METALNE KONSTRUKCIJE

I. UVOD

Oblast primene. Neke osobine metalnih konstrukcija.

Tipovi konstrukcija. Projektovanje i konstruisanje.
Dokazi pri dimenzionisanju.

 Naziv metalne konstrukcije - potiče iz gradjevinarstva, jer se tamo podela

konstrukcija vrši prema materijalu od kojeg su napravljene.
Razlikuju se sledeće vrste konstrukcija:
- betonske konstrukcije
- drvene konstrukcije
- metalne konstrukcije
- spregnute konstrukcije.

Slika 1.1. Dve portalne dizalize u sprezi

Metalne konstrukcije najčešće podrazumevaju čelik, ali se u novije vreme sve

više koristi aluminijum i njegove legure. Upotreba aluminijuma zbog njegove male
težine je sve češća, posebno u aviogradnji i automobilskoj industriji. Posebno treba
istaći i postojanje potpuno novih konstrukcijskih materijala kao što su kompozitni
materijali, plastične mase (polimeri) i metalne pene, koji sve više ulaze u upotrebu. Ipak
prema predvidjanjima naučnika iz oblasti konstrukcija i materijala, i u narednom
vremenskom periodu čelik će ostati osnovni konstruktivni materijal.
Za mašinstvo je značajno projektovanje sledećih nosećih konstrukcija, kao što
su:

1
 - kranovi
- transporteri
- rotacioni kopači
- konvejeri
- rezervoari
- bunkeri.
Konstrukcijama od čelika zovu se sve tehničke konstrukcije, ili njihovi delovi,
koji su pretežno napravljeni od čelika. Skelet takvih konstrukcija napravljen je
isključivo od čelika, koji prima glavna opterećenja, koje konstrukcija nosi.
Upotreba čelika u tehnici mnogostruka je i raznovrsna, a primenjuje se u:
arhitektonskim i inženjerskim konstrukcijama; mašinskim konstrukcijama; fabrikama
alata, i za konstrukcije saobraćajnih sredstava: brodova, vagona i motornih vozila. Kao
ukras, spojno srdstvo ili sporedan materijal, čelik se primenjuje gotovo u svim
tehničkim konstrukcijama. Nema ni jednog tehničkog objekta, gde makar i u najmanjoj
meri, nije čelik upotrebljen kao gradjevinski materijal.
Njegove dragocene osobine omogućavaju, da se u gradjevinskoj tehnici upotre-
bljava bilo sam: konstrukcije od čelika; bilo zajedno sa betonom: armirano betonske
konstrukcije; bilo zajedno sa kakvim drugim materijalom (drvetom) u druge složene -
nehomogene - konstrukcije (spregnute konstrukcije).
U arhitektonskim gradjevinama upotrebljava se čelik za izradu:
1. Konstrukcionih delova jedne konstrukcije, koji se ili ne mogu izraditi od
drugog materijala, ili bi od takvog materijala bile manje celishodne ili manje
ekonomične. Na primer: nosači medjuspratnih konstrukclja, stubovi, kon-
strukcije erkera, balkona, slobodno visećih zidova, vrata, prozora,
svetlarnika i slično.
2. Krovnih konstrukcija velikih raspona, izuzetno velikih opterećenja, specijal-
nih oblika i sa posebnim zadatkom u konstrukciji.
3. Čeličnog skeleta čitavih zgrada naročito: industriskih, saobraćajnih, izložbe-
nih, pa i stambenih, ako se zbog velikog broja spratova, kod ovih poslednjih,
predje visina koja je ekonomična za primenu uobičajenog gradjevinskog
materijala i uobičajeni način izrade ovih zgrada (oblakoderi).
U inženjerskim konstrukcijama čelik se još više i češće primenjuje za izradu:
1. Mostova (drumskih, železničkih, pešačkih, vijadukata, akvadukata,
gvozdenih skela).
2. Transportnih postrojenja (prenosnica, utovarno - pretovarnih mostova,
stalnih i pokretnih okretnica, dokova, pokrenih i stalnih kranova).
3. Stubova (za: signale, dalekovode, žičane železnice i radio antene).
4. Rezervoara (za: vodu, gas, ulje i slično; stalnih i pokretnih).
5. Cevi velikog prečnika (za prenos vode, ulja i gasova).

2
 6. Hidrotehničkih konstrukcija (brana, ustava, sifona, dizalica za brodove, do-
kova, utvrdjenja obala, gradjenje pristaništa, kesona itd).
7. Mašina svih vrsta, u stvari svaka mašina je jedna metalna, odnosno čelična
konstrukcija. To mogu biti transportna sredstva (automobili, kamioni,
vozovi, avioni), industrijske mašine (strugovi, glodalice, bušilice, brusilice,
rendisaljke i slično) i razna druga industrijska postrojenja.
Konstrukcije od čelika imaju znatna preimućstva nad drvetom, betonskim, armi-
rano - betonskim i zidanim konstrukcijama . Njima se lako i ekonomično premošća-
vaju veliki rasponi i velika opterećenja. Elegantnog su oblika i malih dimenzija. Brzo i
precizno se izradjuju i montiraju. Brzina i mogućnost izrade ne zavise od atmosferskih
prilika i toka ostalih gradjevinskh radova. Zauzimaju malo gradilište. Lako se popravlja-
ju, pojačavaju, prepravljaju i prilagodjavaju najrazličitijim oblicima i prilikama. Lako se
uklanjaju, prenose sa mesta na mesto, bez oštećenja materijala i ponovo koriste. Izrada
je srazmerno jevtina, jer se većim delom izradjuju u radionici mehaničkom snagom.
Mogu se montirati i postavljati i bez skela i po svakom vremenu. Lake su, pa ne preo-
pterećuju temelje. Materijal čeličnih konstrukcija nikad ne gubi svoju vrednost, jer se
može ponovo upotrebiti i kada se gradjevina poruši. Čelik nije zapaljiv, te konstrukcije
od čelika ne mogu prouzrokovati požar; trajnost konstrukcija je vrlo velika, naročito ako
se savesno i brižljivo održavaju. Materijal se pre upotrebe može ispitati mehaničkim
probama tako da se tačno mogu znati njegove mehaničke osobine, što nije slučaj, u toj
meri, sa ostalim materijalima zbog njihove nehomogenosti (drvo) i stalnih promena
njihovih mehaničkih osobina u toku vremena (beton). Kontrola i merenje naprezanja u
gotovim čeličnim konstrukcijama je sigurna, tačna i laka, što nije slučaj sa ostalim
konstrukcijama.
Ove dobre strane konstrukcija od čelika posledica su odličnih osobina čelika kao
konstrukcijskog materijala: čelik ima veliku jačinu i približno istu otpornost prema sila-
ma koje ga istežu, pritiskaju, savijaju ili smiču. Čelik je elastičan i ponaša se po Hooke -
ovom zakonu do visokih naprezanja. Konstrukcije od čelika pod opterećenjem se malo
savijaju, jer je modul elastičnosti čelika veliki. Pri prekoračenju granice elastičnosti ma-
terijal postaje plastičan, a u tom se stanju lokalna prednaprezanja materijala u konstruk-
ciji izravnavaju, pa se opstanak konstrukcije ne dovodi lako u pitanje. Čelik je
homogen, gotovo izotropan materijal, što dopušta dobro iskorišćavanje materijala (mali
koeficijent sigurnosti) pri zagarantovanoj sigurnosti konstrukcije; tvrdoća, jačina i
elastičnost mogu se prema potrebi povećavati ili smanjivati, u vrlo širokim granicama.
Zapravo, čelik se prvo može omekšati, da bi se lako obradio, a zatim se može učiniti
tvrdjim, kako bi u konstrukciji bio otporniji: može se učiniti tvrd po površini a mek -
žilav u unutrašnjosti. Jačina na kidanje prema kvalitetu i obradi čelika, kreće se od 290
do 3500 MPa, a odgovarajuće izduženje od 40 do 1 % od prvobitne dužine. Čelik
zadržava, pa čak i poboljšava, u toku vremena, svoje mehaničke osobine pod
opterećenjem, ako ono ostane u dozvoljenim granicama. Čelik se može obradjivati kako
u hladnom, tako i u toplom stanju na razne načine: livenjem, kovanjem, valjanjem,
presovanjem, izvlačenjem, a može se i seći, rendisati, strugati, bušiti, brusiti, turpijati,
glačati ili zavarivati.
Rukovanje pri izradi konstrukcija je lako, jer se čelik u trgovini dobija u pogod-
nim i propisanim oblicima, koji se lako, medjusobno kombinuju u veće i jače

3
konstruktivne delove. Ovi elementi se lako nastavljaju i spajaju: zakivcima, zavrtnjima i
zavarivanjem. Čelik je pri svemu ovome srazmerno i jevtin materijal.
Negativne osobine čelika su: lako korodira i slabo je otporan na visoke tempera-
ture. Ovi nedostaci se mogu ublažiti ili otkloniti: podesnom zaštitom, brižljivim i
stalnim održavanjem i izradom čelika naročitog kvaliteta, koji teško ili nikako ne
korodira i koji je otporan na visoke temperature. Održavanje konstrukcija od čelika je
dosta skupo, što je takodje jedna od njegovih loših osobina.
Pogrešno bi bilo ubrojati u negativne osobine čelika i njegovu veliku specifičnu
težinu. Ona je veća no i kod jednog drugog konstrukcionog materijala. Ali, s obzirom na
vrlo veliko dozvoljeno opterećenje čelika, konstrukcije od čelika su lakše od bilo kog
drugog konstrukcionog materijala.
Težina konstrukcije zavisi od odnosa dozvoljenog opterećenja prema zapremi-
nskoj težini materijala. Težina konstrukcije je u toliko manja ukoliko je ovaj odnos veći:

P P
G  . (1.1)
  

Uporedjeno za čelik, drvo i armirani beton ovaj odnos iznosi:

z
Za čelik: c   1780
c
(1.2)
z
Za drvo: d   1250
d
(1.3)
d
Za armirani beton:  ab   290 . (1.4)
 ab

što znači: armirano - betonske konstrukcije imaju najveću težinu, a konstrukcije od čeli-
ka najmanju, pod istim okolnostima.
Uporedjeno prema najlakšoj konstrukciji, težine konstrukcija od čelika, drveta i
armiranog betona stoje u odnosu 1 : 1.43 : 6.3.
Homogenost materijala i stalne mehaničke osobine čelika, ponašanje čelika po
Hooke - ovom zakonu do vrlo velikih opterećenja, s jedne strane, i veoma tačna izrada
konstrukcija od čelika s druge strane, omogućavaju tačno proučavanje dimenzija kon-
strukcija po teorijama statike, teorije elastičnosti materijala i to bolje i sigurnije nego što
je to slučaj primene ovih teorija na konstrukcije od drugih materijala. Treba istaći da se
koeficijent sigurnosti kod čeličnih konstrukcija može znatno smajiti u korist ekonomi-
čnosti proverom stabilnosti konstrukcije i proverom na otkaz odnosno lom.

4
Neimari industrije čelika kroz vekove1
"Kako bi svet izgledao danas da nije bilo neimara i velikih umova na polju
metalurgije čelika i nauke uopšte nije teško zamisliti ako se vratimo četiri do pet hiljada
godina unazad. Evo ukratko razvoja izrade čelika od prve peći pre 6000 godina do
današnjih gigantskih kombinata:
4000 do 3000 g. pre naše ere Prema iskopinama iz faraonskih grobnica i drugih
spomenika vidi se da je gvoždje u to vreme
upotrebljavano u Egiptu. Dobijano je već u obliku
sirovog gvoždja koje se iz rude pripravljalo u
Nubiji i na Sinajskom poluostrvu. U Egiptu je
sirovo gvoždje samo preradjivano u razna orudja i
ukrasne predmete putem kovanja.
1000 godina pre naše ere U zemljama pribrežnim Sredozemnom moru širi
se upotreba gvoždja. Feničani su trgovinu
gvoždjem i metalima proširili i na ceo onda
poznati svet.
600 godina pre naše ere Stari Germani su verovatno i pre ovog vremena
poznavali gvoždje. Medjutim, iz ovog doba su
poznati ostaci prve peći pronadjene u Zigerlandu.
Vreme početka naše ere Svetska Rimska Imperija neguje proizvodju čeli-
ka, koja je razvijena na njenoj (u Štajerskoj, Italiji
i Španiji) i van njene teritorije (u Damasku).
780. godina naše ere U manastiru Lorh u Virtembergu sagradjena je peć
za spaljivanje sirovog gvoždja iz rude i data u
zakup preduzetnicima - gradjanima.
1200. godina naše ere Prvi put je pronadjeno vodeno kolo kao pogonska
mašina za topionicu gvoždja i za duvaljke za
kovačku vatru. Okončava se vreme mašte,
sujeverja i neznanja.
1300. godina Prvi put je proradila žičara koja je izvlačila žicu.
Prvi žičar bio je neki Konrad u današnjoj Nema-
čkoj.
1400. godina U Zapadnoj Francuskoj pretapao se prvi put gvoz-
deni liv za livenje delova u kalupu.
1450. godine Izliveni su prvi topovi u Zigerlandu.
1454. godina Prvi put je dobijeno kovno gvoždje od sirovog
livenog gvoždja ponovnim pretapanjem.
1550. godina Majstor Hans Lobzinger izradjuje prvi valjaonički
stan (mašinu za valjanje) za valjanje olova. Ova
mašina poslužila je kao osnovna ideja za valjanje
čeličnog lima.

1
Preuzeto iz knjige "Svemoćni ~elik" #.

5
1556. godina Prvi put se pojavljuje jedna knjiga pod naslovom
De re metallica od Georga Bauera - Agrikole.
1619. godina Ted Dadli otpočinje opite topljeja gvozdene rude
pomoću kamenog uglja umesto ćumura. Pustoše-
nje šuma za izradu ćumura u to vreme daje povod
za prelaz s drvenog - retortnog uglja (ćumura) na
kameni ugalj.
1620. godina U Saksoniji počinje prva proizvodnja kalaisanog
gvozdenog lima, tzv. belog lima.
1722. godina Reomir izdaje knjigu Lart de convertir le fer for-
ge - Postupak za konvertovanje kovanog gvož-
dja. Ova knjiga predstavlja osnov za dalji razvoj
industrije čelika. Ovo je prvi naučni rad na polju
metalurgije gvoždja.
1728. godina Hanberi prvi put valja lim na novokonstruisanom
valjaoničkom stanu.
1735. godina Abraham Darbi - Mladji vrši prvi put topljenje
gvozdene rude u visokoj peći pomoću koksa.
1740. godina Časovničar Benjamin Hentsman proizvodi prvi
čelik iz lonca.
1769. godina James Watt patentira svoju prvu parnu mašinu.
1773. godina Prvi put se upotrebljava parna mašina za
pokretanje mehova - duvaljki (u Engleskoj).
1779. godina Pušten je u promet prvi gvozdeni most na svetu.
Most je izradio od livenog gvoždja Abraham
Darbi - junior preko reke Severn u Engleskoj,
Slika 1.2.

Slika 1.2. Prvi gvozdeni most, preko reke Severn u

Engleskoj, sagradjen 1776. godine. Raspon mosta 31 m.

6
1783. godina Sagradjena je u Engleskoj prva valjaonica s valja-
oničkim stanovima na parni pogon.
1783. godina Henri Kort pronalazi proces pudlovanja i peć za
pudlovanje, koji predstavljaju revolucionarni pro-
nalazak u metalurgiji čelika. Do tada se čelik
dobijao iz gvoždja u testastom stanju u malim
količinama, a od tada se čelik u tečnom stanju
spravlja u velikim količinama.
1785. godina Na evropskom kontinentu u Krezou (Francuska)
počinje rad prve visoke peći ložene koksom.
1785. godina Izradjena je prva krovna konstrukcija od livenog
gvoždja u Bulonju (Francuska).
1787. godina Vilkinson u Engleskoj izgradjuje prvi gvozdeni
brod na svetu.
1789. godina Grof Fon Reden u železari Malapane u Gornjoj
Šleskoj proizvodi prvi put gvoždje pomoću koksa
iz visoke peći.
1790. godina Jakov Perkins, željezar iz Njuberi Porta (Masaču-
sets) konstruiše prvu mašinu za izradu eksera.
1796. godina Engleski inženjer Beldon u Glajvicu postavlja pr-
vu visoku peć s koksom koja uspešno radi.
1796. godina Izradjen je prvi gvozdeni most na kontinentu pre-
ko reke Strigauer Vaser kod Loazana u Šleskoj.
1820. godina U Engleskoj se prvi put valjaju železničke šine.
1820. godina Proces pudlovanja gvoždja prvi put na kontinentu
uvodi u Belgiji Englez Džon Kokeril, kasnije prvi
industrijalac čelika na kontinentu.
1824. godina Prvi put na svetu se primenjuje u Engleskoj doda-
tna toplota iz visoke koksne peći - za loženje par-
nog kotla.
1824. godina Uveden je proces pudlovanja u Nemačkoj u Rasel-
štajnu.
1825. godina Puštena je u saobraćaj prva železnička pruga u En-
gleskoj, od Stektona do Darlingtona.
1828. godina Nelson u Engleskoj uvodi prvi put predzagrevanje
vazduha za duvanje u visoku peć.
1830. godina Prvi put je izvaljan ugaoni profil u Raselštajnu kod
Nojvida.
1835. godina Izvaljana je prva železnička šina na kontinentu.
1836. godina Predata je u saobraćaj prva železnička pruga u Ne-
mačkoj, od Nirnberga do Firta.

7
1839. godina Džejms Nesmit napravio je prvi parni kovački
čekić.
1845. godina Izgradjen je prvi čelični železnički most na svetu
kod Filadelfije.

Slika 1.3. Britanija most, sagradjen, 1846. - 1850.,

raspona 71.9+2141.7+71.9 m.

1848. godina Izgradjen je u Francuskoj prvi put I - profil.

1849. godina Uvedeno je pudlovanje čelika u Vestfaliji u Nema-
čkoj.
1850. godina Jakov Majer iz Bohuma izradjuje čelični liv u peš-
čanom kalupu.
1853. godina Alfred Krup pronalazi izradu bešavnih bandaža za
železničke točkove (za vagone i lokomotive).
1855. godina Henri Besemer pronalazi proces bez vatre za pre-
tvaranje tečnog gvoždja u čelik bez zagrevanja.
1856. godina Fridrih Simens pronalazi peć sa otvorenim loži-
štem i sa regenerativnim ložištem.
1857. godina Kauper izradjuje prvi zagrejač vazduha za duvanje
u visoku peć.
1857. godina Prvi put je u Ešvajlu izvaljan I - profil u Nemakoj.
1861. godina Alfred Krup stavlja u pogon ogroman kovački
čekić, čuveni Fric.
1862. godina Alfred Krup uvodi Besemerov proces u Nemačkoj.
1864. godina Emil i Pjer Martin tope prvi čelik sa čvrstim ulo-
škom u Simensovoj regenerativnoj peći.
1866. godina Prva Simens - Martinova peć počinje da radi u
Trentonu SAD.

8
1869. godina Alfred Krup uvodi Simens - Martinov način u Ne-
mačkoj.
1870. godina U Americi se prvi put izradjuje bodljikava žica
mašinskim putem.
1878. godina Sidnej Džilkrist Tomas pronalazi po njemu nazva-
nu oblogu konvertora, koja omogućava defosfori-
sanje gvoždja. Tomasov postupak potiskuje Bese-
merov proces.
1879. godina Uvodi se u Nemačkoj Tomasov način za dobijanje
čelika iz lorenske rude.
1880. godina Vilhelm Simens pronalazi način za pripremanje
čelika elektrotermičkim putem.
1880. godina Izradjen je prvi parni brod u SAD, S/S Servia.

Slika 1.4. Fortski most. Dva raspona od po 520 m i dva od po 210 m, visina 110 m.
Težina ugradjenog čelika 54160 tona, broj zakivaka 6500000.
Danonoćni rad 5000 ljudi u toku 7 godina (1882. - 1890.).

1885. godina Braća Manesman izradjuju prve čelične bešavne

cevi.
1888. godina Podignut je u Čikagu prvi oblakoder na svetu,
Dom kućnog osiguranja.
1891. godina Pronadjen je način za izradu kratkih cevi presova-
njem.
1900. godina Fridrik Tejlor izradjuje prvi put brzorezni čelik i
prikazuje ga na Pariskoj svetskoj izložbi.
1902. godina Izradjen je prvi univerzalni stan za valjanje profili-
sanih čeličnih nosača.
1905. godina U Engleskoj se po prvi put izradjuje nerdjajući
čelik.
1920. godina Pronadjen je prvi način za izradu metalokerami-
čkih legura od praha.

9
1930. godina Uvedeni su radijalni valjaonički stanovi.
1935. godina Prvi put se ostvaruje industrijski način valjanja
platiranih limova, koji imaju unutrašnji sloj od če-
lika, a spoljne slojeve od nekog drugog metala (na
primer od bakra, bronze ili druge legure).
1940 godina Pronadjen je čelik otporan na temperaturu od
800C za izradu lopatica gasnih turbina."

Slika 1.5. Most preko reke Save u Beogradu - raspon 75+261+75 m.

Specijalne osobine metalnih konstrukcija su te da one zahtevaju znatno manju

mašnsku obradu rezanjem.

Jedina obrada je na mestima za spajanje pojedinih elemenata:

- bušenje otvora za zakivke ili zavrtnjeve,
- obrada ivica za spajanje zavarivanjem,
- sečenje i savijanje elementa.
Osnovni tipovi konstrukcija su:
- rešetkaste konstrukcije i
- limene konstrukcije.
Na slici 1.6, prikazane su neke rešetkaste konstrukcije.
Koji će tip konstrukcije biti izabran zavisi od primene konstrukcije, vrste optere-
ćenja i slično. Konstrukcije treba da su najekonomičnije u pogledu korišćenja materijala
i da mogu da prenesu zahtevana opterećenja.
Rešetkaste konstrukcije su konstrukcije kod kojih su svi elementi izloženi prete-
žno aksijalnom opterećenju (pritisku ili zatezanju).

