УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ

ФАКУЛТЕТ ИНЖЕЊЕРСКИХ НАУКА

Мастер академске студије

Школска 2020/2021. год.

Самостални рад
из предмета
ЕКСПЕРИМЕНТ У МАШИНСТВУ

Предметни наставник: Студент:

Др Данијела Милорадовић, Јока Стојановић 309/2020

Др Бранко Тадић

Крагујевац, 2021.
 УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ
ФАКУЛТЕТ ИНЖЕЊЕРСКИХ НАУКА
Мастер академске студије
Школска 2020/2021. год.

Задаци за самостални рад

из предмета

ЕКСПЕРИМЕНТ У МАШИНСТВУ

Студент:________________________________________ рег. број:_____

МИ2. Модел ротационог елипсоида дужине 1,3 m испитује се у води (ρ=998,2 kg/m3, µ=1,002·10-3 Pa·s)
дубоко испод слободне површине, а при брзини од 3 m/s измерена је сила отпора N. Модел сличног
елипсоида дужине 30 cm испитује се у ваздушном тунелу (ρ=10 kg/m3, µ=1,8·10-5 Pa·s) с могућношћу
промене притиска. Брзина струјања ваздуха је 30 m/s. Одредити отпор ваздуха у ваздушном тунелу који
обезбеђује динамичку сличност.

K4. У експерименту одређивања зависности између јачине струје која тече кроз електрично коло и
примењеног напона, добијени су следећи подаци:

Јачина струје [mA] 6 12 16 20 25 29 34

Примењен напон [V] 2 4 6 8 10 12 14

Одредити линеарни коефицијент корелације ових података.

Р9. Неки резултати добијени при тесту истезања челичне епрувете дати су у табели:

Сила истезања [kN] 5.8 10.3 13.8 18.7 22.6 27

Издужење [mm] 3.5 8.2 10.1 15.6 18.4 20.8

Потребно је:
 Дијаграмски приказати експерименталне податке.
 Одредити једначину регресионе праве силе истезања у односу на постигнуто издужење,
претпостављајући линеарну зависност.
 Нацртати график регресионе праве.
 Користећи регресиону једначину, израчунати силу истезања која одговара издужењу од 17 [mm].

ДА10. Тангенцијални напон, τ, на зиду у граничном слоју зависи од удаљености од ивице тела , L, брзине
струјања флуида, v, густине флуида, ρ, и вискозности, µ. Поступком димензионе анализе приказати ту
зависност у бездимензионом облику.

Рок за предају: 11. 06. 2021. године

Предметни наставник,
У Крагујевцу, _______________________________
15.03.2021. године др Данијела Милорадовић, ванр. проф.
Решење

МИ 2.

Отпор ваздуха зависи од дужине ротационог елипсоида, брзине, густине и вискозности

флуида, у математичком облику се може записати као што је дато релацијом (1.1).
R = f ( l, v, ρ, μ ) (1.1)
Како би се добила зависност између величина потребно је релацију (1.1) записати у облику
(1.2).
R = C ∙ 𝑙 𝑎 ∙ 𝑣 𝑏 ∙ 𝜌 𝑐 ∙ 𝜇𝑑 (1.2)
За одређивање зависности између дужине ротационог елипсоида, густине флуида,
вискозности флуида и отпора кретања, потребно је написати све величине у дименионом
облику, табела 1.1.
Табела1.1. Величине у димензионом облику
Величина Јединица Димензија
m
Сила отпора [N] = [kg ∙ ] M ∙ L ∙ 𝑇 −2
s2
Дужина [m] L
m
Брзина [ ] L ∙ 𝑇 −1
s
kg
Густина [ 3] M ∙ 𝐿−3
m
m
N ∙s kg ∙ ∙s kg
Вискозност s2 M ∙ 𝐿−1 ∙ 𝑇 −1
[ 2
]= [ ]=[ ]
m m2 m ∙s

Релација (1.2) се сада може записати у димензионом облику (.1.3). Константа C је бездимензиона и
одређује се експериментално.

М ∙ L ∙ 𝑇 −2 = 𝐿𝑎 ∙ (𝐿 ∙ 𝑇 −1 )𝑏 ∙ (𝑀 ∙ 𝐿−3 )𝑐 ∙ ( 𝑀 ∙ 𝐿−1 ∙ 𝑇 −1 )𝑑 (1.3)

