Ciljevi Održivi Razvoj Manojlo

You might also like

Download as docx, pdf, or txt
Download as docx, pdf, or txt
You are on page 1of 16

Održivi razvoj

Seminarski rad

CILJEVI I POLITIKA ODRŽIVOG


RAZVOJA

Profesor: Student:
doc. Dr Violeta Jovanović Nikola Manojlović A/263/16
Sadržaj

Uvod...............................................................................................................................3
1.Nacrt strategije održivog razvoja....................................................................................4
2.Analize i mišljenja.........................................................................................................5
2.1. Tranzicija i održivi razvoj privrede...................................................................................5
2.2. Održiva proizvodnja i potrošnja........................................................................................6
2.3. Ekonomija zasnovana na znanju........................................................................................6
2.4. Siromaštvo i socijalna uključenost.....................................................................................7
2.5. Javno zdravlje......................................................................................................................7
2.6. Biodiverzitet i zaštita prirode.............................................................................................8
2.7. Prirodni resursi – vazduh...................................................................................................9
2.8. Voda....................................................................................................................................10
2.9. Zemljište.............................................................................................................................11
2.10. Faktori rizika po životnu sredinu – otpad.......................................................................12
2.11. Klimatske promene............................................................................................................12
2.12. Uvođenje čistije proizvodnje.............................................................................................13
2.13. Turizam..............................................................................................................................13
Zaključak......................................................................................................................15
Literatura i resursi.........................................................................................................16

2
Uvod

Održivi razvoj je orijentisan na izradu modela koji na kvalitetan način zadovoljavaju


društveno-ekonomske potrebe i interese građana, a istovremeno eliminišu, ili značajno
smanjuju uticaje koji predstavljaju pretnju ili štetu po životnu sredinu i prirodne resurse.
Dugoročni koncept održivog razvoja podrazumeva stalni ekonomski rast, ali takav koji osim
ekonomske efikasnosti i tehnološkog napretka, većeg učešća čistijih tehnologija i
inovativnosti celog društva i društveno odgovornog poslovanja, obezbeđuje smanjenje
siromaštva, dugoročno bolje korišćenje resursa, unapređenje zdravstvenih uslova i kvaliteta
života i smanjenje nivoa zagađenja na nivo koji mogu da izdrže činioci životne sredine,
sprečavanje budućih zagađenja i očuvanje biodiverziteta. Jedan od najvažnijih ciljeva
održivog razvoja je otvaranje novih radnih mesta i smanjenje stope nezaposlenosti, kao i
smanjenje rodne i društvene nejednakosti marginalizovanih grupa, podsticanje zapošljavanja
mladih i lica sa invaliditetom, kao i kao i drugih rizičnih grupa.
Cilj Strategije održivog razvoja Republike Srbije je da dovede do ravnoteže tri ključna
faktora, odnosno tri stuba održivog razvoja: održivog ekonomskog rasta i privrednog i
tehnološkog razvoja, održivog razvoja društva na bazi socijalne ravnoteže, zaštite životne
sredine uz racionalno raspolaganje prirodnim resursima, spajajući ih u jednu celinu podržanu
odgovarajućim institucionalnim okvirom. Strategija održivog razvoja Srbije značajno
doprinosi usklađivanju eventualnih konfliktnih ciljeva različitih aspekata društveno-
ekonomskog razvoja, prevazilaženju jaza između procesa utvrđivanja sektorskih politika, kao
i uspostavljanju sistema uzajamnih prednosti. To je ostvareno u zajedničkom radu na izradi
Strategije, odnosno kroz učešće svih ključnih društvenih grupa.