10
 Slika 1.6. Rešetkaste konstrukcije
Limene konstrukcije su konstrukcije kod kojih je prisutno naprezanje na savija-
nje.
Posebnu vrstu konstrukcija predstavljaju skeletne konstrukcije. To su konstru-
kcije od elemenata sa unapred zadatim funkcijama pri prenošenju opterećenja. Njihove
osnovne odlike su:
- mala težina,
- mala potrošnja materijala,
- ekonomična organizacija snabdevanja i proizvodnje,
- laka zaštita i održavanje konstrukcije,
- zadovoljavajući vek trajanja i opšta sigurnost.
Elementi skeletnih konstrukcija su elementi sa unapred zadatim funkcijama. To
su:
- rešetke koje čine pravolinijski elementi i čvorne veze, prikazane na slici 1.7,

Slika 1.7. Tipične čvorne veze rešetki

- trouglaste strukture koje primaju samo aksijalne sile,
- četvorougaone strukture ili ramne konstrukcije koje prenose sve momente i
sile, odnosno odabrane momenti i sile, a postoje i
- mešovite konstrukcije mogu da čine ram, rešetka, kutijasti nosač i slično. Neke
mešovite konstrukcije prikazane su na slici 1.8.

11
 Slika 1.8. Različita rešenja mešovitih konstrukcija

Projektovanje i konstruisanje

- Projekat konstrukcije treba da odgovara nameni,

- Dimenzije treba da budu pravilno odabrane - da zadovolje arhitektonske uslove
prostora gde će konstrukcija biti smeštena,
- Izgled konstrukcije je takodje veoma važan,
- Projekat mora da sadrži dovoljno podataka za konstrukcijsku razradu, a to su:
- detaljan proračun,
- dokumentacija mora da sadrži sve elemente za osvajanje tehnološkog
procesa i realizaciju konstrukcije,
- Izbor materijala zavisi od:
- mogućnosti nabavke,
- spoljnjeg izgleda konstrukcije,
- zahteva u vezi sa osobinama materijala.

12
 - Mora se omogućiti lak pristup mestima ugroženim od korozije,
- Mora se obezbediti mogućnost oticanja vode sa mesta gde se skuplja,
- Rastojanje izmedju susednih nosača mora da bude takvo da obezbedi pristup
radi pregleda ili bojenja.

Dokazi pri dimenzionisanju metalnih konstrukcija

Prilikom dimenzionisanja jedne konstrukcije, neophodno je ispuniti niz zahteva

koji se nazivaju dokazima da bi usvojeno rešenje ostvarilo svoju namenu, #.
Osnovni dokazi su:
1. dokaz napona
2. dokaz elastične stabilnosti
3. dokaz deformacije
4. dokaz sigurnosti veza
5. dokaz vremena prigušenja oscilovanja konstrukcije
6. dokaz napona u pogledu jačine pri zamoru materijala
7. dokaz dinamičke stabilnosti
8. dokaz sigurnosti protiv prevrtanja.
1. Dokaz napona predstavlja najčešće osnovni kriterijum. Ovim kriterijumom se
uporedjuje računsko naponsko stanje konstrukcije sa nekim dopuštenim naponom.
2. Elastična stabilnost je pojava vezana za ponašanje elemenata konstrukcije
napregnutih na pritisak. Elementi konstrukcije su stabilni ako je veličina opterećenja
tolika da izaziva njihovu deformaciju u granicama neizmenjivosti njihove uloge u
konstrukciji. Gubitkom elastične stabilnosti dolazi do pojave značajnih deformacija
elemenata konstrukcije kao što su izvijanje ili izbočavanje koji menjaju oblik
opterećenja, jer se javljaju dopunski momenti savijanja, pa do loma konstrukcije
dolazi pri opterećenjima koja su znatno manja od onih koji zadovoljavaju kriterijum
dokaza napona.
3. Ispunjavanje dokaza deformacija podrazumeva ostvarivanje potrebne krutosti
konstrukcije, koja ostvaruje pouzdan rad njenih mehanizama, odnosno mašine,
obezbedjujući željenu funkcionalnost konstrukcije.
4. Konstrukcija se stvara spajanjem elementa (limovi, valjani profili, cevi...) koji su
prethodno, saglasno radioničkoj dokumentaciji, obradjeni na potrebnu meru. Dokaz
sigurnosti veza podrazumeva da se veza ostvari tako da celina konstrukcije u smislu
prenošenja opterećenja ne bude narušena. Znači da je ponašanje konstrukcije svuda
isto, pre i posle, kao i na mestu realizacije veze.
5. Primena dokaza vremena prigušenja oscilovanja konstrukije je svrsishodna kod
vitkih nosača kada je odnos visine H nosača prema rastojanju L manji od 1/20 to

13
 jest, H/L<1/20. U tom slučaju može doći do dužeg vremena oscilovanja nosača, a
samim tim i transportovanog tereta (kod dizalica) što negativno utiče na:
- smanjenje tačnosti pozicioniranja tereta,
- zamor materijala konstrukcije,
- zdravlje dizaličara u kabini vezanoj za glavni nosač ili kolica.
Oscilovanje se smatra praktično završenim kada je minimalna amplituda 20 puta
manja od početne amplitude jednake statičkom ugibu nosača.
Dopuštene vrednosti vremena prigušenja oscilovanja Td za mostne dizalice (zavisno
od namene) su date u Tabeli 1.1., #:

NAMENA DIZALICE Td s

Transport rastopljenog metala 810

Opšta namena u industriji 1215

Dizalica radi u pogonskoj klasi I i vreme 2022

prigušenja nema bitan značaj

Tabela 1.1. Dopuštene vrednosti vremena prigušenja oscilovanja Td za mostne dizalice

6. Noseće strukture mašina za mehanizaciju su usled eksploatacionog procesa izložene
promenljivim opterećenjima. Dokaz napona u pogledu jačine pri zamoru
materijala predstavlja definisanje posebnog dopuštenog napona pri zamoru koji je
funkcija običnog dopuštenog napona - i to posebno za osnovni materijal, posebno
za elemente za vezu - zavrtnjeve, varove.
7. Dokaz dinamičke stabilnosti se vrši kod konstrukcija izloženih periodično promen-
ljivom opterećenju tokom vremena. Formira se dinamički model konstrukcije pa se
njegovim matematičkim opisivanjem odredjuje sopstveni frekventni spektar. (Treba
da se ispuni uslov da se sopstvena frekvencija konstrukcije ne poklapa sa frekvenci-
jom promene opterećenja - rezonanca). Za konstrukciju su najopasnija rezonantna
stanja u prva dva - tri oblika oscilovanja jer su tada amplitude oscilovanja najveće i
najbrže dovode do loma konstrukcije.
8. Dokaz sigurnosti protiv prevrtanja se vrši kod nosećih konstrukcija mobilnih
mašina gde postoji mogućnost prevrtanja - auto-dizalica, portalnih lučnih dizalica,
gradjevinskih toranjskih dizalica i bagera.
Stepen sigurnosti protiv prevrtanja je odnos:
M odr
 pre   1.15  1.5 (1.5)
M pre
gde su:
Modr - moment sila koje održavaju stabilnost za osu prevrtanja,
Mpre - moment sila koje teže da prevrnu mašinu za osu prevrtanja.

14
Tehnička dokumentacija

U tehničku dokumentaciju spadaju:

1. Proračun,
2. Crteži,
3. Tehnički opis koji treba da sadrži: namenu objekta, podatke o eksploataciji i
transportu i uputstvo za montažu i
4. Posebni tehnički uslovi koji treba da sadrže: naročite zahteve u pogledu
materijala, plan zavarivanja, obim i način specijalne kontrole u toku izrade i
obim i način specijalne kontrole po konačnoj izvedbi konstrukcije.

15
 II. OSNOVI ZA DIMENZIONISANJE METALNIH
KONSTRUKCIJA

II.1. Opterećenja nosećih konstrukcija i dopušteni naponi

Proračun i dimenzionisanje čeličnih konstrukcija vrši se prema pravilima

otpornosti materijala, teorije elastičnosti i lakih konstrukcija. Konstrukcije se pod
radnim opterećenjem ponašaju dovoljno saglasno ovoj teoriji i pored odstupanja
stvarnog materijala od idealnog elastičnog tela za koje se izvode obrbasci. Proračun se
nekada vrši i po teoriji elastičnosti - na primer slučaj srednjeg napona u neto - grešku
zategnutog štapa pri proračunu zakivanih veza ili pri zanemarivanju sopstvenih napona
valjnih profila i napona u rešetkama izazvanih krutošću čvorova.
Znači, proračun i dimenzionisanje čeličnih konstrukcija zasnovani su na
dozvoljenim naponima koji se daju u odnosu na granicu razvlačenja, kao kritični na-
pon uzimajući izvesne koeficijente sigurnosti. Odgovarajući dozvoljen naponi u kon-
struktivnim elementima odredjeni su propisima.
Tehnički propisi za čelične konsturkcije iz 1964. godine predvidjaju dva slučaja
opterećenja za proračun konstrukcija, pa prema tome i odgovarajuče dopuštene napone.

Prema dužini trajanja opterećenja na konstrukciju postoje dve grupe

opterećenja i to:
(a) osnovna - glavna opterećenja i
(b) dopunska opterećenja.

(a) U osnovna opterećenja ubrajaju se:

- sopstvena težina konstrukcije
- stalno opterećenje na njoj
- korisno opterećenje.

(b) U dopunska opterećenja ubrajaju se:

- uticaji inercijalnih sila
- uticaj vetra
- uticaj promene temperature
- dejstvo snega
- ostala povremena opterećenja.

Sva opterećenja ne moraju da deluju istovremeno. Za proračun konstrukcije su

merodavni slučajevi jednovremenog dejstva povremenih opterećenja.

Postoje tri slučaja opterećenja:

I slučaj opterećenja - osnovno opterećenje

(Kod dizalica:
(a) opterećenja usled pogonskog tereta
(b) opterećenje usled sopstvene težine
(c) opterećenje usled inercijalnih sila).

16
II slučaj opterećenja - osnovno i dopunsko opterećenje zajedno
(Kod dizalica:
(a) opterećenja usled pogonskog tereta
(b) opterećenje usled sopstvene težine
(c) opterećenje usled inercijalnih sila
(d) opterećenje usled vetra).

III slučaj opterećenja - izuzetno opterećenje (pri normalnoj eksploataciji objekata).

Primer - udar vozila o stubove; sile inercije prilikom zemljotresa; specijalna stanja pri
montaži ili probnom ispitivanju; privremena sleganja oslonaca (koja će biti odstranje-
na).
(Kod dizalica:
- dizalica van pogona i izložena dejstvu uraganskog vetra
- dizalica van pogona i bez dejstva vetra, a usled otkazivanja kočnica udari
punom snagom u odbojnike).

Naponi u konstrukciji

Za svaki slučaj opterećenja odredjuju se računski naponi. Stvarni naponi u

materijalu odstupaju od računskih napona.

Dozvoljeni naponi

Računski naponi ne smeju da predju vrednosti dozvoljenih napona.


Zatezaje:  dop  T
K
gde je: T - napon na granici razvlačenja; K - stepen sigurnosti.
Za dizalice:
I slučaj opterećenja: K=1.5
II slučaj opterećenja: K=1.3
III slučaj opterećenja: K=1.1

Po JUS C.BO.500 iz 1972. godine, materijali za konstrukcije su:

Č.0361, Č.0460 - za zakovane i zavarene konstrukcije

Č.0461, Č.0561 - normalna vrsta visokovrednih čelika - za zategnute ekemente zavare-
nih konstrukcija
Č.0462, Č.0562 - posebne vrste visokovrednih čelika - za delove konstrukcija kod kojih
postoji opasnost od krtog loma.
Vrednosti dozvoljenih napona su date u Tabeli 2.1, a u Tabeli 2.2. su date formule
za izračunavanje dozvoljenih napona za pojedine slučajeve opterećenja, odnosno
naoprezanja.

17
OZNAKA DOZVOLJENI NAPONI z MPa
MATERIJALA S1 S2 S3 S1 S2 S3 S1 S2 S3
I II III
Č.0361
160 153 146 184 177 169 218 210 200
Č.0460 * 173 166 160 200 192 184 236 227 218
Č.0561 ** 240 233 226 277 269 261 327 318 309
Tabela 2.1. Vrednosti dozvoljenih napona za najčešće korišćene čelike
* Iste vrednosti važe za Č.0460, Č.0461, Č.0462.
** Iste vrednosti važe za Č. 0561, Č.0562.
Oznake debljina materijala S su:
S1: S < 16 mm
S2: 16< S < 40 mm
S2: 16< S < 40 mm
S3: 40< S < 100 mm
a  je granica razvlačenja MPa . (ČN 24  Č.0361, ČN 36  Č.0461)

I II III
VRSTA
NAPONA ČN 24 ČN 36 ČN 24 ČN 36 ČN 24 ČN 36

 2  3 
dop      0.665         0.77     0.833   
PRITISAK 1.5 3 1.33 4 1.2
SAVIJANJE
ZATEZANJE
MPa 160 240 180 270 200 300

2 3 1
    0.385        0.435        0.483   
dop 3 3 4 3 1.2 3
SMICANJE
MPa
92.5 140 105 155 115 175

Tabela 2.2. Formule za izračunavanje dozvoljenih napona

Uporedni naponi

Za elemente konstrukcije izložene složenom naprezanju izračunavaju se uporedni

naponi. Oni moraju biti manji od dop za zatezanje.

Za dvodimenzijalno stanje naprezanja:

 n   2x   2y   x   y  3   2xy . (2.1)
Za y=0:
 n   2x  3   2xy . (2.2)

18
 Za trodimenzionalno stanje naprezanja:

n 
1
2
  
   x   y  2    y   z  2    z   x  2  3   2xy   2yz   2zx .  (2.3)
gde su:
 n - uporedni napon;
 x, y, z - normalni naponi;
 xy, yz, zx - tangencijalni naponi.

Ponašanje čelika pri statičkom opterećenju

Ponašanje čelika pod opterećenjem koje dejstvuje samo jedanput

Ponašanje čelika pri istezanju do kidanja prikazano je na slici 1. Linija 1

predstavlja u stvari P-  dijagram pretvoren u "uprošćen  -  dijagram" pod
pretpostavkom da ne nastaje kontrakcija i da je površina loma jednaka prvobitnoj
površini epruvete. Linija 2 je dijagram  koji uzima u obzir kontrakciju poprečnog
preseka. Linija 3 je korigovani dijagram 2 (Kuntze) vodeći računa o višeosnom
naponskom stanju usled pojave kontrakcije.


N /m m 2

H
70

2
60 J d  'L

G 3
50

E dL
40 1

30 F
B
dV
A C D
20
O ja ~ a n je S u ` e n je

10 Z arava n

0
2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 2 2 %
Slika 2.1. Ponašanje čelika pri zatezanju do kidanja.

19
Na dijagramu se razlikuju sledeće faze ponašanja čelika:

I faza - domen elastičnosti

Postoji jednoznačni - reverzibilni odnos napona i deformacije. Pravoliniski zakon
važi do granice proporcionalnosti koja je bliska uslovnoj granici elastičnosti. Trajnih
deformacija ima i pri vrlo malim naponima - za granicu elastičnosti se uzima napon pri
kome je stalna deformacija od 0.003 do 0.01% merene dužine i približno je jednaka po-
lovini napona kidanja - tačka A.

II faza - domen plastičnog tečenja materijala

Pri daljem povećanju napona javljaju se donja i gornja granica razvlačenja B i C.
Veličina jediničnog izduženja je 0.15 - 3%. Tečenje pri konstantnom naponu traje do
tačke D.

III faza - ojačanje čelika

E - jačina kidanja - posle nje prividno opada nosivost čelika i dolazi se do tačke F-
loma čelika.

Izduženje pri E je 15 - 20% za Č.0361;

Izduženje pri F je 20 - 30% za Č.0361.

Kriva 2 - ako se uzima u obzir kontrakcija preseka;

Kriva 3 - korekcija po Kuntze-u - uzima u obzir višeosno naponsko stanje.

Ponašanje čelika pri ponovljenom statičkom dejstvu



0 
Slika 2.2. Bauschinger-ov efekat kvazi-Hooke-ovog ponašanja

0 

Slika 2.3. Starenje materijala

20
 Ako prodje izvesno vreme od rasterećenja do ponovnog opterećenja javlja se nova -
viša granica razvlačenja, ali je smanjena veličina deformacija (rezerva plastičnosti) -
čelik je postao krtiji - ostario je.

Ponašanje čelika pri promenljivom opterećenju

Wehler (1870) - ispitivao je uzrok lomova lokomotivskih krivaja. Lom nastaje

ispod statičke jačine ako se materijal napreže dovoljan broj puta od donje d do gornje
vrednosti g=max < z, gde je z statička jačina pri zatezanju.

Jednosmerno promenljivo opterećenje:

 sr   ,



ax
 min

g= m
 0.
  max
d= m
 sr

in
t
Slika 2.4.

Čisto jednosmerno promenljivo opterećenje:

 sr   ,
ax


 min
g= m

 0.
 max


d= m in t
Slika 2.5.

Naizmenično promenjivo opterećenje:


 sr   ,
 min
 0.
 max
ax


g= m
 sr



t
d= m in

Slika 2.6.

21
 Čisto naizmenično promenjivo opterećenje:

 sr  0,
 g   d   .
g= 

 sr= 0 t
d= 

Slika 2.7.
Srednji napon i amplituda napona se računaju prema sledećim obrascima, respektivno:
   min    min
 sr  max ,   max . (2.4)
2 2

Zamor materijala
Ukoliko može nastupiti lom od zamora, onda se računski naponi uporedjuju sa do-
zvoljenim naponima za promenljiva opterećenja:
 dop
D
 Z   dop , (2.5)
gde su:
D
 dop - dopušteni napon za materijal izložen zamoru;
dop - dopušteni napon na zatezanje;
Z - koeficijent zamaranja - zavisi od vrste materijala i odnosa graničnih vrednosti
napona.
Kod dizalica - ako je broj promena veći od 25000 one se proveravaju na zamor.

Bojenje konstrukcije u cilju zaštite od površinskog rdjanja

Čelične konstrukcije su podložne rdjanju. Prema grubim procenama 2% ukupne

tonaže svih čeličnih proizvoda u upotrebi mora da se obnavlja svake godine usled toga
što su bez zaštite ili je zaštita neodgovarajuća.
Složenost pojave korozije uslovila je javljanje različitih teorija o uzrocima i
nastanku korozije, ali su sve one objašnjavale samo pojedinačne fenomene procesa.
Postojale su:
 teorija kiseline,
 koloidalna teorija,
 biološka teorija,
 peroksidna
i druge.
Početkom proslog veka je nastala elektrohemijska teorija koja je znatno proširena
u zadnjih 50. godina. Korozija se objašnjava elektrohemijskim principima i definiše se

22
kao uništavanje metala pri direktnoj hemijskoj ili elektrohemijskoj reakciji sa
okolinom.
Najbolja zaštita konstrukcija na vazduhu je pokrivanje površina zaštitnim
premazima. Premazi se dele u dve grupe:
 nemetalne i
 metalne.
Svi su premazi ograničenog trajanja.
Površine se prvo dobro očiste od rdje i nečistoća. Ovo se vrši: metalnim četkama;
peščanom strujom ili gasnim plamenom.
Materijali premaza se sastoje od:
 pigmenta (suve boje),
 vezivnog sredstva,
 rastvarača i
 specijalnih dodataka (za brzo sušenje ili dobru gustinu boje).

Razlikuju se:
 osnovni premaz - stvarna zaštita od korozije i
 zaštitni premaz - štiti osnovni premaz od mehaničkog oštećenja, dejstva svetlosti ili
vlage.
Osnovni premaz - na bazi olovnog minijuma- prvi sloj u radionici i drugi na gradilištu
posle montaže.
Zaštitni premaz - je dvostruki premaz.
Nanošenje se vrši:
 premazivajem (najbolje),
 prskanjem i
 zamakanjem elemenata u boju.
Vrši se premazivalje samo suvih površina, pri dobrom vremenu i na temperaturama
preko +5C.
Površine elemenata koje se dodiruju se premazuju samo minijumom, delovi
dodirnih površna u vezama se ne premazuju ničim.
Prosečni vek trajanja premaza je za:

 konstrukcije u suvim i zagrejanim prostorijama - do 30. godina,

 pokrivene konstrukcije izložene spoljnjem vazduhu - do 20.godina,
 konstrukcije na otvorenom polju - do 10 godina.

23
 II.2. OSNOVNI KONSTRUKTIVNI ELEMENTI

Oblici konstruktivnih elemenata i njihova obrada u radionici

Osnovni konstruktivni elementi su uglavnom dobijeni valjanjem. Čelik se izliva u

ingote (blokove) i oni se u toplom stanju prenose u valjaonicu gde u jamastim pećima
čelik dobija ujednačenu temperaturu, pogodnu za valjanje. Kada dostigne temperaturu
valjanja ingot se propušta kroz valjaonički stan u više prolaza. Krajnji proizvodi
valjanja su osnovni konstruktivni elementi.
(a) štapovi
(b) limovi
(c) profilisani nosači.
Štapovi
Štapovi su:
- pljošti čelik
- univerzalni (široki pljošti) čelik
- okrugli čelik
- kvadratni čelik
- šestougaoni čelik
- ugaonici
-  i  profili
- mali I i U profili (do 80 mm visine).

Slika 2.8. Štapovi

Plošti čelik se valja u debljinama od 3 do 100 mm i širinama od 8 do 150 mm (na

kalibriranim valjcima). Oznaka 80.8.
Univerzalni čelik je pravougaonog preseka, valjan sa četiri valjka - dva
horizontalna i dva vertikalna. Na taj način je samo podužno izvlačen te je slabije
otpornosti upravno na pravac valjanja. Debljine preko 3 mm, širine 150 do 1100 mm i
dužine 3 do 12 m. Oznaka 350.10.

24
 Okrugli čelik se valja na prečnike 5 do 300 mm . Oznaka 20.
Kvadratni čelik se valja na profile 5 do 300 mm. Oznaka  30.
Šestougaoni čelik se valja na profile 5 do 300 mm. Oznaka 36 (36 mm je preč-
nik upisanog kruga).
Ugaonici se dobijaju valjanjem izmedju kalibriranih valjaka. Kraci ugaonika stoje
pod pravim uglom i oni su ili istih dužina ili različiti, u odnosu 1:1.5 ili 1:2. U prvom
slučaju to su ravnokraki ugaonici, a u drugom raznokraki. Svaka vrsta ugaonika
izradjuje se u 3 ili 4 debljine. Poluprečnik zaobljenja r jednak je srednjoj debljini
ugaonika koji se valjaju za tu širinu kraka. Poluprečnik r1 jednak je polovini r
zaokruženo na 0.5 mm.

