Marija Đurić IV1

Albert Ajnštajn
Albert Ajnštajn rođen je u Ulmu, 14. marta 1879.
godine. Njegov otac bio je Herman Ajnštajn, po
zanimanju trgovac, koji se kasnije bavio
elektrohemijskim poslovima, a majka mu je bila
Paulina Ajnštajn. Po Albertovom rođenju, njegova
majka navodno je bila zaplašena, jer je mislila da mu
je glava previše velika i da je loše oblikovana. Pošto
je veličina njegove glave, čini se, bila manje vredna
zapažanja kako je on bivao stariji, ovu njegovu
„osobinu” na dalje su tretirali kao neku vrstu
„benigne makrocefalnosti” odnosno smatrali su da
proporcije njegove glave nisu ni u kakvoj vezi sa
nekom eventualnom bolešću, niti da imaju bilo
kakvog uticaja na njegove kognitivne-saznajne
sposobnosti. Još jedan aspekt Ajnštajnovog detinjstva
predstavlja činjenica da je on progovorio kasnije nego
većina prosečne dece. Ajnštajn je sam tvrdio da nije
progovorio pre svoje treće godine i da je i tada to nevoljno činio sve do uzrasta od devet godina. Kada
je Ajnštajnu bilo pet godina, njegov otac mu je pokazao mali džepni kompas i Ajnštajn je tada shvatio
da nešto u „praznom” prostoru deluje na magnetnu iglu kompasa, da bi kasnije ovaj doživljaj opisao
kao najveći otkrivački događaj njegovog života.

U novembru 1915, Ajnštajn je održao seriju predavanja pred Pruskom akademijom nauka na kojima je
predstavio novu teoriju gravitacije, poznatu kao Opšta teorija relativnosti. Poslednje predavanje se
završava njegovim uvođenjem jednačina koje zamenjuju Njutnov zakon gravitacije i nazivaju se
Ajnštajnove jednačine polja. Većini astronoma nije se sviđala Ajnštajnova geometrizacija gravitacije i
smatrali su da njegova predviđanja pojava savijanja svetlosti i gravitacionog crvenog pomaka ne mogu
da budu tačna. Godine 1917, astronomi pri Maunt Vilson opservatoriji u južnoj Kaliforniji objavili su
rezultate spektroskopskih analiza Sunčevog spektra koje su, činilo se,
ukazivale na to da nema nikakvog gravitacionog crvenog pomaka u
Sunčevoj svetlosti. U 1918. godini, astronomi pri Lik opservatoriji u
severnoj Kaliforniji načinili su fotografije pomračenja sunca vidljivog
u Sjedinjenim Državama. Nakon završetka rata, oni su proglasili svoje
nalaze tvrdeći da su Ajnštajnova opšte-relativistička predviđanja o
savijanju svetlosti pogrešna, ali nisu nikada objavili svoje rezultate,
pravdajući to mogućim velikim greškama pri merenju. U maju
mesecu, 1919, tokom britanskih osmatračkih ekspedicija pomračenja
Sunca (slika), Artur Stenli Edington nadgledao je merenje savijanja
svetlosti zvezda prilikom njenog prolaska u blizini Sunca, što rezultuje
u prividnom pomeranju položaja posmatranih zvezda dalje od Sunca.
Ovaj fenomen nazvan je efekat gravitacionog sočiva i u ovom slučaju
opaženo pomeranje položaja zvezda bilo je duplo veće nego što je bilo predviđeno Njutnovom
Marija Đurić IV1

fizikom. Ova opažanja slagala su se sa predviđanjima proisteklim iz Ajnštajnovih jednačina polja iz

Opšte teorije relativnosti. Edington je objavio da rezultati potvrđuju Ajnštajnovo predviđanje.

Kopenhagensko tumačenje

U 1909. godini, Ajnštajn predstavlja svoj rad „Razvoj naših pogleda na sastav i suštinu zračenja” u
kojem sumira dotadašnja gledišta fizičara na koncept luminoferusnog (propusnog za svetlost) etera i,
što je još važnije, u kojem razmatra o pojavi kvantizacije svetlosti. U ovome, kao i u ranijem članku,
Ajnštajn pokazuje da kvanti energije, koje je u fiziku uveo Maks Plank, takođe poseduju i dobro
definisan impuls i da se u mnogim pogledima ponašaju kao da su nezavisne tačkaste čestice. Čak
možda još značajnije je to, što Ajnštajn pokazuje da svetlost može istovremeno da bude i talas i čestica,
i tačno predskazuje da fizika stoji na ivici revolucije koja će zahtevati od nje da ujedini ove dva dualna
svojstva svetlosti. Međutim, njegov predlog da Maksvelove jednačine elektromagnetskog polja treba
izmeniti tako da one dozvole u graničnim slučajevima i singularitete polja, nikada nije dalje razvijan.

