Милица Миловановић

500 ПИТАЊА И ЗАДАТАКА ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА

за први разред гимназија и средњих школа

ЛИНГВИСТИКА

Општи појмови о језику

Лингвистика је наука о језику, постанку и развоју језика.

Испитивање језичких појава је свеобухватно и детаљно и у вези са тим, лингвистика као наука има
развијене бројне дисциплине посвећене појединачним појавама у језику. Сматра се да је неки артикулисан
(и по неким обележјима и примитивним системима формиран језик) сличан данашњем, настао пре око
30000 година.
Зачетници лигвистике су Индијци који су се бавили проучавањем санскрита.
Проучавања у лингвистици имају синхронијски и дијахронијски карактер.
Синхронијско проучавање има за циљ да систематизује и опише језичке чиниоце у једном времену и у
односу са другим истовременим појавама које на мењање и живот језика могу да утичу.
Дијахронијско проучавање има за циљ да посматра језик кроз развој језика, објашњавајући из чега, како и
зашто су се неке промене догађале кроз време.
Треба истаћи и (тек) неколико лингвистичких дисциплина важних за разумевање чињенице да је ова
наука изразито комплексана и свеобухватна.
Компаративна лингвистика настала је почетком 19. века захваљујући студији лингвисте Франца Бопа
''О систему конјугације у санскриту у поређењу са системом конјугације у грчком, латинском, персијском
и германском језику''. Отворено је питање компаративног проучавања подударности и веза међу језицима
који су и слични и различити, а који су сви, по хипотези, настали из истог прајезика. На основу утврђених
сличности класификоване су породице језика (индоевропска, угро-финска итд.)
Структурална лингвистика изучава структуру језика на различитим нивоима: фонетском, фонолошком,
морфолошком, синтаксичком, семантичком...
Психолингвистика, социолингвислика, лингвостилистика неке су од најважнијих лингвистичких
дисциплина.

Место језика у људском животу.

Језик је неодвојиви и свеприсутан чинилац човековог живота; артикулисан и функционалан начин

комуникације, својствен једино људској врсти.
Као такав, језик је општа (биолошка), посебна/групна (социолошка) и индивидуална (психолошка)
категорија у људском животу.
Језик је биолошка појава због развијене симболичке комуникације и представља генетско обележје врсте.
Рођењем, дете усваја језик врсте, способно је да употреби језик, подражавајући, артикулишући, а касније
и разумејући, те специфичан језик усваја у својој средини. Ако не слуша ма који језик од рођења, дете
није способно да само артикулише говор јер нема модел.
Језик је социолошка појава јер је један специфичан језик народа, као посебан језик, доступан ономе ко
језик усваја, а део је те заједнице.
Језик је психолошка појава јер сваки појединац, говорник посебног језика, даје лични печат језику кроз
усвајање и употребу.

Битна својства језика.

Према речима Ранка Бугарског језик је систем знакова који човеку омогућава развијен друштвени
и душевни живот, и који се остварује у општењу међу људима (комуникација). 1 Дакле, језик је чврсто
образован систем који служи за споразумевање, где сваки посебан језик има своја својства и организовану
структуру. Нека од својстава језика су граматика, продуктивност, дислокација, преношење и усвајање...
Материјализација језика је говор као скуп свих појединачних остварења језика. Каже се и да је говор
реализација језика тј. ''језик у акцији''.
1
Ранко Бугарски (Сабрана дела у 12 књига), ''Увод у општу лингвистику'' (књига 6), Чигоја штампа, Београд, стр. 15.
ПИТАЊА

1. Шта је лингвистика и чиме се она бави?

2. Ко се сматра зачетником лингвистике?

3. Први артикулисан, формиран језик налик данашњем, настао је:

а) пре 5000 година б) пре 30000 година в) пре 50000 година

4. На чему се заснива синхронијско проучавање језика у лингвистици?

5. Синхронијска лингвистика назива се још и _____________________ .

6. На чему се заснива дијахронијско проучавање језика у лингвистици?

7. Дијахронијска лингвистика назива се још и _______________________ .

8. Шта проучава општа лингвистика?

9. Наведи неколико лингвистичких дисциплина?

10. Ко је оснивач компаративне лингвистике?

11. Када се појавила компаративна лингвистика као нова лингвистичка дисциплина?

12. Који је основни задатак компаративне лингвистике?

13. Шта изучава структурална лингвистика?

14. Зашто је језик биолошка појава?

15. Зашто је језик психолошка појава?

16. Зашто је језик социолошка појава?

17. Шта је језик? 18. Шта је говор?

19. Наведи нека од битних својстава језика.

20. Чиме се бави граматика?

21. Шта подразумевамо када кажемо да је језик продуктиван?

22. Шта омогућава својство дислокације када је језик у питању?

23. Наведи неке од формализованих језика?

24. Чиме се, поред језика, можемо споразумевати?

25. Шта проучава семиотика (семиологија) у контексту лингвистике?

Језик и комуникација, функције језика

Језик служи за изражавање и саопштавање, формулишући како материјалне тако и апстактне појмове,
продубљујући тако своју функцију спорезумевања.
Основне функције језика су:
Сазнајна – комуникацијска, односи се на саопштавање и размену мисли
Кумулативна - огледа се у размени и ширењу језичког и лексичког знања
Емоционална - огледа се у исказивању и размени осећања
затим и
Фатичко општење – пристојност и одржавање друштвених односа (Добар дан, Како сте? Хладно је
данас...), изражавање идентитета – образовања, интересовања; метајезичка, извођачка и многе друге
функције.

ПИТАЊА

1. Шта је комуникација?

2. На шта утиче развијеност језичког потенцијала једног језика?

3. Истражи колико речи изговориш у току једног сата у различитим околностима (читајући, у разговору
са родитељима, пријатељима...)

4. У чему се огледа магијска функција језика?

5. У чему се огледа контактна функција језика?

6. У чему се огледа симболичка функција језика?

7. У чему се огледа културна функција језика?

8. У чему се огледа когнитивна функција језика?

9. У чему се огледа акумулативна функција језика?

10. Објасни како функционише комуникациони канал приказан на слици.

ПРЕДМЕТ(предметна)
ПОРУКА (поетска)
ПОШИЉАЛАЦ (емотивна) ПРИМАЛАЦ (директивна)
КОНТАКТ (контактна)
КОД (метајезичка)2

2
Ранко Бугарски (Сабрана дела у 12 књига), ''Увод у општу лингвистику'' (књига 6), Чигоја штампа, Београд, стр. 42.
Еволуција језика, настанак и развој писма

Оправдано верујемо да је Homo sapiens поседовао језик (као способност, без система и јасних
својстава) још пре 100 хиљада година иако о томе немамо материјалних доказа. Праисторија престаје
појавом писма које постаје темељ историјског периода, кроз писане трагове као документе једног
времена. Речено је да артикулисан систем комуникације, као некакав прајезик постоји око 30 хиљада
година уназад, а појавом писма, пре (око) 5 хиљада година, омогућено је записивање неког посебног
језика. Занимљиво је да се на многим језицима и данас може говорити, али не и писати.
Писмо се пре свега одликује могућношћу трајања и преношења.