Slika 2.9. L profili

Te profil se valja sa visokim rebrom gde je b=h, do 160 mm najviše, ili sa
širokom nožicom, gde je b=2h, do najviše 200 mm. Poluprečnik zaobljenja r jednak je
debljini d, odnosno t; poluprečnik r1 jednak je polovini od r zaokruženo na 0.5 mm, a r 2
se kreće od 1 do 4 mm.

Slika 2.10. T profili

Zet profili valjaju se sa visinom od 30 do 200 mm i širinom nožice os 38 do 80
mm. Poluprečnik zaobljenja r jednak je debljini nožice t, a r1 polovini te debljine.

Slika 2.11. Z profil

25
 Limovi
Limovi se valjaju izmedju dva ravna valjka na takav način da se obradjuju u oba
pravca i nemaju ravne ivice, te se moraju obrezivati. Limovi se dele:
(a) prema obliku, na:
 ravne
 talasaste
 koritaste (viseće)
 udubljene ploče
(b) prema obradi površine, na:
 glatke
 rebraste
 bradavičaste
 bušene
(c) prema debljini, na:
 fine limove (do 3 mm debljine)
 srednje limove (do 4.75 mm debljine)
 grube limove (preko 4.75 mm do 60 mm i više).

Slika 2.12. Limovi

Ravni limovi se kod nas izradjuju do širine do 2000 mm, a do debljine od 20 mm i
u dužinama 6 do 12 m. U inostranim asortimanima ima širina i do 4.6 m, 10 m dužine i
40 mm debljine.
Koritasti limovi se izradjuju presovanjem ravnih limova u hladnom stanju. Dužina
im je do 6 m, širina nožica od 60 do 150 mm, strela (ugib) 1/8 do 1/15 raspona, debljina
5 do 10 mm.
Udubljene ploče izradjuju se od grubih ravnih limova presovanjem u usijanom
stanju. Izgledaju kao manastirski svod. Ploča može biti kvadratna, pravougaona,

26
trapezasta ili trouglasta. Izradjuju se u dimenzijama do 3 m, širine nožica 60 do 150
mm, a strela je 1/15 do 1/8 raspona kraće strane.
Rebrasti i bradavičasti limovi se izradjuju u usijanom stanju sa udubljenjima
odnosno ispupčenjima od 1 do 2 mm.

Profilisani nosači
Francuski inženjer Zore (Zorés) uveo je valjanje nosača I-profila 1845. godine.
Sada je ovaj profil osnovni element pri konstruisanju grednih nosača i stubova. Zbog
tehnike valjanja uslovljen je unutrašnji nagib nožica. Poluprečnik zaobljenja r jednak je
debljini rebra. Potreba za većom krutošću pri savijanju dovela je do uvodjenja I-profila
sa širokom paralelnom nožicom poznatom pod nazivom Pajneov (Peiner) nosač. Do
profila 30, nožica je jednaka visini profila, posle toga ona ostaje 300 mm. Najveći profil
je 1000 mm visine. U novije vreme izradjuje se, radi povećanja ekonomičnosti, I-profili
sa širokom paralelnom nožicom, ali različitih debljina nožica.
U profila ima sve do visine h=300 mm, širine nožice b=(h+100)/4. Za veće
profile ovaj odnos ne važi., a i nagib nožice menja se na 5%. Poluprečnik zaobljenja r
jednak je debljini nožice t.

Slika 2.13. Profilisani nosači

Za kolovozne table drumskih mostova ranije su se često upotrebljavali profili
poznati pod imenom Zores-govoždja. Danas se ovi profili praktično više ne
upotrebljavaju.
Geometrijski i statički podaci valjanog materijala daju se u tablicama profila u
tehničkim priručnicima.
Pored ovih valjanih profila, koji se najčešće upotrebljavaju, postoji i drugi oblici
valjanih profila za koje se mogu naći potrebni podaci u priručnicima za čelične
konstrukcije.

27
 Obrada konstruktivnih elemenata i obeležavanje
Obrada elemenata i izrada konstrukcije zahteva različite operacije koje se izvode u
radionici. Primer utroška radne snage za izvršenje zakovane konstrukcije dat je u Tabeli
2.3.
(Ovde još treba uračunati i transport u radionici koji zavisi od organizacije i
opreme radionice i prosečno iznosi 10%. Pored navedenih operacija, prema potrebi, se
još vrši i savijanje i previjanje elemenata.)

Vrsta obrade Utrošak radne snage u %

Ispravljanje 7
Obeležavanje 11
Rezanje na mašini 4
Rezanje gasno 4
Izrada rupa 11
Sastavljanje 24
Razvrtanje rupa 12
Zakivanje 22
Obrada ivica 2
Bojenje 3
100 %

Tabela 2.3. Utrošak radne snage za izvršenje zakovane konstrukcije

Mašina za ispravljanje limova - ispravljanje limova i pljošteg čelika se vrši oko
minimalne ose inercije u hladnom stanju - izuzetno čekićem ali ne dugo i teško, jer se
oštećuju kristali - unište se klizne ravni.

Slika 2.14. Mašine za previjanje i savijanje limova

28
 Shema za rad mašine za savijanje - limovi, pljošti i široki pljošti čelik, savijaju se
oko minomalne ose inercije u hladnom stanju valjcima. Što je manji poluprečnik krivine
a veća debljina vrši se što više prolaza. Previjanje samo u crvenom usijanju.

Obeležavanje
Obeležavanje se može vršiti na više načina:
 napravi se šablon od hartije u razmeri 1:1 i direktno se obeležava element
 prenošenje mera sa konstruktivnog crteža na konstruktivni element
 kombinacija prva dva načina (važne pozicije se obeležavaju preko šablona).
Obeležavanje se vrši čeličnom iglom. Merenje se vrši čeličnom pantljikom.

Rezanje
Rezanje se vrši:
 makazama - za limove i manje ugaonike
 testerama
 progrevanjem plamenom.
Zbog ojačanja ivica (2 do 3 mm dubine) pri rezanju makazama, ivice se moraju
obraditi struganjem. Za komade debljine od 14 mm obrada je potrebna na dubini od 3
do 5 mm.
Rezanje testerom ne kvari ivicu reza i ne moraju se ivice naknadno obradjivati.
Bolje su testere bez zubaca koje rade trenjem.

Gasno rezanje
Sve se više uvodi. Ima prednost nad mehaničkim rezanjem jer se može izvoditi u
svim položajima i pri jako složenim procesima. Gasno rezanje bazira se na osobini
čelika da sagoreva u struji kiseonika sa odavanjem znatne količine toplote.
3Fe+2O2=Fe3O4+1580 kcal na 1 kg željeza
Potrebna je temperatura 1000 do 1350C (zavisno od % ugljenika).

Sadržaj ugljenika Temperatura topljenja Temperatura paljenja

Čisto gvoždje 1528C 1050C
Čelik 1.7%C 1400C 1250C
Čelik 2%C 1370C 1370C

Tabela 2.4. Temperatura topljenja i paljenja čelika u funkciji procenta ugljenika

Obrada ivica
Ivice važnijih konstruktivnih elemenata, koje su dobijene rezanjem makazama,
moraju se obraditi da bi se uklonio materijal kome su, usled strukturnih promena,
promenjene mehaničke osobine. Zbog velikog pritiska noža javljaju se velike plastične

29
deformacije i može doći do velike koncentracije napona, pa bi bila brzo iscrpena
smanjena rezerva plastične deformabilnosti.

Slika 2.15. Aparat za gasno rezanje

Za gasno rezanje ovo se odnosi samo u izvesnoj meri. Obrada ivica pri gasnom
rezanju je potrebna u slučaju rdjavih rezova naročito pri ručnom rezanju, usled dubokih
brazdi koje su naročito nepovoljne u dinamički napregnutim konstrukcijama. Zarezi i do
1/20 mm su u tom pogledu opasni - oni su mesto jake koncentracije napona. U Tabeli
2.5 su prikazane najčešće greške pri gasnom rezanju i uzroci njihovog nastanka.

Tabela 2.5. Greške pri gasnom rezanju

30
 Podužne ivice se obradjuju na strugu, čeone i kratki čvorni limovi na glodalici;
kratke dužine ručnim pneumatskim sekačem i brušenjem brusnom pločom.

Izrada rupa za zakivke

Izrada rupa za zakivke je dvojaka:
 probijanjem i
 bušenjem.
Probijanje je jevtinije, jer je to brza i jednostavna operacija. Probijanjem se
oštećuje okolni materijal. U zoni od 1 mm dubine zrna su zdrobljenja, sledeća zona
dubine oko 2 mm ima pomerena zrna orijentisana u pravcu kretanja probojca. Oko rupe
se pojavljuju Liders-ove linije (Lüders) - preseci ravni klizanja sa spoljnom površinom -
materijal se savija u pravcu pritiska.
Ako se vrši probijanje rupa na pun prečnik onda se, usled kvarenja materijala, kod
dinamički opterećenih konstrukcija nosivost smanjuje do 30%. Zbog neravnina
površine oko rupe besprekorno zakivanje nije moguće.
Da bi se uklonili ovi nedostaci, probijanje se ne vrši na predvidjeni prečnik nego
uže za 2 kalibra. Naknadnim razvrtanjem rupe skida se materijal debljine 3 do 6 mm.
Probijanje je moguće do debljine 24 mm i prečnika 26 mm. Brzina kretanja probojca je
iznad 30 mm/sec.
Bušenje rupa je neograničeno u pogledu debljine paketa ali je pojedinačno
bušenje odvojenih rupa elemenata 4 do 6 puta sporije od odgovarajućeg probijanja.
Medjutim, bušenje rupa u paketu kroz sve elemente odjednom, ne odstupa po
proizvodnosti od probijanja.
Kvalitet zidova rupe je mnogo bolji kod bušenja nego kod probijanja.
Brzina bušenja iznosi 0.15 do 0.40 mm za jedan obrt burgije, broj obrtaja je 300
do 600 ob/min u zavisnosti od prečnika svrdla i vrste bušenog čelika.
Bušilice su ili stabilne ili pokretne, a za rad na montaži se koriste ručne bušilice sa
pogonom sabijenim vazduhom.
Pored bušenja vrši se i razvrtanje ili pročišćavanje rupa da bi se u slučaju pojedi-
načno bušenih elemenata dobili glatki zidovi rupa.

31
 III. 1. SPAJANJE ELEMENATA KONSTRUKCIJA
III.1.1. Osobine spojeva
Limovi i štapovi se u radionici sklapaju u elemente konstrukcija. Zbog ograničene
dužine elemenata i mogućnosti transporta elementi se nastavljaju. To se postiže
elementima za vezu:
 zakivcima
 zavrtnjevima
 čepovima
 šavovima.
Spojevi mogu biti razdvojivi i nerazdvojivi.
Razdvojivi spojevi se ostvaruju:
 obradjenim zavrtnjevima
 neobradjenim zavrtnjevima
 čepovima.
Nerazdvojivi spojevi se ostvaruju:
 zakivcima
 zavarivanjem.
Zavrtnjevi se primenjuju kod montažnih konstrukcija. Omogućuju brzo, jednosta-
vno i jevtino ostvarivanje veze bez složenih aparata, pribora i opreme. Nisu pogodni za
veze izložene vibracijama. Nedostatak je slabljenje osnovnog elementa otvorima i po-
stavljanje podvezica.
Zakivci su dobri za veze izložene vibracijama i za konstrukcije od lakog metala.
Često zamenjuju vezu zavarivanjem ukoliko bi ona izazivala promenu mehaničkih oso-
bina materijala. Nedostatak je slabljenje osnovnog elementa otvorima.
Zavarivanje - sve se više primenjuje, jer ima dosta prednosti. Omogućuje ekono-
misanje materijalom i smanjuje ukupnu težinu konstrukcije za 10 do 20 %. Izbegnuto je
slabljenje elementa otvorima. Omogućuje izvodjenje složenih konstruktivnih oblika.
Nedostatak je zavisnost kvaliteta veze od kvalifikacije i pažnje zavarivača - ovo može
da se eliminiše primenom automatizovanih postupaka.
III.1.2. Zakivci
Materijal za izradu zakivaka su Č.0247 do Č.0447 po JUS C.B0.506.
Izradjuju se u presama od okruglog čelika - pri izlasku iz prese zakivak ima jednu
gotovu glavu i vrat. Prema obliku zakivci se dele na:
(a)zakivke sa polukružnom glavom
(b)zakivke sa poluupuštenom glavom
(c)zakivke sa upuštenom glavom, Slika 3.1.
III.1.2.1. Podela zakivaka
1. Prema tome da li prenose silu ili samo vrše spajanje elemenata u jednu celinu
zakivci se dele na:
(a)statičke i

32
(b)konstruktivne.

Slika 3.1. Vrste zakivaka

TABELA 2.1a i 2.1b (priručnik) Prečnici rupa za zakivke prema staroj i novoj podeli
2. Prema načinu zakivanja zakivci sa dele na:
(a) radioničke i
(b) montažne.
Montažni zakivci se dele u dve grupe:
1. Otvor se buši u radionici, a zakivanje na gradilištu

2. Otvor se buši na gradilištu, kao i zakivanje

TABELA 2.4 (priručnik) Oznake zakivaka
III.1.2.2. Proračun zakivaka
Zakivak posle zakivanja ispunjava otvor. Posle hladjenja zakivaka postoji ipak
mali zazor. Zakivak prenosi opterećenje preko svog omotača na površinski pritisak
i otporom protiv smicanja.
Pod statičkim opterećenjem zakivci izloženi smicanju, pritisku po omotaču i
zatezanju (čupanju). Tri stadijuma rada zakovane veze su:
1. Sila trenja izmedju spojenih elemenata veća je od sile smicanja-brzo se savlada,
2. Uspostavljanje elastičnosti vezeposle prvih pomeranja. Pomeranja se povećavaju na
račun elastičnih deformacija zakivaka i gnječenja oštrih ivica rupe. Ovo traje do
pojave napona tečenja u vratu zakivka. Pomeranja su joć uvek mala od 0.1 do 0.15
mm.
3. Od pojave tečenja do loma - traje najduže sa znatnim deformacijama pred razaranje
5 do 6 mm.

33
 III.1.2.2.1. Pretpostavke pri proračunu zakivaka
1. Zakivak je izložen kombinaciji smicanja i zatezanja, ali se predpostavlja da su
zakivci izloženi čistom smicanju i da je napon smicanja ravnomerno raspodeljen
po celoj površini posmatranog poprečnog preseka vrata.
2. Odnosi se na raspored sila u zakivcima veze: Slika 3.2.a) - u prvoj fazi trenja sile su
različite. Pomeranja su proporcionalna razlici napona u limovima. Slika 3.2.b) -
savladavanje trenja - ravnomerno pomeranje - jednake sile - sabiraju se sa onima
sa slike 3.2.a). Slika 3.2.c) - pomeranja i sile ravnomerno rastu. Pre samog loma
sile su praktično iste u svim zakivcima.

Slika 3.2. Rad zakovane veze

3. Napon pritiska po omotaču otvora je ravnomerno rasporedjen.
4. Napon smicanja je ravnomerno rasporedjen po preseku vrata zakivka.
5. Zanemaruje se napon u zakivku usled savijanja.
III.1.2.2.1. Proračun zakivaka
Prema broju ravni kojima nosi smicanje zakivak može biti:
(a) jednosečan - nosi celokupnu silu u jednoj ravni, Slika 3.3. i
(b) dvosečan - smiče se u dve ravni i u svakoj nosi po polovinu sile, Slika 3.4.

34
 Slika 3.3. Rad jednosečnog zakivka
d 2
Moć nošenja jednosečnog zakivka na smicanje: F  1  dop .
4 1

d 12 
Moć nošenja dvosečnog zakivka na smicanje: F 2   dop .
2
gde je: d1 - prečnik otvora; dop - dopušteni naon na smicanje.

Slika 3.4. Rad dvosečnog zakivka

Moć nošenja jednosečnog zakivka na površinski pritisak: F b1  d 1  b .
Moć nošenja dvosečnog zakivka na površinski pritisak:
F b 2  d 1 2  b - ako je 2<21,

odnosno
F b 2  d 1 21 b - ako je 1<22.

gde je: d1 - prečnik otvora; 1, 2 - debljine elemenata; b - dopušteni napon na

površinski pritisak.
Za zakivke izložene zamoru:  Ddop  Z dop ;  Ddop  Z dop ,

gde je: Ddop - dopušteni napon na smicanje pri zamoru; Ddop - dopušteni napon na povr-
šinski pritisak pri zamoru; Z - koeficijent zamaranja.
Ako su zakivci opterećeni istovremeno na smicanje i na zatezanje, prvo se
dimenzionišu na smicanje, a zatim na zatezanje.

35
 III.1.3. Zavrtnjevi
Prva sredstva za vezu na početku razvoja metalnih konstrukcija bili su zavrtnjevi,
pa su u daljem razvoju bili skoro sasvim istisnuti od zakivaka, a sada se ponovo sve više
koriste za montažne nastavke.
Zavrtnjevi se upotrebljavaju ukoliko je debljina paketa veća od 6 do 7 d 1, kao i
umesto zakivaka koji bi bili izloženi čupanju.
Prečnici rupa su normirani:
 stara podela: 14, 17, 20, 23, 26 mm
 nova podela: 13, 15, 17, 19, 21, 23, 25, 28, 31 mm.
Prečnik vrata Whitworth-ovog zavrtnja ili spoljni prečnik navojnice davani su u
colovima; 1/2, 5/8,3/4, 7/8 i 1.
Metrički zavrtnjevi: M12, 14, 16, 18, 20, 22, 24, 27, 30, 36, 42, 48 mm (prečnik
navojnice).
TABELA 2.5 (priručnik) Oznake zavrtnjeva

Slika 3.5. Osnovni delovi zavrtnja

Prema tačnosti izrade zavrtnjevi se dele na:
 obradjene i
 neobradjene.
Prečnik obradjenog zavrtnja mora odgovarati prečniku rupe sa najvećim odstupa-
njem od 0.2 mm. S toga se oni obradjuju na strugu.
Prečnik neobradjenih zavrtnjeva manji je od prečnika rupe za oko 1 mm što jako
olakšava njihovo nameštanje.
Pločica se upotrebljava da bi se sprečilo oslanjanje navoja na zidove rupe prilikom
neophodnog pritezanja navrtke. Unutrašnji prečnik pločice odgovara prečniku rupe.

36
 III.1.3.1. Proračun zavrtnjeva

Proračun veze zavrtnjevima je analogan proračunu veze sa zakivcima.

Kod zavrtnjeva se kod proračuna na smicanje i površinski pritisak uzima prečnik
vrata zavrtnja d, a pri proračunu na zatezanje prečnik jezgra zavrtnja dk.
Orijentacioni maksimalni prečnik zavrtnja je: d ( cm)  5t min ( cm )  0.2 , gde je tmin
- najtanji element u vezi.
d2
Moć nošenja jednosečnog zavrtnja na smicanje: F1   dop .
4
d2
Moć nošenja dvosečnog zavrtnja na smicanje: F 2   dop .
2
Moć nošenja jednosečnog zavrtnja na površinski pritisak: F b1  d b .
Moć nošenja dvosečnog zavrtnja na površinski pritisak: F b 2  d b .
d 2k 
Moć nošenja zavrtnja na zatezanje: Fz   dop ,
4
gde su:
- d - prečnik vrata zavrtnja;
- dk - prečnik jezgra zavrtnja;
- - debljina elemenat koji se vezuju;
- dop - dopušteni napon za zavrtanj na smicanje;
- b - dopu[teni napon na površinski pritisak;
- dop - dopušteni napon na zatezanje zavrtnja.
Obradjeni zavrtnjevi ispunjavaju otvor i rade na smicanje i površinski pritisak
slično kao i zakivci.
Neobradjeni zavrtnjevi, iako imaju mogućnost pomeranja u otvoru zbog toga što
veza radi, dolaze u kontakt sa elementima veze i računaju se takodje na smicanje i
površinski pritisak. Dozvoljeni naponi na smicanje i površinski pritisak su manji za
neobradjene u odnosu na obradjene zavrtnjeve.
Standardi za zavrtnjeve su sledeći:
 za zavrtnjeve: JUS M.B1.050; 051; 063
 za navrtke: JUS M. B1.600; 601
 za podložne pločice; JUS M.B2.011, 012.
Za obradjene zavrtnjeve kao elemente veze kod dizalica (JUS M.B1.050)
dopušteni naponi se odredjuju iz sledećih odnosa:
dop0.7z; b1.6z; dop0.65z,
gde je z=T/K - dopušteni napon na zatezanje materijala od koga je izradjen zavrtanj.
Ako su zavrtnjevi opterećeni na smicanje i zatezanje istovremeno, oni se
dimenzionišu na bazi onog napona koji daje najveći prečnik zavrtnja od sledećih
napona:
rdop; rdop; udop;  u   2r  3 2r

37
 dop0.65z; dop 0.7z; dopz,
gde su:
- r - računski napon na zatezanje;
- r - računski napon na smicanje;
- u - uporedni napon.
Za neobradjene zavrtnjeve se dopušteni naponi izračunavaju kao:
dop<0.5z; b<1.3z; dop<0.45z.
Vrednosti dopuštenih napona za zavrtnjeve su dati u tablicama u priručniku.
III.1.3.2. Prednapregnuti zavrtnjevi
Glavni nedostaci veze običnim zavrtnjevima su relativno velike stalne deforma-
cije u vezi i opasnost od nekontrolisanog odvrtanja navrtke.
Kod prednapregnutih zavrtnjeva sila se u spoju prenosi pomoću trenja koje postoji
medju spojenim površinama. Otpor trenja izmedju delova u spoju postiže se jakim
pritezanjem navrtki i zavrtnjeva - time se preko sile zatezanja u vratu stvara pritisak
medju spojnim površinama.
Uvedeni su u SAD posle II svetskog rata (primer: most - veza ista posle 4 godine).
Od 1952. god. u Nemačkoj kod nas od 1965. god.
Spojevi imaju veću jačinu na zamor od zakovane veze - objašnjenje dijagram
napona.
Lom od zamora nije išao kroz presek oslabljen rupama već kroz puni presek.
Oblik prednapregnutih zavrtnjeva odgovara standardu JUS M.B1.051. Prečnik
otvora d1 je veći od prečnika vrata zavrtnja d za priblično 0.2 mm.
Sila trenja izmedju elemenata koji se spajaju zavisi od:
(a) sile zatezanja zavrtnja Fp
(b) koeficijenta trenja klizanja površina koje naležu jedna na drugu.

