ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД

821.163.1.09-97 ДОМЕНТИЈАН
271.2-299.4"12"
271.2-247.4/.8
DOI: 10.5937/ZRFFP45-8564

СНЕЖАНА J. МИЛОЈЕВИЋ1
УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ
ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ

ЈЕВАНЂЕЉЕ У ДОМЕНТИЈАНОВОМ
ЖИВОТУ СВЕТОГА САВЕ2

САЖЕТАК. Циљ овог рада је истраживање присуства и функције јеванђеља у струк-

тури житијног лика Саве Немањића, а у обзир смо узели четири канон-
ска јеванђеља (по Матеју, Марку, Луки и Јовану). Пратећи текст житија,
цитате из јеванђеља, алузије на опис живота Исуса Христа, као и сам
средњовековни клише приповедања о светом, истакли смо неколико
елемената, кључних за конструкцију Савиног житијног карактера: жи-
вот Светог као испуњавање пророкованог, снагу чуда у хришћанском
учењу, и апологетску мисију Светога Саве уз акцентовање молитве и
љубави као базичних елемената сагласја између Бога и човека. Ово До-
ментијаново житије, сходно поетици епохе из које потиче, обилује ци-
татима из Светог писма, а опис живота Исуса Христа као узора и пово-
да монаху и писцу, Савином ученику Доментијану, јесте основни архи-
текст који jе инкорпорирао у градњу једне од најзначајнијих личности
српске историје и духовности, сходно томе и једне од најважнијих лико-
ва старе српске књижевности – Растка Немањића. Доментијан је овим
својим житијем, не само одабраним цитатима, већ и избором прича
(као што и сам Исус Христос „говори у причама”), и јасним истицањем
кључних закона вере, уобличио лик светитеља посвећеног не само соп-
ственом духовном узрастању већ и раду на приближавању свог народа
правој вери.
КЉУЧНЕ РЕЧИ: Свети Сава, јеванђеље, молитва, љубав, апологетика, континуитет.

1
milojevic.snezana@yahoo.com
2
Ра. је 1римљен 19. мар8а 2015, а 1рихваћен за оAјављивање на сас8анку Ре.акције ЗAорника
о.ржаном 22. јула 2015.

63
 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLV (2)/2015

УВОД

У е1оси ср1скоT сре.њеT века сусрећемо се са жи8ијним 1ри1о-

ве.ањем у коме се сваки сеTмен8 живо8а жи8ијноT јунака, у 8и-
1ичној 1ерце1цији савременоT човека – сфера 1рофаноT, оAја-
шњава као манифес8ација све8оT. Такво 1ое8ичко о1ре.ељење
иманен8но је верујућем човеку који 8ежи .уховном сазнању ре-
лиTиозне 1риро.е. Наумов нас 1о.сећа .а су Tо8ово сви наши
с8ари 1исци Aили .уховна лица са високим црквеним звањем и
„скоро сви се ин8уи8ивно слажемо .а су у већини случајева 8екс-
8ови Aили ци8ирани на1аме8 и .а су ау8ори 1ам8или 8ај оAлик
који су изTоварали, о.носно слушали за време AоTослужења” (Нау-
мов, 2009, с8р. 27).
Дере8ић у својим Е и ама (2000) као 8емељ сре.њовековне ср1-
ске кул8уре ис8иче Псал8ир и Јеванђеље, усаTлашавајући свој
с8ав са БоT.ановићевим:
„Они се чи8ају и слушају најчешће 8акорећи свако.невно, а у не-
ким случајевима (у манас8ирима) свакочасовно. Текс8ови Све8оT
1исма уче се на1аме8 и со1с8вена мисао оAликује се AиAлијском
фразом” (БоT.ановић, 1997, с8р. 19–20).
У вези са ци8ирањем Све о исма С8аноје С8анојевић и Душан
Глумац у8вр.или су .а највећи Aрој ци8а8а 1о8иче из Дави.ових
1салама (С8анојевић и Глумац, 1932, с8р. 15) – својеврсне син8езе
чи8авоT Све8оT 1исма које су монаси махом знали и ци8ирали
на1аме8:
„Псал8ир се својим с8иховима, фиTурама и својим рас1оло-
жењима уTра.ио у с8ару ср1ску књижевнoс8 као њен Tлавни 1ра-
оAраз и најомиљенији узор” (БоT.ановић, 1980, с8р. 130).
У 8екс8овима с8аре ср1ске књижевнос8и иницијално су 1ре1о-
зна8а .ва основна начина коришћења наво.а из Све8оT 1исма –
онај који је назначен и онај који није, овај 1рви је о.ређен савре-
меним 8ермином ци8а8, .ок је указивање на овај .руTи начин са-
.ејс8ва новоT (сре.њовековноT) 8екс8а са изворним – AиAлијским,
не.овољно 1рецизиран. ПроAлема8изујући ову 8ерминолошку
.илему, Маринковићева сма8ра не1рикла.им Башићеву у1о8ре-
Aу 8ермина мес о, као и С8анојевићеву 1о.елу на ци8а8е и изразе;
а с8ра8еTију, 1роизашлу из С8анојевићеве сара.ње с Глумцем,
која резул8ира именовањем неназначених наво.а као фразеоло ије
ез намерно ци ирања екс а, сма8ра неа.еква8ном.

64 СНЕЖАНА J. МИЛОЈЕВИЋ
 ЈЕВАНЂЕЉЕ У ДОМЕНТИЈАНОВОМ ЖИВОТУ СВЕТОГА САВЕ

Маринковићева 1окушава и .а о.Tоне8не узроке ау8орове 1о-

8реAе за навођења AиAлијских мисли, и.еја и с8авова и 8у 1рона-
лази 8ри разлоTа „8ри начина у1о8реAе” овакве врс8е 8екс8а –
1рво, као алиAи за ис1равнос8 оноTа ш8о 1ише, и 8а.а ау8ор оAа-
везно наво.и извор; .руTо – 1исац не наво.и извор AиAлијских
мисли и укла1а их у свој ау8орски 8екс8 јер нема 1о8реAу за .о-
1унским комен8аром и мо8ивацијом, и 8рећи – ау8ор 8акође не
наво.и 1рецизно извор оноTа ш8о „1озајмљује”, инкор1орира Tа
у јунаков исказ, чинећи Tа на 8ај начин веро.ос8ојнијим (Марин-
ковић, 1997, с8р. 8–9).
Бу.ући .а је ау8ор жи8ија 1исао о најзнамени8им љу.има сво-
Tа .оAа, 8е је фак8оTрафске 1о.а8ке 8реAало осмисли8и у .уху
жанра – с циљем исказивања оноT суш8инскоT – све8ачкоT .ела
личнос8и, а схо.но сре.њовековном уверењу о еманацији Све-
8оT .уха кроз осоAу коју БоT 1ерци1ира као осоAу „1о својој мери”
и AиоTрафија 8акве личнос8и има своју очекивану 1ос8у1нос8 и
извеснос8 сро.ну оној коју сусрећемо у живо8о1исима AиAлиј-
ских јунака и самоT Исуса Хрис8а, сина БожијеT. Тако о1ис жи-
во8а о.аAраноT јунака јес8е ис1уњење њему уна1ре. за.а8оT 1у-
8а – ос8варење Божије намере, а
„нај1оуз.анији начин .а се из мнош8ва инфoрмација које има о ју-
наку коTа о1исује из.војe оне које су релеван8не за изTра.њу њеTо-
воT ли8ерарноT лика, јес8е ослонац на Све8о 1исмо” (Маринковић,
1979, с8р. 11)3.
У1ркос свим о раничењима „с8ари ср1ски 1исци […] нису мање
различи8и неTо 1исци новијих времена” (Кашанин, 1990,
с8р. 152). Као карак8ерис8ике Домен8ијановоT с8ила наTлашава се
и .окумен8арнос8, а 1ревасхо.но високи с8е1ен снажне симAо-
лизације којом се реални слој 1рево.и у на.реални: „Све8и Сава у
.елу израс8а у лик-функцију. ЊеTова осећања 1о8чињена су кос-
мичким и Aожанским и.еалима, а .елање се о.вија 1рема Божјем
1ромислу” (Јухас, 1997, с8р. 51). За8о 1исац оваквоT о1ре.ељења
3
„ЗAир наво.а које ће 1исац у1о8реAи8и јес8е и.ејни основ њеTовоT .ела. То
он има као своју конце1цију 1ре неTо ш8о 1очне .а оформљује своје .ело […]
ЗAир носећих наво.а је кос8ур на коме се .ело .ржи као целина. То је оно
ш8о је 1исац схва8ио о своме јунаку, оно ш8о Домен8ијан назива ’уразуме-
8и’. Дакле, ка.а 1исац за сваку е1изо.у из живо8а своT јунака нађе о.Tовара-
јућу и.еју изражену наво.ом из Све8оT 1исма, и ка.а све 8е наво.е, 8о јес8
и.еје ску1и у целину која се не разAија неTо уоквирује, с8варајући слику ју-
нака о.ређеноT 1рофила, 1исац може рећи .а је уразумео јунаков живо8”
(Маринковић, 1979, с8р. 11).

СНЕЖАНА J. МИЛОЈЕВИЋ 65
 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLV (2)/2015

1риро.но ин8ензивно корис8и AиAлијске са.ржаје и у сврху ос-

8варивања целоку1не а8мосфере .ела и њеTових значења, а нара-
8ивни с8ил је Aлизак 1саламској фрази.
Иако је Aрој 1салама инкор1орираних у најважније Домен8ија-
ново .ело, Живо Све о а Саве, заис8а им1ресиван (ци8ира их
.вес8а 1е.ес8 1у8а), 8ема овоT ра.а јес8е 1рисус8во и функција је-
ванђелских 1рича у с8рук8ури жи8ијноT лика Саве Немањића, а у
оAзир смо узели че8ири канонска јеванђеља (1о Ма8еју, Марку,
Луки и Јовану).

ИСПУЊАВАЊЕ ПРОРОКОВАНОГ

„Јер не ражим вољу своју, већ вољу оца који ме ослао” (Јн 5, 30).
Жи8ијни јунак Све8и Сава, измољен о. БоTа уз заве8 о ро.и8ељ-
ском целиAа8у, рођен је с јасном мисијом изреченом у ро.и8ељ-
ској моли8ви у1ућеној Свевишњем: С8ефан Немања и њеTова
жена Ана о. БоTа моле 1о8омка који ће о ачас во ис1уни8и о о-
љу ним […] о роверијем (Домен8ијан, 1988, с8р. 55). Бу.ућа .еша-
вања о1исана у жи8ију имају форму ис1уњења 1ророкованоT –
о. БоTа .а8оT, које ће се с вољом Гос1о.њом и ис1уни8и. ОAзна-
њивањем ис1уњења мољеноT, ш8о је AоTоAојажљивим ро.и8е-
љима 8и1ски о8кривено ин8ервенцијом Све8оT .уха, на1равље-
на је јасна 1аралела с јеванђелским AлаTим вес8има и указано на
хрис8оликос8 књижевноT лика Све8оT Саве. Овим ис8им 8и1-
ским ре.осле.ом о1исаних ра.њи и 1ос8у1ака, 1о8енцирана је и
кључна новозаве8на мисао – .а он није .ошао на овај све8 како Aи
законе Божије мењао, већ .а Aи их ис1унио (М8 5, 17)4.
За8о 1и8ање ро.и8еља: Ш а ће и и ово е е ослано нам о Бо а?
(Домен8ијан, 1988, с8р. 56) јес8е ре8орско, јер иако је Aу.ућнос8
неизвеснос8 (Божија воља која се не .а .о краја саTле.а8и), сво-
јом суш8ином живо8ни 1у8 жи8ијноT јунака уна1ре. је за исан.
У случају живо8о1иса Саве Немањића, чи8алац се сусреће са ха-
TиоTрафијом весника Божије чији о1ис живо8а, 1оре. разноликих
1римера 8ежње ка личном усавршавању, акцен8ује ра. на шире-
њу Хрис8овоT учења и AоTос1ознања у свом наро.у.
МоTућнос8 1роналажења 1аралела Све8оT Саве са AиAлијским
личнос8има се ов.е не завршава – 1ош8о се све .ешава 1о Божи-
јем ромислу, 8е човек само ис1уњава оно ш8о му је рођењем о.
4
„Не мисли8е .а сам .ошао .а укинем Закон или Пророке; нисам .ошао .а
укинем неTо .а ис1уним” (М8 5, 17).