1. Сматра се да је су наши далеки преци поседовали језик још пре:

а) милион година б) 100 хиљада година в) 10 хиљада година

2. Писмо је настало пре _______________________ .

3. Појава писма омогућила је _____________________________________ .

4. Хронолошки поређај наведена писма – силабичко, алфабетско, пиктографско, идеографско.

5. Шта бележи сликовно писмо? 7. Шта бележи слоговно писмо?

6. Шта бележи појмовно писмо? 8. Шта бележи гласовно писмо?

9. Споји синониме:

силабичко писмо гласовно писмо

идеографско писмо сликовно писмо
алфабетско писмо слоговно писмо
пиктографско писмо појмовно писмо

10. Најважнија писма старог света су ________________ .

11. Деванагари је _______________________ . 14. Глагољица је _________________________ .

12. Сумерско писмо је ____________________ . 15. Арабица је _________________________ .

13. Египатско писмо је ____________________ . 16. Босанчица је _________________________ .

***
17. Шта су интернационализми?

18. Наведи неколико речи које спадају у интернационализме:

______________________________________________

19. Језик се усваја, наведи неке од важнијих фактора за правилно усвајање језика:

20. Шта је афазија? 22. Шта је алексија?

21. Шта је аграфија? 23. Шта је аномија?

Типови језика, језици у свету, језичка сродност и језичке универзалије

Укупан број језика у свету немогуће је утврдити, али сматра се да их је око 5000 и да на њихов број
утичу етнички, културни и политички фактори. У Европи се, на пример, говори свега седамдесетак језика.
Сви ови језици разликују се и по броју говорника, тако неки језици имају свега једног говорника.

Блиске везе међу језицима указују на језичку сродност односно на заједничко порекло многих језичких
породица. У употреби језика долази и до појаве језичких варијетета у оквиру једног посебног језика, као и
до успостављања језичких универзалија у компаративном проучавању више посебних језика.

ПИТАЊА

1. Колико, према проценама, има различитих језика на свету?

2. Област која је светски рекордер по броју различитих језика (сматра се да на око 3 милиона људи
долази око 750 језика) је___________________________ .

3. Највећи број говорника на свету има _____________ језик.

4. Три најзаступљенија светска језика су __________________________________ .

5. Према броју говорника, поређај наведене језике, почев од језика са највећим бројем говорника.
хинду руски јапански кинески шпански енглески немачки

6. Наведи 4 главне научне класификације језика.

7. Чиме се бави генетска класификација језика?

8. Чиме се бави ареална класификација језика?

9. Чиме се бави типолошка класификација језика?

10. Чиме се бави функционална класификација језика?

11. Шта је етимологија?

12. Објасни појам - народна етимологија.

13. Прилагођавање значења, попут морално је нешто што се мора или дубиозно је нешто што је дубоко,
представља појаву коју називамо ______________________ .

14. Које су главне преживеле гране индоевропске језичке породице?

15. Шта су језички варијетети?

16. Шта су неписани језици?

17. Шта је матерњи језик?

18. Шта је обухваћено појмом званични језик?

19. Објасни појам – класични језици.

20. У чему се огледа постојање језичких универзалија?

21. Шта су пиџини?

22. Шта су креоли?

23. Објасни појмове диглосија и билингвизам.

24. Наведи назив најпознатијег вештачког језика.

25. Које језике зовемо мртвим и зашто?

Раслојавање језика

Језик никада не може бити компактна целина која се увек доследно реализује, већ језик ''живи'' и
доживљава промене у времену, простору, али и личној, појединачној употеби. Тако долази до раслојавања
на различитим нивоима (територијално, социјално, индивидуално и функционално) и одударања од
престижног - стандардног, нормираног језика који је у званичној употреби. Одступања од стандарда
реализују се кроз нестандардне језичке варијетете.
Књижевни језик је језик писмености и образовања, културе, науке и наслања се на најбољу традицију
писмености и културе, чврсто је нормиран и њега посматрамо као стандардни језик.

ПИТАЊА

1. Зашто долази до раслојавања језика?

2. Скуп појава у језику које одступају од стандарда а по којима се разликује језик у различитим видовима
комуникације зове се _________________________ .

3. Зашто долази до територијалног раслојавања језика?

4. Шта је дијалекат?

5. Зашто долази до социјалног раслојавања језика?

6. Шта је социолект?

7. Зашто долази до индивидуалног раслојавања језика?

8. Шта је идиолект?

9. Објасни појам – жаргон.

10. Ко је аутор најсадржајнијег речника жаргона у нашем језику?

11. Наведи функционалнe стиловe које знаш:

12. Варијетети у раслојавању књижевног језика који су се издвојили према предмету и методи мишљења
зову се ____________________________ .
13. Чиме се одликује књижевноуметнички стил?

14. Којим стилом је написан следећи текст:

Осигуравач је дужан да одмах, а најкасније за 3 дана од дана пријаве штете, приступи утврђивању и
процени штете.

15. Наведи одлике новинарског стила.

16. Којим стилом је написан следећи текст:

Носна шупљина је одвојена непцем, које се дели на непокретно тврдо или предње непце (palatum) и
покретно меко или задње непце (velum) са ресицом (uvulom) на крају.
17. Пример ''Де си, бре, бураз? Се гледамо вечерас?'' илуструје _____________ функционални стил.

18. Одлике разговорног стила су:

19. Шта је језичка стандардизација?

20. Шта чини језичку норму једног посебног језика?

21. Ортоепска норма је _______________________________________________ .

22. Ортографска норма је ______________________________________________ .

23. Објасни појам – стандардни / књижевни језик.

24. Шта су нестандардни језички варијетети?

25. Нестандардних језичких варијетета има највише у _______________________ .

ПОЧЕЦИ СЛОВЕНСКЕ ПИСМЕНОСТИ И РАЗВОЈ СРПСКОГ КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА

(Најзначајнији споменици словенске и српске писмености, значајни аутори и њихов рад, развој српског
књижевног језика до 19. века; развој српског књижевног језика у другој половини 19. века и у 20. веку)

Сматра се да је у давна времена постојао (хипотетички) праиндоевропски језик који је дао

индоевропску језичку породицу из које се развија, такође хипотетички, прасловенски језик. Из њега се
формира балто-словенска језичка породица чија је словенска грана дала данас признате и познате три
групе словенских језика: западнословенску, јужнословенску и источнословенску. Први заједнички писани
књижевни језик свих Словена био је старословенски којим се није говорило већ смо писало. Српска
редакција старословенског језика, а уједно и први књижевни језик Срба, дала је српскословенски језик.
Почетком 18. века долази до руске редакције старословенског језика и формира се рускословенски језик.
Средином 18. века долази до мешања рускословенског и српског народног језика што доводи до
формирања славеносрпског (славјаносербског) језика, а први ће њиме писати Захарија Орфелин.
Залагањем Гаврила Стефановића Венцловића и Доситеја Обрадовића, а посебно радом Сава Мркаља и
највише, Вука Карџића, народни српски језик улази у званичну употребу и постаје књижевни језик нашег
народа.
значајни аутори:
Аврам Мразовић(1756-1826) Гаврил Стефановић Венцловић (1680-1749?)

