Rimsko pravo

- Rimsko pravo je osnova evropskog kontinentalnog prava.

- Evropa se kasnije setila rimskog prava i prihvatila ga u srednjem veku u vreme
feudalizma.
- Nemacka je prva prihvatil rimsko pravo.
- Za tadasnje, kao i za kasnije pojmove, rimsko pravo je bilo savrseno.
- Zasto je rimsko pravo tako uspesno?
- Sveto rimsko carstvo Karla Velikog, zahvatalo je veliku teritoriju, dugo je trajalo,
zahvatalo je mnogo naroda.
- Kraljevina, republika, Principat, dominat
- U pocetku primitivni sistem.
- U pocetku robovlasnicki, a kasnije se robovlasnistvo napusta.
- Razvijeno trziste mora biti uredjeno.
- Zahteva ugovor o zakupu, zajmu, plovidbi.
- Regulisali su usluge, skole, zanate…
- Rimljani su, za razliku od Grka, bili prakticni.
- Rimljani su bili osvajaci.
- Bilo je mnogo prakticnih situacija koje je trebalo resiti.
- Bio je potreban pravni sistem.
-
- Pokoreni gradjani
- Cives – svoji
- I pokoreni po kolonijama
- Polozaj zene u pravnom sistemu
- Robovlasnicka drzava
- Etnicka razlicitost je razlog vise za razvijen pravni sistem
- Koristili su pozitivna iskustva tadasnjeg antickog sveta.
-
- Hipoteka
- Uzeli su hipoteku iz jednog starijeg prava.
- Rano su dosli do vaznih pravnih instituta.
- Nisu se mnogo bavili teorijom.
- Savrseno su uredili svojinu.
- Pravnik je bio jako postovana profesija u Rimu.
- Rimljani kao narod razvijali su pravnicki duh.
- Dzaba dobar zakon, ako se ne primenjuje.
- U pocetku su se primenjivale primitivne sankcije kao sto je bacanje cini, ali se
pravo vremenom usavrsilo, a nije nastalo slucajno.
- 4 Perioda istorije rimskog prava:
-
- Doba kraljeva
- Republika
- Principat
- Dominat
-
- Rimska drzava je bila robovlasnicka
- Rimsko robovlasnistvo je bilo razlicito od istocnog
- Svi su radili
- Bilo je mnogo robova
- Robovi su radili samo najteze poslove.
-
- Dve osnovne drustvene grupe (klase) su: Plebejci i Patriciji
- Plebejci – plebs – narod.
- Glavnu rec u porodici ima pater familias (pater – otac).
- Patriciji
- Zabrana mesovitih brakova izmedju Plebejaca i Patricija na osnovu ekonomske
razlike.
- Plebejci nisu imali pravo koriscenja javnih, drustvenih dobara (pasnjaci, reke,
njive, voda…)
- Plebejci su mogli da se bave samo zanatima.
- Patriciji su mogli da koriste drustvena dobra.
-
- Rex – monarh, kralj
- Senat
- Skupstina
- (Vreme kad je teret dokazivanja nevinosti bio na okrivljenom)
- Skupstinu su cinili odrasli muskarci iz 3 plemena
- Senat su cinile staresine rodova
- Monarh – Rex – kralj
-
- Doba kraljeva – iz udzbenika