66 СНЕЖАНА J. МИЛОЈЕВИЋ
 ЈЕВАНЂЕЉЕ У ДОМЕНТИЈАНОВОМ ЖИВОТУ СВЕТОГА САВЕ

БоTа за.а8о, ова и.еја ком1арирања може се 1рошири8и и на

ос8але значајне новозаве8не личнос8и, љу.е рођене с јасном ми-
сијом и сврхови8им циљем. Такву ау8орову ин8енцију можемо
1о8вр.и8и и чињеницом .а се у случају Tоре наве.еноT ре8орскоT
1и8ања сусрећемо са ис8ове8ним 1и8ањем које ро.и8ељи Све8оT
Јована, 1ророка, 1ре8ече и крс8и8еља, 1ос8ављају 1ри чину оAре-
зања Све8оT Јована (ви.и Лк 1, 66), ка.а Све8и .ух кроз ЈовановоT
оца казује .а ће Све8и Јован Aи8и 1ророк ВишњеTа (Лк 1, 76).
Љиљана Јухас ГеорTијевска указала је на вишес8руку моTућ-
нос8 овакве врс8е у1оређивања5, а као најре1резен8а8ивнију за
изTра.њу књижевноT лика Све8оT Саве ис8акла 1аралеле са Јова-
ном Крс8и8ељем и Мојсијем. За 1о8реAе овоT ра.а, Aу.ући .а се
Aави комуникацијом Домен8ијановоT жи8ија са новозаве8ним
8екс8овима, осврнућемо се на ону са Све8им Јованом, с чим у
вези Јухасова закључује .а је Домен8ијан свој лик конци1ирао
1рема Јеванђељу о Луки, 1ра8ећи рођење (оAојица су на све8 .о-
шли Божијом вољом и најављени Све8им .ухом), крш8ење (8о-
ком крш8ења Све8и Јован Aива 1ре1озна8 као 1ророк, а Исус
Хрис8ос као сам Син Божији и сл.), .е8ињс8во, рану мла.ос8 .о
момен8а о.ласка у Све8у Гору.
Карак8еризација Aу.ућеT архие1иско1а ср1скоT 1о.разумева
ис8ицање ва8рене AоTоAојажљивос8и у оној форми која је у јеван-
ђељима 1ри1исана а1ос8олима који оверова[ху] речи ос о њој
(Домен8ијан, 1988, с8р. 57) и о.рекавши се свих ос8алих љуAави
осим оне 1рема БоTу (ш8о Домен8ијан 1о8врђује јеванђелским
ци8а8ом 8акозваноT о рицања о. свеTа земаљскоT и 1ролазноT
коме су1ро8с8авља вечнос86), Aива оA.арен с1осоAношћу .а ви.и
ушевним очима (.акле .а ви.и .уAље и .аље о. љу.и из своT
окружења). Домен8ијан акцен8ује и Савину о.луку .а се 1осве8и
8ежњи ка царс8ву неAеском, ш8о је 8акође верификовано ци8а-
8ом из јеванђеља: „НеTо иш8и8е Царс8во Божје, и све ово ће вам
се .о.а8и” (Лк 12, 31). Тако конци1иран лик Све8оTа Саве, ис8ра-
5
„По ре.осле.у оAјављивања у .елу 8о су Исак, с8арозаве8ни 1а8ријарх (син
Аврама и Саре), Јован Крс8и8ељ, ис8акну8а личнос8 на размеђи С8ароT и Но-
воT заве8а, аске8а, 1ро1ове.ник и 1ророк, Хрис8ов Пре8еча, Аврам, 1о БиAли-
ји 1рао8ац јеврејскоT наро.а у изAављењу из еTи1а8скоT ро1с8ва, верски
вођа, 1рви законо.авац, а1ос8ол Пе8ар, Хрис8ов ученик, Јаков, 1а8ријарх,
Илија, 1ророк, Исаија, је.ан о. че8ворице великих 1ророка и .р.” (Јухас, 1997,
с8р. 54).
6
„Ко љуAи оца или ма8ер већма неTо мене, није мене .ос8ојан; и који љуAи
сина или кћер већма неTо мене, није мене .ос8ојан; И ко не узме крс8 свој и
не 1ође за мном није ме .ос8ојан” (М8 10, 37, Лк 14, 27).

СНЕЖАНА J. МИЛОЈЕВИЋ 67
 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLV (2)/2015

јан у свом саможр8вовању и о.рицању, јер о све ане мно им ру-

овима мучаше ело своје (Домен8ијан, 1988, с8р. 57), израс8а у
узор (зрцало) ос8алим монасима на Све8ој Гори.
О најављенос и свеTа о чему је већ Aило речи и ш8о ће 8ек Aи8и
о1исано у Домен8ијановој верзији живо8а Све8оT Саве, Tовори и
сле.ећи наво.:
А БоTом .арована сина крс8ивши у име Оца и Сина и све8оTа
Духа, нарекоше му име Рас8ко, који ће ваис8ину веома узрас8и Aо-
жас8веним .оAрим .елима; и 8о не само он неTо ће и своје о8ача-
с8во 1ривес8и на велику 1оAожнос8, и .оврши8и не.овршено о.
својих ро.и8еља ш8о је за 1оAожнос8 њихову, који су у њеTову ро-
ђењу ваис8ину 1римили извеш8ење о. све8оTа Духа .а им Aи .аро-
ван о. БоTа као .ар Божији (Домен8ијан, 1988, с8р. 56).

Дејс8вовање цен8ралне личнос8и жи8ија, Све8оTа Саве, ускла-

ђено је са новозаве8ном сара њом БоTа и човека: не само .а је Са-
вина Aу.ућнос8 о. рођења очекивана, већ и он сам из .уAине сво-
Tа срца и .уше 8ежи ос8варењу ис8оT. У вези са овом чињеницом
8акође можемо на1рави8и 1аралелу са живо8ом Исуса Хрис8а,
који и ка.а осе8и с8рах и с8ре1њу о. 1ре.с8ојећих .ешавања (ш8о
је нарочи8о изражено у Јеванђељу о Јовану) има јасну свес8 о ва-
жнос8и ис1уњења своје мисије на земљи или како Исус Хрис8ос
каже: „Да се ис1уни Писмо” (Јн 17, 12).
И .ар 1ророш8ва је 1ри1исан овом раскошном књижевном ка-
рак8еру – 1о1у8 Све8оT Јована је који 1рориче .олазак Сина Бо-
жијеT (М8 3, 11–12, Мк 1, 7–8, Лк 3, 16–17, Јн 1, 26–27) и самоTа Исуса
Хрис8а који јасно ви.и Aу.уће .оTађаје, о. којих су у јеванђељи-
ма 1ре.оминан8но наTлашени они који се 8ичу њеTових 1о-
сле.њих .ана7 – овај у жи8ију ис8акну8и .ар Све8оT Саве, розор-
цљивос , кулминира у оном .елу 8екс8а који 1о8врђује Савино
1ре.сказање – Симеонову све8ос8 и миро8очивос8 која, иако
сама 1о сеAи чу.о Божије, израс8а из очекиваноT – .а ће се о о и-
и ророш во ла ословено а кир Саве, који рорече: „Јер и, ошавши
у Све у Гору, јавићеш се као миро очац, о о ан све оме Дими рију”
(Домен8ијан, 1988, с8р. 108).
7
„Ево и.емо Tоре у Јерусалим, и Син Човечији Aиће 1ре.ан 1рвосвеш8еници-
ма и књижевницима и осу.иће Tа на смр8, и 1ре.аће Tа незнаAошцима .а му
се руTају и .а Tа шиAају и раза1ну; и 8рећи .ан васкрснуће” (М8 20, 18; Мк 9, 33;
Лк 9, 22). Он 1ророкује Ју.ину из.ају (М8 26, 18; Лк 22, 21; Јн 13, 18), Пе8рово
о.рицање (М8 26, 30; Лк 22, 34) које ће се како Јеванђеља Tоворе .еси8и и 8о на
8ај начин (н1р. Пе8ар Tа ће се 8ри 1у8а о.рећи 1ре неTо 1е8лови за1евају).

68 СНЕЖАНА J. МИЛОЈЕВИЋ
 ЈЕВАНЂЕЉЕ У ДОМЕНТИЈАНОВОМ ЖИВОТУ СВЕТОГА САВЕ

Све8ос8 Домен8ијановоT Рас8ка Немањића ис8акну8а је и о1и-

сом AоTоуTо.них 1осле.ица њеTовоT ис1осничкоT живо8а: они
који су Tа сре8али називали су Tа ес елесним анђелом који се .у-
ховним узрас8ањем, 1ос8ом и моли8вама 8олико 1риAлижио
БоTу а је и мр ве васкрсавао (Домен8ијан, 1988, с8р. 105). Ова 8и1с-
ка конс8а8ација јес8е 1ово. за ис8ицање још је.не Aи8не све8ачке
осоAине – скромнос8и, осећања маленкос8и 1ре. вечним, као и
смерно и с8р1љиво чекање Божије воље, која ће 1роцени8и ве-
личину њеTовоT земаљскоT 1о.виTа: Но з о своје велике смернос и,
рекоше, о а се сам уклањаше, а не у е рослављен на земљи, ок а Бо
не рослави на не есима (Домен8ијан, 1988, с8р. 105).
Сро.нос8 са Исусом Хрис8ом, сином Aожијим о.ише сваки
Савин корак о1исан као сусре8 са Све8ом земљом. О1исујући оAи-
лазак мес8а ИсусовоT с8ра.ања уз наTлашавање Савине сензиAил-
нос8и, с1осоAнос8и саосећања са човечјим .елом Хрис8ове лич-
нос8и, и реконс8руишући с8ра.ање сина БожијеT кроз фокус
AоTоуTо.ноT Саве Немањића, Домен8ијан на 1осре.ан начин мо-
8ивише Aлискос8 с јеванђелским ис8инама и 1ос8иже оно ш8о се
1окла1а са нас8ојањима њеTовоT ли8ерарноT 1рвоT архие1иско1а
ср1скоT: Ра и о а имајући изош рено срце [Све8и Сава] на сва ела
Божја, и ум окрилаћен ла ошћу Божјом, рође као и муња, и о ле е као
чела, са ирајући свом о ачас ву ме о оразумија (Домен8ијан,
1988, с8р. 206).
Сро.но 1омену8ом узору – о1ису живо8а сина БожијеT, о. БоTа
о.аAрани чувар вере и наро.а, ср1ски архие1иско1 Све8и Сава, у
Домен8ијановом жи8ију, с ра.ошћу с8реми узвишеном циљу
кроз своју јасну мисију на земљи, не жалећи се на невоље које Tа
на 8ом 1у8у сусрећу, сро.ан самом Исусу Хрис8у, који у Јеванђељу
о Јовану Tовори: „Јело је моје .а вршим вољу ОноTа који ме је 1о-
слао и извршим њеTово .ело” (Јн 4, 34).

О ЧУДИМА
„Ко верује у мене, ела која ја ворим и он ће вори и,
и већа о ових ће вори и” (Јн 14, 12).
„У релиTиозном живо8у чу.о заузима веома важно мес8о за ве-
рујућу .ушу, оно је неш8о 1о1у8 .оказа БожијеT 1ос8ојања” (Бул-
Tаков, 2011, с8р. 7). У својој књизи Јеванђелска чу а БулTаков инси-
с8ира на разлици између 1оимања БоTа као с8вори8еља и
1ромисли8еља, 8е не сумњајући у јаснос8 њеTове 8ворачке миси-
је разлаже ону ромисли ељску. Божија 1ромисао је заснована на

СНЕЖАНА J. МИЛОЈЕВИЋ 69
 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLV (2)/2015

