SAOBRAĆAJNO TEHNIČKA ŠKOLA

ZEMUN

MATURSKI RAD IZ PREDMETA

GARAŽE, SERVISI I PARKIRALIŠTA

TEMA: GARAŽE

UČENIK :

Zemun , septembar 2011.

 PARKING GARAŽE

Objektima za parkiranje-parking garažama na najbolji način se iskorišćava

prostor koji je predvidjen za tu svrhu.Parkiranjem u više nivoa na jednom istom
prostoru postiže se veliko iskorišćenje tog prostora,i na taj način se omogućava
zadovoljenje zahteva za parkiranjem za veći broj korisnika.
Svaki slobodan prostor koristi se za izgradnju parking-garaža,a često se koriste i
prostori pod zemljom koji se zatim racionalno koriste za izgradnju nekog drugog
objekta ili parkovske površine.

Slika garaže “Pionirski park”

LOKACIJA PARKING GARAŽA

Iskorišćenje parking-garaža, pa time i njena ekonomičnost,u mnogome

zavisi od mesta na kome se ona gradi.Parking-garaže treba da budu što bliže
centru grada i u blizini administrativnih,trgovačkih,hotelskih,pozorišnih i drugih
objekata.
Dobro je da se parking-garaža nalazi izmedju objekata čiji će je korisnici koristiti
preko celog dana i treba je locirati na onoj stani centralnog područja s koje
većina vozača dolazi.
Objekat parking-garaža treba locirati u sporednoj saobraćajnici koja se nalazi u
neposrednoj blizini glavne,odnosno ulazno-izlazne saobraćajnice ka centru
grada.Povoljno je ukoliko postoji prilaz parking-garaži iz dve ili više ulica.Na taj
način se u vreme saobracajnih špiceva obavlja brzo pražnjenje parking-
garaže.Parking-garaža treba da bude tako locirana da za većinu vozača
pešacenje od objekta gde su parkirali vozilo do cilja kretanja bude u prihvatljivim
granicama.
KAPACITET PARKING GARAŽA

Potrebe za parkiranjem iziskuju što više parking mesta,medjutim postoje

pojedini faktori koji mogu u nekim slučajevima da ograniče traženi kapacitet i
prilikom projektovanja parking garaže mora se izvršiti njihova provera.
Dodeljeni prostor za izgradnju parking garaže je prvi ograničavajući faktor.
Urbanistički uslovi,izmedju ostalog,diktiraju spratnost objekata čto može u
znatnoj meri da ograniči kapacitet. Zatim,postoji mogućnost da je površina
lokacije mala i da na njoj ne može da se u punoj meri razvije organizacija
parking mesta koja obezbeđuje najpovoljnije iskorišćenje parking garaže.
U vreme saobraćajnih špiceva moguće je da kritična raskrsnica ili
saobraćajnica ne može da prihvati i saobraćaj koji se kreće ka parking
garaži.Zato je potrebno proveriti i kapacitet saobraćajnica kojima će najveći broj
korisnika dolaziti.

Slika garaže kapaciteta 455 mesta za parkiranje

PODELA PARKING GARAŽA

Onog trenutka kada se donese odluka o gradnji parking garaže i dodeli

lokacija postavlja se pitanje kako ona treba da izleda.Tada mora da se vodi
računa o ekonomičnosti gradnje i da se izabere takva parking garaža koja ce
moći da se izgradi uz minimalne troškove. Izbor tipa parking garaže zavisiće od
područja gde se planira izgradnja,od veličine mesta,topografije terena,potrebnog
kapaciteta,prirode očekivanih korisnika i karakteristika ukupnog saobraćaja.
Parking garaže se dele,zavisno od sledecih parametara:
 1)prema svrsi (javne i parking garaže za posebne namene)
2)prema nivou (u nivou,podzemne i nadzemne)
3)prema tipu usluge (parkiranje putem osoblja,kombinovano i
samoparkiranje)
4)prema vezi izmedju spratova (sa rampama i sa liftovima)
5)ostale parking garaze

