Sadržaj

1. Uvod....................................................................................................................................3
2. Raimond Bernard Cattell – biografija..................................................................................4
2.1.Inovacije i dostignića.....................................................................................................4
3. Faktorska analiza.................................................................................................................6
4. Teorija ličnosti.....................................................................................................................8
4.1.Faktori ličnosti...............................................................................................................9
4.2.Komponente ličnosti....................................................................................................10
4.3.Razvoj ličnosti.............................................................................................................12
5. Zaključak...........................................................................................................................14
6. Literatura...........................................................................................................................15

2
 1. Uvod
Ličnost je ono što omogudava predviđanje šta će osoba uraditi u datoj situaciji. Značenje
manjih otsečaka ponašanja može u potpunosti da razume jedino ako se vidi unutar šireg okvira
ukupnog funkcionisanja organizma. Katel vidi ličnost kao složen i diferenciran sklop crta, sa
motivacijom koja uveliko zavisi od podskupine tkz.dinamičkih crta.

Izvorne crte odgovaraju stvarnim jedinstvenim uticajima - psihološkim, faktorima

temperamenta, stepenima dinamičke integracije, izloženosti društvenim institucijama. Površinske
crte su proizvedne uzajamnim dejstvom izvornih crta i uglavnom može da se očekuje da će biti
manje stabilne od faktora.

Katelova teorija zasniva se na 16 faktora ličnosti koji su izvedeni iz podataka o ličnosti.

To su:

 suzdržan – otvoren
 manje inteligentan – više inteligentan
 stabilnost, snaga ega – emocionalnost, neuroticizam
 ponizan – probojan
 trezven – bezbrižan
 koristoljubiv – savestan
 sramežljiv – pustolovan
 netolerantan – tolerantan
 poverljiv – sumnjičav
 praktičan – maštovit
 pošten – lukav
 miran – pronicljiv
 konzervativan – sklon eksperimentisanju
 zavisan od grupe – samodovoljan
 nedisciplinovan – sabran
 opušten – napet

3
 2. Raimond Bernard Cattell - biografija
Raimond Bernard Cattell (20. mart 1905. - 2. februar 1998.) bio je britanski i američki psiholog,
poznat po svojim psihometrijskim istraživanjima intrapersonalne psihološke strukture. Njegov rad je
takođe istraživao osnovne dimenzije ličnosti i temperamenta, raspon kognitivnih sposobnosti, dinamičke
dimenzije motivacije i emocije, kliničke dimenzije abnormalne ličnosti, obrasce grupne sintetičnosti i
socijalnog ponašanja, primene istraživanja ličnosti na psihoterapiju i teoriju učenja, prediktore
kreativnosti i dostignuća, i mnoge multivarijantne istraživačke metode uključujući usavršavanje
faktorskih analitičkih metoda za istraživanje i merenje ovih domena (Cattell, 1772).

Katel je autor, koautor ili urednik skoro 60 naučnih knjiga, više od 500 naučnih članaka i preko
30 standardizovanih psihometrijskih testova, upitnika i skala za ocenjivanje. Prema široko citiranom
rangiranju, Katel je bio 16. najugledniji, najzapaženiji u naučnoj literaturi, i među najproduktivnijim, ali
kontroverznim psiholozima 20. veka (Boyle, 2016).

Katel je bio rani zagovornik upotrebe faktorskih analitičkih metoda umesto onoga što je on
nazvao "subjektivno verbalno teoretiziranje" da bi empirijski istražio osnovne dimenzije ličnosti,
motivacije i kognitivnih sposobnosti. Jedan od rezultata Katelove primene faktorske analize bio je
njegovo otkriće 16 zasebnih primarnih faktora u okviru normalne ličnosti (na osnovu leksikona osobina).
On je te faktore nazvao "izvornim osobinama". Ova teorija faktora ličnosti i instrument samoprocene koji
se koristi za merenje, poznati su kao model 16 faktora ličnosti i upitnik 16PF (Cattell, 1970).

