Српска архитектура

Српска архитектура у средњем веку доживљава велики успон и процват.

Српски архитектонски споменици сакралне архитектуре који су се развили у
Српска култура
12, 13. и 14. веку имају велики значај и светску репутацију.

Садржај
Архитектура од до а Стефана Немање до краља Милутина
Живот и о ичаји
Вардарски стил
Имена · Презимена · Сроднички
Архитектура од времена краља Милутина до пада под турску
власт
односи · Језик · Религија ·
Народни о ичаји · Нематеријално
Моравски стил
наслеђе · Народно неимарство ·
Фортификациона архитектура
Народна ношња · Народна музика
Савремена српска архитектура
· Народне игре · Народна
Референце књижевност · Кухиња · Хералдика
Види још
Уметност
Архитектура · Књижевност ·
Архитектура од до а Стефана Немање Сликарство · Графика · Вајарство ·
Фотографија · Музика · Позоришта
до краља Милутина · Кинематографија
Рана Рашка држава није могла формирати ста илну политику и лукаво се Споменици
приклања час истоку час западу. Рашка школа у архитектури се може Културна до ра · Светска аштина
пратити већ на цркви Ђурђеви ступови (манастир). Под утицајем Византије се · Архиви · Би лиотеке · Музеји и
излучује скулптура и опека постаје једини украс у архитектури - манастир галерије · Дворци · Тврђаве ·
Каленић. Манастири · Војничка гро ља

Рашки стил у српској архитектури током средњег века, о ухвата временски Разно
период од седме деценије XII до краја XIII века, док се као гранични примери Историја · Владари · Познати
узимају Немањини Ђурђеви ступови (око 1170) за почетак епохе односно Ср и
Драгутинова црква светог Ахилија у Ариљу (око 1296). Међутим ова граница Матица српска · САНУ · АНУРС ·
је само оквирна пошто има сакралних о јеката који временски припадају неком О разовање · Наука и технологија
другом стилу, али су архитектонски грађене у Ра ком с илу, какве су на · Спорт · Дигитализација
пример манастирске цркве у Дечанима и Бањској, које су подигнуте у првој
половини XIII века односно у време када доминира Вар арски с ил. Сам стил је до ио назив по реци Рашки, око које је
гравитирала тадашња држава. Рашки стил је до ио посе ан назив и оригинални је домет српских архитеката који су
створили промену у архитектури црквених о јеката, што је резултовало успостављањем посе ног стила у сакралној
архитектури по коме су постали познати у свету.[1]

Најстарије цркве из до а Немањића су се угледале на источне узоре са романичком спољашњом о радом и такве су углавном
све цркве до до а краља Милутина (1282—1321), а карактерише их основа у о лику једно родне грађевине,[2] а на њима је
наглашен ефекат маса.[3] Подизање задуж ина траје од Стефана Немање и његових наследника, све до краја средњовековне
самосталности. Владари династије Немањић су се такмичили у томе ко ће подићи више храмова задуж ина. Светом Сави се
приписује велики рој изграђених цркава, нарочито на Светој гори у склопу Хиландара и Ватопеда. Најзначајнија
архитектонска остварења из овог периода су:
 Жича,
Милешева,
Морача,
Пећка патријаршија односно Храм све их А ос ола,
Сопоћани.
После овог периода, наступио је тзв. Вар арски с ил са својим
фрескосликарством, који се развија под утицајем Ренесансе Палеолога.

Вардарски стил
Вардарски (Визан ијски, Визан ијско-ср ски) стил у српској
Манастир Дечани
архитектури током средњег века о ухвата временски период од краја XIII
века до краја XIV века и географски простор Метохије, Косова и северне
Македоније. Најрепрезентативнији архитектонски споменици рађени у
Вар арском с илу су:

Богородица Љевишка
Краљева црква у Студеници
Манастир Грачаница
Манастир Пећка патријаршија
Манастир Лесново

Архитектура од времена краља

Манастир Милешева
Милутина до пада под турску власт
За време краља Милутина долази до промена и до различитих тенденција
које нису могле у потпуности да се конституишу и прекинуте су доласком
Турака. Развијају се централне цркве типа уписаног крста које имају пет
ку ета које са свих страна подупиру сводови. Ту спадају манастир
Грачаница, манастир Старо Нагоричино, црква Свете Богородице
Љевишке, Краљева црква у Студеници, манастир Високи Дечани, као и
друге грађевине.

