I S 2 1 0 - U V O D U D I G I TA L N I B I Z N I S

Digitalna ekonomija
Lekcija 02
IS210 - UVOD U DIGITALNI BIZNIS
Lekcija 02

DIGITALNA EKONOMIJA

Digitalna ekonomija
Poglavlje 1: Digitalna ekonomija vs tradicionalno poslovanje
Poglavlje 2: Digitalizacija u Srbiji
Poglavlje 3: Uloga IoT u digitalnoj ekonomiji
Poglavlje 4: Organizacija i informacione tehnologije i sistemi
Poglavlje 5: Uticaj IT i IS na organizaciju
Poglavlje 6: Pokazna vežba: AliExpress vs. Amazon
Poglavlje 7: Pokazna vežba: Digitalna transformacija u Evropi
Poglavlje 8: Pokazna vežba: Klaud računarstvo
Poglavlje 9: Samostalni rad: Uloga IoT u digitalnoj ekonomiji
Poglavlje 10: Domaći zadatak
Zaključak

Copyright © 2017 – UNIVERZITET METROPOLITAN, Beograd. Sva prava zadržana. Bez prethodne pismene dozvole
od strane Univerziteta METROPOLITAN zabranjena je reprodukcija, transfer, distribucija ili memorisanje nekog
dela ili čitavih sadržaja ovog dokumenta., kopiranjem, snimanjem, elektronskim putem, skeniranjem ili na bilo
koji drugi način.

Copyright © 2017 BELGRADE METROPOLITAN UNIVERSITY. All rights reserved. No part of this publication may
be reproduced, stored in a retrieval system or transmitted in any form or by any means, electronic, mechanical,
photocopying, recording, scanning or otherwise, without the prior written permission of Belgrade Metropolitan
University.

www.metropolitan.ac.rs
 Uvod

UVOD
Šta ćemo naučiti u ovoj lekciji?

U ovom predavanju će se pokriti teme kojima se može objasniti uloga i karakteristike digitalne
ekonomije kao što su:

1. Sve veća okrenutost kompanija ka digitalnoj ekonomiji

2. Šta je to što oblikuje digitalnu ekonomiju i kako računarstvo i sveobuhvatna
povezanost utiču na njen razvoj
3. Uloga Internet of Things (IoT) u digitalnoj ekonomiji.

U drugom delu predavanja se govori o jednom od najvažnijih preduslova za uspešnu izgradnju

informacionih sistema - dobrom poznavanju organizacije za koju se informacioni sistem pravi.
Da bi se organizacija dobro sagledala, potrebno je poznavati karakteristike koje su slične za
sve organizacije (kao što su standardne operativne procedure, poslovni procesi organizacije,
politika i kultura organizacije) kao i one karakteristike po kojima se organizacije međusobno
razlikuju. Na kraju predavanja se govori o uticaju informacionih sistema na ekonomiju, šemu
i menadžment organizacije.

Ishodi učenja za ovu lekciju su sledeći:

• Objasniti razliku između tradicionalnog i digitalnog poslovanja

• Objasniti proces digitalne transformacije i njene ključne pokretače
• Objasniti šta je organizacija i koje su njene glavne karakteristike
• Ukazati na stanje digitalizacije u Srbiji i njene ključne izazove
• Objasniti uloga IoT u digitalnoj ekonomiji
• Objasniti uticaj informacionih sistema na organizaciju

3
 Poglavlje 1

Digitalna ekonomija vs
tradicionalno poslovanje

PO ČEMU SE RAZLIKUJU DIGITALNE KOMPANIJE OD

TRADICIONALNOG POSLOVANJA?
Razlikuju se po: skalabilnosti, obimu primenjenosti poslovanja i brzini.

Skalabilnost se odnosi na sposobnost da se što više proizvoda ili usluga isporuči što više ljudi.

Obim primenjenosti poslovanja se odnosi na sposobnost da se prodaju što raznovrsniji

proizvodi ili usluge.

Brzina se odnosi na sposobnost da se jedna ili obe ove stvari obave što brže.

Primer digitalne kompanije: Amazon je započeo kao onlajn knjižara 1994. godine. Danas
Amazonova prodaja dostiže više od $100 milijardi. Amazon šalje više proizvoda na više
destinacija, nego bilo koja druga kompanija na svetu. Gledano gde je počeo i gledano sada,
Amazon ima široku lepezu proizvoda i usluga koje nudi. Ono što je dodao novije u svoj
asortiman jeste klaud računarstvo, veštačka inteligecija i korisnički servis (engl. Customer
service). Dakle, možemo videti da Amazon ima sve tri komponente skalabilnost, obim i
brzinu. Zbog toga digitalizacija, odnosno digitalno poslovanje, treba da budu važni za svaku
kompaniju.

Uzmimo u razmatranje vašu firmu ili neku kompaniju koja vam je interesantna.

1. Da li softver može da učine proizvod ili uslugu koja ta kompanije nudi

„pametnijom“?
2. Da li poznavanje informacija o tome ko koristi vaše proizvode ili usluge, na koji
način ih koristi i šta time postiže, može da poboljša poslovni proces i poslovne
rezultate?
3. Da li može da dovede do toga da se unapredi poslovni proces i čitavo poslovanje?
4. Da li društvene mreže mogu da pomognu u tome kako klijenti pronalaze naš
proizvod, na koji način imaju interakciju sa firmom i njenim uslugama ili proizvodima,
kao i na to na koji način koriste te proizvode i usluge.
5. Da li može promeniti način na koji se usluga isporučuje?

Kako bi sve to uzeli u razmatranje važno je imati u vidu kako različite tehnologije pružaju
različite mogućnosti kompanijama da budu inovativne i konkurentne na tržištu.

4
 Poglavlje 1 Digitalna ekonomija vs tradicionalno poslovanje

DIGITALNA TRANSFORMACIJA
Inicijativa za digitalnom transformacijom, kao studija 13 sektora
privrede, koja je obavljena kroz intervjue sa preko 300 direktora.

Svakog januara, Svetski ekonomski forum (World Economic Forum (WEF)) sakupi preko 2500
najvećih poslovnih lidera, internacionalnih političkih lidera, ekonomista i novinara, na jednom
mestu, kako bi diskutovali važne teme i goruća pitanja koja su trenutno aktuelna u svetu.
2015. godine je na takvom skupu identifikovana jedna od takvih tema, a to je digitalna
transformacija:

Kako niži troškovi i povećan pristup novim tehnologijama počinju da oblikuju nove trendove,
šta je to što je potrebno i šta je to što mušterije očekuju, kako biznis treba da isporučuje svoje
proizvode i usluge, i kao rezultat svega toga kako ljudi žive i rade?

Tako je i počela inicijativa za digitalnom transformacijom, kao studija 13 sektora privrede,

koja je obavljena kroz intervjue sa preko 300 direktora. Izveštaj ove studije, koji sumira šta je
zaključeno iz ove studije, ustvari predstavlja dobru početnu tačku za našu diskusiju ovde.

WEF navodi da trenutno imamo 7 vodećih tehnologija –

1. veštačka inteligencija,
2. autonomna vozila,
3. analitika velike količine podataka i
4. klaud računarstvo,
5. 3D štampa i personalizovana proizvodnja,
6. Internet of Things (IoT) i povezivanje uređaja,
7. roboti i dronovi, društveni mediji i platforme.

Očekuje se da ove tehnologije imaju najviše uticaja na to kako vidimo poslovanje.

“Executive summary” ove studije se može pogledati na linku [1]

Deo o pet među industrijskih tema se bavi sledećim:

1. Digitalna potrošnja (engl. Digital consumption)

2. Digitalno preduzeće (engl. Digital enterprise)
3. Ekonomija platforme
4. Društvene implikacije
5. Digitalna vrednost za društvo u celini

DIGITALNA POTROŠNJA (ENGL. DIGITAL

CONSUMPTION)
Objašnjava kako se očekivanja digitalnih kupaca brzo menjaju, što tera
kompanije da uvek uvode nešto inovativno u svoje poslovanje

5
 Poglavlje 1 Digitalna ekonomija vs tradicionalno poslovanje

Digitalna potrošnja (engl. Digital consumption) objašnjava kako se očekivanja digitalnih

kupaca brzo menjaju, što tera kompanije da uvek uvode nešto inovativno u svoje poslovanje.
Ključne ideju su:

• Prelaženje od osnovne ideje da se nude proizvodi i usluge, ka tome da je za uspešno

poslovanje jednako važno da se kreira i pozitivno korisničko iskustvo (creating
experiences). Potrošači traže specifične ishode koji poboljšavaju njihovo zadovoljstvo i
njihov život.
• Fokus na hiper – personalizaciji. Potrošači žele ne samo da kontrolišu nego i da imaju
personalizovane proizvode, usluge i iskustvo, dok preduzeća žele da obezbede što
relevantnije interakcije sa svojim mušterijama, tako što će saznati što više o njima i
njihovim navikama i interesovanjima.
• Prelaz sa vlasništva na zajednički pristup. Potrošači su sve više zainteresovani da imaju
konstantan pristup onome što žele i što ih interesuje, a neretko se to očekuje da bude
i bez dodavanja novih troškova za takvu uslugu. Takvih troškovi bi inače mogli da se
vežu za održavanje, skladištenje i sl. Rezultat ovakve inicijative je porast u saradnji, što
povećava iskorišćenost resursa i povećava vrednost nedovoljno korišćenih mogućnosti.

DIGITALNO PREDUZEĆE (ENGL. DIGITAL

ENTERPRISE)
Preduzeće koje razmatra kako se može unaprediti svaki aspect
poslovanja, kako bi opstalo u digitalnoj eri.

Digitalno preduzeće (engl. Digital enterprise) je preduzeće koje razmatra kako se može
unaprediti svaki aspect poslovanja, kako bi opstalo u digitalnoj eri. Segmenti koje treba
razmotriti u tom procesu su:

• Strategija – koju strategiju treba primeniti kako bi se postigao što efikasniji digitalni
poslovni model u kompaniji. Pod tim se podrazumeva strategija za izgradnju, kupovinu,
partnerstvo, investicije, inkubatori/akceleratori ili neki sasvim novi model koji još ne
postoji.
• Operativni model – koji operativni model (engl. operating model) treba koristiti. Tu se
mogu razmotriti modeli kao što su: model usresređen na kupca (engl. customer centric),
ekstra štedljiv (engl. extra frugal), model koji pokreću podaci (engl. data powered), kao i
drugi otvoreni i inovativni modeli koji mogu da doprinesu da firma razvije svoju agilnost
u digitalnoj ekonomiji, kako bi što efikasnije ispunila očekivanja i potrebe svojih klijenata.
• Digitalne veštine i talenat – pitanje za svaku kompaniju koje tačno digitalne veštine i
talenat kod zaposlenih i potencijalno novo zaposlenih su neophodni, kako bi kompanija
bila konkurentna na tržištu digitalne ekonomije koje se brzo menja.
• Korišćenje digitalne metrike – skalabilnost, aktivno korišćenje i interakcija – su samo neke
od metrika koje se mogu koristiti radi efikasnog praćenja digitalnih indikatora.