3
1. Nacrt strategije održivog razvoja

Nacrt strategije održivog razvoja Srbije sastoji se iz sledećih delova :1


1. Vizija
2. Nacionalni prioriteti
3. Princip strategije održivog razvoja
4. SWOT matrica (analiza)
S obzirom da ću se u daljem radu baviti konkretnim problemima, najveću pažnju ću
posvetiti analizi stanja, problema, prioriteta, ciljeva, kao i merama koje treba
preduzeti.Oblasti koje treba analizirati su :2
1. Privreda Srbije – održivost zasnovana na znanju
2. Društveno ekonomski uslovi i perspektive
3. Životna sredina i prirodni resursi

Kod privreda Srbije – održivost zasnovana na znanju treba analizirati sledeće:


- Kakva ekonomija je potrebna Srbiji?
- Ekonomija zasnovana na znanju – kako i zašto?
- Ekonomija Srbije – razvoj i održivost
- Tranzicija i održivi razvoj privrede
- Obrazovanje za održivi razvoj
- Održiva proizvodnja i potrošnja
- Zaštita intelektualne svojine i održivi razvoj
- Izbor ekonomske politike i adekvatno makroekonomsko okruženje

Kod društveno ekonomskih uslova i perspektiva treba analizirati sledeće:


- Društvene vrednosti, kvalitet života i društveno blagostanje
- Populaciona politika
- Socijalna sigurnost i socijalna kohezija
- Siromaštvo i socijalna uključenost
- Politika jednakih mogućnosti
- Radna ravnopravnost
- Javno zdravlje
- Stanovanje i stambena politika
- Regionalni i lokalni aspect održivog razvoja
- Informisalje i učešće javnosti u odlučivanju

1
Milutinović, S. (2008). Doktrine razvoja. Skripta. Niš: Fakultet zaštite na radu
2
Milutinović, S. (2004). Urbanizacija i održivi razvoj. Niš: Fakultet zaštite na radu

4
Kod životne sredine i prirodnih resursa treba analizirati sledeće:3
- Prirodni resursi u koje spadaju:

o Vazduh
o Voda
o Zemljište
o Biodiverziteti i zaštita prirode
o Šume
o Mineralni resursi
o Obnovljivi izvori energije

- Faktora rizika po životnu sredinu u koje spadaju:4

o Klimacke promene
o Otpad
o Hemikalije
o Udesi
o Jonizojuće i nejonizojuće zračenje
o Buka
o Prirodne katastrofe

- Uticaj ekonomskih sektora na životnu sredinu u koje spadaju :5

o Industrija
o Poljoprivreda
o Rudarstvo
o Energetika
o Šumarstvo, lovstvo i ribolovstvo
o Transport
o Turizam
o Uvođenje čistije proizvodnje

U daljem radu analiziraću neke od gore navedenih oblasti iz nacrta strategije održivog
razvoja.

2. Analize i mišljenja

2.1. Tranzicija i održivi razvoj privrede

3
Milutinović, S. (2008). Doktrine razvoja. Skripta. Niš: Fakultet zaštite na radu
4
Isto,
5
Isto,

5
Država Srbija je definisala svoje razvojne prioritete do 2012. godine i napravila
operativni plan realizacije. Osnovni stub novog pristupa Nacionalne strategije privrednog
razvoja Srbije (NSPRS) je konkurentnost.
Ovaj rad predstavlja najsažetiji prikaz osnovnih nalaza, rezultata i rizika ostvarenja
NSPRS za period 2006-2012, u čijoj izradi je učestvovalo 20 nosilaca glavnih tematskih
oblasti i dva eksperta iz EU. Nacionalna strategija je ukazala na načine prevazilaženja
osnovnih ekonomskih ograničenja i rizika u ostvarivanju dinamičnog i međunarodno
konkurentnog privrednog rasta – visok rast investicija, posebno stranih, dinamičan rast izvoza
roba i usluga i smanjenje javne potrošnje. Najvažniji nalazi su su da je prosečan godišnji rast
BDP od 7% (optimistički scenario) ostvariv i da su razlike u naporima za ostvarivanje bržeg
(7%) od sporijeg (5%) rasta (osnovni scenario) manje u odnosu na mnogo veće efekte i koristi
- veći BDP po stanovniku, brži rast produktivnosti i smanjenje nezaposlenosti. Pri tome,
ostvarivanje osnovnog i optimističkog scenarija zahteva suštinski iste strukturne i razvojne
politike.