.уховној узрочнос8и 1о којој се саTле.ава она .руTа с8рана све8а

– која није с8а8ичнос8, .овршенос8, већ 1роцес и 8о самос8вара-
лачки 1роцес који 1о.разумева снажну комуникацију између
човека и Творца у јасну узрочнос8 чији се ви.љиви сеTмен8 нази-
ва чу.ом. Највеће чу.о у Јеванђељу је сам Исус Хрис8ос – њеTов
лик, њеTова 1ро1ове. и цела 1ојава БоTочовека: „Чу.о је 1ојава
Aожанске сврсисхо.нос8и у све8у” (БулTаков, 2011, с8р. 18).
Чу.а Исуса Хрис8а јесу слика њеTовоT љу.скоT .ела личнос8и,
8ј. са.ржана су у моTућнос8има 1оимања овоT све8а, 1а из 8оTа
1роизлази .а су чу.а 1риро.на, .а 1ре.с8ављају кон8инуи8е8
мис8ичноT о.носа БоTа и човека о ворених уховних очију. Чу.а
нису неш8о ш8о се су1ро8с8авља 1риро.и и 1риро.ном, већ су
разо8кривање со1с8вених сила и 1о8енцијала, у чему учес8вују
оAе с8ране – не само 8ворац чу.а, неTо и онај на коме се AлаTо.е8
чу.а извршава – кроз веру се 1ос8аје саучесник чу.а. БулTаков
овај момена8 – вере која 1омаже оном који оз рављује .а у 8оме и
ус1е – сма8ра Aезусловним елемен8ом о.носа између БоTа, 1о-
сре.ника и исцељеноT, чак и ка.а је у 1и8ању Лазарево васкрсе-
ње: учешће вере је 8у очи8о у сес8рама Лазаревим које на 8ај на-
чин 1ос8ају саучеснице васкрсења (БулTаков, 2011, с8р. 27).
Чи8ање јеванђеља с фокусом на јеванђелским чу.има иници-
ра закључак .а су наве.ени 1римери чу.а БожијеT 1ревасхо.но
1римери .оAрочинс8ава изазваних самилошћу и милосрђем,
жељом .а се олакша љу.ска невоља – .а се 1омоTне човеку (чове-
чанс8ву) које 1а8и. У јеванђељима се не наво.и неки 1осеAан раз-
лоT и кри8еријум за изAор оних на. којима се милос8 Божија јав-
но ова1лоћује, извршава – сама љу.ска 1а8ња ком1а8иAилна са
снажном вером јес8е .овољан 1ово. за Божију ин8ервенцију.
У 8екс8у Домен8ијановоT живо8о1иса названо чу.о – а схо.но
1ре8хо.ној 1ерце1цији чу.а за1раво кон8инуи8е8 и 1риро.ни
8ок .оTађаја ка.а је реч о Aићу Aлиском Савршеном – јес8е и сан
који за.ржава Немањине војнике .ок се не оконча чин монаше-
ња мла.ића Саве, као и 1о.виT којим је мла.и Немањић, носећи
хлеA ис1осницима све8оTорским, ус1ео .а унесе љуAав у срца
разAојника и наве.е их на 1окајање8. Насу1ро8 Aожанском нас8о-
јању .а наTра.и оне с1ремне .а се 1окају, су.Aина несаломивоT
1оклоника нечас8ивоT, БуTарина С8реза који не увиђа своје Tрехе
и не 8ежи саTле.авању ис8их, јес8е изнена.на смр8 (којој нара-
8ор 1роналази 1ан.ане у AиAлијском 8екс8у9): онај који није Aио
с1реман на 1окајање, 1оражен је, снаTом вере својих 1ро8ивни-
ка, а не њиховом Aројношћу и оружјем.

70 СНЕЖАНА J. МИЛОЈЕВИЋ
 ЈЕВАНЂЕЉЕ У ДОМЕНТИЈАНОВОМ ЖИВОТУ СВЕТОГА САВЕ

Домен8ијанов живо8о1ис са.ржи и излечења равна оним које

је чинио Исус Хрис8ос 1о јеванђелским све.очанс8вима10: Све8и
Сава, као ученик Божији, моли8вама је ус1ео .а исцели не1о-
кре8ноT. Оваква 1осле.ица .уTо8рајних ноћних снажних сузних
моли8ви – .ок су само он и Aолесник Aили у цркви – ка.а је реч
верујућеT развезала све свезе олова реховних има јасну функцију
у изTра.њи карак8ера TлавноT јунака – .а Tа 1ре.с8ави као новоT
чу.о8ворца који још на земљи има не есну влас о Вла ике сво а
Хрис а веза и и разрешава и рехе на земљи (Домен8ијан, 1988,
с8р. 130).
Пре1ознавање Божије воље у монаху и архие1иско1у Сави .а
1о1у8 а1ос8ола11 чини оно ш8о и сам БоT може учини8и, сро.но
.елима исцељења сина БожијеT Исуса Хрис8а12, свој климакс има
у васкрсавању 1реминулоT Aра8а С8ефана ПрвовенчаноT коTа ис-
креном, .уAоком и снажном моли8вом оживљава не Aи ли Aила
8
„И ка.а је ишао крај мора 1о 1у8у ко. мес8а званоTа Мило1о8ам, на1а.оше
на њ разAојници, и ухва8ише оне с њим; и оскрAе 1раве.ни зAоT 1рекраћава-
ња 1у8а своTа, и зава1и из .уAине срца и ус8ужи ка Гос1о.у, и Гос1о. Tа
услиши, јер Гос1о. је Aлизу оних који Tа 1ризивају ис8ином” (Домен8ијан,
1988, с8р. 68). Са сличним 1римером се срећемо и 1ри о1ису СавиноT .руTоT
1у8овања у Све8у земљу и волшеAном с1асавању о. Tусара који су .уTо и
1риљежно њеTовој 1оса.и 1ри1ремали кло1ку: окружени 1равом вером и
чис8ом моли8вом ус1евају .а се нео1ажено извуку из Tусарске кло1ке (ка.а
Tусари, како 8о Домен8ијан оAјашњава, 1ос8ају 1ривремено „сле1и” .а ви.е
и зароAе Aожије уTо.нике). На овај начин се схо.но наве.еном 1ринци1у
„уразумљивања” врши у8ицај на .уше Tрешника (Tусара), 8е они јавно 1ри-
знају величину и снаTу воље Божије и о. Саве, с8ранца, 8раже AлаTослов
(ви.и Домен8ијан, 1988, с8р. 199).
9 „И 8е ноћи 1роAо.е Tа анђео Божји неви.љивим ко1љем, као ш8о 1ре све8и
Дими8рије 1роAо.е цара Јована, рођака њеTова, и злом смрћу умори Tа, као
и Све8и овоTа Aранећи своје о8ачас8во. И .ок му је још зају8ра .исао, разуме-
.е своју рану, о8ку.а му се нађе 1ош8о није х8ео AлаTослова 1раве.никова и
у.аљи се о. њеTа” (Домен8ијан, 1988, с8р. 128).
10
У јеванђељима се сусрећемо са 1ри1овес8има о Aројним исцељењима, као
ш8о су: исцељење TуAавоTа (М8 8, 2–4; Мк 1, 40–42; Лк 5, 12–13); излечење слу-
Tе римскоT ка1е8ана (М8 8, 5–13; Лк 7, 3–10); исцељење Пе8рове 8аш8е (М8 8,
14–15; Мк 1, 30–31; Лк 4, 38–39); исцељење о.узе8оT (М8 9, 6–15; Мк 2, 3–12;
Лк 5, 18–25); исцељење крво8очиве жене (М8 9, 20–22; Мк 5, 25–28; Лк 8, 43–44);
и низ .руTих исцељења.
11 СнаTу чу.а Исус Хрис8ос 1реноси на своје ученике – а1ос8оле: „Болесне ис-
цељуј8е, TуAаве чис8и8е, мр8ве .ижи8е, .емоне наTони8е” (М8 10, 8; Мк 3, 15;
Лк 9, 2), а као ш8о јеванђелске 1риче Tоворе, а1ос8оли „.емоне мноTе изTо-
њаху и 1омазиваху уљем мноTе Aолеснике и исцељиваху” (Мк 6, 13).
12
„А наро. ви.евши за.иви се и 1рослави БоTа који је .ао 8акву влас8 љу.и-
ма” (М8 9, 8).

СНЕЖАНА J. МИЛОЈЕВИЋ 71
 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLV (2)/2015

извршена „воља Божија”13. Милос8 Божија ова1лоћена у о.аAра-

ном, који је снаTом о. БоTа .а8оT с1ознања с1реман .а оживи
умрле (зас1але), има свој 1ан.ан у новозаве8ним чу.има о. ко-
јих се васкрсење Јаирове кћери 1омиње у свим јеванђељима сем
ЈовановоT (М8 9, 24–25; Мк 5, 38–42; Лк 8, 50–55), .ок климакс у
низу јеванђелских чу.а 1ре.с8авља васкрсење Лазерво, васкрсе-
ње оноT чије је 8ело Aило у TроAу че8ири .ана (из Јеванђеља о Јо-
вану) (Јн 11, 41–44).
Јеванђеља са.рже и чу.а .руTачијеT карак8ера, као ш8о су хо-
.ање 1о во.и (М8 14, 24–32; Мк 6, 47–51; Јн 6, 16–21), с8ишавање
Aуре (М8 8, 23–27; Мк 4, 37–41; Лк 8, 23–25), ка.а Исус Хрис8ос хра-
ни 1е8 хиља.а љу.и умножавајући 1е8 хлеAова и .ве риAе (М8 14,
15–19; Мк 6, 37–44; Лк 9, 13–17; Јн 6, 10–13) и сличне 1римере који,
су1ро8но 1ре8хо.но наве.еним излечењима, која се оAично за-
вршавају за1овес8има Сина БожијеT .а излечени о чу.у не Tово-
ри никоме, имају и јавни и 1оучни карак8ер. О 8ом кор1усу чу.е-
сних јеванђелских .ешавања БулTаков каже:

„Свима њима је заје.ничка сле.ећа цр8а: њихов циљ је Aио .а ура-

зуме ученике и у8ичу на њихове .уше” (БулTаков, 2011, с8р. 35).
Живо Све о а Саве са.ржи и 8акве 1ри1овес8и, а ра.и илус8ра-
ције ове врс8е чу.а и њихове функције у 8екс8у навешћемо нај-
у1еча8љивији 1ример у овом жи8ију, везан за комуникaцију Саве
Немањића и уTарскоT краља коTа, за разлику о. С8реза, ус1ева .а
1реоAрази и 1риAлижи Божијој љуAави кроз .рама8ичан 1риказ
временских знамења – велику сушу и велико невреме којим Tос-
1о.ари својом уср.ном моли8вом. Овакви изрази8и знакови, који
су Aили 1о8реAни њеTовој неверујућој .уши .а Aи 1оверовала,
1роузрокују .а уTарски краљ 1ос8ане .руTачији, 8е Све8оTа Саву
узима за своT .уховноT оца (ви.и Домен8ијан, 1988, с8р. 160–161).
Јеванђелске 1риче о живо8у Исуса Хрис8а са.рже и 1асаже
који о1исују колек8ивна излечења, ка.а Исус у је.номе .ану из-
лечи све Aолесне који су се нашли у њеTовом окружењу и 1оверо-
вали .а је он Син Божији:

„Тако се наро. .ивљаше, ви.ећи Tлуве T.е чују, неме T.е Tоворе, Aо-
Tаље исцељене, хроме T.е и.у, сле1е T.е Tле.ају; и хвалише БоTа
Израиљева” (М8 15, 31)14.
13
Тј. оAре.и који Aи изос8али .а Сава своT Aра8а није за8екао у живо8у, као и
1роTлашење 1рес8олонасле.ника, Aез чеTа Aи нас8ало с8ра.ање у ср1ској
земљи и AорAа око 1рес8ола.

72 СНЕЖАНА J. МИЛОЈЕВИЋ
 ЈЕВАНЂЕЉЕ У ДОМЕНТИЈАНОВОМ ЖИВОТУ СВЕТОГА САВЕ

Жи8ијни 1ан.ан оваквом о1ису исцели8ељске снаTе Исуса

Хрис8а који 1омаже на.ахну8 снаTом Оца и Све8оT .уха, јес8е
о1ис заје.ничке моли8ве и њеноT .ејс8ва 1риликом .оношења
Немањиних мош8ију у С8у.еницу ка.а се сцена колек8ивноT из-
лечења оAјашњава са.ејс8вом снаTе Све8оT Саве и Све8оT Симеона
оA.ареноT чу.ом миро8очења: О ојица као ве реке јеванђелских
учења, које излазе о ис очно а раја, хо ећи на оји и своје о ачас во
различи им чу есима и реславним учењима (Домен8ијан, 1988, с8р.
115). СнаTа моли8ве мла.оT Немањића, Aу.ућеT свеца, и миро8о-
чивоT оца Све8оT Симеона, у саAорнос8и са 1рису8ним наро.ом
имају ис8и ефека8 1о1у8 оних Исусових:
И о а ана, ка а је служио све у ли ур ију, ис очи рака Све о а о-
ромирисно миро чинећи чу есна излечења свима олнима о разних
с ра ања, и о онећи олес и есних, не само је ном, но и у све часове ки-
ећи чу но миро своме о ачас ву (Домен8ијан, 1988, с8р. 118).
У циљу неоскрнављене величине жи8ијноT јунака Све8оT Саве у
о1исивању излечења, за разлику о. јеванђелских 1рича које а1о-
с8рофирају на1ор верујућеT, као неизос8авни им1ера8ив (јер су
милос8 и љуAав Божија неу1и8не инс8анце), 8е Син Божији изле-
ченом Tовори у различи8им формама и оAлицима је.но 8е ис8о –
.а му је (или ће Aи8и) „1о вери њеTовој”, у жи8ију је наTлашена
снаTа оноTа ко 1ос8оји .а Aи своју 1ас8ву 1риAлижио БоTу и указао
на 1у8 с1асења, из чеTа 1роизлази јасна ау8орова намера .а, слу-
жећи се Aројним ци8а8има, алузијама и ком1арацијама јеван-
ђелским, 1ревасхо.но нас8оји .а о1ише величину и значај Саве
Немањића за ср1ску цркву и наро.. По1у8 Исуса Хрис8а који јас-
но све ви.и, 1а и 8о .а њеTово „хо.ање 1о во.и” ни њеTови учени-
ци не моTу 1рихва8и8и као реaлнос8 и Tовори .а нису схва8или
ни .оTађај са хлеAовима „јер им Aеше срце окамењено” (Мк 6, 52),
Домен8ијан Све8ом Сави 1ри1исује и свес8 о 1о8реAи за 1оуча-
вањем и указивањем на основе хришћанскоT учења, као и о1ас-
нос8и о. јере8ика јер само „који 1ре8р1и .о краја, он ће се с1ас8и”
(М8 10, 22).