38
 Slika 3.6.
Sila zatezanja Fp (sila prednaprezanja) izaziva napon prednaprezanja u zavrtnju
p. Napon p mora biti manji od napona na granici razvlačenja materijala zavrtnja T.
Ako bi došlo do plastičnih deformacija, dejstvo prednaprezanja bi bio onemogućeno.

Slika 3.7.
T A j
Dopuštena sila prednaprezanja je: Fpdop  ,
K 1
gde su:
- T - napon na granici razvlačenja;
- K=1.2 - redukcioni koeficijent granice razvlačenja zbog jednovremenog uticaja
napona zatezanja i napon auvijanja u zavrtnju;
- Aj - idealni presek jezgra zavrtnja;
- 1=1.25 - koeficijent sigurnosti u odnosu na granicu razvlačenja materijala u vratu
zavrtnja.
Moment pritezanja navrtke koji ostvaruje silu Fp je: Mpdop=Fpdopd1,
gde su:
- d - prečnik vrata zavrtnnja;
- 1=0.2 - koeficijent trenja u navojima navrtke i zavrtnja, navrtke i podložne pločice.
Ukupna sila trenja, koju ostvaruju svi zavrtnji je: FK=mnFpdop,
gde su:
- koeficijent trenja klizanja površine;
- m - broj spojenih površina;
- n - broj zavrtnjeva u vezi.
Ako su površine obradjene gasnim plamenom ili peskarenjem koeficijenti trenja
su:
=0.43 za Č.0360
=0.46 za Č.0460
=0.60 za Č.0560.

39
 Usvaja se jedan stepen sigurnosti 2 u odnosu na ukupnu silu trenja koju mogu da
ostvare svi zavrtnjevi u vezi.
Računska ukupna sila trenja koju mogu da ostvare svi zavrtnjevi u vezi je:
  m  n  Fdop
Fk 
2
2=1.4 za I slučaj opterećenja;
2=1.25 za II i III slučaj opterećenja.
Jedan zavrtanj u vezi ostvaruje silu trenja:
  m  n  Fpdop Fk 1
Fk1   
2 n 2
gde je: Fk1 - otpor trenja klizanja koji ostvaruje jedan zavrtanj.
Ako je veza prednapregnutim zavrtnjem napregnuta još i aksijalnom silom
zatezanja u pravcu vrata zavrtnja, onda se smanjuju vrednosti sile Fk:
Fpdop  Fz
Fk*1  Fk1
Fpdop
gde je: Fz - sila zatezanja - sme biti najviše 0.8Fpdop.

NAPOMENE:
1. Ako je veza opterećena na pritisak, poprečnom preseku ne odbijamo otvore za
zavrtnjeve.
2. Za slučaj da je veza opterećena na zatezanje, poprečNom preseku odbijamo otvore
za zavrtnjeve.
3. Ako je veza izložena promenljivom opterećenju onda se prednapregnuti zavrtnjevi
kontrolišu i na pritisak u omotaču (b=3z - za ovaj slučaj).

PREPORUKE
1. Za istu konstrukciju upotrebljavati što manje različitih prečnika za zavrtnjeve i
zakivke.
2. Izbegavati istovremenu upotrebu zavrtnjeva i zakivaka u istoj vezi.
3. Kombinacija zavarivanja i zakivaka u jednom spoju kod dinamički opterećenih
konstrukcija nije dopuštena.

III.1.4. Raspored zakivaka i zavrtnjeva u konstrukciji

Statički zakivci
Minimalno odstojanje sredine otvora od ivice, Slika 3.8:
 u pravcu dejstva sile: e1min=2d1
 poprečno na pravac dejstva sile: e2min=1.5d1

40
 Slika 3.8.
Maksimalno odstojanje sredine otvora od ivice, Slika 3.8:
 u pravcu dejstva sile: e1max=2d1
 poprečno na pravac dejstva sile: e2max=3d1
Medjusobno rastojanje zakivaka:
 u pravcu dejstva sile: emin=3d1 i emax=6d1.
Najmanje rastojanje se dobija iz uslova da:
1. razmak bude dovoljan da se ne desi lom smicanjem materijala (gde bi zakivak ili za-
vrtanj potiskivao materijal ka jednoj rupi, zakivak ili zavrtanj u toj rupi ka
sledećoj itd);
2. razmak bude dovoljan da glave zakivaka ili zavrtnjeva ne smetaju jedna drugoj;
3. razmak bude dovoljan da obezbedi lako ugradjivanje.
Konstruktivni zakivci
e1 i e2 isto kao kod statičkih zakivaka.
 ako je b<4.5d1 - zakivci se rasporedjuju u jednom redu;
 ako je 4.5d1<b<6d1 - zakivci se rasporedjuju u dva reda naizmenično;
 ako je b>6d1 - zakivci se rasporedjuju u dva reda naspramno.
Ako postoji više redova zakivaka treba da raspored bude simetričan u odnosu na
težišnu osu štapa, Slika 3.9.

Slika 3.9.

41
 Na slici 3.10 prikazani su pravilan i nepravilan raspored zakivakau spoju.

III.1.4.1. Provera najmanjeg preseka

Mora se proveriti da li je presek oslabljen sa jednim ili dva otvora i od toga zavisi
izbor prečnika zakivka. Pri tom uslovu >3d1 mora biti ispunjen, Slika 3.11.

Slika 3.10.

Slika 3.11.
=a+d1 sledi Presek 0534=presek 1234 - slabljenje preseka jednim otvorom. Tada
je: e1  2  a 2  (a  d1 ) 2  a 2  d12  2ad1 .
Ako je e<e1 - presek je oslabljen sa jednim otvorom, onda je An=(b-d1).
Ako ima više redova zakivaka, proverava se koji je presek merodavan: Postoje
sledeće kombinacije preseka: 1-2-5-6, 1-3-4-5-6 i 1-2-4-5-6.
Kada se dodje do najmanjeg preseka onda je A n=(b-nd1), gde je n - broj otvora u
tom preseku.
Izbor prečnika zakivka vrši se prema obrascu:
d 5 min  0.2 , d i  u cm
gde su: d - prečnik zakivaka (otvora); min - najtanji element u vezi.

42
 III.1.4.2. Raspored zakivaka kod ugaonika
Za ugaonike podaci se daju tabelarno:
(a) Prečnik zakivaka za odredjeni ugaonik,
(b) Položaj linije zakivaka i rastojanje zakivaka,
(c) Slabljenje preseka ugaonika u zavisnosti od položaja zakivka.
Raspored zakivakaje prikazan na slici 3.12.

Slika 3.12. Raspored zakivaka kod ugaonika

Ravnokraki ugaonici 3535 do 100100 imaju sledeće oznake:
c1 - položaj linije zakivaka;
a - najmanje moguće odstojanje zakivaka s obzirom na izvršenje glave kada jedan
zakivak postoji a drugi se izvršava;
e1 - najmanje odstojanje zakivaka u zategnutom štapu s obzirom na slabljenje preseka
jednim otvorom.
Rastojanje zakivaka u jednom kraku ne sme biti manje od 3d.
e1< od vrednosti u tablicama - presek je oslabljen sa dva otvora.
Presek 1-B-D-1=presek 1-B-C-D sledi presek oslabljen jednim otvorom. Uslov 1-
B-1=1-B-C-2 je ispunjen ako je: BC  BD  d 1 . Odavde se dobija e1.
Rastojanje <e1 sledi slabljenje sa dva otvora An=Abr-2d1 (br - bruto).
Kod ugaonika 100100 do 200200 u svaki krak se postavlja po dva reda
zakivaka. Na slici 3.13. je prikazano slabljenje preseka otvorima kod ugaonika.

43
 Slika 3.13. Slabljenje preseka ugaonika otvorima

III.1.4.3. Čepovi
Kod prvih čeličnih mostova u Evropi, a u Severnoj Americi sve do 1912. godine
veze u čvorovima ostvarivani su čepovima, Slika 3.14.
Praksa se promenila pa se sada sve veze ostvaruju zakivcima ili zavrtnjevima, a
čepovi se primenjuju kod izuzetno velikih konstrukcija za one veze gde se predpostavlja
promena ugla izmedju spojenih elemenata.

Slika 3.14. Veza sa čepom u jednom čvoru donjeg pojasa rešetkastog glavnog nosača.
Svaki element koji ulazi u vezu mora da ima dovoljnu dodirnu površinu sa čepom
da bi predao svoje optrećenje. Čep se mora ispitati na moment savijanja i na smicanje
koje izaziva kombinacija opterećenja prenošena elementima.
Proračun i dimenzionisanje štapova sa otvorom za čep na kraju se vrši prema
empirijskim formulama.
Američki propisi za čelične železničke mostove (AREA) zahtevaju da štapovi sa
rupom za čep ne smeju biti tanji od 1 (25.4 mm) ni deblji od 2 (51 mm). Presek glave
kroz centar rupe za čep treba da je za najmanje 35% veće površine od preseka tela štapa.
Prečnik čepa ne sme biti manji od 8/10 širine najšireg pojasnog dela.

44
 III.2. VRSTE NASTAVAKA I KONSTRUKTIVNA
IZVODJENJA

Zbog ograničene dužine valjaoničkih elemenata ili mogućnosti njihovog tran-

sporta pojavljuje se potreba za njihovim nastavljanjem.

III.2.1. Podele nastavaka

1. Prema broju elemenata koji se nastavljaju kod jednog štapa složenog od više eleme-
nata nastavci se dele na:
(a) Parcijalne nastavke - kad se u odredjenom preseku štapa vrši prekidanje samo
pojedinih elemenata, - oni se javljaju zbog iscrpljena raspoložvih dužina ili zbog
nemogućnosti savijanja elemenata prema ukazanoj potrebi,
(b) Univerzalne nastavke - kada se u jednom preseku ili njegovoj blizini prekidaju i
nastavljaju svi elementi toga preseka - njih diktiraju uslovi transporta i montaže
konstrukcije.
2. Prema mestu izvršenja nastavaka, oni se dele na:
(a) montažne nastavke - koji se izvršavaju na gradilištu i
(b) radioničke nastavke - koji se izvršavaju u radionici.

III.2.2. Načini konstruktivnih izvršenja nastavaka

Nastavak se može izvršiti:
(a) preklapanjem,
(b) sučeljavanjem.
Nastavak sa preklapanjem dozvoljen za sasvim sporedne elemente sa neznatnom
silom jer je veza ekscentrična, Slika 3.15.

Slika 3.15. Zakovan i zavaren nastavak

Sučeoni nastavak može biti:
(a) jednostrano - nesimetrično pokriven, Slika 3.16,

Slika 3.16.. Jednostrano pokriven nastavak

45
(b) obostrano - simetrično pokriven, Slika 3.17.

Slika 3.17. Obostrano pokriven nastavak

Jednostrano pokrivanje je dozvoljeno samo kada su momenti ekscentričnosti po-
ništeni bočnim reakcijama susednih uslova na koje se nastavljeni element nastavlja.
Ispravno izveden sučeoni nastavak ostvaren zavarivanjem je najsavršeniji oblik
nastavljanja, jer niukoliko ne remeti tok linije sila.
Za vezivanje više elemenata, koji leže jedan iznad drugog, koriste se stepenasti
nastavci koji mogu biti:
(a) direktno pokriveni - dimenzije podvezica odgovaraju preseku elemenata koji se
nastavlja, Slika 3.18.

Slika 3.18. Direktno pokriven nastavak

(b) indirektno pokriveni - izvestan broj zakivaka je nepovoljno opterećen, jer je zbog
posrednog prenošenja sile opterećen i na savijanje (n), Slika 3.19:
n= n(1+0.3m),
gde je: m - broj elemenata izmedju lamele koja se nastavlja i podvezice.

Slika 3.19. Indirektno pokriven nastavak

III.2.3. Nastavljanje ugaonika

Podvezica za nastavljanje može biti ugaonik a) i b) ili pljošte gvoždje c) i d). Šra-
firan je deo koji se nastavlja, a nešrafirana je podvezica, Slika 3.20..
PRIMER: Raspored zakivaka kod prekinutog ugaonika, Slika 3.21.

I - I kritičan presek za ugaonik koji se nastavlja - jer već dalje od tog preseka se
jedan deo sile preneo sa ugaonika na podvezu. Zato se nastoji da se za razmak izmedju
prva dva zakivka usvoji e1 - koji omogućuje slabljenje preseka samo jednim otvorom.

46
Ostali razmaci u vezi mogu biti i manji - (slabljenje sa dva otvora) jer se jedan deo sam
preneo na podvezu.

(a) (b)

(c) (d)

Slika 3.20. Nastavljanje ugaonika

Slika 3.21. Raspored zakivaka kod prekinutog ugaonika

Na mestu prekida ugaonika podvezica prima celu silu i ako je razmak zakivaka
manji od e1 (a obično jeste) onda se presek slabi sa dva otvora.
Linije zakivaka c1 i c2 se odredjuju prema ugaoniku koji se nastavlja. Treba
proveriti da li rastojanja odgovaraju za podvezicu. Treba proveriti i da li glava zakivka
dolazi do krivine podvezice, Slika 3.22.
Minimalno rastojanje zakivka cmin se odredjuje iz uslova:
D
c min  1   2  r  ,
2
D  1 .5  d 1 .

47
 Ako je cmin>c1 onda treba pomeriti liniju zakivka prema spoljnoj ivici podvezice.

Slika 3.22. Rastojanja linije zakivaka kod ugaonika

Druga provera je konrola mogućnosti zakivanja:
D1
c min  1   2  3.
2
Isto ako je cmin>c1 onda treba pomeriti liniju zakivka; D1 - spoljašnji prečnik
oblikača glave zakivaka.
Mogućnosti nastavaka raznih profila prikazane su na slici 3.23:

Slika 3.23. Postavljanje podveza pri nastavljanju profila.

Raspored zakivaka po rebru jednog profila dat je na slici 3.24:

48
 Slika 3.24. Raspored zakivaka na rebru profila
Sve što je rečeno za zakivke važi i za zavrtnjeve.

III.2.4. Proračun nastavaka aksijalno napregnutih štapova

III.2.4.1. Nastavak lamela

Prednost treba davati nastavku sa obostranim pokrivanjem radi simetričnog pome-
ranja sile. Nesimetrično, jednosmerno pokrivanje dolazi često do primene pri nastaljanju
pojasnih lamela nosača - stepenasti nastavak.
Ako su lamele različitih debljina onda se podmetačima izravnavaju razlike. U tom
slučaju je dobro prepustiti podmetač za jedan red zakivaka da bi se postiglo bolje
prenošenje sile i smanjilo savijanje zakivaka, slika 3.25.

Slika 3.25. Nastavljanje lamela različitih debljina.

Proračun podvezica i broja zakivaka odnosno zavrtnjeva redje se vrši prema zada-
noj sili, a češće prema površini prekinutog elementa, da bi se dobila ista sigurnost u vezi
koja postoji i u štapu. Pri tome neto površina prekinutog elementa kod zategnutog štapa
treba da bude jednaka neto površini podvezice u redukovanoj površini zakivaka, odno-
sno zavrtnjeva. Površina zakivaka izložena smicanju ili pritisku u omotaču rupe nije
ekvivalentna neto površini aksijalno zategnutog elementa.
Odredjivanje broja zakivaka prema površini prekinutog elementa omogućuje se da
se dobije ista sigurnost u vezi i u elementu koji se nastavlja.
Broj zakivaka za jednosečne zakivke se odredjuje na sledeći način, Slika 3.26:

(a) Prema zadatoj sili

49
 Proračun na smicanje:
n 1  F1  F.
d 12   F
n 1    dop  F  . n 1 
4 d1  
  dop
4
gde je: F - sila koja prenosi element; d 1 - prečnik otvora; dop - dopušteni napon
zakivka na smicanje; n 1 - broj zakivaka; F1 - moć nošenja jednosečnog zakivka na
smicanje.

Slika 3.26. Odredjivanje broja zakivaka za jednosečne zakivke

Proračun na površinski pritisak:
n  b  Fb  F.
F
n b  d 1     bdop  F  n b  .
d 1     bdop

gde je:  - debljina elemenata; bdop - dopušteni napon na površinski pritisak; n  b -

broj zakivaka; F b - moć nošenja jednosečnog zakivka na površinski pritisaka.
(b) Prema površini prekinutog elementa
Proračun na smicanje:
d 12   z Aa
n 1    dop  A a   z  n 1   .
4  dop d 12
4
gde je: Aa=An za zatezanje; Aa=Abr za pritisak; An - neto površina elemenata koji se
nastavlja; Abr - bruto površina elemenata koji se nastavlja; z - dopušteni napon na zate-
zanje materijala elemenata.
Uvodi se oznaka f  1 - redukovana površina jednosečnog zakivka:
 dop d 12  
f 1   .
z 4
A a
pa je: n 1  f .
1

Proračun na površinski pritisak:

n  b  F b  A a   z ,.
z A
n  b    d 1   bdop  A a   z  n b   a .
 bdop d 1  
Uvodi se oznaka f  b - redukovana površina jednosečnog zakivka:

50
  bdop
f b   d 1  .
z
A a
pa je: n  b  f .
b

Gde je: Aa=An za zatezanje; Aa=Abr za pritisak.

Broj zakivaka za za dvosečne zakivke se odredjuje na sledeći način, Slika 3.27:

Slika 3.27. Odredjivanje broja zakivaka za dvosečne zakivke

(a) Prema zadatoj sili
Proračun na smicanje:
n 2  F2  F
d 12   F
n 2    dop  F  n 2  .
2 d1  
  dop
2
gde je: n  2 - broj zakivaka; F 2 - moć nošenja dvosečnog zakivka na smicanje; za
isto F je n 1  n 2 .
Proračun na površinski pritisak:
n  b  Fb  F.
F
n b  d 1     bdop  F  n b  . za  < 2
d 1     bdop

Gde je: bdop - dopušteni napon dvosečnog zakivka na površinski pritisak; n  b - broj
zakivaka.
(b) Prema površini prekinutog elementa
Proračun na smicanje:
n  2  F2  A a   z
d 12   z Aa
n 2    dop  A a   z  n 2   .
2  dop d 12
2
Uvodi se oznaka f  2 - redukovana površina dvosečnog zakivka izloženog smica-
nja:
 dop d 12  
f 2    2  f 1 .
z 2
A a
pa je: n  2  f .
2

51
 Proračun na površinski pritisak:
n  b  F b  A a   z ,
z A
n  b    d 1   bdop  A a   z  n  b   a za <21.
 bdop d 1  
Uvodi se oznaka f  b - redukovana površina dvosečnog zakivka izloženog
površinskom pritisku:
 bdop
f b   d 1  .
z
A a
pa je: n  b  f .
b

Slika 3.28. Stepenasti nastavak dve lamele

III.2.4.2. Nastavak ugaonika

Ovaj nastavak se pokriva direktno i jednostrano ugaonim podvezama ili pljoštim
čelikom. i to obično sa unutrašnje strane, jer je skoro uvek ona slobodna.
Ugaona podvezica se mora obraditi zbog zaobljenja ugaonika ali se o tom gubitku
preseka ne vodi računa pri izboru podvezica. Da bi se izbeglo eventualno skupljanje
vode kod složenih preseka ugaona podvezica se bira sa manjim krakom od nastavljenog
ugaonika, ili se prepust sreže, ali je onda podvezica veće debljine.
Za slučaj zategnutih ugaonika mora se zadovoljiti uslov površina: neto površina
ugaonika koji se nastavlja mora biti jednaka neto površini podveze, odnosno reduko -
vanoj površini zakivaka.
Za slučaj pritiska ne mora se zadovoljiti ovaj uslov, on ovde važi za bruto
površine.

III.2.5. Proračun nastavaka opterećenih na savijanje

Savijanje u štapu se može ostvariti na više načina:
(a) Ako sila deluje normalno na podužnu osu štapa.
(b) Ako je štap napregnut čistim momentom.
(c) Ako je podužna sila ekscentrično postavljena - ne poklapa se sa produžnom težiš-
nom osom štapa.
Veza kod savijenog štapa može biti opterećena:

52
(a) Samo momentom,
(b) Momentom i aksijalnom silom,
(c) Momentom i transverzalnom silom,
(d) Momentom, aksijalnom i transverzalnom silom.
Moment savijanja koji dejstvuje na mestu nastavka teži da okrene vezu oko
njenog težišta i izaziva u svakom zakivku ili zavrtnju silu upravnu na liniju povučenu
kroz taj zakivak i težište veze, Slika 3.29. Deformacija svakog zakivka izazvana
okretanjem proporcionalna je rastojanju od težišta, odnosno centra okretanja.
Jednačina ravnoteže glasi:
m n
M s   Fi  ri . (3.1)
i 1
gde su: Ms - spoljni moment savijanja; Fi - sila u i-tom zakivku; m - broj redova
zakivaka; n - broj zakivaka u svakom redu.

Slika 3.29. Proračun veze kod nastavka opterećenog na savijanje

Za odredjivanje dimenzije je merodavan najopterećeniji zakivak - a to je
najudaljeniji od težišta veze.
Postoji proporcionalnost sila i rastojanja;
Fmax  Fi = rmax  ri (3.2)
odakle je :
ri
Fi  Fmax  . (3.3)
rmax
Ovo se zameni u jednačinu ravnoteže (3.1) pa je:
m n
ri Fmax mn 2
M s   Fmax   ri    ri .
i 1 rmax rmax i 1
(3.4)
a odavde je najveća sila u zakivku:

53
 M s  rmax
Fmax  m n
.
(3.5)
 ri2
i 1

Ova sila se uporedjuje sa moćima nošenja zakivaka na smicanje i površinski

pritisak F1 , F1 i F 2 , F 2 .
h max
Ovaj proračun važi za uslov  b i zove se proračun prema polarnom mom-
2
n
entu, jer je izraz f   ri  y p polarni moment inercije zakivaka.
2

i 1
h max
Kod limenih nosača nastavak vertikalnog lima obično ima odnos  2 pa je
b
vertikalna sila u zakivku mala i može se zanemariti i smatra se da postoji samo horizon-
talna komponenta.
M y M x
 
 Fx  max  ms n max , Fy max  ms n max , ri2  x i2  y i2 , x i2  y i2 ,
(3.6)
 ri2  ri2
i 1 i 1
pa iz ovog sledi opšta formula, bez obzira da li je veza simetrična ili nije:
M s  y max
Fmax  m n
. (3.7)
 y i2
i 1

Slika 3.30. Proračun veze kod nastavka vertikalnog lima za simetričnu vezu

54
 Smatra se da svaki red zakivaka nosi podjednak deo momenta (ako u svakom redu
ima isti broj zakivaka).
n
M s   F1  1  F2   2    Fn   n   m  m   Fi  i , (3.8)
i 1
n
1
 M s   Fi   i , (3.9)
m i 1
   
F1 : Fn  1 : n  F1  Fn  1  Fi  Fn  i , (3.10)
2 2 n n
n
1  F n
 M s   Fn  i  i  n   2i , (3.11)
m i 1  n  n i 1
M s  n
Fn  n
. (3.12)
m   2i
i 1
Ovo važi za simetričnu vezu.

