TRETMAN VODA ZA PIĆE

I OTPADNIH VODA

Dr Vanja Šušteršič, vanr. prof.

Henry Kisindžer

„Onaj ko vlada naftom, vlada državama.

Onaj ko vlada hranom, vlada ljudima.
Onaj ko vlada pitkom vodom, vlada
životom.“
 Voda je najvažnija
supstanca na Zemlji

Čitav naš život zavisi od vode. Preko 2/3 zemlje je

prekriveno vodom i to daje plavu boju našoj planeti.
 Ograničena količina
vode za piće

Voda za piće čini tek 0,7% od ukupne svetske količine. Srbija je

na 47 mestu od 180 država rangiranih po količini vodnih
resursa u svetu.
Broj stanovnika u svetu će za naredne četiri
decenije porasti na devet milijardi, u
poređenju sa 7 milijardi ove godine,
procenjuju stručnjaci UN.
Pijaća voda čini tek 0,7% od ukupne svetske količine. Srbija
je na 47 mestu od 180 država rangiranih po količini vodnih
resursa u svetu. 8
Hidrološki ciklus
 ISTORIJSKI RAZVOJ

Rimski akvadukt i vodovod

 Najstariji poznati bunari za
dobijanje pitke vode potiču još
iz vremena
4.000 godina pre nove ere
(Sumeranci u Mesopotamiji).

Prvu vodovodnu mrežu je napravio kralj Solomon u Jerusalimu

1.000 pre nove ere. Stari Rimljani su prvi usavršili prave
vodovodne mreže sa olovnim cevima. Posebno je interesantno
to što su Rimljani odvajali vodu u tri klase:
- I klasa je bila za piće,
- II za kupališta,
- III za ispiranje kanalizacije.
• Savremeno snabdevanje gradskih naselja vodom u Srbiji
začeto je u Kragujevcu. Prve ideje o tome pojavljuju se u
vreme kada je Kragujevac bio prestonica Srbije (od
1818. do 1841. god.)
• Mnogo godina kasnije 1901. počinje izgradnja prvog
planskog vodovoda u Kragujevcu kaptažom izvora u
Trmbasu udaljenom oko 4 km od grada. 1904. god je
pušten u pogon vodovod kapaciteta 3,2 l/s. Grad je tada
imao 14.000 stanovnika i on nije mogao da zadovolji
potrebe stanovništva za vodom.
• 1977. god je došlo do izgradnje brane i akumulacije na
reci Gruži kao i postrojenja za prečišćavanje kapaciteta
1.200 l/s.
 IZVORI ZAGAĐENJA VODA
• Prirodni (vulkanske erupcije, poplave,
požari, zemljotresi…)
• Veštački (antropogeni) (industrija,
rudarstvo, poljoprivreda…)

Japan,
Kitakyushu

1960. 1990.
 Veštački izvori zagađenja voda
Koncentrisani zagađivači:
 Industrijski i komunalni
kanalizacioni sistemi,
 Procedne vode sa deponija otpada.

Rasuti zagađivači:
 Spirane poljoprivredne površine
sa primenom agrotehničkih mera,
 Saobraćajnice i drumski saobraćaj,
 Plovni saobraćaj,
 Naselja bez sistema kanalizacije.
Zašto je neophodan
tretman vode?
 Slike mikroorganizama

Bacillus Anthrax Cryptosporidium Oocysts Salmonella Typhi

Escherichia coli Giardia Lamblia Bacillus Subtilis

• U oko 50 % vodovoda u Srbiji
zbog neadekvatnih standarda,
voda nije sasvim ispravna za
upotrebu za piće i spremanje
hrane. Polovina stanovništva u
Srbiji povremeno pije takvu,
neispravnu vodu.
 Standardi vode za piće

Standardi kvaliteta vode za piće mogu biti

relativni i apsolutni.
Kod relativnih standarda postavljaju se načelni
zahtevi, kao npr. da bi voda za piće trebalo da je
čista u fizičkom, hemijskom i bakteriološkom
pogledu.

Apsolutni standardi - nacionalni, međunarodni,

regionalni i sl.,
• Apsolutni standardi - nacionalni, međunarodni, regionalni i
dr., preciziraju sledeće zahteve:

ukupan sadržaj soli sadržaj anjona

oksidativnost
sadržaj katjona pH vrednost

količina rastvorenih ukupna tvrdoća

gasova

20
- Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode (“Službeni
glasnik SRJ” 42/98 i 44/99)
- 133 indikatora
- 384 norme
- Zakon o vodama
(“Sl. Glasnik RS ” br. 46/91, 53/93, 67/93, 48/94, 54/96,
30/2010)
- Pravilnik o opasnim materijama koje se ne smeju
unositi u vode (“ Sl. list SFRJ ” br. 3/66,7/66)
- Pravilnik o opasnim materijama u vodama (“ Sl. list SRS
31/82)
 Zakonski osnov kontrole
i indikatori kvaliteta