2.2. Održiva proizvodnja i potrošnja

Da bi se ostvarila ideja održive proizvodnje i potrošnje neophodna je kako


individualna tako i zajednička akcija koja će biti podržana od strane nacionalne politike a sa
druge strane delovanja u skadu sa njom, proširujući je istovremeno na regionalnu saradnju.
Potrebe i opseg delovanja koncepta održivosti je raznolika ali ne i utopijska. Tako kao primer,
smanjenje stvaranja prekomernog otpada (tokom proizvodnje i potrošnje), unapređivanjem
metoda reciklaže, uticajem na sortiranje otpada u domaćinstvima (što kod nas još uvek nije
dovoljno aktuelno) su samo neke od mogućnosti da se utiče na željeni način ka održivosti a da
ne nosi pritom sa sobom utopijski žig da u stvarnosti tako nešto nije izvodljivo. Jedan od
zanimljivih rezona održive proizvodnje i potrošnje jeste i smanjenje i traženje alternativnih
solucija u mobilnosti ljudi - prelazak na sredstva koja troše manje energije a pritom su javna,
imaju za cilj da smanje postotak broja automobila po glavi stanovnika. Nije nemoguće
zamisliti da se umesto neverovatnih saobraćajnih zagušenja u velikim gradovima usled
prekomernog broja vozila praćenim nepotrebim zagađenjima pojavi slika organizovanog
javnog prevoza koji omogućuje mobilnost ljudi ne ostavljajući iza sebe nedozvoljene granice
zagađenja životne sredine. Takođe nije nemoguće zamisliti da se ponašanja i navike potrošača
usmere u pravu koje će doneti revolucionarne odnose u sistemima, slične kao što je
industrijalizacija donela svojom pojavom, i gde će sistem moći da se transformiše od
hiperpotrošačkog ka postpotrošačkom uređenju.

2.3. Ekonomija zasnovana na znanju

Bogastvo jedne zemlje je zbirni rezultat njenih prirodnih bogatstava, finansijskog, i


ljudskog kapitala, ali i produktivnosti, odnosno efikasnosti kojom se navedena bogatstva
koriste. Kad je o finansijskom kapitalu reč, o njegovom značaju najrečitije govore primeri
Irske i Estonije, dveju zemalja koje su se naglo razvile zahvaljujući privlačenju domaćeg
investicionog kapitala.