Моравски стил
Моравски стил у српској архитектури током средњег века, о ухвата Манастир Раваница
временски период од седме деценије XIV (често се као преломни догађај
узима Маричка итка 1371) до 1459. године односно до пада Ср ије под
османлијску власт, док сим олички почетак епохе означава Лазарево
подизање Раванице (1375—1377) и Лазарице (1377—1388). Сам стил је
назив до ио по реци Морави у чијем сливу су подизани сакрални о јекти.
Посе ну групу представљају грађевине тзв. „моравско с ила“ које су
настале за време кнеза Лазара (1371—1389), деспота Стефана (кнез 1389
—1402, деспот 1402—1427) и деспота Ђурђа (1427—1456) које имају три
апсиде и о лик триконхоса. Такви су црква Лазарица, манастир Каленић,
Раваница, Манасија, Љу остиња, Рача и други.

Најзначајнији архитектонски споменици Моравско с ила су:

Манастир Студеница
Манастир Раваница
Манастир Љу остиња
 Манастир Каленић
Манастир Ресава (Манасија)
Цркве које су настајале под Турцима су много скромније, ниже и
мрачније.

Фортификациона архитектура
Поред сакралне архитектуре појављује се и фортификациона архитектура
која има војни значај. Словени су, долазећи на Балкан, прво порушили
градове, а затим их о нављали. Разликују се:

утврђене градове,
утврде за запречавање комуникација,
манастирске утврде,
утврде за заштиту подграђа.

Савремена српска архитектура

арх. Бранко Пешић Београђанка
У архитектури преовлађују еклектички стилови неоренесансе и
нео арока, а видљиве су и тежње за стварањем националног
архитектонског израза. Најзначајнији архитекти тог времена су или Словак Јан Неволе, Александар Бугарски, Андрија
Вуковић, Коста Шретловић, Коста Јовановић, Јован Илкић и Светозар Ивачковић, који су владали до појаве нових снага чије
су идеје иле везане за сецесију и од њих су значајнији Бранко Таназевић и Никола Несторовић.

Од 1950. године развој српске архитектуре, односно архитектуре у Југославији ележи веома напредне резултате и то у већој
мери него што је то за ележено у осталим земљама источне Европе. Ничу велики спортски о јекти, саграђене су сајмишне
зграде у Београду Милорада Пантовића, музеји Вјенцеслава Рихтера и многи други значајни о јекти. Неки од ројних
српских архитеката који су радили на изградњи у Београду и допринели његовом изгледу својим оствареним пројектима су:
Емилијан Јосимовић, Јован Илкић, Милорад Рувидић, Никола Несторовић, Александар Дероко, Никола До ровић,
Бранислав Којић, Петар Крстић и Бранко Крстић, Богдан Несторовић, Мате Бајлон, Иво Куртовић, Милорад Пантовић,
Угљеша Богуновић, Богдан Богдановић, Сло одан Јањић, Бранко Пешић, Иван Антић, Иванка Распоповић и Александар
Ђокић.

Референце
1. Предавања проф. арх. Ђурђа Бошковића на Архитектонском факултету из Ис орије архи ек уре Београд
1966.
2. Дероко, Александар (1985). Монумен ална и 􏿸екора ивна архи ек ура у сре􏿸њовековној Ср ији (треће
допуњено издање). Београд.
3. Stanoje Stanojević "Narodna enciklopedija"Zagreb 1927.

Види још
Историја српског народа
Српска наивна уметност
Српска примењена уметност и дизајн
Народно неимарство
Аматеризам у српској култури
Српска фотографија

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Српска_архитектура&oldid=12418724”
Ова страница је последњи пут уређена на датум 21. фе руар 2017. у 17:31 ч.

Текст је доступан под лиценцом Creative Commons Ауторство—Делити под истим условима; могући су и додатни
услови. Погледајте услове коришћења за детаље.