Јован Рајић (1726-1801) Захарија Орфелин (1726-1785)

Саво Мркаљ(1783-1833/1835) Доситеј Обредовић (1739/1741-1811)

Ђуро Даничић(1825-1882) Вук Стефановић Караџић (1787-1864)

ПИТАЊА

1. Прецртај језике који не припадају низу:

пољски, немачки, чешки, словачки, словеначки, лужичкосрпски, бугарски

2. Подвуци језик из источнословенске групе језика:

бугарски, мађарски, украјински, грузијски, чешки

3. Наведи три језика који су део романске језичке породице:

4. Којој породици језика припада немачки?

5. Којој језичкој породици припада мађарски језик?

6. Да ли је грузијски језик словенски?

7. Који језици чине северни огранак германске гране језика?

8. Келтску грану језика чине ________________________________________ .

9. Арапски и хебрејски припадају _________________ породици језика.

10. Западни огранак германске гране чине __________________ и ________ језик.

11. Холандски језика спада у групу _______________ језика.

12. Наброји језике јужнословенске језичке породице:

13. Наброји језике западнословенске језичке породице:

14. Наброји језике источнословенске језичке породице:

15. У ком веку су Словени населили Балкан?

16. Шта је утицало на ширење писмености на територији Балкана?

17. У ком веку браћа из Солуна, ________________ и _______________ долазе у Моравску на позив кнеза
Растислава?

18. Које је прво словенско писмо?

19. Који је први књижевни језик свих Словена?

20. Који је први књижевни језик Срба?

21. Најстарији споменици на старословенском језику су _______________________

_______________________________ писани глагољицом.

22. Како се зове и о чему сведочи филолошка расправа Црнорисца Храбра?

23. Које је друго словенско писмо и када је настало?

24. Најстарији ћирилски споменик из 993. године, нађен крј Преспанског језера је:

25. У 12. веку, на пергаменту, записан је најзначајнији српски ћирилски споменик

________________________________ .

26. За кога је писано Мирослављево јеванђеље?

27. Ко је именовао овај запис из 12. века?

28. Ко је записивач Мирослављевог јеванђеља?

29. Где се чува Мирослављево јеванђеље?

30. Најстарији споменик нађен на Крку и писан угластом глагољицом из 11. века је
______________________ .

31. Повеља Кулина бана из 12. века (1189. године) писана је ___________________ .

32. Најмлађе словенско писмо је ________________________.

33. Када и где настаје словенска латиница?

34. Којим писмом је писао свети Сава?

35. Који је наш настарији правни документ писан ћирилицом (14. век) ?

36. Шта означава појам – редакција?

37. Српска редакција старословенског језика дала је _______________________ .

38. Којим језиком је писано Мирослављево јеванђеље?

39. Руска редакција старословенског језика дала је ______________________ .

40. Који наш писац је у 19. веку писао на рускословенском језику?

41. Који наш писац је у 18. веку користио и српскословенски језик и међу последњима писао на том
језику?

42. Први на славеносрпском језику пише ____________________________ у ____ веку, дело које се зове
____________________________ из ______ године.
43. Поређај српске књижевне језике хронолошки:

44. Који језик се најкраће задржао у српској књижевности?

45. Аврам Мразовић је живео у _________ веку.

46. Најзначајнији рад Аврама Мразовића је ________________________________ штампан у Будиму

__________ године.

47. Који рад из области филологије је написао Вук Караџић по угледу на Аврама Мразовића?

48. Којим писмом је Вук написао дело ''Писменица сербскога језика'' ?

49. Наведи име значајне филолошке студије Сава Мркаља из 1810. године
______________________________________ .

50. Којим језиком је Јован Рајић написао своју историју и наведи пун назив тог дела?

51. Историјско – алегорични еп ___________________________ написао је Јован Рајић на ______________

језику.

52. Колико дуго је у употеби српскословенски језик?

53. Велика сеоба Срба под Арсенијем Чарнојевићем догодила се ________ године.

54. Помоћ од православне Русије почетком 18. века, Срби су тражили због:

55. Руски учитељ, Максим Суворов долази у Србију __________ године и у месту
________________________________ отвара ______________________ .

56. Колико година је радила ''Славјанска школа'' ?

57. Године 1733. у Србију долази _________________________ са неколико руских учитеља и са њима
оснива ______________________ .

58. У ''Латинској школи'' припремани су ________________________ за рад у српским школама.

59. Који језик се негује у Славјанској и Латинској школи?

60. На чији позив је у Сремске Карловце дошао Максим Суворов?

61. Напиши поред сваке године по чему је била значајна у раду Вука Караџића:

 1813.  1839.
 1814.  1847.
 1814.  1850.
 1818.  1852.
 1836.

62. Како су изледала Мркаљева решења за графеме

Ђ - ________ , Ћ - _________ , Љ - _____ , Њ - ______ , и Ј - _______ .
63. Где Вук налази глас Х?

64. Где Вук налази глас Џ?

65. Где Вук налази глас Ј?

66. Које године Вук уместо, ђеца, ћерати, ђевојка, почиње писати дјеца, тјерати, дјевојка?

67. Које године Вук објављује ''Српску граматику'' писану реформисаном ћирилицом и где?

68. Прво издање ''Српског рјечника'' има око ____________ речи.

69. Када и у ком делу Вук први пут употребљава своју нову азбуку?

70. Ко је предводио Илирски покрет у Хрватској?

71. Наведи ауторе и њихова дела објављена 1847. која су писана Вуковом азбуком.

72. Ко су највећи противници Вукове реформе?

73. Шта је постигнуто Књижевним договором у Бечу?

74. Ко су учесници Књижевног договора у Бечу?

75. Књижевни договор у Бечу одржан је ________ године.

76. За потребе Библијског друштва у Лондону филолог ________________________ преводи Стари завјет
___________ године.

77. Напиши поред сваке године по чему је била значајна у раду Ђура Даничића:

 1847.  1865/1868.
 1850.  1874.
 1852.  1880.
 1863/1864.

78. Већина српских писаца у 19. веку пише _________________ језиком, ____________ изговором
новоштокавског дијалекта.

79. Највећи број Вукових дела написан је __________________ дијалектом, ______________ изговора.

80. Вук је употребљавао:

а) само ијекавски изговор б) само екавски изговор в) прво ијекавски, а касније и екавски изговор

81. Ко је Вуку помагао у изради првог издања ''Српског рјечника''?

82. ''Српски рјечник'' је: а) једнојезичан б) вишејезичан

83. Ко је Вуку помагао у изради другог издања ''Српског рјечника''?

84. Да ли су Вук и Гаврил Стефановић Венцловић савременици?

85. Осим за реформу језика, Вук је заслужан и за ___________________________ .

86. Које године је Вукова реформа званично прихваћена?

87. У којој културној епохи ствара Вук Караџић?

88. Вукови савременици, Његош и Бранко Радичевић своју књижевност стварају у доба
_______________________ .

89. Шта је најчешће замерано Вуку у реформи језика коју је спроводио?

90. Напиши године рођења и смрти Вука Стафановића Караџића.

НАРЕЧЈЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА, ДИЈАЛЕКТИ И ИЗГОВОРИ

Најраспрострањеније наречје на територији данашње Србије је штокавско наречје са својих пет дијалеката
- говора; три старија (призренско-тимочки, косовско-ресавски, зетско-јужносанџачки) и два млађа - нова
(шумадијско-војвођански и источнохерцеговачки). Основу књижевног језика чине новоштокавски
дијалекти -шумадијско-војвођански и источнохерцеговачки. Рефлекс гласа јат утицао је на формирање
изговора – екавског, ијекавског и икавског, од којих преовладавају екавски и ијекавски.
Простирање:

Шумадијско-војвођански - северозапад Србије, Срем, Шумадија (Крагујевац и Рача Крагујевачка,

Смедерево и Смедеревска Паланка), Београд, највећи део Бачке и Баната (осим на самом северозападу
Бачке где можемо чути икавски и на самом југоистоку Баната, где се срећемо са косовско-ресавским
дијалектом). Овим дијалектом углавном говори наш народ у Мађарској и Румунији.

Источнохерцеговачки – источна Херцеговина, западна Црна Гора, западни Санџак, западна Србија и
велики део Хрватске.

Косовско-ресавски – централна Србија, правцем североисток – југозапад, Метохија, долина Западне и

Јужне Мораве, крајеви поред Копаоника. источна Србији (Бор, Неготин, Зајечар, Мајданпек) па све до
Вршца. На западу прати реку Ибар, укључујући Крагујевац, даље – Смедерево и Смедеревску Паланку па
све до ивица Београда.

Зетско-јужносанџачки – протеже се од Пераста и на југу од Улциња па све до границе са Албанијом,

највећи део Црне Горе и територију јужног Санџака у Србији.

Призренско-тимочки - захвата Призрен на југу и део до реке Тимок на северу дуж границе са Бугарском
до границе са Македонијом, део око Дечана, потом Вучитрна и Сталаћа

ПИТАЊА

1. Ком дијалекатском подручју припада Јагодина?

2. Ком дијалекатском подручју припада Сјеница?

3. Наведи називе старијих дијалеката штокавског наречја, екавског изговора.

4. Ком дијалекатском подручју припада Пожега?

5. Колико има старијих говора штокавског наречја у нашој земљи? (наведи називе)

6. Ком дијалекатском подручју припада Краљево?

7. Који дијалекти чине основу српског књижевног језика?

8. Ком дијалекатском подручју припада Врбас?

9. Који дијалекат има доследну замену гласа јат?

10. Који дијалекат има ''општи'' падеж (номинатив и акузатив се подударају) ?

11. Наведи 5 одлика штокавског наречја.

12. Који дијалекат чува стари полуглас?

13. У ком дијалекту се група АО сажима у О (дошо, пошо) ?

14. У ком дијалекту можемо срести облике: несам, овема, малема, стареји?

15. Наведи главне одлике малђих штокавских дијалеката.

16. Вокатив са наставком –е, (Стојанке, Миланке) можемо наћи у ____________ дијалекту.

17. У ком дијалекту, у приморској зони, препознајемо продор романске лексике?

18. Зашто штокавско наречје носи тај назив?

19. Одреди дијалекат и изговор употребљен у одломку:

Плава луна ведрим зраком у прелести дивно тече

испод поља звјезданије у прољећну тиху вече,
сипље зраке магическе, чувства тајна нека буди,
те смртника жедни поглед у дражести слаткој блуди.
Над њом зв’језде ројевима брилијантна кола воде,
под њом капље ројевима зажижу се ројне воде;
на грм славуј усамљени армоничку пјесну поје,
мушице се огњевите ка комете мале роје.
Ја замишљен пред шатором на шарени ћилим сједим
и с погледом внимателним сву дивоту ову гледим.

20. Одреди дијалекат и изговор употребљен у одломку:

С'г ће батка да се врне. У јесен кад слунце почне да капнује, т 'г ћу и ја да си умрем. Заједно, и ја и слунце
ће си идемо.

21. Штокавско наречје има три _____________________________ и два _____________________

дијалекта.

22. Дијалекти ијекавског изговора су:

23. Дуги неакцентовани слогови стoје само иза акцентованог слога у ____________ дијалекту.
24. Одреди дијалекат и изговор употребљен у одломку:

Стари Реџап из долап, куде се бија сакрија – с 'с јатаган на мене полетеја... А њума, после, живу гу у врећу
врзали и у Мораву фрљили...

25. Где се простире косовско-ресавски дијалекат?

26. Где се простире источнохерцеговачки дијалекат?

27. Каква је замена гласа јат у шумадијско-војвођанском дијалекту?

28. Који старији дијалекат има ијекавски изговор?

29. Подвуци старији екавски дијалекат.

косовско-ресавски, зетско-јужносанџачки, шумадијско-војвођански и источнохерцеговачки

30. Подвуци млађи ијекавски дијалекат.

косовско-ресавски, шумадијско-војвођански, источнохерцеговачки и зетско-јужносанџачки

31. Где се простире шумадијско-војвођански дијалекат?

32. Најтачније подударање упитне заменице што / шта;

Промена групе јд у ђ (појдем / пођем)
Метатеза ВС у СВ (вас / сав)
Замена ЧР са ЦР (чрн / црн)
Велики број турцизама

Наведене одлике односе се на _________________________________________

33. У ком дијалекту се задржало ијекавско јотовање?

34. Акцентуацију старијег типа и два силазна акцента (који се могу наћи и на унутрашњим слоговима)
има __________________________ дијалекат.

35. Који изговори су равноправни у стандардном српском језику?

Језик као систем и науке које се језиком баве

Језик је чврсто организован систем знакова и чине га језичке јединице као нижи и виши конституенти.
основна и најнижа језичка јединица је глас, потом реч, синтагма, клауза и исказ тј. комуникативна
реченица која је и највиша језичка јединица. Скуп правила посебног језика јесте граматика. Граматика се
дели на фонетику са фонологијом, морфологију, творбу речи и синтаксу. Ове дисциплине граматику чине
дескриптивном (описном) науком. Неодвојив од граматике је и правопис.

ПИТАЊА

1. Граматика је ______________________________________________

2. Фонетика је наука о _____________ и бави се ___________________________

 3. Фонологија је наука о ____________ и бави се ___________________________

4. Морфологија је наука о __________ и бави се ____________________________

5. Творба речи је наука која се бави _______________________________________

6. Синтакса је наука која се бави __________________________________________

7. Правопис је скуп правила за ____________________________________________

8. Лексикологија је _________________________________________________

9. Етимолошки превопис је _______________________________________________

10. Правопис Српског језика је:

а) чисто фонетски
б) чисто етимолошки
в) фонетски са елементима етимолошког

ФОНЕТИКА И ФОНОЛОГИЈА
Гласови и фонеме

вокали

предњег задњег Подела вокала

реда реда
вокал У и вокал О су лабијализовани, јер
високи И У затворени усне незнатно учествују правећи облик
круга
средње Према хоризонталном положају језика
средњи Е О
отворености разликују се вокали предњег и задњег реда
ниски А отворени Према уздигнутости језика у односу на
вокал непце разликују се високи, средњи и ниски
вокали

