Završni rad

Sadržaj

1.UVOD ...................................................................................................................................................... 3

1.1. Struja groma i pobuda uzemljivača ..................................................................................... 4

1.2. Fizičke pojave pri odvođenju struje iz uzemljivača ............................................................ 5

2. UTICAJ KARAKTERISTIKA TLA NA IMPEDANSU UZEMLJIVAČKE ELEKTRODE ............ 7

2.1. Naizmenični izvori struje u homogenoj sredini ................................................................... 7

2.2. Metod preslikavanja .............................................................................................................. 8

2.3. Metod simulacije struje ......................................................................................................... 9

2.4. Impedansa elektrode ............................................................................................................ 10

2.5. Jednačina aproksimacije ..................................................................................................... 10

2.6. Procena greške ...................................................................................................................... 12

3. DINAMIČKI ODZIV VERTIKALNOG CEVASTOG UZEMLJIVAČA PRI IMPULSNOJ

POBUDI .................................................................................................................................................... 13

3.1. Matematički postupak ......................................................................................................... 13

3.2. Primena prenosnih jednačina ............................................................................................. 14

3.3. Model uzemljivača sa uključenom geometrijom iznad tla ............................................... 16

3.4. Analiza uticaja promene dužine uzemljivača i zemljovoda, kao i promene inteziteta
strujne pobude i talasnog oblika impulsne struje na odziv uzemljivača ................................ 18

3.5. Grafički prikaz analize i diskusija ...................................................................................... 19

3.6. Zaključak .............................................................................................................................. 24

4. DINAMIČKI ODZIV HORIZONTALNIH UZEMLJIVAČKIH ELEKTRODA ............................ 25

4.1. Matematički model ............................................................................................................... 27

4.2. Grafički prikaz i diskusija ................................................................................................... 31

4.3. Eksperimentalni rezultati drugih autora ........................................................................... 36

1
 Završni rad

4.4. Kritična vrednost električnog polja na površini elektrode............................................... 38

4.5. Zaključak .............................................................................................................................. 41

2
 Završni rad

1.Uvod

Performanse uzemljivačkih elektroda pod uticajem impulsnih struja moraju se detaljno

poznavati kako bi bilo moguće analizirati probleme vezane za gromobransku zaštitu privatnih i
javnih zgrada kao i industrijskih postrojenja. Ponašanje uzemljivačkih elektroda na uobičajenim
frekvencijama je dobro poznato pa je potvrda efikasnosti uzemljivačkog sistema na niskim
frekvencijama lako dokaziva dok je ponašanje uzemljivačkih elektroda dosta složenije kada su u
pitanju impulsne struje, kao na primer u slučaju udara groma. Tada se javljaju problemi čak i u
definisanju veličina koje karakterišu datu pojavu.

Mnoge studije su rađene s ciljem da unaprede znanje o tranzijentnom ponašanju raznih

uzemljivačkih elektroda (horizontalne, vertikalne, mrežne) sa teorijske [15 − 19] ili sa
eksperimentalne [20 − 23] strane. Ove studije su pokazale da je za poređenje različitih vrsta
elektroda zgodno uzeti u obzir sledeće:

 impulsna impedansa Z(t) elektrode koja je definisana kao odnos između trenutnih
vrednosti totalnog napona tla i struje od elektrode do tačke napajanja
 konvencionalna impedansa Z, definisana kao odnos između maksimalne vrednosti
totalnog napona tla i najviše vrednosti impulsne struje.
 impulsna efikasnost definisana kao odnos između konvencionalne impedanse
elektrode i njenog otpora pri niskoj frekvenciji.

Pri atmosferskim pražnjenjima ili brzim sklopnim radnjama u elektroenergetskom sistemu,

uzemljivač treba uspešno odvesti u zemlju udarne struje vrlo velike jačine i vrlo strmog čela
strujnih talasa. Stoga je poznavanje elektromagnetskog dinamičkog odziva uzemljivača, odnosno
njegovih dinamičkih parametara ključno za funkcioniranje i dimenzioniranje zaštite u
elektroenergetskom postrojenju. Kako se strujno-naponske prilike pri dinamičkom odzivu uveliko
razlikuju od onih pri stacionarnom odzivu na mrežnim frekvencijama (50/60 Hz), postupci za
zaštitu od opasnih dodirnih napona i napona koraka koji važe za mrežne frekvencije teško su
primenjivi u slučaju kada je uzemljivač pobuđen impulsnom strujom. Iz tog razloga je prikladno
na jednostavnim primerima uzemljivača, a koji se koriste u praksi, analizirati činioce koji utiču na
dinamički odziv uzemljivača pri impulsnoj pobudi. Pri tome valja imati na umu da osim činioca
koji utiču na stacionarni odziv uzemljivača, na dinamički odziv uzemljivača pri impulsnoj pobudi
deluju dodatni činioci koji nemaju nikakav uticaj na stacionarni odziv uzemljivača pri mrežnim
frekvencijama. To su: parametri strujne pobude, smanjenje aktivne dužine provodnika, jonizacija
tla u okolini uzemljivača, tlo koje prigušuje visoke frekvencije polja kao i geometrija provodnika
iznad tla. Posebno valja istaći uticaj geometrije provodnika iznad tla, jer se njegovim
zanemarivanjem dobijaju i do dva puta povoljniji rezultati proračuna, što je nedopustivo visoka
greška u računu. Upravo iz tog razloga analiziran je uticaj nadzemne geometrije na odziv
uzemljivača.

3
 Završni rad

1.1. Struja groma i pobuda uzemljivača

Zbog stohastičke prirode udara groma dimenzioniranje uzemljivača temelji se na analizi

verovatnoće. Važnija obeležja groma očitavaju se s grafikona ili iz tabela (tabela 1.1).

Tabela 1.1: Osnovna obeležja gromova i njihova verovatnoća prekoračenja

Verovatnoća Amplituda Strmina čela ∫ 𝑖 2 dt Trajanje Broj izbijanja

prekoračenja talasa
𝑃 [%] 𝐼 [𝑘𝐴] s [𝑘𝐴/𝜇𝑠] [𝑘𝐴2 𝑠] 𝑇[𝑠] 𝑛
50 26 48 0.54 0.09 1.8
10 73 74 1.9 0.56 5
1 180 97 35 2.7 12

Strmina strujnog talasa (kosina čela talasa) direktnog udara groma može dostići iznos od
100 𝑘𝐴/𝜇𝑠. Međutim, direktni udar groma je retko praćen samo jednim strujnim impulsom, nego
se redovno javlja nekoliko impulsa (pražnjenja) u razmaku od nekoliko desetina milisekundi (slika
2.1 preuzeta iz [2]). Kako su parametri prvog udara znatno nepovoljniji od ostalih udara, za većinu
primena dovoljno je proračunski uvažiti samo prvi udar, što je i učinjeno u ovom radu. Prvi udar
najčešće se aproksimira tzv. dvostruko eksponencijalnim talasnim oblikom (manja slika na slici
2.1), koji je opisan vremenom čela tmax i vremenom začelja t1/2.

Slika 1.1: Talasni oblik negativnog strujnog talasa struje groma pri udaru zemlja-oblak

4
 Završni rad

1.2. Fizičke pojave pri odvođenju struje iz uzemljivača

Ključna razlika između vođenja struje provodnika uzemljivača pri niskim i visokim
frekvencijama iskazana je kroz pojavu smanjenja aktivne dužine uzemljivača. Navedenu pojavu
najlakše je objasniti predstavljanjem cevastog uzemljivača ekvivalentnim vodom u praznom hodu
[3] slika 1.2.

Slika 1.2: Ekvivalentni prenosni vod, lanac „π“ četvoropola

Utisnuta struja 𝐼1 na početku voda nailazi na uzdužnu reaktansu j𝜔𝐿1 , koja je pri niskim
frekvencijama zanemarljiva stoga utisnuta struja niske frekvencije prolazi celom dužinom takvog
uzemljivača. Porastom frekvencije raste i uzdužna reaktansa, koja joj otežava put ka preostaloj
dužini prema kraju provodnika. Iz tog razloga najveći deo struje se odvodi u tlo na početnom delu
provodnika uzemljivača gledano od tačke utiskivanja struje. Preostali deo provodnika uzemljivača
je neiskorišćen, jer se iz njega mali deo struje odvodi u tlo. Iz tog razloga, za kvalitetno odvođenje
struja visokih frekvencija, umesto jednog dugog uzemljivača bolje je koristiti više kraćih
uzemljivača. Pri odvođenju struja atmosferskih pražnjenja velikih jačina provodnici uzemljivača
poprimaju vrlo visoki električni potencijal što rezultuje jakim električnim poljem oko provodnika
uzemljivača. Posebno jako električno polje oko provodnika uzemljivača javlja se kada se on nalazi
u tlu loše provodnosti. Električno polje koje se tada javlja je veće od električne probojne čvrstoće
tla i u okolini uzemljivača nastupa električni proboj (kao korona kod provodnika u vazduhu).
Jonizacija tla u ovom radu nije analizirana, a više o njoj može se naći u [4].

Uzimanjem u obzir tipični oscilogram struje groma negativne polarnosti snimljen od strane
profesora K. Bergera [26], relevantna amplituda i spektar faza [27] pokazuje da frekvencije više
od nekoliko stotina kHz nisu merljive u talasima struje groma.

U smislu prostiranja elektromagnetnog polja, tlo pogođeno promenljivim strujama ovih

frekvencija može se smatrati kao provodna sredina. Zapravo, pretpostavkom da je tlo specifične
otpornosti između 1 i 103 Ωm i takođe relativne permitivnosti ε/ε0 između 80 i 3, mora se pokazati
da je karakteristična frekvencija disperzivnog medijuma 𝑓0 = 1/2𝜋𝜀𝜌 u opsegu između 200 kHz

5
 Završni rad

i 6 MHz. Može se videti sa slike 1.3 da je maksimalna frekvencija fenomena mnogo manja nego
f0 pa je tako prostiranje impulsivne struje u tlu predominantno konduktivnog tipa.