- Doba republike
-
- Drzavna struktura
-
- Period karakteristican po jakom razvoju robnonovcane privrede.
- Drzava se razvija kao klasicna anticka robovlasnicka drzava.
- Drzavna struktura je jako slozena:
- Na celu drzave su 2 konzula
- Sledeca bitna drzavna funkcija:
- Pretor (praetor) – funkcija mu je izgradnja pravnog sistema.
- Najzasluzniji za razvoj prava.
- Plebejski tribun – neko ko istupa u ime Plebejaca i stiti njihove interese.
- Sledeci su Edili – policijski organi.
-
- Sledeci organ je Cenzor.
- Cenzor – osnovna funkcija – popis gradskog stanovnistva, jako bitna funkcija s
obzirom da se cesto menja struktura i broj stanovnistva.
- To je bitna drzavna funkcija – Cenzor je cuvar javnog morala
- Najbitniji drzavni organ je Senat.
- Toliko bitan da su Rimljani svoju drzavu nazivali ,,Senat i rimski narod”.
- Centar drzavne moci – Senat.
- Ma kako se menjao oblik drzave, Senat je ostajao centar drzavne moci.
-
- Drustvena struktura
-
- Drustvena struktura je jako slozena
- Jedan od drustvenih slojeva su Nobili – potomci rodovske aristokratije.
- Sledeci su Plebejci – siri drustveni sloj koji se borio za svoja prava, mogucnost
koriscenja javnih dobara, zemlje, pravnu i ekonomsku izjednacenost sa
Patricijima.
- Zalagali su se za ukidanje zabrane zakljucivanja braka sa Patricijima i za
mogucnost ucesca u vlasti.
- Predstavnik im je Plebejski Tribun.
- Ekvestri – sledeci drustveni sloj – bogati sloj trgovaca i novcanih spekulanata.
- Proletarijat – jedan deo plebsa (naroda) koji je jako siromasan, a to su i seljaci
koji su dolazili u Rim (naseljavali ga).
- Slobodni seljaci (bilo ih je malo) uglavnom su postajali vojnici.
- Latini – od svih naroda poseban sloj, oduvek prisutni od nastanka Rima u
centralnom delu Rima.
- Nikad nisu bili izjednaceni sa Rimljanima, uvek su se borili.
- Latini su drustveni sloj koji se borio za svoja prava za izjednacenje sa Rimljanima
civilima na osnovu ravnopravnog ucesca u ratovima.
- Peregrini – slobodni stanovnici osvojenih provincija teritorija.
- Cak postoji poseban pravni sistem u odnosu na stanovnistvo.
- Robovi
- U tom periodu 3 paralelna pravna sistema u rimskoj republici:
-
- 1) Ius Civile – pravo koje se primenjuje prema civilima – rimskim gradjanima
- Cives – gradjanin
- 2) Ius Honorarium – taj pravni sistem je nastao aktivnoscu gradskog Pretora.
- 3) Ius Gentium – pravo koje se primenjivalo na Peregrine – stanovnike kolonija –
na odnose Peregrina i Civila.
- Civilno pravo cine zakoni cudnih imena koja su dobili po donosiocima.
- Zakon 12 tablica – nije zakon koji se odnosi na neku uzu zivotnu oblast, vec je to
kodifikacija – sadrzi norme koje regulisu razlicite oblasti zivota.
- Prve tablice regulisu sudski postupak i samim tim zakon ima veliku vrednost, jer
se unapred zna kako tece postupak i izvrsenje kazne, da se izbegne svaka
samovolja u ostvarivanju zakona.
- Prvi put u Rimu poznat pravni institut – Testament.
- Pravno sredstvo raspolaganja imovinom za slucaj smrti.
- Nije bio revolucionarno bitan zakon.
- Dosta primitivne uredbe
- Cak je imao i odredbe o principu Taliona kao nacina kaznjavanja.
- Zakon izricito zabranjuje zakljucenje braka izmedju Patricija i Plebejaca.
 -
- Kanulijev zakon je ukinuo zabranu zakljucenja braka izmedju Patricija i
Plebejaca.
- Hortenzijev zakon je plebiscitima dao snagu zakona, a plebiscit je akt koji je
donosio Plebejski Tribun.
- Akvilijev zakon – Zakon o steti; od tog zakona, pa nadalje, bitne promene u
imovinsko-pravnim odnosima, samim tim sto je bilo moguce nadoknaditi stetu
koju smo prouzrokovali.
- Dotad se odsecala ruka.
- Revolucija u imovinskopravnim odnosima – umesto jedne stvari moze doci druga
iste vrednosti ili novac.
- Silijev i Kalkurnijev zakon – koji se odnosio na drzavnu upravu, zabranu
zloupotrebe sluzbenog polozaja.
-
- Pretorsko pravo – Ius Honorarium
- Pretor (koji je bio zaduzen za pravni sistem) je bio pravosudni organ i imao vojna
ovlascenja.
- Ius Honorarium – nastao aktivnoscu gradskog Pretora, a zbog zastarelosti civilnog
prava – Ius civile.
- Zato sto se zakoni nisu tako brzo menjali, ali drustvene prilike ili situacije jesu i
bilo je potrebno prilagoditi pravo drustvenoj stvarnosti (zivotu).
- Kada je Pretor resavao konkretne pravne situacije – novo nije predvideo.
- Zakoni su bili uski, a morao je resiti nepredvidjene situacije.
- Pravno sredstvo kojim je Pretor normirao civilno pravo je Edikt.
- Akt koji je on donosio, modifikovano pravilo.
- Tako su nastajali neki novi pravni instituti koje je zahtevao zivot, praksa.
- Najbitniji su nasledni redovi i drzavina.
-
- Ius Gentium
- Ius Gentium je nastao aktivnoscu Peregrinskog Pretora.
- Nastao je zbog potrebe da se na odredjeni nacin regulisu odnosi Rimljana i
Peregrina.
- Peregrinski Pretor je polazio od svog (lokalnog) civilnog prava i prilagodjavao i
uskladio ga sa rimskim.
- Tako je rimsko pravo postajalo elasticnije, primenljivije na oblasti koje su kasnije
osvajali, ali i bogatije (za mnoge pravne institute).
- Rimljani su zahvaljujuci tom Ius Gentium-u dobili hipoteku.
- Kad su Peregrini pravno izjednaceni sa Rimljanima Ius Gentium vise nije
postojao, odnosno nije se primenjivao.