Katel je takođe sproveo niz empirijskih istraživanja o osnovnim dimenzijama drugih psiholoških
domena: inteligenciji, motivaciji, proceni karijere i profesionalnim interesima. Katel je teoretisao
postojanje fluidne i kristalizovane inteligencije da bi objasnio ljudsku kognitivnu sposobnost, istraživao je
promene u Gf i Gc tokom životnog veka, i konstruisao Test poštene inteligencije kulture kako bi se
minimizirala pristrasnost pisanog jezika i kulturnog u testiranju inteligencije.

2.1. Inovacije i dostignuća

Katelovo istraživanje se uglavnom odnosilo na ličnost, sposobnosti, motivacije i inovativne

multivarijantne istraživačke metode i statističke analize. U svom istraživanju ličnosti, najbolje ga se pamti
po svom faktorskom analitički izvedenom 16-faktorskom modelu normalne strukture ličnosti, tvrdeći za
ovaj model preko Eisenckovog jednostavnijeg 3-faktorskog modela višeg reda, i konstruišući mere ovih
primarnih faktora u obliku upitnika 16PF. On je prvi predložio hijerarhijski, višeslojni model ličnosti sa

4
mnogim osnovnim primarnim faktorima na prvom nivou i manje, šire, faktore "drugog reda" u višem
sloju organizacije ličnosti (Goldberg, 1993).

Konstrukti ovih "globalnih osobina" su prekursori trenutno popularnog modela ličnosti Velikih
pet (FFM). Katelova istraživanja dovela su do daljnjeg napretka, kao što je razlikovanje između stanja i
karakteristika osobina (npr. Anksioznost stanja), koje se kreću na kontinuumu od neposrednih prelaznih
emocionalnih stanja, kroz dugotrajnija stanja raspoloženja, dinamičke motivacione osobine, kao i
relativno trajne osobine ličnosti. Katel je takođe sproveo empirijske studije o razvojnim promenama u
konstrukcijama osobina ličnosti tokom životnog veka (Nesselroade, 1984).

U domenu kognitivnih sposobnosti, Katel je istraživao širok spektar sposobnosti, ali je

najpoznatiji po razlikovanju između fluidne i kristalizovane inteligencije. Razlikovao je apstraktne,
adaptivne, biološki uticajne kognitivne sposobnosti koje je nazvao "fluidnom inteligencijom" i
primenjenom, zasnovanom na iskustvu i sposobnosti za učenje koje je nazvao "kristalizovanom
inteligencijom". Tako bi, na primer, mehaničar koji je radio na avionskim motorima 30 godina mogao
imati ogromno "kristalizovano" znanje o radu ovih motora, dok bi novi mladi inženjer sa "fluidnijom
inteligencijom" mogao da se više fokusira na teoriju. funkcionisanja motora; ova dva tipa sposobnosti se
mogu dopunjavati i raditi zajedno na postizanju cilja. Kao temelj za ovu razliku, Katel je razvio
investicioni model sposobnosti, tvrdeći da je kristalizovana sposobnost nastala iz ulaganja fluidne
sposobnosti u određenu temu znanja. On je doprineo kognitivnoj epidemiologiji sa svojom teorijom da se
kristalizovano znanje, dok se još primenjuje, može održati ili čak povećati nakon što sposobnost fluida
počne da opada sa godinama, koncept koji se koristi u nacionalnom testu čitanja odraslih (NART). Katel
je konstruisao brojne testove sposobnosti, uključujući i Comprehensive Abiliti Batteri (CAB) koja
obezbeđuje mere od 20 primarnih sposobnosti, i Test poštene inteligencije u kulturi (CFIT) koji je
dizajniran da obezbedi potpuno neverbalnu meru inteligencije kao što je koji se sada vidi u Gavranovim.
Vaga za obaveštavanje o kulturi bila je namenjena minimiziranju uticaja kulturnih ili obrazovnih sadržaja
na rezultate testova inteligencije (Hakstian, 1982).

Što se tiče statističke metodologije, Katel je 1960. godine osnovao Društvo multivarijatne
eksperimentalne psihologije (SMEP) i njegov časopis Multivariate Behavioral Research, kako bi okupio,
ohrabrio i podržao naučnike zainteresovane za multi-varijantna istraživanja (Cattell, 1990).