Slika 1.3-a) Oscilogram negativne polarnosti groma [17] b) Amplituda i spektar faze ;
amplitude se odnose na kontinualnu komponentu

6
 Završni rad

2. Uticaj karakteristika tla na impedansu

uzemljivačke elektrode

U ovom delu prikazan je postupak karakterizacije uticaja parametara tla na karakteristike

uzemljivačkih elektroda. Kada se visokofrekventna struja injektira u uzemljivačku elektrodu i kada
je konduktivnost zemlje oko elektrode niska, impedansu bi pre nego naizmenični otpor trebalo
smatrati kao element strujnog kola od elektrode ka zemlji. Visokofrekventne karakteristike
impedanse tla kao i distribucije polja vertikalno i horizontalno ukopanih uzemljivačkih elektroda
su izvedene metodama simulacije struje i preslikavanja.

2.1. Naizmenični izvori struje u homogenoj sredini

(a) Izvor usmerene struje

Izvor naizmenične usmerene struje 𝐼 = 𝐼0 𝑒𝑥𝑝(𝑗𝜔𝑡) se nalazi u homogenoj sredini

provodnosti 𝐾 i permitivnosti 𝜀. Izvor injektira struju 𝐼 u okolnu sredinu. Sada se razmatra polje
pruzrukovano injektiranom strujom. Neka je 𝐽⃗ gustina struje u tački posmatranja, 𝑟 je rastojanje
od strujnog izvora do tačke posmatranja. Po Gausovom zakonu sledi:

𝐼 = 4𝜋𝑟 2 𝐽⃗⃗⃗⃗⃗⃗
𝑎𝑟 (2.1)

odakle je:

𝐼
𝐽⃗ = 𝑎𝑟
⃗⃗⃗⃗⃗ (2.2)
4𝜋𝑟 2

𝑎𝑟 jedinični vektor u smeru r. Uz pretpostavku da je električno polje inteziteta

gde je ⃗⃗⃗⃗⃗
𝐸 = 𝐸0 exp(𝑗𝜔𝑡)𝑎
⃗⃗⃗⃗⃗𝑟 imamo da je:

𝑑𝐸 ⃗⃗
𝐽⃗ = 𝐾𝐸⃗⃗ + 𝜀 = (𝐾 + 𝑗𝜔𝜀)𝐸⃗⃗ (2.3)
𝑑𝑡

Iz jednačina 2.2 i 2.3 sledi:

𝐼
𝐸⃗⃗ = 𝑎𝑟
⃗⃗⃗⃗⃗ (2.4)
4𝜋𝑟 2 (𝐾+𝑗𝜔𝜀)

7
 Završni rad

𝑎𝑟 potencijal V na tački posmatranja je:

Zatim, iz 𝑑𝑟⃗ = 𝑑𝑟 ∙ ⃗⃗⃗⃗⃗

𝑟 𝐼
𝑉 = − ∫∞ 𝐸⃗⃗ ∙ 𝑑𝑟⃗ = (2.5)
4𝜋(𝐾+𝑗𝜔𝜀)𝑟

(b) Linearni strujni izvor

Izvor naizmenične struje dužine l je koicidentan sa x-osom sa centrom u koordinatnom

početku kao što je pokazano na slici 2.1. Totalna struja I je jednako raspoređena niz liniju i
injektirana u okolnu sredinu. Tako je potencijal u bilo kojoj tački (x,y,z) dat jednačinom:

𝑙
1 𝐼 √(𝑥+𝑙/2)2 +𝑦 2 +𝑧 2 +(𝑥+ )
2
𝑉= 𝑙𝑜𝑔 [ ] (2.6)
4𝜋(𝐾+𝑗𝜔𝜀) 𝑙 𝑙 𝑙
√(𝑥− )2 +𝑦 2 +𝑧 2 +(𝑥− )
2 2

Slika 2.1: Izvor naizmenične linearne struje dužine l

2.2. Metod preslikavanja

Izvor naizmenične struje se nalazi na rastojanju ℎ od graničnika kao što je pokazano na

slici 2.2(a). Sada se traži polje metodom preslikavanja. U sredini 2 tražimo polje kao što je na slici
2.2(b), u sredini 1 tražimo polje kao što je na slici 2.2(c) . Važe sledeći granični uslovi:

𝐽1𝑛 = 𝐽2𝑛

𝐸1𝑡 = 𝐸2𝑡

gde su 𝐽1𝑛 i 𝐽2𝑛 normalne komponente gustine struje, i 𝐸1𝑡 i 𝐸2𝑡 tangencijalne komponente
inteziteta polja. Možemo odrediti :

(𝐾 +𝑗𝜔𝜀2 )−(𝐾1 +𝑗𝜔𝜀1 )

𝐼′ = (𝐾2 𝐼 (2.7)
1 +𝑗𝜔𝜀1 )+(𝐾2 +𝑗𝜔𝜀2 )

8
 Završni rad

2(𝐾1 +𝑗𝜔𝜀1 )
𝐼′′ = (𝐾 𝐼 (2.8)
1 +𝑗𝜔𝜀1 )+(𝐾2 +𝑗𝜔𝜀2 )

2.3. Metod simulacije struje

Sada ćemo razmotriti metodu izračunavanja polja prouzrokovanog stvarnom

uzemljivačkom elektrodom u koju je injektirana struja. Kako distribucija struje u elektrodu nije
uniformna, izvodimo distribuciju metodom simulacije struje zajedno sa metodom preslikavanja
koji je prethodno opisan. Metod simulacije struje je analogan metodu simulacije punjenja [33].
Izvori naizmenične struje 𝐼𝑗 (𝑗 = 1,2 … 𝑛) su u elektrodi, i potencijali ovih tačaka na konturi 𝑖 (𝑖 =
1,2 … 𝑛) elektrode su pretpostavljeni da su jednaki V. Zatim slede jednačine simulacije:

Slika 2.2: Izvor naizmenične usmerene struje. (a) Konfiguracija tla i izvora.(b) Slike koje
predstavljaju polje u sredini 2. (c) Slika koja predstavlja polje u sredini 1.

𝑧11 ⋯ 𝑧1𝑛
𝐼1 𝑉
⋮ ⋮
⋮ ⋮
𝑧𝑖1 𝑧𝑖𝑗 𝑧𝑖𝑛
𝐼𝑗 = 𝑉𝑗 (2.9)
⋮ ⋮
⋮ ⋮
𝑧𝑛1 … 𝑧𝑛𝑛
[𝐼𝑛 ] [𝑉𝑛 ]
[ ]

Kako su tačke na konturi elektode ekvipotencijalne, onda važi da je 𝑉1 = 𝑉2 = ⋯ = 𝑉𝑛 .

Koeficijent 𝑍𝑖𝑗 naglašava efekat 𝐼𝑗 i njene slike u tački konture i. Rešenje jednačine (2.9) daje
distribuciju struje u elektrode.

9
 Završni rad

2.4. Impedansa elektrode

Koordinatni sistem je izabran tako da je površina zemlje koicidentna sa x-y osama.

Permitivnost vazduha je 𝜀1 , tla je 𝜀2 konduktivnost tla je 𝐾2 i ugaona frekvencija tla je 𝜔.
Impredansa 𝑍, je izražena kao:

𝑉
𝑧= = 𝑅𝑐 + 𝑗𝑋𝑐 b (2.10)
𝐼

gde je 𝐼 totalna struja injektovana u elektrodu i 𝑉 je potencijal elektrode.

Kao što je pokazano iznad, impedansa elektrode se može precizno izračunati pomoću
metode simulacije struje zajedno sa metodom preslikavanja. Međutim, kako je opšte znanje o
naizmeničnom otporu elektrode dovoljno, veoma je korisno to što je moguće aproksimirati
impedanse iz odgovarajućih naizmeničnih otpora. Zatim se određuje jednačina za aproksimaciju i
potom sledi procena greške u aproksimaciji impedanse.

2.5. Jednačina aproksimacije

Prvo se pretpostavljaju dva slučaja pri kojim se struje 𝐼 ′ exp(𝑗𝜔𝑡) i 𝐼0 exp(𝑗𝜔0 𝑡) injektiraju
u istu elektrodu zasebno. Zatim se pretpostavlja da se struje u oba slučaja ne rasipaju kroz vazduh
već se samo prostiru kroz tlo. Takođe važi:

𝐼 ′ = 𝐼0 (2.11)

i u tlu

𝐽⃗′ = ⃗⃗⃗⃗
𝐽0 (2.12)

Iz jednačine (2.3) imamo:

𝐽⃗
𝐸⃗⃗ = (2.13)
𝐾2 +𝑗𝜔𝜀2

⃗⃗⃗⃗
𝐽0
⃗⃗⃗⃗⃗
𝐸𝑜 = (2.14)
𝐾2 +𝑗𝜔𝜀2

Ako pretpostavimo da je:

10
 Završni rad

𝜔0 𝜀2 /𝐾2 ≪ 1 (2.15)

onda je rezultat jednačine (2.14):

⃗⃗⃗⃗⃗
𝐸0 = ⃗⃗⃗⃗
𝐽0 /𝐾2 (2.16)

iz jednačina (2.12) i (2.13) i (2.16) imamo

𝐸⃗⃗ ′ 𝐸′ 𝐾2
⃗⃗⃗⃗⃗
= = (2.17)
𝐸 0 𝐸0 𝐾2 +𝑗𝜔𝜀2

Neka su impedanse u oba slučaja Z’ i Z0’ kao i potencijali elektroda V’ i V0’respektivno.

Onda imamo:

Z’=V’/I’ (2.18)

Z0=V0/I0 (2.19)

Iz jednačina (2.11), (2.17), (2.18) i (2.19) imamo:

𝑍′ 𝑉′ 𝐸′ 𝐾2
= = = (2.20)
𝑍0 𝑉0 𝐸0 𝐾2 +𝑗𝜔𝜀2

što rezultira:

𝐾2 𝐾2
𝑍′ = 𝑍0 = 𝑅0 (2.21)
𝐾2 +𝑗𝜔𝜀2 𝐾2 +𝑗𝜔𝜀2

gde je 𝑍0 jednako naizmeničnom otporu 𝑅0 , jer je 𝑍0 dobijeno iz jednačina (2.19) i (2.16). Ako je
poznato 𝜔, 𝐾2 i 𝜀2 možemo apromiksirati impedansu iz odgovarajućeg naizmeničnog otpora 𝑅0 ,
odnosno možemo dobiti aproksimiranu impedansu 𝑍’ po jednačini (2.21).