Principat

- Principat – carstvo
- Prelazak iz republike u carstvo
- Najpoznatije licnosti:
- Cezar i Avgust
 - Ono sto je dovelo do kraja Republike i pocetka Principata bila je velika politicka
kriza, ustanci robova (Spartakov ustanak), ustanci Latina i Peregrina.
- Drzava je u tom prelaznom periodu, vec po velicini, ekonomskoj snazi i broju
stanovnistva, vec bila carstvo, a po drzavnom uredjenju – grad-polis, republika.
- Naziv Principat potice od jedne nebitne drzavne funkcije - Princeps Senatus i
znaci ,,Prvi u Senatu” (onaj ko prvi ima rec u diskusiji).
- U ovom periodu Princeps dobija sve veci politicki znacaj.
- A pored njega postoje skupstina, senat i izborne magistrature.

Principat

- Period najveceg uspona rimske drzave je principat

- Naziv principat potice od jedna drzavne funkcije.
- Princeps Senatus – prvi u senatu
- Kako je princeps dobijao na znacaju doslo je do podele vlasti izmedju Princepsa i
Senata tako sto je senat upravljao mirnim provincijama (nije bilo pobuna), a
Princeps, posto je upravljao vojskom, upravljao je pobunjenim provincijama.
- Provincije su bile najveci izvor prihoda (zato se i osvajaju).
- U tom periodu dolazi do jakog razvoja gradova.
- Gradovi postaju proizvodni i potrosacki centri, specijalizuju se u proizvodnji.
- Trguje se velikim brodovima.
- Luke-gradovi postaju jako razvijeni.
- Grade se putevi, mostovi, tuneli.
- U svakoj od osvojenih provincija se razvija drzavna rimska administracija.
- Rimski (latinski) jezik je sluzbeni jezik u tim administracijama.
- Rim kao grad – ne kao drzava – postaje prvi milionski grad u civilizovanom
svetu.
- Rim je poznat kao ,,Vecni grad”, jer je od svog nastanka do danas uvek bio glavni
grad.
- Gradska sirotinja i isluzeni vojnici, dobijaju zemlju i odlaze u provincije kao
kolonisti.
- Drustveni slojevi (drustvena struktura) u ovom periodu su slicni kao u
prethodnom, ali se polozaj tih slojeva promenio.
- Nobili i Ekvestri su veleposednici.
- 2. sloj - cinovnistvo postaje sve brojnije i uticajnije, jer su rasporedjeni po ovim
provincijama.
- Polozaj gradske sirotinje u ovom periodu je bolji nego ikad (i bolji nego sto ce
ikad biti) u istoriji rimske drzave.
- Peregrini dobijaju bolji polozaj.
- Robovi – mnogo ih je, i dalje veliki broj, ali se cak usvajaju neki zakoni koji
olaksavaju njihov polozaj.
- Pravo u doba principata se najvise razvilo u istoriji rimske drzave.
- Postojao je veliki broj ucenih pravnika.
- Bile su veoma znacajne odluke Senata – akti koje je usvajao Senat.
- Odluke Senata su imale snagu zakona.
- U ovom periodu, kao bitniji izvor prava, nastao je Veciti Edikt, koji je ustvari bio
kodifikacija Pretorovog prava.
- Celopkupno Pretorovo pravo bilo je sabrano (kodifikovano) u jednom aktu.
- Veciti Edikt je bio kodifikacija Pretorovog prava.
- Kao posebnu vrstu izvora prava u doba principata, izdvajamo akte koje je donosio
Princeps i to su Princepsove Konstitucije.
- Pravi naziv tih konstitucija je Constitutiones Principium.
- Te Princepsove odluke su posledica sirenja njegove vlasti na zakonodavnu (dobio
je i zakonodavnu vlast).
- Postoji vise vrsta Konstitucija:
1) Edikti: to su odluke koje je Princeps donosio primenjujuci pravo koje je vazilo u
doba republike.
2) Dekreti: su odluke kojima Princeps resava sudske sporove koji su dolazili do
njega.
- Te odluke su imale karakter presedana.
3) Mandati: akti kojima je Princeps davao uputstva upravnicima provincija –
provincijskoj lokalnoj administraciji (cinovnicima).
4) Reskripti su, ustvari, odgovori Princepsa na pitanja gradjana i cinovnika.
- U ovom periodu je sve vise ucenih pravnika.
- Pravni sistem je pocivao na pravilu da je zadatak pravnika bio da na osnovu
cinjenica stvori i pravno pravilo (konkretno – stvarne institucije).
- Kad bi se pojavila pravna praznina, slucaj bi se resavao interpretacijom postojecih
zakona, odnosno, stvaranjem novih pravila.
- Skolovanje pravnika se prvo odvijalo u privatnom obliku kod pojedinih pravnika,
a zatim su se otvorile skole (kasnije i univerziteti).
- Skolovanje pravnika je trajalo 4 godine po 2 semestra.
- (Progonstvo iz Rima trajalo 20-25 godina)
- Pravosudni sistem je funkcionisao tako sto su se gradjani obracali pravnicima u
koje su imali poverenja i trazili misljenje odnosno savet, pa cak su im se i sudije
obracale i trazile misljenje, jer je sudska funkcija bila drzavna.
- Avgust je za vreme svoje vladavine odredjenim pravnicima dao ovlascenje da
njihovo misljenje, odnosno pravni savet, dobije snagu zakona, odnosno da ima
snagu kao njegove Konstitucije.
- (Dekret je… Kanulijev zakon je regulisao to i to…)
-
- Dominat
-
- U Dominatu, rimska drzava je bila apsolutna monarhija.
- Najvazniji vladar iz ovog perioda je Justinijan.
- Za njegovu vladavinu vezujemo izgradnju Aja Sofije i donosenje Justinijanove
kodifikacije kao najbitnijeg izvora rimskog prava za Evropu.
- Ta Justinijanova kodifikacija je pisana u 5 sustinski (ne po glavama) razlicitih
delova (celina).
1) Prvi deo – Codex Iustinianus – to je, ustvari, zbornik carskih konstitucija pre
Justinijana.
 2) Drugi deo – Digesta – to je enciklopedija prava (ne udzbenik ili zakoni) i taj deo
kodifikacije je izvrsio najveci uticaj na kasniji razvoj evropskog prava (kada su
prihvatili rimsko).
3) Treci deo su Institucije – udzbenik prava sa snagom zakona.
4) Cetvrti deo je Codex Repetitiae Prelectionis – preradjeni Zbornik Konstitucija.
5) Peti deo - Novelle – rec novelle – novi zakoni, sto oni i jesu bili.
- To su zakoni koji su doneti u medjuvremenu dok su pravnici sistematizovali
Konstitucije.

5. Institucije i Novele

Osnovno o rimskom pravu

- Ceo pravni sistem u Rimu bio je po principu triparticije – 3 dela.

1) Prvi deo se odnosio na lica
2) Drugi deo se odnosio na stvari
3) Treci deo se odnosio na sudski postupak.

- Prva oblast koju obradjujemo, odnosno prvi sistem prava je statusno pravo.

Statusno pravo

- Statusno pravo je pravo koje se odnosi na lice (persona (lat.) – maska koju su
glumci nosili u pozoristu).
- Postojale su kao i danas 2 vrste lica – fizicko i pravno.
- Fizicko lice je svaki covek, a pravno lice su firme, organizacije, advokatska
kancelarija.
- Fizicka lica karakterisu neke sposobnosti.
- Prva sposobnost je pravna sposobnost.

