PROCESU

Hronika napada i pritisaka na novinare 2017.

SVE VI[E PRETNJI

> Ovu godinu obele`ilo je pove}anje broja pretnji medijskim

radnicima upu}enih putem interneta i dru{tvenih mre`a, ali i –
nadziranje novinara. Porast broja pritisaka u odnosu na pretnje i
fizi~ke napade ne zna~i da je bezbednost novinara manje
ugro`ena, ve} da su na~ini njihovog ugro`avanja druga~iji

Dosije 1
nastavak sa 1. strane Hronika napada i pritisaka na novinare 2017. / SILOM NA SEDMU SILU!

N
ezavisno udru`enje novinara Srbije
od 2014. godine izdaje godi{nju
Hroniku napada i pritisaka na
novinare, a od 2008. godine vodi
evidenciju prijavljenih incidenata, odnosno
incidenata koji su poznati javnosti. Kad se
uporede ovi podaci, o~igledno je da je nastavljen
trend pove}anog pritiska na novinare i druge
medijske profesionalce, dok se broj fizi~kih
napada i pretnji smanjio.
Ovu godinu obele`ilo je pove}anje broja
PREPORUKE
pretnji medijskim radnicima upu}enih putem
interneta i dru{tvenih mre`a, ali i – nadziranje
novinara. Porast broja pritisaka u odnosu na
pretnje i fizi~ke napade ne zna~i da je
bezbednost novinara manje ugro`ena, ve} da su
na~ini njihovog ugro`avanja druga~iji.
SPORAZUM: U decembru 2016. godine
potpisan je Sporazum o saradnji i merama za
podizanje nivoa bezbednosti novinara izme|u
Ministarstva unutra{njih poslova Srbije,
Republi~kog javnog tu`ila{tva i sedam
novinarskih i medijskih udru`enja. Takav
sporazum predvi|en je Akcionim planom za
poglavlje 23 u procesu pristupanja EU, sa
osnovnim ciljem da se uspostavi sistem mera za
obezbe|ivanje efikasnije krivi~nopravne za{tite
novinara. Kao rezultat osnovana je Stalna radna
grupa, ali ni godinu dana kasnije nisu na~injeni
ozbiljni pomaci na planu unapre|enja
bezbednosti i sigurnosti novinara. Uprkos boljoj
komunikaciji i razmeni informacija, posebnom
evidentiranju napada na novinare i biltenima
koje tu`ila{tvo {alje, od ukupno 30 slu~ajeva
prijavljenih tu`ila{tvu, 23 je jo{ u postupku pred

KOJE SE TI^U BEZBEDNOSTI NOVINARA

tu`ila{tvom, u tri slu~aja je utvr|eno da nema
elemenata krivi~nog dela koje se goni po
slu`benoj du`nosti, dok je u ~etiri slu~aja
Na osnovu nalaza iz Hronike napada i pritisaka na novinare u 2017. godini i istra`ivanja Indikatori odba~ena krivi~na prijava.1
za nivo slobode medija i bezbednosti novinara u Srbiji u 2017. godini ura|ene su preporuke koje se
ti~u bezbednosti novinara. Treba napomenuti da su ve}inu preporuka podr`ale novinarske i UBISTVA I FIZI^KI NAPADI NA
medijske organizacije kao {to su Nezavisno dru{tvo novinara Vojvodine, Asocijacija online medija, NOVINARE: Uprkos radu Komisije za
Lokal pres, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija. istra`ivanje ubistava novinara, u 2017. nije do{lo
do rasvetljavanja tri ubistva novinara (Radislava
1. Odr`avanje otvorenog i ka re{enjima orijentisanog dijaloga izme|u institucija i predstavnika Dada Vujisinovi}, Slavko ]uruvija, Milan Panti}),
novinarskih i medijskih udru`enja koji bi dalje ja~ao postoje}i mehanizam uspostavljen jednog poku{aja ubistva (Dejan Anastasijevi}),
potpisivanjem Sporazuma o saradnji i merama za podizanje nivoa bezbednosti novinara kroz niti su re{eni mnogi slu~ajevi te{kih napada iz
uspostavljanje jasnih operativnih procedura, prava i obaveza svih koji su uklju~eni u proces. prethodnih godina (Pa{ali} 2014. i Nini} 2015.).

2. Precizno definisanje koja krivi~na dela usmerena protiv novinara, a u vezi su sa njihovim PRITISCI NA NOVINARE: Zaklju~no sa 5.
radom, pripadaju kategoriji krivi~nih dela koja su u delokrugu Stalne radne grupe uspostavljene decembrom 2017. godine, u bazi koju vodi NUNS
kroz pomenuti sporazum. zabele`ena su 54 pritiska (cela 2016. godina – 33).
Pritisci obuhvataju uznemiravanja novinara, razne
3. Nadle`ne institucije bi trebalo da tretiraju napade na novinare kao prioritetne slu~ajeve i vrste pritisaka dr`avnih funkcionera, politi~ara i
pokre}u brze i efikasne istrage, te na taj na~in po{alju poruku dru{tvu da }e po~inioci i drugih mo}nika, slu~ajevi zabrana prisustva ili
nalogodavci nasilja nad novinarima biti efikasno privedeni pravdi 2. Institucije bi trebalo da budu selektivnog pozivanja novinara da izve{tavaju sa
transparentne u svom radu i da objavljuju rezultate analiza postoje}ih i prethodnih aktivnosti javnih doga|aja, kao i sve u~estaliji pritisci
policije i tu`ila{tva u slu~ajevima napada i ubistava novinara. provladinih medija na novinare i medije koji su
kriti~ki nastrojeni prema vlasti. Uvid u bazu
4. Predstavnici Vlade Republike Srbije, pre svega najvi{i dr`avni funkcioneri, moraju da podataka pokazuje da se u ve}em broju slu~ajeva
prestanu sa provokacijama i poku{ajima diskreditacije novinara i medija. radi o pritiscima javnih funkcionera, odnosno
predstavnika vlasti, od najvi{ih dr`avnih
5. Najvi{i nosioci dr`avnih funkcija (predsednik, premijer i ministri) moraju javno, neselektivno i zvani~nika do predstavnika lokalnih vlasti. Pritisci
nedvosmisleno da osude sve vrste nasilja nad novinarima (fizi~ki napadi i pretnje), kao i druge su ~esto prikriveni, ali, nezavisno od njihove
vrste pritisaka kojima je ova profesija izlo`ena. forme, lo{e uti~u na novinare i njihov rad i dovode
u pitanje njihovu bezbednost, a u {irem kontekstu
6. Dr`avne institucije moraju brzo i efikasno da odgovaraju na upite poslate od strane Saveta predstavljaju ugro`avanje medijskih sloboda.
Evrope i Platforme za promociju i za{titu novinarstva i bezbednosti novinara. Meta pritisaka su mediji i novinari koji kriti~ki pi{u
o radu Vlade, ministara i drugih dr`avnih
7. Dosledna primena i ka`njavanje u skladu sa ~lanom 138, ta~ka 3 Krivi~nog zakonika, koji se funkcionera, kao i o lokalnim samoupravama.
odnosi na krivi~no delo ugro`avanja sigurnosti kada je u~injeno prema licu koje obavlja poslove Takvi pritisci su kontinuirani, a na udaru su sve
od javnog zna~aja u oblasti informisanja, u vezi s poslovima koje obavlja. ~e{}e novinari televizije N1, dnevnog lista Danas i
neprofitnih medija koji se bave istra`iva~kim
8. Podsticanje razli~itih oblika saradnje sa organima javne vlasti u ~ijoj je nadle`nosti za{tita novinarstvom (CINS, KRIK i BIRN).
bezbednosti stanovni{tva – od edukacije u~esnika u celom procesu (novinari, policija, tu`ila{tvo, Novinari lokalnih glasila su stalno izlo`eni
sudovi) do neposredne podr{ke u istragama pretnji nasiljem sa ciljem prevencije budu}ih napada razli~itim vrstama politi~kih i ekonomskih
na novinare. pritisaka, {to dovodi u pitanje njihov opstanak.
Tipi~an je slu~aj novina Vranjskih, koje su uga{ene
9. Specijalni tu`ilac za visokotehnolo{ki kriminal i odeljenje Ministarstva unutra{njih poslova za posle 23 godine postojanja. Drugi slu~ajevi
visokotehnolo{ki kriminal moraju br`e i efikasnije da reaguju na prijavljene incidente, istra`e i uklju~uju administrativno uznemiravanje medija
iniciraju pravne procedure u skladu sa zakonski postavljenim rokovima kao i da obave{tavaju kroz neopravdane, duge i iscrpljuju}e posete
javnost o slu~ajevima sajber napada na medijske sajtove i pretnje upu}ene novinarima preko inspekcija, izbacivanje iz prostorija itd.
interneta i dru{tvenih mre`a. Tako|e, neophodno je da se izmeni postoje}a regulativa kako bi se U 2017. zabele`eni su slu~ajevi diskriminacije
pove}ala odgovornost ovla{}enih lica u pomenutim organima za ne~injenje. putem zabrane izve{tavanja sa odre|enih mesta,
nepozivanje pojedinih novinara/medija na javne

2 Dosije
 Hronika predstavljena 21. decembra
U 2017. godini u Srbiji je nastavljen trend rasta pritisaka na novinare i druge medijske profesional-
ce, saop{teno je na predstavljanju NUNS-ovog godi{njeg izve{taja o napadima na novinare u Skup-
{tini beogradske op{tine Stari grad 21. decembra.
Prema Bazi podataka o napadima na novinare koju vodi NUNS, u periodu od 1. januara do 5. de- naknadno je preina~ena od strane Apelacionog
cembra 2017. zabele`eno je ukupno 30 napada, me|u kojima i 6 fizi~kih napada, 21 verbalna pret- suda koji je odbio tu`bu ministra, smatraju}i da je
nja, 2 napada na imovinu i jedan slu~aj nadziranja novinara. Najve}i broj pretnji medijskim radnici- Vi{i sud pogre{no primenio Zakon o javnom
ma upu}en je putem interneta i dru{tvenih mre`a, saop{tili su predstavnici NUNS-a. informisanju i medijima.
Imaju}i u vidu dru{tvenu ulogu i zna~aj
medija, kao i praksu Evropskog suda za ljudska
prava, ovaj slu~aj se mo`e okarakterisati kao vid
pritiska na medije. Pored ovog, praksa izricanja
visokih naknada {tete, poput slu~aja portala
Autonomija.info, tako|e predstavlja pritisak na
Na dvodnevnoj konferenciji „Sloboda medija i sigurnost novinara na zapadnom Balkanu“, koja medije po{to dovodi u pitanje njihovu
je odr`ana 6. decembra 2016, konstatovano je da je u poslednjih nekoliko godina broj napada na no- ekonomsku odr`ivost.
vinare u porastu, a posebno brine porast fizi~kih napada i nasilja nad novinarima. Ovu konferenci-
ju je organizovalo Nezavisno udru`enje novinara Srbije u okviru projekta Regionalna platforma za za- MEDIJIMA NA MEDIJE: Me|usobni rat
govaranje medijskih sloboda i sigurnosti novinara – mre`e novinarskih organizacija i sindikata u ze- novinara i progon novinara u pojedinim medijima
mljama zapadnog Balkana. dodatno je eskalirao u 2017. Te{ko je i pobrojati
sve napade, optu`be, kampanje, konstrukcije koje
su novinari pojedinih tabloidnih medija javno
uputili na adrese svojih kolega i koleginica i na taj
ih na~in doveli u fizi~ku, kao i u opasnost od daljeg
bla}enja i diskreditacije ne samo njih li~no, ve} i
njihovih porodica. Pored napada tabloida,
posebnu vrstu hajke na novinare predstavljaju
napadi koji su profesionalno znatno elegantniji,
koji su upu}eni drugoj ili druga~ijoj medijskoj
publici. Za novinare o kojima je u njima re~, oni su
dugoro~no tako|e opasni.
Pored navedenih tema, u Hronici su obra|ene
i druge oblasti, kao {to su sufinansiranje javnog
interesa u javnom informisanju i Regulatorno telo
za elektronske medije.

doga|aje, kao i odbijanje predstavnika vlasti na
razli~itim nivoima da odgovaraju na pitanja
pojedinih medija. Ovakvo pona{anje
predstavnika vlasti predstavlja naru{avanje
slobode informisanja imaju}i u vidu da su vlasti
du`neda se prema novinarima pona{aju
odgovorno i bez ikakve diskriminacije.
PRITISCI PUTEM SUDSKIH
POSTUPAKA: Broj tu`bi podnetih protiv
novinara u vezi sa objavljivanjem informacija u
medijima, u skladu sa trendom, koji traje
godinama, raste: zaklju~no sa 29.11. podneto je
497 tu`bi (u 2016. – 507, u 2015. – 406). Dopis
Vi{eg suda u Beogradu NUNS-u navodi da je
ukupan broj nere{enih predmeta na dan 29. 11.
2017. godine iznosio je 906.
Najupe~atljiviji slu~aj u 2017. jeste tu`ba
ministra unutra{njih poslova Neboj{e Stefanovi}a
protiv nedeljnika NIN zbog teksta „Glavni fantom
iz Savamale“. Posle samo jedne rasprave,
zakazane ~etiri meseca nakon podno{enja tu`be,
sudski postupak protiv NIN-a prvostepeno je
re{en neobi~no brzo i to u korist ministra. Odluka
suda da odredi isplatu NIN-a od 300.000 dinara
Stefanovi}u, na ime nematerijalne {tete,
Za vi{e informacija o trendovima i
slu~ajevimapogledajte Hroniku napada i
pritisaka na novinare 2017. koja je
objavljena u saradnji sa Civil Rights
Defenders i uz finansijsku podr{ku [vedske
agencije za me|unarodni razvoj
1 Po zavr{etku publikacije, NUNS je saznao da je slu~aj pretnji
Slavi{i Leki}u i njegovom ocu re{en izricanjem mera bezbednosti
obaveznog psihijatriskog le~enja po~inioca na slobodi.
2 OSCE, Vilnius Recommendations on Safety of Journalists, 2011,
http://www.osce.org/cio/78522
3 Izvor: http://www.bazenuns.rs/srpski/napadi-na-novinare na
dan 05.12.2017.

Sudbina krivi~ne prijave cem Zagorkom Dolovac. Istim povodom, Asocijacija Ispred Skup{tine Srbije 31. maja napadnuta je

novinara napadnutih medija i Asocijacija onlajn medija su suspendovale

31. 5. 2017.
Ovu godinu je obele`ila odluka Prvog osnovnog tu`i-
la{tva u Beogradu da odbaci krivi~ne prijave novinara
napadnutih tokom inauguracije predsednika Republi-
ke Srbije. Krajem decembra Vi{e tu`ila{tvo prihvatilo je
prigovore napadnutih novinara i dalo nalog Prvom tu-
`ila{tvu kako da postupi.
Pre toga, nezadovoljan obrazlo`enjem Prvog
osnovnog tu`ila{tvam, NUNS je sa NDNV-om i ANEM-
om, tra`io hitan sastanak sa republi~kim javnim tu`io-
svoje u~e{}e u Stalnoj radnoj grupi do sastanka, dok
su NUNS, NDNV i ANEM najavili da }e o svom daljem
statusu u Stalnoj radnoj grupi odlu~iti nakon sastanka.
Ne ulaze}i u samu odluku tu`ila{tva, ono {to je
udru`enjima bilo sporno jeste obrazlo`enje tu`ila-
{tva da iz izjava svedoka „proizilazi da bi do{lo do
mnogo ve}ih incidenata i ‘lin~a’, samim tim i te`eg
telesnog povre|ivanja u~esnika skupa, da ovi novi-
nari, kao i neki gra|ani nisu izvedeni iz mase“ i da su
se pritom osobe koje su to radile „pona{ale pristoj-
no, da nikome nisu pretile, da su upu}ivale molbe
da se prestane sa provokacijama“.
novinarka lista Danas Lidija Valtner, saradnik
agencije Tanjug, novinarka Radio Beograda, kao i
novinari Insajdera i Vajsa i jedan u~esnik Protesta
protiv diktature. Prema informaciji dnevnika Da-
nas, ~etiri meseca se ~ekalo na podatke iz MUP-a,
po{to napadi na novinare Insajdera i Vajsa nisu
snimljeni.
Predstavnici vlasti su govorili da su za napade od-
govorni „provokatori“, a po istra`ivanju KRIK-a, jedan
od redara SNS-a koji je maltretirao i udaljavao gra|a-
ne i novinare sa protesta je Borko Aranitovi}, blizak
grupi ljudi oko ubijenog vo|e navija~a Aleksandra
Stankovi}a zvanog Sale Mutavi.