11
 Završni rad

2.6. Procena greške

Razmatra se greška apromiksacije impedanse 𝑍’ koja se izražava kao:

𝑧 ′ = |𝑧′| = ∠ − 𝜃′ (2.22)

Tačna impedansa 𝑍 se izražava kao:

𝑧 = |𝑧| = ∠ − 𝜃 (2.23)

Vrednosti 𝜃 i 𝜃’ su pozitivne.

|𝑍′|−|𝑍|
Greška za |𝑍′| = |𝑍|
× 100 (%) (2.24)

𝜃′ −𝜃
Greška za 𝜃 ′ = × 100(%) (2.25)
𝜃

12
 Završni rad

3. DINAMIČKI ODZIV VERTIKALNOG

CEVASTOG UZEMLJIVAČA PRI
IMPULSNOJ POBUDI

U ovom delu je prikazana primena teorije prenosnih vodova pri analizi uticaja različitih
činioca na dinamički odziv vertikalnog uzemljivača. Zbog jednostavnosti izlaganja i interpretacije
dobijenih rezultata, a bez gubitka opštosti, za uzemljivač je odabrana vertikalno ukopana cev.
Uzemljivač je spojen sa zemljovodom u čiji je gornji kraj idealnim strujnim izvorom utisnuta
struja.

 Promenom dužine zemljovoda analiziran je uticaj geometrije iznad tla na dinamički odziv
uzemljivača. Idealni strujni izvor generiše strujni impuls normiranog talasnog oblika tzv.
dvostruko eksponencijalnog impulsa.
 Promenom parametara talasnog oblika struje analiziran je uticaj kosine (ili strmine) čela
talasa na dinamički odziv uzemljivača.
 U radu je analiziran i uticaj parametara tla na dinamički odziv uzemljivača. Tlo je
modelirano kao jednoslojni homogeni izotropni poluprostor. Granica zemlja-vazduh
predstavljena je u vidu ravni.

3.1. Matematički postupak

Proračun odziva uzemljivača pobuđenog impulsnom strujom predstavlja vrlo složen

elektromagnetski zadatak, koji se tačno rešava jedino pomoću sistema Maxwellovih jednačina [5],
[6]. S inženjerskog gledišta, modeli za analizu i prateći matematički postupci za proračun
tranzijentnog odziva sistema uzemljenja trebaju biti jednostavni i brzi za primenu, a istovremeno
moraju se predvideti sve važnije osobine dinamičkog (tranzijentnog) odziva. Trenutno je upotreba
modela prenosnih vodova ograničena samo na uzemljivače jednostavne geometrije [7], kao što su
prsteni ili ravne elektrode itd.. Uobičajeni postupak rešavanja dinamičkog odziva uzemljivača je
da se primenom Fourierove transformacije [8], [9] zadatak prebaci iz vremenskog područja u
frekvencijsko područje u kojem se izvrši rešavanje za široki spektar harmoničkih funkcija koje
opisuju zadatu ulaznu impulsnu struju, pa se zatim inverznom Fourierovom transformacijom
sintetizira rešenje u vremenskom području [10]. Prebacivanje zadatka iz vremenskog domena u
frekvencijski domen obavlja se prema jednačini (3.1), a iz frekvencijskog domena natrag u
vremenski domen prema jednačini (3.2):

13
 Završni rad

𝑉1 = 𝑍𝑢𝑙/𝑖𝑧 (𝑗𝜔) ∙ 𝐼(𝑗𝜔), (3.1)

𝑣1 (𝑡) = 𝐹 −1 {(𝑍𝑢𝑙 (𝑗𝜔)∗ ∙ 𝐹{𝑖1 (𝑡)}} (3.2)

𝑖𝑛

gde su F i 𝐹 −1 Fourierova i inverzna Fourierova transformacija, a 𝑉1 (j𝜔), 𝐼1 (j𝜔) i 𝑍𝑢𝑙/𝑖𝑛 (j𝜔)

Fourierovi transformati: napona, struje i ulazne talasne impedanse.

3.2. Primena prenosnih jednačina

Kako se u ovom delu analizira vertikalno ukopani cevasti uzemljivač, zbog njegove
jednostavne geometrije umesto složene teorije elektromagnetskog polja moguće je primeniti
znatno jednostavniju teoriju prenosnih vodova [11]. Strujnonaponske prilike na ekvivalentnom
vodu opisane su jednačinama prenosnih vodova [11]:

𝑉(𝑧) = 𝑉1 cosh(𝛾𝑧) − 𝐼1 𝑍𝑐 sinh(𝛾𝑧) (3.3)

𝑉1
𝐼(𝑧) = 𝐼1 cosh(𝛾𝑧) − sinh(𝛾𝑧) (3.4)
𝑍𝑐

gde su:

V1 - napon na početku ekvivalentnog voda,

I1 - struja na početku ekvivalentnog voda,
γ – talasna konstanta voda,
ZC – karakteristična talasna impedansa ekvivalentnog
voda.
U izrazima (3.3) i (3.4) prostorna koordinata z meri se od kraja provodnika na koji je
doveden napon ili utisnuta struja prema slobodnom kraju provodnika. Talasna impedansa 𝑍𝐶 voda
prikazanog na slici 1.2, prema [11] određuje se izrazom:

𝑍1 𝑍 𝑌
𝑍𝑐 = √ =√ = [Ω] (3.5)
𝑌1 𝑌 𝛾

gde su:
𝛾 = √𝑍1 𝑌1 talasna konstanta (talasni broj),
𝑍1 = 𝑅1 + 𝑗𝜔𝐿1 - jedinična uzdužna impedansa voda [Ω/m] u kojoj je
𝑅1 - jedinični uzdužni radni otpor voda [Ω/m],
𝐿1 - jedinična induktivnost voda [H/m],
𝑌1 = 𝐺1 + 𝑗𝜔𝐶1 - jedinična poprečna admitansa voda [S/m] u kojoj je
𝐺1 - jedinični poprečni odvod voda [S/m], a

14
 Završni rad

𝐶1 - jedinični kapacitet voda [F/m].

Primarne konstante 𝑅1 , 𝐿1 , 𝐺1 𝑖 𝐶1 uzemljivača predstavljenog pomoću ekvivalentnog voda

određuju se na isti način kao i u slučaju nadzemnih vodova, tj. pod pretpostavkom kvazistatičkih
uslova [11], uzimajući u obzir granicu zemlja-vazduh. Korekcija se obično vrši uvažavanjem
površinskog učinka, tj. uvažavanjem unutrašnje impedanse provodnika, što se odražava na
određivanje uzdužne impedanse ekvivalentnog voda. Karakteristična talasna impedansa
analiziranog ekvivalentnog voda je:

𝑅1,𝐷𝐶 +𝑍1,𝑖 +𝑗2𝜋𝑓𝐿1

𝑍𝑐 (𝑓) = √ [Ω] (3.6)
𝐺1 +𝑗2𝜋𝑓𝐶1

Gde je 𝑅1,𝐷𝐶 jedinični jednosmerni omski otpor, a 𝑍1,𝑖 je jedinična unutrašnja impedansa.
Za cilindrični ravni provodnik punog poprečnog preseka provodnosti 𝐾𝑉 , permeabilnosti 𝜇𝑉 i
poluprečnika r pri frekvenciji f prema [12] ona iznosi:

1+𝑗 𝜋𝑓𝜇𝑉
𝑍𝑖,1 = √ [Ω/𝑚] (3.7)
2𝜋 𝑘𝑉

Jedinična uzdužna induktivnost, s obzirom da sa porastom frekvencije raste i prigušenje

talasa određuje se korištenjem poznatih Pollaczek – Carsonovih teorijskih izraza [13]:

2,24√𝜌 𝜇0
𝐿1 = (1 + 2𝑙𝑛 ) ∙ 10−7 − 𝑗 [𝐻/𝑚] (3.8)
√4𝜋𝜔∙10−7 ∙𝑑 8

gde su:

d- dužina cilindričnog provodnika [m],

𝜌- specifičnia otpornost tla [Ωm],
𝜔- kružna frekvencija.

Ulazna talasna impedansa u funkciji frekvencije uz zanemarenu geometriju iznad tla je:

𝑍𝑢𝑙/𝑖𝑛 = 𝑍𝑐 (𝑓) ∙ coth(𝛾(𝑓)𝑙) (3.9)

15
 Završni rad

3.3. Model uzemljivača sa uključenom geometrijom iznad tla

Polazeći od jednačina prenosnih vodova (3.3) i (3.4) i primenjujući ih na geometriju

provodnika (prenosnih vodova), koja se sastoji od vertikalnog cilindričnog voda iznad tla i
vertikalno ukopanog cilindričnog provodnika, na način kako je to prikazano slikom 3.1, moguće
je uvažiti istovremeno refleksije od krajeva uzemljivača i krajeva provodnika iznad tla (što
uključuje i granicu zemlja-vazduh).

Slika 3.1: Sastav uzemljenja: uzemljivač-stub, i relevantna geometrija

Sastav uzemljenja koji čine uzemljivač i zemljovod prikazan na slici 3.3 može se opisati
sistemom nelinearnih jednačina i prenosnih vodova. Pri tome su strujno-naponske prilike
provodnika iznad tla (zemljovoda) opisane jednačinama:

𝑉0 (𝑧) = 𝑉0 cosh(𝛾0 𝑧)-𝑍𝑐0 𝐼0 sinh(𝛾0 𝑧) (3.10)

𝑉0
𝐼0 (𝑧) = 𝐼0 cosh(𝛾0 𝑧) − sinh(𝛾0 𝑧) (3.11)
𝑍𝑐0

u kojima se udaljenost z meri od tačke utiskivanja struje (gornji kraj provodnika iznad tla) prema
granici zemlja-vazduh (slika 2.3). Za provodnik uzemljivača vrede jednačine:

𝑉1= 𝑉1 cosh(𝛾1 𝑧) − 𝑍𝑐1 𝐼1 sinh(𝛾1 𝑧) (3.12)

𝑉1
𝐼1 = 𝐼1 cosh(𝛾1 𝑧) − sinh(𝛾1 𝑧) (3.13)
𝑍𝑐1

16
 Završni rad

u kojima se udaljenost z meri od granice zemlja-vazduh prema slobodnom kraju.

Navedeni sistem jednačina (3.10) do (3.13) je potpun ukoliko su pravilno propisani
granični uslovi kojima se povezuju oba provodnika i refleksije talasa od granica.