6
 Poglavlje 1 Digitalna ekonomija vs tradicionalno poslovanje

EKONOMIJA PLATFORME
Fokusira se na to kako druge kompanije, koje sarađuju sa
kompanijama koje učestvuju u digitalnoj ekonomiji, ispunjavaju svoje
ciljeve, brzinu razvoja i skalabilnost poslovanja

Ekonomija platforme se fokusira na to kako druge kompanije, koje sarađuju sa kompanijama

koje učestvuju u digitalnoj ekonomiji, ispunjavaju svoje ciljeve, brzinu razvoja i skalabilnost
poslovanja, koje su neophodne za uspeh u digitalnoj eri. Međutim, ovde se ne radi o kompaniji
koja samostalno ispunjava svoje ciljeve, već u uskoj saradnji sa drugim kompanijama, te se
zbog toga naziva platforma. Glavni principi su sledeći:

• kako ovakva vrsta B2B (business-to-business ) saradnje i poslovanja između konkurencije

pokreće kompanije koje su uključene u transformaciju svojih organizacionih struktura i
poslovnih modela kako bi pronašle veću vrednost.
• kako ovakav tip inter zavisne ekonomije pomaže poslovnim ekosistemima da se prošire,
kada ovaj način saradnje podrazumeva podelu nagrada i zarada među kompanijama
kojek učestvuju u saradnji.
• kako i industrija i društvo imaju koristi kada kompanije sarađuju da bi postigle svoj cilj
i da povećaju vrednost proizvoda ili usluga koje dobijaju njihovi klijenti. Na taj način
proizvodi i usluge nude rešenja koje same kompanije ne bi mogle da izvedu samostalno,
bez pomoći drugih kompanija.

DRUŠTVENE IMPLIKACIJE I DIGITALNA VREDNOST

ZA DRUŠTVO U CELINI
Društvene implikacije se fokusiraju na uticaj digitalnog poslovanja na
samo društvo dok digitalna vrednost za društvo u celini ocenjuje uticaj
digitalizacije na poslovanje i društvo

Društvene implikacije se fokusiraju na uticaj digitalnog poslovanja i operativnih modela na

samo društvo. Glavne oblasti koje treba razmotriti i prodiskutovati su:

• Da li digitalizacija stvara ili eliminiše poslove?

• Da li digitalizacija smanjuje ili doprinosi razvoju društva, njegovog okruženja i razvoju
ekonomije?
• Da li povećano prikupljanje personalnih podataka doprinosi razvoju ili je put ka potpunom
urušavanju poverenja ka digitalnoj ekonomiji i njenim primenama?

Digitalna vrednost za društvo u celini ocenjuje kvantitativno koji uticaj digitalizacija ima na
poslovanje i društvo. Dve ideje su veoma važne ovde:

• Moguća vrednost koja treba da proceni vrednost koju dobija novi proizvod ili usluga
time što se prelazi iz jedne oblasti poslovanja u drugu, zbog toga što to diktira digitalna
transformacija od 2016 do 2025. To je podjednako rizična vrednost za industriju, klijente,

7
 Poglavlje 1 Digitalna ekonomija vs tradicionalno poslovanje

društvo i njihovo okruženje, koja se možda neće ostvariti ako se ne primeni digitalna
vrednost.
• Digitalna vrednost za društvo (engl. Digital value to society (DVS)) kvantifikuje
digitalizaciju za zdravstvo i bezbednost, zaposlenje, životnu sredinu i kupce u istom
vremenskom periodu. Uključuje mere kao što su sačuvani životi, sačuvano vreme,
kreirani poslovi.

Suština je da nove tehnologije imaju potencijal za rast ekonomije i stvaranje ravnopravnijeg i

inkluzivnijeg društva. Istovremeno, ograničavanje propisa i inovacija i usvajanje tehnologije u
nekim delovima sveta, mogu usporiti ili zaustaviti ovakav razvoj. Ovo su pitanja sa kojima se
trenutno suočavaju sve kompanije i svi pojedinci. Digitalna budućnost je u našim rukama.

ŠTA JE SVE POSTALO DIGITALNO?

U svakoj grani privrede postoje elementi digitalizacije. Proizvodi su
postali digitalni. Poslovni procesi su postali digitalni. Mnoge usluge se
sada isporučuju digitalnih funkcija

2007. godine top 10 kompanija, koje su imale najveću zaradu i čija je vrednica deonica bila
visoka, činile su ExxonMobil na prvom mestu i BP na desetom mestu. Na toj listi su se nalazile
četiri naftne kompanije, tri banke, jedan konglomerat (i to General Electric), jedan proizvođač
automobila i jedna softverska kompanija.

Deset godina kasnije, situacija se dosta promenila. 2017. godine ovu listu čine Apple, kao
broj jedan, Alphabet, Microsoft, Bershire Hathaway, Amazon, ExxonMobil, Facebook, Johnson
& Johnson, JP Morgan Chase i General Electric. Ova lista ima pet digitalnih kompanija, dva
konglomerata, jednu farmaceutsku kompaniju, jednu banku i jednu naftnu kompaniju.

Jasno je da se dosta promenilo na tržištu u poslednjoj deceniji. Pet digitalnih kompanija

Apple, Alphabet, Amazon, Microsoft i Facebook su postale deo globalne ekonomije, odnosno
sam centar globalne ekonomije. Ovih pet kompanija su uticale na digitalnu transformaciju
u mnogim industrijama i uticaće na još više njih u narednom periodu. Naravno, postoje i
postojaće i druge uticajne kompanije, koje će pomoću u digitalnoj transformaciji.

Koja industrija nije digitalna? Zdravstvo, izdavaštvo, građevina, poljoprivreda, prodaja,

transport, moda? Kada se postavi to pitanje i sami počnemo da razmišljamo, shvatimo da
u svakoj od ovih grana privrede postoje elementi digitalizacije. Proizvodi su postali digitalni.
Poslovni procesi su postali digitalni. Mnoge usluge se sada isporučuju korišćenjem nekih
digitalnih funkcionalnosti. U svakoj grani privrede, mogu se videti proizvodi, procesi ili usluge
koje postaju ili već jesu digitalne.

Razmotrite granu privrede u kojoj radite ili koja vam je interesantna. Da li je ona u potpunosti
digitalna? Ako nije, kako postaje digitalna? Od 2000. godine mnoga tehnološka dostignuća
su postala dostupnija i finansijski pristupačnija. Danas postoji preko 2 milijarde pametnih
telefona u svetu, a više od 4 milijarde mobilnih uređaja (tableti, pametni satovi, pametne
patike, uređaji za virtualnu realnost, itd.).Očekuje se da taj broj samo raste u budućnosti.
Pored toga što ima veliki broj uređaja, tu su i različite aplikacije za svaki od tih uređaja.
Rezultat svega toga je pametnija, efikasnija i snažnija digitalna ekonomija.

8
 Poglavlje 1 Digitalna ekonomija vs tradicionalno poslovanje

KLJUČNI POKRETAČI KOJI OBLIKUJU DIGITALNU

EKONOMIJU
Digitalna transformacija poslovanja se odvija prema tri ključna zakona:
Moreov zakon, Metcalfeov zakon i zakon propusnosti (engl. Bandwidth
law).

Digitalna ekonomija je oblikovana bržim i jeftinijim računarstvom, pouzdanom međusobnom

povezanošću i opsežnom funkcionalnošću klaud računarstva. U suštini, sve je to oblikovano
presekom tri različita zakona. Ne govorimo o fizičkim zakonima ili prirodnim zakonima, već
su to trendovi koji su postali veoma važni za one koji proučavaju digitalizaciju. Digitalna
transformacija poslovanja se odvija prema tri ključna zakona: Moreov zakon, Metcalfeov
zakon i zakon propusnosti (engl. Bandwidth law).

• 1. Mooreov zakon: 1965. Gordon Moore, koji je suosnivač Intel-a, napravio je predviđanje
koje je postavilo tempo naše moderne digitalne revolucije do sad. Na osnovu vrlo
pažljivih zapažanja o rastućem trendu u to vreme, Gordon Moore je zaključio da će
računarstvo eksponencijalno povećati snagu sa smanjenjem relativnih troškova. Od ranih
2000-ih naši računarski uređaji ne postaju brži nego što su nekada bili, iako su računarski
čipovi postali snažniji. Zašto je ovo? Naš softver postaje sporiji, a materijali koji se
koriste za pravljenje ovih čipova imaju fizička ograničenja i vrlo male veličine. Ipak, stalni
opadajući troškovi računara omogućili su nam da računarstvo ugradimo u svakodnevne
objekte, kao što su četkice za zube, sijalice i ručice na vratima.

• 2. Metcalfeov zakon: Metcalfeov zakon pripisan Robertu Metcalfeu, koji je izumeo

Ethernet i osnovao 3Com, jednostavno kaže da je vrednost mreže jednak kvadratu broja
čvorova u mreži. Ovo se posebno odnosi na velike mreže, poput pametnih telefona
ili korisnika Facebook-a. Prvobitno je ovaj zakon postavljen 1980-ih u kontekstu
telekomunikacionih mreža, a od tada se proširio i generalizovao na internet i društvene
mreže. Sve veća vrednost mreža, počevši od dva ili pet telefona pa do današnjih milijardu
telefona, je vidljivija za svakog korisnika i ona se može posmatrati kao kvadratni broj
ostalih korisnika u istoj mreži.
• Zakon propusnosti: Zakon o propusnosti koji se pripisuje Georgeu Gilderu, je opažanje
da brzina propusnosti raste najmanje tri puta brže od računarske snage. Iako se moć
računanja udvostručuje svakih osamnaest meseci, brzina komunikacije se udvostručuje
svakih šest meseci i omogućava široko oslanjanje na računanje u klaudu. U poslednjoj
deceniji došlo je do petstostrukog povećanja bežične propusne širine.

Tri digitalna zakona: Mooreov zakon, Metcalfeov zakon i Zakon propusnosti definišu koliko naši
uređaji mogu postati brzi i efikasni, zašto više digitalnih veza znači veću vrednost za sve na
mreži i koliko podataka možemo da prikupljamo, upravljamo i obrađujemo.

9
 Poglavlje 1 Digitalna ekonomija vs tradicionalno poslovanje

ŠTA NAM OMOGUĆAVAJU BRZI I EFIKASNI

RAČUNARI?
Možemo početi da ugrađujemo senzore i softver u uređaje koji bi bili
nezamislivi pre nekoliko godina, pristupiti podacima i deliti ih na veći
broj geografskih lokacija nego ranije itd.