6
Poslednjih deceniju i po, u periodu ekonomske tranzicije, većina zemalja centralne i
istočne Evrope iskoristile su poznavanje ove činjenice i, uz dobru makroekonomsku politiku i
povoljno oporezivanje, uspele su da privuku velike količine kapitala koji je, zauzvrat, učinio
da one danas imaju zavidno visok životni standard u poređenju sa ranijim vremenima. Ali,
kako upozorava Lisabonski savet za ekonomsku konkurentnost, u nedavno objavljenom
dokumentu pod nazivom “Indeks ljudskog kapitala: Izazovi za centralnu i istočnu Evropu”
(dokument je nastavak projekta “Indeks evropskog ljudskog kapitala”, ali namenjen novim
članicama Evropske unije), taj impresivan ekonomski rast, u skorije vreme nezabeležen u
drugim delovima Starog kontinenta, odnosno njegova održivost, mogli bi se pretvoriti u
mehur od sapunice ukoliko se ovaj deo Evrope hitno ne fokusira na sasvim drugi stub društva
- na ljudski kapital.
U toj jedinstvenoj analizi kvaliteta ljudskog kapitala u pomenutoj grupi evropskih
država, autori objašnjavaju zašto one hitno moraju da unaprede svoje obrazovne mogućnosti i
započnu odlučnu bitku protiv “odliva mozgova”, naravno ukoliko žele da održe rast i životni
standard dostignut poslednjih godina. Tvrde, takođe, da jeftina radna snaga više nije
komparativna prednost koja jednoj zemlji može da obezbedi konkurentnost na globalnom
tržištu, već isključivo kvalitet rada, što pruža još jasniju sliku o značaju ulaganja u
obrazovanje, pri čemu će narednih 20 godina u tom smislu biti od kritičnog značaja za istoriju
našeg kontinenta. Obrazovanje i obuka postojeće i buduće radne snage jedini su pokretači
daljeg postojanog razvoja, upozoravaju, u najkraćem, analitičari pomenutog trusta mozgova.
Istraživanje Lisabonskog veća, kako se inače zove ta mreža ekonomista, javnih
ličnosti, vođa nevladinih organizacija i poslovnih stratega, obuhvatilo je deset novih članica
Evropske unije (Bugarsku, Češku, Estoniju, Letoniju, Litvaniju, Mađarsku, Poljsku,
Rumuniju, Slovačku i Sloveniju), i Hrvatsku i Tursku, kao kandidate za ulazak u EU. Kvalitet
ljudskog kapitala u pomenutim zemljama ocenjivan je posredstvom četiri kriterijuma: 1.
ulaganja u ljudski kapital (obuhvata troškove svih vrsta obrazovanja i treninga po jednom
zaposlenom, od školovanja do stalnog usavršavanja tokom radnog veka), 2. korišćenja
ljudskog kapitala, 3. produktivnosti ljudskog kapitala (vrednost dobijena deljenjem ukupne
potrošnje zemlje s aktivnim ljudskim kapitalom u toj zemlji), i 4. demografije ljudskog
kapitala. Indeks evropskog ljudskog kapitala dobijen je kombinovanjem rezultata ova četiri
kriterijuma, pri čemu je najniži indeks istovremeno i najbolji (Slovenija), dok je najviši (i
najnepovoljniji) u Hrvatskoj.

2.4. Siromaštvo i socijalna uključenost

Socijalno ugrožene grupe poseduju veoma specifične karakteristike u svakoj zemlji i


svaka zemlja je razvila poseban mehanizam kako bi poboljšala njihovu socijalnu uključenost.
Ipak, situacija u kojoj se nalaze romske zajednice može se uporediti i promovisati u svakoj od
ovih zemalja, kao što je uspešno urađeno Deklaracijom o dekadi Roma, koju su potpisale
mnoge vlade u regionu. Štaviše, dugoročna rešenja za probleme izbeglica i interno raseljenih
lica zahtevaju prekograničnu saradnju i kordinaciju.Iako postoje i druge vrste socijalne
ugroženosti koje uzrokuju socijalnu isključenost, treba usredsrediti pažnju na one kategorije
za koje su podaci bili najmanje dostupni i gde višedimenzionalni karakteri isključenosti često
pojačavaju jedni druge.

7
2.5. Javno zdravlje

Oblasti kojima je Evropska unija posvetila posebnu pažnju i kojima se i danas


intenzivno bavi, upravo su rak, kontrola korišćenja duvana, AIDS i bolesti zavisnosti od droga
i alkohola ali i neke druge oblasti. Poslednjih godina je problem bioterorizma takodje bio u
vrhu prioriteta Evropske unije, upravo zbog različitih bioterorističkih incidenata sa kojima su
se nedavno suočile i neke zemlje članice Evropske unije. Zahvaljujći bioterorizmu i drugim
pretnjama po zdravlje ljudi na medjunarodnom nivou, osmišljeni su i planovi za
ustanovljavanje Ustanove za medicinski tretman u hitnim slučajevima Evropske unije koji bi
trebalo da budu implementirani u skorijoj budućnosti. Od 2005. godine Evropska unija je
ustanovila i Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti.
Uopšteno govoreći, Evropska unija se bavi radom na tri najvažnija cilja u smislu
zaštite javnog zdravlja:
- Unapređenje zaštite od rizika po javno zdravlje za sve građane
- Promocija zdravlja u cilju ostvarivanja prosperiteta i solidarnosti
- Stvaranje i širenje saznanja o zdravstvenim problemima na svim nivoima društva
U vezi sa svakim od ovih pojedinačnih ciljeva preduzete su specifične aktivnosti. U
smislu prvog cilja, Evropska unija i njene zemlje članice rade na uvećanju svojih kapaciteta za
pružanje odgovarajućeg odgovora na pretnje po zdravlje ljudi. Ove aktivnosti će takodje
obuhvatiti i aktivnosti kao što su akcije na povećanju bezbednosti pacijenata, i smanjenju
broja povreda i nesreća. Aktivnosti koje se preduzimaju u vezi sa drugim ciljem
ipodrazumevaju razvoj zdravog i aktivnog starenja i pomoć na premošćavanju jaza
nejednakosti, sa posebnim naglaskom na radu u novim zemljama članicama. Ove aktivnosti
će takodje podrazumevati i akciju za podsticanje saradnje izmedju zdravstvenih sistema na
radu na prekograničnim problemima, kao što su mobilnost pacijenata i zdravstvenih radnika.
Treći cilj podrazumeva aktivnosti na proširenju monitoringa stanja zdravlja gradjana u
Evropskoj uniji, i razvoj pokazatelja i alatki, kao i načina za efikasno širenje informacija
medju gradjanima na način koji je primeren korisnicima takvih informacija, kao što su portali
za oblast zdravstva.
Smatram da se kod nas treba malo više pozabaviti ovom temom!