 Napon na kraju zemljovoda u tački spajanja s uzemljivačem jednak je naponu na početku

uzemljivača 𝑉0 (𝑙0 ) = 𝑉1 (0).
 Struja na kraju zemljovoda u tački spajanja s uzemljivačem jednaka je struji na početku
uzemljivača 𝐼0 (𝑙0 ) = 𝐼1 (0).
 Struja na početku zemljovoda jednaka je struji strujnog izvora, tj. struji groma:
𝐼0 (𝑙0 ) = 𝐼𝑔 .
 Uzdužna struja uzemljivača na njegovom slobodnom kraju jednaka je nuli 𝐼1 (𝑙1 ) = 0.

Uvrštavanjem navedenih graničnih uslova u jednačine (3.10) do (3.13) dobija se:

1 𝑍𝑐0 𝑍𝑐1
𝑉1 = 𝐼𝑔 (3.14)
cosh(𝛾0 𝑙0 ) 𝑍𝑐0 𝑡ℎ(𝛾1 ∙𝑙1 )+𝑍𝑐1 𝑡ℎ(𝛾0 𝑙0 )

Jednačina (3.14) daje napon na kraju uzemljivača uz granicu zemlja-vazduh u funkciji

pobudne struje 𝐼𝑔 , koja je utisnuta u vertikalni provodnik na udaljenosti 𝑙0 od granice zemlja-
vazduh (slika 3.1). Jednačina (3.14) odnosi se na monoharmonijsku pobudu. Iz tog razloga za
određivanje vremenskog odziva potrebno je primeniti inverznu Fourierovu transformaciju prema
izrazu:

∗
𝑣1 = 𝐹 −1 {𝐹 (𝑖𝑔 (𝑡)) ∙ (𝑍(𝑗𝜔)) } (3.15)

gde je sa Z(j𝜔) označena impedansa koja je:

1 𝑍𝑐0 𝑍𝑐1 (𝑗𝜔)

𝑍(𝑗𝜔) = (3.16)
cosh(𝛾0 𝑙0 ) 𝑍𝑐0 𝑡ℎ(𝛾1 (𝑗𝜔)∙𝑙1 )+𝑍𝑐1 (𝑗𝜔)𝑡ℎ(𝛾0 𝑙0 )

Na ovom mestu važno je napomenuti da u izrazu (3.15) impedansa Z(j𝜔) mora biti
konjugovano kompleksna (teorema o konvoluciji [8] i [9]). U protivnom će napon 𝑢1 (t) poprimiti
nefizikalan oblik i iznos.

17
 Završni rad

3.4. Analiza uticaja promene dužine uzemljivača i zemljovoda, kao i promene

inteziteta strujne pobude i talasnog oblika impulsne struje na odziv
uzemljivača

Analiza impulsnog odziva samog uzemljivača nije dovoljna već treba analizirati sistem
uzemljenja, koji čine uzemljivač, spojni vodovi, stubovi i provodnici sistema zaštite od groma [3].
Prilikom udara groma u sistem uzemljenja, strujni impuls groma pri svom kretanju prema
uzemljivaču nailazi na promene talasne impedanse, što rezultuje refleksijama talasa [11]. Kako je
geometrija konačnih dimenzija, javljaju se višestruke refleksije koje je potrebno uzimati u obzir
pri ispravnom određivanju odziva sistema uzemljenja i dimenzioniranju zaštite. Za potrebe
teorijskih razmatranja, potrebno je pronaći najjednostavniji mogući model pomoću koga je
moguće kvalitativno i kvantitativno analizirati navedenu pojavu, a koji se može primeniti i na neke
važnije slučajeve praktičnih sistema uzemljenja.

Najjednostavnija geometrija pomoću koje se može analizirati uticaj refleksije talasa od

granica na kojima se menja talasna impedansa sastoji se od vertikalno ukopanog cilindričnog
uzemljivača i spojnog voda konačnih dimenzija. Kako bi analiza bila pojednostavljena, prikladno
je pretpostaviti jednak odnos cevi ispod tla (uzemljivača) i nadzemne geometrije (zemljovoda).
Promenom dužine spojnog voda (zemljovoda) moguće je analizirati uticaj nadzemne geometrije
na potencijal na mestu spoja uzemljivača i zemljovoda (slika 3.1). Harmonijski članovi struje
groma opisane dvostruko eksponencijalnom funkcijom određuju se korišćenjem brze Fourierove
transformacije [8], [9]. Za uzemljivač je uzeta vertikalno ukopana cilindrična cev, čiji je
poluprečnik 𝑟0 . Uticaj dužine zemljovoda na dinamički odziv uzemljivača razmatran je za dve
različite dužine zemljovoda: 𝑙0 i 𝑙01 = 10𝑙0 . Pri dužini zemljovoda 𝑙0 odziv će biti približno jednak
odzivu kada je dužina zemljovoda zanemarena. Neka dužina zemljovoda od 𝑙01 = 10𝑙0 približno
odgovara visini stubova dalekovoda.

Kako se odziv uzemljivača u mnogome razlikuje za duge i kratke uzemljivače, za kratki

uzemljivač odabrana je cev dužine 𝑙1 . Za dugi uzemljivač uzeta je cev dužine 𝑙2 , pri čemu je 𝑙2 ≫
𝑙1 . Odabran je takav primer kako bi u analizi bio istaknut uticaj dužine uzemljivača na impulsni
odziv. Uticaj parametara tla posmatran je kroz promenu specifične otpornosti tla, te su odabrane
dve vrednosti od 𝜌1 kao i 𝜌2 = 10𝜌1 . Na svakoj slici prikazane su tri krive potencijala na mestu
spoja uzemljivača i zemljovoda za tri različita vremena čela strujnog impulsa 𝑡1 , 𝑡2 i 𝑡3 opisanog
dvostrukom eksponencijalnom funkcijom. Za sve analizirane slučajeve pretpostavljena je relativna
dielektrična konstanta tla, kao i relativna permeabilnost 1. Vreme trajanja strujne pobude kao i
vreme trajanja začelja talasa se smatra konstantnim.

18
 Završni rad

3.5. Grafički prikaz analize i diskusija

Krive potencijala na svim prikazanim slikama imaju zajedničko svojstvo da se ujednačuju

nakon nekoliko mikrosekundi. Naime, na početni deo talasnog oblika kriva potencijala kao i na
njihove temene (maksimalne) vrednosti izraženiji uticaj imaju visoki harmonijski članovi strujne
pobude, a kako vreme odmiče raste uticaj nižih harmonijskih članova strujne pobude. Relativna
zastupljenost visokofrekvencijskih (VF) harmoničkih članova u spektru frekvencija talasnog
oblika strujne pobude pri konstantnom vremenu začelja i trajanju pobude raste sa smanjivanjem
njenog vremena čela. Iz tog razloga vreme čela strujne pobude utiče na početni deo krive
potencijala, a nakon pojave maksimuma na oblik krive potencijala izraženiji uticaj imaju vreme
začelja i trajanje strujne pobude. Kako su vreme začelja i trajanje strujne pobude na svakoj
prikazanoj slici konstantne veličine, oblici funkcija potencijala se nakon pojave maksimuma
ujednačuju, odnosno teže ka istoj vrednosti.

S obzirom da smanjenje vremena čela strujne pobude pri njenom konstantnom vremenu
trajanja začelja kao i konstantnom vremenu trajanja strujne pobude uzrokuje povećanje udela VF
komponenti u spektru frekvencija talasnog oblika pobude, povećavaće se i uticaj VF komponenti
na odziv. Pojave koje dolaze do izražaja pri visokim frekvencijama su refleksije talasa i smanjenje
aktivne dužine uzemljivača. Na slici je vidljiv uticaj smanjenja vremena čela strujne pobude na
povećanje maksimalne vrednosti napona. Uzrok povećanju maksimalne vrednosti potencijala
vezan je za smanjenje aktivne dužine uzemljivača. Naime, smanjenjem vremena čela strujne
pobude povećan je udeo VF članova u spektru frekvencija strujne pobude, što dovodi do smanjenja
dužine uzemljivača kojom on aktivno odvodi struju u okolno tlo. Stoga se povećava otpor
rasprostiranja uzemljivača, a time i maksimalna vrednost potencijala. Smanjenje aktivne dužine
uzemljivača izraženije je kod dužih uzemljivača, što se može potvrditi upoređivanjem slike 3.2(a)
koja se odnosi na kratki uzemljivač, sa slikom 3.2(b) koja se odnosi na dugi uzemljivač.

Slika 3.2: Uticaj smanjenja vremena čela talasa na smanjenje aktivne dužine provodnika dugog
i kratkog uzemljivača

𝑡1 = 𝑐𝑜𝑛𝑠𝑡; 𝑙2 ≫ 𝑙1 ; 𝜌2 = 10𝜌1 ; 𝑡1 < 𝑡2 < 𝑡3

2

19
 Završni rad

Upoređivanjem krivih potencijala na sledećim slikama, dobija se uvid kako se odražava

promena specifične otpornosti tla na smanjenje aktivne dužine kratkog i dugog uzemljivača.
Dakle, povećanje specifične otpornosti tla smanjuje uticaj strmine na maksimum potencijala, što
je posebno izraženo kod dugih uzemljivača, jer je kod njih jako izraženo smanjenje aktivne dužine,
ali se istovremeno pogoršava statički odziv, tj. iznosi potencijala su veći.

Slika 3.3: Uticaj specifične provodnosti tla na smanjenje aktivne dužine provodnika
dugog i kratkog uzemljivača;

𝑡1 = 𝑐𝑜𝑛𝑠𝑡; 𝑙2 ≫ 𝑙1 ; 𝜌2 = 10𝜌1 ; 𝑡1 < 𝑡2 < 𝑡3

2

Povećanjem specifične otpornosti tla povećava se radni otpor odvoda (slika 1.2) u svim
analiziranim slučajevima, a time se smanjuje relativni uticaj uzdužne impedanse pri porastu
frekvencije, odnosno uticaj viših harmonijskih članova strujne pobude na odziv. To znači da se u
loše provodnom tlu može očekivati manja izraženost temene vrednosti potencijala u odnosu na
ostatak krive potencijala, te manja osetljivost odziva na kraća vremena čela strujnih pobuda.