On je bio rani i čest korisnik faktorske analize (statistička procedura za pronalaženje osnovnih
faktora u podacima). Katel je takođe razvio nove faktorske analitičke tehnike, na primer, tako što je
izmislio scree test , koji koristi krivu latentnih korena da bi procenio optimalni broj faktora za ekstrakciju.
On je takođe razvio novu proceduru rotacije faktorske analize - "Procrustes" ili neortogonalnu rotaciju,

5
osmišljenu da omogući samim podacima da odrede najbolju lokaciju faktora, a ne da zahtevaju
ortogonalne faktore.

Dodatni doprinosi uključuju

 Koeficijent sličnosti profila (uzimajući u obzir oblik, rasipanje i nivo dva profila profita);
 Faktorska analiza P-tehnike zasnovana na ponovljenim mjerenjima pojedinca (uzorkovanje
varijabli, a ne uzorkovanje osoba);
 Analiza faktora dR-tehnike za rasvetljavanje promjenljivih dimenzija (uključujući prolazna
emocionalna stanja i dugotrajna stanja raspoloženja);
 Takonome program za utvrđivanje broja i sadržaja klastera u skupu podataka;
 Rotoplot program za postizanje maksimalnih jednostavnih strukturalnih faktora (Cattell, 1978).

3. Faktorska analiza
Katel čvrsto veruje da psihološka nauka mora da počiva na preciznim opisima i
merenjima. Iako psihičke pojave izgledaju nepristupačne merenju, Katel tvrdi da sve što postoji,
postoji u nekoj količini i može se meriti. On je ubeđen da će čovek moći da predviđa ponašanje
svakog pojedinca sa istom preciznošću kojom se to čini u astronomiji i drugim prirodnim
naukama. „On veruje da pojedinačna ličnost podleže matematičkoj formulaciji isto kao što i naš
sunčani sistem podleže Keplerovim zakonima". U analizi ličnosti tehnika faktorske analize
je „ključ za sve probleme" i predstavlja „jedno od najboljih oruđa koje je čovek ikada pronašao".

Istraživanja se vrše u prirodnim uslovima tako što se procesi i pojave odvijaju prirodnim
tokom, a istraživač posmatra i registruje podatke na osnovu kojih, uz pomoć matematičko-
statističkih tehnika, otkriva zakonitosti koje vladaju među određenim faktorima i procesima.
Najčešće korišćen matematičko-statistički postupak u ovakvim istraživanjima ličnosti
je faktorska analiza. Postupak se sastoji u tome da se na osnovu interkorelacija velikog broja
manifestnih varijabli (na primer, odgovora u testovima) utvrdi manji broj zajedničkih (latentnih)
faktora na osnovu kojih se može objasniti veći broj spoljašnjih oblika ponašanja.

6
 Za faktorsku analizu Katel koristi tri vrste podataka:

 L-podaci iz ličnog života (ocene drugih, dokumenta),

 Q-podaci koje ispitanik daje sam o sebi (upitnici, inventari) i
 T-podaci testiranja ponašanja o konkretnoj situaciji.

Katel je primetio da u teškim naukama kao što su hemija, fizika, astronomija, kao i u
medicinskoj nauci, nepotkrijepljene teorije su bile istorijski široko rasprostranjene sve dok nisu
razvijeni novi instrumenti za poboljšanje naučnog posmatranja i merenja. Tokom 1920-ih, Katel
je radio sa Charlesom Spearmanom koji je razvijao novu statističku tehniku faktorske analize u
svom nastojanju da razume osnovne dimenzije i strukturu ljudskih sposobnosti. Faktorska
analiza postala je moćno sredstvo koje pomaže u otkrivanju osnovnih dimenzija koje leže u
osnovi zbunjujućeg niza površinskih varijabli unutar određenog domena (Cattell, 1978).