Za nesimetričnu vezu, slika 3.31, važi:

M s  F1  1  F2   2    Fn   n , (3.13)
i M s  n n
Fi  Fn 
n
 Fn  n
,  2i  12  22    2n (3.14)
 2i i 1

i 1

Slika 3.31. Proračun veze kod nastavka vertikalnog lima za nesimetričnu vezu
Sila Fn se uporedjuje sa moći nošenja zakivaka za smicanje i površinski pritisak.
Kako je
ln = e(n-1) (3.15)
sledi:
n
 2i  12  22    2n  e 2   3  e 2   5  e 2      n  1  e 2 
 
n  n 2 1  e2
i 1 6

(3.16)
odnosno:

55
 M s  n M s  n M s  n
Fmax   
n
n   n  1   n  1  e 2
n   n  1   n  1 2n (3.17)
m   2i m m 
i 1 6 6  n  1 2

n
jer je e  , pa je:
n 1
M s 6   n  1 M 6   n  1
Fmax    s  m , m  . (3.18)
n m  n   n  1 n m  n   n  1
Ako je veza opterećena istovremeno momentom Ms, aksijalnom silom Fa i
transverzalnom silom Ft.
Rezultujuća sila za najnepovoljnije opterećeni zakivak je rezultanta sva tri uticaja:
M s n Fa Ft
Fn  Fa1  Ft1  (3.19)
m  2i mn mn
2
 F 
2
 F M s n 
Fr   t    a   . (3.20)
 m  n m  i
mn  2 


Rezultujuća sila Fr se uporedjuje sa moći nošenja zakivka na smicanje i površinski

pritisak, Slika 3.32.

Slika 3.32. Odredjivanje rezultujuće sile koja deluje na zakivak pri dejstvu različitih
opterećenja

III.2.6. Proračun i konstrukcija nastavaka složenog preseka

Štap može biti sastavljen od više elemenata. Ako je on istovremeno opterecen
silama (aksijalnom i transverzalnom) i momentom treba znati kako se koje od tih
opterećenja raspodeljuje na pojedine elemente štapa.

56
 Moment se na pojedine elemente rasporedjuje proporcionalno njihovom momentu
inercije:
I
Md  M d , (3.21)
Ix
gde su: Md - moment koji otpada na pojedini element štapa; M - ukupni spoljašnji
moment; Ix - moment inercije celog preseka štapa i Id - moment inercije elementa štapa.
Poprečna sila se deli na sledeći način:
Ix Id
Ft : Ft( d )  : , (3.22)
S x Sd

gde su: Ft - ukupna poprečna sila; Ft( d ) - poprečna sila koja deluje na element štapa; Sx -
statički moment polovine preseka štapa; Sd - statički moment dela štapa.
Aksijalna sila se deli na sledeći način:
Ad
Fa( d )  Fa , (3.23)
Ax

gde su: Fa - ukupna aksijalna sila koja opterećuje presek štapa; Fa( d ) - aksijalna sila koja
otpada na element štapa; Ax - površina preseka štapa; Ad - površina preseka elementa
štapa.

IV. ZAVARIVANJE

Zavarivanje topljenjem je spajanje dva ista ili slična metala kojim se pomoću
toplote ostvaruje materijalni kontinuitet na takav način da spoj ima što ravnomernije
korisne osobine. Ova definicija ukazuje na:
 prvo - da toplota igra bitnu ulogu pri zavarivanju i
 drugo - da je zavarivanje uspešno ako se postignu što ravnomernije korisne osobine.
Sve osobine ne mogu da se ostvare tako da budu ravnomerne.

57
 Tražene osobine: Primer 1 - za mehanički opterećene konstrukcije važna je
jednakost mehaničkih osobina; Primer 2 - u hemijskoj industriji važna je jednakost
otpornosti protiv korozije.
Tražene mehaničke osobine mogu biti različite:
 kod mostovskih ili kranskih konstrukcija: žilavost;
 kod bandaža točkova šinskih vozila i čeljusti ekskavatora: otpornost na habanje i
slično.
Zavarljivost - je sposobnost materijala da se može zavariti. Materijal je zavarljiv
ako su ispunjena tri uslova, jedan za drugim:
1. da je moguće ostvariti materijalni kontinuitet zavarenog spoja izmedju ivica delova
koje treba spojiti, bez grešaka koje se javljaju prilikom izrade šava - to je operati-
vna zavarljivost;
2. ako je prvi uslov ispunjen, onda dalje, šav i njihova okolina treba da imaju tražene
osobine - to je metalurška zavarljivost;
3. ako su šavovi jedri i imaju tražene osobine, zavarena konstrukcija kao celina (s obzi-
rom na njenu krutost, oblik i sopstvene napone) treba da ima osobine koje odgovara-
ju dobrom ponašanju konstrukcije za vreme eksploatacije - to je konstruktivna
zavarljivost.
Osnovni materijal je materijal iz koga su izradjeni delovi koje treba
zavarivanjem spojiti.
Dodatni materijal je materijal koji pre zavarivanja ne pripada delovima koje treba
spojiti, već se za verme procesa zavarivanja topi i učestvuje u ostvarivanju kontinuiteta,
u sspajanju delova koji se zavaruju (žica ili elektroda).
Vrste zavarivanja - dele se prema izvorima toplotne energije. Postoji zavisnost
izmedju temperature na koju su dovedene ivice delova koji se spajaju i pritiska izmedju
površina koje se spajaju. što je temperatura veća to je pritisak manji.
Spoj odredjuje medjusobni položaj delova koji se zavaruju.
Šav je samo mesto spajanja.
Zavar pokazuje načIn topljenja elektrode - da li se praznina izmedju elemenata
koji se spajaju popunjava sa jednim ili više slojeva.
Sastavni delovi šava su prikazani na slici 4.1.

u va r lic e { a v a

k o r e n - n a l i~ ije { a v a

Slika 4.1. Sastavni delovi šava

58
 IV.1. Vrste spojeva
Sučeoni - oba komada leže u istoj ravni pa se dovode do sučeljavanja i onda
spajaju, Slika 4.2.

Slika 4.2. Sučeoni spoj

Preklopni - ako se komadi preklapaju, (ili su u istoj ravni, ali se spajaju podve-
zama koje ih preklapaju), Slika 4.3.

d ir e k t n i p r e k lo p n i s p o j

p r e k lo p n i s p o j s a ~e o n im i b o ~n im { a vo vim a

Slika 4.3. Preklopni spojevi

Ugaoni - ako delovi zaklapaju neki ugao - najčešće prav, Slika 4.4.

p ra v u ga on i sp oj s p o j n a u g lu
V spoj

Slika 4.4. Ugaoni spojevi

Krstasti, Slika 4.5:

59
 Slika 4.5. Krstasti spojevi

IV.2. Oznake šavova

TABELA 3.1 IZ PRIRUČNIKA

IV.3. Napomene pri konstruisanju zavarene veze

1. Treba voditi računa da je šav pristupačan za izvodjenje. Treba nastojati da se

zavarivanje može izvršiti u horizontalnom položaju.
2. Ne preporučuje se zavarivanje delova debljine veće od 30 mm.
3. Treba izbegavati montažne spojeve (spojevi izvedeni na gradilištu).
4. Isprekidani šavovi su primenljivi samo u slučaju statički opterećenih konstrukcija.
5. Takodje treba izbegavati prekomerno nagomilavanje šavova na jednom mestu.
6. Ako je veza valjanog profila čeona ne treba zavarivati mesta zaobljenja.
7. Nije dopuštena kombinacija šavova i zavrtnjeva u istom spoju.
8. Ako je ugaoni šav noseći, onda njegova debljina ne sme biti manja od 3 mm: amin=3
mm, amax=0.7min, gde je min - debljina najtanjeg elementa u vezi.

IV.4. Proračun ugaonih šavova

Na slici 4.6. prikazani su mogući načini opterećenja šavova, odnosno pojave razli-
čitih naponskih stanja u ugaonom šavu.

60
 Slika 4.6. Ilustracija naponskih stanja u ugaonim šavovima
zavisno od usvojene ravni spoja
U ugaonom šavu vladaju višeosna naponska stanja. Merodavna ravan naprezanja
šavova ne leži u ravni spajanja. Merodavna ravan je ravan ABCD, Slika 4.7..

Slika 4.7. Proračun ugaonog šava

Ovde su prikazani sledeći naponi:

n - zatežući ili pritiskujući normalni napon koji deluje upravno na ravan spoja
ABCD;
V - smičući napom koji deluje upravno na dužinu šava a leži u ravni ABCD;
V - smičući napon koji deluje u pravcu dužine šava, a leži u ravni ABCD.
Uporedni napon u ugaonom šavu se računa prema izrazu:
 u  n 2  V2  VII2 (4.1)

61
 Dokaz sigurnosti zavarene veze izvedene ugaonim šavovima vrši se prema izrazu:
 u   u ,dop (4.2)
gde je u,dop - dopušteni napon za ugaone šavove dat u standardu JUS u.E7.150.

OSTALI PRORAČUN IZ PRIRUČNIKA STRANE 67 DO 89

IV.5. Proračun sučeonih šavova

Proračun sučeonih spojeva vrši se na isti način kao i proračun elemenata koji se
spajaju što to znači da je njihova nosivost obezbedjena pravilnim dimenzionisanjem tih
elemenata. Zbog mogućih grešaka pri izvršenju sučeonih spojeva, mora de se izvši
njihova kontrola i svrstavanje u odgovarajuću klasu kvaliteta.
Prema uslovima izrade šavova i izvršene kontrole, šavovi se svrstavaju u tri klase:
specijalni kvalitet "S", kvalitet "I" i kvalitet "II", (JUS U.E7.150). Ve1ičina dopuštenih
napona za osnovni materijal je data u Tabeli 4.1 a za materijal šava vrednosti koefici-
jenta k su date u Tabeli 4.2.

dop [MPa]

Č 0361 Č 0451 Č 0561

Vrsta naprezanja Slučaj opterećenja Č 0362 Č 0452 Č 0562
Č 0363 Č 0453 Č 0563

Zatezanje I 160 185 240

Pritisak
Savijanje II 180 205 265

Izuzetna opterećenja pri III

dop = Re / 1.2
montaži i transportu
IV Posebni propisi za projektovanje
Seizmička opterećenja
u seizmičkim područjima

Tabela 4.1. Dopušteni napon za osnovni materijal

Kvalitet šava Vrsta naprezanja Vrednosti k

Č 0361, Č 0362, Č 0363 Č 0561
Č 0562
Č 0451, Č 0452, Č 0453 Č 0563

zatezanje ili savijanje 1.0 1.0

Specijalni
kvalitet pritisak 1.0 1.0
smicanje 0.6 0.6

62
 zatezanje ili savijanje 0.8 0.8
Kvalitet I pritisak 1.0 1.0
smicanje 0.6 0.6
zatezanje ili savijanje 0.72 0.65
Kvalitet II pritisak 1.0 0.8
smicanje 0.55 0.5

Tabela 4.2. Vrednosti koeficijenta (k)

Dopušteni napon šava se računa kao:
š dop  k  dop . (4.3)
Šavovi klase S kvaliteta moraju da budu:
1. Jedri i bez naprslina
2. Bez grešaka na početku i kraju šava
3. Sa korenom šava koji je očiščen i ponovo zavaren
4. Bez zareza i nadvišenja na licu i naličju šava
5. Prozračeni po celoj dužini (Oznaka 100 %) da bi se dokazao traženi kvalitet

Šavovi klase I kvaliteta treba da zadovolje prva tri zahteva, a četvrti i peti
zahtev su ublaženi, pošto ne mora da se vrši obrada ivica i naličja šava i dovoljno je
prozračenje od 10 do 50 % njegove dužine.
Šavovi klase II kvaliteta treba da zadovolje iste zahteve kao i šavovi klase I
kvali-teta ali se ne mora vršiti prozračivanje.
Prozračivanje je kontrola šava bez razaranja i može se vršiti različitim postupci-
ma, kao što su radiografska metoda, magnetoskopska kontrola ili ultrazvučna kontrola.
Uporedni napon kod sučeonog šava se odredjuje po VI hipotezi o slomu
materija-la (Huber-Mieses-Hencky), pa uslov za proračun glasi:
 
 u   2  2     3 2  2   š dop , (4.4)
Obradjeno
gde su oznake napona  ,  licei šava
objašnjene na slici 4.8.
   
C

F F
D
B 
 
A
Koren šava
(a) (b)
Slika 4.8. (a) Izgled sučeonog šava; (b) Merodavana ravan za proračun.

63
 Na slici 4.8. prikazan je sučeoni šav i merodavna ravan za njegov proračun. To je
ravan poprečnog preseka, ABCD, a ne ravan spoja. Oznake napona su sledeće:
-  - normalni napon na čeonu površinu šava, usvojen da deluje na tragu čeone i
merodavne ravni, tako da je paralelan sa podužnom osom šava;
-   - normalni napon na merodavnu ravan šava i na podužnu osu šava;
-  - smičući napon u merodavnoj ravni paralelan sa podužnom osom šava i
-  - smičući napon u merodavnoj ravni upravan na podužnu osu šava.

Primer 4.1. Proračunati kombinaciju sučeonog i bočnih ugaonih šavova, prikazanu na

slici 4.9.


a
F F

h


Slika 4.9. Veza U profila i čvornog lima

Ovo je aksijalno opterećena veza izmedju U profila i čvornog lima, gde je rebro
profila odsečeno i sučeonim šavom spojeno za lim, dok su pojasevi profila ostavljeni i
ugaonim šavovima vezani za čvorni lim.
Sučeona veza je prva u prenošenju sile i zbog svoje krutosti ona nosi veći deo
sile od veze ugaonim šavovima. Moć nošenja sučeone veze zato mora biti veća, pa se
ukupna moć nošenja cele veze računa kao:
1 1
Fš  Fč  Fb  š,dop  h   u,dop  4a  F ,
3 3
gde je  u,dop - dopušteni napon za ugaoni šav, a š,dop - napon sučeonog šava, koji
zavisi od klase kvaliteta.

Primer 4.2. Proračunati vezu predstavljenu na slici 4.10.

y



 
Dodatni 1 1 y1 D C
lim
x A
B
 


64 Osnovni profil
 Slika 4.10. Veza sučeonim šavom lima i rebra kojim se povećava visina I profila.

Rebro I profila je presečeno i produženo limom radi povećanja momenta inercije

poprečnog preseka. Lim je sa rebrom vezan sučeonim šavovima. Nosač je opterećen
momentom savijanja (Mx) i transverzalnom silom (Qy). U merodavnom preseku nosača
(1 - 1) javlja se normalni napon 1 koji na mestu šava deluje na njegovoj bočnoj provr-
šini i koji je paralelan sa podužnom osom šava, znači to je napon  i iznosi:
M
1    x y1 ,
Ix
gde je Ix ukupan moment inercije nosača za osu x.
U podužnoj horizontalnoj ravni ABCD deluje konjugovani tangencijalni napon
 usled napona 1 . On deluje u vertikalnoj ravni rebra i iznosi:
Q y  Sx1
1    ,
Ix  
gde je Sx1 statički moment konture iznad šava (za "odsečeni" deo preseka).
Uporedni napon za proračun se računa kao:
 u  2  32  š,dop .

Primer 4.3. Proračunati vezu predstavljenu na slici 4.11.

A
Mx 

B
Qy y1


 D

C
Slika 4.11. Veza sučeonim šavom na parcijalnom nastavku nosača

Ova veza je parcijalan nastavak nosača, zbog potrebe nastavljanja vertikalnog li-
ma. U poprečnom preseku na mestu šava postoji normalni napon, usled dejstva momen-
ta savijanja i to je napon   koji iznosi:
M
   1  x y1 .
Ix
Usled dejstva transverzalne sile Qy, koja leži u vertikalnoj ravni, postoji smičući
napon koji iznosi:

65
 Q y  Sx1
  ,
Ix  
pa je uporedni napon:
u   2  32  š,dop .

V. DIMENZIONISANJE ŠTAPOVA

V. 1. Zategnuti štapovi
Pod zategnutim štapovima se podrazumevaju takvi konstruktivni delovi čije su
poprečne dimenzije u odnosu na dužinu male i koje su pretežno napregnute dejstvom
podužnih zatežućih sila.

66
 Ako se zatežuća sila poklapa sa osom štapa, onda je to aksijalno zategnut štap, a
ukoliko napadna linija odstupa od ose šta, slika 5.1.

F F F F F

M
q
F F F F F

(a) (b) (c) (d) (e)

Slika 5.1. Zategnuti štapovi. a - centrično zategnut štap; b - ekscentrično zategnut štap;
c, d, e - zatezanje + savijanje od poprečnog opterećenja - svodi se na b).

V.1.1. Dimenzionisanje aksijalno zategnutih štapova

(a) Centrično aksijalno napregnut štap

Računski napon je:

F
r 
An

pa za dimenzionisanje treba da bude ispunjen uslov:

 r   dop ,

gde je: F - zatežuća sila; An - merodavna površina preseka (Anetto - kod zakovanih veza).

(b) Ekscentrično aksijalno napregnut štap

Ovaj slučaj opterećenja je prikazan na slici 5.2.

67
 y

A x
y
x
C F

(a)
0 z
1

+
+
y
+
2
Zatezanje Savijanje Savijanje
oko ose x oko ose y

(b)

Slika 5.2. Ekscentrično zategnut štap.

a. Ekscentričan položaj zatežuće sile; b. Naponi u poprečnom preseku.
Momenti savijanja oko osa y i x su:
My  F x i Mx  F y .
Rezultujući normalni napon je zbir tri komponente napona koje nastaju usled
aksijalnog naprezanja i savijanja oko dve ose:
F Mx My
   ,
A n Wxn Wyn

pa računski napon iznosi:

F M My
r   0x1  12 .
A n Wx Wy

V.1.2. Konstruisanje aksijalno zategnutih štapova

Prosti štapovi - su štapovi koji su sastavljeni od jednog valjanog profila - pljošteg

čelika, okruglog čelika, ugaonika,  - profila,  - profila.

68
Složeni štapovi - su štapovi koji su sastavljeni od dva ili više elemenata, slika 5.3.
Izvode se na dva načina:
1. Pojedini sastavni elementi se vezuju u celinu po čitavoj dužini štapa, konstruktivnim
zakivcima ili šavovima.
2. Sastavni delovi su samostalni i vezuju se medju sobom samo s mesta na mesto, da bi
se održalo jedinstvo preseka, sprečilo savijanje, razmicaje i izlaženje elemenata iz svoje
ravni i da bi se olakšao transport.
Veze elemenata se ostvaruju zakivcima ili šavovima, a ako su štapovi duži od 2m, veza
s mesta na mesto se ostvaruje upotrebom spojnih limova ili delovima od pljošteg čelika.
Razmak ovih veza je 1.5 - 2m.

Slika 5.3. Poprečni preseci složenih zategnutih štapova

V.2. Pritisnuti štapovi

Kriterijum za dimenzionisanje zategnutih štapova je rešavanje problema napona.

Kod pritisnutih štapova dimenzionisanje se zasniva na rešavanju problema elastične
stabilnosti štapa koji se sastoji u nalaženju granice do koje još postoji stabilna ravnoteža
izmedju spoljašnjih i unutrašnjih sila. Ovo je problem pri izvijanju pritisnutih štapova,
slika 5.4.

V.2.1. Izvijanje neograničeno elastičnog štapa

69
 Da bi se problem izvijanja bolje shvatio potrebno je razmotriti izvijanje štapova
neograničene elastičnosti i jačine, a zatim se razmatra izvijanje čeličnih štapova - znači
štapova od elastično - plastičnog materijala odredjene jačine kidanja.

F F
F
F

cr
cr
cr
cr


 =1  = 0.5  = 0.7  =2

(a) (b) (c) (d)

Slika 5.4. Koeficijenti izvijanja pritisnutih štapova za različite slučajeve oslanjanja

Dužina izvijanja se dobija kao proizvod koeficijenta izvijanja  i dužine štapa:
k    
odnosno, za slučajeve sa slike 4, biće:
a ) k  ; b) k  0.5  ; c) k  0.7  ; d) k  2   .
Euler-ova sila izvijanja je:
 2  E  I min
Fk  .
2k
Ovde nastaju tri moguća stanja:
1. F<Fk - neograničeno stabilan štap - štap je prav;
2. F=Fk - indiferentna ravnoteža - dva moguća labilna ravnotežna položaja;
3. F>Fk - stabilan savijen štap - štap je izvijen.
Ovo razmatranje je za neograničeno elastičan štap.

70
 V.2.2. Izvijanje čeličnog štapa - elastično - plastičan materijal

Na slici 5.5 je prikazan dijagram promene napona u funkciji deformacije za čelik.

Oznake na slici 5 su: p - granica proporcionalnosti i R - granica tečenja.

ki

p

E R
1

0 

Slika 5.5. Dijagram napon-deformacija za elastično-plastičan materijal

Kritični napon izvijanja je:
Fk
k  ,
A
gde je: Fk - sila (izvijanja) i A - površina poprečnog preseka.
Ovde treba razlikovati dve mogućnosti:
1.  k   p - izvijanje u elastičnom području
2.  k   p - izvijanje u plastičnom području.

V.2.2.1. Izvijanje u granicama elastičnosti

Osnovna karakteristika u ovm slučaju je da je modul elastičnosti E konstantan.

Ponovo važi Euler-ov obrazac:
 2  E  I min
Fk  ,
2k
odakle sledi
2  E
k  ,
2k
gde je:  k - dužina izvijanja štapa.
Vitkost štapa je:
k
k  ,
i min
a napon izvijanja je onda:

71
 Fk  2  E  I min  2  E  A  i 2min 2  E 2  E
k     
A A  2k A  2k  k 
2
2k ,
 
 i min 
gde je: Fk - granična nosivost pritisnutog štapa elastičnom području.
Za idealno prav i idealno centrično opterećen štap je:
2  E
 ki  ,
2k
gde je: ki=() - Euler-ova hiperbola.