IZGRADNJA PARKING GARAŽE PREMA NIVOU

Postoje parking garaze koje se nalaze u nivou i one se obicno nalaze u

sklopu preduzeca,neke gradjevine,stambene zgrade,hotela i sl.Obicno su malog
kapaciteta.Prostor za parkiranje cesto je neracionalno iskoriscen zbog rastera i
raspona stubovakoji nisu prilagodjeni svrsi parkiranja,vec osnovnoj nameni
objekta.
Karakteristika podzemnih parking garaza je sto se nadzemni deo moze
koristiti za neku drugu namenu,parkovsku povrsinu ili objekat.Nije redak slucaj
da se ovo objekti koriste i kao sklonista. Izgradnja ovakvih objekata cesto je
skopcana sa nizom teskoca otklanjanjem podzemnih voda,premestanjem
vodovoda,kanalizacionih cevi,telefonskih kablova i sl.Pored toga,podzemne
parking garaze zahtevaju prinudnu ventilaciju,dodatno osvetljenje i nadzor
svakog dela parking garaze.Razumljivo je sto su ovakvi objekti u izgradnji i
eksploataciji skupi.Ako se izvrsi poredjenje u troskovima izgradnje izmedju
podzemnih i nadzemnih parking garaza,moze se videti da su podzemne parking
garaze dva do tri puta skuplje od nadzemnih istog kapaciteta.

Nadzemne parking garaze su najcesce gradjeni objekti ovakve

namene.Osnovna prednost je sto njihova izgradnja najmanje kosta od svih
poznatih tipova parking garaza,dalje,za razvoj ovakvih objekata u visinu nema
tehnickih prepreka,pa se moze ostvariti zeljeni kapacitet.
Bez obzira na nivo izgradnje,parking garaze mogu biti postavljene
odozgo,umetnute ili pridodate nekim objektima.Cesto su to sastavni delovi robnih
kuca,zgrada sa kancelarijskim prostorom,hotela,sportskih objekata ili
aerodroma.Ovakve kombinacije se prave,s jedne strane,da se ucini pogodnost
korisnicima osnovnog objekta,a s druge strane,da se poveca ekonomicnost
parking garaze.
U okviru parking garaza mogu da se nadju i prateci sadrzaji koji se dele u
dve grupe:u prvoj grupi su stanice za snabdevanje gorivom,pranje,odrzavanje i
opravka vozila,a u drugu grupu spadaju trgovacke radnje razne vrste,proctor za
izlaganje automobile,kafane,restorani,bioskopi i sl.