Faktorska analiza je izgrađena na ranijem razvoju koeficijenta korelacije, koji daje

numeričku procenu stepena u kojem su varijable "ko-povezane". Na primer, ako su "velika
učestalost vežbanja" i "nivo krvnog pritiska" mereni na velikoj grupi ljudi, onda bi
interkorelacija ove dve varijable obezbedila kvantitativnu procenu stepena u kojem su "vežbanje"
i "krvni pritisak" direktno povezani jedni drugima. Faktorska analiza vrši kompleksne kalkulacije
koeficijenata korelacije među varijablama unutar određenog domena (kao što su kognitivne
sposobnosti ili konstrukcije osobina ličnosti) kako bi se odredili osnovni, jedinstveni faktori koji
leže u osnovi određenog domena (McArdle,1984).

Katel je pretpostavio da se faktorska analiza može primeniti na druga područja izvan

domena sposobnosti. Konkretno, Cattell je bio zainteresovan da istraži osnovne taksonomske
dimenzije i strukturu ljudske ličnosti. Smatrao je da ako se eksploratorna faktorska analiza
primeni na širok spektar mera interpersonalne funkcije, mogu se identifikovati osnovne
dimenzije u domenu društvenog ponašanja. Stoga se faktorska analiza može koristiti za
otkrivanje osnovnih dimenzija koje leže u osnovi velikog broja površinskih ponašanja, čime se
olakšava efikasnije istraživanje.

7
 4. Teorija ličnosti
Da bi primenio faktorsku analizu na ličnost, Katel je verovao da je potrebno uzeti najširi
mogući opseg varijabli. Naveo je tri vrste podataka za sveobuhvatno uzorkovanje, kako bi
obuhvatio ceo spektar dimenzija ličnosti:

1. Životni podaci (ili L-podaci), koji uključuju prikupljanje podataka iz prirodnih,

svakodnevnih životnih navika pojedinca, merenje njihovih karakterističnih obrazaca
ponašanja u stvarnom svetu. Ovo može da se kreće od broja saobraćajnih nezgoda ili
broja stranaka koje su prisustvovale svakog meseca, do proseka ocena u školi ili broja
bolesti ili razvoda.
2. Eksperimentalni podaci (ili T-podaci) koji uključuju reakcije na standardizovane
eksperimentalne situacije nastale u laboratoriji u kojoj se ponašanje subjekta može
objektivno posmatrati i meriti.
3. Podaci iz upitnika (ili K-podaci), koji uključuju odgovore zasnovane na introspekciji
pojedinca o vlastitom ponašanju i osećajima. Otkrio je da ova vrsta direktnog ispitivanja
često meri suptilna unutrašnja stanja i gledišta koja bi mogla biti teško videti ili izmeriti u
spoljnom ponašanju.

Da bi se dimenzija ličnosti nazvala "fundamentalna i unitarna", Katel je verovao da se

ona mora naći u faktorskim analizama podataka iz sva tri domena merenja. Tako je Cattell
konstruisao mere širokog spektra osobina ličnosti u svakom mediju (L-podaci; K-podaci; T-
podaci). Zatim je proveo programsku seriju faktorskih analiza na podacima dobijenim iz svakog
od tri merna medija kako bi razjasnio dimenzionalnost strukture ljudske ličnosti (Cattell, 1983).

8
 4.1. Faktori ličnosti

Katel strukturu ličnosti prikazuje kao hijerarhijski organizovan sistem u kome prvi nivo
predstavljaju primarni faktori (nivo crta), drugi nivo čine faktori drugog reda (nivo tipa) i treći
nivo predstavljaju faktori trećeg reda.

Faktori drugog reda, koji su utvrđeni faktorskom analizom primarnih faktora, na osnovu
L-podataka, jesu:

 If Eksvija - invija (ekstraverzija - introverzija),

 llf Prilagođenost - anksioznost (neuroticizam),
 lllf Opreznost - suptilna emocionalnost,
 IVf Nezavisnost - potčinjenost.

Budući da su se ovi faktori drugog reda nalazili u izvesnim značajnim korelacijama,

Pavlik i Katel su izdvojili tri faktora trećeg reda: A, B, C koji su vrlo slični Frojdovim
pojmovima id, ego i superego. Faktori trećeg reda su:

 A - egocentrični temperament, nezrelost;

 B - svesno prihvatanje spoljnih normi ponašanja i
 C - naglašena samosvest, savesnost.