V.2.2.2. Izvijanje u plastičnom području

Dijagram zavisnosti kritičnog napona od vitkosti za izvijanje u plastičnom
prikazan je na slici 5.6.

ki

p P

0 P 

Slika 5.6. Izvijanje u plastičnom području

Ovde postoji više pristupa za rešavanje problem izvijanja.

1. Tetmajer-ov obrazac (1896) - popravka za plastično područje:

 k  3100  11 .4 
k
i
kp cm   102 5

Pa  0.1MPa .

Ovo je empirijski obrazac za ČN 37. Znači ovde je linearna zavisnost k od vitkosti

štapa.
2. Engesser-ova teorija (1895) - (Karman je potvrdio rezultate eksperimentom).
Obrazac za napon izvijanja sličan je Ojlerovom obrascu. Engesser je posmatrao
dijagram - za napone preko granice proporcionalnosti, slika 5.7.
Uveo je E1 - promenjivi modul elastičnosti u plastičnom području. To je
tangentni modul:

72
 d
E1  .
d
Pretpostavka je da važi Bernoulli-jeva hipoteza o ravnim presecima pri savijanju i
za plastično područje (analogija sa savijenom gredom - Bu"= M(z)).
 a
b
C E1
P 1

p

CC' OP 
E y

1
O C'  p 

Slika 5.7. Dijagram napon - deformacija

za realan elastično-plastičan materijal (čelik).
Polazi se od diferencijalne jednačine elastične linije blago izvijenog štapa:
F
y"  
B
 y ,
pa se integrisanjem dobijaju Engesser-ovi obrasci:
 2  E1  I  2  E1
Fk'  i  'k 
2k 2k
za kritičnu silu i napon izvijanja, respektivno.
Ako se zna dijagram  -  za neki materijal, onda se biranjem k i odgovarajućih
vrednosti E1 iz dijagrama  -  može nacrtati kriva k=() - Engesser - ova kriva.
Na ove rezultate je stavljena primedba (Jasinski 1895) da nije uzeta u obzir činj-
enica da je prava CC paralelna OP - čiji je nagib jednak modulu elastičnosti E, što znači
da su za jedan te isti presek moduli elastičnosti različiti, E1 - pri opterećivanju, a E pri
rasterećivanju.
Engesser je dopunio svoja istraživanja uzimajući u obzir da će primenom savijanja
jedan deo preseka biti rasterećen naponima od savijanja i za taj deo važi modul
elastičnosti E, a u drugom delu preseka važi tangentni modul elastičnosti E1.
Uveden je modul izvijanja:
1
T    E 1  I1  E  I 2  ,
I
takozvani Engesser-ov modul, konstantan po celoj dužini štapa, gde su: I 1 - moment
inercije dela preseka u kome važi tangentni modul E 1 i I2 - moment inercije dela preseka
u kome važi modul elastičnosti E.
Diferencijalna jednačina elastične linije izvijenog štapa je:
F
y "
   y ,
T  I

gde je y ugib.

73
 Integracijom, uz uvodjenje graničnih uslova na krajevima štapa. dobijaju se:
2
"   T  I
Fk 
2
 2  T
 "
k 
2
,
kritična sila izvijanja i odgovarajući napon, respektivno.
Ovo je Engesser-Karman-ova teorija.
Engesser-ov modul T zavisi i od kritičnog napona k i od oblika poprečnog preseka. Na
primer za pravougaoni poprečni presek, Engesser-ov modul je:
4  E  E1
T
 E  E1  2 .

Kriva zavisnosti napona od vitkosti k=() je Engesser - ova kriva, slika 5.8.

cr

 Euler-ova hiperbola
R

Engesser-ova kriva

 P
p

0  
p

Slika 5.8. Engesser-ova kriva i Euler-ova hiperbola

2
  E1
Krive  'k  za konstruktivne čelike za <p (u nelastičnom području) prikazane
2
su na slici 5.9.

ki
'k ^ 0560
^ 0460
^ 0360

kdop

kidop
0 p 

Slika 5.9. Krive izvijanja za konstruktivne čelike u neelastičnom području

Uslovi za dimenzionisanje su:

74
 F F
  kidop i   'kdop ,
A A
uz
 ki  'k
 kidop  '
i  kdop  .
 ki k
gde su:k, ki - stepen sigurnosti.

V.2.3.  postupak

Prethodni obrasci su izvedeni pod predpostavkama da je štap idealno prav i isto

tako idealno centrično pritisnut. Ovo se u stvarnosti ne može postići pa se radi proračun
kao za ekscentrično pritisnute štapove.
F
Da bi se izbeglo poredjenje napona sa samo jednom vrednošću kidop ili kdop,
A
koje su i promenjive i koje zavise od vitkosti, uvodi se  postupak - dimenzionisanje
se po formi svodi na dimenzionisanje zategnutih štapova.
Nejednačina uslova za dimenzionisanje se preuredi - deljenjem sa jedinicom:
F  dop   kidop 
  kidop :     dop
A  dop   dop  .
  
1

Uvodi se oznaka:
 dop
 
 kdop
 je koeficijent izvijanja, koji zavisi od materijala i od vitkosti štapa.
Izraz za uslov za dimenzionisanje sada glasi:
F  dop
 ,
A 
pa uz novu oznaku za napon:
F
  ,
A
taj se izraz pojednostavljuje i po formi je isti kao i za dimenzionisanje pri zatezanju:
    dop .

Stepen sigurnosti se računa kao:

2
  
 k      ki       .
 p 
 

Stepeni sigurnosti na zatezanje su =1.5 za I slučaj opterećenja i =1.333 za II

slučaj opterećenja, respektivno, pa se stepeni sigurnosti računaju po obrascima:

75
 2
  
 k  1.5  1.1    za I slučaj opterećenja
 p 
 
2
  
 k  1.333  0.978    za II slučaj opterećenja.
 p 
 

U tabeli 5.1.su date vrednosti za ove stepene sigurnosti u funkciji odnosa vitkosti.

 k
p
I slučaj opterećenja II slučaj opterećenja
0.0 1.500 1.333
0.1 1.511 1.343
0.2 1.544 1.373
0.3 1.599 1.423
0.4 1.676 1.489
0.5 1.775 1.577
0.6 1.896 1.685
0.7 2.039 1.812
0.8 2.204 1.959
0.9 2.391 2.125
1.0 2.600 2.311

Tabela 5.1. Stepen sigurnosti u funkciji odnosa vitkosti

V.2.4. Dimenzionisanje pritisnutih složenih štapova

Kad se štap sastoji od dva ili više samostalnih delova, koji su medjusobno vezani
samo s mesta na mesto, naziva se složeni štap. Samostalni delovi štapa mogu biti me-
djusobno vezani rešetkastom ispunom ili spojnim limovima plošteg čelika, slika 5.10.
Dvodelni štapovi imaju jednu glavnu osu x - x - materijalnu, koja seče delove
poprečnog preseka i zove se vezana osa, i drugu osu y - y, koja ne seče delove preseka i
a

naziva se slobodna osa.



Samostalni delovi štapa zovu se pojasevi a spojni delovi su štapovi ispune ili
spojni limovi.
a

Dimenzionisanje
(a) je različito u odnosu na pune štapove, jer se ovde (b) ne može
zanemariti uticaj transverzalne sile na izvijanje oko slobodne ose preseka, slika 5.11.
Ovde deluju: F - pritisna - aksijalna sila i Q - transverzalna sila koja iznosi:
dy
Q  F  sin   F  tg  F  .
dx

y ispune y
76
x x x x

y y
 Slika 5.10. Dvodelni složeni štapovi: a. sa rešetkastim ispunama;
b. sa ispunama od pljošteg čelika
Ugao smicanja koji izaziva sila Q je:
c ' Q
 ,
GA
F
gde je: c - koeficijent koji zavisi od oblika preseka, G - modul klizanja, A - površina
preseka. Koeficijent oblika poprečnog preseka iznosi:
x za kružni poprečni presek
c=1.11
F
c= 1.2 za pravougaoni
y poprečni presek.
Sila izvijanja se računa kao: Q
dy dQ
1 Q + 1dy
Fk  FE   FE  dy
c  FE 
1 1  F . E
AG Q


Ojlerova sila za isti štap (kada se zanemari Q) iznosi:

2  E  I
FE  .
2

F
77

y
 Slika 5.11. Delovanje aksijalne i transverzalne sile na izvijeni štap.

Za pune štapove je Q  FE  1 pa se zanemaruje, odnosno Fk=FE.

Za rešetkasti štap je moment inercije I  A  i y , pa je vitkost dvodelnog štapa:

2

 yi
 yi   2y  21
iy

pri čemu je  y  i vitkost oko ose y, a
y

A d3
1     ,
z  Ad ce2

gde su: A - površina preseka oba dela štapa; z - broj ispuna; Ad - površina poprečnog
preseka dijagonalnog štapa; d - dužina dijagonalnog štapa; e - dužina horizontalnog šta-
pa;  y i - dužina izvijanja oko slobodne ose y i c - rastojanje izmedju ispuna, slika 5.12.
a.
Za štap sa ukrštenim dijagonalama, slika 5.12. b, je:
 yi  2y  21
odnosno:
A d3
1     .
2  z  Ad c  e2

78
 a

a
d

d
e e

(a) (b)
Slika 5.12. Rešetkasti štap - a) sa jednom dijagonalom; b) sa ukrštenim dijagonalama.
Izvijanje oko vezane ose x - x - proverava se po  postupku (kao za pun štap):
F
 x    k   dop
A
Za osu y - y provera glasi:
F
 y    yi   dop (  y i odgovara  yi ).
A
V.2.4.1. Dvodelni štap sa ispunom od spojnih limova

Složeni štap sa ispunom od spojnih limova je prikazan na slici 5.13. a. Posmatra

se deo štapa izmedju dva preseka, slika 5.13. b, m-m je presek po sredini polja; a n-n je
presek po sredini susednog polja.
Osim aksijalnih sila u pojedinim delovima se javljaju i momenti savijanja - štap se
ponaša kao ram koji je 3n puta (unutrašnje) statički neodredjen, gde je n broj polja.
Uzima se da su momentne nulte tačke približno u sredini pojedinih štapova,
odnosno spojnih limova - predpostavlja se da na tim mestima postoje zglobovi - time
ram postaje statički odredjen.
Sila izvijanja je:
1
Fk  FE

1 FE ,
Q
pa je provera sledeća:
 yi  2y  k  21
gde je k=0.83 (uzima se k1), pa je

y 
iy .

79
 Slika 5.13. Složeni štap sa ispunama od spojnih limova
Ovde je
c
1 
i1
vitkost jednog pojasa na visini c, pa je
2  c2  I
 k   yi    1  ,
24  I1  2

gde je I  I y  2  A 1  i 2y moment inercije poprečnog preseka, a I1  A 1  i 2y je moment

inercije jednog pojasa za sopstvenu osu 1 - 1.
Isto to proverava se i po  postupku za obe ose.
F F
 x    x   dop i  y    yi   dop .
A A
V.2.4.2. Razmak veza

Odredjuje se iz uslova da štap kao celina, kao i pojasevi pojedinačno imaju

potrebnu sigurnost protiv izvijanja. Vitkost pojaseva treba da bude manja od ili jednak
vitkosti celog štapa.
Postoje 3 grupe štapova,
y slike 5.14, 5.15y i 5.16. y
1 1 1
I grupa
x x x

1 1 1
y y 1 y
1 1 y
80 x x x x
1
1 1
 Slika 5.14. Složeni štapovi I grupe

Za složene štapove I grupe, slika 5.14, važi:

c   
 50   4  3   
i1   dop 
 
gde je i1 - poluprečnik inetcije za osu 1 - 1.

II grupa

1 y
1 y
1 1
x x

Slika 5.15. Složeni štapovi II grupe

Za složene štapove II grupe, slika 5.15, provera se vrši prema izrazu:
c   
 50   4  3   
i1   dop 
 
Proverava se izvijanje samo oko ose x - x, uz uslov da je:
i0
ix  .
1.15

III grupa

y1
y 1 y
1
1
x x x
1 1

81
 Slika 5.16. Složeni štapovi III grupe
Za složene štapove III grupe, slika 5.16, provera mora da se vrši za izvijanje oko
obe ose:
cx   
 50   4  3  x ,
i1   dop 
 
uz
cx
 x i  2x  21x i  1x 
i1
i
cy   y 
 50   4  3  
i1   dop 
 
uz
cy
 yi  2y  21y i  1y  .
i1
V.2.4.3. Proračun ispuna
Ispune se takodje moraju proveravati, a proračun zavisi od vrste ispuna.
1. Štapovi:
Proverava se samo transverzalna sila:
A   dop
Q ,
80
gde su: A - površina poprečnog preseka i Q - transverzalna sila.
 e 
Za rastojanje e>20, sila Q se povećava za 5    % .
 i 1  20 
2. Spojni limovi
Ako su ispune sastavljene od limova onda one primaju i smičuću silu:
c
T Q .
e
Provera se vrši zavisno od toga kako je lim spojen, zakivanjem ili zavarivanjem.

a. Spojni lim zakovan

Ovde je transverzalni moment:
T b T b
M   ,
2 2 4
gde je: T - smičuća sila; b - razmak izmedju zakivaka na pojasevima.

Sila u krajnjem zakivku je:

82
- od sile:
T
NT  ,
2n
- od momenta:
T  b n
NM   .
4  2
Rezultujuća sila je onda:
NR  N T2  N 2M  N min .

Ona se uporedjuje sa odgovarajućim moćima nošenja zakivaka.

b. Spojni lim zavaren

Proračun zavisi od vrste šava usvojene konstrukcijom.

VI. DIMENZIONISANJE
I KONSTRUISANJE NOSAČA

Pod nosačem se podrazumeva konstruktivni element koji pod dejstvom

opterećenja podleže pretežno deformacijama savijanja.
Nosači se izvode na dva načina:
- kao puni nosači čiji su pojasevi vezani medjusobno na čitavoj dužini jednim punim
zidom, slika 6.1, a., i
- kao rešetkasti nosači kod kojih su pojasevi medjusobno spojeni samo u pojedinim
tačkama posredstvom štapova ispune, slika 6.1, b.

 

(a) (b)
Slika 6.1. a) Puni nosači; b) Rešetkasti nosači.
Kod rešetkastih nosača se štapovi sučeljavaju u čvorovima i napregnuti su na
aksijalno naprezanje - zatezanje ili pritisak.
U pune nosače spadaju valjani nosači koji se dobijaju gotovi valjanjem i limeni
nosači koji nastaju spajanjem više čeličnih elemenata zakivanjem ili zavarivanjem u
jednu celinu, slika 6.2. Znači, limeni nosači se dele na zakovane i zavarene nosače.

83
 1 1

3
2 2

(a) (b) (c)

Slika 6.2. Poprečni preseci nosača: a) Valjani nosač; b) Limeni zakovani nosač; c)
Limeni zavareni nosač.
Limeni zakovani nosači, slika 6.2.b), se sastoje od:
- pojasnih lamela - 1
- vertikalnog lima - 2 (rebro) i
- pojasnih ugaonika - 3.
Limeni zavareni nosači, slika 6.2. c), se sastoje od:
- pojasnih lamela - 1 i
- vertikalnog lima (ili rebra) - 2.
Ako se uporede puni nosači sa rešetkastim, može se zaključiti sledeće:
(a) izrada i montaža punih nosača je jednostavnija od rešetkastih,
(b) kod dizalica su za odredjene raspone i nosivosti puni nosači lakši od rešetkastih, a
za izvesne slučajeve raspona i nosivosti je obrnuto.
PRIMER: Poprečni presek glavnog nosača dizalice, slika 6.3.
Odnos dimenzija elemenata: Odnos dimenzija elemenata:
b/h=1/31/2; b/h=1/51/4;
b0/L>1/60. =615 mm;
1=1025 mm.

 

h h 
b0 

b b
a) b)
Slika 6.3. Odnosi dimenzija kod glavnog nosača dizalice: a) Sandučasti presek;
b) Poprečni presek u obliku I profila.

84
 Ako je odnos h/>150 neophodna su ukrućenja duž limova , zbog sigurnosti
protiv izbočavanja vertikalnog lima.
Kod kranskih konstrukcija nosači su opterećeni i pokretnim opterećenjem pa se za
ovakvu vrstu opterećenja primenjuje metod uticajnih linija za proračun nosača.
Svaki nosač mora imati oslonce preko kojih prenosi opterećenje na druge konstru-
ktivne delove. Broj i vrsta ovih oslonaca zavisi od statičkog sistema nosača. U
statičkom pogledu nosači mogu pripadati grupi grednih ili lučnih nosača ili mogu biti
složeni nosači, sastavljeni od lukova i greda.
Puni nosači imaju u poredjenju sa rešetkastim nosačima preimućstvo u izvesnim
slučajevima, jer su njihov proračun i konstruisanje, izrada u radionici i na montaži, kao i
njihovo održavanje jednostavniji. Posebno se time odlikuju valjani nosači, jer je za njih
potrebna samo neznatna obrada u radionici. Jedinična cena punih nosača je, prema
tome, po pravilu niža od rešetkastih zbog čega su oni, kao proste grede, za raspone do
30 m, ekonomičniji od rešetkastih nosača i pored nešto veće težine. Veća težina punih
nosača dolazi otuda što pojedini delovi poprečnog preseka nisu napregnuti do
dopuštenog napona; ovo medjutim nije slučaj sa rešetkastim nosačima kod kojih je
svaki štap u celom preseku potpuno iskorišćen, ako se zanemare sekundarni naponi. S
druge strane puni nosači zbog ove činjennice imaju u sebi veću sigurnost i manje su
osetljivi na eventualno prekoračenje računskih opterećenja, pošto je plastičnošću čelika
omogućena adaptacija napona u preseku.
Kod kontinualnih nosača ili u kombinaciji grede sa lukom mogu se puni nosači
upotrebiti i za veće raspone umesto rešetkastih, naročito zbog svog povoljnog estetskog
izgleda.
VI.1. Oblik nosača
Oblik nosača zavisi od oblika elemenata nosača, načina izrade, statičkih i
konstruktivnih uslova, estetskih zahteva i ekonomičnosti.
Za prostu gredu oblik je najčešće pravougaonik, a u težnji da se nosač bolje
prilagodi statičkim uslovima daje mu se trapezasti, parabolični ili poluparabolični oblik,
slika 6.4.

(a) (b)

(c) (d)
Slika 6.4. Oblik nosača- prostih greda:
a) Pravougaoni; b) Trapezasti; c) Parabolični; d) Poluparabolični.
Za kontinualne nosače oblik takodje može biti pravougaoni, a pojačanje prema
momentima savijanja postiže se dodavanjem lamela nad osloncima ili se nosač samim
oblikom prilagodjava liniji graničnih vrednosti momenata. U ovom slučaju se

85
pravolinijskim ili krivolinijskim vutama povećava visina nosača nad srednjim
osloncima, slika 6.5.

(a)

(b)
Slika 6. 5. Oblik kontinualnih nosača; a) Pun nosač ojačan lamelama; b) Pun nosač sa
vutama.
Za sistem lučnih nosača oblik se bira tako da se srednja linija što bolje prilagodi
otpornoj liniji da bi se momenti savijanja sveli na što manju meru, slika 6.6.

(a) (b)

Slika 6.6. Lučni nosači: a) Kružna osa luka; b) Parabolična osa luka.

VI.2. Oblik poprečnog preseka punih nosača

Oblik poprečnog preseka punih nosača je po pravilu I profil. Za lučne nosače se
vrlo često upotrebljava i sandučast presek sastavljen od dve lamele i dva vertikalna
lima. I-nosač je dobijen iz težnje da se postigne što veća ušteda u materijalu i da se
zadovolje uslovi stabilnosti. Poznato je iz Otpornosti materijala da je za nosače od
čelika najpovoljniji oblik presek sastavljen od dva pojasa i jednog tankog rebra koje
spaja pojaseve. Ekonomičnost preseka izražena je odnosom otpornog momenta i
površine preseka, koji u stvari predstavlja poluprečnik jezgra preseka, slika 6.7:
W
iy  .
A
z

iy

y y

86
z
 Slika 6.7. Poluprečnik jezgra poprečnog preseka I profila.

Od svih preseka sa istom površinom I profil ima najveći poluprečnik jezgra, pa je

i najekonomičniji za savijanje oko horizontalne ose. Ovaj presek ima dve ose simetrije i
zadovoljava uslov da je materijal u pojasevima podjednako iskorišćen - uz predpostavku
da je isti dopušteni napon za pritisak i za zatezanje. Ukoliko to nije slučaj, mogu se
koristiti i drugi preseci, slika 6.8.
Kod U i L preseka je karakteristično da se usled opterećenja čija ravan sadrži
glavnu osu inercije, a koja u isto vreme nije i osa simetrije preseka, pored savijanja
javlja i torzija. Ona nastaje od dejstva smicanja u nožicama U profila, odnosno u
kracima ugaonika koji obrazuju spreg upravno na ravan opterećenja. Ova torzija može
da se izbegne ako se ravan dejstva opterećenja pomeri u centar smicanja. (Otporni
moment preseka W se, zbog dejstva torzije smanjuje, za h% gde je h cm visina profila,
pa je onda ispunjen uslov <d).
z 
z
  z


y y y y
y y y

z z

Slika 6.8. Ostali poprečni preseci nosača od valjanih profila

VI.3. Visina nosača

Na izbor visine nosača utiču sledeći faktori:
- raspoloživa konstruktivna visina nosača,
- zahtev da se ne prekorači dopušteni ugib nosača pri punom iskorišćenju
dopuštenog napona i
- zahtev da se pri izabranoj visini dobije što ekonomičniji presek nosača.
 1 1
Uzima se da je visina h     raspona (za poslednja dva zahteva). Može
 12 8 
izuzetno biti i h<(1/12) raspona, ako nema raspoložive dovoljne visine - ali se utom
slučaju mora proveriti da li je ugibnosača u dozvoljenim granicama.