Podzemna garaža
TIP USLUGA

Pod tipom usluga podrazumeva se nacin na koji se obavlja predaja i

preuzimanje vozila iz parking garaze.Poznata su tri tipa usluga:
Parkiranje uz pomoc osoblja-U ovom slucaju vlasnik vozila se dovozi do ulaza u
parking garazu i tu se obavlja predaja vozila osoblju,cime se za njega zavrsava
proces parkiranja,osoblje parking garaze preuzima vozilo,odvozi ga do prvog
slobodnog parking mesta,a zatim se sa drugim vracaju prema izlazu ili peske do
sabirnog centra.Kod preuzimanja vozila vlasnik pokazuje kupon,na osnovu njega
se daje nalog osoblju da doveze vozilo pred izlaz.Za to vreme placa se
usluga.Ovaj tip usluga pruza pun komfor korisnicima parking garaze,omogucava
da mogu da se planiraju parking mesta ui sirina prolaza malih dimenzija i postize
se veca sigurnost voznje u garazama.Kao nedostatke,treba napomenuti da je
usluga skupa,zatim ceste su guzve na ulazu i izlazuzbog cega nastaje cekanje,a
korisnicima je svako vreme cekanja predugo.Kljuc vozila se predaje osoblju,pa su
kradje u vozilima ceste,i na kraju je potrebno obezbediti prostorza sakupljanje
vozila na ulazu i izlazu cime se poskupljuje izgradnja ovakve parking garaze.
Polusamoparkiranje-Ovaj tip usluga podrazumeva kombinaciju parkiranja putem
osoblja i samoparkiranja.Parkiranje se obavlja na taj nacin sto vozaci voze do
svakog sprata,pa tek tu osoblje preuzima vozilo,ili za pretplatnike vazi
samoparkiranje,a za ostale korisnike parkiranje uz pomoc osoblja.
Pogodnost je data mesečnim pretplatnicima u vidu niže tarife,a pošto pretplatnici
sami parkiraju potrebno je manje osoblja.
Samoparkiranje-Vozači dolaze pred ulaz u parking garažu i tu se uz pomoć
ulaznog automata ili na neki drugi način otvara rampa za ulaz.Zatim se vozi po
garaži do prvog slobodnog parking mesta,gde se vozilo parkira.Vozači i saputnici
peške odlaze iz parking garaže.Pri preuzimanju vozila osnovno je da se prvo
obavi plaćanje parkiranja na blagajni,a zatim se odlazi do parkiranog vozila.Sa
vozilom se upućuje na izlaz gde se opet uz pomoć automata ili na neki drugi
način otvara izlazna rampa. Prednost ovog tipa u odnosu na ostale tipove usluga
je u tome što je broj zaposlenog osoblja sveden na minimum,a time i parkiranje
može biti jeftinije.Pošto vlasnik parkira i preuzima vozilo sam nije potrebno
obezbediti rezervni prostor za sakupljanje vozila kod ulaza i izlaza ,pa se time
čine uštede u prostoru,a izgradnja parking garaže je jeftinija.

ULAZAK I IZLAZAK IZ PARKING GARAŽE, KONTROLA I

NAČIN NAPLATE

Korišćenje javnih parking garaža se naplaćuje. Pri projektovanju ovakvih

objekata već u samom početku mora se izvršiti opredeljenje za tip usluge, a
zatim i za način kontrole i naplate. Od usvojenog tipa usluge zavisi organizacija
prostora na ulazu i izlazu, a shodno tome mora da se prilagodi i način ulaska i
izlaska iz parking garaže, kao i način naplate. Kako u našim uslovima
preovladjuju parking garaže sa samoparkiranjem zbog toga se daje tehnologija i
kontrole i načina naplate za ovaj tip usluge.
Ulaz, izlaz i način naplata predstavlja jedan system,i naziva se oprema za
automatsko parkiranje. Neophodni uslovi koje treba da zadovolji oprema za
automatsko parkiranje su:
-da se na minimum smanji zaposleno osoblje,
-da se onemoguće krađe i malverzacije od strane osoblja ili korisnika,
-da oprema predstavlja homogen system,odnosno svaki njen deo mora da
bude pouzdan u svakom momentu, jer otkazivanje pojedinih delova
dovodi se u pitanje funkcionisanje celokupnog sistema i njegov pravilan
rad.
Ulazak

Na ulazu se nalazi automatska rampa. Rampa se obično smesta na visinu

od 0.9 m, a dugačka je prema potrebi, odnosno prema mogućnostima koje
dozvoljava visina plafona. Rampa je stalno u horizontalnom položaju preko
prolaza,a može se dići na sledeci način:
a)Kada vozač uzme kartu iz ulaznog automata. Karta iz automata izlazi ili
pritiskom na dugme, ili se karta pojavljuje automatski sa nailaskom vozila
b)Kada se u automat ubaci pretplatna karta
c)Kada se ubaci novčić u mehanizam za naplatu
d)Ubacivanjem ključa u prekidač(pretplatnici)
e)Ručno,kada službenik pritisne dugme

Prilaz ulaznom automatu je takav da vozač bilo kojim od ovih sistema

može da rukuje ne izlazeći iz vozila. Uz pomoć ulaznog automata aktivira se
ulazna rampa i podiže se u vertikalni položaj čime se omogućava prolazak
automobila.
Rampa se automatski vraća u horizontalni položaj,a to joj omogućava
elektronski detector koji se postavlja u kolovoz neposredno iza rampe. Rampa
ostaje otvorena sve dotle dok celo vozilo ne prođe pored nje. Vreme za podizanje
i spuštanje rampe je dve sekunde.