Dosije 3
Novinari pod pritiskom: pretnja demokratskom procesu

DEJAN ANASTASIJEVI]:
Nemam dileme,
to je poku{aj ubistva
> Bio sam besan danima, mo`da i du`e od toga. „Verovatno se bojao da bi moglo da mu se vrati,
zato ih je umesto da ih ubaci ostavio ovde
A sad nisam besan, ali jesam ljut i razo~aran u (pokazuje na prozor)“.
svoju dr`avu zato {to za deset godina i tri vlade U eksploziji je o{te}en deo stana, deo fasade,
kao i fasada preko puta i automobil na ulici.
koje su pro{le, tri vlasti, taj slu~aj nije re{en Sre}om, eksplodirala je samo jedna bomba,
„malo ranije, tako su mi objasnili policijski

P re vi{e od decenije, u no}i izme|u 13. i

14. aprila 2007. godine, na prozor stana
novinara Vremena Dejana
Anastasijevi}a postavljene su dve bombe ka{ikare.
Jedna je eksplodirala. Ni dan-danas se ne zna
vinovnik. „@ena i ja smo spavali u sobi iza prozora,
kao i svaku no}, }erka je bila na `urci i upravo se
spremala da krene ku}i. ]erka ima 16 godina,
spava u sobi na drugom kraju stana. U jednom
trenutku mene je ne{to probudilo, ja ~ak nisam
siguran da sam ~uo buku, ali to je u stvari bila
eksplozija... Prvo sam video da je staklo svuda po
sobi, a zatim sam osetio miris kordita u vazduhu,
miris baruta i odmah sam znao da mi je neko
ubacio, kako sam u prvi mah pomislio, petardu, ali
kad sam video da je prozor prakti~no uni{ten, da je
stan demoliran od stakla koje je prohujalo, sre}om,
iznad na{ih glava. Ali je, prakti~no, iseklo sve na
svom putu. @ena i ja smo istr~ali napolje, rekao sam
da odmah iza|emo jer nisam znao da li je unutra
jo{ ne{to {to jo{ nije puklo, zvao sam policiju,
policija je do{la, patrola, za desetak minuta, posle
jedno pola sata ve} su se pojavili i tehni~ari za
uvi|aj, po~eli da razvla~e traku. I to je otprilike bilo
to“, ka`e Dejan Anastasijevi} za Dosije.
Dve bombe su zalepljene trakom i
postavljene na prozor. Nisu uba~ene po{to su
prozori bili zatvoreni, a roletne poluspu{tene:
tehni~ari, i prakti~no izbacila upalja~ koji je
na|en na jednom kraju ulice, a telo
neeksplodirane bombe na drugom kraju ulice“.
DOSIJE: Da li je sem stakla bilo jo{ ne~ega u
va{oj spava}oj sobi?
ANASTASIJEVI]: Staklo je bilo kao {rapneli,
sve se sasulo u staklo, aba`ur od lampe, slika na zidu,
orman za ode}u. Na svu sre}u, nije bilo preterane
{tete, `ivi smo, ali bilo je vrlo, vrlo neprijatno.
DOSIJE: Kojim bi pridevom opisao
novinarstvo u Srbiji danas?
ANASTASIJEVI]: Bedno.

4 Dosije
DOSIJE: [ta je za tebe strah?
ANASTASIJEVI]: Strah je u`asno va`no
ose}anje. U ljudi i `ivotinja to je ne{to {to je
nastalo, evo da se vratim na biologiju, to je ne{to
{to je proizvedeno tokom evolucije da bi se
organizmi ~uvali od opasnosti. Zdravo je bojati
se. Kad se ~ovek na|e u opasnoj situaciji zdravo
je bojati se, ali naravno, svi mi imamo svoje
na~ine da taj strah kontroli{emo. U nekim
situacijama u kojima sam bio i koje su se mogle
nazvati opasnim bojao sam se, ali bio sam
svestan da sam na neke rizike pristao kad sam se
re{io da se potpuno posvetim novinarstvu.
Nisam, naravno, pristao da izgubim glavu, ali
sam pristao na to da preuzmem neki rizik. Onaj
ko nema strah ili ko ne mo`e da ga kontroli{e, ne
treba ni da se bavi novinarstvom.
DOSIJE: A kad se desio napad na stan u
kome si `iveo i u kom danas `ivi{, da li si tada
osetio strah?
ANASTASIJEVI]: Pa, nisam imao vremena
da se upla{im, ja sam spavao. Kad je pukla
bomba ose}ao sam vi{e bes. Prvo mi nije bilo
jasno za{to se to de{ava, odakle dolazi, jer se rat
zavr{io sedam godina ranije, Srbija je u tom
trenutku izgledala kao funkcionalna
demokratija sa dosta mana, ali funkcionalna
demokratija i kao zemlja u kojoj takve stvari ne bi
trebalo nikom da se de{avaju, pa ni meni. I bio
sam besan i stalno... Relativno kratko pre toga je
u Moskvi ubijena Ana Politiskaja koju sam ja
poznavao, ruska novinarka koja se bavila
uglavnom ratom u ^e~eniji, u ulazu svoje ku}e,
svog stana. Se}am se da smo par godina ranije u
Njujorku razmenjivali iskustva, ja sam pri~ao o
tome kako je izgledalo pisati o Kosovu za vreme
rata, ona je pri~ala o ^e~eniji i ja se se}am da sam
prilikom tog razgovora pomislio, ali nisam to
Dosije
Bez pomaka
DOSIJE: Ima{ li informacije o tome {ta se de-
{ava, da li se uop{te neko tim slu~ajem bavi
danas i kad si poslednji put imao neke opera-
tivne informacije iz policije?
ANASTASIJEVI]: Poslednji put, valjda te iste go-
dine 2007, recimo jedno dva-tri meseca posle
svega toga, imao sam susret sa inspektorom ko-
ji je na tome radio i koji je rekao da, na`alost, ne-
maju dovoljno, nisu prikupili dovoljno dokaza da
bilo koga optu`e pa ~ak ni da ozbiljno osumnji-
~e, i da je nekakav trag DNK koji je na|en na onoj
bombi koja nije eksplodirala ne~ijom gre{kom u
laboratoriji taj dokaz uni{ten ili postao neupotre-
bljiv i da, na`alost, ni to ne mo`e da im pomogne
i to je bilo poslednji put da sam bilo {ta ~uo. Re-
kli su mi da su obavili razgovore sa vi{e od 200
ljudi, ali koliko sam ja shvatio to su uglavnom
moje kom{ije koje su pitali da li su ne{to videli ili
~uli... Onda su sve to spakovali u fasciklu i preda-
li tu`ila{tvu u fazi predistra`ne radnje, tu`ila{tvo
je zatra`ilo neko ve{ta~enje, sa mnom definitiv-
no niko iz tu`ila{tva nikad nije razgovarao i to
sad stoji u toj fazi – predistra`na faza, ve{ta~enje,
deset godina kasnije. Zna~i, to ukazuje na otvo-
renu opstrukciju i na nedostatak ~ak i traga na-
mere da se to ozbiljno re{i.
DOSIJE: [to nikada nisi iza{ao iz novinarstva...
ANASTASIJEVI]: ^er~il je svojevremeno rekao
da je novinarstvo najbolji posao na svetu ako ga
~ovek napusti na vreme. U mom slu~aju ja o~i-
gledno nisam iskoristio tu priliku i, na kraju kra-
jeva, to je jedino ono {to umem da koliko-toliko
dobro radim. U svim drugim stvarima u kojima
sam se oku{ao, a oku{ao sam se u mnogim po-
slovima u mladosti, svuda je ispadala neka kata-
strofa. Ovo mi nekako ide i sad nemam izbora.
rekao: „E, bar je moj rat zavr{en.“ I kad sam ~uo
da je ubijena pomislio sam: „Eto, ona je stradala
zbog tog rata o kome je pisala, nije imala sre}u
kao ja da ga pre`ivi.“ I onda mi se posle par
godina desi to. Tako da sam bio besan.
DOSIJE: Ali, bes je pro{ao...
ANASTASIJEVI]: Bio sam besan danima,
mo`da i du`e od toga. A sad nisam besan ali
jesam ljut i razo~aran u svoju dr`avu zato {to za
deset godina i tri vlade koje su pro{le, tri vlasti, taj
slu~aj nije re{en.
DOSIJE: Kako su reagovali Milorad Veljovi},
a u tom trenutku premijer je bio Ko{tunica,
Rade Bulatovi}, Dragan Jo~i}, Boris Tadi}?
ANASTASIJEVI]: Veljovi} je bio izrazito
predusretljiv i ljubazan. Ve} te no}i su me odvezli
u „29. Novembar“. Ii on i grupa drugih visokih
slu`benika MUP-a su bili tamo i bili su krajnje
korektni i ljubazni. Pitao mi je Veljovi} jo{ te no}i
da li ho}u policijsku za{titu, ja sam to odbio
ljubazno zato {to sam smatrao, kao {to i sada
smatram, da bi me to potpuno onemogu}ilo da
normalno `ivim i radim.
Ali, o~ekivao sam da policija prona|e
po~inioce. E, {to se ti~e Ko{tunice, on je u
svojstvu premijera izdao jedno onako dosta
ozbiljno saop{tenje u kome su najo{trije osudili
itd, tra`ili, rekli da }e u~initi sve da se to rasvetli...
Moram da ka`em da sam o~ekivao malo mo`da
~ak i druga~iji ton u smislu – ne znamo, nismo
obave{teni – to je u to vreme bio Ko{tunicin
manir, ali postavio se korektno.
Tadi} je do{ao slede}e prepodne u redakciju
Vremena i razgovarao je sa mnom i sa drugim
~lanovima redakcije. Onda nas je kasnije zvao
kod sebe u Predsedni{tvo da saop{ti svoju
Nastavak na strani 6 >
5
nastavak sa 5. strane DEJAN ANASTASIJEVI]: Nemam dileme, to je poku{aj ubistva
nameru da }e i dalje da u~ini sve da pomogne da
se to rasvetli, ali rezultata opet nije bilo.
Rade Bulatovi} ({ef BIA) nije sa mnom
kontaktirao dok ja nisam objavio informaciju da
sam obave{ten da je slu`ba pratila moje kretanje
u danima pre nego {to se to desilo, a to sam
saznao iz dva nezavisna izvora koji nemaju
razloga da me la`u. Postoji ta neka {ema koju
smo videli u ranijim atentatima iza kojih je stajala
DB – ]uruvija, Stamboli} – ljudi koji su trebali da
budu likvidirani dr`ani su na merama... Bulatovi}
me je zvao na ru~ak u „Dorijan Grej“ i proveli smo
prijatnih par sati tokom kojih je on mene
ube|ivao da me nisu pratili, da apsolutno
nikakve veze sa celom tom pri~om nemaju, da je
on slu`bu potpuno o~istio od kriminalaca i ljudi
koji imaju kontakte sa kriminalcima, ali da je
nuspojava toga {to oni sad vi{e, to je bukvalno
citat, „vi{e nemaju koga da pitaju ko bi mogao
biti iza toga“. Ja sam izrazio svoje duboko
saose}anje sa ograni~enjima koje je takva
strategija nametnula. On je platio ru~ak.
DOSIJE: A {ta su mogli da budu neposredni
povodi? Za{to si ti uop{te bio meta?
ANASTASIJEVI]: Naknadno se ispostavilo
da ~itava stvar ima veze sa Ha{kim tribunalom i
desila se ozbiljna brljotina Tribunala koji me je
stavio na neku listu preliminarnih svedoka u
slu~ajevima [e{elj i Stani{i}, a nisu me obavestili.
Da sam tada eliminisan, bio bi eliminisan svedok
u dva va`na predmeta. Kad sam pitao Hag za{to
imaju takvu politiku, rekli su da do zadnjeg
trenutka odla`u da daju svedocima zvani~an
status, pa kad im se ne{to desi pre nego {to su
dobili taj status onda oni ka`u ’nema to veze s
nama’. Rekli su da kad bi druga~ije postupili
onda bi to negativno uticalo na druge svedoke
koji bi se bojali da svedo~e. Zato oni ka`u ’a nije
on bio zbog nas’. To je nemoralno i cini~no, ali to
je otprilike bila ta konstelacija.
6 Dosije
„ Da je neko u tom
trenutku stajao u sobi
bio bi napola ise~en
{rapnelima od stakla
Sad, ja naravno nemam nikakvih dokaza da
Stani{i} ili [e{elj imaju veze, da je to direktno
poteklo od njih, ali prate}i elementarnu logiku
po sistemu kome bi odgovarala moja smrt u tom
trenutku, mogu to da konstatujem.
DOSIJE: I nema{ dilemu da je to bio
poku{aj ubistva a ne zastra{ivanje?
ANASTASIJEVI]: Nemam dilemu da je to
bio poku{aj ubistva a ne samo zastra{ivanje zato
{to su mi tako rekli policijski tehni~ari koji su vr{ili
uvi|aj. I oni su rekli – bile su dve bombe, na svu
sre}u je samo jedna eksplodirala, da su
eksplodirale obe ti ne bi imao {anse jer bi
kumulativna eksplozija raznela i pola zida pa
bismo i `ena i ja stradali. Nisam ja ba{ toliko
neustra{iv ~ovek, da je neko hteo da me upla{i
postojali su i drugi na~ini da se postigne mo`da
ja~i efekat.
DOSIJE: [e{elj je deo svoje knjige „\avolov
{egrt“ posvetio tebi.
ANASTASIJEVI]: Ja sam svedo~io u Hagu
samo jednom i to protiv Slobodana Milo{evi}a i
ja sam mislio tada da je moja uloga kao ha{kog
svedoka time zavr{ena. Me|utim, kad je krenuo
proces protiv [e{elja, Tu`ila{tvo je imalo nameru
da jedan deo mog svedo~enja protiv Milo{evi}a
upotrebi i protiv [e{elja... [e{elj je poku{ao da
me diskredituje tako {to je iz analitike SDB
zatra`io, i dobio, znam i preko koga – taj ~ovek
nije vi{e `iv – moj takozvani profil. Oni to zovu
presek. I to je ono {to je on dobio, pa je malo
ne{to dopisao i onda je taj papir stavio u knjigu,
13 strana teksta. Na konferenciji za {tampu
novinarima je taj papir tuma~io i delio
Aleksandar Vu~i}, a istovremeno je ista takva
stvar bila pokrenuta i protiv mog sada ve}
pokojnog kolege Joce Dulovi}a.
...Ja sam sâm sebi po~eo da se divim dok sam
~itao, meni su tamo pripisivali veze sa raznim
agenturama, ali ni{ta konkretno, malo Nemci,
malo Amerikanci, malo Englezi, ali na kraju je
re~enica koju je o~igledno [e{elj sam dopisao,
koja ka`e da sam ja sve vreme istovremeno bio i
saradnik Dr`avne bezbednosti, {to je
kontradiktorno u odnosu na sve ovo ostalo. Ali
to je njihov manir i to i sad rade. Simptomati~no
je da ~ak i u ono vreme kad je izlazila gomila, kao
i danas, nacionalisti~kih tabloida, niko nije
objavio izve{taj sa te konferencije za {tampu
(Vu~i}a), te gadosti koje je on servirao niko od
kolega nije hteo da objavi. Danas bi, uop{te
nema sumnje, to imao ko da objavi. Kad je pukla
bomba Vu~i} se, gostuju}i na raznim
televizijama, istakao pri~aju}i da sam to ja u
dogovoru sa Nata{om Kandi} organizovao da
sebi dignem rejting. Pa, onda da su u pitanju
neki narkomanski dugovi, takvu vrstu gadosti. Ja
dodu{e moram da ka`em i to da pre, koliko je to
bilo, sad ve} ima skoro godinu dana, prilikom
jednog slu~ajnog susreta Vu~i} mi je privatno
rekao da je do{ao u me|uvremenu do saznanja
da je imao pogre{ne informacije o tome {ta se
tada desilo, izvinio mi se {to je to govorio i ~ak mi
je ponudio da se izvini i javno. Izvinjenje mi
apsolutno ne zna~i ni{ta. To je lep ~in, ali ne zna~i
mi ni{ta sve dok se ne uhvate po~inioci. A to bi
moralo da se uradi.
DOSIJE: Ako je tada imao pogre{ne
informacije, to zna~i da sada ima prave?
ANASTASIJEVI]: Mislim da mi je u istom
razgovoru rekao da je do{lo do nekih pomaka ili
tako ne{to, ali da nije vreme da se o tome pri~a
javno, otada je pro{lo skoro godinu dana, zna~i
o~igledno nije do{lo do dovoljnog napretka u
istrazi da bi se ne{to desilo. „
Novinari pod pritiskom: pretnja demokratskom procesu
VLADIMIR MITRI]:
Sli~no kao sa Panti}em
> P
Septembra 2005. Vladimira
Mitri}a je bezbol palicom
napao tada suspendovani
policajac. Pretpostavlja se da
je do toga do{lo zbog
izve{tavanja o kriminalu, mada
motiv nikada nije utvr|en.
Napada~ je osu|en na godinu
dana zatvora, ali kaznu nije
izdr`ao zahvaljuju}i
Nikoli}evoj aboliciji
Dosije
a, ja sam pod obezbe|enjem vi{e od
12 godina!
Tako jednostavno ka`e Vladimir
Mitri}, dospinik Novosti iz Loznice: „To se
dogodilo 12. septembra 2005. godine. Bio je
po~etak Vukovih sve~anosti, vra}ao sam se ku}i
da po{aljem izve{taj redakciji. To je zgrada u
strogom centru Loznice, ispred nje je kafi} u
kome je tad bilo 50 do 60 ljudi, bilo je toplo,
negde oko 21.30 ~asova, ulazio sam u zgradu i u
jednom trenutku sam primetio da neko
ubrzanim koracima ide za mnom... U jednom
trenutku sam se okrenuo i iza sebe video ~oveka
koji je bio obu~en u svetloplave farmerice i
svetlozelenu majicu i imao je, mislim, bezbol
palicu umotanu u tkaninu koja je odgovarala
boji majice. On je zamahnuo da me udari, ali sam
ja uspeo da zakora~im, okrenuo sam se, podigao
ruku, po~eo sam da vi~em, da jau~em i zovem
upomo}. Dobio sam udarac, ruka je posle
slomljena, ja sam pao u ugao, a on je po~eo da
me tu~e po nogama, rukama, ja sam se branio
samo da bih sa~uvao glavu.“
Posle dvadesetak udaraca ljudi su se oglasili i
napada~ je prosto i{etao napolje: „Zvao sam
policiju da do|u, da interveni{u, ali oni nisu do{li.
Onda sam zvao njihovog komandira i tek posle
toga stigla je policija. I na sudu sam pitao tog
komandira: ’Recite mi da li je ta~no da policija
nije htela da iza|e na moj poziv, da je do{la tek
kad sam vas zamolio’? On je rekao: ’Da’.“
Mitri} ka`e da je to bio obrazac
organizovanog napada, kao na kolegu Milana
Panti}a (ubijenog juna 2001. u haustoru svoje
zgrade udarcima te{kim predmetom): „Samo {to
sam ja imao vi{e sre}e ili mo`da vi{e ume{nosti u
tom trenutku da nekako za{titim glavu.“
Nastavak na strani 8 >
7
nastavak sa 6. strane VLADIMIR MITRI]: Sli~no kao sa Panti}em