Uz brže i jeftinije računare, možemo početi da ugrađujemo senzore i softver u uređaje koji
bi bili nezamislivi pre nekoliko godina. Uzmimo u obzir da je snaga u našim pametnim
telefonima sada veća od računarske snage prvog IBM “mainframe” računara. Rezultat toga
je da možemo obraditi više informacija iz više izvora brže nego ikad ranije. Za fantastičan
pregled kako je Mooreov zakon promenio našu sposobnost da koristimo senzore i ugrađujemo
mikroprocesore u sve manje i manje uređaje, poslušajte Gordon Moore [2].

Sa većom povezanošću, možemo pristupiti podacima i deliti ih na veći broj geografskih

lokacija nego ranije.

1876. godine, kada je Aleksander Graham Bell izumeo telefon, bio je u mogućnosti da poveže
dvoje ljudi na daljinu. Do 1935. godine uspostavljen je prvi telefonski poziv širom sveta.
Do tada je više ljudi imalo telefone i vrednost posedovanja je bila veća jer ste mogli da
kontaktirate više ljudi. Do sedamdesetih godina prošlog veka mnogi su domovi širom sveta
imali telefon, a vrednost za svakog korisnika povećavala se jer je mogao dostići više članova
porodice, prijatelja, kupaca i usluga u više zemalja.

Danas razmislite o Facebook-ovih 1.5 milijardi veza širom sveta. Možete da kontaktirate brže
više korisnika nego ikada ranije. To je snaga Metcalfeovog zakona.

Konačno, povećana propusnost osigurava da kvalitetnašeg digitalnog iskustva ostaje isti, bez
obzira gde se nalazimo i s kojom količinom podataka raspolažemo.

U danima dial-up interneta, koji je radio putem telefonske linije, mogli su proći sati da se
uspostavi veza. I ta veza bi mogla biti prekinuta u svakom trenutku, posebno ako telefonska
linija ne bi mogla da podnese količinu podataka koja je tražena. Danas se Netflix, Spotify i
Amazon Video oslanjaju na snagu zakona o propusnosti - kao i svi korisnici ovih servisa za
prenos videa i muzike.

U digitalnoj ekonomiji novi poslovni modeli koriste prednost ova tri zakona u kombinaciji.

10
 Poglavlje 2

Digitalizacija u Srbiji

NAJVEĆI IZAZOV DIGITALNE TRANSFORMACIJE U

SRBIJI
Treba shvatiti da je instaliranje softvera jedno, a njegova primena
nešto drugo, mnogo važnije. Većina kompanije ne koristi maksimalne
mogućnosti primenjenih softverskih rešenja

CDT je u saradnji sa Ipsos marketingom sprovela istraživanje o trenutnom nivou digitalne

transformacije u 340 MSP-a Srbije. U oko jedne trećine preduzeća ne postoji inicijativa
po pitanju digitalne transformacije poslovnih procesa, a više od polovine preduzeća nema
planove za buduće projekte digitalne transformacije. Prepoznat je značaj i pozitivni uticaj
digitalne transformacije, najviše u uslugama, a najmanje u poljoprivredi. Zaključci su da prvi
koraci u digitalne transformacije u Srbiji moraju biti edukativni.[3]

Radeći na projektu sprovođenja digitalne transformacije sa kolegama konsultantima Centra

za Digitalnu Transformaciju, otkrili smo da je trenutno najveći izazov u malim i srednjim
preduzećima u Srbiji da se promeni shvatanje da je digitalna transformacija samo upotreba
i primena softvera. Pa čak i kad kupuju neki poslovni programski paket, većina domaćih
kompanija tretira nabavku i primenu tih softverskih rešenja kao nabavku toalet papira. Za
njih je jedino važno da se nešto od softvera kupi, instalira na kompjutere ili na lokalnoj mreži
kompanije i onda se na to zaboravi. Nažalost, oni ne vide da je instaliranje softvera jedno, a
njegova primena nešto drugo, mnogo važnije. Bio sam svedok da je u nekim kompanijama
primena Google kalendara imala mnogo veći efekat nego primena nekih veoma skupih i
sofisticiranih softverskih rešenja u kompanijama gde ih onda zaposleni nisu koristili kako
treba.

Zaključak je da većina kompanije koje su već primenile neka od odličnih softverskih rešenja
ne koristi maksimalne mogućnosti ovih rešenja. Jednostavnije rečeno, zaposleni ne žele da ih
koriste, a i oni koji žele, ne koriste ih kako treba. Glavni problem, koji kompanije uglavnom ne
vide, je da instalacija nekog softverskog paketa ne podrazumeva i njegovu uspešnu primenu.

Kao što znamo u praksi pitanje primene nikada nije pitanje na koje se može odgovoriti sa DA
ili NE. Ona je uvek neki % uspešnosti (što je najčešće u nekom rasponu od 30% do 70 %).
Uostalom, kao se kaže, da li “boj bije svetlo oružje ili srce u junaka”, odnosno da li poslovni
uspeh donosi vrhunski softver ili motivisani zaposleni (koji ga uspešno koriste). Najteži
zadatak konsultanta za digitalnu transformaciju nije određivanje koji softver je potreban i
kako ga instalirati, već kako da ga zaposleni prihvate i voljno i uspešno primenjuju, i da na
kraju sve to dovede do uspešne transformacije poslovanja.

11
 Poglavlje 2 Digitalizacija u Srbiji

KOLIKO SU NAŠE KOMPANIJE PRIPREMLJENE ZA

DIGITALIZACIJU SVOG BIZNISA?
Poslovni modeli i poslovni procesi kompanija nisu prethodno
optimizovani za korišćenje softverskih rešenja, pa vrlo često nemaju
efekat unapređenja zbog koga su i primenjeni.

Jedan od uočenih problema je i da poslovni modeli i poslovni procesi kompanija nisu

prethodno optimizovani za korišćenje softverskih rešenja, pa vrlo često nemaju efekat
unapređenja zbog koga su i primenjeni. A da ne pominjem koliko je važno uspešno
transformisati poslovanje primenom novih digitalnih poslovnih modela, što je kod nas u većini
kompanija nepoznat pojam.Potrebno je da se shvati da digitalna transformacija nije samo
primena, već je promena, a dobro znamo kako je “lako” u Srbiji sprovesti bilo kakvu promenu.

Danas ovu pojava najčešće zovu “lipstick on a pig” fenomen. Mnoge srpske kompanije veruju
da uspešno sprovode digitalnu transformaciju, dok u stvarnosti one nisu pripremljene za
transformaciju i koriste je kao šminku kojom prikrivaju svoje slabosti. Ovaj problem izražen je
i na zapadu, pa i kod najboljih i najnaprednijih kompanija, a o tome je najbolje rekao sam Bill
Gates:

1. Automation applied to an efficient operation will magnify the efficiency.

2. Automation applied to an inefficient operation will magnify the inefficiency.

Ili u prevodu:

1. Ako automatizujete efikasnu operaciju onda će to povećati efikasnost

2. Ako automatizujete ne efikasnu operaciju onda će to povećati neefikasnost

KAKO IZVRŠITI DIGITALIZACIJU?

Najpre treba optimizovati poslovne modele i poslovne procese, pa
onda uvesti i koristiti softverska rešenja

Prvo optimizujte svoje poslovne modele i poslovne procese, pa onda uvodite i

koristite softverska rešenja. I najbolji i najkvalitetniji softver vam neće pomoći
ako vaši poslovni modeli nemaju učinka i ako vam poslovni procesi nisu efikasni,
odnosno ako vaši zaposleni ne rade prave stvari, u pravo vreme, na pravom mestu
i na pravi način [4].

12
 Poglavlje 3

Uloga IoT u digitalnoj ekonomiji

ŠTA JE IOT (INTERNET OF THINGS)?

The Internet of Things (IoT) predstavlja digitalizaciju fizičkog sveta, a
da pri tom omogućava dobijanje, analizu i upotrebu podataka u obimu
i brzini koja da sada nije postignuta.

Povezivanje digitalnih proizvoda i omogućavanje komunikacije između njih, nije nova ideja.
Međutim brzina kojom se tehnologije za tu komunikaciju razvijaju, primenjuju i raznolikost
sistema na koju se primenjuje je dosta impresivna. U današnje vreme svi uređaji oko nas su
sve više povezani i svi prikupljaju i dele podatke o nama. Povezanost raznolikih uređaja, kao i
sami uređaji čine nešto što nazivamo Internet of Things (IoT).

Šta sve možemo povezati? Gde sve možemo povezati uređaje?

U suštini ne postoje velike granice i mogućnosti su ogromne, pošto možemo pogledati bilo
koji uređaj koji može da šalje i prima podatke preko mreže, a danas su to mobilni telefoni,
računari, frižideri, automobili, televizori i sl, a oni mogu biti kod kuce, u kancelariji, u teretani,
u školi, radnji, parku itd.

Ova lekcija sadrži video materijal. Ukoliko želite da pogledate ovaj video morate da
otvorite LAMS lekciju.

The Internet of Things (IoT) predstavlja digitalizaciju fizičkog sveta, a da pri tom omogućava
dobijanje, analizu i upotrebu podataka u obimu i brzini koja da sada nije postignuta.

KAKO IOT STVARA EKONOMSKU VREDNOST?

Strategije za kreiranje ekonomske vrednosti su kroz: sagledavanje
konteksta, razumevanje interoperabilnosti, pronalženje načina za
korišćenje IoT podataka itd.

Istraživanje McKinsey Global Instituta koje je objavljeno u junu 2015. godine razmatralo
je kako IoT stvara ekonomsku vrednost pružajući mogućnosti za optimizaciju performansi
sistema i procesa, štedeći vreme za ljude i kompanije i poboljšavajući kvalitet života.

Neke od strategija za kreiranje ekonomske vrednosti su:

13
 Poglavlje 3 Uloga IoT u digitalnoj ekonomiji

• 1. Pogledajte kontekst. IoT aplikacije donose potencijalne koristi i izazove proizvođačima,

potrošačima i konkurentima u određenoj industriji. Ali širi pogled na grad ili na radno
mesto ili ured u kome će se koristiti pruža mnogo više mogućnosti za merenje vrednosti.
• 2. Razmotrite interoperabilnost. IoT sistemi povezuju proizvode i usluge, ali mnogi IoT
sistemi se mogu kombinovati. Njihovim kombinovanjem se dodatno povećava vrednost
za sve korisnike. Po nekim procenama, između 40 i 60 procenata IoT aplikacija treba da
komunicira sa drugim IoT aplikacijama da bi stvorilo maksimalnu vrednost. Sećate se
zakona Metcalfe-a?
• 3. Pronađite načine da koristite IoT podatke. Prikupljamo više podataka nego ikad ranije,
ali to ne znači da ih i koristimo. Konkretno, većina podataka se trenutno koristi za
otkrivanje i kontrolu problema. Ipak, najveća vrednost IoT-a leži u optimizaciji i
predviđanju budućih rezultata.