Krive potencijala prikazane na sledećim slikama to i potvrđuju. Prema slici 3.4(b) nije
došlo do porasta temene vrednosti potencijala u odnosu na sliku levo, jedino se zapaža promena
talasnog oblika krive potencijala za pobudu gde je najkraće vreme trajanja čela talasa i koji je
postao valovit u odnosu na sliku 3.4(a) koja se odnosi na kraći zemljovod.

20
 Završni rad

Slika 3.4: Loše provodno tlo smanjuje izraženost temene vrednosti potencijala;

𝑡1 = 𝑐𝑜𝑛𝑠𝑡; 𝑙2 ≫ 𝑙1 ; 𝜌2 = 10𝜌1 ; 𝑡1 < 𝑡2 < 𝑡3

2

Upoređivanjem parova slika, dobija se uvid o uticaju geometrije iznad tla na iznos i oblik
krivih potencijala koji se javlja na mestu spoja uzemljivača i nadzemne geometrije.
Upoređivanjem krivih potencijala na slikama zapaža se da krive potencijala na slici sa dužim
zemljovodom za razliku od slike sa dužinom zemljovoda koja može biti zanemarljiva, karakteriše
valovitost talasnog oblika. Valovitost je posledica višestrukih refleksija strujnog talasa između
tačke utiskivanja struje u zemljovod i mesta na kojem su spojeni uzemljivač i zemljovod.
Smanjenjem vremena čela struje pobude uticaj zemljovoda se povećava, tako je na primer na slici
3.5(b), maksimum potencijala na krivi koja se odnosi na najkraće vreme čela strujnog talasa
povećan u odnosu na potencijal prikazan na slici 3.5(a) za oko 25 %. Pri većim vremenima čela
strujnog talasa ova promena se ne opaža.

21
 Završni rad

Slika 3.5: Uticaj geometrje iznad tla na krivu potencijala kod kratkog uzemljivača;

𝑡1 = 𝑐𝑜𝑛𝑠𝑡; 𝑙2 ≫ 𝑙1 ; 𝜌2 = 10𝜌1 ; 𝑡1 < 𝑡2 < 𝑡3

2

Za očekivati je da će uticaj povećanja dužine zemljovoda na odziv biti izraženiji kod dugog
uzemljivača, što i potvrđuje upoređivanje istovetnih krivih potencijala na slikama. Naime, prema
slici koja prikazuje sistem uzemljenja sa dužim zemljovodom, osim promene oblika krivih
potencijala zbog povećanja dužine zemljovoda, koji je postao valovit, potencijal na mestu spoja
zemljovoda i uzemljivača povećao se za sve posmatrane talasne oblike strujne pobude.

Povećanje maksimalne vrednosti potencijala najizraženije je za najstrmiju strujnu pobudu,

te iznosi oko 90 %. Za razliku od kratkog uzemljivača, kod dugog uzemljivača promene iznosa
maksimalne vrednosti potencijala nastupaju pri blažim nagibima čela strujnih pobuda, te je ujedno
promena po iznosu veća.

Zbog izraženijeg smanjenja aktivne dužine uzemljivača u odnosu na kratki uzemljivač

uticaj povećanja potencijala zbog povećanja dužine zemljovoda javlja se i pri blažim nagibima
strujne pobude. Kako povećanje specifične otpornosti tla ublažava pojavu smanjenja aktivne
dužine uzemljivača, pri povećanju specifične otpornosti tla smanjiće se i uticaj dužine zemljovoda
na odziv uzemljivača, pogotovo kod dugih uzemljivača

22
 Završni rad

Slika 3.6: Refleksija strujnog talasa od slobodnog kraja uzemljivača;

𝑡1 = 𝑐𝑜𝑛𝑠𝑡; 𝑙2 ≫ 𝑙1 ; 𝜌2 = 10𝜌1 ; 𝑡1 < 𝑡2 < 𝑡3

2

Jedino je na poslednjoj slici koja prikazuje dugačak uzemljivač u slabo provodnom tlu i
zemljovodom zanemarljive dužine uočljiva pojava refleksije strujnog talasa od slobodnog kraja
uzemljivača. Pojava refleksije od slobodnog kraja uzemljivača vidljiva je na krivi potencijala koja
odgovara strujnoj pobudi oblika t1 / t1/2 kao pad potencijala.

23
 Završni rad

3.6. Zaključak

Na temelju prikazanih odziva sistema uzemljenja, kojeg čine uzemljivač i zemljovod,

iskazanog potencijalom na mestu spoja uzemljivača i zemljovoda i samoga uzemljivača može se
zaključiti da se prilikom određivanja dinamičkog odziva sistema uzemljenja mora uzeti u
razmatranje i geometrija provodnika iznad tla, a ne samo uzemljivač. Udaljavanjem tačke
utiskivanja struje od spoja provodnika uzemljivača i provodnika iznad tla, oblik odziva vremenske
promene potencijala poprima oblik napona koji se javlja u slučaju da je provodnik iznad tla
beskonačno dug. U tom slučaju potencijal teorijski može poprimiti najviše dvostruku vrednost
potencijala koji bi se javio zbog direktnog utiskivanja struje u uzemljivač. Dinamički odziv sistema
uzemljenja zavisi od strmine talasa, tj. udela VF komponenti u talasnom obliku, udaljenosti tačke
utiskivanja od spoja dve različite impedanse i od otpornosti tla. Uticaj refleksije talasa od
slobodnog kraja uzemljivača u tlu na naponske prilike se može zanemariti u odnosu na uticaj
refleksije talasa od slobodnog kraja provodnika iznad tla.

Iako to u ovom radu nije prikazano kada je tlo male specifične otpornosti (ispod 100 Ωm),
tada je uticaj nadzemne geometrije jako izražen, pogotovo kod dugih uzemljivača. Iako krive
potencijala ukazuju da povećanje specifične otpornosti tla ima povoljan uticaj na dinamički odziv,
treba imati na umu da se na taj način statički odziv pogoršava. Ujedno, poznato je da se
povećanjem dužine vertikalnog štapnog uzemljivača smanjuje uticaj granice zemlja-vazduh na
uzemljivač jer se povećava geometrijska udaljenost tačaka na uzemljivaču od granice.

Na taj način otpor rasprostiranja pri statičkom odzivu je manji nego što bi bio samo zbog
povećanja dužine provodnika. Međutim, kod dinamičkog odziva ovu pojavu nadjačava smanjenje
aktivne dužine provodnika, što potvrđuju prikazani rezultati. Iz tog razloga pri dimenzionisanju
uzemljivača za zaštitu od groma preporučljivo je koristiti više kraćih, međusobno razmaknutih
vertikalnih cevi.

24
 Završni rad

4. Dinamički odziv horizontalnih

uzemljivačkih elektroda

Nivo znanja o ponašanju uzemljivačkih elektroda koje su pod uticajem impulsnih struja je
dat u kratkim crtama. Analizira se uticaj karakteristika zemlje, veličine ukopanih provodnika, kao
i oblika i intenziteta strujnih talasa.

Lista simbola:

 𝒅 𝒑𝒓𝒆č𝒏𝒊𝒌 ž𝒊𝒄𝒆
 𝒇 𝒇𝒓𝒆𝒌𝒗𝒆𝒏𝒄𝒊𝒋𝒂
 𝒈 𝒌𝒐𝒏𝒅𝒖𝒌𝒕𝒂𝒏𝒔𝒂 𝒕𝒍𝒂 𝒑𝒐 𝒋𝒆𝒅𝒊𝒏𝒊𝒄𝒊 𝒅𝒖ž𝒊𝒏𝒆
 𝒉 𝒅𝒖𝒃𝒊𝒏𝒂 𝒖𝒌𝒐𝒑𝒂𝒗𝒂𝒏𝒋𝒂
 𝒊𝟎 (𝒕)𝒊𝒎𝒑𝒖𝒍𝒔𝒏𝒂 𝒔𝒕𝒓𝒖𝒋𝒂 𝒏𝒂 𝒕𝒂č𝒌𝒊 𝒏𝒂𝒑𝒂𝒋𝒂𝒏𝒋𝒂 (𝒙 = 𝟎)
 𝒍 𝒊𝒏𝒅𝒖𝒌𝒕𝒂𝒏𝒔𝒂 𝒆𝒍𝒆𝒌𝒕𝒓𝒐𝒅𝒆 𝒑𝒐 𝒋𝒆𝒅𝒊𝒏𝒊𝒄𝒊 𝒅𝒖ž𝒊𝒏𝒆
 𝒓 𝒐𝒕𝒑𝒐𝒓 𝒛𝒆𝒎𝒍𝒋𝒆 𝒑𝒐 𝒋𝒆𝒅𝒊𝒏𝒊𝒄𝒊 𝒅𝒖ž𝒊𝒏𝒆
 𝒔 𝑳𝒂𝒑𝒍𝒂𝒔𝒐𝒗𝒂 𝒑𝒓𝒐𝒎𝒆𝒏𝒍𝒋𝒊𝒗𝒂
 𝒕 𝒗𝒓𝒆𝒎𝒆
 𝒗𝟎 (𝒕)𝒊𝒎𝒑𝒖𝒍𝒔𝒏𝒊 𝒏𝒂𝒑𝒐𝒏 𝒏𝒂 𝒕𝒂č𝒌𝒊 𝒏𝒂𝒑𝒂𝒋𝒂𝒏𝒋𝒂 (𝒙 = 𝟎)
 𝒛𝟎 𝒊𝒎𝒑𝒖𝒍𝒔𝒏𝒂 𝒊𝒎𝒑𝒆𝒅𝒂𝒏𝒔𝒂
 𝒙 𝒂𝒑𝒄𝒊𝒔𝒂
 𝑬 𝒆𝒍𝒆𝒌𝒕𝒓𝒊č𝒏𝒐 𝒑𝒐𝒍𝒋𝒆 𝒏𝒂 𝒑𝒐𝒗𝒓š𝒊𝒏𝒊 𝒆𝒍𝒆𝒌𝒕𝒓𝒐𝒅𝒆
 𝑰𝟎 𝒏𝒂𝒋𝒗𝒊š𝒂 𝒗𝒓𝒆𝒅𝒏𝒐𝒔𝒕 𝒔𝒕𝒓𝒖𝒋𝒆 𝒏𝒂 𝒎𝒆𝒔𝒕𝒖 𝒏𝒂𝒑𝒂𝒋𝒂𝒏𝒋𝒂 (𝒙 = 𝟎)
 𝑳 𝒅𝒖ž𝒊𝒏𝒂 ž𝒊𝒄𝒆
 𝑺 𝒔𝒑𝒐𝒍𝒋𝒂š𝒏𝒋𝒂 𝒑𝒐𝒗𝒓š𝒊𝒏𝒂 𝒆𝒍𝒆𝒌𝒕𝒓𝒐𝒅𝒆
 𝒕𝒎𝒂𝒙 𝒗𝒓𝒆𝒎𝒆 𝒕𝒓𝒂𝒋𝒂𝒏𝒋𝒂 č𝒆𝒍𝒂 𝒕𝒂𝒍𝒂𝒔𝒂
 𝒕𝟏 𝒗𝒓𝒆𝒎𝒆 𝒕𝒓𝒂𝒋𝒂𝒏𝒋𝒂 𝒛𝒂č𝒆𝒍𝒋𝒂 𝒕𝒂𝒍𝒂𝒔𝒂
𝟐