DOSIJE: Da li je ovo bio poku{aj ubistva ili DOSIJE: Vi ~oveka koji vas je pretukao niste DOSIJE: Ajde da se grubo na{alim, kao
poruka? poznavali. [ta ka`u va{a saznanja, va{e satisfakciju dobili ste pratnju, obezbe|enje.
VLADIMIR MITRI]: Apsolutno ili poku{aj indicije otkud on tu i za{to na vas? VLADIMIR MITRI]: Obezbe|enje po
ubistva ili da me u toj meri unakaze i u~ine VLADIMIR MITRI]: Napada~ na mene bio je principu flastera je po~elo da funkcioni{e
nesposobnim da zavr{im u kolicima i da to bude policajac, radio je tada u odeljenju unutra{njih nekoliko godina nakon {to sam dobio neko
jedna simboli~na poruka. Oni su mogli hicem to poslova na Novom Beogradu, mislim da je jedno ~udno obezbe|enje. Jednostavno, policijski auto
lak{e da re{e, ali njima je trebala simboli~na vreme bio ~ak i vo|a sektora na Novom do|e ispred zgrade, policajac me ne poznaje, ja
poruka koja je kod Panti}a bila na jedan na~in, a Beogradu, u onom rejonu gde je kineski buvljak. njega ne poznajem, ja u|em, on iza|e i tada sam
ovde mo`da na drugi. I kada sam sve ovo pro{ao Pre toga je bio osumnji~en za iznudu, bio u bio izlo`en raznim napadima. I kad sam
shvatio sam da je istra`ivanje istine i pozadine pritvoru. Tokom su|enja i preko medija govorio policijskom rukovodstvu iz [apca, dakle ne iz
te{ka misija, a ~esto mislim i da je nemogu}a. sam mu: „Reci mi ko stoji iza ovoga, ko te je Loznice, sugerisao u ~emu je problem, onda su
poslao? Ti si moj ro|eni brat, ja tebe branim, ti si ovi ljudi iz [apca rekli da treba da dobijem
DOSIJE: Od 50 ljudi u ba{ti niko nije `rtva, mo`da si po ne~emu i ve}a `rtva od policijsko obezbe|enje. Ina~e, biv{i na~elnik
reagovao? mene.“ On je tad bio suspendovan. policijske uprave u [apcu mi je posle napada
VLADIMIR MITRI]: Ja sam dobro ~uo, jo{ rekao, kad je odlu~io da dobijem policijsko
dok sam dobijao zadnjih nekoliko udaraca, kad DOSIJE: Kakav je sudski epilog? obezbe|enje pre nego {to }u dobiti ovo sudsko,
jedan re~e „Ubi{e ~oveka“, a njegov sagovornik VLADIMIR MITRI]: Napada~ na mene je tu`ila~ko, da je otpor u lozni~koj policiji bio
za stolom, na mestu odakle se sve najbolje dva puta u Loznici osu|en na po {est meseci, neverovatan. Istom prilikom je rekao da je bila
videlo, odakle se sve moglo najavljivati i pratiti, jednom je ta presuda pala pred Okru`nim nevi|ena opstrukcija iz MUP-a Srbije u
rekao je „[ta te boli k...“ Nikad to za policiju, pa ni sudom u [apcu, vra}ena je na ponovno su|enje, Beogradu. U to vreme ministar policije je bio
za tu`ioce, pa ni za istra`nog sudiju, pa i na sudu a kasnije je Apelacioni sud otvorio pretres i Dragan Jo~i}.
nije bilo ne{to krucijalno da taj stru~njak, ina~e osudio ga na godinu dana zatvora.
poznat kao okoreli kriminalac, naravno, u to DOSIJE: Gde god krenete oni su s vama,
vreme blizak delu policije, ne objasni za{to je na DOSIJE: Da li je on izdr`ao tu kaznu do krenete za Beograd – {ta se de{ava?
taj na~in reagovao, utoliko pre {to on ima neku kraja? VLADIMIR MITRI]: Pa ako krenem za
odgovornost ako ga neko ve} vodi kao VLADIMIR MITRI]: Nije, bio je obuhva}en Beograd, to jest ako idem svojim autom i ako
operativnu vezu. A da je on operativna veza to je onom abolicijom tada{njeg predsednika Srbije imam prostora, policajac ide sa mnom do
potvrdio tada{nji biv{i vo|a sektora ba{ u delu Tomislava Nikoli}a. I ne samo to, a imao je dosta Beograda – kud ja, tu on. Ako moram da idem
grada gde sam ja `iveo, koji je posle radio u prostora, do danas mi ni{ta od sudskih tro{kova s nekim drugim ljudima, onda se s njima
Malom Zvorniku, mislim da se zvao Milovan nije platio, ni sudsku naknadu. Nije platio pozdravljam na {aba~kom mostu ili gore
Andri}. tro{kove dr`avi. izme|u Ljubovije i Bajine Ba{te ili kod Ose~ine,
gde je granica poljskih uprava Valjeva i [apca, i
ja idem tamo, oni dojavljuju u Beograd policiji,
nekad to urade profesionalno, nekad ne
Istra`iva~ iz male sredine urade.
Moje obezbe|enje va`i na podru~ju policijske
DOSIJE: Kako je to biti istra`iva~ki novinar u jed- uprave [abac, a tu spadaju [abac, Loznica,
noj ipak manjoj sredini? Krupanj, Ljubovija, Mali Zvornik, Vladimirci,
VLADIMIR MITRI]: Pa, naravno, da nije ni lako ni Koceljeva i Bogati}.
jednostavno, ali ako ste po vokaciji novinar, ako je
to vama izazov i ako vam je to profesija i `ivot, e on- DOSIJE: Pro~itao sam da je tu`ilac pred
da u tu stvar ulazite na neki, ja bih rekao, lak{i na~in, dvojicom policajaca koji su do{li da se
ali zahtevniji prema samom sebi. Ja `ivim u Loznici dogovore u vezi sa prepoznavanjem
i ta~no je da radim iz ove male sredine, ali tu je Bo- napada~a na vas imao interesantnu poruku.
sna i Hercegovina, Republika Srpska iz koje ja pi{em VLADIMIR MITRI]: Tada{nji tu`ilac u
ve} vi{e od ~etvrt veka i ja odli~no poznajem toko- Osnovnom tu`ila{tvu u Loznici, kad su do{li
ve kriminala, politike, spregu kriminala i politike, kri- policajci Milorad ^otri} i Mladen Ne{kovi}, pored
minalaca ljudi iz institucija i jedne i druge dr`ave. Sa- ostalog im je rekao, misle}i na mene, „{to nije
me ~injenice da su se dr`ave potrudile da godina- poginuo“. Oni su sa~inili slu`benu bele{ku do
ma i ne sara|uju oko kriminala, a kriminalci ni to- koje sam ja do{ao i koju su svojevremeno objavili
kom ni pre rata, kao ni posle rata nisu prekidali svo- i Ve~ernje novosti, UNS i Me|unarodna
je veze, govore da ja imam dosta tog znanja, da ja- federacija novinara. Taj tu`ilac i tu`ila{tvo nikad
ko relaksirano ulazim u pisanje tekstova bez ika- to nisu demantovali ni na koji na~in, ~ak je i
kvog straha, bez igde i~ega i da imam dobre sago- predmet zbog toga izuzet i onda je optu`nicu
vornike, dobre izvore koje sam uspeo u `ivotu ne samo da sa~uvam nego, a to je neverovatno, to je pozna- zastupalo osnovno tu`ila{tvo iz Sremske
ta stvar, nego sam i stekao poverenje tih ljudi. Moje najve}e bogatstvo koje i dan-danas imam, to su mo- Mitrovice a ne iz Loznice.
ji dobri izvori na levoj i desnoj obali Drine...
Pogledajte sad ova hap{enja u ovom delu Srbije. Ljudi na mnogo zna~ajnim mestima, ja sam na sve to DOSIJE: Uo~i va{eg prebijanja, koje su
ukazivao, a svi su pri~ali u to vreme kako ja bacam ljagu na grad, na kraj, kako sam ja velika smetnja razvo- teme bile u fokusu?
ju kraja, kako investitori ne}e da do|u zbog te ljage. Evo dr`ava sad hapsi te ljude iz raznih sfera, iz pravo- VLADIMIR MITRI]: Pre nego {to }e mi se
su|a, policije, re{ava stvari u zdravstvu, uhapsili su 16–17 policajaca na Drini a ja sam o tome pisao pet–{est dogoditi to {to mi se dogodilo, ja sam na jedan
godina ranije. Dakle, uvek je nekako dr`ava kasnila za onim o ~emu smo ja i moje neke kolege pisalii na {ta kontinuiran, ozbiljan, odgovoran na~in
su nam ukazivali na{i ljudi iz na{ih prijateljskih izvora. ukazivao na spregu kriminala i politike, spregu
kriminala ljudi ... institucija, taj krug je zatvoren

