Stefan Radojković – Master međunarodnih studija, modul: Studije mira1

Univerzitet u Beogradu, Fakultet političkih nauka

Janičarove uspomene ili Turska hronika

Đorđe Živanović, Janičarove uspomene ili Turska hronika, Prosveta, Beograd 1966.

Posle Nikopoljske bitke 1396. i veoma teškog poraza sjedinjene hrišćanske vojske
mađarskog kralja Žigmunda Luksemburškog i burgundskog vojvode Žana Neustrašivog, u
kojoj je burgundski vovoda, jedan od mogućih naslednika francuske krune zarobljen, a
većina hrišćanskih vojnika pobijena, turski sultan Bajazit Jildirim je Evropi zadao težak
udarac. Treći put u sedam godina je pobedio hrišćane. Evropska civilizacija spoznaće silu
koja lagano narasta asimilirajući rastrzane južnoevropske kneževine i despotovine.

Uspomene srpskog ratnika Konstantina Mihajlovića iz Ostrovice, ispod Rudnika,

predstavljale su tokom kasnog XVI i početkom XVII veka svojevrstan “bestseler”. Poput
ovovremenskog priručnika i uputstava, ova knjiga biće egzotična literatura o nečem
strašnom, a opet čudnom i zadivljujućem. Samo delo usloviće veliku popularnost autora
koji će postati najpoželjnija ličnost centralnoevropskih dvorova sa početka XVI veka. Ovo
delo je stvarano u periodu 1497 - 1502. Originalni rukopis nije sačuvan ali trenutno postoji
petnaestak kopija od kojih je najverodostojnija ona iz biblioteke Zamajski u Varšavi, koja
datira iz sredine XVI veka. Nažalost, “Zamajski” kopija ima očiglednih nedostataka ali je
najbliža originalu. Jedan od njenih najvećih nedostataka je to što je sastavljana od strane
šest različitih autora. Sastoji se od sedamdeset i devet strana, četrdeset glava, a za one koji
žele da se upuste u rasprave i ocene o knjizi, preporučujem najpotpuniju i najbolju raspravu
Jana Losja iz 1912.

Delo prati sudbinu srpskog mladića (autora Turske hronike) kojeg je posle pada Novog
Brda (1455), centra srpskog rudarstva i trgovine, sultan sa ostalim novobrdskim devojkama
i mladićima odvodi u Konstantinopolj, novoosvojenu prestonicu, gde su razdeljeni i
obraćeni u islam. Konstantin je poslat u Anadoliju gde će početi uspon u odeljenju nove
osmanske vojske tzv. “novog vojnika” (janičar). Oko godinu i po dana je trajala obuka
mladog Konstantina u svim vidovima osmanskog života. Završivši obuku poslat je sa
1
stefan.radojkovic@hotmail.com
ostalim janičarima da služi u staroj prestonici, Jedrenu. Oko 1463. prati sultana u pohodu
na Bosnu ali pre toga učestvuje u sukobima sa Vlaškom kneževinom, Trapezuntom,
Morejskom despotovinom ali i maloazijskim Turcima. Nakon osvajanja Bosne i Humske
zemlje, sultan Mehmed II se povlači, a ugarski kralj Matija Korvin (1458 - 1490) zauzima
ovu teritoriju. Posle pada tvrdog grada Zvečaja, čiji je turski zapovednik bio Konstantin,
Matija Korvin otomanske zarobljenike paradno odvodi u Budim. Zahvalan Bogu na
izbavljenu autor će se ipak ubrzo doživeti veliko razočarenje. Biće podvrgnut mučenju od
strane Mađara pa će, zauvek zadojen mržnjom prema istima, napustiti Ugarsku i daleko od
Osmanlija otići u Poljsku gde će mirno provesti sledećih četrdesetak godina. Za to vreme je
stalno sakupljao informacije o Osmanlijama i među ljudima širio sliku o pravom licu
Osmanske imperije, koja može, ako joj se nestane na put, postati dželat hrišćanstva.
Savetujući o načinu borbe, oružju i taktici Konstantin do kraja svog života apeluje na
jedinstvo hrišćana, koji se jedino tako mogu osloboditi islamskog pritiska.

Delo koje je pred nama ima svojevrstan i veoma opširan prikaz na prvih sedamdeset strana
te se ovde ne treba upuštati u dublju analizu sadržaja. Još ovo je potrebno reći. Prevod
pokojnog profesora dr Đorđa Živanovića, poznatog slaviste i profesora Filološkog
fakulteta u Beogradu, sastoji se od predgovora, samog dela i istorijskih referenci. Radi
lakše orijentacije treba naglasiti da je samo delo izdeljeno na vrlo jasne celine.

- islamski svet i običaji, religiozni pojmovi i vera;

- prva istorija carstva i unutrasnje uređenje, te poznija istorija carstva (1286-
1402);
- vojno uređenje, administrativne podele i istorija carstva (1402-1463);
- turski sultani, običaji na dvoru i titulature;
- apel hrišćanstvu da se okane svojih razmirica i ujedini protiv Osmanlija.

Za sve one koje interesuje i koji proučavaju Osmansko carstvo, njegovo uređenje, običaje,
religiju i vojno uređenje (u period njegove ekspanzije), kao i sudbine ljudi koji su se našli
na putu širenja ovog Carstva i njihovog viđenja širenja istog na uštrb hrišćanstva, knjiga
profesora doktora Živanovića je nezaobilazna literatura sa kojom moraju biti upoznati.
Kvalitetan rad na izvorima pomenutog profesora garantuje delo koje iznosi verodostojne,
autentične i vredne podatke koji mogu biti od koristi kako naučnim radnicima tako i
laicima.