• 4. Povezivanje sa poslovanjem. Većina IoT aplikacija povezuje poslovanje sa korisnikom.

Jedna od asocijacija na ovakvo povezivanje su aplikacije kao što su fitnes monitori i
automobili bez vozača. IoT u poslovanju može doneti brži prikupljanje i obradu podataka,
optimizaciju sistema i smanjenje troškova.
• 5. Globalno razmišljanje. Trenutno IoT stvara veću vrednost u naprednim ekonomijama
jer se sistemi češće koriste i koristi ih više korisnika. Međutim, potencijal je mnogo veći.
S većom populacijom dolazi do potrebe za više infrastrukture i više poslovnih transakcija,
a rezultirajuća vrednost može biti ogromna.
• 6. Postanite korisnik. Korisnici IoT-a (preduzeća, druge organizacije i potrošači) imaju
najviše koristi od ovih sistema. U ovom slučaju znanje je moć́. Oni koji prikupe podatke i
koriste ih efikasno, imaće najviše koristi.
• 7. Novi poslovni model. Digitalizacija i podaci zamagljuju granicu između tehnoloških
kompanija i postojećih kompanija koje još nisu digitalne. IoT nudi mogućnost firmama
da ostvare potrebnu vrednost na ne tako tradicionalni način. Korišćenjem IoT konekcija
i podataka, proizvođači proizvoda mogu da ponude širi spektar unapređenih proizvoda i
usluga.

PRIMERI PRIMENE IOT

Povezivanje majica, kutija za lekove, četkica za zube, vaga za merenje
težine itd.

2 Na primer, vaša odeća ili automobil? Internet of things znači da se uređaji povezuju sa
računarima i internetom. Kada im se još dodaju senzori, aktuatori i malo softvera i povežu se
u mrežu, tada vaša odeća ili automobil mogu slati i primati podatke.

Koje su sve stvari povezane na internet? Razmislite o tome.

Mnogo eksperimenata je sprovedeno kako bi se ispitalo kako povezati stvari i koje su koristi
od tih povezanosti.

1. Da li postoje neke koristi ako povežemo majicu? Pogledajmo primer Ralph Lauren-a
https://machinetomachinemagazine.com/2015/08/29/ralph-lauren-launches-
wearable-iot-smart-shirt/

14
 Poglavlje 3 Uloga IoT u digitalnoj ekonomiji

2. Koje su koristi kada se povežu kutije za lekove?

https://www.iotforall.com/iot-solutions-medical-adherence/
3. Koja je korist ako se poveže četkica za zube?Oral-B Bluetooth-connected
toothbrush
https://www.youtube.com/watch?v=zGJU35tPsuY
4. Šta se dešava kada običnu stvar povežemo bežično, kao što je to vaga za merenje
težine?
https://www.iotforall.com/iot-applications-weighing-loading/
5. Šta bi se desilo ako bi kontejnere za odlaganje smeća povezali?
6. https://www.iotforall.com/smart-waste-management/

VIDEO
Oral-B Bluetooth-connected toothbrush

Ova lekcija sadrži video materijal. Ukoliko želite da pogledate ovaj video morate da
otvorite LAMS lekciju.

15
 Poglavlje 4

Organizacija i informacione
tehnologije i sistemi

KAKO INFORMACIONE TEHNOLOGIJE I SISTEMI

UTIČU NA POSLOVANJE ORGANIZACIJE?
U poslednjih deset godina informacioni sistemi su u korenu promenili
ekonomiju organizacije i način rada u njima.

Informacione tehnologije i sistemi su postali interaktivni onlajn alati koji su izuzetno uključeni
u dnevne operacije i u process donošenja odluka u organizacijama. U poslednjih deset godina
informacione tehnologije i sistemi su u korenu promenili ekonomiju organizacije i način rada
u njima. Promene koje je doneo IT u organizacije se mogu posmatrati kroz lupu ne samo
ekonomije, nego i sociologije.

Ovde će biti date najpre osnovne karakteristike savremenih organizacija a zatim opisan uticaj
informacionih sistema na:

1. ekonomiju organizacije,
2. organizacionu šemu i
3. menadžment organizacije

4.1 Definicija organizacije

KAKO MOŽEMO DEFINISATI ORGANIZACIJU?

S dva aspekta: tehničkog i bihevioralnog

Informacioni sistem je integralni deo svake organizacije. Neke kompanije, kao što su npr.
firme za kreditiranje, ne mogu da obavljaju svoj posao bez informacionih sistema.

Organizacija se može definisati s dva aspekta:

1. tehničkog i
2. bihevioralnog

16
 Poglavlje 4 Organizacija i informacione tehnologije i sistemi

Svaka organizacijase u tehničkom smislu može shvatiti kao stabilna, formalna, socijalna
struktura koja uzima resurse iz svog okruženja i obradjuje ih kako bi proizvela neke izlaze.
Ovakva tehnička definicija organizacije se fokusira na sledeće elemente.

1. kapital i rad koji se kao primarni faktori dobijaju iz okruženja

2. proizvodne funkcije kojima se kapital i rad transformišu
3. proizvodi ili usluge koje se dobijaju kao rezultat te transformacije

Okruženje prihvata dobijene proizvode i usluge i na osnovu njih formira povratnu spregu
koja se vraća kao ulaz u organizaciju. Tehnička definicija organizacije nas ohrabruje da se
fokusiramo na to kako treba kombinovati ulaze da bi se kreirali odgovarajući izlazi kada se u
organizaciji dese tehnološke promene. Ova definicija je jednostavna ali ona ne opisuje realno
organizaciju.

Bihevioralna definicija organizacije sagledava unutrašnjost organizacije kako bi videli kako

tehnologija utiče na njen rad. Tako, bihevioralna definica organizaciju opisuje skup prava,
privilegija, obaveza i odgovornosti koja se tokom vremena neprekidno usklađuju kroz pojavu
i rešavanje različitih konflikata. Ona sugerira da je izgradnja novog informacionog sistema
ili unapređenje starog mnogo više od tehničke reorganizacije mašina i radne snage.
Informacioni sistemi mogu prouzrokovati promenu stanja u organizaciji, promenu prava,
privilegija, odgovornosti i osećanja koja su važila tokom dugog perioda vremena. Promena tih
elemenata može zahtevati mnogo vremena i resursa.

Tehnička i bihevioralna definicija organizacije nisu kontradiktorne, već jedna drugu

dopunjavaju.

ZAJEDNIČKE I JEDINSTVENE KARAKTERISTIKE ORGANIZACIJE

Koje su karakteristike zajedničke za sve organizacije a po kojima se

one razlikuju?

U zajedničke karakteristike organizacije spadaju:

1. Standardne operativne procedure (rutine)

2. Kultura organizacije
3. Politika organizacije

Međutim, iako sve organizacije imaju zajedničke karakteristike, ne može se reći da postoje
dve identične organizacije. Organizacije imaju različite:

1. Strukture
2. Ciljeve
3. Stilove rukovođenja
4. Zadatke
5. Okruženje

17
 Poglavlje 4 Organizacija i informacione tehnologije i sistemi

STANDARDNE OPERATIVNE PROCEDURE

Pravila kojima se virtuelno mogu savladati sve situacije pri izvršenju

određenih aktivnosti. Skup procedura čini poslovni proces, a skup
procesa poslovnu firmu.

Organizacije su tokom vremena postale efikasne jer zaposleni unutar organizacije pri
proizvodnji i obavljanju drugih zadataka koriste standardne operativne procedure koje se
drugačije nazivaju i rutine.To su precizna pravila, po kojima se virtuelno mogu savladati sve
očekivane situacije pri izvršenju određenih aktivnosti. Kada zaposleni savladaju propisane
rutine, organizacija postaje visoko produktivna i efikasna i u stanju je da tokom vremena
smanji svoje troškove i poveća efikasnost.

Skup rutina čini poslovni proces (poslovnu funkciju). Poslovni procesi su specijalizovani zadaci
koji se obavljaju u jednoj organizaciji. Na primer: prodaja i marketing, proizvodnja, finansije i
računovodstvo, kadrovska evidencija itd.

S druge strane, poslovna firma se može sagledati kao skup poslovnih procesa (slika 1)
Analizom poslovnih procesa i pojedinih rutina, može se veoma jasno razumeti kako se
odvija poslovanje unutar jedne firme. Šta više, dubljom analizom poslovnih procesa se može
razumeti kako se poslovanje može menjati kako bi postalo efikasnije ili efektivnije.

U ovom predmetu će se poslovni procesi izučavati da bi se razumelo kako oni mogu da

se korišćenjem informacionih tehnologija promene ili unaprede kako bi se postigla veća
efikasnost ili viši nivo usluga.

Mnogi poslovni procesi i standardne operacione procedure su ugrađene u informacione

sisteme.

Slika 4.1.1 Rutine, poslovni procesi i firma [Izvor: autor]

18
 Poglavlje 4 Organizacija i informacione tehnologije i sistemi

POSLOVNI PROCESI (ENGL. BUSINESS PROCESS)

Poslovni proces je specifičan skup transakcija, događaja i rezultata koji

se mogu opisati i dokumentovati.

Poslovni proces je specifičan skuptransakcija, događaja i rezultata koji se mogu opisati i

dokumentovati. Model poslovnih procesa (BPM) grafički prikazuje jedan ili više poslovnih
procesa, poput rezervacije avio-karata, popunjavanje naloga za proizvodnju ili ažuriranje
konta kupca. Na primer u slici 2. pokazuje jednostavan model koji uključuje događaj, tri
poslovna procesa i rezultat.

Slika 4.1.2 Jednostavan model poslovnog procesa [Izvor: autor]

U modelu su događajem Receive Sales Order inicirana tri poslovna procesa (Check
Customer Satus, Verify Customer Credit i Enter Customer Order Data)

Jedan jednostavan poslovni proces se može dokumentovati grubim dijagramom. Za složenije

operacije, međutim, analitičari primenjuju računarski bazirane alate za modeliranje koji
koriste standardni jezik poznat kao notacije za modelovanje poslovnih procesa (BPMN). BPMN
uključuje razne oblike i simbole za predstavljanje događaja, procesa i tokova posla, kao što je
prikazano u primeru na slici 3.
Alati za modelovanje uključuju više namenske grafičke aplikacije, kao što su Microsoft Visio,
CASE alate ( computer-aided software engineering programs) kao što je Visible Analyst.

