Kako naučiti bilo koji jezik?

1. Učenje jezika je moguće

Pre nego što odlučite da učite neki jezik, potrebno je
da shvatite da ste vi kao i bilo ko drugi sposobni da
naučite bilo koji jezik i da ni jedan jezik nije lakši niti
teži od drugog. To što niste počeli da učite jezik dok
ste bili mali/mlađi vas ni malo ne sprečava da
naučite jezik sada. Deca nemaju nikakve specijalne
sposobnosti za učenje jezika koje odrasli nemaju.
Deca provedu u proseku godinu-dve samo slušajući
jezik pre nego što progovore svoju prvu reč. Deca
takođe provedu bar 10 godina učeći svoj maternji
jezik pa čak i tada i dalje nemaju dovoljno velik
rečnik da vode razgovor o svim mogućim temama niti
znaju sva pravila iz gramatike i pravopisa. Kada biste
vi kao odrasla osoba učili strani jezik 24 sata dnevno
10 godina, sigurno biste ga pričali bolje nego neko
dete od 10 godina koje ga je učilo od rođenja. Šta
više, za samo 18 meseci je moguće naučiti bilo koji
jezik dovoljno dobro da se ne primeti razlika između
vas i nekog kome je to maternji jezik. Znači, pre
svega treba zaboraviti sve moguće izgovore zašto još
uvek ne govorite željeni jezik i prihvatiti da se uvek
počinje od trenutne situacije. 

2. Slušanje i čitanje pre govorenja i

pisanja
Većina udžbenika i kurseva stranih jezika
pokušavaju da učenike nateraju da što pre koriste
jezik tako što će ga pisati i govoriti koristeći
naučenu gramatiku i rečnik. Problem sa ovim
pristupom je što je potpuno suprotan onome kako
ljudi prirodno uče jezik. Kada biste probali da
govorite srpski tako što biste uzeli svaki glagol u
infinitivu i prebacili ga u željeni rod, broj i vreme
koristeći pravila gramatike, sumnjam da biste
govorili dovoljno brzo da vam se sagovornici ne
raziđu. Drugi problem je da u početku još uvek niste
bili izloženi dovoljnom broju pravilnih rečenica, tako
da nemate osećaj šta zvuči pravilno a šta ne. Ako
napravite grešku govoreći ili pišući, mnogo je veća
verovatnoća da ćete je zapamtiti i ponoviti nego da
ćete zapamtiti prepravku.

Ovo poslednje pogotovo važi kao argument protiv

odlaska u zemlju u kojoj se jezik govori da bi se učio
jezik. Ukoliko odete u Englesku da učite engleski,
bićete primorani da ga koristite mnogo pre nego što
imate dovoljno staža u jeziku da sa samopouzdanjem
sklapate ispravne rečenice. Iz ličnog iskustva znam
da ukoliko pogrešite, ukoliko domoroci mogu da vas
razumeju, neće se truditi da ispravljaju vaše greške i
time ćete steći loše navike koje ćete kasnije, čak i
kada saznate da ste grešili, teško iskoreniti. 

Kada ste učili srpski, slušali ste ga godinama pre

nego što ste najzad probali da ga govorite. Čitali ste
mnogo više knjiga, novina, magazina, stripova,
etiketa, natpisa, itd. nego što ste ikada napisali.
Zašto bi engleski, nemački, ruski i ostali jezici bili
drugačiji? Jezik nije skup informacija koje treba
naučiti i o kojima treba diskutovati. Gramatika nije
skup pravila po kojima je jezik napravljen, nego je
skup pravila koja opisuju jezik koji je postojao i pre
nego što su ta pravila bila primećena. 

Iz ovoga proizilazi da treba što je moguće više da

slušate i čitate ciljni jezik čak i ako ga ne razumete.
Uz to, mnogo je bolje slušati materijal koji je
napravljen za one kojima je to maternji jezik nego za
one koji uče jezik. U početku vam ništa neće biti
jasno i sve što čujete će biti novo. Slušajući više,
počećete da primećujete da se neki zvuci ponavljaju
češće nego drugi ili dolaze često sličnim redom.
Postepeno ćete početi da razumete određene reči i
fraze i tako sve više i više dok na kraju ne počnete
da samo ponekad nailazite na reči i fraze koje još
niste naučili. Isto važi i za čitanje. Čitajte što više
možete. Čitanje je uglavnom lakše, jer uvek možete
napraviti pauzu i pronaći u rečniku reči koje ne
razumete. 