Груписањем димензија добија се једнакост 1.4.
M ∙ L ∙ 𝑇 −2 = 𝑀𝑐+𝑑 ∙ 𝐿𝑎+𝑏−3𝑐−𝑑 ∙ 𝑇 −𝑏−𝑑 (1.4)
Одакле следе једначине које су написане релацијама 1.5, 1.6 и 1.7.
М: 1 = c + d (1.5)
L: 1 = a + b – 3c – d (1.6)
Т: -2 = -b – d (1.7)
Даље се решавају 3 једначине са 4 непознате, и сви експоненти се изражавају преко
експонента d:
Из једначине 1.5 рачуна се експонент c.
c=1–d (1.8)
Из једначине 1.7 рачуна се експонент b.
b= 2–d (1.9)
Из једначине 1.6 рачуна се експонент a.
1 = a + 2 – d – 3 (1 – d ) – d = a + 2 – d – 3 + 3d – d = a – 1 + d → a = 2 – d (1.10)
Добијене вредности експонента се враћају у релацију 1.2, одакле је релација за отпор
кретња:
R = C ∙ 𝑙 2−𝑑 ∙ 𝑣 2−𝑑 ∙ 𝜌1−𝑑 ∙ 𝜇𝑑 (1.11)
Груписањем слободних величина и величина у којима фигурише експонент d, добија се:

𝜇 𝑑
R = C ∙ 𝑙2 ∙ 𝑣2 ∙ ρ ∙ ( ) (1.12)
𝑙 ∙𝑣 ∙ 𝜌

Вредност коефицијента C може се израчунати применом релације 1.13, у случају ако су све
величине познате.
𝑅
C= 𝜇 (1.13)
𝑙 2 ∙ 𝑣 2 ∙ 𝜌 ∙ (𝑙 ∙𝑣 ∙ 𝜌)𝑑

𝜇
Разломак представља реципрочну вредност Рејнолдсовог броја, тако да релација 1.13
𝑙 ∙𝑣 ∙ 𝜌
има следећу вредност:
𝑅
C= ∙ 𝑅𝑒 𝑑 (1.14)
𝑙2 ∙ 𝑣2 ∙ 𝜌

Вредност Рејнолдсовог броја за реалан елипсоид и модел, мора бити једнак (1.15):
𝑅𝑒 = 𝑅𝑒𝑚 (1.15)
односно,
𝑐 ∙ 𝑙2 ∙ 𝑣 2 ∙ 𝜌 𝑐 ∙ 𝑙𝑚 2 ∙ 𝑣𝑚 2 ∙ 𝜌𝑚
= (1.16)
𝑅 𝑅𝑚

Из једначине 1.16 изражава се отпор модела (1.17).

𝑙𝑚 2 ∙ 𝑣𝑚 2 ∙ 𝜌𝑚 ∙ 𝑅
𝑅𝑚 = (1.17)
𝑙2 ∙ 𝑣 2 ∙ 𝜌
Када у једначини 1.17 заменимо вредности које су дате поставком задатка добијена
вредност износи:
0,32 ∙ 302 ∙10 ∙105
𝑅𝑚 = (1.18).
1,32 ∙ 32 ∙ 998,2

𝑅𝑚 = 5,6 N

К4.

Подаци који су добијени експериментално, приказани су следећој табели:

Јачина струје [mA] 6 12 16 20 25 29 34

Примењен напон [V] 2 4 6 8 10 12 14

Број мерења је: N  7

Даље је потребно одредити:
 средња вредност јачине струје:

∑𝑁𝑖=1 𝑥𝑖 6 + 12 + 16 + 20 + 25 + 29 + 34 142
𝑥̅ = = = = 20,28
𝑁 7 7
 средња вредност примењеног напона је:

∑𝑁
𝑖=1 𝑦𝑖 2 + 4 + 6 + 8 + 10 + 12 + 14 56
𝑦̅ = = = =8
𝑁 7 7
Да бисмо израчунали линеарни коефицијент корелације задатих података, потребно је
израчунати следеће суме:

N N N
S xx   ( xi  x) 2 , S yy   ( y i  y ) 2 , S xy   ( xi  x)  ( y i  y )
i 1 i 1 i 1

Како би лакше одредили потребне вредности користиће се Excel табеле, биће:

xi yi x  x 
i
2
y  y 
i
2
x  x y  y
i i

6 2 204.0816 36 85.714
12 4 68.65306 16 33.142
16 6 18.36735 4 8.571
20 8 0.081633 0 0
25 10 22.22449 4 9.428
29 12 75.93878 16 34.857
34 14 188.0816 36 82.286
∑ 142 56 577.4286 112 254
Линеарни коефицијент корелације износи:

𝑆𝑥𝑦 254
𝑟= = = 0,99801
√𝑆𝑥𝑥 ⋅ 𝑆𝑦𝑦 √112 ⋅ 577,4287

P9.