19
 Poglavlje 4 Organizacija i informacione tehnologije i sistemi

Slika 4.1.3 Jednostavno korišćenje BPMN notacije za predstavljanje događaja, procesa i tokova
podataka [Izvor: autor]

POLITIKA I KULTURA ORGANIZACIJE

Politika se može definisati kao skup različitih pogleda na to kako

organizacija treba da radi; Kultura je skup fundamentalnih
predpostavki o načinu proizvodnje različitih dobara

Druga zajednička karakteristika organizacije jeste politika organizacije. Ljudi se u organizaciji

nalaze na različitim radnim mestima sa različitim specijalnostima, poslovima i perspektivama
i imaju različite poglede na to kako organizacija treba da radi. Ove razlike se rezultiraju
političkim svađama i konfliktima u organizaciji.
Na primer, investicije u sve velike informacione sisteme koje dovodi do značajnih izmena
u strategiji, poslovnim ciljevima, poslovnim procesima i procedurama su praćene političkim
sukobima

Treća zajednička karakteristika jeste kultura organizacije koja se može definisati kao skup
fundamentalnih pretpostavki o tome koje proizvode treba proizvoditi, kako oni treba da se
proizvode, gde i za koga;
Organizaciona kultura često predstavlja prepreku za usvajanje promena pa je ponekad jedini
ispravan put za firmu uposliti novu tehnologiju koja je potpuno suprotna postojećoj
organizacionoj kulturi.

STRUKTURA ORGANIZACIJE

Na osnovu strukture, organizacije se mogu podeliti na autokratije,

profesionalne birokratije, podeljene birokratije, mašinske birokratije
itd.

Lista jedinstvenih karakteristika organizacije (tip organizacije, okruženje, ciljevi, klijentela,

funkcije, rukovodstvo, zadaci, tehnologija, poslovni procesi) je veća od liste zajedničkih
karakteristika (standardne operativne procedure, politika, kultura).

20
 Poglavlje 4 Organizacija i informacione tehnologije i sistemi

Jedna od važnih stvari po kojoj se organizacije razlikuju je struktura ili oblik organizacije.
Razlike između organizacionih struktura su okarakterisane na mnogo načina. Mintzberg
[1] je dao klasifikaciju opisanu u Tabli 1 na slici 4, koja identifikuje pet osnovnih tipova
organizacionih struktura.
Informacioni sistemi imaju različit uticaj na različite tipove organizacija. Različite organizacije
funkcionišu u različitim okolnostima i kod njih će primena istih tehnologija proizvesti potpuno
drugačije efekte.

Slika 4.1.4 Tabela sa prikazanim tipovima organizacije [Izvor: Autor]

CILJEVI, NAČIN RUKOVOĐENJA, ZADACI ORGANIZACIJE

Organizacije imaju različite ciljeve, mogu služiti različitim interesnim

grupama, imati različite načine rukovođenja i obavljati različite
zadatke.

Organizacije se razlikuju po osnovnim ciljevima organizacije i vrsti napora koje ulažu za

postizanje tih ciljeva. Neke organizacije kao cilj imaju prinudu (na primer zatvori) , druge
imaju ostvarivanje neke koristi (na primer poslovne kompanije), mogu imati normativne
ciljeve (univerziteti, religiozne zajednice) itd.

Organizacije takođe mogu služiti različitim grupama, na primer ostvarivati benefite za svoje
članove, za svoje klijente, skejkholdere ili neke javne koristi.

Takođe i način rukovođenja se u mnogome razlikuje od organizacije do organizacije – neke

organizacije su demokratičnije, druge su autoritativnije itd.
Drugi način po kojem se organizacije razlikuju su zadaci koje obavljaju i tehnologija koju
koriste. Na primer, neke organizacije obavljaju rutinske zadatke koji se mogu svesti na
formalna pravila i koji zahtevaju malo prosuđivanja (kao što je na primer proizvodnja
automobila) dok se druge primarno bave ne rutinskim zadacima (na primer konsultantske
firme).

21
 Poglavlje 4 Organizacija i informacione tehnologije i sistemi

Organizacije se nalaze u okruženjima iz kojih uzimaju resurse i gde plasiraju robu i usluge.
Organizacija i okruženje imaju recipročni odnos.

S jedne strane organizacije zavise od socijalnog i fizičkog okruženja u kojem se nalaze.

Bez finansijskih i ljudskih resursa, organizacije ne mogu da postoje. Takođe, one moraju da
odgovaraju na zakonske i druge zahteve koji su im nametnuti od strane vlada kao i na akcije
koje potiču od kupaca i konkurencije.
S druge strane, organizacije utiču na svoje okruženje. Na primer: da bi imale uticaja na
političke procese, organizacije formiraju alijanse sa drugim organizacijama; takođe, kako bi
uticale da kupci prihvate njihove proizvode, one organizuju različite reklamne kampanje.

22
 Poglavlje 5

Uticaj IT i IS na organizaciju

UTICAJ NA EKONOMIJU, ORGANIZACIJU I

MENADŽMENT ORGANIZACIJE
Informacione tehnologije i sistemi su fundamentalno promenili
ekonomiju preduzeća i značajno povećali mogućnosti za njihov
efikasan rad kroz promenu organizacije i menadžmenta

Informacione tehnologije i sistemi su postali integralni, online, interaktivni alati kojima je

obuhvaćena svaka operacija ili proces donošenja odluka u velikim organizacijama. U
poslednjih deset godina, informacione tehnologije i sistemi su fundamentalno promenili
ekonomiju preduzeća i značajno povećali mogućnosti za njihov rad. Uticaj informacionih
tehnologija i sistema se može posmatrati kroz:

• Ekonomiju preduzeća
• Organizaciju preduzeća
• Menadžment donošenja odluka

UTICAJ NA EKONOMIJU-SMANJENJE TROŠKOVA

TRANSAKCIJA
Uvođenjem IT se smanjuju troškovi transakcija na tržištu zbog lakšeg
pronalaženja i komunikacije sa kupcima i dobavljačima

Sa tačke gledišta ekonomije, IT menja kako relativne troškove kapitala tako i troškove
informacija. Sistemi informacionih tehnologija se mogu posmatrati kao faktor produktivnosti
koji može zameniti tradicional kapital i rad. Zbog nižih cena IT-a u odnosu na druge kapitalne
investicije, menadžeri svoje investicije povećavaju upravo u IT.

Pad cene informacionih tehnologija se često može posmatrati kao mogućnost za smanjeno
angažovanje ljudskih resursa čija cena istorijski stalno raste. Informacione tehnologije mogu
uticati na smanjenje broja srednjih menadžera i izvesnog broja radnika obzirom da one mogu
zameniti njihov rad.

Zbog nižih cena, IT može zameniti i druge forme kapitala kao što su zgrade i mašine koje su
ostale relativno

IT pomaže firmama da smanje svoje troškove transakcija(engl. transaction costs) – nastale

kada firma kupuje na tržištu ono što ne može da proizvede sama.

23
 Poglavlje 5 Uticaj IT i IS na organizaciju

Prema teoriji troškova transakcija (engl. transaction cost theory), firme i pojedinci žele da
prvenstveno ekonomizuju troškove transakcija a ne troškove proizvoda. Korišćenje tržišta
je skupo zbog troškova koji nastaju zbog komunikacije i lociranja udaljenih dobavljača,
nadgledanja procesa izvršenja ugovora, dobijanja informacija o proizvodima itd.

Firme su kroz istoriju pokušale da troškove transakcija smanje kroz vertikalnu integraciju,
povećanjem broja zaposlenih ili kupovinom i pripajanjem sopstvenih dobavljača i distributera,
kao što su to uradili General Motors i Ford. Informacione tehnologije, posebno korišćenje
računarskih mreža, pozitivno utiču na smanjenje transakcionih troškova (troškova učešća na
tržištu), omogućavajući firmama da sklapaju ugovore sa eksternim dobavljačima umesto da
koriste interne resurse.

PRIMERI SMANJENJA TROŠKOVA TRANSAKCIJA

Primer kompanije Chrysler Corporation, Cisco Systems and Dell Inc.,
Eastman Chemical Company

Na primer, korišćenjem računarskih veza do eksternih dobavljača, Chrysler Corporation je

napravio uštedu nabavkom 70% svojih delova sa strane.
Informacioni sistemi su omogućili da kompanije kao što su
Cisco Systems i Dell Inc. izmeste svoju proizvodnju kod proizvođača kao što je Flextronics
umesto da sami proizvode svoje proizvode. Slika 1. pokazuje da troškovi transakcija padaju,
veličina firme (broj zaposlenih) se može smanjiti jer firmi postaje lakše da sama ugovara i
naručuje potrebna dobra i usluge.

Veličina firme može ostati i nepromenjena jer firma povećava svoj prihod. Na primer, Eastman
Chemical Company koja je nastala izdvajanjem od Kodaka 1944, ima prihod od
3.3miliona24, 000zaposlenihsapunimradnimvremenom. U2009, 5 miliona prihoda sa samo
onajeostvarilapreko
10,000 zaposlenih.

Slika 5.1 Grafikon koji pokazuje pad troškova transakcija smanjenjem veličine firme [Izvor: autor]

24
 Poglavlje 5 Uticaj IT i IS na organizaciju

Kada su troškovi učešća na tržištu (transakcioni troškovi) bili veliki, bilo je smisla izgraditi
velike firme i samostalno radi sve unutar firme. Ali IT smanjuje troškove transakcija na
tržištu što znači da firme mogu da izmeste (engl. outsource) posao koristeći tržište,
smanjiti broj zaposlenih i povećati prihode, oslanjajući se sve više na firme koje se bave
outsourcingom i spoljnim izvođačima.

UTICAJ NA EKONOMIJU-SMANJENJE TROŠKOVA

MENADŽMENTA
Informacione tehnologije omogućavaju firmama da povećaju dobit
smanjujući broj srednjih menadžera i izvesnog broja radnika.

IT utiče na smanjenje internih troškova menadžmenta (engl. agency theory). Prema teoriji
preduzetništva, firma se danas može posmatrati kao skup ugovora sklopljenih između samo-
zainteresovanih pojedinaca a ne kao unificiran entitet koji ima za cilj da maksimizira profit.

"Vlasnik" zapošljava "agente" (zaposlene) kako bi za njega (ili nju) završavali poslove.
Međutim agenti zahtevaju stalan nadzor i upravljanje, u suprotnom postoji opasnost da
njihovi lični interesi nadjačaju interese vlasnika. Kako firma raste u veličini, troškovi agenata
i njihove koordinacije rastu jer vlasnik mora da utroši više napora za njihovo nadgledanje i
upravljanje.

Informacione tehnologije, smanjuju troškove menadžmenta smanjenjem troškova prikupljanja

i analize informacija, što omogućava jednostavnije upravljanje većim brojem zaposlenih.

Slika2. pokazuje da se smanjenjem ukupnih troškova menadžmenta informacione tehnologije

omogućavaju firmama da povećaju dobit smanjujući broj srednjih menadžera i izvesnog broja
radnika.