Uz pomoć mnogih kolega, Katelove studije faktora-analitičara nastavile su se tokom

nekoliko decenija, konačno su pronašle najmanje 16 primarnih faktora koji su u osnovi ljudske
ličnosti (koji obuhvata 15 dimenzija ličnosti i jednu dimenziju kognitivnih sposobnosti: Faktor B
u 16PF). Odlučio je da ove osobine imenuje slovima (A, B, C, D, E ...) kako bi se izbeglo
pogrešno imenovanje ovih novootkrivenih dimenzija, ili izazvala konfuziju sa postojećim
rečnikom i konceptima. Faktorsko-analitičke studije koje su sproveli mnogi istraživači u
različitim kulturama širom sveta pružili su značajnu podršku za validnost ovih 16 dimenzija
osobina.

Kako bi se izmerili ovi konstrukti osobina u različitim rasponima, Katel je konstruirao

(K-data) instrumente koji su uključivali upitnik šesnaest faktora ličnosti (16PF) za odrasle,

9
Upitnik osobnosti ličnosti u srednjim školama (HSPK) - sada nazvan upitnik adolescentske
ličnosti (APK) ), i Upitnik za ličnost dece (CPK). Cattell je konstruisao i (T-data) objektivnu
analitičku bateriju (OAB) koja je obezbedila mere 10 najvećih faktora osobina ličnosti izlučenih
faktora analitički, kao i objektivne (T-data) mere dinamičkog konstrukcije osobina kao što su test
analize motivacije (MAT), test za analizu motivacije u školi (SMAT) i test za analizu motivacije
djece (CMAT). Da bi se izmerila konstrukcija osobina unutar abnormalne sfere ličnosti, Katel je
konstruisao Upitnik za kliničku analizu (CAK). Deo 1 CAK meri faktore 16PF, dok deo 2 meri
dodatnih 12 abnormalne (psihopatološke) dimenzije osobina ličnosti. CAK je kasnije ponovo
označen kao PsichEval upitnik (PEPK). U okviru široko konceptualizovanog domena ličnosti,
Katel je konstruisao mere stanja raspoloženja i prolaznih emocionalnih stanja, uključujući i
Upitnik za osmu državu (8SK). Pored toga, Katel je bio na čelu u izgradnji Centralni kit-država
(Barton, 1985).

Od samog početka svoje akademske karijere, Katel je zaključio da, kao i u drugim
naučnim domenima kao što je inteligencija, može postojati dodatni, viši nivo organizacije unutar
ličnosti koji bi pružio strukturu za mnoge primarne osobine. Kada je faktor analizirao međusobne
odnose 16 primarnih mera osobina, on je našao ne manje od pet "drugih reda" ili "globalnih
faktora", sada poznatih kao Velika petica. Ovi drugi stratum ili "globalne osobine"
konceptualizovani su kao široki, sveobuhvatni domeni ponašanja, koji daju značenje i strukturu
primarnim osobinama. Na primer, ekstraverzija "globalne osobine" nastala je iz faktor-
analitičkih rezultata koji obuhvataju pet primarnih faktora koji su interpersonalni u fokusu (Krug,
1986).

4.2. Komponente ličnosti

Polazeći od toga da se čovek u različitim situacijama ponaša na sličan način, Katel

zaključuje da ponašanje nije uzrokovano situacijama, nego određenim stabilnim osobinama
ličnosti. Do tih osobina može se doći na osnovu korelacija, odnosno faktorskom analizom.
Faktori ili izvorne crte ličnosti čine osnovu doslednosti u ponašanju, odnosno pravilnosti koje se
zapažaju u ponašanju pojedinca. Broj faktora je znatno manji od broja manifestnih oblika

10
ponašanja, pa su oni pogodniji za opisivanje i objašnjavanje ličnosti nego što su površinske
osobine.