У неким граматикама А је вокал средњег реда

Сви вокали и сви сонанти су звучни

ГЛАСОВИ СРПСКОГА ЈЕЗИКА

подела по
ЛАБИЈАЛНИ ДЕНТАЛНИ АЛВЕОЛАРНИ ПАЛАТАЛИ ВЕЛАРИ
МЕСТУ
уснени зубни надзубни предњонепчани задњонепчани
изговора →
I вокали
II вокали
III вокали
СОНАНТИ
IV М В Р, Л, Н Љ, Ј, Њ
гласници
 ФРИКАТИВИ
V Ф З, С Ж,Ш Х
струјни
АФРИКАТЕ
VI Ц Ћ,Ђ, Џ, Ч
сливени
ПЛОЗИВИ
VII праскави Б, П Д, Т Г, К
(експлозивни)
↑ подела по
НАЧИНУ
изговора

ПОДЕЛА ПО ЗВУЧНОСТИ
(консонанти/сугласници - опструенти)

ЗВУЧНИ
Б Г Д Ђ Ж З Џ / / /
ГЛАСОВИ
БЕЗВУЧНИ
П К Т Ћ Ш С Ч Ф Х Ц
ГЛАСОВИ

МЕКИ ГЛАСОВИ –само ови гласови су меки, остали су тврди (нема умекшаних гласова у нашем језику)

меки Ј Ћ Ђ Њ Љ

НАЗАЛИ – настају када је меко непце спуштено па фонациону струју дели у два дела, један одлази у нос,
а други наставља кроз уста. (М, Н, Њ)

РЕЗОНАТОРИ су делови говорног апарата који појачавају гласове и дају им посебан тон и боју. То су
усна, носна и ждреона дупља.

ПИТАЊА

1. Одреди средњи вокал предњег реда ________ .

2. Одреди ниски вокал задњег реда ________ .

3. Наведи фрикативе:

4. Наведи меке гласове:

5. Наведи безвучне африкате:

6. Наведи резонаторе и напиши која је улога резонатора у фонетици?

7. Која особина гласа зависи од брзине којом трепереће тело трепери?

8. Који гласови су латералне ликвиде?

9. Код којих гласова фонациона струја прво наилази на потпуну преграду која се после претвара у теснац
кроз који фонациона струја пролази?

10. Шта је фонема?

11. Шта је глас?

12. Написана фонема је _____________ .

13. Напиши реч према наведеним захтевима:

задњонепчани фрикатив, вибрант, отворени вокал, двоуснени звучни праскави сугласник, вибрант,
лабијализовани вокал средње отворености, безвучни зубни фрикатив, безвучни зубни праскави сугласник:
__ __ __ __ __ __ __ __

14. Које гласове називамо опструентима?

15. Састави реч према задатим захтевима:

струјни зубни звучни сугласник, ниски вокал, задњонепчани безвучни експлозивни сугласник,
предњонепчани латерални ликвид, лабијализовани затворени вокал, безвучну предњонепчану африкату,
безвучну зубну африкату, високи вокал предњег реда. ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___

16. Како настају назали?

17. Који гласови су орални?

18. Наведи лабијализоване вокале:

19. При изговору ког гласа фонациона струја треперећи излази између врха језика и алвеола, док врх
језика трепери?

20. Наведи покретне делове говорног апарата?

21. Гласне жице налазе се у ______________ .

22. Човек има:

а) један пар гласних жица

б)два пара гласних жица
в) 3 гласне жице

Заокружите слово испред тачног одговора

23. Заокружите слово испред карактеристика које одговарају артикулацији опструента К:

а) гласне жице трепере

б) артикулише се код задњег непца
в) сврстава се у експлозивне по акустичком утиску
г) меко непце је спуштено

24. Подвуци све безвучне гласове у речи ПОСЛАСТИЦА.

25. Подвуци све звучне гласове у речи ПРЕТРАЖИВАЧ.

26. Подвуци звучне сугласнике у речи БЛАГОСТАЊЕ.

27. Заокружите слово испред карактеристика које одговарају артикулацији опструента Ћ.

а) при изговору гласне жице трепере
б) по акустичком утиску сврстава се у експлозивне сугласнике
в) артикулише се у простору предњег непца
г) за његову артикулацију карактеристична је сливеност
д) има обележје мекоће

28. Која три елемента чине саставни део изговореног гласа?

29. Који глас настаје као производ јаког трења ваздушне струје кроз теснац који чине влажни део доње
усне и горњи секутићи, а гласне жице не трепере?

30. Подвуци све предњонепчане сугласнике изузев струјних:

Преживљаваше чудне неке тренутке, отуђен, заборављен и напуштен.

31. Разлика у артикулацији гласа Н у примерима АНА / АНКА чини да је глас Н у речи АНКА
_______________ гласа Н.

32. Алофон је________________________________________________________ .

33. Заокружи пар у ком дистинктивну улогу има обележје мекоће:

а) рај : мај б) број : крој

в) џак : ђак г) мед : јед

34. Заокружите слово испред примера у ком дистинктивну улогу има фонема у медијалном положају:

а) рај : рој б) лик : бик в) мај : мак

35. Заокружите слово испред примера у којима дистинктивну улогу има фонема у финалном положају:

а) жив : жиг б) козар : козак в) враг : праг г) спој : спор

36. Поред тврдњи које су тачне стави занк плус:

 у српском језику има меких назала
 у српском језику има задњонепчаних гласника
 у српском језику нема зубних африката
 у српском језику има назалних дентала
 у српском језику нема предњонепчаних оклузива/плозива

37. Шта је кинограм?

38. Чему је намењено техничко помагало спектрограф?

39. Шта су дистинктивна обележја фонема?

40. Који гласови су локализовани?

41. Наведи нелокализоване гласове у српском језику:

42. Глотус је __________________________ .

43. Који глас настаје тако што фонациона струја пролази кроз широки теснац начињен од језика боковима
приљубљеног уз рубове непца, док се на средини формира жлеб (зев), а гласне жице не трепере?

44. Напиши реч према наведеним захтевима:

Алвеоларни латерални ликвид, средњи вокал предњег реда, експлозивни зучни зубни сугласник: _____
______ ______

45. Унеси потребне податке у табелу:

глас место изговора начин изговора звучност

Х
Ч
В
К

Гласовне промене

ПИТАЊА

1. Одреди гласовне промене у речима:

СВАГДАШЊИ МИРАЖЏИКА МАЈЧИН
РЕЦИТЕ КУПЉЕН ИСЦЕЉЕЊЕ

2. Одреди гласовне промене у речима:

ПЕЦИЈАХ СЛОМЉЕН ДЕЉЕЊЕ
ДЕОБА ДРУЖИНА ЗАДУЖБИНА

3. Одреди гласовне промене у речима:

ПРОБРАТИ /БИРАТИ /ИЗБОР ПЛЕТОХ /ПЛОТ /ПРЕПЛИТАТИ

4. Одреди гласовне промене у речима:

СИРОМАШЕ НОШЕН БУБРЕЗИ ПИО

5. Подвуци речи у којима запажаш непостојано а:

Пошао сам без циља и плана, носећи на реку и ведро и котао и канап.

6. Подвуци речи у којима запажаш једначење сугласника по звучности:

И само док заборавише на спектакуларно бекство, поново ти он здружи са Грујицом и истрчаше заједно
на цaрски друм.