 𝑽𝟎 𝒏𝒂𝒋𝒗𝒊š𝒂 𝒗𝒓𝒆𝒅𝒏𝒐𝒔𝒕 𝒏𝒂𝒑𝒐𝒏𝒂 𝒏𝒂 𝒎𝒆𝒔𝒕𝒖 𝒏𝒂𝒑𝒂𝒋𝒂𝒏𝒋𝒂 (𝒙 = 𝟎)

 𝑽𝒙 𝒏𝒂𝒋𝒗𝒊š𝒂 𝒗𝒓𝒆𝒅𝒏𝒐𝒔𝒕 𝒏𝒂𝒑𝒐𝒏𝒂 𝒏𝒂 𝒂𝒑𝒄𝒊𝒔𝒊 𝒙
𝑽𝒙
 𝑲𝒗 𝒑𝒓𝒆𝒅𝒔𝒕𝒂𝒗𝒍𝒋𝒂 𝒐𝒅𝒏𝒐𝒔
𝑽𝟎
 𝒁 𝒌𝒐𝒏𝒗𝒆𝒏𝒄𝒊𝒐𝒏𝒂𝒍𝒏𝒂 𝒊𝒎𝒑𝒆𝒅𝒂𝒏𝒔𝒂
 𝒁𝒌 𝒌𝒂𝒓𝒂𝒌𝒕𝒆𝒓𝒊𝒔𝒕𝒊č𝒏𝒂 𝒊𝒎𝒑𝒆𝒅𝒂𝒏𝒔𝒂
 𝜶, 𝜷 𝒗𝒓𝒆𝒎𝒆𝒏𝒔𝒌𝒆 𝒌𝒐𝒏𝒔𝒕𝒂𝒏𝒕𝒆 𝒊𝒏𝒗𝒆𝒓𝒛𝒏𝒆 𝒕𝒂𝒍𝒂𝒔𝒏𝒐𝒎 𝒐𝒃𝒍𝒊𝒌𝒖 𝒔𝒕𝒓𝒖𝒋𝒆 𝒈𝒓𝒐𝒎𝒂
 𝜹 𝒈𝒖𝒔𝒕𝒊𝒏𝒂 𝒔𝒕𝒓𝒖𝒋𝒆 𝒏𝒂 𝒑𝒐𝒗𝒓š𝒊𝒏𝒊 𝒆𝒍𝒆𝒌𝒕𝒓𝒐𝒅𝒆
 𝜺, 𝝆 𝒑𝒆𝒓𝒎𝒊𝒕𝒊𝒗𝒏𝒐𝒔𝒕 𝒊 𝒔𝒑𝒆𝒄𝒊𝒇𝒊č𝒏𝒂 𝒐𝒕𝒑𝒐𝒓𝒏𝒐𝒔𝒕 𝒕𝒍𝒂

25
 Završni rad

Impulsno ponašanje žičanih elektroda ukopanih horizontalno u tlo se značajno razlikuje u

zavisnosti od toga da li je dužina elektrode zanemarljiva ili ne u poređenju sa dužinom talasa
prolazne pojave. Najvažnije, razlika između lokalizovane i produžene elektrode je zasnovana na
važnosti induktansnih uslova u odnosu na uslove otpora. Zato, bez obzira na maksimalni nagib
čela impulsne struje, neophodno je uzeti u obzir specifične otpornost tla jer ako je ova vrednost
visoka to pospešuje povećanje resistivniih padova povezanih sa induktivnim padovima.

Predstavljen je matematički model za analizu tranzijentnog ponašanja ukopane elektrode

napajane s jedne strane impulsom kao što je struja groma. Model dozvoljava formulaciju
analitičkih izraza za sledeće:

 impulsna impedansa elektrode;

 distribucija napona niz žicu;
 distribucija struje niz žicu

čak i za one vrednosti stuje koje izazivaju oštećenje tla.

Koristeći ovaj model može se analizirati uticaj talasnog oblika struje kao i uticaj
karakteristika tla i provodnika na impulsnu impedansu i konvencionalne vrednosti impedanse.
Kako karakteristke tla i talasni oblici struje variraju, moguće je povećati takozvanu efektivnu
dužinu provodnika, naročito deo provodnika koji je dovoljan da potroši veći deo struje

26
 Završni rad

4.1. Matematički model

Ponašanje horizontalne uzemljivačke elektrode ukopane na dubini h većoj od 0,5m i

napajanom impulsnom strujom može se simulirati dugačkim prenosnim vodom sa jednoličnom
distribucijom konstanti. Jedina razlika je što je u daljem slučaju otpor uzemljivačke elektrode
zanemarljiv u odnosu na induktivnu reaktansu i što je kapacitivna reaktansa zanemarljiva u odnosu
na konduktansu propuštanja. Zapravo, širenje gromovskih impulsnih struja kroz tlo može se
sasvim razumljivo proučavati zakonima tipičnim za provodne sredine.

Slika 4.1: Ukopana uzemljivačka elektroda i ekv. el. kolo

l je induktansa elektrode po jedinici dužine (H/m)

r je specifični otpor tla po jedinici dužine (Ω/m)

g=l/r je konduktansa tla po jedinici dužine (Ω−1 . 𝑚)

Formule [24] za procenu l i r su:

27
 Završni rad
4 𝜇𝐻
𝑙 = 0.2 𝑙𝑛 ( ) (4.1)
𝑑 𝑚
𝜌 4 Ω
𝑟= 𝑙𝑛( )
2𝜋 𝑑 𝑚

Dalje pretpostavke su:

 talasni oblik impulsne struje kroz provodnik može se analitički aproksimirati dvostrukim
eksponencijalnim funkcijama;
 ukopana žica se smatra neograničeno dugom pa se tako efekti usled reflekcije talasa na
kraju elektrode zanemaruju.

Sa ovim pretpostavkama, dobro poznate jednačine propagacije mogu se integraliti tako da

opisuju vremensko ponašanje napona v(x,t) i struje i(x,t) niz žicu kao i impulsne impedanse 𝑍0 (𝑡)
elektrode.

Posmatrajući horizontalno ukopani žičani provodnik i njegov ekvivalentni električni model

(videti sliku 4.1) jednačine napona i struje propagacije duž žice, korišćenjem Laplasovog
operatora, su:

𝑑 2 𝑉(𝑥,𝑠)
− 𝐾 2 (𝑠)𝑉(𝑥, 𝑠) = 0 (4.2)
𝑑𝑥 2

𝑑 2 𝐼(𝑥,𝑠)
− 𝐾 2 (𝑠)𝐼(𝑥, 𝑠) = 0 (4.3)
𝑑𝑥 2

gde je:

K(s)=√𝑧(𝑠)𝑦(𝑠) -koeficijent propagacije

𝑧𝐾 (s)=√𝑧(𝑠)/𝑦(𝑠) -karakteristična impedansa

sa

z(s)=sl -serijska impedansa po jed. dužine

y(s)=g -transversna admitansa po jed. dužine

Integracijom dve diferencijalne jednačine (4.2) i (4.3) sledi:

𝑉(𝑥, 𝑠) = 𝑀(𝑠)𝑒𝑥𝑝(𝐾(𝑠)𝑥) + 𝑁(𝑠)𝑒𝑥𝑝(−𝐾(𝑠)𝑥) (4.4)

28
 Završni rad

𝑀(𝑠) 𝑁(𝑠)
𝐼(𝑥, 𝑠) = − 𝑒𝑥𝑝(𝐾(𝑠)𝑥) + 𝑒𝑥𝑝(−𝐾(𝑠)𝑥) (4.5)
𝑍𝑘 (𝑠) 𝑍𝐾 (𝑠)

Gde su M(s) i N(s) integracijske konstante koje su izračunate korišćenjem sledećih graničnih
vrednosti

1 1
𝑖(0, 𝑡) = 𝐼0 [exp(−𝛼𝑡) − exp(−𝛽𝑡)] → 𝐼(0, 𝑠) = 𝐼0 ( − )
𝑠+𝛼 𝑠+𝛽

𝑖(𝐿, 𝑡) = 0 → 𝐼(𝐿, 𝑠) = 0

Prvi uslov zavisi od činjenice da je dupla eksponencijalna funkcija usvojena da aproksimira

talasni oblik struje groma. Pošto su određeni izrazi za M(s) i N(s) onda (4.4) i (4.5) postaju:

𝐼0 𝑍𝐾 (𝑠) 1 1 𝐼0 𝑍𝐾 (𝑠) exp(2𝐾(𝑠)𝐿) 1 1

𝑉(𝑥, 𝑠) = ( − )exp(K(s)x)+ ( − )exp(-K(s)x) (4.6)
exp(2𝐾(𝑠)𝐿)−1 𝑠+𝛼 𝑠+𝛽 exp(2𝐾(𝑠)𝐿)−1 𝑠+𝛼 𝑠+𝛽

𝐼0 1 1 𝐼0 exp(2𝐾(𝑠)𝐿) 1
𝐼(𝑥, 𝑠) = ( − ) exp(K(s)x) + ( −
exp(2𝐾(𝑠)𝐿)−1 𝑠+𝛼 𝑠+𝛽 exp(2𝐾(𝑠)𝐿)−1 𝑠+𝛼
1
) exp(−K(s)x) (4.7)
𝑠+𝛽