2.6. Biodiverzitet i zaštita prirode

Bioloska raznolikost podrazumeva raznolikost zivih organizama koji nastanjuju kopno


i vodu, kao i raznolikost unutar razlicitih vrsta, izmedju vrsta i ekosistema. Biodiverzitet nije
samo sveukupna raznolikost oblika i pojava biljnog i zivotinjskog sveta, vec i raznolikost
funkcija zivih organizama. Radi opstanka nase planete i harmonicnog suzivota coveka i
prirode, svet se bi trebao da se usmeri na dva glavna cilja: ocuvanje i odrzivo koriscenje
biodiverziteta. Ocuvanje biodiverziteta je konzervacija i obnavljanje narusenih ekosistema i
prirodnih stanista, kao i ocuvanje i oporavak biljnih i zivotinjskih vrsta.
Odrzivo koriscenje je takvo koriscenje komponenata bioloske raznovrsnosti koje ne
prouzrokuje narusavanje biodiverziteta, vec predstavlja racionalno koriscenje prirodnih

8
dobara i odrzavanje onog stepena potencijala biodiverziteta koji odgovara potrebama i
teznjama sadasnjih i buducih generacija.
U Srbiji su dve zivotinjske vrste izumrle, medju kriticno ugrozenim su pre svega ribe-
saran, jesetra, ibis, kao i zmija sarka. Za sada se zaba krastaca, slepi mis, pijavica i sumski
mrav nalaze u manjoj opasnosti i potrebno je preduzeti sve mere da ne bi izgubili te i mnoge
druge dragocene stanovnike naseg podrucja.
Krivolov je u Srbiji poprimio zabrinjavajuce razmere pre svega kada je u pitanju lov
na retke i na nasem podrucju zasticene vrste ptica. Do sada su na stotine hiljada ptica,
uglavnom zuta i bela pliska, seva, velika strndalica, zeba, poljska seva i zelentorka sa
podrucja Carske bare kod Zrenjanina i okolnih stanista u Vojvodini zavrsile na trpezama
evropskih gurmana, a krivolovci, u velikom broju Italijani, su od toga zaradili velike svote
novca.

