Косовско-ресавски дијалекат се простире у централном делу Србије, од Косова на југу до

централног Баната на северу. Као и када су други дијалекти у питању и косовско-ресавски

дијалекат обухвата више локалних говора које обједињавају неке заједничке особине:

 Иако неки говори овог дијалекта имају само два, силазна акцента, који могу
стајати на било ком слогу у речи (држ̏ава уместо др̀жава, чит̂а уместо чѝта̄), већина
говора познаје и дугоузлазни акценат (ру́ка, гра́на).
 Стари глас јат замењује се са е (несам уместо нисам).
 Уместо з у неким речима јавља се дз (дзвоно уместо звоно, дзвезда уместо звезда).
 Често се уместо ф јавља гласц в (вабрика уместо фабрика, вуруна уместо фуруна и сл.)
 Облички су изједначени акузатив, интрументал и локатив (пева у оперу уместо пева у
опери, спава под сто уместо спава под столом и сл.).
 У инструменталу једнине уопштен је наставак – ем (братем уместо братом, његовем
уместо његовим и сл.).
 Често се јављају енклитички облици личних заменица (да ви причам уместо да вам
причам, поздравио ве Миле уместо поздравио вас Миле, он не позвао уместо он нас
позвао и сл.).
 Компаратив придева често се гради наставцима – ши (старши уместо старији, здравши
уместо здравији), као и екавском варијантом наставка – ији (стареји уместо старији,
новеји уместо новији).
 У футуру I се уместо инфинитива често јавља да + презент или само презент (ће да
пева / ће пева уместо певаће, ћу да сиђем / ћу сиђем уместо сићи ћу).

Шумадијско-војвођански и источногерцеговачки дијалекат; Дијалекти и књижевни

језик
Српски језик данас је у званичној употреби у Републици Србији и Републици Српској. У
основи тога језика је штокавско наречје, названо према облику упитне заменице за
ствари која гласи што. Основе данашњем књижевном језију постављене су и утврђене у
XIX веку. За његову основу узето је најраспрострањеније наречје – штокавско, и то не
сви његови дијалекти, него само, у првој фази Вукове реформе, новоштоавски дијалекат
ијекавског изговора (источнохерцеговачки), а убрзо затим и новоштокавски дијалекат
екавског изговора, тј. шумдијско-војвођански. То што су ова два дијалекта узети за
књижевнојезичку основицу не значи и да су све њихове особине прихваћене у
књижевном језику. Ниједан од њих се не подудара сасвим са књижевним језиком.

• Шумадијско-војвођански дијалекат
Овим дијалектом говори се у већем делу северозападне Србије, од реке Груже на југу
до границе са Мађарском и Румунијом на северу. Навешћемо језичке особине које су
заједничке локалним говорима који чине шумадијско-војвођански дијалекат.
1. Јављају се четири акцента ( ̑, ̏, ́, ̀ – го̏луб, мо̑рамо, има́мо, а̀стал), од којих
ниједан не стоји на последњем слогу вишесложних речи (место акцента у највећем
броју случајева одговара његовој позицији у књижевном језику).
2. Стари глас јат замењује се гласом е, али не увек, што се пре свега види у
облицима као што су нисам, старији (доследна замена би гласила несам и стареји), али
јавља се и уместо е у речима као што су сикира уместо секира, ди уместо где, живит
уместо живети и сл.).
3. На крају радног глаголског придева мушког рода долази до једначења и
сажимања вокала (пево уместо певао, спаво уместо спавао, реко уместо рекао и сл.).
4. Поједини вокали се губе у спојевима као што су: д-идем уместо да идем, н-умем
уместо не умем, ја б-дошо уместо ја бих дошао и сл.
5. У трећем лицу множине презента у неким локалним говорима јављају се облици
лежу уместо леже, долазу уместо долазе, тучу уместо туку, а у неким певаду уместо
певају, ореду уместо ору и сл.
6. У овим говорима јављају се сви падежни облици (као у књижевном језику).
7. Имперфекат се готово сасвим изгубио из ових говора.

Овим дијалектом написана су бројна књижевна дела. Присетите се неког.

Познато је да је шумадијско-војвођанским дијалектом писао велики број српских
писаца. Један од њих је и Стеван Сремац, чији сте роман Поп Ћира и поп Спира
обрађивали у основној школи.

• Источнохерцеговачки дијалекат
Овим дијалектом се говори у источној Херцеговини, у северозападном делу Црне Горе,
у делу западне Србије, као и у знатном делу Босне и Хрватске (Лика, Кордун, Банија,
Славонија).
Навешћемо неколико заједничких особина локалних говора који чине овај дијалекат:
1. Јављају се четири акцента ( ̑, ̏, ́, ̀ ), од којих ниједан не стоји на последњем
слогу речи (место акцента углавном одговара његовој позицији у књижевном језику).
Дужине се јављају само после акцента и добро се чувају (кру̏ша̄ка̄, вра̑ба̄ца̄ и сл.), а за
ове говоре је карактеристично и преношење акцената на проклитику (прѐд кућу, на̏
воду и сл.).
2. Стари глас јат замењује се са ије, односно је (млијеко, вијек, лијепо, бијело,
вјетар и сл.), у неким случајевима и са и (смијати се, гријати, волио и сл.).
3. Ови говори познају јекавско јотовање (кољено, Њемачка, сњежно, биљешка али
и ђе уместо гдје, поћерати уместо потјерати, шћети уместо хтјети и сл.).
4. Уобичајено је сажимање вокала у радном глаголском придеву (пошо уместо
пошао, пево уместо певао и сл.).
5. У неким говорима у инструменталну једнине именица мушког рода уопштен је
наставак – ом (ножом уместо ножем, с пријатељом уместо с пријатељем и сл.).
6. Ови говори познају свих седам падежних облика (као у књижевном језику).
7. Јавља се енклитички заменички облик ви (шта ви треба уместо шта вам треба,
како ви је уместо како вам је и сл.).
8. У промени заменица и придева јављају се посебни наставци (твојијем уместо
твојим, с тијем народом уместо с тим народом, добријем уместо добрим и сл.).

Познато је да књижевни језик настаје тако што се неке особине дијалеката који су узети
као основица прихватају, а неке не.
• Уочите које су особине шумадијско-војвођанског и источнохерцеговачког
прихваћене у књижевном језику. Издвојте и оне особине које нису прихваћене.
Баш због тога што књижевни језик није истоветан ни са једним дијалектом, он се мора
непрестано учити и усавршавати, јер се непрестано мења и побољшава.
Књижевни језик треба разликовати од језика књижевности, зато што у језику
књижевности, тј. језику којим су писана књижевна дела, можемо пронаћи и дијалекте и
говоре који нису ушли у српски књижевни језик. Књижевни језик се у науци све чешће
назива и стандардни језик, и то је језик образовања, науке, уметности, администрације
и медија. ВЕОМА ВАЖНО!!!