Slika 5.2 Agency Costs su troškovi upravljanja radnicima organizacije [Izvor: autor]

25
 Poglavlje 5 Uticaj IT i IS na organizaciju

IT smanjuje troškove upravljanja radnicima organizacije čineći menadžment mnogo

efikanijim. IT omogućava stvaranje veoma velikih globalnih firmi i efikasno upravljanje
firmama bez potrebe za uvećanjem menadžmenta. Bez IT-a, velikim globalnim
organizacijama bi bilo teško upravljati i upravljanje bi bilo veoma skupo.

UTICAJ NA ORGANIZACIONU ŠEMU

Implemetacija IT utiče na poravnjanje organizacione šeme, pojavu
digitalnih firmi i fleksibilniji načina organizovanja

Velike, birokratske organizacije, koje su nastale pre kompjuterske ere, su često neefikasne,
spore na promene i mnogo manje konkurentne u odnosu na nedavno kreirane organizacije.
Neke od tih velikih organizacija su smanjene, smanjen je broj zaposlenih ili broj nivoa u
njihovoj hijerarhiski organizovanoj organizacionoj šemi.

Mnogobrojna istraživanja su pokazala da informacione tehnologije utiču na organizacionu

šemu, olakšavaju poravnjanje organizacija i smanjuju broj njihovih hijerarhijskih nivoa,
distribuirajući informacije do zaposlenih na nižim nivoima menadžmenta i povećavajući
efikasnost upravljanja organizacijom. Informacioni sistemi mogu da smanje broj nivoa u
organizaciji odezbeđujući menadžerima informacije kojima mogu da nadgledaju veći broj
radnika i pružajući mogućnost da zaposleni na nižim nivoima upravljanja imaju više
mogućnosti za donošenje odluka.

Informacione tehnologije omogućavaju da se mogućnost donošenja odluka spusti na niže

nivoe organizacije jer zaposleni na nižim upravljačkim nivoima primaju informacije na osnovu
kojih mogu donositi odluke bez supervizora.

Na to utiče i veći nivo obrazovanja radnika koji zaposlenima daje mogućnost da donesu
inteligentne odluke. Pored toga, kako menadžeri sada mogu primiti tačne i pravovremene
informacije, oni mogu mnogo brže donositi svoje odluke što smanjuje potrebu za velikim
brojem menadžera.

POSTINDUSTRIJSKE ORGANIZACIJE
U postindustrijskim organizacijama se podstiče "mrežna organizacija
zadataka" (eng. task force-networked organizations), a kao primer za
to je konsultantska kuća Accenture

Post industrijska teorija koja se bazira više na istoriji i sociologiji nego na ekonomiji takođe
podržava stav da se IT-em može smanjiti broj hijerarhijskih nivoa u organizacionoj šemi.

U post industrijskom društvu, vlast se u velikoj meri oslanja na znanje i kompetencije, a

ne na formalne pozicije. Tu se oblik organizacije poravnjava jer profesionalni izvršioci imaju
tendenciju da se samo organizuju a donošenje odluka je decentralizovano obzirom da se
informacije i znanje mnogo brže šire kroz firmu.

26
 Poglavlje 5 Uticaj IT i IS na organizaciju

Informacione tehnologije podstiču "mrežnu organizaciju zadataka" (eng. task force-networked

organizations) gde se formiraju grupe profesionalaca koji zajednički - licem u lice- ili
elektronski za kratak period vremena završavaju specijalne zadatke. (npr. dizajniraju novi
automobil); kada se zadatak završi, pojedinci prelaze na nove zadatke.

Jedan primer za to je konsultantska kuća Accenture.Ona nema svoje sedište. Veliki broj
njihovih (190,000) zaposlenih se premeštaju sa lokacije na lokaciju da bi radili na projektima
i klijentskim lokacijama u 49 različitih zemalja.

Ko može biti siguram da timovi koji upravljaju sami sobom neće loše uraditi svoj posao? Ko
odlučuje koja će osoba raditi u kom timu i koliko dugo? Kako menadžer može oceniti nečije
performanse kada se on stalno premešta iz tima u tim? Zbog toga je potrebno razviti nove
pristupe za ocenjivanje i organizaciju zaposlenih, u suprotnom rad virtualne firme neće biti
efikasan.

VIRTUALNE ORGANIZACIJE
Zahvaljujući primeni IT-a (1) funkcionisanje mnogih firmi se ne vezuje
za jednu lokaciju; (2) kako mala, tako i velika preduzeća funkcionišu
mnogo fleksibilnije

Mnoge firme mogu da rade kao virtualne organizacije u kojima se poslovi više ne vezuju
samo za jednu geografsku lokaciju. Virtualne organizacije za povezivanje ljudi, dobara i ideja
koriste računarske mreže. One mogu da se povežu sa dobavljačima, kupcima a nekad i
samim konkurentima kako bi kreirali i distribuirali nove proizvode i usluge bez ograničenja
koje nameću granice ili fizičke lokacije tradicionalnih organizacija.

Informacione tehnologije pomažu preduzećima da se mnogo fleksibilnije organizuju,

povećavajući tako svoju mogućnost da brže reaguju na promene sa tržišta. Informacioni
sistemi mogu kako malim tako i velikim organizacijama da pruže dodatnu fleksibilnost kako
bi prevazišle ograničenja koja nameće njihova veličina.

• Mala preduzeća mogu da koriste informacione sisteme kako bi stekla bogatsvo i snagu
velikih preduzeća. Ona mogu da koordinirano izvršavaju svoje aktivnosti sa velikim
firmama zapošljavajući mnogo manji broj menadžera, službenika i radnika.

• Velike organizacije mogu da koriste informacione tehnologije kako bi postale agilnije i

brzo pružaju odgovore na promene iz okruženja kakvu imaju male organizacije.

Jedan aspekt tog fenomena je masovna kastomizacija koja pretstavlja mogućnost da se

svakom pojedincu ponudi proizvod ili usluga prilagođena njegovim potrebama, a da se pri
tome koriste isti proizvodni resursa koji se koriste i u masovnoj proizvodnji.

Informacioni sistemi mogu proizvodni proces učiniti mnogo fleksibilnijim a proizvod prilagoditi
jedinstvenom skupu zahteva svakog kupca. Za pozivanje sistema proizvodnje sa sistemom
za naručivanje, dizajnom i kontrolom proizvoda se mogu koristiti softver i računarske mreže,
tako da se proizvod može proizvesti u velikom broju varijanti i lako kastomizovati bez
dodatnih troškova.

27
 Poglavlje 5 Uticaj IT i IS na organizaciju

UTICAJ NA MENADŽMENT ORGANIZACIJE

Informacione tehnologije direktno utiču na unapređenje toka
informacija potrebnih menadžerima za donošenje odluka

Jedan od najvažnijih doprinosa informacionih tehnologija i sistema u preduzeću je smanjenje

informacione nesigurnosti i unapređenje procesa donošenja odluka. U prošloj dekadi,
informacione tehnologije su direktno uticale na unapređenju toka informacija potrebnih
menadžerima i zaposlenima zaduženim za donošenje odluka.

Pre razvoja Interneta i korporativnih informacionih sistema, ljudi zaduženi za donošenje

odluka su imali ograničene, zakasnele i netačne informacije o kupcima, prodaji, zalihama i
poslovnim procesima kao što su isporuka, ispunjavanje porudžbina ili naručivanje. Odluke su
se često donosile korišćenjem informacija koje su bile aproksimativne i često pogrešne.

Iako se veruje da su IT doprinele boljem upravljanju informacijama, postoji nekoliko aktuelnih

kvantitativnih studija koje se bave tom temom. Pozitivan uticaj na menadžment donošenja
odluka se obično dokazuje na osnovu merenja produktivnosti i svih ostalih performansi
preduzeća.

Da bi imali istinsku korist, informacioni sistemi se moraju graditi sa jasnim razumevanjem

organizacije u kojoj će se koristiti kao i načina na koji oni mogu doprineti upravljanju
odlukama. Centralni organizacioni faktori koje treba razmotriti pri planiranju informacionog
sistema su:

• Okruženje u kojem organizacija funkcioniše

• Struktura organizacije, hijerahija, rutine i poslovni procesi
• Kultura i politika organizacije
• Tip organizacije i njen stil rukovođenja
• Vrsta padataka, odluka i poslovnih procesa za koje se informacioni sistem projektuje

Sistem treba da podržava donošenje odluka individualaca, grupa ili čitave organizacije i
poseduje sledeće karakteristike:

• da budu fleksibilni i obezbeđuje različite načine obrade podata i generisanja informacija.

• da može da podrži različite stilove, sposobnosti i znanja kao i da prati više alternativa i
konsekvenci
• da bude ostljiv na političke i birokratske zahteve organizacije

UTICAJ INTERNETA NA ORGANIZACIJU

Bazirajući se na internetu i Web tehnologijama, organizacije
reorganizuju svoje ključne poslovne procese, čineći te tehnologije
ključnim komponentama svoje IT infrastrukture

Internet, specijalno World Wide Web, ima veliki uticaj na veze između mnogih firmi i eksternih
entiteta pa čak i na organizaciju poslovnih procesa unutar firme. Internet povećava

28
 Poglavlje 5 Uticaj IT i IS na organizaciju

pristupačnost, mogućnost pamćenja i distribuciju informacija i znanja za organizaciju. Ono što

je najvažnije, internet je u stanju da dramatično smanji troškove transakcija i radne snage s
čime su suočene mnoge organizacije.

Na primer, brokerske firme i banke iz Njujorka mogu isporučivati svoje interne operativne
procedure svojim zaposlenim na udaljenim lokacijama, postavljanjem na zajednički Web site,
štedeći milione dolara za distribucione troškove.

Dobavljači maloprodajnih objekata mogu direktno pristupiti maloprodajnom internom Web

site-u kako bi pronašli trenutne informacije o prodaji i inicirali svoje porudžbine.

Ova lekcija sadrži video materijal. Ukoliko želite da pogledate ovaj video morate da
otvorite LAMS lekciju.

Bazirajući se na internetu i Web tehnologijama, organizacije reorganizuju svoje ključne

poslovne procese, čineći te tehnologije ključnim komponentama svoje IT infrastrukture.

Pridržavanjem i primenom prethodno opisanih tvrdnji, organizacija će imati jednostavnije

poslovne procese, manje zaposlenih i poravnjeniju organizaciju nego što je to bilo u
prošlosti.

Da bi ostvarili koristi, informacioni sistemi se moraju graditi sa jasnim razumevanjem

organizacije u kojoj će se koristiti.