Неки резултати добијени при тесту истезања челичне епрувете дати су у табели:

Сила истезања [kN] 5,8 10,3 13,8 18,7 22,6 27

Издужење [mm] 3,5 8,2 10,1 15,6 18,4 20,8

 Дијаграмски приказ експерименталних података

Слика 1: Однос издужења и силе

N=6 - број снимљених узорака

 Одређивање једначина регресионе праве полупречника путање у односу на

силу, уз претпоставку линеарне зависности

На основу дијаграма са слике 1, претпоставићемо следећу једначину:

y  a0  a1  x

Претпостављајући да је распоред тачака x1 , y1 , x2 , y2 ,..., xn , yn  приближно линеарна

потребно је одредити коефицијенте a 0 и a1 тако да збир квадратних одступања:
S a0 , a1   a0  a1  x1  y1   a0  a1  x2  y2   ...  a0  a1  xN  y N 
2 2 2

N
S a0 , a1    a0  a1  x N  y N 
2

i 1

буде најмањи. Потребан и довољан услов да функција S a0 , a1  достигне минимумјесте

следећи:

S N
 2 a0  a1  xi  yi   0
a0 i 1

S N
 2 xi  a0  a1  xi  yi   0
a1 i 1

N
2 a0  a1  xi  yi   0
1

i 1 2
N
2 xi  a0  a1  xi  yi   0
1

i 1 2
N N N
N  a0  a1  xi   yi  0   yi
i 1 i 1 i 1

N N N N
a0  xi  a1  xi2   xi  yi  0   xi  yi
i 1 i 1 i 1 i 1

одавде добијамо систем једначина:

N N
N  a0  a1  xi   yi (1)
i 1 i 1

N N N
a0  xi  a1  xi2   xi  yi (2)
i 1 i 1 i 1

Убацивањем задатих вредности у једначине (1) и (2) биће:

6 ⋅ 𝑎0 + 𝑎1 ⋅ (5,8 + 10,3 + 13,8 + 18,7 + 22,6 + 27) = 3,5 + 8,2 + 10,1 + 15,6 + 18,4 + 20,8

6𝑎0 + 98,2 ⋅ 𝑎1 = 76,6 (3)

𝑎0 ⋅ (5,8 + 10,3 + 13,8 + 18,7 + 22,6 + 27) + 𝑎1 ⋅ (5,82 + 10,32 + 13,82 + 18,72 + 22,62 + 272 ) =
= 3,5 ⋅ 5,8 + 8,2 ⋅ 10,3 + 10,1 ⋅ 13,8 + 15,6 ⋅ 18,7 + 18,4 ⋅ 22,6 + 20,8 ⋅ 27
 𝑎0 ⋅ 98,2 + 𝑎1 ⋅ (33,64 + 106,09 + 190,44 + 349,69 + 510,76 + 729) =
= 20,3 + 84,46 + 139,38 + 291,72 + 415,84 + 561,6

98,2 ⋅ 𝑎0 + 1919,62 ⋅ 𝑎1 = 1513,3 (4)

Решавањем система једначина (3) и (4) добиће се:
6 ⋅ 𝑎0 + 98,2 ⋅ 𝑎1 = 76,6⁄⋅ (−98,2)
98,2 ⋅ 𝑎0 + 1919,62 ⋅ 𝑎1 = 1513,3⁄⋅ (6)

−589,2 ⋅ 𝑎0 − 9643,24 ⋅ 𝑎1 = −7522,12

589,2 ⋅ 𝑎0 + 11517,72 ⋅ 𝑎1 = 9079,98

1874,48 ⋅ 𝑎1 = 1557,86
1557,86
𝑎1 =
1874,48
𝑎1 = 0,83
Враћањем 𝑎1 = 0,83 у једначину (3) биће:
6 ⋅ 𝑎0 + 98,2 ⋅ (0,83) = 76,6
6 ⋅ 𝑎0 + 81,5 = 76,6
6 ⋅ 𝑎0 = −4,9
𝑎0 = −0,816
Па коначан облик једначине регресије је:
𝑦 = −0,861 + 0,83 ⋅ 𝑥
  График регресиoне праве

Може се такође израчунати коефицијент корелација:

S xy
r
S xx  S yy
1
1 1 1
𝑥̅ = ∑ 𝑥𝑖 = ⋅ (5 + 10 + 15 + 20 + 25 + 30 + 35 + 40) = ⋅ 180 = 16,36
𝑁 6 6
𝑖=1
1
1 1 1
𝑦̅ = ∑ 𝑦𝑖 = ⋅ (3,5 + 8,2 + 10,1 + 15,6 + 18,4 + 20,8) = ⋅ 76,6 = 12,76
𝑁 6 6
𝑖=1

𝑆𝑥𝑥 = ∑(𝑥𝑖 − 𝑥̅ )2 = 580,281

𝑖=1
𝑁

𝑆𝑦𝑦 = ∑(𝑦𝑖 − 𝑦̅)2 = 381,121

𝑖=1
𝑁

𝑆𝑥𝑦 = ∑(𝑥𝑖 − 𝑥̅ ) ⋅ (𝑦𝑖 − 𝑦̅) = 468,561

𝑖=1
Заменом у израз за коефицијент корелације биће:
468,561
𝑟= = 0,995
√381,121 ⋅ 580,281
 Користећи регресиону једначину, израчунати силу истезања која одговара
издужењу од 17 [mm].