87
VI.3.1. Valjani nosači
Valjane nosače treba primenjivati u prvom redu jer su ekonomičniji od limenih i u
pogledu izrade i u pogledu održavanja, pošto se oni dobijaju gotovi iz valjaonica i
zahtevaju malu obradu u radionici. Prema rasponu i opterećenju uzima se jedan I profil
koji ima potrebni otporni moment, jer je to ekonomski i konstruktivno najpovoljnije.
U slučaju male konstruktivne visine ili specijalne potrebe za veću širinu nosača,
uzimaju se dva ili više nosača koji se postavljaju jedan pored drugog, slike 6.9 i 6.10.
Oni treba da imaju ukupnu moć nošenja koja se zahteva prem statičkom proračunu.
Njihova medjusobna veza se tada mora osigurati zavrtnjevima ili još bolje poprečnim
vezama od U ili I- profila ili sličnim profilima kombinovanim od limova i ugaonika.
Ove veze dolaze na razmaku od 0.8 m do 1.5 m i služe da se osigura uzajamni položaj
naspramno položenih nosača, kako u horizontalnom tako i u vertikalnom pravcu.

Slika 6.9. Puni nosači sastavljeni od dva ili više valjanih profila

Sredina plo~e
Slika 6.10. Ubetonirani valjani nosači
Umesto valjanih sve češće se koriste zavareni nosači sa konstantnim presekom, a
zavarivanje se vrši automatski. Pojačanje valjanih nosača postiže se izborom jačeg
profila ili povećanjem broja profila ili dodavanjem pojasnih lamela - (što nije za
preporuku ako se lamele vezuju za profil zakivcima, jer se bušenjem nožice presek
znatno slabi).

VI.3.2. Limeni gredni nosači

Kada su opterećenje nosača ili njegov raspon toliko veliki da je potreban otporni
moment veći nego što ga imaju valjani I i IP, onda se upotrebljavaju limeni nosači koji
mogu biti jednozidni ili dvozidni odnosno sandučasti, slika 6.11.

88
 U zakovanoj obradi jednozidni limeni nosač sastoji se od vertikalnog lima, četiri
pojasna ugaonika i izvesnog broja pojasnih lamela, slika 6.11. a). Vertikalni lim se zove
još i rebro nosača. Vertikalni lim sa četiri pojasna ugaonika predstavlja osnovni presek
nosača po tome što se on zadržava na celoj dužini nosača. Osnovni presek se prema
potrebi pojačava lamelama.
Za veće raspone ili pri ograničenoj konstruktivnoj visini, nagomilavanje velikog
broja pojasnih lamela dovodi do teškoća za vezu pojasa sa vertikalnim limom, pa je
bolje da se u takvom slučaju upotrebi sandučasti presek, sa dva vertikalna zida, koji
pored ostalog ima i veću bočnu krutost, slika 6.11. b). Donji pojas sandučastog preseka
izvodi se iz dva dela, da bi unutrašnjost nosača bila pristupačna. Zbog toga se izmedju
lamela u donjem pojasu ostavlja razmak najmanje od 400 mm kroz koji radnik može da
udje u sandučasti nosač.


w
h0

h0  
w w

min 400 mm

(a) (b)
Slika 6.11. Limeni nosači većih visina:
a) I - profil sa produženim rebrom; b) Sandučasti profil.

VI.4. Dimenzije osnovnog preseka

Visina osnovnog preseka h0

89
  1 1
bira se prema raspoloživoj visini u konstrukciji u granicama    raspona. Sa ova-
 12 8 
kvom visinom je za nosače sistema proste grede u najvećem broju slučajeva zadovoljen
i uslov ekonomičnosti i uslov da se ne prekorače dopušteni ugibi pri punom iskorišćenju
materijala. Izuzetno, visina može biti i manja.

Debljina vertikalnog lima 0

se bira iz sledećih uslova:

- ekonomičnost konstrukcije zahteva da debljina lima bude što manja;
Q  Sx
- debljna vertikalnog lima treba da bude dovoljna da napon  max  bude u
I x  0
dozvoljenim granicama;
- da postoji potreban stepen sigurnosti protiv izbočavanja;
- nosivost zakivaka i šavova takodje zavisi od debljine vertikalnog lima.
U slučaju zavarenih nosača moguća su rešenja kao na slici 6.12. Time se postiže
da vertikalni lim ne mora na celoj visini da ima veliku debljinu.
bf b1

tf
a1

b1
a2 = 10 to 12
t
bf
t {max 20
= najbolje 10

Slika 6.12. Različite mogućnosti za vezu pojasa sa rebrom kod zavarenih nosača
Kao polazna tačka za pravilan izbor debljine vertilkalnog lima, koja mora da
zadovolji sve nabrojane zahteve, služe mnogobrojni obrasci. Za čelik Č 0361 i za manje
visine profila najpodesniji su sledeći obrasci:
 0  mm  8  2  h 0  m - za slabije opterećene nosače,

 0  mm  9  2,5  h 0  m  - za jače opterećene nosače.

Obično se debljina vertikalnog lima kreće u granicama od 6 mm do 20 mm. S

obzirom na opasnost od rdjanja u zgradarstvu se smatra da je donja granica 6 mm, dok
je kod čeličnih mostova granica 8 mm. Za veće raspone gornji obrasci daju
neekonomične debljine vertikalnih limova. Zbog toga se u ovakvim slučajevima
stabilnost vertikalnih limova postiže sistemom ukrućenja koji omogućava primenu
mnogo manjih debljina vertikalnog lima.

90
Pojasni ugaonici zakovanih nosača
Pojasni ugaonici mogu biti ravnokraki ili raznokraki sa širim kracima da bi se
obezbedio ekonomičniji presek, većom širinom pojasa, a time i većom stabilnošću
pritisnutog pojasa protiv izvijanja. Preporuke za širinu kraka b su:
b  mm  60  25  h 0  m - za slabije opterećene nosače,

b  mm  75  25  h 0  m - za jače opterećene nosače.

Za debljinu pojasnog ugaonika usvaja se ista ili nešto veća debljina od debljine
vertikalnog lima.
Dimenzije pojasnih lamela
Da bi se olakšalo konstruisanje zakovanih montažnih nastavaka preporučuje se da
se uzme jednaka debljina svih lamela u pojasu, i to približno kao što je debljina pojasnih
ugaonika, a kod jače opterećenih nosača može da bude i veća.
Što se tiče širine lamela, postoje praktična pravila kojih se treba pridržavati, slika
6.13:
- Najmanja širina lamela treba da je veća od širine pojasnih ugaonika sa svake
strane za po 5 mm do 10 mm, da bi ivice ugaonika i njihova podveza bili uvek
pokrivene lamelama;
- Da ne bi došlo do izvijanja, prepuštanje lamela preko ugaonika je maksimalno 4d 1
mereno od ose zakivaka na ugaoniku, kada postoji jedna lamela, gde je d1 prečnik
zakivka. Za veći broj lamela to prepuštanje se ograničava na 3d1, zato da bi lamele
bile medjusobno dobro spregnute;
- Ako je potreban veći prepust lamela, mora da se upotrebi još jedan red zakivaka
koji vezuje lamele van ugaonika da bi se sprečilo vitoperenje lamela i ulaženje
vlage izmedju lamela. Onda je prepuštanje min 2.5d1;
- Razmak izmedju zakivaka je max 32, gde je  debljina jedne lamele u pojasu.
max 32  



max min min max

4.0 d1 5 mm 2.5 d1 3.0 d1

Slika 6.13. Preporuke za minimalne i maksimalne širine lamela

Broj lamela u jednom pojasu zakovanog nosača je od 1 do 4.
Kod kontinualnih nosača, greda za ukrućenje štapastih lukova, ili visećih mostova
broj lamela može da bude i do 10.
Debljina lima u pojasu zavarenih nosača nije ograničena - ne moraju sve lamele
biti iste debljine kao kod zakovanih nosača.

91
 Odnos širine prema debljini pojasa sastavljenog iz jedne lamele ne bi trebalo da je
veći od 20, a preporučuje se da je 10.
Kod zavarenih nosača širina lamela treba da je tolika da se mogu izvesti po dva
bočna ugaona šava. Širina lamele koja je pričvršćena sa susednom lamelom samo
kontinualnim bočnim šavovima duž svojih ivica, ne treba da predje 30 da bi se izbeglo
izbočavanje lamele, gde je  - debljina lamele.

VI.5. Ojačanje osnovnog preseka lamelama

Odredjivanje površine preseka lamela u jednom pojasu zakovanog nosača

Presek limenog nosača zajedno sa lamelama, na mestu gde je najveći moment
savijanja treba da ima otporni moment:
M max
Wn  ,
 dop

gde su: Wn - otporni moment neto preseka; Mmax - najveći moment savijanja; dop -
dozvolje--ni napon savijanja. Ovde mora biti ispunjen uslov:
W0n<Wn ,
gde je: W0n - otporni moment osnovnog neto preseka; odnosno, dodavanjem lamela se
postiže Wn. Ovo je potrebno radi boljeg iskorišćenja materijala.
Za proračun poprečnog preseka koriste se sledeće oznake, slika 6.14:
- Ap - bruto presek paketa lamela u jednom od pojaseva;
- In - moment inercije neto preseka ojačanog lamelama;
- I0n - moment inercije osnovnog neto preseka (površina rupa za zakivke se odbija
samo u zategnutom delu preseka. Po našim tehničkim propisima se uzima:
○ u pritisnutoj zoni preseka: Ibr - moment inercije neoslabljenog preseka;
○ u zategnutoj zoni preseka: In=Ibr-I - moment inercije oslabljenog preseka, gde
je:
 I - moment inercije rupa za zakivke ili zavrtnjeve samo u lamelama i
odstojećim kracima ugaonika zategnutog pojasa koje se nalaze u
najnepovoljnijem preseku za raskidanje i to u odnosu na težišnu osu
neoslabljenog preseka. z
p



w
h0

y
p


92 ba

bL
 Slika 6.14. Osnovne dimenzije profila i oznake potrebne za proračun poprečnog
preseka

Otporni momenti Wbr i Wn odredjuju se u odnosu na težišnu osu neoslabljenog

preseka.
Do izraza za Ap dolazi se polazeći od:
h 
2
h  A p  d 1 22

I n  I 0n  Ap  0    A p  2d1  0   I0n   h 0  2h 0    2 
 2   2  2

uz pretpostavku da je 20, sledi:

A p  d 1 A p  d 1
I n  I 0n 
2
h 2
0 
 2h 0   I 0 n 
2
h0H uz h 0  2  H .

Pri tome je:

2(I n  I 0 n ) 2I 2I W W
A p  d 1   A p  n  0 n  d 1  A p  n  0 n  d 1   ,
h 0H h 0H h 0H h0 H
2I n 2I
gde su: Wn  - otporni moment neto preseka i W0 n  0 n - otporni moment
H H
osnovnog neto preseka.
Iz poslednje jednačine Ap se izračunava ako je unapred odlučeno koji će biti broj
lamela u jednom pojasu kao i njihova debljina, jer je tada poznata i ukupna debljina  i
ukupna visina preseka H. Širina lamele je onda:
Ap
b .

VI.6. Odredjivanje teorijske i stvarne dužine lamela

Zakovani nosači
Kada je poznata linija graničnih vrednosti momenata savijanja za jedan nosač i
kada je odredjen broj lamela kojima je ojačan osnovni presek prema najvećem momentu
savijanja, onda se mogu odrediti teorijske dužine pojedinih lamela najjednostavnije
grafički, ako se momenti nosivosti preseka sa različitim brojem lamela nanesu u istoj
razmeri u kojoj je nacrtana linija graničnih vrednosti momenata savijanja. Preseci u
kojima su momenti nosivosti jednaki momentima savijanja predstavljaju mesta
teorijskih početaka pojedinih lamela, slika 6.15.

93
 Mnosiv1

Mnosiv2
Mnosiv3
Mmax

x1 3
x2 0.06  2
x3 1
/2 

Slika 6.15. Prikaz teorijskih dužina lamela

Momenti nosivosti mogu se sračunati množeći odgovarajuće otporne momente
maksimalnim naponom savijanja ili dozvoljenim naponom, koji je uvek za nešto veći
nego maksimalni napon. U prvom slučaju dobijaju se teorijske dužine nešto veće, što je
i bolje, jer se pri iskorišćenju materijala u opasnom preseku do dozvoljenog napona
neće nigde dogoditi prekoračenje dozvoljenog napona. Zbog toga se ovaj način i
preporučuje, naročito kod mostova. Pod maksimalnim naponom savijanja podrazumeva
se:
M
 max  max .
Wn
Da bi lamela na mestu teorijskog početka mogla da preuzme napone od savijanja,
treba da bude vezana za nosač ispred teorijskog početka dovoljnim brojem zakivaka. Sa
slike se vidi da prva lamela prima na sebe punu silu tek na mestu teorijskog početka
druge lamele. Iz toga proizilazi da bi se prva lamela morala vezati punim brojem
zakivaka na dužini izmedju početka prve i druge lamele, no s tim da vezivanje prve
lamele počne ispred njenog teorijskog početka bar jednim parom zakivaka. Radi veće
sigurnosti naši propisi zahtevaju da se lamele vežu ispred teorijskog početka najmanje
sa dva reda zakivaka od kojih poslednji može da padne i u sam teorijski početak. Na
ovaj način se dobijaju stvarne dužine lamela koje su, kao što se vidi, uvek nešto veće od
teorijskih. Na mestima gde su linije graničnih vrednosti momenata savijanja jako strme
treba voditi računa da li je i ovo prepuštanje preko teorijskih početaka dovoljno da se
može ostatak zakivaka rasporediti do teorijskog početka naredne lamele.
Kod nosača koji su izloženi atmosferskim uticajima, što je slučaj uvek kod
mostova, prva lamela u gornjem pojasu treba da ide do kraja nosača, da bi se sprečilo
prodiranje vlage izmedju pojasnih ugaonika i vertikalnog lima.

Zavareni nosači
Kod zavarenih nosača razlikuju se dva slučaja: kada je pojas sastavljen od više la-
mela i kada je sastavljen od jedne lamele. I u jednom i u drugom slučaju važi pravilo da
linija nosivosti preseka mora da obuhvata i ne sme nigde da seče momentnu liniju
nosača.
U slučaju pojasa sa više lamela teorijski početak i+1 - ve lamele odredjen je pre
svega presečnom tačkom momenta nosivosti preseka sa i lamela i momentne linije

94
(tačka a na slici 6.16). Medjutim, on mora biti pomeren ulevo iz dva razloga: u preseku
1 - 1, gde počinje čeoni ugaoni šav, moć nošenja je mala, te početak ne može biti više
udesno od tačke b. Osim toga treba zadovoljiti i zahtev koji odredjuju propisi da nova
lamela mora biti pre teorijskog početka (tačke a), vezane za nosač ugaonim šavovima
zaveličinu polovine površine nove lamele; ovaj zahtev odredjuje izvesnu dužinu x1. Ako
je x1<x merodavna je tačka b; ako je x1>x početak lamele se mora pomeriti na mesto x1
ulevo od tačke a.
Čeoni ugaoni šav izradjuje se obično prema podacima na slici 6.16 b). On se
obradjuje, kao i čelo lamele da bi prelaz bio što blaži. U slučaju kada je pojas satavljen
od jedne lamele, na mestu iscrpljenja moć nošenja preseka sa postojećom lamelom (t 1
na slici 6.17) treba predvideti debljinu lamele (t 2). O tome važe slična rezonovanja kao i
slučaju više lamela kada je u tački a na slici 6.16 trebalo predvideti novu lamelu.
Konstruktivno se to rešava kao što je prikazano na slici 6.17. Ako je a=1, tačka b sa
slike 6.17 poklapa se sa tačkom a. U tom slučaju uobičajeno je da se početak nove
lamele pomeri od tačke a ulevo za polovinu širine lamele.

VI.7. Kontrola smičućih i uporednih napona

Pored normalnih napona, kod punih nosača treba kontrolisati i smičuće napone u
presecima gde se javljaju najveće transverzalne sile. Kod prostih greda je to slučaj u
preseku nad osloncem. Smičući napon u neutralnoj osi mora biti u dopuštenim
granicama.
Q Sx
  0.6 dop ,
Ix 0

gde je: Q - transverzalna sila; Sx - statički moment polovine bruto preseka u odnosu na
neutralnu osu; Ix - moment inercije celog1 bruto preseka i 0 - debljina vertikalnog lima.
k.W1. max
W1.  max

(a) b
Momentna linija

Po~etak nove lamele

1 x

Obradjeno
(b)

Ra~unska
debljina
80 40

t 1 t
95
(c)
1
a

a1 0.5 t
 Slika 6.16. Odredjivanje početka lamele vezane ugaonim šavovima
kod zavarenih nosača
Nagib b < 1: 4 kada je t > 3

t
t1 t2 = t1+ t

Slika 6.17. Sučeoni spoj lamela nejednakih debljina

U presecima gde se pored momenata savijanja javljaju i velike transverzalne sile

od istog položaja opterećenja (konzole, poprečni nosači železničkog mosta, kontinualni
nosači) potrebno je kontrolisati da li su uporedni naponi u dopuštenim granicama, u
tačkama na prelazu iz pojasa u rebro kod valjanih i zavarenih nosača, odnosno u visini
horizontalnih zakivaka za vezu pojasa sa vertikalnim limom zakovanih nosača. U tim
tačkama postoji ravansko stanje napona, koje se preko uporednog napona, svodi na
linearno stanje istog dejstva u pogledu pojave tečenja materijala. Da bi u tim tačkama
postojao stepen sigurnosti u odnosu na pojavu tečenja materijala, uporedni napon ne
treba da prekorači dopušteni napon za linearno stanje naprezanja. Ako se kod
zakovanog nosača sa y i y obeleže normalni i smičući napon u visini horizontalnih
zakivaka na pojasu, respektivno, onda uporedni napon treba da bude:
 u   y 2  3 y 2   dop ,
M QSp
gde su:  y  y i y  .
Ix Ix 0

U izrazu za y statički moment Sp odnosi se na površinu pojasnih lamela,

ugaonika i dela vertikalnog lima iznad linije zakivaka u pogledu na neutralnu osu x-x,
z za  i  napone
slika 6.18. Na toj slici dijagrami  nisu u istoj razmeri; dijagram za 
napone odnosi se samo za vertikalni lim. Ovu kontrolu
max treba vršiti naročito u presecima
limenog nosača gde počinju lamele, jer je tu materijal iskorišćen u pogledu normalnih
materijala.  
A A

z
96

y y
 Slika 6.18. Dijagrami normalnog i smičućeg napona u poprečnom preseku I - profila
Kod zavarenih nosača kontrola napona se vrši prena izrazima:
 Napon na mestu nastavka u šavovima za vezu rebra i podveze
Ft  S x
 u  VII  ,
I x  2a
gde je: Ix - moment inercije osnovnog preseka (10. kolona, 2. vrsta u tablici 4.3.1); S x -
statički moment osnovnog preseka (8. kolona, 2. vrsta u tablici 4.3.1); a=6 mm
- debljina šava.
Uporedni napon mora da zadovolji uslov:  u   u ,dop .
 Kontrola naprezanja šavova u preseku neposredno pored oslonca
Na tom mestu je uporedni napon:
Ft  S x
 u  VII    u ,dop .
I x  2a

VI.8. Proračun horizontalnih nastavaka vertikalnog lima

Potreba horizontalnog nastavljanja vertikalnog lima može da nastupi kada je

visina nosača veća nego što je širina lima koja se može dobiti iz valjaonica. Tako na
primer naše najveće širine limova, koje se za sada mogu dobiti, ne prelaze 2 m. Pored
toga i mogućnosti transporta ograničavaju visinu nosača koji se može izraditi u radionici
iz jednog dela. Iz ovih razloga mora se vertikalni lim za veće visine nosača raditi po
visini iz dva ili čak i više delova, koji se podužnim nastavcima vezuju u celinu.

Zakovani nosači
Podužni nastavak zakovanog nosača pokriva se sa obe strane podvezicama od
pljošteg čelika koje se zakivcima vezuju za vertikalni lim, slika 6.19. Veza služi da
spreči pomeranje jednog dela nosača prema drugom, te prema tome zakivci se računaju
da prime podužnu smičuću silu na mestu nastavka.
Razmak zakivaka, slika 6.20, računa se slično kao i kod veze pojasa sa vertikal-
nim limom po obrascu:

97
 Fmin  I x
e .
Q  Sx

H
L

Slika 6.19. Podužni nastavak vertikalnog lima

U ovom obrascu je Sx statički moment preseka iznad nastavka u odnosu na
neutralnu osu. Za slučaj da je nastavak u sredini S x je statički moment površine
polovine preseka. Ako se dobije mali razmak e, treba uzeti dva reda zakivaka sa svake
2Fmin  I x
strane nastavka i tada je e  . Najveći razmak je e1=8d1. Podužne podvezice
Q  Sx
za nastavak, koji nije u sredini visine nosača, mogu se računati u presek nosača, ali tada
ih treba nastavljati na mestima poprečnih ukrućenja ili na mestima poprečnih montažnih
nastavaka. Debljina obe podvezice treba da bude najmanje jednaka debljini vertikalnog
lima.

Zavareni nosači
Podužni nastavak se postiže zavarivajem delova vertikalnog lima sučeonim
podužnim šavom. Kontrola napona u šavu vrši se prema:
u   2  3 2   dop,sav ,

M QSp
gde je:   y  .
Ix I x 0

y y

e w

Slika 6.20. Razmak zakivaka kod nastavka vertikalnog lima

98
 S znači statički moment dela preseka iznad nivoa nastavka u odnosu na neutralnu
osu nosača, a =0 debljinu šava koja je jednaka debljini vertikalnog lima na mestu
nastavka.
Ako je nastavak u neutralnoj liniji nosača, tada mora biti zadovoljen uslov:
QS
   dop,sav .
I
U ovom izrazu sve veličine imaju iste vrednosti kao i ranije, osim što S
predstavla statički moment preseka iznad neutralne ose.

VI.9. Veza pojaseva sa vertikalnim limom

Pojasevi limenog nosača moraju se vezati sa vertikalnim limom da bi pri savijanju
nosača radili sa vertikalnim limom kao celina. Najpre seo razmatra slučaj kod
zakovanih nosača. Ta veza je osigurana takozvanim horizontalnim zakivcima kojima su
ugaonici vezani za vertikalni lim, slika 6.21. Izmedju pojasa i vertikalnog lima, pri
savijanju nosača, postoji smičuća sila koja po jedinici dužine iznosi:
QS p Q
T1   0  0  Sp ,
Ix0 Ix

gde je Sp - statički moment pojasa (lamele i ugaonici), koji se vezuje horizontalnim

zakivcima za vertikalni lim, u odnosu na neutralnu osu preseka.
e1

Slika 6.21. Veza pojaseva limenog nosača sa vertikalnim limom

Ako se sa e označi razmak horizontalnih zakivaka, onda je smičuća sila, koju
treba da primi jedna zakivak:
Q
T S p e  Fmin .
Ix

Za minimalnu nosivost horizontalnih zakivaka Fmin, razmak zakivaka je:

Fmin  I x
e ,
Q  Sp
gde se Ix i Sp odnose na bruto presek.
Što se tiče razmaka e1 vertikalnih zakivaka, on se može računati na isti način,
samo se za Sp uvodi statički moment preseka lamela koji je uvek manji od statičkog
momenta pojasa, pa će se za e1 dobiti veće rastojanje od e. Medjutim, konstruktivno je
ovo nemoguće sprovesti, zbog čega e1 ne treba ni računati.