2.7. Prirodni resursi – vazduh

Cist vazduh je osnov za zdravlje i zivot ljudi i citavog ekosistema. Vazduh je smesa
gasova koja cini atmosferu, a sastoji se priblizno od 4/5 azota, 1/5 kiseonika i vrlo malih
kolicina plemenitih gasova, ugljen dioksida, vodonika, ozona, vodene pare i raznih necistoca.
Nevolje nastaju kada se ovaj odnos poremeti. Zagadjeni vazduh utice na razlicite
nacine na zdravlje ljudi i citav ekosistem. Atmosfera sluzi i kao sredstvo transporta
zagadjujucih materija do udaljenih lokacija i kao sredstvo zagadjenja kopna i vode.
Zagadjenje vazduha zavisi prvenstveno od tipa zagadjivaca.
Glavni izvori zagadjenja vazduha su zagrevanje stanova, industrijske aktivnosti i
saobracaj.
Ugljen dioksid (CO2) - Uticaj na promene u atmobiosferi: osnovni naucni dokazi
pokazuju da CO2 igra znacajnu ulogu kad je u pitanju efekat staklene baste. Inace, ovo je
prirodni fenomen - rezultat apsorpcije kratkotalasnog Suncevog zracenja koje Zemlja
apsorbuje, ali zbog pojasa ugljen-dioksida i drugih otrovnih gasova u atmosferi infracrveni
zraci ne mogu da se probiju u kosmos, vec ostaju pod slojem gasova i ponovo ih apsorbuje
Zemlja (dugotalasno infracrveno zracenje). Ovaj proces rezultuje efektom zagrevanja
atmosfere do tacke koja je mnogo visa nego sto bi to normalno bio slucaj, jer je znatno
povecana prisutna koncentracija CO2 i drugih gasova staklenika u atmosferi. Posto su za
znacajne kolicine gasova staklenika odgovorni upravo antropogeni izvori, ovaj efekat je
privukao paznju javnosti, ali i rezultate i uocene promene izazvane njegovim dejstvom.
U japanskom gradu Kjotou 1997. godine oko 50 zemalja potpisalo je Okvirnu
konvenciju Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, ciji je cilj sprecavanje i smanjivanje
emisije otrovnih gasova, pre svega ugljen-dioksida, koji se smatraju glavni uzrocnicima
porasta temperatura na Zemlji, odnosno stvaranja efekta “staklene baste”.
Prema izvestaju Nacionalne zdravstvene akademije SAD-a (NAS) nijedna katastrofa u
celukupnoj poznatoj proslosti nece izazvati toliko poguban uticaj na civilizaciju i zivot na
planeti kao sto bi to moglo izazvati trend globalnog zagrevanja. Do sada je o tom pitanju
najrelevantnijom smatrana studija objavljena nakon zavrsetka Medjuvladinog panela o
klimatskim promenama, odrzanog 2001. godine u okviru Ujedinjenih nacija (IPCH), koja
prognozira da bi temperatura na povrsini zemlje do 2100. godine mogla porasti od 1,4 do 5,8

9
stepeni Celzijusovih. Ova studija predvidja da bi takav rast temperature mogao prouzrokavati
otapanje lednika i artickog polarnog prekrivaca, povecanje nivoa mora, pojavu oluja,
destabilizaciju i nestanak zivotinjskih stanista i migracije zivotinja prema severu, salinizaciju
pitkih voda, masovno unistenje suma, ubrzan nestanak biljnih vrsta i velike suse.
Ukoliko se uzme u obzir da ce zahvaljujuci ljudskoj aktivnosti udvostruciti kolicina
CO2 koja ce se u ovom veku emitovati u atmosferu, moglo bi sazreti uslovi za naglu
klimatsku promenu na globalnom nivou, i to mozda u razdoblju od nekoliko godina!