Našim zakonskim propisima, Uredbom o kategorizaciji

vodotoka i Uredbom o klasifikaciji voda u Republici Srbiji
vodotoci su razvrstani u I, IIa, IIb, III i IV klasu prema
utvrđenim graničnim vrednostima pokazatelja kvaliteta.
• I klasa – vode koje su u prirodnom stanju ili se posle
dezinfekcije mogu upotrebljavati ili iskorišćavati za
snabdevanje naselja vodom za piće, u prehrambenoj
industriji i za gajenje plemenitih vrsta riba,

• II klasa – vode koje su pogodne za kupanje, rekreaciju i

sportove na vodi, za gajenje manje plemenitih vrsta riba kao
i vode koje se uz normalne metode obrade mogu
upotrebljavati za snabdevanje naselja vodom za piće,

• III klasa – vode koje se mogu upotrebljavati ili iskorišćavati za

navodnjavanje i u industriji, osim prehrambene industrije i

• IV klasa – vode koje se mogu upotrebljavati ili iskorišćavati

samo posle posebne obrade.
 PRIPREMA VODE ZA PIĆE
1. MEŠANJE

2. AERACIJA
OSNOVNE OPERACIJE 3. KOAGULACIJA I FLOKULACIJA
4. TALOŽENJE (SEDIMENTACIJA)
5. FILTIRANJE
6. DEZINFEKCIJA

1. OKSIDACIJA
2. SORPCIJA
3. FLOTACIJA
4. ODSTRANJIVANJE Fe i Mg
DOPUNSKE OPERACIJE
5. ODSTRANJIVANJE AMONIJAKA
6. OMEKŠAVANJE
7. STABILIZACIJA VODE
 Zanimljivosti
• Za šoljicu kafe je neophodno obezbediti 140 l vode,
• Za hamburger 2 400 l vode,
• Za proizvodnju 1 kg žita potrebno je 1 300 l vode, a za pirinač
čak 3 000 l.

Prosečan čovek dnevno koristi:

- 52 l za tuširanje,
- 36 l za WC,
- 20 l za pranje veša,
- 8,7 l za hranu i pranje sudova,
- 1,6 l za piće
- 6,4 l za ostalo.
• jedna limenka - 40 l

• 1 litar piva - 20 l

• 1 kg krompira - 500 l

• 1 l soka - 1200 l

• farmerke - 8000 l
 SITUACIJA U SRBIJI
Podzemne
9% vode
Vodotoci
21%

70%

Javno vodosnabdevanje…
Flaširane vode

Učešće zahvaćenih količina flaširanih

Raspoloživost voda u ukupnim eksploatisanim
resursa podzemnih resursima podzemne vode u Srbiji
voda
Porast industrije flaširanih voda
Flaša vode košta oko 1,5 dolar.

To je 1.900 puta više od vode iz vodovoda ukoliko

je dovoljno čista da bi se mogla piti.
2004. godine , samo
u SAD-u, prodato je

26,000,000,000
litara flaširane vode.

•To je skoro 28.000.000.000 plastičnih flaša u jednoj

godini , samo u SAD-u od čega 86% završi kao otpad.
• Ujedno to je skoro 3.000.000.000 litara ulja koje se
upotrebi za izradu ovih plastičnih flaša, a to je
količina ulja koja bi bila dovoljna za 100.000
automobila u toku jedne godine.

30
• 26.000.000.000 litara vode takođe
podrazumeva i 2.500.000 tona CO2 koji
se emituje u vazduh u toku proizvodnje
plastičnih boca potrebnih za flaširanje
te količine vode.
 $ 100 000 000 000
To je količina novca koju potrošači, svake
godine daju za flaširanu vodu.

Istraživanja pokazuju da se sa tom količinom novca

može obezbediti da svi na planeti imaju pijaću vodu
u vodovodu i higijensku kanalizaciju.
TRETMAN OTPADNIH VODA
Kanalizacioni sistem – statistički podaci
ukupno stanovnika: 6.527.616

41%

59% ruralno
urbano

ukupno urbano stanovništvo: 3.803.963 ukupno ruralno stanovništvo: 2.663.653

9%
25%
nije priključeno
nije priključeno
75% priključeno
priključeno 91%

34
Ključni izvori zagađenja reka u Srbiji su
neprečišćene industrijske i komunalne otpadne
vode. Oko 50% zagađenja ispuštenog u reke dolazi
od industrijskih postrojenja. Beograd svu otpadnu
vodu kroz 20 izliva ispušta direktno u Dunav i Savu
bez ikakvog prečišćavanja. Samo 13 % komunalnih
otpadnih voda tretira se pre ispuštanja.
Kroz kanalizacioni sistem u Savu i
Dunav se godišnje kroz 15 ispusta,
izlije 140 miliona m3 fekalnih, a kroz
11 ispusta 63 miliona m3
atmosferskih voda. Sistemom za
odvođenje fekalnih i atmosferskih
voda, Beograd je pokriven od 65 do
75 %.