Izlaz

Na izlazu se takođe nalazi rampa koju je moguće aktivirati pomoću

izlaznog automata. Izlaznih automata ima raznih, a međusobno se razlikuju po
sistemu koji se primenjuje za aktiviranje automata, a preko njega i izlazne
rampe. Postoje izlazni automati koji primaju žetone, magnetne karte ili kodirane
karte.
Naplata usluga parking garaže može biti na blagajni ili pomoću automata.
Na osnovu ulazne karte, na kojoj je naznačeno vreme ulaska i datum, vrši se
obračun sume za plaćanje. Ovaj obračun može da obavlja blagajnik sam ili uz
pomoć specijalne blagajničke kase. Po plaćanju usluge vlasnik vozila, od
blagajnika dobija “izlaznu kartu” kojom je moguće aktivirati izlazni automat.
Postoji i automat za naplatu usluga parking garaže. U tom slučaju vozač dolazi sa
kartom, koju je uzeo na ulaznom automatu, do automata za naplatu i ubacuje
svoju kartu u otvor. Ubacivanjem karte aktivira se mehanizam koji na osvetljenoj
tabli pokaže iznos za naplatu.
Po plaćanju karta se obradi od strane automata i vrati vozaču koji sada može da
je koristi za izlazak. Automati mogu da vraćaju i kusur. Karta važi u roku od 15
min.,što je dovoljno da se ode do vozila i napusti parking garaža.
Ako se pojavi red na izlazu detector, postavljen na izlaznom delu,
registruje red i produžava izlazni period u vremenskom intervalu koji je jednak
dužini vremena za koje vozilo miruje iznad detektora.

ZAHTEVI KORISNIKA PARKING GARAŽE

Vozači koji parkiraju u parking garaži imaju drugačiji odnos prema

parkiranju nego kada se parkiraju na ulici. Oni, pre svega, zahtevaju da parking
garaža zadovolji sledece uslove: jednostavno parkiranje uz što manje troškove,
što bliže njihovom odredištu ,da vozilo bude sigurno od krađe, mehaničkih
oštećenja i vatre, efikasnu naplatu i što manje zadržavanje pri ulasku i izlasku iz
parking garaže, kao i da vožnja u parking garaži bude jednostavna i bezbedna.
Takođe, jedan od zahteva je da korisnici sa velikom verovatnoćom mogu u svako
doba naći slobodno parking mesto.

POVRŠINA ZA PARKIRANJE
 Najveći deo površine parking garaže zauzima površina za parkiranje. Od
izbora ugla i načina parkiranja, veličine prolaza i parking mesta, zavisi
ekonomicnost izgradnje parking garaže. Neophodno je za svaku konkretnu
sredinu izračunati optimalnu površinu za parkiranje jednog vozila što će poslužiti
kao baza za projektovanje parking garaže. Na taj način može se učiniti ušteda u
investicijama i do 20%.
Sledeće, o čemu mora da se vodi računa pri projektovanju parking garaže,
a da se učine dalje moguće uštede u prostoru, jesu položaj nosećih stubova
unutar parking garaže. Ukoliko se stubovi nalaze sa bočnih strana vozila tada je
potrebno obezbediti dodatni prostor zbog ulaska i izlaska putnika i vozača, a to je
izgubljen prostor koji povećava ukupnu površinu za parkiranje. U principu, noseći
stubovi treba da budu postavljeni na kraju svake lamele za parkiranje. Takodje, i
izborom rampi za savlađivanje spratova može se uticati na ekonomičnost
izgradnje objekta. Dugačke i prave rampe, kao i kružne zahtevaju posebnu
organizaciju parking mesta i zauzimaju dosta prostora unutar parking garaže. U
tom pogledu najpovoljnije su se pokazale polurampe, koje pak zahtevaju
poseban način izgradnje parking garaže.

