Reke

Tečenjem vode po površini zemlje nastaju vodotokovi.Oni mogu biti:

Stalni-ako u koritu stalno ima vode,
Preiodični-vode ima samo u kišnom periodu,dok u sušnom presuši i
Povremeni-kada vode ima samo usled retkih kiša,ovo je karakteristično za pustinje
Afrike i Australije.
Voda u vodotokove može doći iz podzemnih voda,padavina (kiša) i topljenjem
leda i snega.
Po količini vode u koritu razlikujemo potoke i reke.Potok nastaje spajanjem
manjih potočića ili iz jednog izvora.Reka je veći vodeni tok koji nastaje iz više
izvora.Svaka reka ima svoje korito koje je izdubila i količinu vode (vodenu masu)
koja teče tim koritom.Mesto na kome reka počinje zove se izvor ili izvorište.
Izvorište reke može biti i neko jezero (Nil),močvara,kraško vrelo ili lednik.Neke
reke nastaju spajanjem dve manje(Drina-spajanjem Pive i Tare).
Ušće je mesto gde se reka završava-gde se uliva u drugu reku,jezero ili more.Ušće
može biti normalno,u obliku delte ili u obliku estuara.
Normalno ušće- reka se uliva u drugu reku,jezero ili more bez širenja korita.
Delta-reka se širi i deli u više manjih tokova (rukavaca) i nanosi veliku količinu
zemlje.Vremenom se u deltama zemlja taloži i proširuje na račun mora ili
jezera,zavisi u šta se reka uliva (Volga,Dunav,Nil,Misisipi)
Estuar-levkasto ušće u obliku velikog zaliva.
Reke mogu biti ravničarske i planinske.
Planinske-brz tok,uske doline i pogodne su za izgradnju hidrocentrala.Na njoj ima
puno brzaka i vodopada.
Ravničarske-spor tok,široko i plitko korito.One često krivudaju a ove krivine se
zovu meandri.
Ponornice su reke koje u delu svog toka poniru i teku pod zemljom.Nastaju na
krečnjačkim terenima (Trebišnjica-tok u dužini od 97km pod zemljom).
Rečni sistem čini glavna reka sa svojim pritokama i nosi ime te glavne reke.Najveće
sisteme imaju Amazon(J. Amerika),Misisipi(S.Amerika) i Kongo (Afrika).
Sliv je teritorija sa koje sva voda (površinska i podzemna) otiče u jednu
reku,jezero,more ili okean.Granica između dva sliva zove se razvođe i to može biti
neki planinski venac.
Rečna mreža je skup svih vodotokova jedne teritorije.
Gustina rečne mreže je prosečna dužina vodotoka po kilometru
kvadratnom.Najveću gustinu imaju predeli bogati padavinama,a najmanju pustinjski
predeli.
Pad reke je visinska razlika između njenog izvora i ušća.
Vodostaj je visina vode u rečnom koritu.Meri se uz pomoć vodomerne letve.
Proticaj je količina vode koja protekne rekom u jednoj sekundi i izražava se u
kubnim metrima.