Pretpostavljajući da je L→ ∞, ignorišući kontribuciju reflektovanih talasa i imajući na umu

izraze za z(s) i y(s), onda (4.6) i (4.7) postaju:

𝑠𝑙 1 1
𝑉(𝑥, 𝑠) = √ 𝐼0 ( − ) exp(−𝑥√𝑔𝑙𝑠) (4.8)
𝑔 𝑠+𝛼 𝑠+𝛽

1 1
𝐼(𝑥, 𝑠) = 𝐼0 ( − ) exp(−𝑥√𝑔𝑙𝑠) (4.9)
𝑠+𝛼 𝑠+𝛽

Sledeći izrazi su predstavljeni u vremenskom domenu, usvajanjem inverzne Laplasove

transformacije [25]:

√𝑡 1𝑔𝑥 2 𝑥√𝑙𝑔
𝑣(𝑥, 𝑡) = (𝛽 − 𝛼)𝐼0 √1⁄𝑔 [2 𝑒𝑥 𝑝 (− ) − 𝑥√𝑙𝑔𝑒𝑟𝑓𝑐( )] +
𝜋 4𝑡 2√𝜏

𝑡 𝑡 1𝑔𝑥 2
𝛼 2 𝐼0 √𝑙/𝑔 exp(−𝛼𝑡) ∫0 exp(𝛼𝜏) [2√ exp (− ) + 𝑥√𝑙𝑔𝑒𝑟𝑓𝑐(𝑥√lg /2√𝜏] 𝑑𝜏 −
𝜋 4𝜏

1
𝛽2 𝐼0 √ exp(−𝛽𝑡) (4.10)
𝑔

29
 Završni rad

𝑡
𝑥 2 𝑙𝑔 𝑥√𝑙𝑔
∫ exp(𝛽𝜏) [2√𝜏/𝜋 exp (− ) − 𝑥√𝑙𝑔𝑒𝑟𝑓𝑐( ] 𝑑𝜏
0 4𝜏 2√𝜏

𝑡 𝑥√𝑙𝑔 𝑡 𝑥√𝑙𝑔
𝑖(𝑥, 𝑡) = 𝐼0 [𝛽 exp(−𝛽𝑡) ∫0 𝑒𝑟𝑓𝑐 ( ) 𝑑𝜏 − 𝛼exp(−𝛼𝑡) ∫0 exp(𝛼𝜏) 𝑒𝑟𝑓𝑐 ( 2 ) 𝑑𝜏] (4.11)
2 √𝜏 √𝜏

gde je erfc komlementarna funkcija greške:

∞
𝑥√𝑔𝑙 2
𝑒𝑟𝑓𝑐 ( )= ∫𝑥√𝑔𝑙 exp(−𝑠 2 )𝑑𝑠
2√𝜏 √𝜋
2√𝜏

Tako će impedansa, deo po deo biti u opsegu između (4.10) i (4.11), dakle:

𝑣(𝑥,𝑡)
𝑧(𝑥, 𝑡) = (4.12)
𝑖(𝑥,𝑡)

Relacija (4.12) za tačku napajanja (x=0) daje impulsnu impedansu:

1 𝑡 𝑡
𝑧0 = 2√ [(𝛽 − 𝛼 √𝑡 + 𝛼 2 exp(−𝛼𝑡) ∫0 √𝜏 exp(𝛼𝜏) 𝑑𝜏 − 𝛽2 exp(−𝛽𝑡) ∫0 √𝜏 exp(𝛽𝜏) 𝑑𝜏/
𝜋𝑔

[exp(−𝛼𝑡) − exp(−𝛽𝑡)]] (4.13)

30
 Završni rad

4.2. Grafički prikaz i diskusija

Primena prethodno opisanog modela omogućava analizu impulsnog ponašanja elektrode

kako se karakteristike tla, talasni oblici i amplitude struje menjaju. Zapravo, ona omogućava
procenu dužine provodnika koja uspesno učestvuje u curenju struje u zemlju. Analiza se vrši za
različita vremena trajanja čela i začelja talasa kao i za različite specifične otpornosti tla. Prečnik
elektrode je d, dubina ukopavanja je veća od pola metra, dok se uzemljivač smatra neograničeno
dugim.

Slika 4.2 pokazuje primer distribucije napona duž žice, ukopane u zemlju čija je specifična
otpornost ρ i impulsovane strujom ciji je tip talasnog oblika 𝑡𝑚𝑎𝑥 /𝑡1 𝜇𝑠.
2

Slika 4.2: Distribucija napona duž ukopane uzemljivačke elektrode

𝑥0 = 0 ; 𝑥0 < 𝑥1 < 𝑥2 < 𝑥3 < 𝑥4 < 𝑥5 < 𝑥6

Slika 4.3 pokazuje 𝐾𝑣 odnos između najviše vrednosti napona duž žice i najviše vrednosti
napona na delu x=0, kao funkciju specifične otpornosti tla.

U tlu niske specifične otpornosti induktansa izaziva ubrzani pad napona duž elektrode tako da
samo prvi deo elektrode efikasno učestvuje u disipaciji struje u zemlju. Aktivna dužina žičane
elektrode je tako kratka u tlu visoke provodnosti a raste sa porastom specifične otpornosti tla.

31
 Završni rad

Efekat induktanse žice raste ako oblik struje ima strmo čelo, kao što možemo videti na Slici
4.4, gde su vrednosti 𝐾𝑉 u funkciji 𝑡𝑚𝑎𝑥 .

Slika 4.3: Odnos 𝐾𝑉 =𝑉𝑋 /𝑉0 kao funkcija specifične otpornosti tla

𝜌1 < 𝜌2 < 𝜌3 < 𝜌4 < 𝜌5 < 𝜌6

32
 Završni rad

Slika 4.4: Odnos 𝐾𝑉 =𝑉𝑋 /𝑉0 kao funkcija impulsne struje u vremenu
-eksperimentalni rezultati po [20]

Primećen model u ponašanju elektrode je takođe potvrđen na Slici 4.5, koja pokazuje
ponašanje konvencionalne impedanse uzemljivačkih elektroda kako se menja specifična
otpornost, za različite talasne oblike struje.

Iz Slike 4.5 zaključujemo da je u tlu visoke specifične otpornosti praktično nemoguće održati
malu vrednost impedanse samo jednim provodnikom.

Slika 4.6 pokazuje ponašanje impulsne impedanse žičane elektrode ukopane u zemljišta
različitih specifičnih otpornosti, u funkciji vremena.

Slika 4.7 iz narednog poglavlja, pokazuje ponašanje ove impedanse gde je vreme rasta
impulsne struje pretpostavljen parametar. Ova slika ne samo da potvrđuje da je stepenatost čela
talasa povezana sa rastom induktivnih padova već takođe pokazuje da protok struje u tlo može biti
veoma teško za čeona vremena rasta u redu veličina 1 𝜇𝑠 (struje groma povezane sa subsekventnim
udarima groma), čak i ako je postignuto stabilno stanje u vrlo kratkom vremenu.

33
 Završni rad

Slika 4.5: Impulsna konvencionalna impedansa u funkciji spec. otpornosti tla

-eksperimentalni rezultati po [20]

𝑡𝑚𝑎𝑥1 < 𝑡𝑚𝑎𝑥2 < 𝑡𝑚𝑎𝑥3 ; 𝑡11 < 𝑡21 < 𝑡31
2 2 2

34
 Završni rad

Slika 4.6: Impulsna impedansa kao funkcija specifične otpornosti tla

𝜌1 < 𝜌2 < 𝜌3 < 𝜌4 < 𝜌5 < 𝜌6

35
 Završni rad

4.3. Eksperimentalni rezultati drugih autora

Prikayani su eksperimentalni rezulati drugih autora, koji su vršeni na žicama različitih

dužina, smeštanih u tla različitih specifičnih otpornostii impulsovanih strujama različitih
amplituda.

Vrednosti koje se odnose na efektivnu dužinu koja se može smanjiti, dobijene su

eksperimentalno, uzet je primer iz radova [19 − 20].

Slika 4.7: Impulsna impedansa kao funkcija vremena rasta impulsne struje

36
 Završni rad

Slika 4.8: Impulsna impedansa kao funkcija vremena i volt-amperska karakteristika ukopane
uzemljivačke žice za male vrednosti postignute struje (fenomen pražnjenja je zanemaren)
-eksperimentalni rezultati po [20]

37
 Završni rad

4.4. Kritična vrednost električnog polja na površini elektrode

Eksperimentalni rezultati iz [17,20,21] pokazuju da se pri veoma velikim impulsnim

strujnim vrednostima, kao što su na primer one postignute od strane struje udara groma, može
javiti prekid u tlu oko elektrode. Ovaj fenomen je razmatran u modelu, tako što je izjednačen sa
trenutnim rastom u prelaznom delu elektrode kao i sa padom specifične otpornosti tla. Ova
interpretacija je poklapanje sa teorijskim i eksperimentalnim rezulatitma dobijenim od strane
nekoliko autora [17,21,23], koji su otkrili da se vrednost impulsne impedanse smanjuje kako
najviša vrednost struje raste, približavajući se graničnoj vrednosti koja zavisi od tipa tla i specifične
otpornosti istog.

Zapravo, jonizacija tla prouzrokovana strujom velike gustine rezultuje smanjenjem

rezistivne komponente impedanse, koja je vezana za vrednost specifične otpornosti tla kao i
dimenzije elektrode. Ove dve veličine teže da povećaju induktivnu komponentu Z0(t) pre nego
rezistivnu komponentu. Slede zaključci:

 Za svaki tip tla postoji kritična vrednost električnog polja na površini elektrode (el. polje
incepcije) koja ako se postigne rezultuje incepcijom pražnjenja u kontaktnom delu sa tlom,
takođe postoji kritična vrednost električnog polja ispod koje pražnjenja nestaju (polje
nestanka)
 Pad napona u delu gde su pražnjenja se zanemaruje.

Poznato je da je električno polje u kontaknoj zoni sa elektrodom povezano sa specifičnom

otpornošću tla ρ, kao i sa gustinom struje δ, na spoljašnjoj površini elektrode S, relacijom:

𝐸 = 𝜌 𝛿 = 𝜌 ∗ 𝑖/𝑆 (4.14)

gde je i struja koja protiče u tlo kroz spoljašnnju površinu elektrode.