СВЕТИ САВА КАО ПРАВОСЛАВНИ АПОЛОГЕТА

„Јер јарам је мој ла и реме је моје лако” (М 11, 30).

14
О1иси колек8ивних излечења 1рису8нији су у Јеванђељу о Ма еју (М8 8, 16;
М8 14, 35–36; М8 15, 30–31), али су зас8у1љени и у .руTим јеванђелским с1и-
сима (Мк:, 32–34; Мк 6, 55–56 и сл.).

СНЕЖАНА J. МИЛОЈЕВИЋ 73
 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLV (2)/2015

Е1иско1 А8анасије, у свом AоTословском ис8раживању Савиних

речи инкор1орираних у Домен8ијанов 8екс8 каже:
„Пишући жи8ије Све8оTа Саве, Домен8ијан нам јасно 1оказује ко-
лико је Aило Савино с8арање за раву [1равославну] веру у својој
земљи и своме наро.у” (А8анасије, 2004, с8р. 47).
Ово мозаичко жи8ије са.ржи .елове који су јасно насловљени
AоTоAорачким и.ејама, 1ро1ове.ају о важнос8и и значају јеван-
ђелскоT учења. Савину а1олоTе8ику Домен8ијан ис8иче у 1аса-
жима жи8ија која су из.војена као 1исма, Aесе.е, или моли8ве, а
кључни .елови који илус8рују овај сеTмен8 Савине личнос8и јесу
„Жичка Aесе.а Све8оT Саве о 1равој вери” и „Две с8у.еничке Aе-
се.е”, у којима он нареченом му земаљском мисијом о оке о о-
словља свима изливаше (Домен8ијан, 1988, с8р. 243).
Јеванђелске речи Исуса Хрис8а, сина БожијеT, врло су Aлиске
ин8ими Домен8ијановоT монаха Саве који као ис ини о семе Бо-
жије (Домен8ијан, 1988, с8р. 57), не само ш8о сам свој живо8 о1ре-
.ељује на већ 1омену8и начин, већ je 8аква 1освећенос8 БоTу мо-
8ивациони 8емељ 1реоAраћања Све8оT Симеона о. великоT и
моћноT вла.ара у кро8коT човека који чезне за миром Божијим
„и .ушом и умом и срцем” (ви.и М8 11, 30).
Пишући 1исмо своме оцу, коTа 1озива .а му се 1ри.ружи на
Хилан.ару, указује на 1о8реAу и значај очевоT смирења (1овла-
чења са 1рес8ола) и времена 1освећеноT разTовору с БоTом ра.и
со1с8веноT с1асења15. Такав живо8ни 1у8 1о.разумева окрену-
8ос8 1равој вери, која је исказана и у конкре8ном 1озиву својој
1ас8ви на ис1уњење јеванђелскоT учења: Прими е реч јеванђеља
о ус а мојих и роникни е у моје учење, и разумеј е колико сам кро-
ак и о ар и р ељив и смеран срцем16, кајући се за зло е ваше (До-
мен8ијан, 1988, с8р. 74)17.
15
Позив сина Саве оцу Симеону ис1раћен је речима С аси ељево озива који
Tласи: „Хо.и8е мени сви који с8е уморни и на8оварени и ја ћу вас о.мори-
8и” (М8 11,28), уз који сле.е речи које инсис8ирају на AлаTос8и 1раве, ис8и-
ни8е вере, која .оноси све8лос8, с1окој, мир, у8еху и ра.ос8.
16
„Нико није AлаT осим је.ноTа БоTа” (М8 19, 17). Овај ци8а8 је и у саTласју са
Хрис8овим речима из ЈовановоT јеванђеља „Заис8а, кажем вам, који реч
моју о.ржи, неће окуси8и смр8и .овека” (Јн 8, 51).
17
„Архие1иско1 а1ос8олске цркве у СрAији зна и осећа врло .оAро […] .а је ње-
Tова су.Aина као 1ас8ира и њеTово лично с1асење нај8ешње 1овезано са
с1асењем 1овереноT му верујућеT наро.а, и за8о он моли са.а 8ај наро. .а
с љуAављу усвоји ис8ини8е речи вере, 8ј. .оTма8е које им он 1ро1ове.а, .а
Aи 8ако и он моTао има8и у.ела са све8има” (А8анасије, 2004, с8р. 98).

74 СНЕЖАНА J. МИЛОЈЕВИЋ
 ЈЕВАНЂЕЉЕ У ДОМЕНТИЈАНОВОМ ЖИВОТУ СВЕТОГА САВЕ

ПосеAно су а1олоTе8ски оAојени .елови жи8ија који оAразлажу

1ринци1е 1раве, ис8ини8е (1равославне) вере – 8е схo.но 8оме и
о1рав.анос8 1ро8еривања јере8ика. У „Жичкој Aесе.и”, Сава Не-
мањић, са.а већ архие1иско1 ср1ски, оAјашњава со1с8вену ми-
сију која је сро.на оној који су имали а1ос8оли – .а 1ро1ове.ају
хришћанс8во човека самоT ра.и и њеTовоT с1асења: Пре о ри Бо
[…] о начину и о ро ове ању све их а ос ола, уз иже мене на ово
све и ељс во, хо ећи кроз мене ис уни и не ос а ке о аца на-
ших, и својим све им ухом за ове и ми а вама о јавим реч своју о ва-
шем с асењу (Домен8ијан, 1988, с8р. 148). Све8и Сава 1озива на
окрену8ос8 1равој вери, а као начин 1ре1ознавање ис8е 1рева-
схо.но наво.и Све8о 8ројс8во, 8е у скла.у са о1асношћу о. јереси
изTовара сукцесивно (уз 1ојашњења и Домен8ијанов лирски ау-
8орски 1еча8) никејско-цариTра.ски Сим ол вере који сажима у
сеAи чи8аво јеванђелско учење18.
У скла.у са речима Исуса Хрис8а: „И.и8е, .акле, и научи8е све
наро.е крс8ећи их у име Оца и Сина и Све8оTа Духа…” (М8 28, 19),
овом Aесе.ом Домен8ијанов Све8и Сава ис1ове.а најважније еле-
мен8е хришћанске .оTма8ике: Све8о 8ројс8во и ова1лоћење Хри-
с8ово, ш8о 1ре.с8авља језTро Aесе.е о 1равој вери. Свако навође-
ње симAола вере врло је 1рецизно и засновано на канону, 1а је
8ако увек јасно наTлашено новозаве8но Све8о 8ројс8во (О8ац, Син
и Све8и .ух) кроз речи ри ос а но, рисве о или рисве ло и
разјашњење: Је но а, акле, Бо а и је но ње ово рос о и ес елесно
јес а во и суш ас во ис ове амо, а разликом лица различно јес а-
с вена знаменујемо, клањајући се Тројици у је инс ву и је инс ву у
Тројици, је инс ву рисас авном и Тројици је иносушној и је ино-
моћној (Домен8ијан, 1988, с8р. 148).
18
„Символ вере: Верујем у је.ноTа БоTа Оца, Све.ржи8еља, Творца неAа и зем-
ље и свеTа ви.љивоT и неви.љивоT. И у је.ноTа Гос1о.а Исуса Хрис8а, Сина
БожијеT, Је.иноро.ноT, о. Оца рођеноT 1ре свих векова, Све8лос8 о. Све8ло-
с8и, БоTа ис8ини8оT о. БоTа ис8ини8оT, рођеноT не са8вореноT, је.носу-
ш8ноT Оцу, кроз КоTа је све 1ос8ало; Који је ра.и нас љу.и и ра.и нашеT с1а-
сења сишао с неAеса, и ова1ло8ио се о. Духа Све8оTа и Марије Дјеве, и 1ос8ао
човек; И Који је рас1е8 за нас у време Пон8ија Пила8а, и с8ра.ао и 1оTреAен;
И Који је васкрсао у 8рећи .ан, 1о Писму; И Који се узнео на неAеса и се.и
с .есне с8ране Оца; И Који ће о1е8 .оћи са славом, .а су.и живима и мр8ви-
ма, ЊеTовом Царс8ву неће Aи8и краја. И у Духа Све8оTа, Гос1о.а, Живо8вор-
ноTа, Који о. Оца исхо.и, Који се заје.но са Оцем и Сином 1ош8ује и слави,
Који је Tоворио кроз 1ророке. У је.ну, све8у, саAорну и а1ос8олску Цркву.
Ис1ове.ам је.но крш8ење за о81уш8ење Tрехова. Чекам васкрсење мр8вих.
И живо8 Aу.ућеT века, Амин” (http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogoslu
zbeni/EpiskopskoIspovedanjePravoslavneVere).

СНЕЖАНА J. МИЛОЈЕВИЋ 75
 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLV (2)/2015

Савин Tовор у Домен8ијановом жи8ију са.ржи и разјашњење

Исусове .војаке – и Aожанске и љу.ске 1риро.е19: иако је о. БоTа
ова лоћен (с8ворен), иако је .ошао на све8 1ре.сказањем Духа
све8оT и вољом Гос1о.њом, са јасном мисијом 1роизашлом из
велике Божије љуAави 1рема Tрешном човеку, њеTова слоAо.а
љу.скоT .ела личнос8и неу1и8на је: Вољом се ро и, вољом о ла не,
[…] вољом ус раши се, вољом умре, и ез маш ања ре р евши сва
риро на и ис ини а с ра ања човечанска, а рас е ез решан окуси
и смр , и рећи ан ускрсе елом… (Домен8ијан, 1988, с8р. 149).
Е1иско1 А8анасије у својој .е8аљној анализи Жичке Aесе.е, 1о-
8реAу .а Aесе.е Све8оTа Саве са.рже и .е8аљна и 1рецизна оAја-
шњења основе хришћанскоT учења оAразлаже на сле.ећи начин:

„О8у.а су у нашој Бесе.и мноTи изрази и AоTословска 1рецизи-

рања о Хрис8у о.јек .оTма8ских AорAи Цркве и Све8их О8аца ње-
них на Васељенским СаAорима и у њиховом AоTословским .елима,
вођених 1ро8ив А1олинаријевске, Нес8оријанске и Монофизи8ске
јереси, а 1ро8ив хрис8олошких јереси 1ре и 1осле 1ојаве ових,
међу које с1а.а и БоTумилска јерес” (А8анасије, 2004, с8р. 106)20.

Ка.а се Савин Tовор 8иче 1оновноT .оласка Хрис8овоT, с8раш-

ноT су.а и васкрсења 1раве.них, Домен8ијан у свој 8екс8 уноси
елемен8е 1е8е Tлаве Јеванђеља о Јовану, у вези с којим се 1оново
морамо вра8и8и 8еми из 1рвоT 1оTлавља овоT ра.а – кон8инуи8е-
8у („Као ш8о О8ац има живо8 у сеAи, 8ако .а.е и Сину .а има жи-
во8 у сеAи…” (Јн 5, 26), али и крају времена у оквиру есха8олоTије
хришћанске – с8рашном су.у, сврше8ку све8а који 1ре.с8авља
8рену8ак разлучења .оAроT о. злоT и Tовори о .аљој су.Aини чо-
вековој, заснованој на њеTовој личној слоAо.и и изAору којој ће се
с8рани 1риклони8и: „И изаћи ће они који су чинило .оAро у вас-
19
По речима Све8их О8аца Че8вр8оT васељенскоT саAора (451. T.) Aожанска и
човечанска 1риро.а су се у је.ном и ис8ом Хрис8у, Сину Божјем Је.иноро.-
ном, сје.иниле „несливено, не1ромениво, нераз.еливо, неразлучно”. Хрис-
8ос је с8оTа ис8овремено БоT и Човек, за8о се и назива БоTочовек.
20
Ова Aесе.а са.ржи и својеврсни .ијалоT са за1а.ном, ла8инском црквом
која 1роизлази из различи8ос8и у8емељене у 1равославној еклиосиолоTи-
ји, 1о којој је 8емељ Цркве у Хрис8у и 1равој вери у њеTа насу1ро8 ла8ин-
ском (новијем) схва8ању о А1ос8олу Пе8ру и 1а1и римском као 8емељу Цр-
кве. Бесе.а 8о не ис8иче .еци.ирано – 1о.вукао Е1иско1 А8анасије (2004,
с8р. 111). Е1иско1 А8анасије 1ре.оминан8но 1рисус8во ци8а8а из С8ароT за-
ве8а у овој Aесе.и која 1ро1ове.а новозаве8но учење, оAјашњава ис8ицањем
важнос8и С8ароT заве8а у хришћанској космоTонији, који AоTумили о.Aацу-
ју и 1ри1исују ђаволу (А8анасије, 2004, с8р. 113).