Početkom 1920-ih, kako je originalna kvantna teorija sve više zamenjivana sa novom teorijom
Kvantne mehanike, Ajnštajn je glasno počeo da kritikuje Kopenhagensko tumačenje novih jednačina.
Njegov opozicioni stav u gledanju na ovo pitanje on će zadržati celog svog života. Većina vidi razloge
ovog njegovog protivljenja u tome što je on bio kruti determinista. Pri tome, oni se pozivaju na pismo
upućeno Maksu Bornu. 1926, u kojem Ajnštajn navodi primedbu koje se istoričari najviše podsećaju:

Kvantna mehanika je zaista impozantna. Ali neki unutrašnji glas mi

govori da to još nije prava stvar. Ova teorija kaže nam mnogo toga,
ali nas zaista ne dovodi nimalo bliže tajni Onog Starog (Boga,
Stvoritelja). Ja sam, po svaku cenu, ubeđen da se On (Bog) ne igra
kockom.

Na ovo, Nils Bor (slika), koji se najviše sporio sa Ajnštajnom oko

kvantne teorije, odgovorio mu je, „Prestani da govoriš Bogu šta bi
on trebalo da radi!” Bor-Ajnštajnova debata o fundamentalnim
aspektima kvantne mehanike desila se tokom Solvej konferencije.
Još jedan važan deo Ajnštajnove tačke gledišta na probabilizam
kvantne mehanike predstavlja čuveni EPR članak koji je on napisao
zajedno sa Podolskim i Rozenom (Ajnštajn - Podolski - Rozen
paradoks). Neki fizičari uzimaju ovaj rad kao dodatni dokaz tvrđenja
da je Ajnštajn bio u suštini determinista.

Boze-Ajnštajnova statistika

U 1924. godini, Ajnštajn je primio kratko pismo od mladog indijskog fizičara po imenu Satjandra Nat
Boze u kojem on opisuje svetlost kao gas fotona i moli Ajnštajna za pomoć oko objavljivanja. Ajnštajn
shvata da ista ta statistika može da bude primenjena i na atome, i objavljuje članak na nemačkom
jeziku u kome opisuje Bozeov model i objašnjava njegove posledice. Boze-Ajnštajnova statistika sada
opisuje skupove takvih, identičnih čestica, celobrojnog spina, poznatih kao bozoni. Boze-Ajnštajnov
kondenzat je fenomen predviđen 1920, od strane Bozea i Ajnštajna, zasnovan na Bozeovom radu o
statističkoj mehanici fotona, koji je potom bio formalizovan i generalizovan od strane Ajnštajna.
Marija Đurić IV1

On umire u 1:15 posle ponoći u Prinstonskoj bolnici, 18. aprila, 1955, u svojoj 76. godini života.
Uzrok smrti je bilo unutrašnje krvarenje, izazvano prskanjem aneurizma aorte. Njegova Uopštena
teorija gravitacije ostaje tako nedovršena. Jedina osoba prisutna u trenutku njegove smrti bila je jedna
medicinska sestra, koja je rekla da je on neposredno pred smrt promrmljao nekoliko reči na nemačkom
koje ona nije razumela. Bio je kremiran bez ceremonije, istoga dana kad je i umro, u Trentonu, što je
bilo u skladu sa njegovim željama. Njegov pepeo je potom rasut na otvorenom prostoru.

Doktor Tomas Štolc Harvi izvršio je autopsiju nad Ajnštajnom, pri čemu je odstranio i sačuvao njegov
mozak. Harvi nije našao ništa neuobičajeno na njegovom mozgu, ali 1999, u novoj analizi koju je
uradio tim sa Mek Master univerziteta otkriveno je da njegov temeni operkulum nedostaje i da je, kao
kompenzacija tome, njegov donji parijetalni režanj 15% veći nego što je normalno. Donji parijetalni
režanj je odgovoran za matematičko mišljenje, vizuelnu spoznaju prostora, i slikovito prikazivanje
pokreta. Ajnštajnov mozak takođe je sadržavao 73% više glijalnih ćelija od prosečnog mozga.

Iako je najpoznatiji po teoriji relativnosti (posebno po ekvivalenciji mase i energije E=mc2), Nobelova
nagrada za fiziku mu je dodeljena 1921. godine za objašnjenje fotoelektričnog efekta (rada objavljenog
1905. u Anno Mirabile ili „Godini čuda“) kao i za doprinos razvoju teorijske fizike.