Garaža je izgrađena na tri nivoa, i svaki nivo sadrži 160 mesta za parkiranje

ULAZ-IZLAZ

Ulaz i izlaz ne smeju da remete tekući saobraćaj. Zato je neophodno

locirati ulaz-izlaz u sporednoj saobraćajnici, gde je saobraćajni tok mali. Ako je
parking garaža priključena na dvosmernu saobraćajnicu, onda je poželjno
zabraniti leva skretanja prema parking garaži i od parking garaže. Najbolje je
ako se ulaz i izlaz priključe na jednosmernu ulicu i to tako što najpre treba
postaviti ulaz, a zatim izlaz.
Ulaz i izlaz treba da su što više udaljeni od raskrsnice ili saobraćajnice
regulisane svetlosnim signalima. Ulaz i izlaz treba odvojiti,jer se na taj način
omogućava bolja organizacija parking mesta unutar parking garaže, kao i
direktan kontakt sa saobraćajnicom bez skretanja.
Takodje, odvojenim ulazom i izlazom izbegavaju se ukrštanja saobraćajnih
tokova ispred ili u parking garaži, a i omogućava se bolja organizacija saobraćaja
unutar nje sa jednosmernim kretanjem. Ulaske i izlaske treba tako projektovati
da budu dobro vidljivi pri promeni pravca, bilo horizontalnog bilo vertikalnog.
Ispred ulaza potrebno je ostaviti dovoljno prostora (za oko 5 vozila) za
formiranje reda. Na isti način potrebno je organizovati osnovni sprat, na kome se
nalaze ulaz i izlaz,tako da se i pri izlazu dobije dovoljno prostora za oformljenje
reda. Širina ulaza i izlaza je 2,5 m za jedan tok kretanja vozila. Kod izlaza treba
predvideti prostor za sačekivanje vozila od strane vozačevog saputnika. Posebno
treba voditi računa o pešacima. Ukoliko je to moguće, pešaci ne bi trebalo da se
ukrštaju sa vozilima na ulazu i izlazu. Za pešake treba obezbediti pešačku stazu,
široku najmanje 1,0 m.

OPREMA PARKING GARAŽA

Parking garaža, kao i svaki drugi objekat, mora da ima osvetljenje i

grejanje gde za to postoji potreba, a kao specifičan objekat, parking garaža mora
da bude posebno zaštićena od požara i da ima dobru ventilaciju. Takođe, u
opremu parking garaže spada i saobraćajna i ostala informatika, koja je
neophodna radi regulisanja kretanja i, uopste, radi boljeg snalaženja korisnika u
njoj.
 Tehnička soba

OSVETLJENJE

Za osvetljenje se koristi električna energija. Pri projektovanju osvetljenja

posebnu pažnju treba obratiti na mesto ulaza i izlaza i mesta za naplatu. Tu je
potrebno postaviti usmeravajuća svetla jačine 150-200 luksa/m 2. Usmeravajuće
svetlo mora se nalaziti na svim opasnim promenama nagiba, vertikalnih i
horizontalnih, kod pešačkih staza i površina za čekanje ispred blagajne, liftova ili
ulaza i mehaničke uredjaje za parkiranje.
Parking mesta dovoljno je osvetliti sa 20 luksa/m 2,a rampe sa 60-80
luksa/m2.
Poželjno je da se obezbedi rezervni sistem za osvetljenje,a obavezno je
osvetljavanje pešačkih izlaza u slučaju opasnosti.