76 СНЕЖАНА J. МИЛОЈЕВИЋ
 ЈЕВАНЂЕЉЕ У ДОМЕНТИЈАНОВОМ ЖИВОТУ СВЕТОГА САВЕ

крсење живо8а, а они који су чинили зло у васкрсење су.а”

(Јн 5, 29).
НаTлашавајући .а њеTов јунак износи ис8ини8е за1овес8и ве-
рујућих, Домен8ијан наво.и све васељенске саAоре, мес8а T.е су
о.ржани, као и Aрој учесника (ви.и Домен8ијан, 1988, с8р. 150), а
1ош8овање 8ековина ис8их акцен8ује као заве8 1равоверних:
Примамо све све е са оре који су се о Божјој вољи ла о а и са рали
у свако време и мес о ра и о јављивања о ожнос и и јеванђелско
живо а које рими са орна црква. А којих се о рекоше они све и оци,
о ричемо се и ми; и које роклеше они роклињемо и ми (Домен8ијан,
1988, с8р. 150). Из свеTа наве.еноT крајња 1оука 1орука наро.у о.
с8ране СвеTоT јес8е 1риро.ан 8ок свих ак8ивнос8и које Домен8и-
јан 1ри1исује Сави Немањићу: Про ове ај е Јеванђеље сваком
с ворењу; ко оверује и крс и се, с ашће се; а ко не оверује осу иће се
(Домен8ијан, 1988, с8р. 151).
Жи8ијни 8екс8 ли8ерарно осмишљава и ра. Саве Немањића на
1о.учавању својих ученика и е1иско1а ср1ских21. Е1иско1е на-
зива својом .уховном .ецом, 1озивајући их .а Aу.у слични уше-
љу ном 1ас8иру, 8е .а не о.ус8ају о. AорAе за .ушу лу них синова
и из у љених оваца22, указује им на њихов за.а8ак: Паси е крсним
жезлом и алицом уховне ла о а и у мес у ас вине у закону хри-
шћанском, хранећи у о рој вери, на ајајући је во ама о ре вере о је-
ванђелских извора (Домен8ијан, 1988, с8р. 189).
Ученике 1озива .а Aу.у слични њему (1ас8иру своTа наро.а23),
8е указујући им на 1у8 1о.виTа, као и с8рах о. БоTа, 1ревасхо.но
акцен8ује о.нос љуAави и саTласја између БоTа и човека: Извршуј-
е о ожно све ње ове за овес и, не уз ајући се а ће е ш о ус е и
својим о ви ом, ни својом силом, но уразумљавани Божјом му рошћу,
и укре љавани ње овом силом, и свемоћном ожанс веном љу ављу,
21
Исказане у .вема Aесе.ама: „О 1оучењу ученика” и „Поучење о за1ове.ању
све8оTа Саве ка освећеним е1иско1има” (Домен8ијан, 1988, с8р. 184–194).
22
Алузија на значајне јеванђелске 1риче – 1ричу о Aлу.ном, изTуAљеном
сину, као и њеTовом 1окајању, за1исана у Јеванђељу о Луки (15, 11–32) и 1ри-
чу о 1ас8иру који ос8авља чи8аво с8а.о, не Aи ли 1ронашао из у љену овцу
(М8 18, 12–14 и Лк 15, 3–7).
23 ЊеTова 1озиција 1ас8ира 1овереноT му наро.а у саTласју је са .елима и на-
с8ојањима ра.и личноT с1асења, а о 8ој комуникацији која 1овезује .оAро-
Aи8 1оје.инца (у смислу Aлискос8и с БоTом) и чи8авоT наро.а е1иско1 А8а-
насије каже: „За8о он моли са.а 8ај наро. .а с љуAављу усвоји ис8ини8е
речи вере, 8ј. .оTма8е које им он 1ро1ове.а, .а Aи 8ако и он моTао ’има8и
у.ела у све8има’ – с А1ос8олима, Пророцима, Пас8ирима, Оцима” (А8ана-
сије, 2004, с8р. 98).

СНЕЖАНА J. МИЛОЈЕВИЋ 77
 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLV (2)/2015

ош о нас је сам ресве и Бо ре ао своме вазљу љеном Сину, а он

сам ове вори својом љу ављу, о својој вољи (Домен8ијан, 1988,
с8р. 185).
„Вера овако схваћена има не само морално и со8иролошко зна-
чење, неTо ис8овремено и еклисиолошко значење, јер је 8о вера Цр-
кве и њених СаAора, црквеносаAорна вера Све8их Васељенских Са-
Aора (а није Aило каква или Aило чија вера)” (А8анасије, 2004,
с8р. 98).

ЈЕВАНЂЕЉЕ И ЉУБАВ

„По оме ће сви озна и а с е моји ученици

ако у е е имали љу ав међу со ом.” (Јн 13, 35)
ЉуAав као осоAина човека који 8ежи хрис8оликом – савршеном,
укорењена је у 1ош8овање Aожијих за1овес8и и 8о .ве Aазичне
(суш8инске, најважније): „ЉуAи Гос1о.а БоTа своTа свим срцем
својим, и свом .ушом својом и свим умом својим. Ово је 1рва и
највећа за1овес8. А .руTа за1овес8 Tласи: ЉуAи AлижњеTа своTа
као самоTа сеAе. О овим .вема за1овес8има виси сав Закон и Про-
роци” (М8 22, 37–40; Мк 12, 30 –31; Лк 10, 27–28). Ци8а8 из Јеванђеља
о Јовану указује на још је.ну новозаве8ну каузалнос8 – немоTуће
је љуAи8и БоTа, не љуAећи Сина БожјеT: „Ка. Aи БоT Aио о8ац ваш,
љуAили Aис8е мене; јер ја о. БоTа изиђох и .ођох; јер нисам .о-
шао сам о. сеAе неTо ме Он 1осла” (Јн 8, 42).
Јеванђелско 1исмо о љуAави је .ела8но и исказано конкре8-
ним .оTађајима, али није само о.раз Божије љуAави 1рема чове-
ку, већ она јес8е 1у8 сје.ињења човека са Хрис8ом, самим 8им и
са БоTом оцем. ЉуAав је сила која 1о новозаве8ном учењу изазива
љуAав – ко љуAи – Aива љуAљен, она је ме.иј 1омоћу коTа се свака
Хрис8ова реч 8ранс1онује у .ело, 1а је за8о она и ела на и 1о.-
разумева о.ређени начин 1онашања и 1ос8у1ака: „Ако ме љуAи-
8е, за1овес8и моје .ржи8е” (Јн 14, 15).
Све8озар Ра.ојчић (1988), Tоворећи о лику Све8оT Саве, жи8иј-
ном Домен8ијановом карак8еру, а1ос8рофира саму ин8онацију
8екс8а која о. 1оче8ка 1ризива какав 8рак8а8 о љуAави, 8е закљу-
чује .а 8акав 8он 8екс8а израс8а у основну цр8у лика TлавноT ју-
нака. Бојовић у свом 8екс8у „Домен8ијанова 8еолоTија љуAави”
указује (иако и сам 1римећује .а је мо8ив љуAави 1рису8ан на
скоро свакој с8аници Домен8ијановоT 8екс8а) на кључна мес8а
референ8на овој 8еми. То је 1ревасхо.но „Слово о љуAави”
у1ућено 1реоAраћеном уTарском краљу (које смо 1оменули у

78 СНЕЖАНА J. МИЛОЈЕВИЋ
 ЈЕВАНЂЕЉЕ У ДОМЕНТИЈАНОВОМ ЖИВОТУ СВЕТОГА САВЕ

о.ељку „О чу.има”), већ 1омену8о 1исмо које Сава Немањић 1и-

ше свом оцу и 1озива Tа на Хилан.ар, и 1рва и .руTа жичка Aесе-
.а, насловљене као „Поука о ис8ини8ој вери” и „Поучавање уче-
ника”.
Ове важне .елове Домен8ијановоT жи8ија 1омињали смо већ у
.елу ра.а који Tовори о жи8ијном 1ре.с8ављању Све8оTа као
1равославноT а1олоTе8е, 8е нас8ављајући 8у ни8 не можемо 1ре-
неAреTну8и 8ај очи8и сеTмен8 Домен8ијановоT начина инкор1о-
рирања јеванђелскоT учења у живо8о1ис о свом учи8ељу и ср1-
ском архие1иско1у Све8ом Сави. Сама 1рича о Исусу Хрис8у,
сину Божијем коTа је О8ац 1ослао на земљу и жр8вовао ра.и с1а-
сења TрешноT – човека – јес8е најснажнији Tес8 љуAави, 8е ова-
квим о1ре.ељењем Домен8ијан, иако с8илски 1осеAан у о.носу
на ау8оре .руTих жи8ија, за1раво 1о8врђује своје мес8о у књи-
жевном 1рос8ору своTа .оAа:
„Ср1ска црквена књижевнос8 је изTрађена на својеврсном све-
.очењу љуAави, која се ос8варује у Хрис8у, у ономе којеT је БоT из
љуAави 1ослао .а, .елом, љуAави на крс8у, 1осве.очи 1алом чове-
ку 8ријумф вере, а .а васкрсењем наTовес8и на.у. Све8и су њеTово
ос8варење на земљи, а о1иси њиховоT живо8а нас уче .а љуAав
Хрис8ова, кроз о8варену све8ос8, васкрсава у свакоме о. нас” (Бојо-
вић, 2009, с8р. 83).
БоT о искона слуша оне који а љу е (Домен8ијан, 1988, с8р. 55), оне
који 1о1у8 Све8оTа Саве имају 8у врс8у љуAави у срцу, .о које се
с8иже 1о.виTом моли8ве, 1ос8а и 1окајања, 1у8а којим се и Све8и
Сава из авна уловљен о Хрис а и ус рељен с релом љу ави (Домен-
8ијан, 1988, с8р. 59) са се е с реми чис ом моли вом и уховном љу-
ављу као све илник који ори у Хрис у. Јер ра и чис е вере ње ове ка
Хрис у живео је у срцу ње ову сам љу и ељ љу ави (Домен8ијан,
1988, с8р. 56). У 1ролоTу о1иса чу.а о1исан је као ова1лоћење Све-
8оT 8ројс8ва са о1е8 акцен8ом на феномену 1рисне комуникације
и чис8е .уховне наклонос8и, које све ом љу ављу ушевном рукама
о ичу је ан ру о а, имајући у својим срцима живо а Хрис а (Домен-
8ијан, 1988, с8р. 67).
Искра љуAави 1рема Хрис8у екс1лицирана као љуAављу оAо-
жени24 све илник у срцу AоTоуTо.ника Све8оT Саве, 8рансформи-
24
Тај елемен8 Савине личнос8и верификован је и у Немањином 1исму сину,
ка.а Tа 1озива .а .ође и 1омоTне својој 1оро.ици, земљи и наро.у: Дођи Бо-
ом ослана нам све лос и и не есна зрако, ројави на ис ини о сунце Хрис а
љу и еља во а, коме си из мла а изволео осле ова и (Домен8ијан. 1988,
с8р. 66).