Za svaku vrednost ρ je zato moguće uspostaviti kritičnu vrednost gustine struje na kojoj
se odvijaju pražnjenja, ili ispod koje pražnjenja nestaju.

Sa ovim pretpostavkama, impulsno ponašanje žičane elektrode impulsovane visokim

strujama možemo još uvek proučavati u smislu jednačina propagacije za vod gde su parametri l i
r uniformno distribuirani, tako da su vrednosti ovih parametara blago modifikovane kada gustina
struje duž elektrode postigne kritičnu vrednost.

Zapravo, geometrija elektrode je modifikovana, povećanjem poluprečnika poprečnog

preseka, kako bi simulirali smanjenje specifične otpornosti tla, što rezultuje većim protokom
struje. Geometrijske karakteristike elektrode su održane na novim vrednostima sve dok gustina
struje na površini elektrode ne dostiže vrednosti koje prekidaju pojavu pražnjenja (polje nestanka,
očigledno manje nego polje incepcije)

38
 Završni rad

Slike 4.9 i 4.10 pokazuju volt-ampersku karakteristiku 𝑣 = 𝑓(𝑖) i ponašanje impulsne

impedanse žičane elektrode ukopane u tlo specifične otpornosti 𝜌, za talasni oblik impulsne struje
𝑡𝑚𝑎𝑥 /𝑡1 𝜇𝑠. Kriva 1 pokazuje ponašanje provodnika ako je fenomen pražnjenja zanemaren, kriva
2
2 pokazuje ponašanje uz pretpostavku da kada električno polje duž provodnika dostigne kritičnu
vrednost (2 kV/cm po eksp. rezultatima [20,22,23]) dolazi do pražnjenja pa je pretpostavljeni
prividni rast dimenzija uzemljivačke elektrode jednak trostrukoj vrednosti prečnika žice, kriva 3
prikazuje ponašanje žice pri istoj hipotezi kao kriva 2 ali amplituda zone prekida je deset puta veća
od prečnika žice.

Rezultati sa Slika 4.9 i 4.10 predstavlaju eksperimentalnim rad RAI (Italian Radio and
Television Corporation) na ukopanim žičanim elektrodama, koji su dati u [20].

Slika 4.9: Volt-amperska karakteristika ukopane žičane elektrode : kriva 1 se odnosi na model u
kome je fenomen pražnjenja zanemaren (dužina prečnika je d), kriva 2 se odnosi na model koji
uzima u obzir fenomen pražnjenja( d’=3d), kriva 3 se razlikuje od krive 2 u tome da je
pretpostavljeno da d’ ima vrednost 10d.

39
 Završni rad

Slika 4.10: Impulsna impedansa kao funkcija vremena: kriva 1 se odnosi na model u kojem je
fenomen pražnjenja zanemaren(dužina prečnika je d), kriva 2 se odnosi na model koji uzima u
obzir fenomen pražnjenja( d’=3d), kriva 3 se razlikuje od krive 2 u tome da je d’ pretpostavljeno
da ima vrednost 10d.

40
 Završni rad

4.5. Zaključak

Posle svega navedenog slede zaključci:

 tranzijentno ponašanje pod uticajem impuslne struje horizotalno ukopanog žičanog

provodnika je specifično; dužina, specifična otpornost tla, intenzitet i talasni oblik
impulsne struje imaju važan uticaj na ponašanje provodnika;
 bez obzira koji model za analizu impulsnog ponašanja ove vrste elektrode se koristi, mora
se uzeti u obzir fenomen pražnjenja koji se javlja u tlu oko elektrode kada gustina struje
niz provodnik dostigne kritičnu vrednost;
 potreban je matematički model koji omogućava proračun impulsnih karakteristika
horizontalno ukopane žičane elektrode pri bilo kojoj vrednosti amlitude impulsne struje;
nelinearno ponašanje elektrode usled jakih struja je simulirano smanjenjem specifične
otpornosti tla i povećanjem induktanse provodnika kako bi se uzeo u obzir fenomen
pražnjenja u tlo;
 model pruža procenu impulsnog ponašanja uzemljivačkog sistema koji služi za zaštitu od
udara groma, bilo stambenih ili javnih zgrada i postrojenja, kako amplituda i talasni oblik
impulsne struje varira;
 preciznost modela zavisi od preciznosti kojim su parametri modela određeni, naročito
kritične vrednosti gustine struje pri kojim su pražnjenja pokrenuta ili prekinuta.

41
 Završni rad

Reference
[1] M., Zaštita od groma, Školska knjiga, Zagreb, 1987.
[2] SERAUDIE, CH., LV surges and surge arresters, Cahier Technique No. 179, Schneider
Electric, March 1999
[3] MAJDANDŽIĆ, F., Uzemljivači i sustavi uzemljenja, Graphis, Zagreb, 2004.
[4] ŽUTOBRADIĆ, S., Doprinos istraživanju impulsnih karakteristika uzemljivača,
doktorska disertacija, Zagreb, 1989.
[5] GRCEV, L, DAWALIBI, F., An Electromagnetic Model for Transients in Gounding
Systems, IEEE Trans. Power Delivery, Vol. 5, No. 4. 1990
[6] CIU, B. Z., ZHAO, Z., YIN, H., COMPEL, L.L., An electromagnetic approach to analyze
the performance of the substation’s grounding grid in high frequency domain, The
International Journal for Computation and Mathematics in Electrical and Electronic
Engineering, Vol. 22, No. 3, 2003
[7] LIU, Y., Transient Response of Grounding Systems Caused by Lightning: Modelling and
Experiments, Dissertation presented at Uppsala University to be publicly examined in
Haggsalen, Angstromlaboratoriet, Uppsala, 2004
[8] HARRIS, J. W., HORST STOCKER, Handbook of Mathematics and Computational
Science, Springer – Verlag New York, Inc., 1988
[9] SPIEGEL, M. R., Fourier Analysis with Applications to Boundary Value Problems,
Schoum’s Outline Series, McGraw-Hill, USA, 1974
[10] GRCEV, L., POPOV, M.,On High-Frequency Circuit Equivalents of a Vertical Ground
Rod, IEEE Transactions on Power Delivery, Vol. 20, No. 2, April 2005
[11] HAZNADAR, Z., ŠTIH, Ž., Elektromagnetizam, Školska knjiga, Zagreb, 1997.
[12] MACHAČ, J.,Theory Of Electromagnetic Field, Fakulta Elektrotechnika, Češke vysoke
učeni technicke v praze, Prague, 2002
[13] MEDIĆ, M., Modeliranje uzemljivača s utjecajem izmjeničnog magnetskog polja,
Doktorska disertacija, Split, 1999.
[14] ŽUTOBRADIĆ, S., HAZNADAR, Z., GAČANOVIĆ, R., KOROMAN, V., Impulsne
značajke uzemljivača elektroenergetskih postrojenja, Elektrotehnika, br. 1-2, Logotip,
Zagreb, siječanj – travanj 1999.
[15] L. Bellaschi: "Impulse and 60 cycle characteristics of driven grounds", in I Trans. AIEE,
vol.60, 1941.
[16] L. Bellaschi: "Impulse and 60 cycle characteristics of driven grounds", in II Trans. AIEE,
vol.61, 1942.
[17]. K. Berger: "Le comportment des prises de terre sous courants de choc de grande
intensite". Rapporto 215 - CIGRE, 1946.
[18] R. Verma, D. Mukhedkar: "Impulse Impedance of Buried Ground Wire", IEEE Trans. on
PAS, vol.PAS-99, n.5, Sept./Oct. 1980.
[19] B. R. Gupta, B. Thapar: "Impulse Impedance of Grounding Grids", IEEE Trans. on PAS,
vpl.PAS-99;n.6, Nov/Dec. 1980.
[20] E. Giudice, G. B. Lo Piparo: "Comportamento ad impulso dei dispersori di terra",'
Elettronica e Telecomunicazioni, n.2, 1972.

42
 Završni rad

[21] M. Loboda, R. Kosztaluk: "Model tests of Surge Properties of Grounding Systems in

Lightning Protection", 16th International Conference on Lightning Protection, Szeged,
Hungary, June 1981.
[22] A. L. Vainer: "Impulse Characteristics of complex earth grids", in Electrical Technology
in URSS, vol.1, 1966.
[23] R. Kosztaluk, M. Loboda, D. Mukhedkar: "Experimental study of transient ground
impedance", Paper 81 SM 399-5 presented at IEEE PES Summer Meeting, Portland, July
1981.
[24] Rudemberg, Reinhold: "Electric shock Waves in Power Systems", Harvard Univ. Press,
Cambridge, Massachusetts 1968, pp.273-277.
[25] A. Ghizzetti, A. Ossicini: "Trasformata di Laplace e calcolo simbolico", UTET, Torino
1971, pp. 200-2 18.
[26] K. Berger: "Methoden und Resultate der blitzforschung auf dem Monte San Salvatore bei
Lugano in den Jahren 1963-71", Bull. des Scweizerischen Vereins, n.24, vol.63, 1972.
[27] A. Brandolini: "Studio sui modelli di dispersore in regime variabile e prove 'comparative
tradispersori di forma diversa", L'Elettrotecnica, n.10, vol.62, 1975.
[28] H. B. Dwight, "Calculation of Resistances to Ground." Electrical Engineering, vol. 55,
pp. 1319-1328, December 1936.
[29] F. D&walibi and D. Mukhedkar, "Multi Step Analysis of Interconnected Grounding
Electrodes." IEEE Transactions on Power Apparatus and Systems, vol. PAS-95, pp. 113-
119, January/February 1976.
[30] G. Sverak, "Optimized Grounding Grid Design Using Spacing Technique." IEEE
Transactions on Power Apparatus and Systems, vol. PAS-95, PP. 362- 374,
January/February 1976.
[31] J. Nahman and S. Skuletich, "Resistances to Ground and Mesh Voltages of Ground
Grids." Proc. IEE, vol. 126, pp. 57-61, January 1979.
[32] E. D. Sunde, Earth Conduction Effects in Transmission Systems. New York: Dover
Publications, 1968.
[33] H. Steinbigler, "Digitale Berechnung Elektrischer Felder." Elektrotechnische Zeitschrift
Ausgabe A, ETZ-A, Bd. 90, H. 25, S. 663-666, Dezember 1969.

43