8 Dosije
 „ Dopisnik
Novosti iz
Loznice vi{e od
decenije pod
obezbe|enjem
na ovom podru~ju, ovda{nji kriminal je u sprezi
sa kriminalom iz susednih mesta Republike
Srpske, sve od Zvornika do Sarajeva. Ja sam u to
vreme, 2002. godine, govorio da je Naser Ori}
zvezda u Srbiji, ~ak sam rekao da je
pretpostavljeni nekim ljudima, na`alost, i u
policiji preko nekih njegovih mo}nih krugova
kojima se hvalio. Tad su mi se ljudi smejali,
govorili su da to nije ta~no, govorili su da ja
izmi{ljam i tako dalje. Dakle, kompletnu tu liniju
sam otkrio. Otkrio sam, pored ostalog, gde se
proizvodi i ko proizvodi i koji je stru~njak na{ao
formulu za proizvodnju anhidrida sir}etne
kiseline. Samo da ka`em da je to supstanca
kojom se lakom procedurom od, recimo, tone
dobije 500 kilograma heroina i taj heroin kad
ode u Tursku onda se vra}a kao 500 kilograma
heroina, ne{to u parama, ne{to u heroinu itd. i
to je zatvoren krug.
To se radilo na tone. Jedan od aktera iz
Bijeljine, ina~e osu|en na ~etiri godine jer je
uspeo da prika`e jednu koli~inu kao da je tobo`e
pravio sir}e, {to je totalno finansijski i ekonomski
neracionalno, uspeo je da pobegne i ni do dan-
danas nije izdr`ao tu kaznu. U me|uvremenu
in`enjer tehnolog koji je to radio je umro, {to
sam ja tako|e otkrio. To je bio neverovatan
kriminal i to mi naravno nikad nisu oprostili kao
{to mi ne}e ni oprostiti jo{ jednu drugu
~injenicu, {to sam ukazivao na karakter rata koji
se vodio, na tu trgovinu koja se odvijala izme|u
Dosije
U novinarstvu je neizvesno
DOSIJE: Kako biste definisali ovo {to se danas de{ava u medijima, kakvo je novinarstvo danas?
VLADIMIR MITRI]: Situaciju u novinarstvu danas bih ocenio prvenstveno kao neizvesnu za najve}i broj
njenih poslenika...
Dana{nja situacija u medijima je kontinuitet svega onoga {to ja poznajem poslednjih tridesetak godina,
svega toga ima pomalo, ne~ega vi{e, ne~ega manje, to je jedan koktel i od profesionalaca naravno zavisi
kako }e kroz sve to da idu i koliko }e imati hrabrosti, odva`nosti, smelosti, znanja i ume}a da na najprofe-
sionalniji na~in iz svega toga iza|u uspravni i ~isti.
DOSIJE: Da li si se razo~arao u profesiju?
VLADIMIR MITRI]: Ne, u profesiju se nikad nisam razo~arao, onda bih se razo~arao u sebe, razo~arao se
u borbu za istinu, razo~arao bih se u Hristov put ka istini, razo~arao bih se i u filozofiju, razo~arao bih se u
sve. Ne, nisam.
DOSIJE: Za{to posle svega {to vam se desilo, a sva{ta vam se de{avalo, niste napustili novinarstvo?
VLADIMIR MITRI]: Pa nisam razmi{ljao nijednog trenutka da napustim novinarstvo jer time bih u~inio
uslugu onima koji su atakovali na mene... Za profesionalca koji je vezan za svoju profesiju uvek postoji iz-
laz i u najkriti~nijim trenucima i u vremenima kad su suo~eni sa mnogim problemima kao {to su ovi hro-
ni~ni problemi {to se ti~e materijalnog statusa novinara i znamo da danas skoro nema nijednog medija u
Srbiji, pa ni u zemljama regiona, ~ija je budu}nost izvesna. A kad sam ja po~injao svoju novinarsku kari-
jeru, mislim da tada nije bilo nijednog glasila sa neizvesnom budu}no{}u.
srpske, muslimanske i hrvatske strane, na sve te Kad sam ja po~eo da otkrivam pravi karakter tog
tzv. patriote i njihovo pona{anje. Jedan list, zvao rata i {ta se iza brda valja, koja politika se vodi i
se Prst, to je bio tabloid udba{ke linije iz kako to sve izgleda, da ti rodoljubi i nisu ba{
Republike Srpske, ~ak je i najavio napad na rodoljubi, da heroji nisu ba{ heroji, e to je onda
mene, pa su proma{ili. Oni su najavili da je to njima pomrsilo ra~une i upla{ili su se da ja mogu
bilo, da sam ja napadnut, da su me pretukli itd. o tome da pri~am. „
9
Novinari pod pritiskom: pretnja demokratskom procesu
BO[KO BRANKOVI]:
Tada se nisam bojao,
sada mi je nelagodno
S nimatelj TV B92 Bo{ko Brankovi}
pretu~en je 24. jula 2008. godine
ispred Ambasade Turske tokom
protesta predstavnika desni~arskih organizacija i
Srpske radikalne stranke (SRS) zbog hap{enja
ha{kog optu`enika Radovana Karad`i}a.
Brankovi}u je razbijena kamera, posle napada
nije mogao da hoda, noga mu je imobilisana i
preba~en je na ortopedsku kliniku na Banjici.
Prethodno, isti napada~ je napao i foto-reportera
Foneta. Policije nije bilo u blizini. Incident se
dogodio kada je Brankovi} snimao kako
demonstranti lome aparat foto-reporteru Foneta,
posle ~ega je jedan mladi} pri{ao i {utnuo
snimatelja B92. Potom je nastavio da ga {utira,
dok je masa skandirala „Udri, udri novinara“.
Bo{ko Brankovi} je po~eo da radi honorarno
kao student kamere Fakulteta dramskih umetnosti
i od septembra 2000. godine, kad je osnovana TV
B92, pozvan je u tim te televizije, a od avgusta
2013. radi za Al D`aziru. „Za{to sam ostao posle
toga kao snimatelj i nastavio da radim taj posao na
televiziji? Pa, verovatno sam hteo da opravdam
poverenje koje mi je ukazano na Televiziji B92.
Vremenom i radom sa dobrim i iskusnim
novinarima prosto sam napredovao, zanimalo me
je to. I{ao sam dalje, korak dalje i zavoleo taj posao.
Zavoleo sam da gledam ljude kroz objektiv, nau~io
sam da slu{am, da oslu{kujem novinare, da
oslu{kujem sagovornike, da percipiram neki svoj
slede}i korak, prvi, drugi, tre}i kadar, koji }e biti
slede}i i tako, prosto, zavoleo sam to“, ka`e
Brankovi} za Dosije: „Tu ima dosta uzbu|enja, ne u
10
> Na su|enju i kasnije video sam
dnevno-politi~kim stvarima koje radimo, ali u
nekim ozbiljnijim, dokumentarnim. Ili, prosto, to je
ne{to {to me pokre}e i {to volim i tu sam prona{ao
sebe kao snimatelja.“
Bez pravde
DOSIJE: Da li je zadovoljena pravda?
BRANKOVI]: Pravda nije zadovoljena ne zato {to
su oni dobili malo, meni ne zna~i uop{te ni{ta to
da li je on dobio godinu dana Valjeva ili ovaj {est
meseci. Ja sam u toku postupka, tog su|enja,
shvatio da oni uop{te nisu svesni {ta su napravili i
to je meni najve}i problem. Ne meni, nego je dru-
{tvu to najve}i problem. Neoliko dana kasnije kad
se to desilo, na nacionalisti~kim sajtovima moglo
se pro~itati da su to srpski Obili}i, srpski heroji, pre-
tukli su, ne znam... tad su Devedeset dvojku zvali
U92, da sam ja ovakav i onakav. I Pravda je pisala
neke poluistine, a kad je krenulo su|enje svi su
po~eli da dolaze sa mamama, tetkama, a mame
su po~ele da pla~u, rodbina da se skuplja.... Tada
vidi{ da nema{ posla sa ~ovekom koji ima stav.
Ja bih vi{e voleo da me pretukao neko ko ima
stav, da ka`e „jesam, tukao sam ga i opet }u da
ga tu~em jer je takav, jer radi to“. Prosto, vidi{ da
te je pretukao neko ko ne zna za{to te je tukao,
da ti je napravio problem, da te izvukao sa posla
{est meseci. To nije samo {est meseci koje nisam
radio, to je {est meseci prilike da napreduje{, da
radi{, da prosto doprinese{ ne~emu.
Ja sam to izgubio ni zbog ~ega.
da me je pretukao neko ko
ne zna za{to me je tukao,
napravio mi je problem,
izvukao s posla {est meseci,
{est meseci prilike da
napredujem, da radim, da
prosto doprinesem ne~emu.
Ja sam to izgubio niza{ta,
ka`e Brankovi}
DOSIJE: Kojim bi pridevom opisao medije u
Srbiji danas, novinarstvo?
BRANKOVI]: Meni kao snimatelju malo je
te{ko na taj na~in da se izrazim. Daleko od toga
da ne pratim druge medije, da ne vidim {ta se
de{ava na konferencijama za {tampu, da ne
vidim kako druge televizije ili drugi novinari
izve{tavaju o nekim doga|ajima na kojima sam
ja bio i onako kako izve{tava moja ku}a, ali
mislim da je to te{ka muka. Vremenom sam
nau~io i shvatio da postoje dobri novinari,
profesionalci, obrazovani, hrabri. Postoje dobri
ljudi, ali i lo{i novinari. Ima mnogo upla{enih i
ima, da ka`em, mo`da je ru`na re~, olo{a kome
nije mesto uop{te u medijima.
DOSIJE: [ta je za tebe strah kada ka`e{ da
ima mnogo upla{enih?
BRANKOVI]: Strah dolazi iz glave, to je neka
produ`ena senka neznanja. E sad, ako pri~amo u
kontekstu onoga {to se meni desilo, ja tad nisam
imao strah. Zna~i, tada kad se meni to desilo, kad
sam snimao i ostalo, nisam imao strah jer nisam
uop{te shvatao da mo`e ne{to tako da mi se desi
u Beogradu. Ali sada ose}am nelagodu.
S druge strane, pre nego {to smo mi po~eli da
snimamo, rekao sam da ja imam strah od onoga
o ~emu }emo sada pri~ati – strah da napravi{
neki prvi korak, da ka`e{ ne{to, da ne ispadnem
ne glup, ali shvatio sam da moram da prihvatim
ovaj razgovor. Ne zbog sebe i onoga {to se meni
desilo, jer to je pro{lo i to ima neki svoj put, nego
da mora da se napravi atmosfera u zemlji, u
Dosije
gradu, me|u narodom, da ovo ne sme vi{e
nikome da se desi.
Ja, koji sam normalno radio svoj posao, sad
ose}am nelagodu kada moram da izve{tavam sa
neke fudbalske utakmice ili sa nekog mitinga,
prosto, vi{e mi nije prijatno. Ne mogu kao
profesionalac da ka`em: „Ej, ljudi, ja ne mogu da
idem tamo, ja se ne ose}am prijatno i tome
sli~no“, prosto ne mogu drugog kolegu da
uvu~em u tu pri~u, ali jednostavno po~eo sam
da se ose}am nelagodno u takvimm situacijama.
DOSIJE: Jesi li razo~aran?
BRANKOVI]: Nisam. Ne bih da zvu~im
pateti~no ali radim u firmi koja zna da ceni i
vrednuje moj posao. Mnogo je bitnije {to kolege
novinari uspevaju da se odupru pritiscima
dnevno-politi~ke situacije, {to njihove moralne i
eti~ke vrednosti ne padaju.
DOSIJE: Hajde da se vratimo na tu pri~u,
ispri~aj nam {ta se tebi desilo od po~etka do
kraja, ceo doga|aj.
BRANKOVI]: Taj dan, u principu, nije se
razlikovao od bilo kog drugog dana kad te
po{alju da snima{ povorku demonstranata.
Konkretno, povod je bilo hap{enje Karad`i}a, to je
bio drugi, tre}i ili ~etvrti dan posle hap{enja. Ni{ta
nije ukazivalo na to (napad), dobije{ zadatak,
krene{ sa kolonom i {eta{. Ono {to je mo`da
moglo da se primeti, a to sam shvatio kasnije,
jeste ta neka bezbednosna situacija, momci u
grupicama koji su i{li ispred i pored kolone i nije ih
kontrolisalo obezbe|enje organizatora tog skupa,
niti policija u civilu i uniformisana policije. I{li su i
radili prakti~no {ta su hteli.
Koloni sam se priklju~io u De~anskoj ulici i kao
i ostali snimatelji i novinari i{ao sam ispred
povorke sa onim velikim transparentom i
Dosije
„ Snimatelj B92 pretu~en zatr~ao ponovo, sko~io, udario me, tad sam pao
na koleno, pao sam na zemlju. Pala je i kamera,
jula 2008. tokom otpao je kompendijum, otpala je baterija, ja sam
protesta desni~ara i to nekako uspeo da sakupim, da spojim, zagrlio
sam kameru i onda su do{li neki drugi momci i
SRS zbog hap{enja taj deo je zanimljiv za pri~u, jer vi imate njih
Radovana Karad`i}a trojicu-~etvoricu oko sebe: jedan vi~e „ne dirajte
ga, nemojte“, a lupa te po glavi, a ovaj drugi
zastavama i ostalo, kod Ambasade Turske nisam poku{ava da mi otme kameru i da me ubedi da
snimao – zna~i, taj snimak nemam – jedan }e kod njega kamera biti sigurna.
maskirani momak se zatr~ao i s le|a {utnuo foto- To je trajalo ne znam koliko sekundi, u glavi to
aparat kolege iz Foneta. Aparat, objektiv je pao, je ve~nost, ali realno trajalo je 10–15 sekundi, i
rasuo se po asfaltu i tad sam re{io da uklju~im onda su do{li brat Radovana Karad`i}a sa jednim
kameru jer je kolega Zoran krenuo da skuplja te ili dva krupnija momka, podigli su me, ja sam
delove, ai neki ljudi su mu pomagali. dr`ao kameru i spustili su me dole niz Kneza
Kako sam snimao pravo, levim okom sam Milo{a u neku banku na uglu Kralja Milana i
video da se prema meni zatr~ava neki momak. Kneza Milo{a. Tu sam sa~ekao hitnu pomo},
Okrenuo sam kameru ka njemu i tad sam primio sa~ekao sam kolege kojima sam dao kameru sa
prvi udarac. Oti{ao sam par metara unazad, materijalom koji je snimljen i otada prakti~no
besan, prosto ne veruje{ {ta ti se de{ava, pri~a kre}e nekim svojim, drugim tokom.
okrenuo sam kameru ka tom momku i opet sam
uklju~io i krenuo sam da ga snimam... On se DOSIJE: A taj tok je – kakav?
BRANKOVI]: Ja na su|enju, sem
prvookrivljenog Milana Savatovi}a, drugu
„ Napada~i na Brankovi}a dvojicu momaka nisam prepoznao, jer kad sam
u prvostepenom pao prekrio sam glavu i nisam gledao {ta se
de{ava. To su u~inili drugi svedoci, prosto oni koji
postupku osu|eni su su bili tu. Znam da je Savatovi} bio u bekstvu i da
na uslovne kazne je tek posle ne znam koliko dana uhap{en, ja
zatvora, a posle odluke sam jo{ bio u bolnici. Su|enje je realno brzo
krenulo, mislim u oktobru te godine, ali se onda
Apelacionog suda odu`ilo, trajalo skoro dve i po godine. Prvom
prvookrivljeni presudom Milan je dobio ku}ni pritvor,
drugookrivljeni i tre}eokrivljeni su dobili uslovne
Milan Savatovi} na kazne. Apelacioni sud je poni{tio presudu i Milan
godinu dana zatvora, je dobio godinu dana zatvora i kaznu odslu`io u
a drugookrivljeni Valjevu, drugookrivljeni Stefan je dobio {est
meseci ku}nog pritvora, a tre}eokrivljenom
na {est meseci Nikoli je, mislim, ostavljena uslovna kazna. „
11
Novinari pod pritiskom: pretnja demokratskom procesu
PREDRAG BLAGOJEVI]:
Posle pretnje i
presuda kao pretnja
> Ubije te kad sud zaklju~i da kad ti neko ka`e „skrati jezik da ne bude kasno“,
taj neko mene navodno upozorava, `eli da spre~i {tetne posledice! To je
uvredljivo, to je neko ko te gazi, ne znam kako bih to opisao i to te ubije u pojam.
Ti onda shvati{ da si nemo}an {ta god da radi{. Ko }e da te za{titi, {ta da ~ini{,
pita se Predrag Blagojevi}
O sniva~ i glavni urednik ni{kog portala
Ju`ne vesti Predrag Blagojevi} ~esto je
na meti nezadovoljnika, pretili su mu
direktno, na primer, direktor lokalne toplane
re~ima: „Da ste ovakav tekst napisali u Americi,
da li biste `ivi do~ekali jutro?“ Ta je pretnja
potom poduprta dodatnim
pozivima drugih. No, to je tek
po~etak pri~e, po{to potom u
maratonskom sporu sudovi
razli~itog nivoa – osnovni, vi{i i
Vrhovni kasacioni – nisu na isti
na~in tretirali pretnju, pa su sva
trojica optu`enih pro{la bez
kazne. [to je, samo po sebi,
opasna pretnja novinarima.
PRETNJE: „Pisao sam seriju
tekstova o partijskom
zapo{ljavanju u gradskoj
toplani i kad pitam direktora:
’Koliko ste ljudi zaposlili’, on mi
da jedne podatke, a kad po zakonu o pristupu
infromacijama tra`imo ugovore na proveru,
bude ih duplo vi{e od broja koji mi je on
saop{tio. Nisam hteo da koristim eufemizme
pa da ka`em da direktor toplane nije govorio
istinu, nego je naslov glasio: ’Direktor toplane
je lagao za zaposlenje’. Pozvao sam ga
telefonom da nastavimo pri~u jer je bilo jo{
spornih stvari, on mi je dao neku izjavu i onda
na kraju zastao i rekao: ’Ali Blagojevi}u, da vas
pitam ne{to. Vi ste `iveli u Americi, je li tako?’
Ka`em da jesam. ’Da ste ovakav tekst napisali u
Americi, da li biste `ivi do~ekali jutro?’ Iskreno,
bio sam zate~en tim pitanjem, pa sam ja njega
upitao: ’Je li to pretnja?’, a on je odgovorio: ’Da
ti napi{e{ da ja la`em, a ja da te milujem, to
nemoj da o~ekuje{’, i spustio slu{alicu“, pri~a za
Dosije Blagojevi}.
12
Najpre, dodaje, nije bio zaista svestan da je
pretnja u pitanju, ali osvestio se kada mu je
uve~e dok je bio na de~ijem ro|endanu po~eo
da zvoni telefon: „Zove me prvo neko ko se
predstavlja kao Mija Jankovi} i kre}e: ’Skrati jezik
dok ne bude kasno’. ^ujem kako zveckaju
Strah
Osetio sam strah 21. marta 2017. kada sam se di-
rektno suo~io sa ~ovekom koji me je iz auta par-
kiranog u centru grada, ispred zgrade suda gde
nije dozvoljeno parkiranje, snimao. Sedi u mra-
ku sa kamerom koja je uperena ka meni i snima
me. U tom trenutku sam osetio strah, jer ne
znam ko je on, ne znam ni{ta o njemu. Zovem
policiju, pitam BIA-u jeste to bili vi, prosto u tom
trenutku razmi{ljam da isklju~im neku opciju, ne
znam ko to mo`e da bude. To je jedini put, to je
retka situacija gde sam ja stvarno osetio strah i
sebi rekao „da, to je strah“. Ali mnogo je ve}i pro-
blem sadr`an u onoj ludosti novinara koji u tre-
nutku kada primi pretnju nije svestan ozbiljnosti
situacije i obi~no glumi junaka, u stilu „ma ne}e
meni niko da preti, idem ja dalje“.
vilju{ke i tanjiri, on zapli}e jezikom, shvatam da
nije ba{ potpuno trezan i ja pitam: ’Ne razumem,
zbog ~ega me zovete?’ ’Skrati jezik, ne igraj se
vatrom’, nastavlja on. I ja besan ka`em da ne}u
da pri~am i spustim slu{alicu. Taman da se vratim
nazad, kad telefon ponovo zvoni. Ja se javim, a
~ovek s druge strane predstavlja
se kao pukovnik Dobrivoje iz
Pri{tine. ’Za{to ste vi, Blagojevi}u,
pisali ovo?’ Ista pri~a, ~ujem
zveckaju tanjiri, vilju{ke, moja
procena je da je pijan, ali tek
onda shvatim u stvari {ta se
de{ava: ’Ajde do|ite da mi to
razjasnimo’, ka`e. Tad mi je ve}
bilo uklju~eno snimanje, imam
snimljen ceo taj razgovor i
shvatim da meni najdirektnije
prete tom pri~om – ’pazi {ta radi{
dok ne bude kasno’...“
Blagojevi} je oti{ao u policiju i
prijavio pretnje i iste ve~eri
suprugu i decu odvezao u selo kod ro|aka.
Prise}a se da mu je }erka, kad je sa ro|endana
tre}i put krenuo napolje da pozove policiju,
rekla: „Ali, tata, da isklju~i{ telefon i da ne ide{
vi{e nikuda dok je moj ro|endan“: „Ja ne znam
koliko je ona bila svesna razloga za{to sam ja
odlazio, `elela je da tata bude tu, ali sin je ve}
shvatao o ~emu se radi, ve} ~ita, slu{a; supruga,
otac, ljudi oko nas se pla{e, a mi junaci – ne
ose}amo strah.
U policiji su ga pitali treba li mu za{tita: „Ja im
ka`em: ’Ljudi, vi ste valjda stru~ni, mi vas
pla}amo da brinete o na{oj bezbednosti,
nemojte vi mene da pitate da li mi treba
obezbe|enje, to vi procenite’. I koliko god misli{
da to ne uti~e na tebe, ima{ problem – nervozan
si po ceo dan, ne spava{ no}u kako treba, to se
prenosi i na porodicu, i na posao i na sve `ivo.“
Dosije
PRESUDA KAO NJUZ.NET: A onda
stigne presuda – Osnovni sud u Ni{u osloba|a
krivice direktora Toplane uz obrazlo`enje, a taj
deo vredi citirati: „^injenica da je radnju smestio
u stranoj dr`avi, on pokazuje svest da pravni
sistem Srbije ne dozvoljava ubistvo“. „Prosto
ostane{ bez teksta i ne zna{ {ta da ka`e{ – kao
da su njuz.net, Dra`i} i Kesi} pisali tamo, ljudi se
zabavljali. Nakon toga Vi{i sud ukine presudu,
vrati na novo su|enje, budu osu|eni. Vi{i sud
potvrdi presudu da su to bile ozbiljne pretnje, a
onda Vrhovni kasacioni sud zaklju~i da ta
pretnja nije bila ostvariva, pa onda to i nije
pretnja. I onda te to ubije, ~ak zaklju~e da kad
ka`e ’skrati jezik da ne bude kasno’, tada on
mene upozorava, `eli da spre~i {tetne posledice!
To je uvredljivo, to je neko ko te gazi, ne znam
kako bih to opisao i to te ubije u pojam. Ti onda
shvati{ da si nemo}an {ta god da radi{. Ko }e da
te za{titi, {ta da ~ini{?.“
Vrhovni kasacioni sud je oslobodio svu
trojicu. Nisu rekli eksplicitno „ubi}emo te“,
„zakla}emo te“, pa po{to nije eksplicitno nije ni
pretnja: „Sva trojica su sada slobodni gra|ani,
niko ne mo`e da ka`e da su pretili jer presuda
ka`e da nisu pretili. I koja se tu onda poruka
{alje? Ne samo meni kao novinaru nego i ostalim
novinarima i ostalim gra|anima, da takvi koji
ka`u ’skrati jezik dok ne bude kasno, ne igraj se
vatrom, pazi {ta pi{e{’, da zapravo oni meni ~ine
uslugu jer spre~avaju da nastupe ozbiljnije
posledice po mene!“
Za taj ~in usledile su i nagrade u Toplani i –
partiji: „Sretao sam nekoliko puta ovog
pukovnika Dobrivoja, postavljen je na poziciju
nekakvog {efa obezbe|enja toplane ili tako
ne{to, a u stranci je postavljen za
potpredsednika ili predsednika odbora za
bezbednost. Srpska napredna stranka umesto
da ih osudi javno, da se distancira od njih, da ih
na bilo koji na~in kazni i time po{alju poruku
javnosti ’to ni mi ne dozvoljavamo’, ona njih
prakti~no nagra|uje. Unutar javnog preduze}a
u kome rade i unutar stranke ~iji su funkcioneri
oni napreduju.
Pretnja je o~ito, ka`e Blagojevi}, bila
preporuka za napredovanje u karijeri. „

Trule`
DOSIJE: Kojim bi pridevom opisao situaciju u medijima?
PREDRAG BLAGOJEVI]: Trulo. Mnoge stvari na prvi pogled iz-
gledaju kao da ima neke nade, ~ini se ~ak da izgleda lepo, a za-
pravo tek kada si unutra vidi{ koliko je to trulo i samo {to se ne
uru{i. Uz svega par nekih primera, ljudi pre svega, ne medija ne-
go ljudi, koji ti ulivaju poverenje i koje vidi{ kao neke svoje ido-
le, sve ostalo je trulo do sr`i. I problem je kad onda vidi{ da je ta
gangrena toliko napredovala da na kraju postavi{ sebi pitanje –
da li je uop{te mogu}e da se to izle~i?
Mislim da mi u Srbiji trenutno imamo napredniji nivo auto-
cenzure i to je ono {to je ozbiljan problem, to je stvar koja ne mo-
`e da se izmeni u glavama nikako. To je razlog {to, na primer, mi
u Ju`nim vestima, kad nam treba novinar, jo{ jedan novinar,
uop{te ne razmi{ljamo o postoje}im novinarima jer je u Ni{u te-
{ko na}i nekog ko je dobar novinar a ~iji na~in razmi{ljanja nije
zaga|en autocenzurom. Oni razmi{ljaju o tome {ta im se ne bi
svidelo ili {ta bi im se svidelo i zato smo odlu~ili da radimo s mla-
dim novinarima i uti~emo na njihov na~in razmi{ljanja.

