Експресионизам код наших различитих писаца и ставови критичара…

Винавер је потенцирао на музикалности и хумору, он је мајстор вербалне комике. Његово

најпознатије дело јесте Пантологија новије српске пеленгирике која је пародија на Антологију новије српске
лирике Богдана Поповића.
Наш рани експресионизам није имао високу вредност као немачки, сем „Сапутника“ и „Прича које су
изгубиле равнотежу“. Експресионистичку доктрину оспоравају зенитисти и дадаисти, па надреалисти и на
крају соц(ијал)реалисти. Марко Ристић експресионизам изједначава са импресионизмом и кубизмом. Код нас
је о експресионизму највише писала Бојана Пантовић, а потом и Гојко Тешић. Најчистије обрасце срспске
експресионистичке прозе налазимо у делима објављеним у „Албатросу“ 1921:
- Бурлеска господина Перуна бога грома Растка Петровића
- Громобран свемира Станислава Винавера
- Дневник о Чарнојевићу Милоша Црњанског
Пошто се ништа не види, ево представника, свега што се види:
Тодор Манојловић, књижевник, књижевни и ликовни критичар (драма Центрифугални играч
поставила темеље модерне српске драме); Сибе Миличић, песник, приповедач, романописац; рођен на
Хвару у Хр., једна од најважнијих фигура авангардног покрета у Београду.
- Милош Црњански
- Душан Васиљев (Човек пева после рата)
послератни дефетизам
- Драгиша Васић (малодушност)
Представници другог модернистичког таласа:
Растко Петровић
- биолошки нагон у човеку
- органска …….. од рођења до смрти
- путнички заноси
- ……….према примитивним културама
Изворе за нашу аутохтону песничку обнову Р. Петровић тражи у
- свету старих Словена
- нашем фолклору
- српској средњовековној уметности и књижевности.
Дан шести је његов постхумно објављен роман, а тек са њиме се почело говорити да је он заједно с
Црњанским ударио модерном српском роману. Страхоте албанске трагедије не види кроз значај страдања
народа већ као тренутак враћања природи. Роман је компонован КОНТРАПУНКТСКИ – први део личи на
путопис, а други део је више емоција и стање.
Корени експресионизма леже у покретима српске револуционарне омладине уочи 1. светског рата
(идеја југословенства). Код нас експресионизам има две етапе: предратну и послератну.
Прва етапа је прожета јаким симболистичким елементима и уобличена је у лирици и критици
Димитрија Митриновића. Биће се код њега поистовећује са космичким бескрајем. Из те космичке екстазе
родила се и религијска компонента експресионистичке лирике, то јест, утопијска визија новог човека
схваћеног као отелотворење Месије (искупитељ кога осим припадника јудаизма очекују и хришћани и
поклоници ислама).
„Прекласна дама“ симболиста постаје блудница и сексуална машина код футуриста.
Носиоци друге етапе експресионизма признали су Митриновићу прекретничку улогу, пре свега они
окупљени око часописа Зенит.
Космизам српских модерних писаца има романтичарске корене у Његошевом космизму и космизму
Лазе Костића, а интересовање за нагонску природу дугују Иву Ћипику, Бори Станковићу и Петру Кочићу.
Шта је заједничко? (Чему/коме?)
- незадовољство и побуна против постојећих услова живота
- одбојност према реалистичком поступку, прихвата се све што је нашим чулима невероватно, језик
изгубио сређеност и законитост.
Експресионистичко код Црњанског

- Дневник о Чарнојевићу
- Петар Рарић или Рајић гледа крв, погибије, мртве, повлачи се по болницама
- писац пројектује Чарнојевића
- у „Објашњењу Суматре“ он говори како се његов лик удвојио на загребачкој станици
- Рарић се удваја у сну
- Вук Исаковић се осећа као да их је два, један јаше коња, други ћутке хода…

Експресионистичко код Винавера

„Громобран свемира“ је хибридна књига есеја. „У последњем испиту у мандаринској школи“ Винавер
се приближава моделу научне фантастике. То је машинизирана космичка бајка и има антиутописјски
каратктер.

Експресионистичко код Растка Петровића

- прекорачење моралних норми (еротске баханалије)

- инцест, садизам, сатанизам (све што је на граници патологије и злочина)
- убијање у рату
- експресионистички патос (?) болнице и болесника
- екперсионистичка колористика

Експресионистичко код Васића

„У гостима“
- пут и путовање у оквиру којих се дешавају прошлост и будућност
- успоравање радње препирком (крезуби студент, суморни студент и професор о отаџбини и
родољубљу)
- Кад стигне у кафану дешавају се пијане баханалије, а ту је и разузданост супруге Николе Глишића.
Чулно лудило је типично експресионистичко.