GREJANJE

Grejanje nije neophodno u parking garažama, osim na mestima na kojima

borave ljudi. Tamo gde je grejanje neophodno, dovoljno je prostor za parkiranje
zagrejati do temperature od +5*C.
Treba paziti da temperatura grejnih tela ne bude veća od 100* i grejna
tela ne smeju biti obložena zapaljivim materijalom. Ako je potrebno zagrevati
rampu,to se postize polaganjem grejnih elemenata unutar prvih 50 mm ploce.Za
tu svrhu postoje dva sistema, jedan se sastoji od izolovanih kablova,a drugi od
čelične mreže koja radi na 10-15 volti. Elektricno opterećenje je izmedju 1 i 1,5
W/m2.
Prostorije u kojima su smešteni uređaji za proizvodnju toplote moraju biti
odvojene i izolovane, i u njih se sme ulaziti jedino van zgrade parking garaže.

PROVETRAVANJE

Zgrade za parkiranje vozila moraju da se provetravaju, jer se iz vozila koja

se kreću oslobađa opasan ugljen monoksid. Takođe, postoji i izvesna količina
benzinske pare koja se oslobađa iz parkiranih automobila, koju takođe treba
ukloniti.
 Zatvorene i podzemne parking garaže moraju da imaju prinudnu
ventilaciju. Potrebno je obezbediti odvod 12 m3 vazduha na čas za svaki 1,0 m2
korisne površine. Pošto je benzinska para teža od vazduha, a ugljen monoksid
samo malo lakši, onda se štetni gasovi sakupljaju na najnižim mestima u parking
garaži. Zbog toga usisne otvore sistema za ventilaciju treba razmestiti blizu poda.

ZAŠTITA OD POŽARA

Postoje različite materije koje mogu da gore i svaka od njih ima svoje
požarne karakteristike. Zbog toga jedno isto sredstvo za gašenje požara ne
odgovara u potpunosti za sve materije, nego je neophodno primeniti
odgovarajuce sredstvo za gašenje požara. Delovanje sredstava za gašenje
požara svodi se na onemogućavanje pristupa kiseonika mestu gde neka materija
sagoreva, ili na hlađenje zapaljive materije, odnosno snižavanje temperature
ispod vrednosti na kojoj odgovarajuća materija sagoreva.

SAOBRAĆAJNA OPREMA
 Novi i nepriviknuti vozači imaju problema u korišcenju garaže. To je jedan
od razloga da se unutar parking garaže saobraćajnim i drugim oznakama regulise
kretanje, naznači mesto izlaza i postave ostali uređaji koji ce obezbediti veću
sigurnost vožnje i kretanja po parking garaži.
Na ulazu se postavlja saobraćajni znak o ograničenju visine vozila koja
mogu koristiti garažu, kao i ograničenje brzine kretanja.
Jednosmerno kretanje unutar parking garaža mora da se naznaci saobraćajnim
znakovima. Uobičajeno je da se upotrebljava saobraćajni znak koji naznačava
kretanje levo, pravo ili desno, već u zavisnosti od potrebe i znaka koji zabranjuje
kretanje u jednom smeru. Pored postavljanja ovakvih saobraćajnih znakova,
poželjno je vozače po parking garaži voditi punim i isprekidanim linijama i
strelicama koje su ucrtane po sredini širine prolaza, odnosno kolovoza.
Obelezavanje parking mesta, odnosno širine prolaza obavlja se na isti način kao i
na parkiralištu.
Odgovarajućim informacionim tablama unutar parking garaže potrebno je
naznačiti pravce vožnje do izlaza. Takođe je potrebno naznačiti mesto ulaza i
izlaza, kao i mesta pešačkih komunikacija.
Poseban problem za neke vozače predstavlja pronalaženje mesta gde su
ostavili svoje vozilo. Kod velikih parking garaža, sa velikim brojem identičnih
spratova, lako moze da se izgubi predstava o mestu na kome se ostavio
automobil. Da do toga ne bi došlo neophodno je brojem obeležavati parking
mesta. Parking mesta mogu da se obeleže na različite načine: brojem na
kolovozu ispred parking mesta, ako ima prostora na zidu, ili ispod plafona. Pored
toga,neophodno je na mestima pešačkog kretanja, sa sprata na sprat, vidno
velikim brojem, obeležiti broj sprata.