Dosije 13
Novinari pod pritiskom: pretnja demokratskom procesu

MAJA @IVANOVI]:
Uspeli su da me razbesne
> Dvojica nepoznatih mu{karaca pratila su Maju @ivanovi} u vreme dok je za
Vojvo|anski istra`iva~ko-analiti~ki centar VOICE radila pri~u iz energetskog sektora.
O~igledno opasnu, jer joj je novosadska policija odmah dodelila obezbe|enje

N ovinarka Vojvo|anskog istra`iva~ko-

analiti~kog centra VOICE, sada BIRN-a
Maja @ivanovi} `ivela je izvesno
vreme sa policijskim obezbe|enjem, ne
pratnjom, ve} obezbe|enjem stacioniranim
ispred ku}e. Posle zavr{etka pri~e na kojoj je
radila – a koja je i dovela u opasnost – tra`ila je
da se obezbe|enje ukine. Za Dosije Maja
@ivanovi} obja{njava kako je uop{te dospela do
`ivota „pod kontrolom“ i kako to izgleda.
„Bavila sam se energetikom du`e vremena i
jednog dana jedan od mojih izvora je rekao da
ima sjajnu pri~u za mene i pitao me da li sam
zainteresovana kada je objasnio o ~emu se radi.
Na{li smo se nekoliko puta i pitao je dokle sam
spremna da idem. Nisam se obazirala, naravno
kao ni pre toga kada su mi se de{avale sli~ne
situacije. Pri~u sam maltene zavr{ila kada se
desio taj 24. jun 2016. godine, kada je trebalo
da idem da pokupim jednu od izjava druge
strane. Iza{la sam kao i svakog drugog dana u
deset do devet iz svoje zgrade i krenula na
posao u Novom Sadu. Primetila sam dvojicu
ljudi koji su izgledali vrlo ~udno i privla~ili
bukvalno moju pa`nju svojim atipi~nim
pona{anjem preko puta moje zgrade“,
obja{njava Maja @ivanovi}.
Nije razmi{ljala o sopstvenoj bezbednosti ve}
o prikupljenom materijalu. Vratili su se do Majine
zgrade, ona i kolega i – pratilac: „^ovek je sve
vreme i{ao iza mene, oti{li smo do mog stana, ja
sam videla da je sve u redu, iza{li smo opet iz
zgrade i primetili smo ih na apsolutno istom
mestu gde su bili prvi put. Instinktivno smo
samo pre{li put i krenuli prema njima. ^uli smo u
tom trenutku ’pazi, evo ih!’, pri{li smo im, pitali {ta
rade, koga ~ekaju. Prvo su izbegavali odgovor,
onda su rekli da ~ekaju prijatelja koji `ivi u toj
zgradi. Ja sam pitala: ’Je l’ vi to nas mo`da
pratite?’ i rekla sam da smo novinari. Oni su
odbijali apsolutno svaki kontakt o~ima i sve
vreme su ponavljali da ~ekaju prijatelja.“
PRIJAVA POLICIJI: Posle incidenta Maja je
sve prijavila policiji.
„Stvarno sam se upla{ila da }e oni da uzmu
dokumentaciju na kojoj sam radila {est meseci, u
pitanju je 12 razli~itih institucija koje sam ja pitala
ne{to i od svake dobila poneki papir, u najmanju
ruku jedan. Me|utim, kada sam videla da se ni{ta
nije desilo u mom stanu, shvatila sam da im cilj nije
bio moj stan, nego da sam im meta bila ja. I kada
sam iza{la i kada sam ih videla, njima je bilo jasno
da sam ja malo lu|a od njih i da me nisu upla{ili u
tom smislu i znala sam da }e posle toga da odu.“
Prva adresa bilo je tu`ila{tvo, a po njihovom
savetu, policija: „Tamo je sa mnom pri~ala jedna
devojka koja je napravila zapisnik, kolega i ja
smo oti{li zajedno. Ispri~ali smo sve {to se desilo,
ona je to zapisala i rekla je da mo`emo da idemo
i da }e nama neko da se javi. Ubrzo nakon toga iz
policije su me ponovo pozvali da se vratim i tada
su napravili detaljniji zapisnik i daleko detaljnije
me ispitali o svemu. Ispitivanju su prisustvovala i
dvojica inspektora iz oblasti privrednog
kriminala.“
Posle toga tu`ilac je procenio da je Majin `ivot
ugro`en i dodeljeno joj je obezbe|enje po
mestu prebivali{ta i po kretanju.
„Ve} tada sam ja videla da }e to biti problem
kako za mene tako i za njih zbog toga {to, po
re~ima samih policajaca, u toj policijskoj stanici
nisu imali sli~an slu~aj, oni su obezbe|ivali
funkcionere i videlo se da ~ak ni oni nisu bili
spremni za takvu vrstu incidenta i za takav
posao. I slu{ala sam pri~e po hodnicima u smislu
’nije ni nama, ali nije ni njoj drago’. Kada sam

PRATE ME: Nastavila je da hoda i ustanovila

da je jedan od dvojice mladi}a krenuo za njom:
„Nastavila sam jo{ desetak minuta, okretala se i
videla sam da on ide sve vreme iza mene sa
druge strane ulice, da ima blutut slu{alicu u
u{ima, pri~a sve vreme i gleda u mene. Na pola
puta sam stala jer sam ~ekala na kolegu sa kojim
je trebalo da se na|em, a koji je dolazio sa druge
strane ulice, pa da nastavimo zajedno. U tom
trenutku sam stala i okrenula se prema ~oveku
koji me pratio i pogledala ga. [to ja ka`em, stala
sam u ’ef’ i pogledala ga, a on se jednostavno
sakrio iza nekog kombija. I nastavio da me gleda.“
Dileme nije bilo, pa je kolegi rekla nezamislivu
„filmsku re~enicu“: „Mene prate.
Dvojica ih je, jedan od njih je ovde, drugi je
ostao ispred zgrade, a meni je sva moja
dokumentacija u stanu.“

14 Dosije
kasno uve~e do{la ku}i, to je bio petak, policijska
kola su bila parkirana ispred moje zgrade.
Slu`bena policijska kola sa dvojicom policajaca“,
pri~a Maja @ivanovi} i dodaje da su ostali tu dve
nedelje: „Uop{te nisu odlazili.“
NON-STOP: Svakog dana 24 ~asa policijski
auto na kojem pi{e POLICIJA sa dva policajca u
uniformama bio je „nad`id`an“ na ulazu u
zgradu. Nisu se pomerali.
„Odmah posle incidenta ja sam stavila do
znanja da ne `elim da ostanem u tom stanu u
kojem sam `ivela sama i da }u da se sklonim
nekoliko dana u Beograd. To je njima
predstavljalo problem jer ja sam dobila
obezbe|enje po mestu kretanja, rekli su da oni
nemaju dovoljno policajaca da mene prate dalje
od Novog Sada i da bi bilo najbolje da ne
napu{tam Novi Sad“, pri~a dalje Maja @ivanovi}
svoju nimalo prijatnu pri~u, uz pikantan detalj –
momci su pre nje obezbe|ivali predsednicu
Narodne skup{tine Srbije Maju Gojkovi}.
Nonsens je to {to je Maja zaista oti{la, a oni su
ostali i ~uvali zgradu: „Dobili su takvo nare|enje
– da budu ispred moje zgrade parkirani sa
dvojicom policajaca. Sve vreme, iako ja nisam
bila u zgradi. Ali, kako da ti ka`em – ti iza|e{ iz
zgrade, klimne{ im glavom, oni tebi klimnu
glavom, ode{ da baci{ sme}e, vrati{ se, ode{ na
posao, opet klimne{ glavom... Oni sve vreme
sede tamo. I to je to.“
Po{to nije bilo dovoljno ljudi za stalnu
pratnju, a Maja i nije `elela da policija ide svuda
sa njom, usledio je kompromis – ona ih obavesti
kuda ide i kada se vra}a, oni stra`are.
„Zamolila sam da me ne prate, mislim da bi
moj `ivot bio nezamisliv... Ja ne mogu da radim,
ja ne mogu da `ivim tako da imam non-stop
policajce iza sebe. Ja se divim Brankici iz
Insajdera, ja ne znam da li bih mogla da ostanem
u novinarstvu“, obja{njava sagovornica Dosijea i
Dosije
dodaje kako je ve} tada najavila da }e tra`iti da
se obezbe|enje ukine – ~im zavr{i pri~u.
Tako je i bilo, na zahtev Maje @ivanovi}
obezbe|enje je ukinuto, s tim {to je policija
nastavila da patrolira. Ka`e jo{ da, iako vi{e nije
bilo zvani~ne komunikacije, ~esto su se iz policije
raspitivali kako je, da li je sve u redu: „Stvarno su
profesionalno odradili svoj posao, tih par dana
posle doga|aja mi smo proveli puno vremena
zajedno... njima je podjednako stra{no to {to se
meni desilo i mogu da ka`em da su bili korektni
prema meni.“
Sjajni ljudi rade
u novinarstvu
MAJA @IVANOVI]: Novinarstvo je sjajno zbog
toga {to ga rade sjajni ljudi, veliki profesionalci i
zato {to ga rade hrabri, jako hrabri ljudi i to je ono
{to novinarstvo danas ~ini ba{ sjajnim u Srbiji.
DOSIJE: Je li to pridev kojim bi opisala novi-
narstvo danas u Srbiji?
MAJA @IVANOVI]: Da. To je definitivno pridev
kojim bih opisala novinarstvo. Sjajno zbog toga
{to ga ~ine sjajni ljudi.
TRAUMA: Za Maju @ivanovi} je ~injenica da su
je nepoznati ljudi pratili velika trauma: „U
profesionalnom smislu sam bila mnogo besna.
Nisu uspeli da me zastra{e, ve} da me u`asno
razbesne i probudili su inat u meni. U tom
trenutku sam rekla: ’E, sad }ete da vidite’. Tog
petka sam poslala na pet strana jedno dvadeset
pitanja i pozvala sve ljude koje sam planirala da
intervjui{em. I ja sam tu pri~u objavila u
nastavcima u tri teksta u roku od 15 dana. U
profesionalnom smislu ti shvati{ da nema tu vi{e
desilo se – nije se desilo, desi}e se – ne}e se desiti.
Desilo se, mo`da }e se desiti opet, sada sam
spremna i znam kako }u reagovati slede}i put.“
Sve to, me|utim, donosi mnogo te{ko}a u
privatnom `ivotu: „Moja sre}a je {to sam imala
podr{ku bliskih ljudi pa sam narednog dana, u
subotu, bukvalno naterana da idem da se {etam
po gradu da bih sama prevazi{la strah. Uz pomo}
bliskih ljudi, naravno – idemo da se {etamo,
nema {anse da }e{ da sedi{ ceo dan u stanu
zatvorena i da se pla{i{ {ta te ~eka iza tih vrata. To
su trenuci kada ti porodica govori – ’prestani da
se bavi{ novinarstvom, {ta ti to treba u `ivotu, je
l’ ne mo`e{ da pi{e{ ni{ta normalnije, je l’ ne
mo`e{ da pi{e{ na neke obi~ne teme?’ Ti samo
klima{ glavom, zna{ da oni tebe vole i da ti `ele
sve najbolje, ali i preispituje{ samu sebe i
potvr|uje{ da li i dalje `eli{ da se bavi{
novinarstvom ili ne `eli{. Meni je bilo jasno da ja
`elim da se bavim novinarstvom, to je ono u
~emu ja u`ivam, to je moj posao.“
Iza svega je, ka`e, ostao suzavac u torbi koji
~esto dr`i, za svaki slu~aj, ali i stalno okretanje
dok hoda ulicom. I alarm u glavi – vi{e ne izlazi
kasnije od 11.00 sati uve~e.
Maja @ivanovi} je uverena da je re~ o
organizovanoj akciji, a uvi|a sli~an {ablon kada
razmi{lja i o drugim kolegama koji su pra}eni:
„Glavni cilj svih akcija te vrste jeste da se novinari
zastra{e.“
A mo`da je od svega najstra{nija neizvesnost,
po{to ni godinu i po dana kasnije nema
informacija o ljudima koji su je pratili, istraga –
ako je i ima – tapka u mraku. Ni{ta zvani~no, ali ni
privatno ne mo`e da sazna ni ona, ni novinarska
udru`enja (NDNV i NUNS). Njen slu~aj je i u
izve{taju OEBS-a.
„To je slu~aj koji je na papiru jer ja imam i
zapisnik i to je slu~aj koji }e u nekom trenutku
isplivati negde. Ja samo mislim da institucije
trenutno nisu spremne da to ispliva“, ka`e Maja
@ivanovi} za Dosije. „
15
Novinari pod pritiskom: pretnja demokratskom procesu

NEDIM SEJDINOVI]:
^ovek mora da proguta
sve svoje strahove
> ^ovek proguta i prvi strah i sve strahove, ali ponekad poklekne. To se dogodilo i
predsedniku Nezavisnog dru{tva novinara Vojvodine Nedimu Sejdinovi}u kad je
obi~nom po{tom stiglo neobi~no pismo u kome se najgrubljim re~ima njemu,
Dinku Gruhonji}u i njihovim porodicama preti da }e plivati Dunavom

P redsedniku Nezavisnog dru{tva

novinara Vojvodine (NDNV) Nedimu
Sejdinovi}u vrlo ~esto prete doslovno
i smr}u. Na razne na~ine i vrlo dugo, direktno,
preko dru{tvenih mre`a, „obi~nom“ po{tom. U
{ali, on zabrinutim prijateljima ka`e da je sve
svoje strahove progutao pa je „zato toliko veliki“:
„Kad u du`em periodu, uz neke pauze, dobijate
pretnje smr}u, uvrede, kada vas prozivaju, kada
vas progla{avaju za neprijatelja dru{tva, kada
susre}ete neke ~udne poglede u gradskom
prevozu kad vas prepoznaju i za~ude se otkud vi
tu kada ste vi strani pla}enik, otkud vi u
gradskom autobusu, a susre}ete naravno veoma
~esto i poglede mr`nje – vi se na izvestan na~in
priviknete da `ivite sa tim i to vam na neki na~in
prestaje da biva velika smetnja u `ivotu.
Naravno, nikada ne mo`ete re}i da u tome
u`ivate, morali biste biti mazohista, a ja nisam, ali
sam se svakako navikao da sa tim `ivim i to mi ne
predstavlja veliki problem.“
Ipak, ka`e, ponekad ~ovek poklekne.
RUKOM PISANE PRETNJE: „Se}am se
kada sam dobio jednu seriju pretnji, onda je
pristiglo i jedno pismo u redakciju, meni i Dinku
Gruhonji}u uputili su zaista stra{ne pretnje, me|u
ostalima da }emo mi i na{e porodice da ’plivamo’
Dunavom. Bile su jezive pretnje, rukom je neko
ispisao to pismo. Kada sam pismo pro~itao,
oti{ao sam u SUP da prijavim slu~aj. Posle jednog
vrlo profesionalnog razgovora sa inspektorom
koji je sve to saslu{ao, primio, zabele`io, kada sam
iza{ao iz SUP-a i krenuo ku}i, i pored godina
privikavanja na to, ose}ao sam jaku
uznemirenost i neku vrstu straha. Posmatrao sam
ljude oko sebe kao da me svi do`ivljavaju kao
nekog neprijatelja. Tu sam imao neki napad
psiholo{ke krize i zaklju~io sam da bi bilo najbolje
da uzmem taksi i da odem odmah ku}i“, se}a se
Sejdinovi}. Ali: „Onda je ne{to u meni progovorilo
NE, ne sme{ to da uradi{, idi pe{ke ku}i. I{ao sam