3. 10000 sati redovne vežbe do

savršenstva
Naučnici se uglavnom slažu da talenat ne igra
nikakvu ulogu u sticanju bilo koje veštine. Isto tako
se slažu da ono što jeste potrebno za postizanje
visoke stručnosti u bilo kojoj veštini je ulaganje
deset hiljada sati u vežbanje te veštine. Najbolji
sportisti, muzičari, biznismeni, itd. su svi usavršavali
svoje veštine po 10000 sati pre nego što su dospeli
na vrh. Jezik je takođe veština koja se može
usavršiti i sve što je potrebno je 10000 sati
usavršavanja i vežbanja. Šta to konkretno znači? Ako
učite jezik sat dnevno, trebaće vam 27 godina da ga
usavršite. S druge strane, ako slušate/čitate taj jezik
16 sati dnevno (što vam ostavlja 8 sati za spavanje,
mada mogli biste ga slušati i dok spavate), trebaće
vam manje od dve godine da naučite jezik i govorite
ga kao svoj maternji.

Isto je tako važno da ne pravite pauze u učenju kad

jednom počnete. Kad kažem pauze, ne mislim da ne
smete da spavate ili slično, ali prekidati učenje na
duže od nedelju dana će vam drastično više odmoći
nego što će vam smetati da za to vreme učite po 15
minuta dnevno. Više o ovome kasnije.

4. Učenje jezika mora biti zabavno

Da biste sebe naterali da radite nešto deset hiljada
sati, morate učiniti taj posao privlačnim. Udžbenici
za engleski, nemački, ruski, itd. nisu zabavni.
Naprotiv, veoma su dosadni i puni tekstova na teme
koje vas u većini slučajeva ne zanimaju. Rešenje?
Gledajte filmove, serije, crtaće na ciljnom jeziku bez
titlova. Gledajte ih koliko god puta možete dok vam
ne dosade. Slušajte muziku koja vam se sviđa na
ciljnom jeziku i učite reči napamet tako da možete
da pevušite dok se tuširate. Igrajte video igre na
ciljnom jeziku. Čitajte stripove, novine, članke sa
interneta, wikipediu itd. na ciljnom jeziku. Zanima
vas košarka? Nađite informacije o košarci na ciljnom
jeziku. Volite ljubavne romane? Čitajte ljubavne
romane na ciljnom jeziku. Zanimaju vas afričke
životinje? Gledajte emisiju o životinjskom carstvu na
ciljnom jeziku. Volite da pričate o automobilima?
Nađite forume o automobilima na ciljnom jeziku i
čitajte postove. Slušajte radio na ciljnom jeziku.
Gledajte TV na ciljnom jeziku. Nakon dovoljno
slušanja i čitanja, počećete sami da sastavljate
tačne rečenice. Tada možete početi da tražite ljude
kojima je vaš ciljni jezik maternji jezik i pričate sa
njima. Dopisujte se emailom. Razgovarajte skypeom. 

5. Sprečite zaboravljanje onog što ste već

naučili
Najveća frustracija prilikom učenja bilo čega je
zaboravljanje onoga što ste već jednom naučili.
Recimo uložite 2 sata na čitanje članka o ratu u
Iraku, pogledate svaku reč u rečniku, odlično se
osećate jer ste razumeli članak. Dve nedelje kasnije
naiđete na novi članak o ratu u Iraku, i prepoznajete
da se koriste neke od reči koje ste prošli put tražili u
rečniku, ali više ne možete da se setite šta te reči
znače jer ih dve nedelje niste koristili. Morate opet
da ih nađete u rečniku. Frustrirajuće. 