СНЕЖАНА J. МИЛОЈЕВИЋ 79
 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLV (2)/2015

ше се у ме.иј вере коју на начин 1о.оAан онима за којима и.е

(који су му узор и којима је очи8о сличан), .акле с љуAављу, с8р-
1љењем, миром и .уAоким разумевањем 1рошлих, са.ашњих и
Aу.ућих .ана, шири у свом наро.у. Он као слуTа Tос1о.њи ис8о-
времено је земаљски анђео и не ески човек, с1рово.ник конс8ан8не
љуAави БоTа 1рема човеку и човека 1рема БоTу (јер слуTе Гос-
1о.ње са рже се Све8им .ухом T.еTо. Aили)25.
Кроз свеколику 1ричу о љуAави Божијој (БоTа 1рема човеку и
човека 1рема БоTу, са акцен8ом на „орTану” 8акве врс8е Aлиско-
с8и – срцу), Домен8ијан је за1раво укра8ко ис1ричао чи8аво је-
ванђеље26 Хрис8ово, суш8ину новозаве8ноT учења:
И ра.и 8е љуAави Син Божји сиђе с неAеса к нама и сва .оAра
.а.е онима који Tа љуAе и смр8 Aи зTажена и а. Aи 1лењен, и ра.и
љуAави 1ос8а.е је.но с8а.о анђела и љу.и, и рај Aи о8ворен, и цар-
с8во неAесно Aи с1ремљено онима који ис8ином љуAе БоTа. Ова љу-
Aав је уму.рила риAаре и мученике је укре1ила, и она је 1оказала
1ус8иње као с8анове и она је ис1унила Tоре и 1ећине 1ојањем и ова
научи све оне који љуAе БоTа .а и.у 8есним и скрAним 1у8ем27 (До-
мен8ијан, 1988, с8р. 92).
Сам 1рис8у1 8еми – жи8ијној 1ри1овес8и о 1рвом ср1ском ар-
хие1иско1у, све8и8ељу Сави је јеванђеоски – оAилује 1ричама
које 1о8врђују њеTову AоTооA.аAранос8: сама чињеница 8е о.а-
Aранос8и, 1озива БожијеT 1роис8иче из љуAави, а циљ 8аквоT на-
чина 1ри1ове.ања оAразложен је циљем који је имао и Исус Хри-
с8ос ка.а је хо.ао земљом: И ричама риве е ка вери, и чу есима
25 Примера ра.и, навешћемо 1о.а8ак из 1рве жичке Aесе.е у којој као суш8ину
разумевања Хрис8овоT учења акцен8ује љуAав: Молим вас, акле, раћо, рво
разумej е Божји милоср ни олазак к нама (Домен8ијан, 1988, с8р. 144).
26 Оваква мес8а која са.рже саже8ак јеванђеља, а са акцен8ом на љуAави (мило-
срђу 1рема љу.ском ро.у) чес8а су, н1р. уво. у 8екс8 1оуке о ис8ино8ој вери,
ка.а овакав исказ оAоTаћује ци8а8ом из Јеванђеља о Ма еју: Бо ремилоср ни
и човекољу иви, имајући неизмерну милос рема ро у љу ском, и реклонивши
не еса сиђе на земљу, и својим ожас веним ромислом и мно оразличним с ра-
ањима ожас вено а ела вољно ос ра авши, росве и наш ро , и све е а ос-
оле осла у сав све , рекавши им: „О ишавши, научи е све наро е, крс ећи их у
име Оца и Сина и све о а Духа” – М8 28, 19 (Домен8ијан, 1988, с8р. 147).
27 „НајAи8нији карак8ер БоTочовечанске љуAави јес8е ова1ло8љивос8. ЉуAав
је узрок Хрис8овоT ова1лоћења: ’Јер ко љуAи све8, .а и Сина СвоT Је.иноро-
ноT .а.е, .а није.ан који Га верује не 1оTине, неTо .а има живо8 векова’ (Јн 3,
16) […] У Хрис8овом смислу љуAи8и значи ова1ло8и8и се у љуAљеноT, оје.-
носуш8и8и се са љуAљеним […] Хрис8ос је из љуAави 1ос8ао је.носуш8ан са
човеком и 8име је је.ном за сваT.а .ао са.ржину и ме8о. хришћанске љуAа-
ви (Јус8ин Ћелијски, 1925).

80 СНЕЖАНА J. МИЛОЈЕВИЋ
 ЈЕВАНЂЕЉЕ У ДОМЕНТИЈАНОВОМ ЖИВОТУ СВЕТОГА САВЕ

у ивљујући све нас, као ш о анас ви е ова ваша све а љу ав на овом

ившем ас иру вашем (Домен8ијан, 1988, с8р. 134).
Крај жи8ијноT 8екс8а који Tовори о 1реносу Савиних мош8ију
из Трнова у Милешеву 1ре.с8авља основу хришћанскоT учења о
љуAави коју Све8и Симеон у жи8ију СвеоTа Саве ос8авља својим
синовима – имај е љу ав међу со ом, 1ан.ан 8оме јес8е за1овес8
самоTа Исуса Хрис8а који на 8ајној вечери „о8крива оно ш8о Нови
Заве8 чини новим” (Јус8ин Ћелијски, 1925) – нова љуAав – „За1о-
вес8 нову .ајем вам: .а љуAи8е је.ни .руTе, као ш8о ја вас љуAих,
.а и ви љуAи8е је.ни .руTе” (Јн 13, 3428). Овај новозаве8ни им1е-
ра8ив Домен8ијан 1риAлижава кроз слику љуAави наро.а ср1-
скоT 1рема мош8има оноT ко их је 1ривео вери: И сва че а о ача-
с ва Преосвећено а саку ивши се са свих с рана љу азно целоваху
сво а све илника, и све ло ликујући29 са ворише велики разник
оме Преосвећеноме (Домен8ијан, 1988, с8р. 232).
Све8ло ликујући – еманирајући све8лос8 и све8ос8 хришћан-
ске љуAави, све8и знак .а човек 1ри1а.а БоTу, овим знаковљем
оAележени, јасно су сро.ни своме .уховном учи8ељу Све8и8ељу
Сави који као Aлажен „љуAи и не1рија8еље своје” (М8 5, 44;
Лк 6, 4) и ис8ерује из њихових срца мржњу и зло, а усађује љуAав
(већ наве.ени 1римери СавиноT сусре8а са разAојницима, Tуса-
рима, уTарским краљем)30. ЉуAав је.них 1рема .руTима, неусло-
вљена је карак8ером TрешноTа коTа 8реAа 1ривес8и 1равом 1у8у,
заснована је на .уAоком веровању у снаTу 1окајања и 1реоAра-
жаја, јер „ЉуAав је новозаве8ни ме8о. БоTо1ознања […] О. Хри-
с8а, о.нос љу.и 1рема БоTу не нормира се с8рахом, неTо љу-
Aављу” (Јус8ин Ћелијски, 1925). За8о је Савина AриTа о 1ас8ви
сро.на оној Исусовој, а Исус Хрис8ос у „Моли8ви за оне који ве-
рују”, која .олази 1о „Моли8ви за ученике”, оне „који су му .а8и”
Tласи:
28
„Као ш8о О8ац љуAи мене, и ја љуAим вас, ос8ани8е у љуAави мојој” (Јн 15, 9),
„Ово је за1овес8 моја: .а љуAи8е је.ни .руTе као ш8о ја вас љуAим” (Јн 15, 12).
29 „Само човек који је оAожен сје.иносуш8ен је љуAављу Божјом, може ис8ин-
ски љуAи8и своT AлижњеT. Човек који љуAав Божју 1реживљава као суш8ину
своTа срца, своје .уше, своTа ума, све личнос8и своје, .оAија моћи .а Aлижње
своје љуAи БоTом, из БоTа, и у БоTу […] Само чинећи 8о, човек живи, и сваки
Aлижњи је жив за њеTа: у сваком Aлижњем налази оAраз (лик) Божји, 8о веч-
но живо у човеку, вечно Божје” (Јус8ин Ћелијски, 1925).
30
ЉуAав је 8а сила која човека вуче из смр8ноT ка Aесмр8ном, из временоT ка
вечном. Ка.а човек нема љуAави Божије у сеAи, не може .оћи ка Хрис8у.
„Нико не може .оћи к Мени, ако Tа не 1ривуче О8ац Који Ме 1осла ” (Јн. 6, 44).

СНЕЖАНА J. МИЛОЈЕВИЋ 81
 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLV (2)/2015

„Не молим 1ак само за њих, неTо и за оне који зAоT речи њихове
1оверују у мене. Да сви је.но Aу.у, као 8и Оче, ш8о си у мени и ја у
8еAи, .а и они у нама је.но Aу.у .а све8 верује .а си ме 8и 1ослао.
[…] Ја у њима и 8и у мени .а Aу.у усавршени у је.но и .а 1озна све8
.а си ме 8и 1ослао и .а љуAиш њих као ш8о мене љуAиш. Оче, хоћу
.а и они које си ми .ао Aу.у са мном T.е сам ја, .а Tле.ају славу
моју коју си ми .ао, јер си ме љуAио 1ре 1ос8ања све8а” (Јн
17: 20–24).

ЈЕВАНЂЕЉЕ И МОЛИТВА
„Све ш о иш е е у својој моли ви,
веруј е а ће е рими и; и иће вам” (Мк 11, 23).
Пу8 ка БоTу кроз моли8ву незаоAилазни је .ео Домен8ијанове ка-
рак8еризације Све8оTа Саве, уз ис8ицање сје.ињења ума и срца,
као 1равоT 1у8а исхаис8ичкоT 1оимања моли8веноT. ЊеTова
оAраћања свевишњем, схо.но њеTовој .уховној 1ри1реми за 8а-
кав чин, AлаTоро.на су и .ејс8вена – ос8варују се. Овакав ре.о-
сле. с8вари – 1ри1рема, 1окајање, 1ос8, о.рицање о. све8овних
уTађања, али и .уховно 1рочишћење Све8оT, усаTлашено је са је-
ванђелским ис8инама: „Заис8а, заис8а вам кажем .а ш8о Tо. за-
иш8е8е о. Оца у име моје, .аће вам” (Јн 16, 23)31.
Окрену8ос8 моли8ви је 1у8 уну8арњеT 1рочишћења32, које 8ек
1осре.но може резул8ира8и физичком ви8алношћу (с ече жи-
во ез ола – Домен8ијан, 1988, с8р. 105), а у скла.у с 8им самољу-
Aље и неAриTа о .уши човековој јес8е оно ш8о се у јевађељима
1ри1исује Aићима која не 8еже ис8ини и која су инфериорна 1ре-
ма 8аквом им1ера8иву личнос8и. За8о се Исус Хрис8ос њима
оAраћа речима: „Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери,
ш8о чис8и8е с1оља чашу и з.елу, а изну8ра су 1уне TраAежи и не-
1рав.е” (М8 23, 25). Или, како Син Божији у Јеванђељу о Марку
оAјашњава: „Јер изну8ра из срца љу.скоTа, излазе зле 1омисли,
1рељуAе, Aлу., уAис8ва, крађе, лакомос8и, 1акос8и, лукавс8во,
развра8, зло око, хула на БоTа, Tор.ос8, Aезумље. Сва ова зла из-
31
„И ш8а Tо. заиш8е8е (о. Оца) у име моје, 8о ћу учини8и, .а се 1рослави О8ац
у Сину. И ако ш8а заиш8е8е у моје име, ја ћу учини8и” (Јн 14, 13–14).
32
„Све ш8о се у Савином живо8у .оTо.ило 8акође је у знаку моли8ве: све8оTор-
ске, хилан.арске, с8у.еничке, карејске, жичке […] Њу, Tоворећи о Савином
A.ењу и моли8вама, најAоље .ефинише њеTов ученик Домен8ијан, за коTа је
она ’усхођење ка вишем AоTовиђењу’. Дефиниција хилан.арскоT јеромона-
ха Домен8ијана као .а сажима све8оо8ачка мишљења која се сво.е на 1ои-
мање 1о којем је моли8ва умно усхођење срца к БоTу” (Бојовић, 2002, с8р. 6).

