13.

POSTMODERNA UMETNOST

U arhitekturi postmoderno podrazumeva povratak starom, jedna vrsta

kolaziranja prethodnih umetnickih stilova, kombinovanja starog I novog na nacin
koji ne mora uopste da bude funkcionalan, koji je sam po sebi svrha.
U ostalim umetnostima, postmoderna se ne moze svesti na kombinovanje
novog I starog vec sugerise raskid, epohalne promene, novi nacin misljenja, novi
odnos prema svetu.
Pavnic, kao teoreticar kulture, govori o kraju jednog sveta posle II svetskog
rata. Stefan Klajn je uveren da postoje dva sveta, jedan skrshen, slomljen i taj
drugi koji nastaje iz njega. Klajn kaze da je stari svet bolji svet, da su postojale
neke afirmativne duhovne vrednosti, a da je novi svet svet odsustva smisla. Kod
Pavnica je novi svet vid epohalne promene nakon dekadencije, nakon nihilizma.
Pod modernom podrazumevamo svet koji veruje u istorijski proces, u napredak.
Moderan svet je pre svega zasnovan na tehnologiji.

Tri momenta su kljucna:

1. prosvetiteljstvo – je oslanjanje coveka na samog sebe, na vlastiti razum.
Nevera u neke transcedentalne vrednosti. Covek je bice koje ima potenciju
usavrsavanja.
2. idealizam – vera u covekov razum da moze da sazna postojece
3. istorizam – uverenje da je covek istorijsko bice

Postmoderna pruza vrstu radikalnog reza u pogledu ovih ideja. Fransoa

Liotar u knjizi “Postmoderno stanje” objasnjava da je to informacijsko doba.
Pokusava da odgovori na pitanje sta se desilo sa znanjem. Kaze da zivimo u
postmodernom stanju u kome je otkazalo poverenje u meta – price (nepoverenje
u univerzalne ideje I vrednosti, to su ove gore navedene, Anto I Dzicu, kao
primer)).
Prosvetiteljstvo je prepoznato kao put u varvarstvo, sto se tice idealizma,
stvarnost vise nije umna, vec slucajna, haoticna, nedosledna. Svest o vremenu
nije kontinuirana. Postmoderna vise ne veruje u samosvest.

Moderna je vrsila projekat, kolonizacije pod izgovorom prosvetiteljstva,

postmoderna odbacuje tu meta – pricu. Kljucan termin postmoderne je razlika
koja podrazumeva jednu vrstu zamene za identitet. To znaci da postmoderni duh
podrzava potlacene mislioce, izlazi na ulice i demonstrira sa politickim borcima,
imigrantima…
Postmoderni duh podrazumeva nesto sto je heterogeno, ne veruju da
postoji vlastitost, temelj, nas oslonac, stabilan identitet. Postmoderna umetnost
ima nesto slicno strukturalizmu. Vise ne verujemo da postoji neka veza I sinteza
okolnosti I culnosti, vec se uspostavlja nova veza izmedju oznacitelja I
oznacenog.
1. oznacitelj prethodi oznacenom
2. smisao nastaje iz besmisla (kosmos iz haosa – haos provocira nastajanje
oblika). Kolaz, spajanje nespojivog
3. oznacitelj prethodi subjektu – nas stvaralacki rad ima nesvesno poreklo.
(Niche – Ne dolaze misli kad ja hocu, nego kad one hoce)
Osnovni motivi:
1. gubitak subjekta
2. otkaz prema umu
3. sloboda kao radikalna pluralnost u drustvu umetnosti i kulture
4. tradicija se vise ne posmatra kao nesto sto mora biti nadmaseno.
Nadmasivanje prethodnog je odlika moderne, a postmoderna tradiciju
posmatra kao otvoreno polje mogucnosti.

Postmoderna ima nesvesni doprinos trgovini time sto potencira razlike,

sharolikost, paletu proizvoda. – to je savrseno iskoristio kapitalizam
Uspesni umetnici nisu ljudi iz zemalja treceg sveta, vec to mogu biti samo
ako su prosli kroz filter savremenog nacina zivota, tj. ako su studirali u Njujorku,
Parizu.. Te razlike na kojma insistira postmoderna jesu fiktivne, izgubile su se u
globalizaciji.