Na sreću Poljak Piotr Wozniak je proveo oko 30

godina ispitujući kako ljudi zaboravljaju i kako da
poboljšaju šanse da zapamte ono što su jednom
naučili. Ispostavilo se da je ponavljanje zaista majka
učenja, međutim, ponavljanje se mora desiti pred
trenutak zaboravljanja. Da pojasnim: ukoliko se
naučena informacija ponavlja često nakon što je prvi
put naučena, gubi se vreme na držanje te informacije
u kratkotrajnoj memoriji. Ukoliko se čeka da se
ponavlja nakon što je činjenica već bila zaboravljena,
mora senaučiti ponovo. Međutim ako se ponovi tačno
pred trenutak zaboravljanja, pamćenje se poboljšava
i degradacija sećanja te informacije postaje sporija.
Ukoliko se opet ponovi tačno pred trenutak
zaboravljanja, degradacija postaje još sporija. Tako
recimo novo naučena informacija treba da se ponovo
vidi za 3 dana, pa ako je tada i dalje zapamćena za 5
dana, pa onda ponovo za 10, pa za 25 pa za mesec i
po, itd. Drugim rečima da bi se nešto zapamtilo treba
ga ponavljati češće u početku i onda sve ređe i ređe,
sve dok ga se i dalje sećamo svaki put kad ga
ponovimo. 

Čovek bi sam imao mnogo posla da proceni kad će

tačno zaboraviti informaciju i kad bi bilo optimalno
vreme da se ponovi. Zbog toga ovaj metod ranije nije
bio naročito praktičan iako je postojao još od kraja
19. veka. Na svu sreću, sada imamo kompjutere i
programe koji će ove proračune raditi za nas i
servirati nam informacije tačno pre nego što ih
zaboravimo. Ti programi se zovu Spaced Repetition
Software (SRS) i omogućavaju nam da ono što
jednom naučimo upišemo u njih i onda samo
ponavljamo šta nam dođe na red svaki dan.

Preporuke:
http://ichi2.net/anki/
- Anki - besplatan SRS sa interfejsom za desktop,
web i mobilne.
http://www.supermemo.com/
- SuperMemo - originalni program koji je napisao
Piotr Wozniak
6. Učite rečenice umesto reči - 10000 rečenica
Reči su prilično beskorisne same po sebi ako ne
umete da ih sklopite u rečenice. Najbolji način za
učenje jezika je u kontekstu koji uglavnom dobijate
kada slušate vesti, čitate knjige, gledate filmove. Da
biste lakše zapamtili reči koje ste naučili, uzmite
rečenicu u kojoj ste ih pronašli ili pronađite neku
kraću rečenicu u kojoj se ta reč koristi i stavite je u
svoj omiljeni SRS. Možete staviti i više rečenica u
kojima se koristi ista reč u različitom kontekstu ili u
različitom obliku. Najbolje je uzimati rečenice iz
izvora u kome ste ih pronašli, ali ako to nije moguće
ili izvor nije proveren (nije sigurno da koristi
gramatički ispravan jezik), najbolje je uzeti primer iz
rečnika ili iz nekog drugog proverenog izvora. 

Gramatiku ne treba učiti kao skup pravila koja se

moraju primenjivati da bi se dobile određene vrste
rečenica, kao što sam već spomenula. Udžbenici i
knjige o gramatici ipak imaju jednu dobru primenu, a
to je sakupljanje primera različitih gramatičkih
konstrukcija koje možete naučiti i upisati u svoj SRS.
Ovi primeri će vam pomoći da posle prepoznate te
gramatičke konstrukcije kada na njih naiđete u svom
svakodnevnom izlaganju jeziku. Znači, nemojte gubiti
previše vremena pokušavajući da naučite napamet
neku tabelu nastavaka za imenice ili glagole. Mnogo
ćete bolje utrošiti vreme tako što ćete naći primer
rečenicu svakog od tih nastavaka i samim tim imati
kontekst u kome se ti nastavci koriste. Ako možete
da nađete primer iz neke pesme sa zaraznom
melodijom, na odličnom ste putu da to gramatičko
pravilo zapamtite i setite ga se kad na njega naiđete
ponovo, kao i da ga upotrebite imitirajući sve te
primere koje ste našli kada najzad budete spremni
da proizvodite svoje rečenice. 

http://www.antimoon.com/how/usingsm-makeitems-
sentence.htm
- Primeri kako upisivati rečenice u SRS (na
engleskom)

Linkovi:
http://www.antimoon.com/
- Sajt o učenju engleskog sa koga sam pokupila
dosta ideja
http://how-to-learn-any-language.com
- Sajt o učenju jezika uopšte sa koga sam pokupila
dosta ideja
http://www.alljapaneseallthetime.com/
- Sajt o učenju japanskog na čijoj metodi se većinom
zasniva ovaj post
http://www.sdkrashen.com/
- Sajt sa člancima o teoriji učenja jezika - Stephen D
Krashen