Na osnovu iskustva, centralni organizacioni faktori koje treba razmotriti prilikom planiranja
novog informacionog sistema su:

• okruženje u kojem organizacija funkcioniše

• struktura organizacije: hijerarhija, rutine i poslovni procesi
• kultura i politika
• tip organizacije i njen stil upravljanja
• interesne grupe na koje će sistem imati uticaja i stavovi ljudi koji će koristiti sistem
• vrste zadataka, odluka i poslovnih procesa za koje je informacioni sistem projektovan da
podrži

29
 Poglavlje 6

Pokazna vežba: AliExpress vs.

Amazon

KAKO SE UPOREĐUJU DRUGE FIRME SA

AMAZONOM PO SKALABILNOSTI, OBIMU I BRZINI?
Najveći deo prihoda kompanije Amazon dolazi od elektronskih
proizvoda i digitalnog medijskog sadržaja. Alibaba nije direktno
uključen u prodaju i ne poseduje nijedno skladište poput Amazon

Predviđeno ukupno vreme trajanja: 60 minuta

Amazon i Alibaba, dva giganta u oblasti elektronske trgovine, takmiče se jedan protiv drugog
da bi se ostvarili kao lider u na globalnom tržištu e-trgovine. Amazon je 1995. godine postavio
kamen temeljac kao onlajn knjižara, dok je Alibaba 1999. godine započeo svoje poslovanje,
skoro 5 godina nakon osnivanja Amazona. Sada, kada su obe kompanije uspostavile snažno
prisustvo na svojim matičnim teritorijama, postoji jaka konkurencija između njih dok traže
nova tržišta na kojima će se širiti.
Ova dva titana imaju mnogo toga zajedničkog. Najveći deo prihoda kompanije Amazon dolazi
od elektronskih proizvoda i digitalnog medijskog sadržaja. Alibaba nije direktno uključen u
prodaju i ne poseduje nijedno skladište poput Amazona. Oni jednostavno pomažu malim
preduzećima i proizvođačima da dođu do potrošača. Amazon radi na platformi, koja radi i
izgleda slično kao tradicionalna prodavnica, ali ostaje na mreži. Time vrši kontrolu korisničkog
iskustva. Alibaba izgleda profitabilno, ali se suočava sa preprekama u pronalaženju kupaca
i prilagođavanju novim ekonomijama. Amazon je već svestan činjenice da za takmičenje sa
Alibabom u Kini moraju uložiti ogroman novac i zato su se udaljili od Kine da bi se fokusirali
na druge regione.

RAZLIKA IZMEĐU ALIBABE I AMAZONA

AliExpres koji je pokrenula Alibaba nude za razliku od Amazona
proizvode po nižim cenama ali se za razliku od Amazona na isporuku
čeka i do nekoliko nedelja

Na osnovu linka https://www.repricerexpress.com/amazon-vs-alibaba-winning/ odgovorite na

sledeća pitanja:

1. Koje su razlike u poslovanju Alibabe i Amazona?

2. Koje tehnoloije ove kompanije koriste?

30
 Poglavlje 6 Pokazna vežba: AliExpress vs. Amazon

3. Sa kakvim izazovima se ove kompanije susreću?

4. Prema parametrima navedenim na infografiku, kako biste procenili – ko pobeđuje
u zadovoljenju potreba korisnika? A ko pobeđuje iz ekonomskog aspekta?

Predviđeno vreme trajanja za zadatak: 20 min.

Kupovina jeftine robe na internetu je nešto što privlači mnogo ljudi. Za mnoge druge, to je
praksa koju tek treba otkriti i oni su još uvek sumnjičavi prema korišćenju platformi koje su
za to namenjene. Oni koji koriste ovakve platforme, često su u nedoumici da li da kupuju od
AliExpressa ili Amazona, dva najpoznatija onlajn marketa.
AliExpress je pokrenula 2010. godine kompanija Alibaba. Iako je AliExpress u početku nudio
samo proizvode iz Kine, sada je moguće pronaći prodavce iz svih delova sveta. Cene na
AliExpressu su veoma ekonomične. Pored toga, postoje i periodi sa specijalnim popustima
koji traju svega nekoliko minuta. AliExpress ima svoj veb sajt za svaku državu. Neprijatnost
može da predstavlja to što kupci ponekad moraju da sačekaju nekoliko nedelja da im
stigne naručeni proizvod. Proizvodi uglavnom potiču iz istočnih zemalja i kvalitet je ponekad
diskutabilan. Amazon je počeo prodajući kategorije proizvoda iz sopstvene proizvodnje. Cene
nisu tako niske kao na AliExpressu, ali su i dalje niže nego u fizičkim radnjama i tržnim
centrima. S obzirom da imaju svoja skladišta širom sveta, dostava traje dosta kratko, ponekad
samo jedan dan. Kupci bez iskustva u ovakvoj vrsti trgovine, mogu da imaju problem sa
snalaženjem u početku, s obzirom na to da na jednom jedinom sajtu postoji veliki broj
proizvoda i kategorija.

ALIEXPRESS VS. AMAZON

Na osnovu linka https://truust.io/blog/aliexpress-vs-amazon-where-is-it-
better-to-buy/ odgovorite na sleeća pitanja:

Dodatna pitanja:

1. Koje su prednosti, a koji nedostaci, kupovine preko AliExpress-a?

2. Koje su prednosti, a koji nedostaci, kupovine preko Amazon-a?
3. Koje tehnologije koriste ove kompanije?
4. Šta vidite kao konkuretnu prednost ili nedostatak u poslovanju ovih kompanija?
5. Uporedite ove dve kompanije prema skalabilnosti, obimu primenjenosti poslovanja
i brzini.
6. Koju od ove dve platforme vi radije koristite, ili biste koristili, i iz kojih razloga?

Predviđeno vreme trajanja za zadatak: 20 min.

VODEĆE KOMPANIJE U 2016. GODINI

Pet vodećih i najbogatijih kompanija su bile: Apple, Alphabet,
Microsoft, Amazon i Facebook. Svih pet su iz SAD i digitalizuju svoje
proizvode i usluge

31
 Poglavlje 6 Pokazna vežba: AliExpress vs. Amazon

Avgusta 2016. godine, 5 vodećih i najbogatijih kompanija bile su sledeće, u redosledu kojim
su navedene: Apple, Alphabet, Microsoft, Amazon i Facebook.

Po prvi put u istoriji, 5 vodećih kompanija bile su iz domena digitalnog marketinga; sve
su kompanije SAD-a, ali sa globalnim dometom i uticajem. Takođe, sve su relativno mlade
(mlađe od 40 godina) i imaju značajan uticaj na tradicionalnu industriju jer digitalizuju svoje
proizvode, procese i usluge. Na njihov uspeh sigurno ima veliki uticaj to što se proširuju
neočekivanom brzinom. Njihove investicije su sve više usmerene na primenu veštačke
inteligencije u različitim oblastima: konverzacione botove, dronove, zdravstvo, virtualnu
realnosti, klaud servise i IoT. Onim što nude rešavaju neke od osnovnih problema u industriji i
društvu.

Pročitajte interesantan članak o top 5 vodećih kompanije u svetu 2016. godine koji se nalazi
na linku: https://medium.com/the-digital-matrix/as-the-world-turns-to-digital-923894658ed9 i
odgovorite na sledeća pitanja:

1. Da li su vam poznate sve navedene kompanije i njihove delatnosti? Da li koristite

neke njihove proizvode ili usluge? Da li ste upoznati sa svim navedenim proizvodima
i uslugama?
2. Na koje sve sektore ove kompanije imaju uticaj?
3. Kako biste ocenili ove kompanije prema skalabilnosti, obimu primenjenosti
poslovanja i brzini?
4. Da li možete da navedete još neku svetsku kompaniju koja može da parira
navedenim u ovom članku? Zbog čega se ona ističe?

Predviđeno vreme trajanja za zadatak: 20 min.

32
 Poglavlje 7

Pokazna vežba: Digitalna

transformacija u Evropi

DIGITALNA TRANSFORMACIJA U EVROPI

Trenutno preduzeća iz EU ne koriste u potpunosti prednosti ovih
naprednih tehnologija ili inovativnih poslovnih modela koje nudi
kolaborativna ekonomija

Predviđeno vreme trajanja: 20 minuta

Digitalna transformacija preduzeća i gradova u Evropi predstavlja ogroman potencijal za rast

Evrope. Evropska industrija može da se osnaži razvojem naprednih digitalnih tehnologija i
snažnim prisustvom u tradicionalnim sektorima. Na taj način bi iskoristila pregršt mogućnosti
koje nude tehnologije poput IoT, napredne proizvodnje, robotike, 3D štampe, blockchain
tehnologija i veštačke inteligencije. To će omogućiti evropskoj industriji da zauzme udeo u
rastućem tržištu proizvoda i usluga budućnosti.

Digitalnu transformaciju karakterišu fuzija naprednih tehnologija i integracija fizičkih i

digitalnih sistema, preovladavanje inovativnih poslovnih modela, kao i stvaranje pametnih
proizvoda i usluga.

Trenutno preduzeća iz EU ne koriste u potpunosti prednosti ovih naprednih tehnologija

ili inovativnih poslovnih modela koje nudi kolaborativna ekonomija. Stanje digitalizacije
industrije varira između sektora, posebno između visokotehničkih i tradicionalnih područja,
kao i između zemalja i regiona EU. Takođe postoje značajne razlike između velikih kompanija
i malih i srednjih preduzeća.

Na osnovu sadržaja na linku: https://ec.europa.eu/growth/industry/policy/digital-

transformation_en odgovorite na sledeća pitanja:

1. Šta je prioritet digitalizacije za Evropu? Kako EU planira da postigne ovu

transofrmaciju?
2. Kako zamišljate digitalne gradove? Šta se podrazumeva pod ovim pojmom?
3. Šta su digitalne veštine (Digital Skills)? Koje su najtraženije veštine za Evropu?
Kakav plan Evropa ima za razvoj novog talenta u pravcu eVeština?

33
 Poglavlje 8

Pokazna vežba: Klaud računarstvo

KLAUD RAČUNARSTVO – DIGITALNA

INFRASTRUKTURA KOJA POKREĆE DANAŠNJE
POSLOVANJE
Srž promena načina poslovanja kompanija je klaud računarstvo – jedna
od najznačajnijih poslovnih transformacija, još od pokretanja veba i
elektronske pošte.

Predviđeno vreme trajanja: 25 minuta.

Na današnjem tržištu, efikasno korišćenje tehnologije je za kompanije presudno za

poboljšanje angažmana kupaca i operativnu efikasnost. Zbog toga, neprestani talas inovacija
u IT-ju u osnovi menja način na koji kompanije upravljaju svim aspektima svog poslovanja,
od prodaje i marketinga do zapošljavanja, upravljanja rizikom, istraživanja i razvoja, logistike
i tako dalje. Srž ovih promena je klaud računarstvo – jedna od najznačajnijih poslovnih
transformacija, još od pokretanja veba i elektronske pošte.

