Мисли Старца Пајсија Светогорца о личним картама

(Књига „Печат Христов и жиг звери“, Београд 2004.

– Библиотека „Образ Светачки“; 176-178стр.)

„Ми данас живимо у доба Апокалипсе и човек не мора да буде пророк да би то

открио. Због тога је данас, више него икад, потребно да се снажно ослонимо на
молитву и да се злу супротставимо молитвом. Молите се због тог свеопштег
безумља које је захватило цели свет, молите се да се Христос сажали на Своју
творевину, јер се она приближава катастрофи.“
„Хајде да сад говоримо о Христу: приближићемо се Христу колико год је то
могуће. Ако смо пак са Христом, зашто бисмо се плашили антихриста? У сваком
случају он ће на крају бити изложен подсмеху. Могуће је да ћете доживети много
од онога, о чему се говори у Апокалипси.“
„Наступило је отпадништво (апостасија) и преостало је јеош само да дође
„син погибељи“ (2.Сол. 2:3). Свет ће се претворити у лудницу... Видећемо како се
збивају најневероватнији, најбезумнији догађаји, али је добро само то што ће онио
веома врзо смењивати један другога. Екуменизам, заједничко тржиште, једна
велика држава, општесветска влада, једна религија, скројена према њиховој мери –
такви су планови мрачних сила.“
„Претпоставимо даа су раније људи слушали о приближавању неке комете и
сви су били веома узнемирени. Питали су један другога хоће ли умрети: хајде да се
припремимо, да се покајемо, да чинимо добра дела. И људи су се припремали.
Уколико би се појавиле гласине о ратовима, опет би се припремали. Сада пак, би
само да не слушају о Другом Доласк,у само да не знају да ће доћи антихрист. Све се
то догађа само због тога, што желе да се препусте разбибригама. Због тога не
желе да слушају оно, што их обеспокојава.“
„Наступају тешка времена, нас очекују велика искушења. Хришћани ће бити
изложени великом прогону. Антихристов жиг ће постатиу реалност, а људи живе
управпо онако, као да се ништа не дешава.“
„Црква мора објаснити верујућима да ће њихово прихватање нових
легитимација значити пад. Требало би да Црква захтева од државе, да нове
легитимације не буду обавезне. Они, који хоће спокојство и удобност, прихватиће
легитимације. Истински Хришћани ће задржати старе документе и њих ће
мучити.“
„на жалост, многи свештеници повијају своја духовна чеда у пелене као да су
новорођенчад, чинећи то уз изговор да тобоже не желе да их узнемиравају. ‘То није
важно и није то ништа страшно, ако у себи имате веру’, говоре они. Требало би
међутим ,да кажу људима: ‘потрудимо се да живимо духовније, да се приближимо
Христу и да се ничега не плашимо, а најбоље од свега је што ћемо постати
Мученици.’
Тиме би их на неки начин припремили за предстојеће несреће. Дознавши
истину, човек ће се замислити и пробудити... Биће опезан, да не би упао у замку.
Због черга мнооги, иако познају текст Апокалипсе, не постављају никаква
питања? Шта ако они помогну антихристу са његовим жигом и повуку у
пропаст и друге душе? Биће прелешћени они, који еразумом тумаче Писмо...
Дакле, иза ‘савршеног система кредитних картица’, иза компјутерске
сигурности, крије се општесветска диктатура, крије се натихристов јарам...“
„На жалост, може се чути и следеће: ‘Ја се нећу одрећи Христа, ја сам само
корисник система који ме услужује’ или ‘Примићу жиг на чело и осенићу чело
крсним знамењем.’ Они мисле да ће се освештати сличним поступцима.
Међутим, таква размишљања означавају прелест.“
„Блато се не освештава. Чиста вода прима блсгодат и постаје света вода.
Мокраћа, међутим, не може да постане света вода. Камен се на чудесан начин
претвара у хлеб. Нечистоће, међутим, не примају освећење. Према томе, ђаво,
антихрист, који се у виду свог символа налази на нашој легитимацији, на нашем
челу или руци, не освећује се чак и ако ми ставимо знак крста. Силу Часног Крста
– тог светог символа и боажнствену благодат Христову имамо само онда када
чувамо благодат Светог Крштења, јер се њима одричемо сатане, сједињујемо са
Христом и бивамо запечаћени – „печат дара Духа Светога“.
Примајући жиг антихристов, они се одричу печата Христовог, датог у
Светом Крштењу и при том мисле да у себи имају Христа.“
„Кажу: Ћесару ћесарово. Мешутим, радо се о нечему сасвим другом када је у
питању легитимисање личности. То није новац (нити било која друга спољашња
форма данка) него нешто лично (далеко важније, јер је реч о мојој највећој
вредности, за коју ће се од мене тражити одговор на Страшном Суду.)
Мени се нуди нешто као замена за моју душу.легитимација личности – то је
истоветност, личност у њеном дословном смислу, т.ј. човек се поистовећује са
тим што му предлажу. Они значи, подмећу ђавола, а ја постписујем своју
сагласност са тим? Како могу да пристанем на то?“
„Шта ће се догодити ако неко због незнања прими овај жиг? Или боље да
кажем – због равнодушности? О каквом незнању говоримо тамо, где је све јасно?
Чак и у случају да човек не зна, дужан је да се заинтересује и да сазна. Христос нам
каже: „Лицемери, лице небеско умете распознавати, а знаке времена не можете?“
(Мт. 16:3)
Када прими жиг, чак и када то учини због незнања, човек губи божанствену
благодат и прихвата демоски утицај. Када приликом Светог Крштења
свештеник погружава дете у свету купељ, оно, и не знајући то, добија Духа
Светога, и у њему затим обитава божанствена благодат.“
„Да Творац на божанствени начин дејствује у овој безумној епохи у каквој ми
живимо, јер цео свет воде у пометњу, у лудило, у ћорсокак... Молитва се мора
творити са болом. Знате ли какву силу она тада поседује?“