7. Подвуци речи у којима запажаш непостојано а:

ветар лисац јунак ловац мачка пожар

8. Подвуци речи у којима запажаш једначење сугласника по месту изговора:

Ишчупао је и последњу ружу и рашчистио двориште па седе у хлад, замишљен.
9. Подвуци речи у којима запажаш прелазак л у о:
илегалац котао петао зналац мислилац бокал

10. Покретни вокали могу бити вокали _____ , _______ и ______ .

11. Примери Гоч / Гочем; Беч / Бечом; кеј / кејом; ној / нојем; јеж / јежом и нож / ножем, илуструју
гласовну промену која се зове __________________________ .

12. Напиши номинатив множине именице долазак и објасни које гласовне промене запажаш.

13. Подвуци речи у којима запажаш губљење сугласника:

Зеленаштво је рђав посао у очима варошког света.

14. Подвуци речи у којима запажаш јотовање:

Био је јачи и виши, а опет некако тиши од свих својих рођака.

15. Подвуци речи у којима запажаш губљење сугласника:

Оца је рано изгубила и расла је у жалосну девојку.

16. Наведи све фонолошки условљене алтернације.

17. Наведи све морфолошки и творбено условљене алтернације.

18. У низу именица подвуци оне које му не припадају:

неваљалац, гледалац, зналац, илегалац, стрелац, слушалац, крелац

19. Подвуци речи у којима запажаш сибиларизацију:

Ницали су ораси на све стране тог пролећа.

20. Подвуци речи у којима запажаш палатализацију:

Ђаче виче и не обазире се на то што му цела дружина маше.

21. Одреди гласовне промене у речима:

ПУТНИЦИ СЕЉАЧЕ БЛАЖИ ВРАЖЕ

22. Одреди гласовне промене у речима:

ИЖЏИГЉАТИ ПАЖЊА ПАШЧЕ НАПИЦИ

23. Одреди гласовне промене у речима:

ЗАДАЦИ БЕЗАКОЊЕ ПЕДЕСЕТ ШЕЗДЕСЕТ

24. Одреди гласовне промене у речима:

ГРУБЉИ ШЧЕПАТИ ЗРАЧАК

25. Одреди гласовне промене у речима:

БЕКСТВО ЖЕЛЕО ОТПАСТИ ПИШЕМ
Слог

Слог је онај фонациони минимум који се реализује једним артикулационим захватом. Њега чини
самогласник, сам или са једним или више сугласника.

Када је у речи на првом месту сугласник, а после њега самогласник, граница између слогова је испред
сугласника - ма/те/ма/ти/ка, но/га, пи/ле ...

Када се у средини између самогласника нађе сугласник, граница слога је увек испред њега - А/ни/ца,
стре/ла...

Скупови сугласника са неким струјним на првом месту и било којим другим сугласником на другом месту
увек улазе у састав другог слога - мо/зга/ти, без/ду/шни, ли/шће, кро/фна

Када се један до другог нађу два сонанта или два сонанта истог места изговора онда је граница слога
између њих – трам/вај, ав/ли/ја

Ако се испред групе сугласника налази дуг слог, комплетна група сугласника улази у други слог – Па/вле,
а/лва, пра/вда

ПИТАЊА

1. Подели речи на слогове: МАЈКА БРАНКА

2. Подели речи на слогове: ЛОПТА ЛЕПТИР

3. Подвуци речи код којих је Л носилац слога

Темпл, коктел, монокл, бокал, вокал, триангл

4. Који се гласови, осим вокала и вокалског Р, могу наћи у слоготворној улози?

5. Подели рчи на слогове: МАНАСТИРСКИ ИНЈЕКЦИЈА ТЕЛЕФОНИРАТИ

6. Подели речи на слогове: П О С Л Е Д И Ц А ПОЛОМЉЕН

7. Граница међу слоговима може бити _________________ (граматичка) и ________________

(психолошка).

8. Подели реч ИЗОКРЕНУТИ тако да граница међу слоговима буде:

а) семантичка __________________
б) фонетска ____________________

9. Подвуци примере у којима су сонанти носиоци слога:

адмирал Њутн монокл дебакл Плзен ланен

10. Ако групу сугласника у речи чине два сонаната, граница слога је
__________________________________ .
11. Подели речи на слогове:

ПРИПОВЕТКА ПРСТОХВАТ

12. Подели речи на слогове:

ПРЕБРАНАЦ ТРАМВАЈ

13. Подвуци примере у којима су сонанти носиоци слога:

Влтава Сартр гулден спектар трицикл скутер

14. Слог је ___________________________________________ .

15. На које начине можемо одредити границу међу слоговима?

Акценат

Посебно истицање (наглашавање) једног гласа или слога у речи назива се акценат. Слог у коме се налази
овај наглашени самогласник назива се акцентовани слог. Осим самогласника, у извесним ситуацијама и
сонант Р може бити наглашен, а у једној речи могућ је смо један акценат.

краткосилазни акценат (симбол ``), дугосилазни акценат (симбол ^)

краткоузлазни акценат (симбол `), дугоузлазни акценат (симбол ´)

Акценат истичемо када има дистинктивну улогу.

Сасвим сам сâм. Кажи му да дâ тај папир.

ПОСТУПАК У ОДРЕЂИВАЊУ АКЦЕНТА

прво подели реч на слогове

подвуци акцентовани / наглашени слог

одреди да ли је слог дуг или кратак

примени правила
ПРАВИЛА
једносложне речи имају само силазне акценте
на првом слогу вишесложних речи може стајати било који акценат
на унутрашњем слогу вишесложних речи стоје само узлазни акценти
последњи слог никад није наглашен
дуги ненаглашени/неакценатовани слогови могу се јавити само после наглашеног слога -
ПОСЛЕАКЦЕНАТСКА ДУЖИНА
ПИТАЊА

1. На једносложним речима могу стајати само ________________ акценти.

2. Подвуци акцентовани слог у речима: СНОВИ САЊАТИ САЊАЛИЦА

3. На унутрашњем слогу вишесложних речи могу стајати само _________ акценти.

4. Подвуци акцентовани слог у речима: ДОГАЂАЈ ДОГАЂАТИ

5. Подвуци акцентовани слог у речима: ДЕВОЈКА ДЕВОЈЧИЦА

6. Акцентуј речи: ВЛАСТЕЛА ЛАБАВ ФИЛМ УНИЈА

7. Подвуци акцентовани слог у речима: сунце продужити подизати

8. Акцентуј речи у реченици:

Видим сасвим јасно, као румене кресте петлова, вулкане уз обалу.

9. Акцентуј речи: ЛЕЖАТИ ДОМ ХАЛУЦИНАЦИЈА ХТЕТИ

10. Акцентуј речи у реченици:

Овим путем сам водио жену у Палермо.

11. Акцентуј речи у реченици:

И још се једном јави мисао с којом је сто пута заспао, никад домишљена, а увредљива и јадна.

12. Акцентуј речи: КРЧАТИ КОСМОЛОГ ЛИМУНАДА

13. Акцентуј речи у реченици:

То су душмани српски и највећу би услугу учинили земљи да изаберу најдубљи вир па да сви у њега
поскачу.