16 Dosije
pe{ke ku}i, kroz ba{ najprometnije ulice pro{ao
sam upravo zbog toga {to sam kod sebe
prepoznao taj napad paranoje. Znam, ako
dopustim da se razvije da }e me na svaki na~in,
pa i profesionalno ometati. Mislim da mi je ta
{etnja u tom trenutku mnogo zna~ila.“
DEMONI: „Ja sam u julu 2013. godine napisao
tekst pod nazivom ’O lustraciji i drugim
demonima’. Bavio sam se problemom lustracije u
Srbiji, pa i u regionu, i podsetio da Zakon o lustraciji
koji je usvojen u Skup{tini Srbije nikada nije
zapravo stupio na snagu i nikada nije
profunkcionisao i govorio koliko je potrebno i
va`no da se jedno dru{tvo kroz proces lustracije
suo~i sa samim sobom i izvu~e neke pouke iz svoje
pro{losti. Dakle, nekoliko teza koje uop{te nisu
nove, navodio sam raznorazne primere iz filozofije,
iz nekih drugih zemalja i zaista mi je bila ~udna ta
`estoka reakcija“, ka`e Sejdinovi} za Dosije.
Pretpostavlja da je „specifi~an dru{tveno-
politi~ki kontekst“ 2013. kumovao odgovoru u
kome je jedan od autora na nekom
ekstremisti~kom sajtu pozvao Sejdinovi}eve
kom{ije na obra~un sa njim: „Onda je krenula
~itava serija pretnji, komentara ispod nekih
tekstova gde je prenesen tekst, progla{avan sam
za muslimanskog vojvodu, optu`ivan da
poistove}ujem Srbiju sa nacisti~kom
Nema~kom, da sam islamski mislilac,
vojvo|anski separatista, {to je jedna od veoma
~estih kvalifikacija koje se dodeljuju meni i nekim
kolegama sa kojima sara|ujem.“
I tada i danas je bio uveren da je tekst o
lustraciji i demonima bio samo povod za napad
na NDNV i njega li~no, a pre svega na ideje
antifa{izma i suo~avanja sa krvavom pro{lo{}u:
„Pokazalo se da u dru{tvu ne postoji senzibilitet
za takve teme i mogu}nost da se one otvaraju.
Ono {to mene jako pla{i jeste {to su upravo teme
’90-ih – kada je po mom mi{ljenju izvr{en
prvobitni greh, akumuliran novac, izvr{ena
ogromna preraspodela ekonomske mo}i ka
ljudima iz politi~kog kriminalnog miljea i dan-
danas posledice tog u`asa – pla{i me {to je to
prestala da bude tema u na{em dru{tvu, a dok se
ona ne ispri~a mi ne mo`emo po~eti da ozbiljno
re{avamo mnoge druge nagomilane probleme.“
KAFKA U SRBIJI: Obratio se policiji, ne samo
zbog ja~ine pretnji: „Mi smo na nivou na{eg
udru`enja doneli neku vrstu odluke da ako `elimo
da `ivimo u jednoj regularnoj dr`avi moramo da
po{tujemo sam taj sistem, imali ili ne poverenje u
njega. I od 2008, kada su krenule pretnje i
tada{njem predsedniku Dinku Gruhonji}u i meni i
ljudima oko Udru`enja, redovno smo ih
prijavljivali i Ministarstvu unutra{njih poslova i
nadle`nim tu`ila{tvima. Na`alost, do sada,
konkretno povodom teksta ’O lustraciji i drugim
demonima’ nije bilo nikakvog procesa.“
Sejdinovi} smatra da postoje veoma
razra|eni mehanizmi dr`ave da ne uradi ni{ta,
tu`ila{tvo prebacuje odgovornost na policiju,
Dosije
policija na tu`ila{tvo, onda tu`ila{tvo na pe~atom jedne od beogradskih po{ti: „Odneo
pravosu|e, pravosu|e uzvra}a da tu`ila{tvo nije sam ga i predao u policiju nadaju}i se da postoji
dostavilo dovoljno dokaza: „Ministarstvo se opet mogu}nost ili neka tehnologija na osnovu kojih
`ali na same novinare koji ne `ele da daju izjave, mogu da utvrde ko je to pismo poslao. Valjda smo
svedoci ne `ele da govore {ta se zaista de{ava. se svi previ{e nagledali tih ameri~kih filmova i
Kao predsednik Udru`enja veoma ~esto serija, ali sam ve} tada shvatio, bez obzira na to {to
razgovaram sa kolegama kojima se preti i je inspektor bio, ka`em, veoma uvi|avan i
bukvalno ih molim da prijave slu~ajeve. Oni to susretljiv, kada sam video njegovu kancelariju i
ne `ele jer nemaju poverenje u pravosudni onaj stari Iskrin telefon tu, da od nekakvih velikih
I sramota i ponos
NEDIM SEJDINOVI]: Mi ovde ba{tinimo tradiciju poslu{ni~kog novinarstva. Kada mlad novinar,
bez obzira na to {ta u~i na fakultetu, ode u neku redakciju vrlo brzo }e nau~iti tamo da je poslu{ni~-
ko novinarstvo to {to jeste profesija, {to govori koliko su duboki koreni problema u novinarstvu u Sr-
biji u sferi medijskih sloboda...
Moj odnos prema novinarstvu je na neki na~in dvojak, kao {to i novinarstvo u Srbiji mo`e na ne-
ki na~in da se podeli u dve skupine i medija i novinara. S jedne strane, zaista postoje ljudi zbog ko-
jih sam se ja duboko razo~arao u novinarstvo, ~ak pomalo sam se razo~arao i u ljudsku vrstu, kako
bih rekao, koji kr{e novinarski kodeks, koji izlu|uju gra|ane, koji u slu`bi vlasti rade na uru{avanju
svih mogu}ih vrednosti, normi, koji la`u, koji podme}u, koji su lukavi razara~i ovog dru{tva. Zna~i,
s jedne strane su oni ljudi koji su u velikom broju slu~ajeva direktno u lancu korupcije, a sa druge
strane zaista jedan zna~ajan broj kolega zbog kojih se ponosim svojom profesijom, koji su uspeva
i devedesetih pa sve do dan-danas da poka`u da zapravo mo`da i najve}i otpor retrogradnim dru-
{tvenim i drugim procesima postoji upravo u novinarstvu i me|u novinarima koji su spremni da
brane}i svoju profesiju brane i dru{tvene vrednosti ~ak po cenu da ostanu bez posla, da budu na
ulici, da se sukobe sa ve}inom, ne samo sa onima koji imaju mo}, nego i sa gra|anima koji su izma-
nipulisani. Dakle, zbog tih novinara ose}am se ponosnim {to se bavim ovim poslom.
[to se mene li~no ti~e, ~esto se pitam, ali mislim da to nije samo pitanje za novinarsku profesiju
nego i za mnoge profesije u ovoj zemlji, kao {to se to veoma ~esto pitaju ljudi koji se trude da taj
posao obavljaju, da tako ka`em, u nekom {irem interesu – da li sve ovo ima smisla? I ponekad in-
spiraciju za vlastiti rad moram bukvalno da vu~em iz peta, da je pronalazim negde, i zasad uspevam
da je prona|em, da se i dalje bavim ovom profesijom, ali je ~injenica da veoma ~esto postavljam
sebi pitanje – ~ime se ovo bavim i da li ovo uop{te ima smisla?
DOSIJE: A kojim pridevom bi opisao novinarstvo u Srbiji?
NEDIM SEJDINOVI]: Na jednoj strani je manipulativno novinarstvo, a na drugoj hrabro, dosledno
i profesionalno novinarstvo. Zna~i, mislim da paralelno postoje oba ova novinarstva na ovom pro-
storu i ja se veoma protivim tome da se svi novinari stavljaju u isti ko{.
DOSIJE: Za{to posle svega ovoga nisi napustio novinarstvo, i da li mo`da razmi{lja{?
NEDIM SEJDINOVI]: Kada sam par puta razmi{ljao da bi mo`da bilo dobro da se bavim nekim dru-
gim poslom, mo`da bi bilo bolje da jednostavno odem iz ove zemlje, imam neke rodbine po ino-
stranstvu, verovatno bih kao i mnogi drugi uspeo nekako i da se sna|em, i da pro`ivim `ivot sigur-
no neuporedivo mirniji nego ovaj, kada o tome sada razmi{ljam, ono {to mi na neki na~in smeta i {to
me odmah sputa da te misli ne razvijam i da ne preduzmem ne{to konkretno povodom toga jeste
jedna vrsta prkosa. Odnosno, neki ose}aj da onda sve ovo {to si prethodno radio gubi smisao, kao
da si odbacio ~itav prethodni `ivot. Jednostavno, kada sam ve} pristao da u~estvujem u ovoj igri
`elim da je igram do kraja pa }emo da vidimo kakvi }e biti kona~ni rezultati.
Nekako mi taj prkos i uverenje da je stvarno to {to ja radim, {to radi na{e udru`enje, {to rade na-
{e kolege, da to ima nekog smisla, a ponekad me ohrabri ~injenica da neki ljudi, slu~ajni prolaznici,
prijatelji prijatelja, zahvale se na tome {to radimo. To jako, jako mnogo zna~i i ~esto mi to ulep{a ne
dan, nego i nekoliko dana.
sistem. Ali kada u|ete u neki kafkijanski proces tehnolo{kih procesa ne}e biti ni{ta. I kao {to sam i
sa dr`avom vidite kako stvari funkcioni{u.“ o~ekivao u vezi sa tim pismom, nikada nije
Na pitanje {ta je policija uradila povodom otkriveno ko ga je poslao. S druge strane, kada se
grubih pretnji njemu, Gruhonji}u i njihovim ono pojavilo, mi smo faksimil tog pisma objavili jer
porodicama, odgovor je bio prost – prakti~no smo smatrali da je va`no da javnost bude
ni{ta. ^udan je jo{ potpis ispod toga pisma – upoznata sa ~ime se novinari suo~avaju u svom
Udru`enje Ma|ara, Rusina, Slovaka i Srba, a pismo
sa u`asnim uvredama i pretnjama je stiglo sa Nastavak na strani 18 >
17
nastavak sa 17. strane
NEDIM SEJDINOVI]: ^ovek mora
da proguta sve svoje strahove Novinari pod pritiskom: pretnja demokratskom procesu

TAMARA
svakodnevnom radu. Kada smo objavili to
pismo reakcije su bile zaista dobre, kako
novinarskih udru`enja tako i kolega iz zemlje i
iz regiona koji su nam pru`ali punu podr{ku.“

KONTRA: No, usledili su i tekstovi u

oficijelnoj {tampi: „Klju~ni je bio u Informeru MARKOVI]
SUBOTA:
gde sam prikazan kao neprijatelj dru{tva,
neprijatelj Srbije, neprijatelj naroda, gde se
ba{ onako poziva kako ja `ivim sa ljudima
koje mrzim i koje ja ne znam {ta... Verovatno

@ivot se okrene
bih ih pobio, po njihovom mi{ljenju, itd. u
tom informerskom stilu. I potom je usledio
~itav niz pretnji koje sam ja dobijao.“
[to je vi{e tekstova bilo, bilo je i vi{e

za 180 stepeni
reagovanja: „U jednom trenutku prestao
sam da ~itam komentare u kojima se
direktno poziva na moje ubistvo, koji su
klasi~ne pretnje smr}u, jednostavno sam
odustao. Uvek je bila ta teza kako mrzim
Srbiju, kako sam obrezani islamista, kako
sam pripadnik Islamske dr`ave, neko ludilo
uz vrlo jasne pretnje. „
> Tri i po godine sam imala obezbe|enje.
U po~etku izgleda stra{no jer vam to potpuno
naru{i slobodu, privatnost, intimu, prosto
nijednu tajnu nisam imala jer i da sam htela da
imam ne bih mogla da je sakrijem. Posle se
priviknete, a onda se privikavate na normalan
`ivot kad prestane obezbe|enje,
ka`e Tamara Markovi} Subota

„ Sasvim otvoreno
N ovinarki Blica Tamari Markovi} jedne
no}i 2011. godine policajci u civilu
upali su u stan i saop{tili kako
bezbednosne procene pokazuju da joj je `ivot
mogu da ka`em da je ugro`en, pa joj je odre|eno dvadeset~asovno
od 2012. vlast ta koja obezbe|enje. Godinu i po dana ranije, krajem
jula 2009. u Blicu je iza{ao tekst „Suboti} i Joca se
stvara atmosferu susreli u vili u Baru pre ubistva Pukani}a“ u
straha i nasilja i kojem je autorka, pozivaju}i se na anonimni
izvor iz policije, prenela informacije iz naslova i,
mislim da je sve ovo po odbrani Stanka Suboti}a Caneta, iznela
{to se de{ava u insinuacije o sastancima Suboti}a i Joci}a u Crnoj
Gori ~ime je „sugerisala Suboti}evu ume{anost u
medijima, pretnje Pukani}evu likvidaciju“. Tamara Markovi} Subota
novinarima, uvrede bavila se i istragom protiv Darka [ari}a.
novina, sve to {to se DOSIJE: Dugo se bav{i hronikom, a to
de{ava na konkursnim podrazumeva i organizovani kriminal. Jedne
sufinansiranjima, neka no}i pred Bo`i} ti u ku}i, zvoni telefon i?
TAMARA MARKOVI] SUBOTA: Oktobra
vrsta kampanje straha 2009. kre}e akcija Balkanski ratnik i pisanje o
u kojoj vlast {alje narko-klanu Darka [ari}a. Mislim da smo moja
novinarima, pa i redakcija i ja uradili vrhunski posao u
istra`iva~kom novinarstvu, jer smo otkrili ko su
drugim gra|anima, ~lanovi [ari}evog klana, koje su saradnike imali u
poruku – budi policiji, koje saradnike u vladi, kako i za{to je
neko morao da radi kriju}i istragu da ne bi curile
poslu{an ili }emo ti informacije, kako se prao novac, ko su bili
`ivot uni{titi saradnici u pranju novca, u firmama, u
bankama... U po~etku nisam mogla da zamislim
razmere svega, koliko klan duboko ide u
poslovima, i u kokainu, i u pranju para, i u
vezama, i sa ljudima koji su mo}ni i prosto je
svaki dan donosio neku novu informaciju i puno
se radilo.
Ni oktobra 2009, ni celu 2010. nisam nijednog
momenta osetila strah, niti da sam ja zbog tog
pisanja ugro`ena; prosto mi je bilo drago {to
radimo dobro i {to to ide zaista onako kako treba
da se radi jedna istra`iva~ka pri~a. Nisam ni
razmi{ljala da bi Darko [ari} ili njegov klan ili bilo
ko iz te grupe imao problem sa mnom, jer su u
tom momentu imali svojih jako velikih
problema. Bili su u bekstvu, novac odlazi, plene
im imovinu. Po mome, ja sam poslednja na koju
bi oni pomislili. I onda se situacija menja jedno
ve~e, pred Badnji dan 2011, zvoni telefon, zovu
me direktor policije i specijalni tu`ilac i
obave{tavaju da imaju operativne informacije
koje ukazuju da mi je ugro`en `ivot od klana
Darka [ari}a. U tom prvom momentu
poku{avaju da me ne upla{e, pitaju „gde si, pa je
l’ sve o kej“, pa malo bi trebalo da se pozabavimo
ko je gde, postoje neke informacije, neka
operativna saznanja, malo }e policija do}i da te
obi|e, da vidi tu da li se neko sumnjiv muva oko
ku}e. I meni u stvari sve biva jasno. Naravno da ni
ja nisam htela preko telefona da previ{e pitam i