OVO MORA DA SE ZNA:

PRAVNA SPOSOBNOST JE SPOSOBNOST LICA DA BUDE NOSILAC PRAVA

I OBAVEZA. U NASEM PRAVU, PRAVNA SPOSOBNOST SE STICE
RODJENJEM.

- U 18. godini se stice poslovna sposobnost.

- ,,Poslovna” se odnosi na zakljucivanje punovaznih pravnih poslova.
- U rimskom pravu, posto je bila komplikovana sposobnost, bilo je potrebno vise
od toga da se covek rodi.
- Nisu sve kategorije stanovnista i ljudi imali pravnu sposobnost.
- (Danas neko moze ostati bez poslovne sposobnosti, ali svi imaju pravnu
sposobnost.)
- Bile su neophodne 4 komponente prava:
1) Ius Conubii – pravo zakljucenja punovaznog braka (Peregrini);
2) Ius Commercii – pravo na zakljucenje punovaznih pravnih poslova;
3) Ius Suffragii – aktivno biracko pravo, pravo na biranje predstavnika;
4) Ius Honorum – pasivno biracko pravo – pravo da budemo birani.
- Koji ce ih drustveni slojevi imati, zavisilo je od 3 statusa:
1) Statusa slobode;
2) Statusa gradjanstva;
3) Porodicnog statusa;
- Za punu pravnu sposobnost bilo je potrebno da se ispunjavaju uslovi za ova 3
statusa:
1) Status libertatis – i u tom pogledu razlikujemo slobodne ljude i robove.
- Samo su slobodni ljudi su imali neka prava.
- Rob je bio objekat prava svojine, a ne pravni subjekat.
- Malo je podataka o robovima, ali se zna da su u dve situacije tretirani kao ljudi:
- 1) Kada se pojavljuju u tuzbi kao subjekt, tuzeni ili svedok; cim je njegovo ime u
tuzbi – sudski proces je za roba nesto svecano.
- 2) Kada umre (posto se vodila evidencija o smrti) – robovi su ziveli kao zivotinje,
a umirali kao ljudi.
- Izvori ropstva su bili ratovi, duznicko ropstvo, rodjenjem od majke robinje.
- Postupak oslobadjanja roba – manumisio (manus (lat.) – ruka).
2) Status civitatis – u ovom statusu razlikujemo: Cives Romani, Latini i Peregrini.
- 1) Cives (gradjanin) se postaje rodjenjem, oslobodjenjem iz ropstva i
dodeljivanjem tog statusa posebnim aktom.
- Postojala je i ogranicena pravna sposobnost za Cives, i to na osnovu Cenzorove
beleske (vodi racuna o gradjanima i javnom moralu), pa bi gradjanin koji se
ogresio o javni moral bio lisen jednog ili vise (od ova 4) prava i samim tim ne bi
imao punu pravnu sposobnost iako je Cives.
- 2) Latini – borili se da imaju politicko (izborno) pravo – aktivno i pasivno.
- 89. godine pre n.e, izjednaceni su sa Civilima – dobili su punu pravnu sposobnost.
- 3) Peregrini – nisu imali pravo zakljucenja braka, a izjednaceni su 212. godine
pre n.e. – mnogo posle Latina.
3) Status familiae – razlikujemo 2 vrste ljudi:
- 1) Sui Iuris
- 2) Alieni Iuris
- Sui Iuris – svojevlasna lica.
- Ziveli su po svom pravu.
- Npr. Pater familias.
- Ostali clanovi potcinjeni njegovoj vlasti su Alieni Iuris.
- Oni (Alieni Iuris) su se postepeno ukljucivali u pravni sistem (Pretor ih je ukljucio
i cesto menjao pravo).
- Alieni Iuris nisu imali Ius Commercii
- To se postepeno menjalo, tako sto bi Pater familias ovlastio sina da zakljuci neki
pravni posao oko prodaje neke robe.
- Stranka u poslu je sin, ali konacne posledice nastupaju za Pater familias-a.
- Sin je samo izvrsilac.
- Sin nije mogao da bude nosilac pravnog posla, jer nije bio vlasnik.
- Pravno sredstvo kojim je Praetor ukljucio muske clanove Alieni Iuris je jedna
tuzba:
- Actiones Adiectitae qualitatis (actio je tuzba) - u tuzbi je kao stranka naveden sin,
ali konacne posledice spora pogadjaju Pater familias-a.
- Vremenom Alieni Iuris su dobili pravo da sticu imovinu.
- Ta imovina zove se Peculium.
- Mladji clan porodice dobio je pravo da stice imovinu.
- Bio bi odgovoran – imao bi pravnu odgovornost.
- Posto ima imovinu, moze da zakljucuje ugovore u vrednosti te imovine.
- Tuzba je Actio Peculio.
- Postojala su 4 nacina sticanja imovine za mladje ukucane – Alieni Iuris:
1) Prvi nacin: Peculium castrense: sticanje imovine vojnickom sluzbom.
2) Peculium quasi castrense: sticanje imovine drzavnom sluzbom.
3) Bona adventitia: nasledjem od majke.
4) Bona profectitia: sticanje poklonom od Pater familias-a.
- Sledeca sposobnost je deliktna sposobnost.
- Deliktna sposobnost je sposobnost da se odgovara za ucinjenu stetu i obaveza da
se ista nadoknadi (licna odgovornost).
- U rimskom pravu je bila noksalna odgovornost (nije licna).
- ,,Noksalna” znaci da je za stetu koju ucini neko lice odgovoran Pater familias.
- Pater familias je odgovoran za stetu koju ucini clan porodice, a moze ga predati,
odnosno izruciti.
- Ta sposobnost mogla je da se gubi ili da se menja.
- Promena statusa je Capitis Deminutio - ,,skracen za glavu”.
- Ne stvarno skracen za glavu, vec rimsko drustvo bez jednog Civila – skraceno za
jednu glavu, jer se robovi ne broje.
- 3 nivoa gubitka (Capitis Deminutiae):
1) Maxima – gradjanska smrt, najtezi vid promene - postaje rob ili kaznom za teza
krivicna dela ili zarobljavanjem.
2) Media – kada Rimljanin postane Latin ili Peregrin.
3) Minima – usvojenjem ili zakljucenjem braka sa manusom (zena zakljucenjem
braka menja porodicu i Pater familias-a).