Klaud računarstvo omogućava da se preko mreže - najčešće interneta, dobije virtuelni pristup
hardverskim resursima radi obrade,skladištenja podataka ili pristup različitim aplikacijama.
Klaud računarstvo utiče na dostupnost IT usluga, počevši od infrastrukture (skladištenje
podataka) do platformi za razvoj aplikacija i specifičnih softverskih aplikacija. Ovim se
uslugama pristupa daljinski i to preko interneta.
Pre nego što je klaud računarstvo postalo dostupno, preduzeća su morala da upravljaju
svojim IT resursima same, sa lokalnim serverima, mrežnom opremom, softverom i ljudima
koji će to održavati. Ovo je izuzetno vremenski zahtevno, zahteva velika ulaganja i velike
mogućnosti za proširenjima. Umesto toga, preduzeća sada mogu da koriste klaud, koji je
dostupan javno, kome se pristupa čak i van prostorija preduzeća. Postoji i privatni klaud, koji
se stvara nezavisno, za potrebe isključivo jedne organizacije; ali i hibridni pristup koji koristi
oba navedena modela. Posledica postojanja klaud računarstva je stalni pad računarskih
troškova kompanija i poboljšanje mrežne infrastrukture zbog sve veće potražnje za njom.

KLJUČNI FAKTORI KOJI POKREĆU RAST KLAUD

RAČUNARSTVA
Ključni faktori koji pokreću klaud računarstvo su: atraktivan finansijski
model, lakoća upravljanja, moć platforme, interoperabilnost i uticaj na
napredak tehnologija

34
 Poglavlje 8 Pokazna vežba: Klaud računarstvo

Uticaj klaud računarstva se tek očekuje, a ključni faktori koji pokreću njegov istorijski rast bi
bili sledeći:

1. Atraktivan finansijski model – korisnici uglavnom plaćaju pretplatu srazmerno

korišćenju
2. Lakoća upravljanja – stalno održavanje, i druge kritične usluge kao što je
bezbednost, u potpunosti pružaju provajderi klaud računarstva
3. Fleksibilnost primene – načini primene, odnosno korišćenja su raznovrsni: ERP i
CRM sistemi, video konferencije i drugi kolaborativni servisi; kao i različiti modeli
ponude proizvoda i usluga
4. Moć platforme – klaud kompanije će nastaviti da jačaju zbog koristi od obima ove
tehnologije i mrežnih efekata – više korisnika stvara veću potražnju
5. Interoperabilnost – mogućnost međusobnog povezivanja različitih vrsta hardvera i
softvera, a zauzvrat korišćenje sistema sa minimalnim potrebama za konfiguracijom
6. Uticaj na napredak tehnologija – pruža resurse za prikupljanje, analizu i čuvanje
svih vrsta podataka, kao i računarske snage potrebne za npr. veštačku inteligenciju

PITANJA ZA DISKUSIJU
Dajte odgovore na sledeća pitanja

Pročitajte više o mogućnostima klaud računarstva i faktorima za njegov rast koristeći link:
https://www.globalxetfs.com/cloud-computing-digital-infrastructure/ i odgovorite na sledeća
pitanja:

1. Sigurno ste čuli za pojam klaud. Sigurno već koristite neke od njegovih mogućnosti
i usluga. Koje?
2. Nakon čitanja ovog teksta, za koje ste još mogućnosti klaud računarstva saznali?
Kako ste ih razumeli?
3. Koje klaud kompanije poznajete? Kako biste ocenili obim primenljivosti njihovog
poslovanja i skalabilnost?
4. Kako tehnologija klaud računarstva nudi atraktivan finansijski model?
5. U čemu se ogleda lakoća upravljanja, a u čemu fleksibilnost primene?

35
 Poglavlje 9

Samostalni rad: Uloga IoT u

digitalnoj ekonomiji

ULOGA INTERNET OF THINGS (IOT) U DIGITALNOJ

EKONOMIJI
Razmatranje vrednost koje donose IoT aplikacije

Vreme predviđeno za izradu zadatka: 30 minuta.

Izaberite jednu od sledećih IoT aplikacija: pametni dom (npr. pametni termostat, povezana
svetla), povezani automobil (npr. tehnologija udaljene kontrole, predviđanja vezana za
održavanje), nosive tehnologije (npr. pametni sat, praćenje fizičke aktivnosti) ili pametni grad
(npr. pametan parking, upravljanje otpadom). Ukoliko niste dovoljno upoznati sa načinom
funkcionisanja aplikacija, prvo istražite o njima, pa zatim odaberite jednu.
Razmotrite vrednost koju takva aplikacija donosi svakom od sledećih aktera:

1. Korisniku koji direktno koristi proizvod ili njegove podatke

2. Preduzeću koje koristi proizvod ili njegove podatke
3. Preduzeću koje isporučuje tehnologiju te aplikacije
4. Regulatornom telu koje stvara legislative o upotrebi podataka, privatnosti
podataka, sigurnosti i interoperabilnosti.

Na primer, razmotrimo pametan parking u gradu.

1. Korisnici – građani koji žive, rade ili posećuju grad. Koji su benefiti korišćenja
ovakvog parkinga za njih?
2. Preduzeća koja imaju pametan parking – mega marketi, restorani, bolnice. Zašto bi
želeli da ponude pametan parking svojim kroisnicima?
3. Preduzeća koja grade pametne parkinge – šta sve podrazumeva gradnja pametnog
parkinga? Šta ona pokreće u daljem poslovanju ovih firmi?
4. Regulatorna tela – kako mogu iskoristiti podatke koje bi prikupljali pametni
parkinzi?

PITANJA ZA SAMOSTALNI RAD

Dajte odgovore na sledeća pitanja

Pitanja za samostalni rad:

36
 Poglavlje 9 Samostalni rad: Uloga IoT u digitalnoj ekonomiji

1. Koje su 10 najboljih digitalnih kompanija 2019. godine? Da li ste upoznati sa

njihovim poslovanjem i u kojoj meri?
2. Koje su 10 najvrednijih kompanija u svetu 2019. godine? Koliko njih su digitalne?
3. Na koji način ove kompanije koriste digitalizaciju da unaprede svoje poslovanje?
4. Kako se razlikuju u: skalabilnosti, obimu primenljivosti poslovanja i brzini?

37
 Poglavlje 10

Domaći zadatak

DOMAĆI ZADATAK 2.
Rešite sledeće zadatke:

ZADATAK 1
Uzmite u razmatranje vašu firmu ili jednu kompaniju koja vam je interesantna i odgovorite na
sledeća pitanja:

1. Da li senzori i softver mogu da učine proizvod ili uslugu koju ta kompanija nudi
„pametnijom“?
2. Da li poznavanje informacija o tome ko koristi vaše proizvode ili usluge, na koji
način ih koristi i šta time postiže, može da poboljša poslovni proces i poslovne
rezultate? Da li može da dovede do toga da se unapredi poslovni proces i čitavo
poslovanje?
3. Da li društvene mreže mogu da pomognu u tome kako klijenti pronalaze proizvod,
na koji način imaju interakciju sa firmom i njenim uslugama ili proizvodima, kao i na
to na koji način koriste te proizvode i usluge? Da li se može promeniti način na koji se
usluga isporučuje?
4. Da li poslovni model firme funkcioniše na sva tri nivoa, po pitanju: skalabilnosti,
obima primenjljivosti poslovanja i brzine? Ako je odgovor pozitivan, objasnite kako
koristi te prednosti? U suprotnom, objasnite kako ih može izgraditi i iskoristiti.

Opisno odgovorite na navedena pitanja. Ukupan broj reči bi trebalo da bude minimum 400
reči.
ZADATAK 2
Razmotrite granu privrede u kojoj radite ili neku koja vam je interesantna i odgovorite na
sledeća pitanja:

1. Kako ona postaje digitalizovana ili je već postala?

2. Da li postoje dodatne mogućnosti da se ona digitalizuje?
3. Koje tehnologije imaju najviše uticaja na ovu granu privrede?

Opisno odgovorite na navedena pitanja. Ukupan broj reči bi trebalo da bude minimum 400
reči.

Predviđeno vreme za izradu zadataka: 1,3h.

38
 Poglavlje 10 Domaći zadatak

UPUTSTVA ZA PREDAJU DOMAĆEG ZADATKA

Prilikom predaje zadatka pridržavajte se sledećeg uputstva:

Domaći zadatak je potrebno dostaviti predmetnom asistentu. U Planu i programu predmeta

možete naći kontakt podatke svog asistenta.

Domaći zadatak imenujte kao: IS210-DZ02-Ime Prezime Br.Indeksa.docx ili IS210-DZ02-Ime

Prezime Br.Indeksa.doc.

Za pisanje domaćeg zadatka obavezno koristiti templejt za domaće zadatke.

Prilikom dostave domaćeg zadatka neophodno je imenovati dokument pravilno i staviti

odgovarajući „subject“: IS210-DZ02.
Rok za dostavljanje domaćeg zadatka definisan je planom i programom predmeta.

39
 Poglavlje 11

Zaključak

ZAKLJUČAK
Šta smo naučili u ovoj lekciji?

U ovom predavanju se govori o digitalnoj ekonomiji i procesu digitalne transformacije kojim se

tradicionalno poslovanje može prevesti u digitalno. Digitalna transformacija se odvija prema
tri ključna zakona: Moreov zakon, Metcalfeov zakon i zakon propusnosti (engl. Bandwidth
law). Izučavanjem digitalne ekonomije su obuhvaćene sledeće teme: digitalna potrošnja,
digitalno preduzeće, ekonomija platforme, društvene implikacije, digitalna vrednost za
društvo u celini.

U predavanju se govori i o mogućnoj primeni IoT (Internet of Things) i načini na koji se

njihovom primenom stvara prednost. Takođe se govori i o povezanosti organizacije i
informacionih sistema i uticaju informacionih sistema na organizaciju.

LITERATURA
Za pisanje ove lekcije je korišćna sledeči linkovi i literatura

1. http://reports.weforum.org/digital-transformation/wp-content/blogs.dir/94/mp/
files/pages/files/dti-executive-summary-website-version.pdf
2. http://www.intel.com/content/www/us/en/silicon-innovations/moores-law-
technology.html
3. https://cdt.org.rs/
4. https://poslovnaznanja.co.rs/digitalna-transformacija-poslovanja-u-srbiji-analiza-
stanja-i-kako-je-ubrzati/
5. Kenneth C. Laudon, Jane P. Laudon, Management Information Systems- Managing
the Digital Firm, THIRTEENTH EDITION, 2014
6. Turban, E., Volonino, L., Information technology for management: Transforming
Organizations in the Digital Economy, 7th ed., John Wiley & Sons, Ing. 2010

40
Poglavlje 11 Zaključak

41