Izvorne crte ličnosti determinišu razne manifestne oblike ponašanja, pa je ispravno da se

takve varijable koriste u predviđanju budućeg ponašanja. Po Katelu, crte mogu da se formiraju
pod uticajem genetskih faktora, sredinskih faktora, ili istovremenim delovanjem obe vrste
činilaca. Ako su crte nastale pretežnim delovanjem naslednih činilaca, onda su to
konstitucionalne osobine; kada su dominantni sredinski uticaji, Katel govori o sredinom
formiranim osobinama.

U ponašanju ličnosti ispoljavaju se tri vrste postojanih osobina i situacione (povremene)

osobine. Postojane osobine su dinamičke crte ličnosti, sposobnosti i crte temperamenta. U
situacione osobine svrstavaju se stanja, raspoloženja i navike.
U analizi ličnosti Katel polazi od nivoa crta koje predstavljaju osnovnu jedinicu analize.
Koristeći se faktorskom analizom, Katel i saradnici su utvrdili 36 faktora, od kojih se 15 odnosi
na sposobnosti, a 21 faktor objašnjava konativno-emocionalnu i dinamičku sferu ličnosti.

Svi navedeni faktori čine osnovu u teorijskom oblikovanju strukture ličnosti. Za razliku
od Olporta, Katelove izvorne crte nemaju motivacioni karakter i zato Katel posebno razmatra
strukturu motivacije. Prema njemu, dinamičke komponente ličnosti su ergovi, stavovi i
sentimenti.

Ergovi predstavljaju urođene biološke nagone. „Erg je jedna urođena psihofizička

dispozicija koja omogućava onome koji je poseduje da više obraća pažnju na jedne objekte nego
na druge, da doživljava u odnosu na njih specifične emocije i da otpočne aktivnost u kojoj je
uspešniji nego u nekoj drugoj".

Stavovi predstavljaju spoljnje dinamičke karakteristike ličnosti koje su determinisane

ergovima, dok su sentimenti različite strukture stavova.

Sentimenti se izgrađuju učenjem i delovanjem sredinskih faktora. Zbog takvog svog

porekla broj sentimenata nije ograničen.

11
 Pored stabilnih strukturnih i dinamičkih crta, na ponašanje ličnosti mogu da utiču i
situaciona stanja, kao što su raspoloženja i uloge, koje treba uzeti u obzir prilikom objašnjavanja
i predviđanja ponašanja.

4.3. Razvoj ličnosti

U pogledu razvoja ličnosti Katelov polazni stav je da se ličnost formira kroz interakcijski
odnos nasleđa i sredinskih faktora, pri čemu napušta alternativna stanovišta o isključivoj
determinisanosti ponašanja osobinama ličnosti ili situacionim činiocima. U proučavanju razvoja
ličnosti Katel posebnu pažnju obraća na dva područja problema. Prva sfera interesovanja jesu
međusobni odnosi nasleđa i sredine, a druga je razvoj strukture ličnosti.

U vezi sa interakcijskim delovanjem nasleđa i sredine, eksperimentalna istraživanja

Katela i drugih pokazala su da u međusobnom odnosu ovih činilaca postoje određene zakonitosti.
Prva zakonitost se ogleda u tome da je uticaj sredine na razvoj osobina ličnosti znatno veći u
ranijem periodu života, nego u kasnijem životnom dobu. Druga zakonitost se ogleda u
diskontinuiranom, skokovitom razvoju u oblasti kognitivnih sposobnosi i emocionalnog učenja.
Treća zakonitost jeste prinuda na biosocijalni prosek.

Naime, utvrđeno je da su korelacije naslednih i sredinskih varijabli negativne, što znači

da socijalna sredina različito utiče na individualno različite genetičke potencijale, nastojeći da
sve pojedince približi nekom društvenom standardu. Tako, na primer, veći pritisak školska
sredina vrši na pojedince koji su intelektualno inferiorniji, agresivniji, dominantniji da bi većim
radom postali obrazovno efikasniji, manje agresivni i potčinljiviji.