2.8. Voda

Voda je temelj zivota i osnovni sastojak svakog zivog bica. Potrebe za vodom
odraslog coveka iznose od 2,5 do 3 litre dnevno. Voda ili pokrece razvoj ili ogranicava
progres svake zajednice - od porodice do civilizacije.
Broj stanovnika na nasoj planeti ubrzano se povecava, potrebe za vodom jos i brze, a
njena kolicina se ne menja. Do 2025. godine dve trecine covecanstva osetice ozbiljan
nedostatak vode. Procene strucnjaka kazu da oko 1,1 milijardi ljudi nema pristup pijacoj vodi,
2,5 milijardi nema obezbedjene elementarne sanitarne uslove, a vise od pet miliona ljudi
godisnje umire od bolesti koje su uzrokovane zagadjenom vodom.
Organizacija Ujedinjenih nacija je pre desetak godina proglasila 22. mart za Svetski
dan voda, s namerom da istakne njenu vaznost i ogranicavajucu ulogu u razvoju. Blizimo se
vremenu kada ce potreba za vodom premasiti zalihe. Nakon toga nuzno prestaje razvoj,
zapocinju borbe za vodu, a postoji cak i opasnost od medjudrzavnih ratova.
Borba za vodu - činjenice
- 6.000 ljudi u svetu dnevno umre od dijareje!
- Potrosnja vode se udvostrucila od 1950. godine!
- Kolicina zagadjene vode je veca nego u basenima 10 najvecih svetskih reka!
Srbija nema dovoljno vode za pice
Poseban problem predstavlja zagadjenje podzemnih voda. Ova zagadjenja jednim
delom uzrokuje poljoprivreda - zbog koriscenja vestackog djubriva i otpadne voda iz seoskih
naselja.
Veliki problem predstavlja i posledica zagadjenja voda sa neuredjenih deponija. Voda
i otpad povezani su neraskidivo i pogubno. Svaki otpad pre ili kasnije dospeva do podzemnih
voda zagadjujuci je. To je dugotrajan i ljudskom oku skriven proces.
Srbija ce pre ili kasnije osetiti posledice ovakve nebrige za otpad. Brojni izvori bice
zagadjeni, mozda za koju godinu ili kasnije, ali je sigurno da ovakav nemar trajno ugrozava
nase vodene zalihe. Vodu je od otpada moguce zastititi jedino izgradnjom deponija s
kontrolisanom odvodom. Uredjenih deponija u Srbiji gotovo i da nema!6
I onako lose stanje voda ugrozavaju zastarele tehnologije u fabrikama i nerazumni
ljudski postupci. Beograd svoje otpadne vode, kroz 20 izliva, ispusta direktno u Dunav i Savu,
6
www.ekoforum.org.yu
10
bez ikakvog preciscavanja. Za izgradnju postrojenja za preciscavanje otpadnih voda
Beograda, koji bi se po generalnom planu nalazilo u Velikom selu, potrebna je investicija od
nekoliko stotina miliona evra.
U Srbiji je sve manje i manje zdrave izvorske vode. Strucnjaci smatraju da je glavni
razlog u nekontrolisanoj seci suma i da se spas nalazi u planskom posumljavanju, povrsinskim
akumulacijama, malim branama i zastiti izvorista reka. Pretpostavlja se da je bombardovanje
SR Jugoslavije 1999. godine i koriscenje municija sa „osiromasenim uranijomom“ zagadilo
neke od zvora kraskih voda i vrela u juznoj Srbiji.7
Sta mozemo i moramo da ucinimo s vodom?
Da je Stitimo i stedimo. Svaki dan, na svakom mestu i u svakoj prilici. Posebno decu
treba vaspitavati da uce da stede vodu od najmladje dobi, da uce da vole prirodu, da budu
osetljivi na pitanja zastite zivotne sredine, jer ce upravo oni u buducnosti donositi odluke o
razvoju drustva!