𝑦 = −0,861 + 0,83 ⋅ 𝑥

како је:
𝜀 = 17𝑚𝑚
даље ће бити:
17 = −0,816 + 0,83 ∙ x
𝑥 = 21,465 𝑘𝑁

При сили од 𝐹 = 21,465 𝑘 𝑁 издужење ће бити 𝜀 = 17𝑚𝑚

ДА10.

Како тангенцијални напон, τ, на зиду у граничном слоју зависи од удаљености од ивице тела
, L, брзине струјања флуида, v, густине флуида, ρ, и вискозности, µ , у математичком облику
се може записати као што је дато релацијом:
τ = f ( l, v, ρ, μ ) (1.1)
Како би се добила зависност између величина потребно је релацију (1.1) записати у облику
(1.2).
R = C ∙ 𝑙 𝑎 ∙ 𝑣 𝑏 ∙ 𝜌 𝑐 ∙ 𝜇𝑑 (1.2)
За одређивање зависности између дужине ротационог елипсоида, густине флуида,
вискозности флуида и отпора кретања, потребно је написати све величине у дименионом
облику, табела 1.1.

Табела1.1. Величине у димензионом облику

Величина Јединица Димензија
m
Сила отпора [N] = [kg ∙ ] M ∙ L ∙ 𝑇 −2
s2
 Дужина [m] L
m
Брзина [ ] L ∙ 𝑇 −1
s
kg
Густина [ 3] M ∙ 𝐿−3
m
m
N ∙s kg ∙ ∙s kg
Вискозност s2 M ∙ 𝐿−1 ∙ 𝑇 −1
[ 2
]= [ ]=[ ]
m m2 m ∙s

Релација (1.2) се сада може записати у димензионом облику (.1.3). Константа C је бездимензиона и
одређује се експериментално.

М ∙ L -1∙ 𝑇 −2 = 𝐿𝑎 ∙ (𝐿 ∙ 𝑇 −1 )𝑏 ∙ (𝑀 ∙ 𝐿−3 )𝑐 ∙ ( 𝑀 ∙ 𝐿−1 ∙ 𝑇 −1 )𝑑 (1.3)

Груписањем димензија добија се једнакост 1.4.
М ∙ L -1∙ 𝑇 −2 = 𝑀𝑐+𝑑 ∙ 𝐿𝑎+𝑏−3𝑐−𝑑 ∙ 𝑇 −𝑏−𝑑 (1.4)
Одакле следе једначине које су написане релацијама 1.5, 1.6 и 1.7.
М: 1 = c + d (1.5)
L: -1 = a + b – 3c – d (1.6)
Т: -2 = -b – d (1.7)
Даље се решавају 3 једначине са 4 непознате, и сви експоненти се изражавају преко
експонента d:
Из једначине 1.5 рачуна се експонент c.
c=1–d (1.8)
Из једначине 1.7 рачуна се експонент b.
b= 2–d (1.9)
Из једначине 1.6 рачуна се експонент a.
-1 = a + 2 – d – 3 (1 – d ) – d = a + 2 – d – 3 + 3d – d = a – 1 + d → a = – d (1.10)
Добијене вредности експонента се враћају у релацију 1.2, одакле је релација за отпор
кретња:
τ= C ∙ 𝑙 −𝑑 ∙ 𝑣 2−𝑑 ∙ 𝜌1−𝑑 ∙ 𝜇𝑑 (1.11)
Груписањем слободних величина и величина у којима фигурише експонент d, добија се:

𝜇 𝑑
τ = C ∙ 𝑣2 ∙ ρ ∙ ( ) (1.12)
𝑙 ∙𝑣 ∙ 𝜌
Вредност коефицијента C може се израчунати применом релације 1.13, у случају ако су све
величине познате.
𝜏
C= 𝜇 (1.13)
𝑣2∙ 𝜌 ∙ ( )𝑑
𝑙 ∙𝑣 ∙ 𝜌
𝜇
Разломак представља реципрочну вредност Рејнолдсовог броја, тако да релација 1.13
𝑙 ∙𝑣 ∙ 𝜌
има следећу вредност:
𝜏
C= ∙ 𝑅𝑒 𝑑 (1.14)
𝑣2 ∙ 𝜌