18 Dosije
onda je to bilo otprilike tako – pa evo za deset na posao, vra}a me, gde god ja idem on ide sa ... Kako to izgleda? U ku}u mi je do{la cela
minuta }e ti do}i policija u ku}u. mnom. I to traje otprilike mesec dana, koliko je ekipa Uprave za obezbe|enje koja je razgledala
U ku}i sam sa }erkom i roditeljima, majka bilo potrebno da se napravi bezbednosna prvo moju ku}u, dvori{te, propitala ceo
uvija sarmu i treba da im ka`em da }e do}i procena, daju sva odobrenja i onda se uklju~uje kom{iluk, kod svakog bila, proverila dosijee.
policija. Bukvalno za deset minuta je bila puna Uprava za obezbe|enje. Proveravali su ko bi s koje strane mogao da u|e
ku}a. Ka`em, pa to je zbog pisanja, nije ni{ta Zaboravila sam da ka`em, dan nakon {to su u dvori{te, da mi u|e u ku}u, da li bi snajper s
stra{no, samo prosto malo da se povede ra~una me pozvali i direktor i specijalni tu`ilac odlazim u koje strane mogao da me pogodi ako sedim u
itd. I moj `ivot menja se za 180 stepeni, dobijam MUP i tamo u Upravi kriminalisti~ke policije fotelji u dnevnoj sobi ovde ili onde... Nakon toga
obezbe|enje najpre iz mladenova~ke policije, dobijem informaciju da je meni ugro`en `ivot od je patrola 24 sata ispred moje ku}e, oni se
policajac u civilu koji ide sa mnom, onda se u to klana Darka [ari}a. To nisam o~ekivala, veliki smenjuju na 8–12 sati i obezbe|enje ide non-
uklju~uje Uprava za obezbe|enje li~nosti i kriminalci, Crnogorci pride kojima bi trebalo da stop sa mnom. U mom slu~aju bila su dvojica
objekata MUP-a... je ispod ~asti da ubiju `enu, da im se `ena, stalnih policajaca i jo{ dvojica koja su upadala u
samohrana majka, na|e na meti... U tom zavisnosti od odmora.
DOSIJE: Najpre mladenova~ka policija, a to momentu se menja `ivot, po~injete da Tri i po godine sam imala obezbe|enje. U
je ono {to se zove obezbe|enje po mestu razmi{ljate druga~ije, kre}e strah i sagledavanje po~etku izgleda stra{no jer vam to potpuno
prebivali{ta. Koliko to traje? svega na druga~iji na~in, ali nikad nisam naru{i slobodu, privatnost, intimu, prosto
TAMARA MARKOVI] SUBOTA: Oni su dozvolila da strah preovlada, nisam o tom strahu nijednu tajnu nisam imala jer i da sam htela da
bili zadu`eni za moju bezbednost, patrolnim razmi{ljala nikad du`e od pet minuta, {estog imam ne bih mogla da je sakrijem od njih
kolima obilaze moju ku}u, ceo taj kraj, ko prolazi, minuta bih bila u paranoji koja nije dobra ni za dvojice. Posle se priviknete. Oni su izuzetni
jedan policajac ide sa mnom policijskim kolima mene, ni za moju porodicu. profesionalci, sva ~etvorica, vode ra~una o
svakom mom koraku, kad ulazim u restoran
prvo jedan proveri ko je unutra, onda ja ulazim,
Strah od Bojovi}a drugi ~uva kola. Mi smo ~ak bili i u Crnoj Gori na
moru i to je izgledalo tako {to prvo jedan iza|e,
Ja se klana Darka [ari}a nisam toliko bojala koliko sam se kasnije bojala Luke Bojovi}a i njegovog klana potom njih dvojica pa pogledaju da li je
zato {to je prosto moj utisak o ta dva klana bio potpuno razli~it. Ta porodica Bojovi} sva na{a, i moja i pi- eventualno neko postavio bombu ispod
sanja drugih kolega o Luki Bojovi}u, shvatila je prili~no li~no i mi smo se, ja prvenstveno, na{li na njihovoj slu`benog auta, pa onda obi|e jedan krug sam,
li~noj meti. Majka Luke Bojovi}a me je napala najbrutalnije verbalno, strogo vode}i ra~una da ne izrekne pa onda tek ja i dete ulazimo u kola, ali pored
nijednu pretnju, u zgradi Suda u Timo~koj ulici, najstra{nije mogu}e pred 30 ljudi, pred mojim advoka- njih se ose}ate za{ti}eno.
tom, toliko da su bukvalno morali njen advokat i njena }erka Marija da je odvuku. To je bilo zaista stra{no, Su{tina cele te pri~e o obezbe|enju ljudi koji
desilo se par meseci pre nego {to je u Crnoj Gori uhap{ena. su se bavili borbom protiv organizovanog
Drugo, objavila sam fotografiju Lukinog prvog saradnika i vo|u njegovog klana u Beogradu, imam in- kriminala, bez obzira da li su to novinari, tu`ioci,
formacije i iz bezbednosnih slu`bi i sa ulice, jer naravno kad ste u ovom poslu imate i jedno i drugo, i on- sudije, policajci, ti ljudi su zaista u~inili jako puno
da ~ujete „pa, nemoj to da radi{“, dobronamerno jave „smiri se, pa pustila si sliku“, rekao je, zapretio je, re- i nije bio samo Darko [ari}, Sreten Joci}, po~elo
kao je ovo, rekao je ono, i vi se onda tu malo upla{ite, malo smirite. To vas dr`i jedno mesec-dva, onda vas je od Zemunskog klana prakti~no, bilo je
neka slede}a pri~a povu~e, pa opet poka`ete da ste novinar i iznad svega `elite da budete hrabri.
Nastavak na strani 20 >

Dosije 19
nastavak sa 19. strane TAMARA MARKOVI] SUBOTA: @ivot se okrene za 180 stepeni
huligana i navija~a, to su zaista bili vrlo ozbiljni
slu~ajevi koji su zavr{avali ozbiljnim presudama.
Svi ljudi koji su od po~etka do kraja bili uklju~eni
u borbu protiv organizovanog kriminala zaista su
bili ugro`eni i dobili su obezbe|enje. I to jeste
veliki tro{ak za dr`avu, ali borba protiv
organizovanog kriminala nema cenu. U jednom
momentu smo svi mi ostali bez obezbe|enja
kad je dr`ava pokrenula mere {tednje {to je bilo
potpuno o~ekivano. Jer ako se penzionerima
smanjuju penzije, lekarima, policajcima plate,
onda zaista nije prioritetno da neko ima
obezbe|enje. Ali, s druge strane je posledica,
pitanje ko }e da da sve od sebe u borbi protiv
organizovanog kriminala?
DOSIJE: Ima{ li saznanja o tome da li je
proveravana tvoja bezbednost od trenutka
kad ti je ukinuto obezbe|enje do danas?
TAMARA MARKOVI] SUBOTA: Avgusta
2014. zamenik na~elnika Uprave za obezbe|enje
me pozvao telefonom, jako kulturno, vrlo
profesionalno, do{ao kod mene ku}i i rekao – po
novoj bezbednosnoj proceni vi vi{e niste
bezbednosno ugro`eni, prestaje potreba za
anga`ovanjem obezbe|enja. I vrlo profesionalno
~ovek je rekao – ako ikada budete imali neki
problem, ako posumnjate da se ne{to de{ava,
evo vam moj broj telefona, mo`ete da pozovete.
Nisam dobila nikakav papir, nisam ga dobila ni
kad sam dobila obezbe|enje, ni kada mi je
ukinuto, to je prosto standardna procedura,
papiri su u MUP-u, a nama koji imamo
obezbe|enje se ne daju.
Mislim da ova dr`ava ne bi sebi dozvolila da
se bilo kom novinaru desi ne{to stra{no, ali
dr`ava ima pre~a posla od toga da se bavi
nama novinarima i na{om bezbedno{}u i
mislim da se ne bave. Reagovali bi da bilo ko
od nas ne{to prijavi, ali mislim da ni mla|i
novinari vi{e ne bi sebe doveli u situaciju u
20
koju smo ja i moje kolege u to vreme sebe
doveli.
DOSIJE: Ispri~aj nam kako si pobegla i
kakve je to posledice imalo.
TAMARA MARKOVI] SUBOTA: Bilo je to
na samom po~etku, moja }erka i ja smo se
i{unjale i oti{le u slede}u ulicu gde ceo kraj ide
na sankanje. Posle 10–15 minuta ja primetim crni
audi sa zatamnjenim staklima koji kre}e, prolazi,
ide ka nama. Taj trenutak straha kad prestanete
da di{ete; legla sam preko }erke na sankama,
srce lupa, ne ~ujete ni{ta drugo osim svog srca i
samo ~ekate kako }e to da pro|e. I taj audi je
pro{ao normalno... Tad sam pobegla i vi{e nisam.
Posle shvatite da je ipak jako bitno da budete
za{ti}eni jer to vam daje snagu da funkcioni{ete
normalno i da radite normalno kad imate nekog
ko vas {titi i taj ose}aj da vas dr`ava {titi, to je jako
bitan ose}aj. I vrlo je bitno da kriminalci znaju da
vi niste neko ko je na ulici sam, nego neko ko je
za{ti}en.
DOSIJE: A onda u deset minuta razgovora
sa zamenikom na~elnika Uprave za
obezbe|enje, shvati{ da vi{e nema{
obezbe|enje. Kako izgleda `ivot nakon tih
10 minuta?
TAMARA MARKOVI] SUBOTA: Opet je
bio pakao prvih par meseci, sama sam, nema
vi{e nikog ko brine o svakom mom koraku, o
tome da li neko ide prema meni, da li me neko
gleda, da li je neko negde, ko je tu. Tad vi to
po~injete da radite sami; kao {to su oni u~ili od
mene moje pona{anje, moje navike, tako sam ja
u~ila od njih kako se oni pona{aju. Prvih par
meseci sve {to vam je sumnjivo primetite, na
ulici, u prevozu, u restoranu, bilo gde. Kasnije se
vratite na svoj normalan `ivot jer prosto nije
normalno da idete ulicom i da gledate ko je
sumnjiv a ko nije sumnjiv. „
Danas su mediji
slabiji nego {to su
ikad bili
DOSIJE: [ta te je privuklo novinarstvu?
TAMARA MARKOVI] SUBOTA: Oduvek sam
imala `elju da se bavim novinarstvom, a za{to –
prosto istra`iti ne{to, biti radoznao, upoznati pu-
no ljudi. Sve je to ne{to {to te privla~i dok si mla-
|i, kasnije tek vidi{ kad po~ne{ da radi{ kakav je
u stvari to posao, ali ga ja i dalje volim.
DOSIJE: Jesi li se razo~arala?
TAMARA MARKOVI] SUBOTA: Posle svega ni-
sam, meni kao osobi razo~aranje nije nikad bilo
primarni ose}aj u `ivotu. E, sad da li bih sve ura-
dila kao {to sam uradila da mogu da vratim vre-
me – pa mislim da ne
bih `ivela u ovoj ze-
mlji i da bih `ivela u
nekoj drugoj dr`avi i
sav taj rad, trud i ener-
giju ulo`ila negde
gde bi to mo`da bilo
svrsishodnije.
DOSIJE: Kojim bi pri-
devom opisala novi-
narstvo u Srbiji da-
nas?
TAMARA MARKO-
VI] SUBOTA: Danas
– slabost. A mislim da
je primarna morala da
bude i ranije i sada i
uvek – hrabrost. Da-
nas su mediji slabiji
nego {to su ikad bili,
barem otkako se ja
bavim novinarstvom.
...Novinarske ku}e nisu prioritetno novinar-
ske, nekad su novinari bili glavni u novinarskim
ku}ama, danas svaka novinarska ku}a, svaka
medijska ku}a ima prosto neki menad`ment ko-
ji odlu~uje i novinari su tu sad bukvalno samo
radnici. Re~ novinara se jako malo ceni unutar
redakcija, glavnu re~ vode menad`eri, oni odlu-
~uju kakva je ure|iva~ka politika, to sprovode
glavni urednici i prosto {ta god da vi napi{ete,
ako glavni urednik to ne odobri ne}e iza}i, pre-
ma tome vi ste samo radnik koji izvr{ava ono {to
je ure|iva~ka politika ku}e u kojoj radite.
U zavisnosti od ku}e ima i nezameranja, i stra-
ha, i ugro`enosti i svega, ali prosto mediji su, svi
zajedno, slabi. Nekad su mediji bili jaki, vlade su
otvarale ujutru novine da pro~itaju {ta to mediji
pi{u, zvali kad saznaju {ta imamo na naslovnoj
strani i poku{avali ne{to da promene. U to vre-
me se mi nikome nismo ni javljali. To je ta mo},
kad ste jaki vi se ne javljate na pozive. A kad se
javljate – vi ste slabi.
Dosije
Novinari pod pritiskom: pretnja demokratskom procesu

STEVAN DOJ^INOVI]:
Bilo mi je jasno da to nisu
samo pisanja Informera
> Kako sprega mo}i politika-slu`ba-tabloidi mo`e da se uplete u `ivot novinara
najbolje je osetio urednik KRIK-a Stevan Doj~inovi}, koji ima nebrojene javne
etikete. [pijun, izdajnik, narkoman, strani pla}enik, samo su neke od njih.
Doj~inovi} obja{njava mehanizme kako se i kada plasiraju la`i i kako im se odupreti

U rednik KRIK-a Stevan Doj~inovi} i

novinari ovog portala
specijalizovanog za istra`ivanje
korupcije i kriminala godinama su pod
posebnom prismotrom ili bar predmet
posebnog interesovanja {to onih koje istra`uju,
{to obave{tajne slu`be, {to tabloida. Sveto
trojstvo mo}i posebno je pokazalo `estoko lice
tokom istra`ivanja KRIK-a o imovini politi~kih
funkcionera, pa je Informer 17. marta 2016.
objavio tekst pod naslovom „MAFIJA UDARA NA
PORODICU VU^I]: Otkrivamo reketa{ki plan za
izazivanje haosa u Srbiji!“ u kojem se tvrdi da
„urednik KRIK-a Stevan Doj~inovi} sa osu|ivanim

Odmazda
prema izvorima
Kad je Informer po drugi put krenuo na mene,
krenula je i odmazda prema na{im izvorima.
Na primer, jedna `ena koja je radila u jednoj
dr`avnoj instituciji, to je ba{ tragi~na pri~a,
imala je rak na mozgu i svega dve godine do
penzije, a koja je ranije mnogo komunicirala s
nama, otpu{tena je te nedelje kada je krenuo
Informer. Imamo i slu~aj drugog izvora kome
su iznenada poslali finansijske inspekcije u nje-
govu firmu, tako da pored toga {to Informer
tako izle}e, mi odjedanput vidimo da kre}e
odmazda prema nekim izvorima koji nemaju
veze sa tim.
...Novinari, pogotovo kad se bave istra`i-
va~kim novinarstvom, ~esto dolaze u kontakt
sa ljudima koji dosta rizikuju da bi vam pru`ili
neku informaciju... Vi stvarno morate ljude da
za{titite jer ne `elite da se nad nekim ko radi u
kakvoj dr`avnoj instituciji i ko je pozitivac i ho-
}e da uka`e na korupciju, na kraju, nakon {to
to objavite, vr{i odmazda, a to se desilo ~ak i u
mom primeru.
narko-dilerom Vojislavom Jeni}em i
Amerikancem Endruom Salivenom sprema
la`nu aferu o nekretninama porodice premijera!“
„Tog jutra kada su me u jednom broju
Informera optu`ili za sve `ivo {to postoji – da
sara|ujem sa mafijom, sa stranim
obave{tajcima, korumpiranim policajcima itd. –
prvo {to sam video je kako urednik Informera
Vu~i}evi} na TV Pink prepri~ava {ta je u
novinama. Kupio sam novine i iako to nije bilo
prvi put da sam se pojavio u Informeru, video
sam da je krupnija stvar u pitanju, {to se i
pokazalo narednih dana. Prakti~no, cele nedelje
i{ao je serijal o meni, sve je bilo na naslovnim
stranama. Odmah mi je bilo jasno da to nisu
samo pisanja Informera, kada sam se malo
udubio u tekst, video koje informacije iznosi, a
pre svega kada sam video jezik koji je kori{}en u
tom tekstu, bilo mi je potpuno jasno da je
Informer u stvari prepri~ao izve{taj BIA-e o meni,
{to se pogotovo videlo kroz termine koje samo
obave{tajci prakti~no koriste“, ka`e Stevan
Doj~inovi} za Dosije.
Bilo je potpuno jasno da ih „operativno
obra|uju“, ~ak su jednom uspeli i da snime one
koji njih snimaju: „Problem je {to sam i tad
potcenjivao ovo pra}enje. Znate kako to
funkcioni{e u Srbiji – u Srbiji svako misli da svako
svakog prati, da je to nekako normalna stvar i
generalno ~ak je i problem da se bunite protiv
pra}enja, u najboljem slu~aju drugi ljudi }e
misliti da ste neki ludak ako nemate konkretan
dokaz za to. U tom trenutku sam ja
pretpostavljao da dr`ava stoji iza toga i
razmi{ljao sam – OK, ako je dr`ava bar sigurno
ne}e, pretpostavljam, fizi~ki da nas ugroze i
hajde da vidimo kako mi da radimo u tim
okolnostima.“
Uprkos jasnim signalima da su na „merama“,
nastavili su da rade: „U jednom trenutku sam
uspostavio i kontakt sa samim ljudima iz
Obave{tajne agencije kojima ne `elim sada da
otkrijem identitet. Prilikom tih kontakata oni su
stalno poku{avali da se postave kao moji
Nastavak na strani 22 >