99
 Konstruktivno se smatra da razmak ne treba da bude veći od (68)d1 da bi
ugaonici bili dovoljno dobro priljubljeni zakivcima uz vertikalni lim, mada naši propisi
dopuštaju i nešto veće razmake.
Horizontalni zakivci su naročito nepovoljno opterećeni ako se preko pojasa
direktno prenosi kakav koncentrisan teret (pragovi preko limenih podužnih nosača ili
podužni nosači preko poprečnih). U tom služaju horizontalni nastavci primaju pored
horizintalne smičuće sile T još i deo reakcije sekundarnog nosača. Rezultujuća sila u
zakivku je tada:
2 2
 QS p  P
FR   e      Fmin .
 Ix  n

Pri tome se predpostavlja da se sila P deli podjednako na n zakivaka koji su obu-

hvaćeni linijama povučenim pod 45 od ivica nožice sekundarnog nosača, slika 6.22.
F

450

n zakivaka

Slika 6.22. Opterećenje zakivakau slučaju dodatnog koncentrisanog tereta

Za slučaj da limeni nosač ima jak pojas (veliki broj lamela) može se dobiti
rastojanje horizontalnih zakivaka e<3d1. U tom slučaju se pomaže na taj način što se
povećava nosivost ovih zakivaka pojačajem debljine vertikalnog lima ispod pojasnih
ugaonika, dodavanjem takozvanih obraza od pljošteg čelika prema slici 6.23. Nosivosti
zakivaka u tom slučaju su:
d12  d1 2 2  b
F   i F b   .
2 d1 (21   0 ) b


2


1
"Obrazi"

100 
w
 Slika 6.23. Povećanje moći nosivosti zakivaka za vezu pojasa sa vertikalnim limom
Obrazi se ispuštaju ispod ugaonika za jedan ili bolje dva reda zakivaka, kojima se
oni vezuju za vertikalni lim, i računaju se u presek nosača.

VI.10. Proračun stabilnosti vertikalnog lima protiv izbočavanja

Poslednjih decenija se limeni nosači upotrebljavaju i za velike raspone, kao grede

za ukrućenje lučnih ili visećih mostova, ili kao kontinualni nosači pa dostižu veliku
visinu, u nekim slučajevima čak i preko 10 m. Zbog toga se mora proveriti elastična
stabilnost vertikalnog lima.
Vertikalni limovi izmedju pojaseva i poprečnih ukrućenja predstavljaju tanke
pravougaone ploče, slika 6.24, oslonjene na sve četiri strane i opterećene u svojoj ravni
silama koje potiču od normalnih i smičućih napona. Pod dejstvom ovih sila ovakva
pravougaona ploča može da pretrpi izbočavanje, ako ove sile dostignu odredjenu
kritičnu vrednost, slično kao što se pritisnuti štap izvija pod dejstvom kritične sile
pritiska.
Problem izbočavanja limova spada u grupu problema elastične stabilnosti i
značajan je za proračun limenih nosača. Kritične vrednosti napona, pri kojima nastupa
izbočavanje, mogu biti i ispod vrednosti dozvoljenih napona prema kojima je nosač
dimenzionisan. Za stabilnost limenog nosača potrebno je da postoji odredjeni stepen
sigurnosti prema pojavi izbočavanja. Zato se vrši kontrola elastične stabilnosti limova
koja se sastoji u odredjivanju napona pri kojima nastupa izbočavanje vertikalmog lima.
Opterećenje jednog pravougaonog polja vertikalnog lima može bit različito,
prema tome da li:
- preovladjuju samo transverzalne sile
- preovladjuju momenti savijanja
- postoje i transverzalne sile i momenti savijanja.

101
 Slika 6.24. Pravouganona ploča dimenzija a  b
Teorijski se vertikalni lim izmedju pojaseva i poprečnih ukrućenja posmatra kao
pravougaona ploča slobodno oslonjena po sve četiri konture.
Najopštiji slučaj opterećenja obuhvata jednovremeno dejstvo:
- momenta,
- transverzalne sile
- normalne sile.
Posmatra se polje vertikalnog lima dimenzija a i b, koje odgovaraju razmaku po-
prečnih ukrućenja, odnosno razmaku linija zakivaka u pojasnim ugaonicima, slika 6.25.
Kod zavarenih nosača b je visina vertikalnog lima.
.w
T = 
p1 p1= 1. w
T x
z

b
T pz
p2
T p2= 2. w
a
y

Slika 6.25. Opterećenje jednog polja vertikalnog lima

Kritični naponi k i k, pri kojima nastupa izbočavanje vertikalne pravougaone
ploče, odredjuje se prema diferencijalnoj jednačini elastične površine, koja u sistemu xy
glasi:
 4  4  4 1  2  2 
2    px  T 
x 4 x 2 y 2 y 4 D  x 2 xy 

 y
gde je:  - ugib ploče; p x  p1 1    - pritisak po jedinici dužine; T - smičuća sila
 b
E 30
po konturi; D  - krutost ploče debljine 0.
12(1   2 )
Rešenje ove diferencijalne jednačine ploče, slobodno poduprte po konturi, se bira
u obliku dvostrukog trigonometrijskog reda:
mx ny
    A mn sin sin ,
m n a b

koji ispunjava uslov da je:

- na konturi =0 i

102
- na konturi su momenti savijanja jednaki nuli.
Za svaki poseban slučaj opterećenja postoji rešenje problema.

Ploča pritisnuta na stranama jednako raspodeljenim optrerećenjem

b
p p =  . w
a
y
Slika 6.26. Ploča pritisnuta na stranama jednako raspodeljenim optrerećenjem
Diferencijalna jednačina je:
1  2
   p .
D x 2
Kada se u ovu jednačinu uvede izraz za , dobija se:
 m  2  n  2  mx ny  2 p m
2
mx ny
 4   A mn       sin sin    A mn   sin sin .
m n  a   b   a b D m n a  a b

Da bi ova dva reda bila jednaka, moraju koeficijenti da budu jednaki, pa se dobija
jednačina:
  2 2 2
n 
2
 2 m p m 
A mn             0 .
  a   b   D a  
  

Ako se eliminiše Amn=0, jer tada ne postoji izbočavanje, dobija se:

2
D  n2  a    mb n 2
2 2
2 a 2D
p kr   2 m          2 ,
a  m  b    a m b  b

odnosno:
2
m n 2  2D
 kr      k e ,
  m  0b
2

2D
gde je:  e  - Euler-ov napon za vertikalni lim visine b i širine 1.
0b2

103
 2
m n2 
Uvodi se oznaka k      koja predstavlja koeficijent izbočavanja koji zavisi od
 m 
odnosa strana =a/b i od vrednosti m i n.
Ovde su m i n celi brojevi od 1 do , a biraju se tako da daju najmanju vrednost
za k, a n mora da bude n=1.
Koeficijent izbočavanja k se u funkciji od m odredjuje pomoću dijagrama gde je k
dato u funkfiji od  za različite koeficijente m, slika 6.27.

k
m = 1m = 2 m = 3
8
7
6
5
4
3
2
1
0
0 1 2 2 6 = a 3 4
b
Slika 6.27. Odredjivanje koeficijenta izbočavanja k
Vidi se da k ima najmanju vrednost 4 i da je ona skoro stalna za >1.
Na sličan način se dobijaju teorijska rešenja i za druge slučajeve, uvek u obliku:
k=ke i k=ke,
gde je:
2
2 D  2 E 30  
e    186193.8   0   MPa  .
0 b 2
12 0 (1   ) b
2 2
 b 

Koeficijenti k dobijeni iz teorijskih rešenja, prilagodjeni su za upotrebu u praksi,

tako što su za pojedine slučajeve opterećenja dati kao funkcija samo odnosa strana
pravougaone ploče a/b.
Pritisnuta i savijena ploča - bez zatezanja

 
1 1

 =  .
a =  .b

2 2 1

104
 Slika 6.28. Pritisnuta i savijena ploča - bez zatezanja
Za ovaj slučaj važi:
a 8.4
Za   1 k  ,
b   1.1
odnosno
a  1  2.1
Za   1  k     .
b      1.1

Obrasci važe za 01, pri čemu je 1k=ke.

Slučaj čistog savijanja

 
1 1


2 a =  .b  =  . = 
2 1 1

Slika 6.29. Slučaj čistog savijanja

Za ovaj slučaj važi:
2
Za    k  23.9 ,
3
odnosno
2 1.87
Za    k  15.87  2  8.6 2 .
3 
uz 1k  k   e .
Slučaj pritisnute i savijene ploče sa pretežnim pritiskom

 
1 1


2 a =  .b  =  .
2 1

105
 Slika 6.30. Slučaj pritisnute i savijene ploče sa pretežnim pritiskom
Za ovaj slučaj važi:
Za  1    0 i za   1  k  (1   )k   k   10(1  ) ,
gde je
8. 4 1.87
k  za   0 i k   15.87   8.6 2 za   1 i 1k  k   e .
  1. 1  2

Slučaj čistog smicanja

b 

a =  .b

Slika 6.31. Slučaj čistog smicanja
Za ovaj slučaj važi:
4.00
Za   1  k  5.34 
2
odnosno
5.34
Za   1  k  4.00 
2
uz  k  k   e .

Ploča izložena istovremeno savijanju i smicanju

.w
T = 
p1 p1= 1. w
T x
z
b

T pz
p2
T p2= 2. w
a = .b
y

106
 Slika 6.32. Ploča izložena istovremeno savijanju i smicanju
Za ovaj slučaj teorijska rešenja problema stabilnosti daju samo medjusobnu
zavisnost veličina kritičnih normalnih i smičućih napona. Ovde su uvedene sledeće
oznake:
1k i 1k - kritični naponi kada postoji savijanje i smicanje
1k i 1k - kritični napon za posebne slučajeve opterećenja, samo od  i samo od ,
respektivno.
Za k=0 je 1k=1k - to je čisto savijanje, a za k=0 je 1k=1k - to je čisto
smicanje.
Za svaki drugi slučaj, kada jednovremeno postoji i smicanje i savijanje biće:
1k<1k i 1k<1k.
Znači odnosi ovih napona se kreću izmedju nule i jedinice:
1k 1k
0 1 i 0 1.
1k 1k
b
Teorijska rešenja omogućavaju da se za odnos strana ploča   izračuna
a
1k 1k
zavisnost odnosa od odnosa . Grafički prikaz ove zavisnosti u koordinatnom
1k 1k
sistemu naponskih odnosa daje krivu blisku kružnici, kriva 1, slika 6.33. Kriva 2 na slici
6.33 predstavlja slučaj ploče istovremeno izloženje smicanju i jednako podeljenom
1k  
pritisku, pri čemu je zavisnost  f  1k  prikazana za =1.00, a za veće vrednosti
1k  1k 
 krive vrlo malo odstupaju od ove parabole.
Za ploču na slici 6.32 uzeta je kriva izmedju kruga 1 i parabole 2 i za nju je
usvojen analitički izraz:
2 2
  k  1    1k  1    1k 
   1       .
 k  2  1k  2  1k 

1k
1k
Savijanje
1
1.0 sa smicanjem
1
0.8
2 2 Pritisak
0.6 sa smicanjem
0.4
0.2
1k
0 0.2 0.4 0.6 0.8 1.0 1k

107
 Slika 6.33. Krive medjusobne zavisnosti naponskih odnosa
b - koeficijent sigurnosti protiv izbočavanja

Ovde su naponi:
1k   b 1 i     b  ,

pri čemu su 1 i  su ovde naponi od jednog čistog opterećenja. Kada se u gornju

jednačinu zamene izrazi za 1k i k, i reši po b, dobija se koeficijent izbočavanja:

1
b 
2 2
1   1  3   1     .
    
4 1k  4 1k    k 

Ovaj izraz važi samo ako se ploča pod kritičnim naponima još uvek ponaša
elastično.
Ako se kao kriterijum za pojavu tečenja uzme uporedni napon u prema teoriji o
konstantnom deformacionom radu na promeni oblika, onda je, za ovaj slučaj
naprezanja, uporedni napon za izbočavanje u graniciama elastičnosti:
 uki  12k  3 2 k   b 12  3 2 ,
odnosno:
12  3 2
 uki 
 3   1     .
2 2
1   1
    
4 1k  4 1k    k 
Indeks i ovde označava da se radi o idealiziranom naponu, dobijenom uz
pretpostavku o neograničenoj elastičnosti. U stvarnosti za čelični materijal uki ne može
preći granicu proporcionalnosti ukip.
Za jednovremeno dejstvo savijanja i smicanja,  = -1, biće:

12  3 2
 uki 
2 2
 1    
    
 1k   k 

Za čisto savijanje je  = -1, odnosno =0 pa će biti: uki1k.

Za čisto smicanje biće:  uki   k 3 .
Ako uki predje granicu proporcionalnosti, vrši se redukcija uki na uk, pa je
koeficijent sigurnosti protiv izbočavanja tada:
 uk
b  .
12  3 2

108
 Prema propisima, koeficijent sigurnosti protiv izbočavanja mora biti:
- b1.35 za I slučaj opterećenja i
- b1.25 za II slučaj opterećenja.
Naponi 1 i  se računaju kao:
Mb Q
1  i  ,
Ix 2 0 b

respektivno, gde su: M i Q - najveće vrednosti momenata i transverzalne sile u datom

polju; 0 - debljina ploče; b - širina; Ix - moment inercije.
Ako M i Q imaju najveće vrednosti na krajevima polja, tada se za proveru uzimaju
vrednosti M ili Q koje su:
- na b/2 od pomenutog kraja polja za 1 i
- na a/2 od pomenutog kraja polja za <1.
Naponi 1 i  se računaju za bruto presek.
Vrednosti uporednih napona su date u tabeli.

VI.11. Ukrućenja vertikalnih limova

Kada se za jedno polje vertikalnog lima odredjenih dimenzija a i b dobije manji

koeficijent sigurnosti nego što se propisuje, onda se mora ili pojačati debljina lima, što
nije uvek racionalno, ili se lim mora ukrutiti posebnim rebrima.
Rebra mogu biti poprečna, podužna ili kosa.
Ukrućenja se izvode od različitih valjanih profila: T profila, ugaonika ili U profila,
slika 34.
Podužna ukrućenja su naročito efikasna kada je u pitanju izbočavanje lima usled
momenta savijanja i normalnih sila, dok je za polje opterećeno pretežno transverzalnim
silama koso ukrućenje najbolje, samo se izbegava zbog nepovoljnog izgleda, naročito sa
spoljne strane nosača.
Na slici 6.35 je prikazan raspored poprečnih i produžnih ukrućenja za jedan limeni
nosač mosta. Na razmaku a su poprečni nosači vezani za glavni nosač. Na tim mestima
su i glavna poprečna ukrućenja. U sredinama polja dužine a postavljena su poprečna
medjuukrućenja. U srednjim poljima se po potrebi mogu postaviti i produžna ukrućenja
i to obično u četvrtini visine nosača u pritisnutoj zoni. Kada je dužina polja velika,
mogu se postaviti dva poprečna ukrućenja na razmaku a/3.
U odnosu na vertikalni lim ukrućenja mogu biti simetrična - postavljena sa obe
strane lima ili nesimetrična - postavljena samo sa jedne strane lima. Glavna poprečna
ukrućenja, gde se poprečni nosači vezuju sa glavnim limenim nosačem, se obično
izvode kao nesimetrična i postavljaju se sa unutrašnje strane nosača.

109
 Tabela 6.1. Redukovani uporedni naponi
Kod zavarenih konstrukcija važe iste zakonitosti. Medjutim, zavarivanje ukruće-
nja za zategnuti pojas, usled presecanja toka linija sila, znatno umanjuje jačinu pojasa
na zamor. Da bi se ovo izbeglo primenjuje se konstrukcija prikazana na slici 6.36.
Ukrućenje se zavaruje na podložnu pločicu koja je čvrsto priljubljena uz nožicu
nosača - u zategnutom pojasu. Debljina ovih pločica treba da bude najmanje 30 mm.
Dobro priljubljivanje ukrućenja za nožicu treba obezbediti još pre zavarivanja ukrućenja
za podložnu pločicu. Za pritisnuti pojas se ukrućenje može direktno zavariti.

110
 Izrezi služe za smanjivanje koncentracije napona usled zavarivanja, a treba i da
omoguće pristupačnost ugaonom šavu izmedju vertikalnog lima i nožice.

Slika 6.34. Vrste ukrućenja vertikalnih limova nosača

1 2 3 4
b/4
b/2
a/2 a/2 a/2 a/2 a/2 a/2 b
b/2

a a a a a


Slika 6.35. Raspored ukrućenja vertikalnog lima nosača

Slika 6.36. Zavarivanje ukrućenja

111
 Kod jako napregnutih i dinamički napregnutih konstrukcija visina zareza x se
odredjuje iz uslova da nosač može da podnese napon D usled koncentracije napona.
Ovde je D jačina materijala na zamor i ona zavisi od odnosa max i min pri
promenljivom opterećenju, kao i od znaka max i min - da li su to naponi na zatezanje ili
pritisak.
U konstruktivnom pogledu poprečna ukrućenja se prostiru po celoj visini nosača,
slika 6.37. Da bi ukrućenja mogla da naležu na vertikalne krake pojasnih ugaonika, kod
zakovanih nosača, upotrebljavaju se podmetači od pljošteg čelika ispod ukrućenja na
visini lima pojasnih ugaonika. Druga mogućnost je da se ukrućenje prevodi preko
klinastih podmetača sa vertikalnog lima na pojasne ugaonike, a mogu i ukrućenja da se
previjaju.

Slika 6.37. Konstrukcija limenog zakovanog nosača.

Ukrućenjima se povećava stabilnost vertikalnog lima protiv izbočavanja (polje
lima dimenzija a i b). Kada njihova krutost dostigne odredjenu vrednost, izbočavanje
lima se dešava izmedju njih, sa čvornim linijama na mestima ukrućenja. Dalje
povećanje krutosti preko ove granične vrednosti je bez uticaja na povećanje kritičnih
napona k i k u vertikalnom limu.
Postoji veliki broj teorijskih rešenja problema stabilnosti pravougaone ploče sa
ukrućenjima za različite položaje ukrućenja i različite slučajeve opterećenja polja.
Rezultati teorijskih rešenja se prilagodjavaju za primenu u praksi. Oni se daju u obliku
obrazaca za izračunavanje minimalne vrednosti momenata inercije koje treba da imaju
ukrućenja da bi se ploča izmedju njih mogla tretirati kao slobodno oslonjena, za koju su
poznati stepeni sigurnosti protiv izbočavanja.
Izbor broja poprečnih i eventualno podužnih ukrućenja i njihov raspored u jednom
polju limenog nosača zavisi od zahtevane sigurnosti protiv izbočavanja koja se mora
postići u najnepovoljnije opterećenom delu polja ojačanog vertikalnog lima.
Kada se odredi stepen sigurnosti protiv izbočavanja u poljima vertikalnog lima,
onda mora da se izračuna minimalna vrednost momenta inercije koju ukrućenja moraju
da imaju, da bi se čvorne linije izbočene površine stvorile na mestima ukrućenja.
Ovaj moment inercije I se odnosi na osu savijanja koja leži u srednjoj ravni
vertikalnog lima kod simetričnog ukrućenja i poklapa se sa njegovom težišnom osom z-
z. Kod jednostranog ukrućenja moment inercije I se odnosi na osu koja leži u dodiru
izmedju ukrućenja i vertikalnog lima, slika 6.38.

112
 Slika 6.38. Odredjivanje minimalne vrednosti momenta inercije ukrućenja I.
Najmanja vrednost momenta inercije koju treba da ima presek ukrućenja je:
b 30
I*   * 2
 0.092 * b 30 ,
12(1   )

gde je * - koeficijent koji za odredjeni slučaj opterećenja zavisi od odnosa strana

(a/b) polja vertikalnog lima, od rasporeda ukrućenja u tom polju i od pomoćne
debljine .
F
 ,
b 0

gde su: a, b - dužina i širina posmatranog polja, respektivno; F - površina bruto preseka
opterećenja i 0 - debljina vertikalnog lima.

Obrasci za izračunavanje koeficijenta *

1. Polje izloženo smicanju i ojačano u sredini jednim poprečnim ukrućenjem

b/2 b/2

b

a =  .b

Slika 6.39. Polje izloženo smicanju i ojačano u sredini jednim poprečnim ukrućenjem

5.4  2 2.5 1 
*    2  3  1
    
Važi u granicama 0.52.

113
2. Polje izloženo čistom savijanjui ojačano u sredini jednim poprečnim
ukrućenjem

 
1 1

b
b/2 b/2

a =  .b
  = 
2 2 1

Slika 6.40. Polje izloženo čistom savijanju

i ojačano u sredini jednim poprečnim ukrućenjem
*  6.2  12.7  6.5 2

Važi u granicama 0.60.935.

Za >0.935 poprečno ukrućenje je bez praktičnog uticaja na stabilnost lima.

3. Polje izloženo čistom savijanju i ojačano podužnim ukrućenjem

 
1 1

b/4

a =  .b
  = 
2 2 1

Slika 6.41. Polje izloženo čistom savijanju i ojačano podužnim ukrućenjem

Za 0.5 *  2.4  18.4 .

Za >0.5 *  12  92    0.3 ali ne veće od  max *  16  200 .

Vrednosti * se odnose na ukrućenja koja su dovoljno kruta da spreče svako

pomeranje na dodirnim linijama sa vertikalnim limom prilikom izbočavanja. Ako to nije
slučaj, onda nastupa izbočavanje zajedno sa savijanjem ukrućenja. Ovakva elastična
ukrućenja ipak povećavaju stepen sigurnosti vertikalnog lima protiv izbočavanja. U
literaturi postoje obrasci za izračunavanje odgovarajućeg koeficijenta izbočavanja k.

114