OVO MORA DA SE ZNA (PROGANJACE!!!):

POSLOVNA SPOSOBNOST JE SPOSOBNOST LICA DA SAMOSTALNO

ZAKLJUCUJE PUNOVAZNE PRAVNE POSLOVE.

(Institut starateljstva – ako lice ima ogranicenu poslovnu sposobnost)

- U Rimu postoje dva instituta koja nadomescuju nedostatak poslovne sposobnosti

– tutorstvo i starateljstvo.
- Lica koja nemaju poslovnu sposobnost ili im je poslovna sposobnost ogranicena
su zene, maloletnici, dusevno obolela lica, rasipnici i lica sa telesnim
nedostacima.
- Pod tutorstvom su 2 kategorije lica: maloletnici i zene.
- Do 7. godine zivota, lice je u pravnom smislu dete.
- Punoletstvo se stice razlicito u zavisnosti od pola.
 - Za muskarce, punoletstvo se stice sa 14 godina, a za zene – sa 12 godina. (Ranije
sazrevaju, ali nisu poslovno sposobne – samo su punoletne).
- Izmedju 7 i 12 godina, (maloletnici i zene) imaju tutora, bez cije saglasnosti ne
mogu da zakljucuju pravne poslove, ali mogu samo one poslove kojima se
uvecava njihova imovina.
- Bez saglasnosti tutora mogu da postaju naslednici, ali ne mogu da poklone svoje
stvari, posto to umanjuje imovinu.
- Tutorstvo nad zenama – ogranicena poslovna sposobnost.
- Pravnici daju razlicita objasnjenja za to.
- Zene nemaju poslovnu sposobnost zato sto ne poznaju svoje pravo (kao danas –
ko ne studira pravo nije poslovno sposoban).
- Zene nisu poslovno sposobne, jer su prirodno lakomislene (to su tvrdili rimski
pravnici).
- PITANJE ZA KOLOKVIJUM:
- POSLOVI KOJE ZENE NE MOGU SAMOSTALNO DA OBAVLJAJU:
1) Zakljucenje braka sa manus-om;
2) Otudjivanje stvari Res Mantipii;
3) Prijem nasledja;
4) Oslobadjanje robova;
5) Svecano oprastanje duga;
6) Davanje miraza.

