Professional Documents
Culture Documents
Klima
Klima
Klima
Садржај
1Дефиниција
2Класификација клима
o 2.2Кепен
3Види још
4Референце
5Литература
6Спољашње везе
Дефиниција[уреди | уреди извор]
Клима (од старогрчког klima, са значењем инклинација) обично се дефинише као просечне
метереолошке прилике у дужем временском периоду.[7] Стандардни просечни период је 30
година,[8] мада се други периоди могу користити у зависности од сврхе. Клима исто тако
укључује статистике које нису просеци, као што су манитуде варијација од дана до дана и од
године до године. Дефиниција глосара Међувладиног панела о климатским
променама (IPCC) 2001 је следећа:
Клима у ужем смислу обично се дефинише као „просечно време”, или ригорозније као
статистички опис у смислу средње величине и варијабилности релевантних количина
током периода од месеца до хиљада или милиона година. Класични период је 30 година, који
је дефинисала Светска метеоролошка организација (СМО). Ове величине најчешће су
површинске променљиве, као што су температура, падавине и ветар. Клима у ширем
смислу је стање, укључује статистички опис климатског система. [9]
Светска метеоролошка организација (СМО) описује климатске „нормале” као „референтне
тачке које користе климатолози за поређење садашњих климатолошких трендоова са онима у
прошлости или онима који се сматрају 'нормалним'. Нормално се дефинише аритметички
просек климатског елемента (нпр. температуре) током тридесетогодишњег периода. Период
од тридесет година се користи, пошто је он довољно дуг за издвајање свих међугодишњих
варијација или абнормалности, али је исто тако довољно кратак да омогући приказ дужих
климатских трендова.”[10] СМО је проистекла из Међународне метеоролошке организације коју
је успоставила техничка комисија за климатологију 1929. године. На њеном састанку из 1934.
у Висбадену техничка комисија је дизајнирала тридесетогодишњи период од 1901 до 1930 као
референтни временски оквир за климатолошке стандардне нормале. Године 1982 СМО је
одлучила да обнови климатске нормале, и тај посао је накнадно комплетиран на бази
климатских података од 1. јануара 1961 до 31. децембра 1990.[11]
Разлика између климе и времена се обично сумира популарном фразом: „клима је оно што
очекујете, време је оно што добијате”.[12] Током историјских временских периода постоји
известан број скоро константних променљивих које одређују климу, укључујући латитуду,
алтитуду, пропорцију копна у односу на водену површину, и близину океана и планина. Оне се
мењају једино током периода од милиона година услед процеса као што је тектоника плоча.
Друге климатске одреднице су у већој мери динамичке: термохалинска циркулација океана
доводи до 5°C (9°F) загревања северног Атлантског океана у поређењу са другим океанским
базенима.[13] Друге океанске струје редистрибуирају топлоту између копна и воде на више
регионалним размерама. Густина и тип вегетацијског покривача утичу на соларну топлотну
апсорпцију,[14] задржавање воде, и падавине на регионалном нивоу. Промене у количини
атмосферских гасова стаклене баште одређују количину соларне енергије која се задржава на
планети, доводећи до глобалног загревања и глобалног хлађења. Варијабилне величине које
одређују климу су бројне и интеракције су комплексне, али постоји општа сагласност да се
широке контуре могу разумети, барем у оној мери у којој се ради о детерминантама
историјских климатских промена.[15]
Класификација клима[уреди | уреди извор]
Кепен[уреди | уреди извор]
Месечне просечне површинске температуре у периоду 1961–1990. Ово је пример климатских варијација
по локацијама и сезонама