Najzad, kao opšta pravilnost utvrđeno je da sredinski faktori ispoljavaju veći uticaj u
izgrađivanju specifičnih obrazaca ponašanja, nego na opšte osobine. Kada je, na primer, reč o
seksualnom motivu shvaćenom kao opšta seksualna potreba, onda je njegova nasledna
komponenta dominantna, ali konkretni oblici ispoljavanja i zadovoljavanja ovog motiva su
pretežno, ako ne isključivo, određeni sredinskim činiocima.

12
 Katel ističe da je za razvoj lčnosti zančajno učenje koje se odvija u periodu do sedme
godina života. Kognitivni i emocjorialni razvoj ličnosti ostvaruje se na osnovu klasičnog
uslovljavanja i instrumentalnim učenjem, ali poseban značaj Katel pridaje tzv. integracionom
učenju. Ono predstavlja „učenje hijerarhije ili kombinacije odgovora koji će pružiti najveće
zadovoljenje ličnosti kao celini, a ne samo jednom pojedinačnom nagonu". 

Za celovitu ocenu Katelove teorije ličnosti biće neophodno sačekati rezultate savremenih
istraživanja, kako bi Katelovi nalazi bili konačno verifikovani. Međutim, ono što je već sada
prihvatljivo u Katelovom naučnom delu jeste objektivan multivarijantni metod u proučavanju
ličnosti.

13
 5. Zaključak
Istraživanje faktora ličnosti 16PF pokazalo je da su ovi konstrukti korisni u razumevanju
i predviđanju širokog spektra ponašanja u stvarnom životu. Dakle, 16 primarnih mera osobina
plus pet glavnih faktora drugog stratuma korišteno je u obrazovnim okruženjima za proučavanje
i predviđanje motivacije postignuća, učenja ili kognitivnog stila, kreativnosti i kompatibilnog
izbora karijere; u radnim okruženjima predvideti stil vođenja, interpersonalne veštine,
kreativnost, savesnost, upravljanje stresom i sklonost ka nesrećama; u medicinskim ustanovama
za predviđanje sklonosti srčanom udaru, varijabli upravljanja bolom, verovatnoće pridržavanja
medicinskih uputstava, ili obrasca oporavka od opekotina ili transplantacije organa; u kliničkom
okruženju predvideti samopoštovanje, interpersonalne potrebe, toleranciju frustracije i otvorenost
za promene; i, u istraživačkim okruženjima, predvidjeti širok spektar bihejvioralnih sklonosti kao
što su agresija, usklađenost i autoritarnost.

14
 6. Literatura
1. Barton, K. (1985). The Central Trait-State Scales: A Kit of 20 Subtests Measuring Five
Central Personality Dimensions as Traits and States, with Equivalent Forms.
Champaign, IL: IPAT
2. Boyle, G. (2016). Hans J. Eysenck and Raymond B. Cattell on intelligence and
personality
3. Cattell, R. B., Eber, H. W., & Tatsuoka, M. M. (1970). Handbook for the Sixteen
Personality Factor Questionnaire (16PF). New York: Plenum
4. Cattell, R. B. (1972). Real base, true zero factor analysis. Multivariate Behavioral
Research Monographs 72(1), (1-162). Fort Worth, TX: Texas Christian University Press
5. Cattell, R. B. (1983). Structured Personality-Learning Theory: A Wholistic Multivariate
Research Approach. (pp. 419-457). New York: Praeger
6. Cattell, R. B. (1990). The birth of the society of multivariate experimental
psychology. Journal of the History of the Behavioral Sciences, 26
7. Goldberg, L. R. (1993). The structure of phenotypic personality traits. American
Psychologist, 48(1), 26-34.
8. Hakstian, A. R. & Cattell, R. B. (1982). Manual for the Comprehensive Ability Battery.
Champaign, IL: IPAT.
9. Krug, S. E. & Johns, E. F. (1986). A large scale cross-validation of second-order
personality structure defined by the 16PF. Psychological Reports, 59, 683-693
10. McArdle, J. J. (1984). Cattell's contributions to structural equation
modeling. Multivariate Experimental Psychology, 19, 245-267
11. Nesselroade, J. R. (1984). Concepts of intraindividual variability and change:
Impressions of Cattell's influence on lifespan developmental psychology. Multivariate
Behavioral Research, 19, 269-286

15