82 СНЕЖАНА J. МИЛОЈЕВИЋ
 ЈЕВАНЂЕЉЕ У ДОМЕНТИЈАНОВОМ ЖИВОТУ СВЕТОГА САВЕ

ну8ра излазе и 1оTане човека” (Мк 7, 21–23). За8о 1риAлижавање

Свевишњем 1ресу1онира милос8 у срцу и 8о ону милос8 сро.ну
С8вори8ељевој (Лк 6, 36) и зах8ева у1о.оAљавање узору: „Да Aу.е-
8е синови Оца своTа који је на неAесима; јер Он својим сунцем
оAасјава и зле и .оAре; и .аје кишу и 1раве.нима и не1раве.ни-
ма” (М8 5, 45).
Божијом вољом осмишљен сусре8 са све8оTорским монасима
који о.ређују живо8ни 1у8 Све8оTа Саве, Домен8ијан рационали-
зује о ом осланим ласом о Све е Горе и ресве е Бо оро ице, а 8а-
кво 1ре1ознавање Божијих знакова о. мла.оT Рас8ка Немањића
у1о81уњено је моли8вом БоTоро.ици33 .а му олакша 1у8 ка све-
8лос8и Божијој и Божијем с1ознању, ра.и ис1уњења за.а8е му
мисије а ос ане узор о ачас ву моме и свима који а љу е (Домен-
8ијан, 1988, с8р. 58). ЊеTово 1ре1ознавање Хилан.ара као своT
.ома и осећање 1ри1а.нос8и све8у оних који су 1освећени 1о.-
виTу скромнос8и, моли8ве и AезлоAља 8акође 1ра8и моли8ва у
којој Сава исказује своје саTласје са БоTом, и молећи за милос8
1росвећења .уше и 8ела изTовара речи Aлискос8и са јеванђел-
ским учењем: и научи ме о рав ањима војима, а сачувам речи
воје и живећу у векове34 (Домен8ијан, 1988, с8р. 59).
Замонашени син вла.ара моли8вом 8ежи ка снази која је у с8а-
њу .а из.ржи јарам 1у8а који је својом вољом из љуAави 1рема
БоTу изаAрао, желећи живо8 саз.ан о речи јеванђеља, а моли8ве
које 1ра8е о1ис 1рве фазе монашкоT живо8а Све8оT Саве (И ако
ре иваше у све им моли вама ре о о ијем и рав ом, хвалећи Бо а
и славећи а о ожношћу и са чис о ом и са ремно им ослушањем,
Домен8ијан, 1988, с8р. 63) сро.не су речима које Захарија, о8ац Јо-
ванов изTовара у AлаTослову на .ан синовљевоT оAрезања ка.а
1рориче .а ће Aи8и „1ророк ВишњеTа”: „Да .аш 1ознање с1асења
наро.у њеTову за о1рош8ење Tреха њихових, ра.и ср.ачне мило-
с8и БоTа нашеTа, којом нас је 1охо.ио Ис8ок с висине; .а оAасја
оне који се.е у 8ами и сени смр8и; .а у1рави ноTе наше на 1у8
мира”35 (Лк 1, 78–79).
33
Жи8ијни 8екс8 оAилује моли8вама у1ућеним БоTоро.ици, којој је 1освеће-
на и за.ужAина Немањића на Хилан.ару, а .ом мајке сина БожијеT 1рерас8а
у мес8о .уховноT склониш8а, .уховноT извориш8а и исхо.иш8а 1равослав-
ноT наро.а СавиноT.
34 Ове речи су у јасном саTласју речи Исуса Хрис8а који својим ученицима Tо-
вори: „Заис8а, заис8а вам кажем: Ко моју реч слуша и верује Ономе који ме
је 1ослао, има живо8 вечни, и не .олази на су., неTо је 1решао из смр8и у
живо8” (Јн 5, 24).

СНЕЖАНА J. МИЛОЈЕВИЋ 83
 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLV (2)/2015

Пу8 ка БоTу кроз моли8ву је 1у8 који у Домен8ијановом 8екс8у

1ре.условљава очеву (Немањину) Aлискос8 са ЛоTосом, кроз
речи сина Саве: Да, оме нам риличи увек моли и се свим срцем и
ушом (Домен8ијан, 1988, с8р. 73), као ш8о о снази моли8ве Tовори
Јеванђеље о Ма еју: „Иш8и8е и .аће вам се; 8ражи8е, и наћи ће8е;
куцај8е, и о8вориће вам се” (М8 7, 7). Моли8ва је 1у8 ка .ушевном
с1окоју (М8 11, 29), свакојакој врс8и весеља и ра.ос8и Aлиске оној
анђеоској која 1роизлази из свес8и верујућеT човека .а Tа 1осле
8ешкоће 1о.виTа и невоље искушења којима нечас8иви 1окуша-
ва .а наруши човеково зAлижавање са свевишњим чека „велика
1ла8а на неAесима” (М8 5, 12).

Моли8вену .ок8рину, као Aазични чин 1риAлижавања вечном,

као 1ре.ворје царс8ва неAескоT, јер о је рво и осле ње ело: не-
рес ана и о оу о на мољења и моли ве ка Бо у (Домен8ијан, 1988,
с8р. 186) Све8и Сава ис8иче у „ДруTој с8у.еничкој Aесе.и”, жичкој
„Поуци ученицима”. Да Aисмо Tоворили о снази моли8ве Све8оTа
Саве, 8реAа се осврну8и на .ео ра.а насловљен „О чу.има” – о1и-
си свих 8их чу.а – 1ризивање временских 1рилика и не1рилика,
исцељење Aолесних, 1реоAражење злих и усађивање заме8ка .о-
Aра у њихова срца 1очињу о1исом моли8ве, 8ј. ис8ицањем чиње-
нице .а све ш8о ра.и, ра.и у славу Гос1о.њу, као и .а се свако
чу.о само уз 1омоћ СвевишњеT ос8варује36.

Сро.но јеванђелском „у1у8с8ву” а1ос8олима „Ко верује у ме-

не, .ела која ја 8ворим и он ће 8вори8и, и већа о. ових ће 8вори-
8и” (Јн 14, 12), свака моли8ва изречена у Домен8ијановом жи8ију
.ела8на је, ис1уњава се – Aило .а је своје .уше и Aлискос8и с Бо-
Tом ра.и изречена, или је лек 1ро8ив зла у срцима разAојника;
Aило .а је 8ражење сеAе или чи8авоT наро.а ра.и; Aило .а .оноси
исцељење .уше или 8ела, или је 1ово. исказивања захвалнос8и
35 „У1рави ноTе моје на 8вој мирни 1у8 […] и .а силом све8оTа Духа 8воTа 1ро-
све8им наро. 8вој који је заAлу.ео незнањем 8еAе, ис8ини8оTа БоTа, и .а не-
.ос8а8ке своTа Aожанс8веноT учења у моме о8ачас8ву ис1униш кроз мене,
слуTу 8воTа” (Домен8ијан, 1988, с8р. 64).
36
„Међу црквеним моли8вама, које Сава корис8и различи8им 1ово.има, а о
којима нас оAавеш8авају Домен8ијан и Тео.осије, најчешће су моли8ве Aла-
Tо.арнос8и, у1окојене моли8ве, различи8и 1салми и чес8о 8рисве8а моли8-
ва (Све8и Aоже, Све8и кре1ки, Све8и Aесмр8ни, 1омилуј нас). На .руTој с8ра-
ни, он најчешће 8вори и изTовара, у ин8ер1ре8ацији њеTових живо8о1исаца
моли8ве мољења и моли8ве AлаTо.арнос8и, а с8вара и 1релазне жанрове
моли8ву-1лач, молAену 1осланицу и моли8ву-1охвалу” (Бојовић, 2002,
с8р. 17).

84 СНЕЖАНА J. МИЛОЈЕВИЋ
 ЈЕВАНЂЕЉЕ У ДОМЕНТИЈАНОВОМ ЖИВОТУ СВЕТОГА САВЕ

БоTу зAоT 1ружене му моTућнос8и и о.аAранос8и за кључна .ела

вере у со1с8веном наро.у.
Моли8ве Све8оT Саве са.рже 1онављање јеванђелских 1рича о
чу.есним .оTађајима иницираним .ејс8веном снаTом самоT
Сина БожијеT. Тако моли8ва којом 1очиње излечење „раслаAље-
ноTа” са.ржи 1онављање Исусових исцељења: И и ос о е Исусе
Хрис е, сине Бо а живо а, који живиш у висинама са је иносушним и је-
иноро ним и оцем и са све им и о рим и живо ворећим и ухом,
који си у с арини речју о и ао расла љено а који лежи на о ру, и сина
у овичина ношена на о ре , и који си рокажене речју очис ио, и који
с рашним и свемо ућим и милоср ним ласом че воро невно а Лазара
ис р о из чељуш и а а37 (Домен8ијан, 1988, с8р. 129).
Иако су чу.еса која чини Све8и Сава равна оним које је чинио
Исус Хрис8ос, 8о не Aива само очи8 1ово. .а живо8о1исац велича
Савин лик – за1раво је неизмерна величина Све8оTа у њеTовој
„о.аAранос8и” о. с8ране ЛоTоса који је у њему ви.ео „човека 1о
својој мери”, 8е су сва њеTова .ејс8ва с Божијом вољом ос8варена,
а он ме.ијум који уз 1омоћ све8е силе цен8ра универзума чини
.а све8 1о коме хо.ају он и њеTов наро. Aу.у о1лемењени је-
ванђелским учењем и с1ознањем БоTа: А овај о ољу иви, о оча-
с иви са рес олник сво а о ачас ва о ре ању очевом, вас и ан у
о рој вери, и савршен у о ожнос и, ника а се није уз ао у своју силу
но у силу Бо а о ачаско а, коме ис рва и ре ан о све о оца сво а
(Домен8ијан, 1988, с8р. 125).
И овај нара8ивни манир сре.њовековноT живо8о1иса има за
циљ карак8еризацију своT TлавноT јунака, чему је, 8и1ски, све
1о.ређено.
„Ко. све8оT Симеона НовоT БоTослова све.очанс8во ефек8ивнос8и
моли8ве је Aожанс8вена све8лос8 и .уховна насла.а које ис1уња-
вају .ушу оноTа који се моли […] Поре. 8оTа, све8и оци су сма8рали
.а је нео1хо.на ком1онена8а моли8ве и .ар суза, који су 1осе.ова-
ли само највећи 1о.вижници и моли8веници, а моли8вени живо8
[…] крунише се созерцањем неисказивих Aожанских 8ајни и веч-
ним Aлаженс8вом” (Бојовић, 2002, с8р. 8),
8е Aу.ући .а је 8оком о1иса моли8вених с8ања Све8ом Сави 1ри-
1исано све о. наAројаних 1ре.услова, 8ај начин 1рис8у1а моли8-
ви Tовори о свеуку1нос8и (нео.војивоT заје.ниш8ва) 1ре8хо.но
37 Јеванђеоске 1риче о Хрис8овим чу.има: о оз.рављењу узе8оT (Ма8еј 9, 1–8;
Марко 2, 3–12; Лука 5: 17–26), о ускрсавању сина у.овичина (Лука 7, 11–15), о
очишћењу TуAаваца (Ма8еј 8, 1–4; Марко 1, 40–45; Лука 5, 12–16), о ускрсавању
че8воро.невноT Лазара (Јн 11, 1–44).

СНЕЖАНА J. МИЛОЈЕВИЋ 85
 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLV (2)/2015

акцен8ованих 8ема – љуAави Aожије, с1ремнос8и .а се 1осве8и

о. БоTа му за.а8е мисије у скла.у са јасним законима вере.
У саTласју са наве.еним и уоAичајена најава смр8и ка.а зе-
маљска риро а о еже ка својој ма ици земљи, коју Све8и јасно ра-
зазнаје, јер је .уховно јак и с1ремно .очекује земаљску смр8, сва -
а о ов на моли ву у ишчекивању не есно женика, своје 1осле.ње
8рену8ке 1освећује моли8ви у којој, инсис8ирајући на очувању
8е .оAре сара.ње БоTа и AоTоуTо.ноT човека, између ос8алоT Tо-
вори: Ка е и ри е ох, и ух вој во иће ме на земљу раву; ра и во-
а имена Гос о е, оживећеш ме о рав и војој; и изве и из ечали у-
шу моју, и милошћу војом ис ре и не рија еље моје, и о у и све који
осађују уши мојој, јер сам слу а вој38 (Домен8ијан, 1988, с8р. 222).
Моли8ва је на 8ај начин и 1у8 ка с1асењу, она је начин AорAе са
.емонима који се .руTачији не моTу 1оAе.и8и осим моли8вом и
1ос8ом (М8 17, 21)39, моли8ва је је.ини начин ус1ос8ављања ко-
муникације с БоTом, 1а је за8о у Јеванђељу о Ма еју човек који се
о.рекао моли8ве сличан не1ло.ном .рве8у које се сече и у оTањ
Aаца (М8 7, 19). Пра8ећи моли8вена у1у8с8ва у Јеванђељу о Ма-
еју, за1ажамо .а су оAа начина (ин8имни: „А 8и ка.а се молиш,
уђи у соAу своју, и за8воривши вра8а своја, 1омоли се Оцу своме
који је у 8ајнос8и; и О8ац 8вој који ви.и 8ајно узвра8иће 8еAи јав-
но” (М8 6, 6) и саAорни: „Јер T.е су .ва или 8ри саAрана у име моје,
он.е сам и ја међу њима” (М8 18, 20)) 1рису8ни у Домен8ијано-
вим о1исима моли8веноT чина Све8оTа Саве.
О моли8вама као 1оје.иначном чину 1о.вижника већ је Aило
речи у 1ре8хо.ном .елу овоT о.ељка ра.а, .ок ћемо као је.ан о.
1римера саAорнос8и моли8веноT 1о.виTа кроз ли8урTијски чин
указа8и само на сеTмен8 жи8ија који о1исује 1ренос мош8ију Све-
8оTа Симеона у С8у.еницу: ка.а се ску1и и ка а се са рала че а ње-
ова и мно и наро ње ове ас ве 8а.а Све8и Сава, ра.и своT наро.а о.
БоTа и Све8оT Симеона моли за милос8 и AлаTо.а8 ова1лоћену у
миро8очивос8и Све8оT, ра.и мира међу Aраћом, личноT с1асења
и колек8ивноT, и учвршћивања вере ко. ср1скоT наро.а (.е8аљ-
није у 1оTлављу „О чу.има”, .ео о колек8ивним исцељењима).
38
Ова 1осле.ња моли8ва Све8оTа Саве 1ан.ан је моли8ви Исуса Хрис8а на
Маслинској Tори, ка.а 1рис8ајући на вољу Очеву, свес8ан Aлизине 8рену8ка
рас8ављања с овим све8ом моли се „још уср.није; а зној њеTов Aеше као ка-
1ље крви које ка1љу на земљу” (Лк 22, 44).
39
„Јер заис8а вам кажем: Ако има8е вере колико зрно Tорушично, рећи ће8е
Tори овој: 1ређи о.ав.е 8амо, и 1рећи ће, и ниш8а вам неће Aи8и немоTуће.
А овај се ро. не изTони осим моли8вом и 1ос8ом” (М8 17, 20–21).