“Izgradnjom Pogona za prečišćavanje

otpadnih voda u pivari Kompanije
"Karlsberg Srbija" u Čelarevu otpadna
voda iz pivare izlazi čistija od Dunava”.

14. oktobar 2009.

U Srbiji je danas samo oko 45 % domaćinstava
priključeno na kanalizacionu mrežu. Cilj je da
do 2019. godine ta cifra bude oko 65%. Za
postizanje tog cilja biće neophodna ulaganja
od oko 890 miliona €.
38
 Postrojenja za prečišćavanje voda

Rešetka
MEHANIČKO Sita
PREČIŠĆAVANJE Aerisani peskolov
Taložnik
Separator masti i ulja
HEMIJSKO
PREČIŠĆAVANJE Neutralizacija

BIOLOŠKO Bio-filter
PREČIŠĆAVANJE Nitrifikacija
Denitrifikacija
Fermentacija mulja
Šema procesa prečišćavanja
otpadnih voda
 Mehaničko prečišćavanje obuhvata preliminarnu obradu, u kojoj
se odstranjuju krupni predmeti i primarnu obradu, u kojoj se
odstranjuju plutajuće i taložive čestice.

Ravne automatske rešetke

Centrifugalna pumpa i step screen (levo)

i konvejer za transport krupnog otpada (desno)
Sekundarna obrada obuhvata biološke postupke kojima se uz
pomoć živih organizama razgradjuju rastvorene supstance
(organska materija i jedinjenja azota i fosfora).

Aerisani peskolov
Hemijske metode prečišćavanja su prilično skupe (troše
se velike količine hemikalija i stvaraju problemi
zbrinjavanja mulja nastalog ovim postupkom) i treba ih
primenjivati samo za uklanjanje onih supstanci koje se
ne mogu eliminisati drugim postupcima (na pr. u
tretmanu pojedinih industrijskih otpadnih voda).
Srbija je 2002. godine imala 37 sanitarnih postrojenja za
tretman otpadnih voda:
- 7 za primarni tretman
- 30 za sekundarne i biološke tretmane (7 starih više
od 30 godina).

U 2007. god, u Srbiji je bilo 20 opština (16% stanovništva)

sa postrojenjima za tretman otpadnih voda. 15 postrojenja
vrši biološki i 5 mehanički tretman. Beograd, Novi Sad i Niš
ispuštaju vode u recipijente bez prerade.
Procenjuje se da je samo 13% svih fabrika za tretman voda
zadovoljavajući.
Globalno, samo 4-6% komunalnih otpadnih voda se tretira
u Srbiji.
• Ukupna količina otpadne vode proizvedena na
dnevnom nivou u industriji :

– 6,5 miliona m3 - 2000. god.

– 9 miliona m3 - 2004. god.

• U 10 od 250 postojećih industrijskih postrojenja u

Srbiji, proizvede se 75% neorganske otpadne vode.
Među ovim su:
U.S.Steel Smederevo, termoelektrane N. Tesla A i B,
Zorka u Šapcu, termoelektrana Kostolac, Fabrika
el.kablova u Jagodini, rudnici u Boru, Sjenici i kop
Kolubara.
 Opštine u kojima
postoji
postrojenje za
prečišćavanje
otpadnih voda

Procenat broja
stanovnika priključenih
na kanalizaciju sa
postrojenjem za
prečišćavanje otpadnih
voda
 7%
42%
Podaci za 2007 god. o
prečišćavanju industrijskih
otpadnih voda u Srbiji
51% Prečišćava
Ne prečišćava
Bez podataka

Površinske vode
8% 2%
Kanalizacija 43%

Vrste prijemnika Kombinovano

industrijskih otpadnih voda Br. pogona bez

podataka
u Srbiji za 2007 god.

47%
 2% 4% 31% Prehrambena industrija
27% Ener. rude, met., nemet.
Ostale delatnosti
Hemijska industrija
Ulivi u površinske vode
Drvna industrija

1% Uslužna delatnost
– prema delatnosti za
9% 17% Tekstilna industrija 2007 god.
9% Autotransport

11%
33%
4%
Prehrambena industrija
22% Ener. rude, met., nemet.
Ulivi u kanalizaciju Hemijska industrija

- prema delatnosti Ostale delatnosti

Drvna industrija
- za 2007 god. Uslužna delatnost
3% Tekstilna industrija
5% 8% 14%
Autotransport
3D model
CPPOV
„Cvetojevac“
HVALA NA PAŽNJI