3.

Platonov pojam lepog

Covek je kod Platona odredjen kao bice koje oskudeva u ljubavi,

kome je ljubav neka vrsta nasusne potrebe, dakle, ljubav je nesto sto
nije punina, nije savrsenstvo, nije vrhunac, ljubav je traganje za
necim. Mi u sebi moramo imati nesto ljubavi, posto po grckim
shvtanjima ne mozemo da tragamo za necim cega smo apsolutno
liseni. (mit o Erosu kao sinu Porosa i Penije). Ljubav je nesto
umetnicko. Traganje za lepotom, teznja za ispunjenjem. Ljubav se ne
moze lako zadovoljiti. Lepota ima svoje nivoe, razlicite nacine
pojavljivanja, fenomen lepote je bogat i visestruk,. Lepota tela je
nesto sto nas u zivotu budi da tragamo za lepotom. Ona nas
podstice, bogati nasu dusu jer animira tu vrstu zelje, tu ceznju koju
posedujemo kao ljudi. Za lepotom ne tragaju samo lud i onaj koji sve
zna. Slicnost filozofije i umetnosti je sto one predstavljaju jednu vrstu
teznje, procesa koji se nikada ne zavrsava i koji pokusava da
prevlada ono sto je dostignuto. Sofisti su u ono vreme bili ljudi koji
prodaju znanje, Platonu smeta sto se oni prave da znaju sve, po
tome su oni slicni ludacima. Lepota duse je otkrice do kojeg dolazi
sa sazrevanjem u potrazi za lepotom, kada nas ljudi privlace ne
svojom spoljasnjoscu, vec unutrasnjoscu. Za razliku od Platona sofisti
misle da je bolje izgledati pravedan nego biti pravedan. Lepota duha
je nesto opstije od lepote duse. Pod tim duhom bi se moglo govoriti o
obicajima, navikama, zakonima, naukama. Ovo je vrhunac lepote u
Platonovom smislu, kao izraz kvaliteta zivota
Ideja Platona ontos on (o istinskom bicu) je filozofska ideja koja
lepotu ne trazi u pojavnosti vec trazi nesto sto je ideja lepog, nesto
univerzalnije od ciste pojavnosti. Lepota za Platona je sinonimna sa
plemenitoscu, sa istinom i dobrotom. Umetnost ima ulogu da
podstakne, da vodi ka tim vrednostima i u toliko je od presudnog
znacaja za drzavu kakvu ce umetnost favorizovati. Platon je predlozio
jedanu agresivanu redukciju, koja u umetnosti ne dopusta
improvizaciju, nije razmisljao o tome da to moze da koci samostalan
razvoj umetnosti.
Put ka lepoti kao necemu bozanskom je put koji polazi od tela, preko
duse do lepih obicaja, navika, zakona. U svom jedinom tekstu kaze
da je: “Jedan dobar drzavni ustav lepsi od bilo koje tragedije“.