86 СНЕЖАНА J. МИЛОЈЕВИЋ
 ЈЕВАНЂЕЉЕ У ДОМЕНТИЈАНОВОМ ЖИВОТУ СВЕТОГА САВЕ

ЗАКЉУЧАК У Домен8ијановом живо8о1ису кључне личнос8и немањићкоT

.оAа, Саве Немањића, њеTов .уховни лик 1о8кре1љен је 1ри1о-
вес8има које, као у о1ису живо8а Исуса Хрис8а Tоворе о карак8е-
ру жи8ијноT јунака на 1осре.ан начин. Пре.с8ављен је као лич-
нос8 о. БоTа 1осла8а .а ис1уни Хрис8ово Јеванђеље и .а риве е
Гос о у савршен наро 40 (Домен8ијан, 1988, с8р. 215) и на оји сваком
о ром вером своје о ачас во које је о оче ка ило же но ис ини-
о а ића, Хрис а ис ини о а, Бо а наше а (Домен8ијан, 1988,
с8р. 212).
Пра8ећи изTра.њу карак8ера Све8оTа Саве у Домен8ијановом
жи8ију, фокусирали смо се на неколико 8ема8ских 1о.ручја о.
којих свако 1роис8иче из новозаве8них јеванђелских 1ос8ула8а.
За1азили смо све врс8е коришћења AиAлијскоT 8екс8а о коме Tо-
вори Ра.мила Маринковић – ци8а8 ау8ен8изације ра.и, ра.и Aо-
Tаћења израза или исказа самоT јунака (овоTа 1у8а 1ра8ећи само
Нови заве8), али акцена8 у овом ра.у је инсис8ирање на суш8ин-
ским 1ос8ула8има Хрис8овоT учења, Aез узимања за кри8еријум
чињенице .а ли је реч о јасном ци8а8у, неозначеном ци8а8у или
само алузији на о.ређено мес8о из 8екс8ова јеванђелских.
Пра8ећи 8акав 1равац чи8ања жи8ија, за1азили смо .а Домен-
8ијан своT Све8оT Саву, сро.но о1ису живо8а Исуса Хрис8а, о. ро-
ђења о1ре.ељује Aожијим знамењем, 8е 1ра8ећи свој ин8имни
с1иса8ељски им1улс и Aожанско на.ахнуће жи8ијноT 1исца, ин-
сис8ира на сле.у уна1ре. зацр8аноT 1у8а Све8оTа, 1у8а с о.ређе-
ном мисијом и очекиваним крајем. У Домен8ијановој ин8ер1ре-
8ацији живо8а Све8оT, све 1ре1реке које су моTле о8ежа8и 8акво
с8ремљење, 1ревазиђене су о1исом каквоT чу.а и Божијим 1ро-
мислом којим оAожене љу.е, своје изасланике на земљи, на-
Tрађује за њихову љуAав 1рема БоTу.
Правовременим акцен8овањем љуAави којом се .о.ирују БоT,
Син Божији и њеTов о.аAраник, човек 1о вољи Божијој – Све8и Са-
ва – као и свеколики наро. који се 1о ромислу Божијем (Домен-
8ијановој 1ерце1цији ис8оT) сусрео са овом све8ошћу, 8акође све-
.очи Хрис8ово учење засновано на 8аквој врс8и комуникације:
„Ко има за1овес8и моје и .ржи их, 8о је онај који ме љуAи, а који
40 „Домен8ијан не.восмислено ис8иче .а је Све8и Сава ’с1ремио Гос1о.у савр-
шен наро.’ као ш8о је 8о учинио Хрис8ос (ви.и Лука 1, 77). Је.не учинио све-
8и8ељима и учи8ељима, .руTе је научио AоTољуAљу, а 8реће 1равоверју”
(Бојовић, 2007, с8р. 99 –100).

СНЕЖАНА J. МИЛОЈЕВИЋ 87
 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLV (2)/2015

мене љуAи, 8оTа ће љуAи8и О8ац мој; и ја ћу Tа љуAи8и и јавићу му

се сам” (Јн 14, 2).
Пу8 ка човековом оAожењу во.и кроз моли8ву, а моли8ва Све-
8оTа у Домен8ијановом живо8о1ису јес8е не само лични чин уса-
вршавања, већ је 8о моли8ва чија се снаTа 1о1у8 моли8ви Исусо-
вих, AоTоуTо.но 1рос8ире на чи8ав Савин наро.: „Не молим 1ак
само за њих [а1ос8оле] неTо и оне који зAоT речи њихове 1оверују
у мене. Да сви је.но Aу.у, као Ти, Оче, ш8о си у мени и ја у ТеAи,
.а и они у нама је.но Aу.у .а све8 верује .а си ме Ти 1ослао”
(Јн 17, 20–22).
Након свеTа можемо закључи8и .а, иако Домен8ијанов 8екс8,
схо.но 1ое8ици е1охе из које 1о8иче, оAилује AиAлијским ци8а-
8има и алузијама, и са.ржи оAиље 1саламских наво.а, као узор и
1ово. монаху и 1исцу, Савином ученику Домен8ијану, о1ис жи-
во8а Исуса Хрис8а јес8е Aазичан архи8екс8 који инкор1орира у
Tра.њу је.не о. најзначајнијих личнос8и ср1ске ис8орије и .у-
ховнос8и, схо.но 8оме и је.не о. најважнијих ликова с8аре ср1-
ске књижевнос8и. Домен8ијан је овим својим жи8ијем, не само
о.аAраним ци8а8има, већ и изAором 1рича (као ш8о и сам Исус
„Tовори у 1ричама”), и јасним ис8ицањем кључних 1ос8ула8а
1равославља, уоAличио лик све8и8еља 1освећеноT со1с8веном
наро.у и њеTовом 1риAлижавању 1равој вери.

ЛИТЕРАТУРА А8анасије, Е. (2004). Бо ословље Све о а Саве. Врњачка Бања: Бра8с8во

Св. Симеона Миро8очивоT.
БоT.ановић, Д. (1980). Ис орија с аре ср ске књижевнос и. БеоTра.: СКЗ.
БоT.ановић, Д. (1997). С у ије из ср ске сре њовековне књижевнос и.
БеоTра.: СКЗ.
Бојовић, Д. (2009). Тр еза рему рос и. БеоTра.: Друш8во Рашка школа.
Ниш: Цен8ар за црквене с8у.ије.
Бојовић, Д. (2002). Моли ве Све о а Саве. Ниш: Цен8ар за црквене с8у.ије;
Филозофски факул8е8 у Приш8ини.
БулTаков, С. (2011). О јеванђелским чу има. БеоTра.: ЛоTос.
Дере8ић, Ј. (2000). Е и е из с аре ср ске књижевнос и. Нови Са.: Све8ови.
Домен8ијан (1988). Живо Све о а Саве и Живо Све о а Симеона. БеоTра.:
Просве8а, СКЗ.
Јухас, Г. Љ. (1997). „БиAлијске 1аралеле у функцији Tрађења јунака у До-
мен8ијановом Живо у Све о а Саве”. Ср ска књижевнос и Све о исмо,
БеоTра., с8р. 51–60.

88 СНЕЖАНА J. МИЛОЈЕВИЋ
 ЈЕВАНЂЕЉЕ У ДОМЕНТИЈАНОВОМ ЖИВОТУ СВЕТОГА САВЕ

Кашанин, М. (1990). Ср ска књижевнос у сре њем веку. БеоTра.: Заво. за

уџAенике и нас8авна сре.с8ва.
Маринковић, Р. (1997). „УлоTа Све8оT 1исма у орTанизовању ср1скоT
сре.њовековноT 8екс8а”. Ср ска књижевнос и Све о исмо, БеоTра..
с8р. 5–12.
Наумов, А. (2009). С аро и ново, с у ије о књижевнос и равославних Слове-
на. Ниш: Цен8ар за црквене с8у.ије.
Ра.ојчић, С. (1988). „Лик Све8оT Саве у Домен8ијановом Живо8у и 1о.-
визима архие1иско1а све ср1ске и 1оморске земље 1ре1о.оAноT оца и
AоTоносноT нас8авника Саве”. У: Домен8ијан, Живо Све о а Саве и Жи-
во Све о а Симеона. БеоTра.: Просве8а, Ср1ска књижевна за.руTа.
Све8о 1исмо (2008). Све о исмо. Нови заве , у рево у Вука Караџића и Све-
о архијерејско сино а, о ис равкама и рево има Све о Вла ике Николаја.
ШаAац: Глас цркве.
С8анојевић, С. и Глумац, Д. (1932). Све о исмо у нашим с арим с омени-
цима. БеоTра.: Ср1ска краљева ака.емија.
Јус8ин Ћелијски (1925). Новозаве8но учење о љуAави, (не1аTинирано).
Преузе8о са http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Knjige/AvvaJustin/No
vozavetnoUcenjeLjubav.htm.

СНЕЖАНА J. МИЛОЈЕВИЋ 89
 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLV (2)/2015

СНЕЖАНА Ј. МИЛОЕВИЧ
УНИВЕРСИТЕТ В НИШЕ
ФАКУЛЬТЕТ ФИЛОСОФИИ

РЕЗЮМЕ ЕВАНГЕЛИЕ В ЖИТИИ СВЯТОГО САВВЫ ДОМЕНТИАНА

Целью .анной раAо8ы являе8ся изучение 1рису8с8вия и функ-

ции еванTельских ис8орий в с8рук8уре TлавноTо 1ерсонажа Жи-
ия свя о о Саввы Домен8иана. Мы взяли во внимание че8ыре ка-
нонических ЕванTелия (о8 Ма8фея, Марка, Луки и Иоанна).
Сле.уя 8екс8у жи8ия, ци8а8ам из ЕванTелия, намёкам на о1иса-
ние жизни Иисуса Хрис8а, а 8акже и самому сре.невековому
клише 1овес8вования о свя8ом, мы о8ме8или несколько ключе-
вых элемен8ов соз.ания жи8ийноTо 1ерсонажа Саввы: жизнь
свя8оTо Саввы, как вы1олнение 1ророчес8ва, силу чу.а в хрис8и-
анском учении, 8акже и а1олоTе8скую функцию 1ервоTо серA-
скоTо архие1иско1а, с акцен8ом на моли8ву и люAовь как основ-
ные элемен8ы связи меж.у БоTом и человеком. Э8о жи8ие
Домен8иана, в соо8ве8с8вии с 1оэ8икой э1охи к ко8орой 1рина-
.лежи8, изоAилуе8 ци8а8ами из СвященноTо Писания, и о1иса-
ние жизни Иисуса Хрис8а, Aу.учи оAразцом и 1ово.ом монаху и
1иса8елю Домен8иану, ученику Саввы, являе8ся основним архи-
8екс8ом, с 1омощью ко8ороTо он о1исывае8 о.ну из самых зна-
чи8ельных личнос8ей серAской ис8ории и .уховнос8и, сле.ова-
8ельно, и о.ноTо из самых важных 1ерсонажей с8арой серAской
ли8ера8уры – Рас8ка Неманича. Домен8иан э8им своим жи8ием,
не 8олько выAранними ци8а8ами, но и выAранними рассказами
(8ак как и сам Иисус Хрис8ос „Tовори8 в рассказах''), 8акже и чё8-
ким 1о.черкиванием ключевых законов веры, сформировал оA-
раз свя8оTо, 1освященноTо не 8олько соAс8венному .уховному
рос8у, но и своему наро.у, ко8ороTо он хо8ел 1ривес8и к ис8ин-
ной вере.
КЛЮЧЕВЫЕ свя8ой Савва, ЕванTелие, моли8ва, люAовь, а1олоTе8ика, не1ре-
СЛОВА: рывнос8ь.

90 СНЕЖАНА J. МИЛОЈЕВИЋ