Oblici porodice

- Rimska porodica je imala 3 oblika

1) Konzorcijum – ustvari, patrijarhalna zadruga;
2) Agnatska porodica – zasnovana na zajednici zivota i rada;
3) Kognatska porodica – je zasnovana na krvnom srodstvu.

- Postoje 4 vrste srodstva:

1) Prvo je agnatsko i u tom srodstvu su lica koja rade i zive zajedno;
2) Kognatsko – krvno srodstvo;
- Razlikujemo:
a) Srodstvo u pravoj liniji – lice poticu jedna od drugih;
b) Pobocno srodstvo – lica poticu od istog pretka.
- I jedno i drugo srodstvo se stepenuje.
- Stepen (koleno) se racuna tako sto se broje rodjenja izmedju 2 lica.
- (Otac, deda, pradeda)
- Broje se rodjenja izmedju vas i toga sa kime zelite da utvrdite koleno.
3) Tazbinsko srodstvo (vrlo bitno za neka prava);
- Srodstvo (odnos) izmedju jednog bracnog druga i krvnih srodnika drugog bracnog
druga.
- Stepen se odredjuje isto tako – da je majka vaseg bracnog druga vama tazbinski
srodnik u prvom srodstvu.
4) Srodstvo po usvajanju – adopcija:
- U pravnom smislu odgovarajuca prirodnoj porodici.
Patria Potestas

- Patria Potestas je vlast porodicnog staresine ili Pater familias-a prema zeni,
robovima, slobodnim ukucanima koji su Alieni Iuris i trecim licima koja su po
Mancipijumu ustupljena toj porodici (predaja onoga (clana porodice) ko nacini
stetu).
- I ta Patria Potestas vlast obuhvata imovinsku i licnu vlast, zbog ekonomskih i
religioznih razloga.
- Patria Potestas prestaje smrcu Pater familias-a, zakljucenjem braka sa manus-om
i emancipacijom.
- Emancipacija je postupak osamostaljivanja muskog clana porodice ekonomski i
licno.
- On vise nije pod vlascu Pater familias-a.
- Niko nema vlast nad njim i on nema vise pravo na porodicnu imovinu.
-
- Brak je zajednica zivota muskarca i zene uredjena zakonom.
- 2 vrste braka:
a) brak sa manus-om;
b) brak bez manus-a.
- Brak sa manus-om je takav gde zena dolazi pod vlast svog muza odnosno
njegovog Pater familias-a.
- Taj brak jos podrazumeva da zena svom imenu dodaje ime (prezime?) svog muza.
- Muz izdrzava porodicu, zena unosi u brak miraz, a vlasnik tih dobara postaje muz,
ali u slucaju razvoda zena ima pravo na povracaj tih stvari sa kamatom.
- Uslovi za zakljucenje ovog braka su Ius Conubii (pravo da se zasnuje brak),
punoletstvo, da nema bracnih smetnji i saglasnost Pater familias-a.
- Oblici za zakljucivanje braka su:
1) Coemptio – simbolicna kupovina zene u prisustvu 5 svedoka;
2) Confareatia – religijski obred zakljucenja braka namenjen visim drustvenim
slojevima.
3) Usus – zena koja je provela godinu dana u kuci muskarca dolazi pod njegov
manus – zakljucuje brak.

- Za zakljucenje braka u Rimu, vezuju se mnogi obicaji (npr. vencani prsten se

stavlja na domali prst, jer se smatra da postoji nerv koji vodi od srca do domalog
prsta).
- Veridba ni tad nije bila pravno vezujuca.

Brak bez manusa

- Manus – vlast od reci ,,ruka”

- Brak bez manus-a je liberalnija varijanta braka gde se menja polozaj zene.
- Zena dobija vise prava.
- Njen polozaj u ovom braku se ogleda samo u tome sto mora da stanuje tamo gde
je muz.
 - Zena udajom dobija drustveni polozaj muza.
- Zena zakljucenjem braka dobija poklon vece vrednosti koji je njena garancija za
slucaj razvoda.

(Ako pitanje za kolokvijum bude: Karakteristike braka bez manus-a – napisati bar 2
recenice).