14. Акцентуј речи: ЦЕДИЛО ДЕВОЈКА ЧОКОЛАДА

15. Када је обавезна постакценатска дужина?

16. Подвуци примере у којима запажате преношење акцента на проклитику:

а) не радим г) не знам
б) не мислим д) не вреди
в) не говорим ђ) не пишем

17. Подвуци речи са кратким акцентом

храбар глава колено капетан кокошка

18. Подвуци речи са силазним акцентом

писац син вода крај чаша колега

19. Напиши значење поред акцентованих речи

а) грâд
б) грãд
20. Како се зову ненаглашене речи?
НЕНАГЛАШЕНЕ РЕЧИ - КЛИТИКЕ

ПРОКЛИТИКЕ су речи које немају свој акценат већ чине акценатску целину са речју иза себе.
Проклитике су обично предлози: о, у, на, пред, под, кроз; везници: и, а, па, али, јер, док; речца: да, не.

ЕНКЛИТИКЕ су речи које немају свој акценат већ чине акценатску целину са речју испред себе.
Енклитике су обично:ненаглашени (краћи) облици личних заменицa и повратне заменице: у генитиву: ме,
те, га, је, нас, вас, их; у дативу: ми, ти, му, јој, нам, вам, им; у акузативу: ме, те, га, је, ју, нас, вас, их; се
ненаглашени (краћи) облици презента помоћних глагола - јесам, бити, хтети.
јесам: сам, си, је, смо, сте, су; бити: бих, би, би, бисмо, бисте, би, (само када је део потенцијала); хтети: ћу,
ћеш, ће, ћемо, ћете, ће; упитна речца ли; речца се

ПИТАЊА
Заокружи знак испред клитика (ненаглашених речи)
1. * Некако *ми *је *тешко *на *души.

2. * Да *ли *знаш *зашто *се *ти *уплићеш, *а?

3. *Ти *ли *си *тај!

4. *Кроз *узани *кланац *пробијала *се *пенушава *река.

5. *Да *га *водимо *одмах *одавде?

6. *Само *да *си *ти *мени *жив *и *здрав

7. *Ко *је *овде *сигуран *у *свој *живот *и *заштићен *од *злочина?

8. *Из *једног *хотела *су *у *последњи *час *отказали *резервацију.

9. *Јавио *сам *ти *да *не *долазиш *на *претчас.

10. *Сваке *среде *ме *пита *исту *лекцију *из * историје.

У наведеним примерима подвуци проклитике:

11. Док сам се спремао на починак из кухиње су допирали звуци са радија.

12. Пожурио сам у школу јер нећу да закасним на час математике.

13. Да се нисте на време јавили не бих могао да вам сачувам карте за представу.
У наведеним примерима подвуци енклитике:

14. Сетио сам је се тек када су поменули девојку којој је сестра на Куби.

15. Уживали су у разговорима и пријао им је одмор крај реке.

 МОРФОЛОГИЈА
врсте морфема

Морфеме делимо на самосталне и несамосталне тј. корен и афиксе. Афикси су несамосталне везане
морфеме. Међу афиксима префикси и суфикси су творбене, а инфикси и наставци за облик граматичке
морфеме. Такође, треба разликовати граматичку и творбену основу.

ПИТАЊА

1. Шта је реч?

2. Шта је морфема?

3. Шта је корен речи?

4. Афикси су __________________________________________________ .

5. Инфикси
а) мењају значење речи
б) учествују смо у промени облика речи

6. У које афиксе спада спојни вокал?

7. Суфикси
а) мењају значење речи
б) учествују смо у промени облика речи

8. Који афикс сматрамо најпродуктивнијим са становишта творбе речи?

9. Наведи афиксе који спадају у граматичке морфеме.

10. Рашчлани речи у низу на морфеме:

нога, ногара, ногавица

11. Рашчлани реч на морфеме:

ПРЕОВЛАДАВАТИ

12. Заокружи слово испред афикса који спадају у творбене морфеме.

а) префикси б) инфикси
в) суфикси г) наставци за облик

13. Рашчлани реч на морфеме:

ГРАДИТИ

14. Којим суфиксом је изведена реч ПРЕОРАВАТИ?

15. Колико речи а колико морфема има у реченици:

Бродић је на реци.

16. Одреди граматичку и творбену основу у речи учитељица.

а) граматичка основа ___________________
б) творбена основа _____________________
17. Подвуци речи које се састоје од две морфеме
зид зидови зидар књига говорити

18. Колико речи а колико морфема има у реченици:

Загледао се у дугу.

19. Одреди граматичку и творбену основу у речи рукавица.

а) граматичка основа ___________________
б) творбена основа _____________________

20. Подвуци речи са префиксалном морфемом

излетети, поклопац, пуковник, нагњечење, подлистак, аерофагија, кључ

21. Ако префикс долази из страног језика, назива се ___________________ .

22. Подвуци суфиксоиде:

биолог, таксиста, библиофил, хомофоб

23. Подвуци творбену основу у речи играоница.

24. Подвуци мотивисане речи:

црвен, црвенкаст, оплав, бео

25. Напиши мотивну реч за реч испретакати.

26. Подвуци изведене речи:

обелети, другарица, сеоце, настрешница, окопати, написати, пискарти, певуцкати

27. Подвуци сложене речи:

подлетети, зауставити, певачица, сламка, испомоћ

28. Подвуци творбену основу у речи докторски.

29. Напиши граматичку основу именице психолошкиња.

30. Подели глагол подвезати на морфеме.

Морфологија, врсте речи и облика

ПИТАЊА

1. Усправном цртом подели реч ЛЕКАРКА на граматичку основу и наставак за облик.

2. Подвуци творбену основу именице ИСЦЕЛИТЕЉКА.

3. Напиши граматичке основе наведених именица:

мисао - _____________________ пас - _______________________
отац - ______________________ буре - ______________________
име - _______________________ листак - ____________________

4. Подвуци корен у речима

нога ножни нози
5. Шта је аломорф?

6. Одреди врсту акцентованих речи:

рâд - ___________________________ рãд - ___________________________

7. Подвуци све енклитике заменице она у акузативу.

Ако је сретнеш, реци јој да ју је видео на рођендану.

8. Наведи граматичке категорије придева:

9. Која врста речи има највише граматичких категорија?

10. Одреди врсту подвучених речи у реченици:

''Благо мени, снено уживам у тишини!'' – помислих, кад зачух лупњаву и топот коњских копита.

11. Ког су рода следеће именице:

леђа - ______________________ телад - _____________________
прут - ______________________ прасенце - __________________

12. Одреди природни и граматички род именица:

именица природни род граматички род
девојчурак
дете
деда
дечкоња

13. Одреди род број и падеж именице ДЕЦА.

14. Одреди врсту подвучених речи у реченици:

Већ су стигли до удаљеног сеоца носећи не само Кларину столицу већ и пет тешких кофера, међутим,
следећег јутра њене столице нигде не беше.

15. Одреди род, број и падеж подвучених речи у реченици:

Годинама ослушкујем како куца стари зидни сат мога деде.

16. Напиши компаратив придева:

мрк - _______________ чврст - __________________
једак - ______________ жилав - __________________
строг - ______________ мек - ____________________

17. Страсно шапуће сећање.