VREME PARKIRANJA

Vreme koje je potrebno za parkiranje , odnosno vreme od ulaska u

parking garažu, obavljanje formalnosti i smeštaj vozila, pa do povratka na ulicu,
nema značaja za kapacitet parking garaže. Pored individualnih sposobnosti
vozača, trajanje procesa parkiranja zavisi od formalnosti na ulazu, vremena
vožnje po parking garaži, vremena čekanja ispred liftova za prevoz ljudi i
vremena liftom, kao i dužine putovanja koja se prelazi pešice.

EKSPLOATACIJA PARKING GARAŽA

Sa izgradnjom parking garaže počinje njena eksploatacija. U ekonomskom

pogledu cilj je da se kroz stalnu popunjenost parking garaže postiže sto veći
prihod, a da se na drugoj strani zadovolje svi zahtevi korisnika.
Popunjenost parking garaže varira u toku dana i noći. Mesto gde se nalazi
parking garaža u mnogome utiče na karakter korisnika koji je posećuju, što utiče
na njenu popunjenost u pojedinim vremenskim periodima. Primera radi, ako se
parking garaža nalazi u centru grada, onda, u našim uslovima, treba očekivati
popodnevni vrsak oko 11 h i poslepodnevni, znatno manji, oko 19 h. Sigurno,
treba pokušati da se poslepodnevni vrsak poveća, na primer, nudeći kroz tarifu
povoljnije uslove za parkiranje ili vezati parkiranje za posetu robnoj kući,
bioskopu i sl.

KRITERIJUMI ZA UTVRĐIVANJE TARIFA

Za zajednicu, pa prema tome i za korisnike, podjednako je loše da imaju

parking koji je uvek pun i u koji se ne može ući jer su tarife u njemu određene
suviše nisko, a isto tako i da imaju prazan parking zato što su tarife u njemu
utvrđene suviše visoko. Kada je parking stalno pun i kada nije moguće dovoljno
brzo izvršiti izmenu tj. povećanje tarifa, dolazi do opadanja zainteresovanosti
publike da ga koristi, pa prema tome, u krajnjoj liniji, i do opadanja prihoda.
Obično, ako je parking prečesto prazan zbog toga što je tarifa previsoka
posledice se, takođe, manifestuju u nepovoljnoj reakciji publike i, naravno, u
gubitku prihoda. Tarifa je rezultat niza medjusobno uslovljenih složenih
elemenata i nju je vrlo teško utvrditi. Da bi se došlo do optimalne tarife tokom
prve godine eksploatacije potrebno je usavršavati i podešavati. Pri tome pod
optimalnom tarifom treba razumeti tako utvrđenu tarifu, koja obezbeđuje
maksimalni prihod, ali koja vodi računa o podeli o raznim kategorijama korisnika.
Prihod ubran kroz tarifu morao bi najmanje da pokriva troškove eksploatacije i da
obezbedi sredstva neophodna barem za sopstveno učešće u dobijanju kredita za
proširenu reprodukciju. U garaži treba uvek, pa i u vreme vrsnog opterećenja,
da ima slobodnih mesta. Prema tome, može se predviteti da tarifa treba da se
menja tj da se poveća od momenta kada se utvrdi da je parking popunjen više
od 90% za vreme od najmanje 45 časova mesečno i to u toku tri uzastopna
meseca.

Kružno spiralne rampe

Sadržaj :
1.parking garaže
2.podela I lokacija garaže
3.sadržaj garaže
4.oprema garaže
5.literatura

Literatura :
1. Garaže ,servisi I parkirališta – Nikola Putnik , za treći I četvrti razred
saobraćajne struke
2. fotografije skinute sa interneta