Dosije 21
nastavak sa 21. strane STEVAN DOJ^INOVI]: Bilo mi je jasno da to nisu samo pisanja Informera

prijatelji koji treba uvek da me spasu, me|utim, Jedna od najinteresantnijih je afera „{pijun“ zadr`ali su me na granici, oduzeli su mi paso{ i
kroz samu komunikaciju video sam da me kad je putovao u Rusiju 2015. godine: „To mi je proveo sam ceo dan u nekom pritvoru na
ponovo obra|uju, tako da se prakti~no ceo moj bilo tre}i put da putujem za godinu dana u aerodromu u Moskvi... i onda su me prakti~no
kontakt sa njima sastojao u tome da oni od Rusiju, po~eli su da me pozivaju univerziteti iz deportovali nazad. Nikada ruska strana nije
mene saznaju {ta mi radimo... i verovatno to da Rusije da dr`im predavanje novinarima po{to objasnila {ta se desilo, za{to sam zabranjen u
jave politi~arima“, obja{njava Doj~inovi} za smo ovde imali dosta uspeha i pritom vi{e puta Rusiji do aprila 2020.“.
Dosije i dodaje: „I bili su zainteresovani za moje nagra|ivani. Bio sam u Moskvi i Kazanu, a tre}i
kontakte sa ljudima iz razli~itih ambasada.“ put kad sam putovao da odr`im predavanje DOSIJE: [ta ti misli{, {ta stoji iza toga?
STEVAN DOJ^INOVI]: Nemam re{enje.
Prvo sam se obratio Ministarstvu spoljnih
Atmosfera pritiska poslova, koje je tada, kao i sada, vodio ministar
Ivica Da~i}, oni su du`ni da se za mene bore kao
DOSIJE: U kakvoj atmosferi rade novinari, da li je to atmosfera straha, atmosfera nezameranja... gra|anina Srbije i da pitaju. Me|utim, Da~i} je
DOJ^INOVI]: Sa na{e strane to je atmosfera ogromnog pritiska. Jedan od poslednjih primera je upad u bukvalno odreagovao, javno izjavio kako on ne
stan na{e novinarke Dragane Pe}o. Ne mogu da tvrdim, ali verujem da iza tog upada u stan stoji dr`ava iz sme da pita Rusiju tako da sam ostao bez
vi{e razloga. Bio sam na licu mesta nakon {to se to desilo, taj stan je bio ceo ispreturan, deluje kao da je ne- zale|ine sopstvene dr`ave. Onda sam pisao
ko ne{to tra`io, postojale su u stanu i neke vredne stvari koje lopovi nisu uzeli, a uzeli su novi laptop i mo- ruskoj ambasadi u Srbiji koja me tako|e nije
bilni telefon... Nije mi delovalo kao neka plja~ka i mislimo da time {to se policija pravi da nije sposobna da udostojila odgovora, pisao sam ~ak i
to re{i, na neki na~in nam potvr|uje na{u pretpostavku. Ministarstvu spoljnih poslova u Rusiji, ni oni mi
Mo`da to nekom deluje naivno, ali ako posmatrate iz ugla Dragane kojoj se to desilo, mo`ete da za- nisu poslali odgovor i na kraju sam, kao, hajde
mislite kolike strahove i pritisak to proizvodi... ne znate da li vam je ne{to podmetnuto. ~isto da poku{am, poslao pismo njihovoj tajnoj
slu`bi i oni su jedini koji su mi odgovorili, da sam
DOSIJE: A jesi li ikada razmi{ljao o tome da napusti{ sve ... stavljen na neku listu, nisu objasnili koju. U tom
DOJ^INOVI]: Iskreno, u jednom trenutku sam krenuo da razmi{ljam o samom poslu, da li ima smisla, ali periodu je Zapad uveo sankcije Rusiji, onda su
ne iz ugla pritiska i pretnji koje su stizale ve}, naprotiv, zbog kontakata s ljudima za koje mi zapravo otkri- Rusi tako|e pravili neke crne liste ljudi koji tamo
vamo ove stvari i izla`emo se riziku, a onda vidite da ti ljudi, obi~ni gra|ani, ne pri~am o partijskim ljudi- ne mogu oti}i i ... na{ao sam se na toj nekoj listi
ma, na neki na~in olako prelaze preko pri~a o korupciji, ~ak opravdavaju te ljude. zato {to predstavljam, po ~lanu nekog njihovog
Skoro sam ba{ pri~ao s jednim taksistom o slu~aju Vulin, za koga nije problem to {to je on do{ao do zakona, pretnju po nacionalnu bezbednost i
200.000 evra na potpuno nepoznat na~in – pa on je ministar, mora da ima stan itd. Ponekad, uglavnom kad javno zdravlje, {to je potpuno neverovatno, ali to
odem u Kru{evac, sedim sa ljudima koji na mnogo ~udan na~in do`ivljavaju korupciju i ~ak na neki na~in je najvi{e {to sam saznao.
krenu da je opravdavaju. To su stvari koje me u jednom trenutku uzdrmaju zato {to sam ja tu zbog njih, mi Imam dve pretpostavke: nisam ni{ta
treba da spre~imo tu plja~ku, i ljudi koji kradu i koji su kriminalci su negativci. I o~ekujete od ~italaca da to subverzivno radio u Rusiji, dr`ao sam treninge
razumeju. I onda, takve stvari me ponekad udare. novinarima koji se ti~u istra`iva~kog novinarstva,
Kad je u pitanju Darko [ari} neverovatno je koliko on ima fanova u Srbiji i Crnoj Gori, ~ak ga ljudi do`i- prakti~no sam ih u~io kako da otkrivaju kriminal i
vljavaju kao heroja... Takve stvari mogu da vas uzdrmaju, ali na kraju ipak razumete koja je na{a uloga i ka- korupciju. Situacija u Rusiji je sli~na kao i ovde,
kav je zna~aj toga {to radimo, tako da se vra}am na posao. istra`iva~ko novinarstvo nije vi|eno kao po`eljna
profesija sa stanovi{ta dr`ave, naprotiv... To

22 Dosije
mo`e da bude jedan razlog, a drugi mo`da
jednostavno zato {to mi imamo razli~ite
donatore, donatori KRIK-a su razli~ite fondacije
koje su sa Zapada pa su nas zabranili po toj liniji
na{ih donatora. To ja pretpostavljam, naravno.
... Re{io sam da se oglasim povodom toga,
naravno i da tra`im odgovore, tako da je to brzo
zavr{ilo u medijima, ba{ puno tekstova je iza{lo, ali
nisam o~ekivao ogromnu reakciju na socijalnim
mre`ama, nikad u `ivotu nisam toliko pretnji
dobio, preko 300 pretnji samo za jedan dan.
DOSIJE: Mo`e{ da navede{ neku.
STEVAN DOJ^INOVI]: „Bolje da su te ubili
nego {to su te vratili nazad“, a bilo je i otvorenih
pretnji da }e do}i da se obra~unaju sa mnom.
Bila je masa toga, nisam znao {ta da radim s tim
tako da sam to jednostavno pustio jer se vrlo
brzo, posle dva-tri dana, moj slu~aj ve} bio
zaboravio i odjedanput je sve to nestalo tako da
te pretnje nikada nisam iskoristio u smislu da ih
prijavim.
DOSIJE: Kako si se ose}ao?
STEVAN DOJ^INOVI]: Najozbiljnije
pretnje stizale su od ljudi koji vam ina~e nikad ne
prete, jer ako }e neka ozbiljna kriminalna grupa
da se obra~una s vama onda uglavnom ne}ete ni
dobiti pretnju... Tako da sam ja razumeo da opet
prete oni koji su tu nekako negde ni`e, nikad
nisam do`iveo da takve pretnje mogu i da se
stvarno ispune. Video sam ih kao ljude koji su
ekstremni nacionalisti, rusofili i koji su
nezadovoljni svojim `ivotom, moraju da se
negde istresu.
Ali, naravno, to nimalo nije prijatno.
Sa druge strane, mi smo posle toga dobijali i
pretnje redakciji i novinarki Dragani Pe}o, koje
smo prijavili, to je bilo u avgustu pro{le godine...
PIO fond nije `eleo da nam dostavi jedan
najosnovniji podatak, radni sta` tada{njeg
premijera i predsednika dr`ave Aleksandra
Vu~i}a i Tomislava Nikoli}a, pa smo se `alili
povereniku, te ih je on kaznio. Bukvalno smo
objavili samo jednu vest kako }emo dalje da se
borimo da do|emo do tih podataka i onda su
zapretili, jedan je napisao „kada budete do{li u
Penzioni fond da vidite to ja }u isto da u|em da
vas ubijem tu“, drugi je rekao da }e da do|e u
redakciju da nas postroji, da nas strelja, {to je bilo
{okantno. Jedan od te dvojice je na fejsbuk
profilu, s koga nam je pretio, objavio svoje
fotografije, fotografiju svog automobila i to je
~ovek koji mo`e vrlo brzo da se prona|e. Mi smo
to prijavili policiji, odeljenju za sajber kriminal i
se}am se da je policajka koja je tu radila ba{
profesionalno uradila ceo slu~aj, uspela je da
do|e do njih, znam da nam je pokazala ko su
ta~no ljudi koji su nam pretili, i ve} je posle dve
nedelje imala gotov slu~aj. Posle toga je slu~aj
predat u ruke tu`ila{tvu koje godinu i tri meseca
apsolutno ni{ta nije uradilo.
...NUNS ima jako finu bazu pretnji upu}enih
novinarima, ponegde se desi da se neki ljudi
procesuiraju nakon {to su pretili novinarima, ali
to je izuzetak. Zna~i, generalno, to se ne radi, to
je jako lo{e zato {to je takav govor neprihvatljiv i
dok tu`ila{tvo ne krene da ga sankcioni{e mislim
da on ne mo`e da stane.
Drugi problem je {to i sami politi~ari na neki
na~in prave tu atmosferu i podsti~u je, novinari
su poprili~no dobre mete da se nad njima istresu
i nikad ne znamo koliko ti ljudi stvarno mogu da
postanu nasilni, a ono {to ih motivi{e, bar smo
mi to videli iz na{ih primera, jesu pogotovo one
kampanje koje tabloidi krenu da vode, kao i
politi~ari, protiv vas. A to je potpuno
neprihvatljivo. Tabloidi krenu da vas blate i
prozivaju da ste {pijuni, a s druge strane imate
politi~are koji javno to govore... Narodni poslanik
\ukanovi} javno nas je prozvao, partija ministra
odbrane je mene prozvala da sam narkoman, to
je govor koji ne sme da postoji u javnoj sferi, a
kamoli da ga koriste ljudi koji vode dr`avu. „

Stevan Doj~inovi} smatra da je bio meta vi{emese~nog nadzora: on i njegove kolege su mesecima prime}ivali ljude koji ih prate i
slikaju. Pretpostavljali su da je dr`ava u pitanju, a ne mafija, pa su nastavili da rade, samo malo opreznije. Jednom su uspeli da
uslikaju njih. Sa Darkom Jefti}em sa B92 Doj~inovi} je i{ao u SPS da snimi reakciju na snimke koje je KRIK objavio s Da~i}em i
Radulovi}em: ve}a grupa se skupila ispred zgrade s kamerama koje su bile name{tene u torbe. Kamere B92 tada su sve snimile.

Dosije 23
Silom na sedmu
U zemlji u kojoj vlada ambijent straha, tra`iti samo
od medija da se odupiru pritiscima – nije po{teno
Pi{e: Slavi{a Leki}
P re ta~no mesec dana u emisiji UPITNIK
emitovanoj na RTS prikazan je
potresan snimak nasilja: tinejd`eri
jedne {kole u Aran|elovcu tuku svog vr{njaka
koji poku{ava da se odbrani od brojnih udaraca.
De~ko koga mlate je sam i mr{av. Zapoma`e i
doziva u pomo}.
Nasilnika je vi{e. I jaki su. Oni su bu~niji od
`rtve.
Snimak u studiju javnog servisa komentari{e
ministar prosvete Mladen [ar~evi}:
„Kad pogledate ovog krupnog momka i ovog
sitnog momka, otprilike ovom manjem na ~elu
pi{e ‘mu~i me’“, govori pred milionima ljudi
ministar prosvete.
Nakon toga sa osmehom ka`e da se,
naravno, {ali.
Ni sutradan u svom nastupu ministar ne vidi
ni{ta sporno: tvrdi da je u prosveti 38 godina, da
decu voli, ali da voli i figurativno da se izra`ava.
Ja novinara danas vidim kao samog,
neuhranjenog {kolarca, kome na ~elu pi{e –
„Mu~i me“!
Ali ovo nije figurativno izra`avanje.
Prema novinarima se danas, zaista, pona{aju
kao da im na ~elu pi{e: „Mu~i me“! Ovi kojih je
vi{e, koji su ja~i i bu~niji.
U predsedni~koj predizbornoj kampanji bilo
je nebrojeno uvreda i pretnji pa i }u{ki
IMPRES
Izdava~: Nezavisno udru`enje novinara Srbije; Za izdava~a: Slavi{a Leki}; Urednica: Jelka Jovanovi};
Novinarke: Jovana Poli} i Sanja Lon~ar; Fotografije: Kadrovi iz filma „Silom na sedmu“ i dokumentacija NUNS-a;
Lektura: Momir \okovi}; Prelom: Zoran Spahi}
Ova publikacija je deo projekta „Novinari pod pritiskom: pretnja demokratskom procesu“ koji se realizuje uz podr{ku Ministarstva
kulture i informisanja Republike Srbije. Stavovi izneti u publikaciji nu`no ne izra`avaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
24
novinarima i medijima koji su kriti~ki orijentisani
prema kandidatu vladaju}e koalicije.
Tokom inauguracije predsednika Aleksandra
Vu~i}a novinari su u nekoliko navrata imali
fizi~ke susrete bliske vrste sa obezbe|enjem
vladaju}e stranke – svim tim incidentima
svedo~ili su policajci u civilu ili uniformi koji
prstom nisu mrdnuli da za{tite na{e kolege.
Od po~etka godine novinari su u najmanje
deset slu~ajeva bile spre~eni da izve{tavaju: bilo
da su diskriminisani prilikom pozivanja na
doga|aj, bilo da im je zabranjeno da prisustvuju
javnom doga|aju.
Dr`ava mo`da nije uvek bila me|u
inicijatorima, ali jeste sasvim sigurno me|u
inspiratorima zlostavljanja novinara. Za mene je
od ove u`asne ~injenice porazniji utisak da ni u
jednom javnom nastupu nekog iz vrha vlasti
nisam primetio da su ohrabrili novinare da rade
svoj posao, a tako makar posredno obeshrabrili
one koji ih u tome spre~avaju. Naprotiv: vlast nas
jo{ i dovodi u situaciju da se ose}amo kao idioti
kad ustajemo u odbranu slobode govora. Oni
otvoreno pre}utkuju tako o~igledne stvari: pa,
ka`u – kakav medijski mrak?!
U situaciji kad je jedan ~ovek okupirao i
monopolizovao gotovo kompletnu javnu scenu,
eksploati{u}i je do krajnjih granica i kad vode}a
stranka medije u Srbiji koriste kao sredstvo
kreiranja javnog mnjenja u skladu sa svojim
sebi~nim interesima – nije lako biti novinar.
Uskoro }ete imati priliku da vidite
dokumentarni film koji je produciralo
Nezavisno udru`enje novinara Srbije. Film se
zove: „Silom na sedmu“! U jednom trenutku
sam mislio da sam napravio materijalnu
gre{ku. Novinarstvo u Srbiji odavno nije ono
{to je nekad bilo: sila i to sedma. Danas vi{e
nije ni sedma i sve je manje sila.
Ispovesti aktera ovog filma svedo~e da
novinarstvo, ipak, jeste sila samo privremeno
prigu{ena. I da profesija koja je posrtala pred
udarcima prestaje da uzmi~e. I da ima nas koji
sve ~e{}e uzvra}amo.
Ako se poruka filma mo`e sa`eti u dve re~i,
ona glasi: „Idemo dalje!“
„Volim taj svoj posao“, poru~uje Predrag
Blagojevi}, koji ni posle 10 meseci od „nadzora“
ne zna ko ga je snimao kamerom; Maja
@ivanovi}, koja ne izlazi iz ku}e bez suzavca, ka`e
da je novinarstvo sjajna profesija; Bo{ko
Brankovi}, pretu~eni snimatelj, i dalje obo`ava
da gleda ljude kroz objektiv; Stevan Doj~inovi}
sa `arom pri~a kakav je ose}aj kad razre{e neki
slu~aj; Tamara Markovi} Subota, uprkos ~injenici
da vi{e nema obezbe|enje, i dalje obo`ava
novinarstvo; Vladimir Mitri}, koga ve} 12 godina
obezbe|uju, ka`e da se nikad nije razo~arao u
profesiju; ve~ito targetirani Nedim Sejdinovi} `eli
i dalje da igra ovu „igru“; a Dejan Anastasijevi},
koji ni posle 10 godina ne zna ko je na njega
atakovao „ka{ikarom“, ka`e da mu se „nikako ne
ide“ iz novinarstva.
Idemo, dakle, dalje!
Ali ovo nije samo na{a bitka i ne mo`emo
sami. Jo{ jednom molim gra|ane da nam
pomognu da im pomognemo. Mi borbu za
odbranu demokratije, jer to odbrana slobode
medija jeste, ne mo`emo nametnuti. Ona mora
krenuti od vas.
Oni koji me du`e poznaju znaju da sam jedan
od naj`e{}ih, ~esto i najbrutalnijih kriti~ara
novinara i medija. Uz rizik da se ne slo`imo, ja
opet kandidujem tezu da su, i pored svega,
novinari – hrabriji deo dru{tva.
U zemlji u kojoj je etika degradirana do nivoa
mane, tra`iti samo od medija da se dr`e kodeksa
– nepristojno je. U zemlji u kojoj vlada ambijent
straha, tra`iti samo od medija da se odupiru
pritiscima – nije po{teno. U zemlji u kojoj gotovo
niko ne radi svoj postao, tra`iti od novinara da
budu sve {to sami gra|ani nisu – i istinoljubivi, i
hrabri i da zastupaju javni interes, to nije fer.
Za ovih deset godina, koliko NUNS vodi
bazu podataka o napadima, pretnjama i
pritiscima na novinare, zabele`eno je 600 ataka
na ljude iz medija.
Nema te profesije u zemlji Srbiji na koju se
vi{e nasrtalo. Ako vam je svejedno, OK. A ako
vam nije jasno za{to toliko ataka na medije: onda
nam, zaista, va{a pomo} nije ni potrebna.
(Pozdravna re~ na skupu „Za{tita novinara
– odbrana javnog interesa“ u organizaciji
CRD-a i NUNS-a, 21. decembra 2017)
Dosije