Врста подвучене речи може бити и _________________ и __________________ .

18. Који предлог може стајати и испред и иза именице?

19. Подвуци временске прилоге:

Јутрос сам се сетио синоћног позива, на који сам јуче чекао васцели дан.

20. Напиши компаратив придева:

јак тих висок
Коју гласовну промену запажаш?
21. Упиши бројне придеве:
Купио сам (4) ______________ грабље. Уградио сам (3) ____________ врата.

22. Подвуци именице које су pluralia tantum:

маказе ципеле мердевине руке недра

23. Наведи личне, просте глаголске облике:

24. Упитна именичка заменица за ствари је:

25. Промени по падежима повратну заменицу сваког лица.

26. Како гласи граматичка основа придева побелео?

27. Одреди врсту именице мастило:

28. Наведи независне падеже:

29. Колико има помоћних глагола у српском језику и који су то глаголи?

30. Наведи бар 3 показне речце:

СИНТАКСА
Реченица као језичка и комуникативна јединица
ПИТАЊА

1. Колико има комуникативних, а колико предикатских реченица у датом примеру?

Ето, ја бих и сам сео на ону клупицу иза камере и слушао као да ништа о том њиховом животу и делу не
знам. Та прича би морала да има какву своју жилу куцавицу која би после само једног несмотреног или
неспретног ударца одједном и заувек располутила целу једну судбину онако како је то једино могуће.

2. Колико има предикатских реченица у датом примеру?

Иако она никога није законски усвојила њена реч и воља толико су већ импоновали

паланци да нико није нарочито питао о односу те чудне породице према имању

госпа Нолином.

3. Колико има предикатских реченица у задатом примеру?

Пођемо по вароши да гледамо цркве, галерије, палате, прођемо поред каквог пропланка одакле се између
кућа види Везув, Капри. Зауставимо се, пођемо, окренемо се, станемо и тако прође наш дан.
4. Колико има комуникативних, а колико предикатских реченица у датом примеру?

Дуго сам стајао у једном воћњаку и гледао како се на гранама жуте лимунови и поморанџе и прихватио
сам их рукама да се уверим да нису од воска направљени или да нису насликани.

5. Колико има комуникативних реченица у датом примеру?

Тек када је госпа Нола стала искрено причати да је Србу заволела до слабости, да може читав сат да
посматра како се игра тај леп и умешан дечак сада се свету учини да се конци мрсе.
6. Колико има предикатских реченица у датом примеру?

Хоџа их је гледао као пијане људе који не знају шта говоре и већ је хтео да им одговори да је овде живот
већ одавно у опасности и да смо сви ионако мртви само се редом сахрањујемо.

7. Колико има предикатских реченица у задатом примеру?

Све се некако већ трзам на разноразне шумове из зидова и вирим кроз прозор кад год се звук мотора
разлије по улици или ако у мраку густом одјекну тешки кораци.

8. Колико има предикатских реченица у датом примеру?

После толико година почео сам да излазим у варош не бих ли пронашао некога да му посветим део мог
писања, али су одмах припретили да никад не излазим и рекли да је кућа Б. ругло нашег града. И отеран у
свој мали мрак ја сам започео овај пут са истинским писањем иако је све то изискивало крајње стрпљење.

9. Колико има предикатских реченица у задатом примеру?

Јер ево шта се збивало у оних дванаестак дана пре него што је ова кумова кафа са скорупом стигла врућа
на сто, па се онда хладила и охладила начисто и до данас ту остала.

10. Колико има комуникативних реченица у датом примеру?

Нисам могао да поверујем, бојао сам се да прихватим истину да тако нешто може да обликује рука
човекова.
11. Колико има комуникативних реченица у датом примеру?

Недуго потом стиже га стари самарџија на коњу. Данима је јахао низ пусте ледине.

12. Колико има комуникативних реченица у датом примеру?

Изазван појединостима из свакодневног живота сваке од средина у којима је боравио, пише врло
поетично више о појединцу него о читавој средини. У већини Матавуљевих приповедака доминира један
лик.
ЛЕКСИКОЛОГИЈА

Лексикологија проучава састав лексике и речи као основне јединице именовања. Основна јединица
именовања зове се и лексема. Ова област детаљно се проучава у трећем разреду, али ево неких
елементарних питања.

ПИТАЊА

1. Шта проучава лексикологија?

2. Лексема је _______________________________________________ .

3. Препиши лексеме из дате реченице:

Медведа је на путу до најлепше кошнице пресрео зли вук

4. Препиши лексеме из дате реченице:

Бржи дечак стигао је први.

5. Наведи непунозначне речи.

6. Шта су варваризми?

7. Препиши лексеме из дате реченице:

Овај дан није као остали дани.

8. Шта су синоними?

9. Шта су хомоними?

10. Шта су антоними?

11. Из ког језика је реч ГУЛАШ?

12. Како се зову речи из чешког језика?

13. Речи чамац, џезва и олук су из ________________ језика.

14. Формулације:

ради испод жита, живи богу иза ногу, то му је рак-рана

називају се ___________________________ .

15. Речи јуност, полза, астал, начертаније, поученије су _______________________ .

16. Шта је етимологија?

17. Вулгаризми су______________________________________ .

18. Ономастика се бави ____________________________________ .

19. Историзми су _________________________________________ .

20. Полисемија је _____________________ .

ЛЕКСИКОНИ, РЕЧНИЦИ И ПРИРУЧНИЦИ

1. Ако желиш да пронађеш правилно акцентовану реч и да сазнаш и њено значење, узећеш
__________________________ који је издала _______________________ .

2. Ако те занима значење неке фразе, погледаћеш у ______________________ .

3. Када треба да провериш да ли си правилно написо неку реч, послужићеш се:

4. Када ти је непознато значење неке стране речи, можеш је потражити у

5. За које речнике се каже да су права антрополошка и културолошка ризница знања о нашим прецима и
њиховим животима, веровањима и обичајима.

6. Ако желиш да сазнаш нешто о уличном говору или шаљивој и креативној употреби језика, завирићеш у
____________________________________ .

7. Ако те заним значење неких књижевнотеоријских појмова и желиш да сазнаш значење разних појмова
везаних за књижевност, послужићеш се
___________________________________________________________________ .

8. Ако не знаш значење неке речи из енглеског језика потржићеш је у ?

9. Када желиш да пронађеш адекватне речи, а не желиш да понављаш исте, већ трагаш за сличним, можеш
их потражити у _________________________ .

10. Ко је Милан Вујаклија?

 Ранко Бугарски (Сабрана дела у 12 књига), Увод у општу лингвистику (књига 6), Чигоја штампа,
Београд
 Дејвид Кристал, Кембричка енциклопедија језика,
 Живојин Станојчић и Љубомир Поповић, Граматика српског језика за гимназије и средње школе,
Завод за уџбенике, Београд, 2008.
 Михаило Стевановић, Савремени српскохрватски језик, I, Научна књига, Београд, 1991.
 Митар Пешикан, Јован Јерковић и Мато Пижурица, Правопис српскога језика, Матица српска,
Нови Сад, 2013.
 Милан Шипка, Правописни речник српскога језика (са правописно - граматичким саветником),
Прометеј, Нови Сад, 2010.

РЕШЕЊА