2.9. Zemljište

Kopneni ekosistemi igraju veliku ulogu u globalnom kruzenju ugljenika. Oko 46


procenata ugljenika uskladisteno je u biomasi i zemljistu suma, a 25 procenata u pasnjacima i
savanama. Kada se sume prekomerno eksploatisu, umesto da usisavaju ugljen-dioksid one
pocinju da ga emituju, sto nanosi stetu globalnoj klimi. Ponovna ravnoteza u tom slucaju u
ekosistemu moze se uspostaviti ukoliko se postuje biodiverzitet i promovise odrzivi razvoj
suma. Za vecinu zemalja u razvoju stvaranje nacionalnog sistema za racunanje, merenje i
monitoring promena u zalihama ugljenika skup je projekat, ali bio bi visestruko isplativ.
U razvijenim, ali i sve vecem broju zemalja u razvoju, primenjuje se ekosistemski
pristup koji predstavlja strategiju integrisanog i odrzivog upravljanja zemljistem, vodom i
zivim resursima, kao i promovisanje konzervacije zivotne sredine.
Agro-biodiverzitet odnosi se na raznovrsnost biljnih i zivotinjskih vrsta koje se koriste
u covecjoj ishrani. Samo 7.000 biljaka (2,6% svih biljnih vrsta) koristi se u ljudskoj ishrani,
vise od 95% svetske populacije se hrani svinjskim, govedjim i zivinskim mesom, dok samo
deset vrsta ribe dominira globalnim ishranom tim mesom.
840 miliona ljudi na planeti dnevno ne unese dovoljne kolicine namirnica, a broj tog
dela svetske populacije povecava se iz dana u dan. To znaci da ce do 2020. godine kolicina
proizvedene hrane morati da se poveca za 50%.8
Oko 90 miliona hektara svetskog zemljista morace da bude pretvoreno u
poljoprivredna dobra do 2010. godine da bi se postigla globalna obezbedjenost hranom, a
polovina tih povrsina trebalo bi da bude dobijena krcenjem suma sto ce imati negativne
posledice po globalnu klimu i biodiverzitet.

7
www.odrzivi-razvoj.sr.gov.yu
8
De Žarden, Dž. (2006). Ekološka etika: Uvod u ekološku filozofiju. Poglavlje 4.: Odgovornost prema
budućim generacijama: održivi razvoj.

11
Opasnost za svet danas predstavlja gubitak agro-biodiverziteta i to, pored ostalih
faktora, zbog upotrebe pesticida, pa cak i djubriva.
Upotreba pesticida i djubriva u poljoprivredom, zagadjivanje tla otpadom i iz
atmosfere samo su neki od akutnih problema s kojim se suocava Evropa.
Sume i njihovo zemljiste obezbedjuju osnovne ekoloske funkcije kao sto su zastita
vododelnica (linije razdvajanja recnih slivova), regulisanje rezima vode, odrzavanje
regionalne klime, cistog vazduha i stanista divljih zivotinja. One donose dobrobit ljudima
kroz hranu, turizam, gorivo i drugo.
Sume prekrivaju oko 1.900 miliona hektara u nerazvijenim zemljama, a od tog broja
720 miliona su tropske sume (cak 50% tropskih suma nalaze se u Brazilu, Indoneziji i
Demokratskoj Republici Kongo).
Najveci gubitak suma uzrokovan je drvnom industrijom, ilegalnom secom i
pretvaranjem suma u obradive povrsine. Izmedju 1980. i 1995. godine zemlje u razvoju su
izgubile 200 miliona hektara suma. Nestanak i degradacija tropskih suma predstavljace jedini
veliki uzrok izumiranja zivih vrsta za 50 godina.

2.10. Faktori rizika po životnu sredinu – otpad

Od svog nastanka čovečanstvo je stvaralo otpad.U početku su to bile stvari prirodnog


porekla (koža, drvo, kosti) koje su se u prirodi raspadale, razgrađivale i problem čvrstog
otpada nije postojao. Krajem 19. veka pojavila se industrija(fabrike) i nastali su novi
problemi. Zemlja je postala zagađena od industrije, a novi veštački materijali nisu mogli da
istrule i razgrade se. Takode broj ljudi na Zemlji je neprekidno rastao. Svako domaćinstvo
stvara otpad (đubre) iz dana u dan neprekidno. Stvari koje nam ne trebaju ili koje više ne
želimo da koristimo, spadaju u čvrst otpad i namenjene su za bacanje. Postoji više vrsta
čvrstog otpada zavisno od njihovog porekla. U današnjem zagađenom svetu postalo je
izuzetno važno naučiti pravilno postupati sa otpadom! Razvrstavanje je važan način u
rukovanju čvrstim otpadom. Jedan od važnih načina upravljanja i odnosa prema otpadu, je
razlaganje. Pošto su gradovi počeli da ubrzano rastu, a plastični otpad da se gomila takođe
ubrzano, pokušavaju da se pronađu novi načini da se problem plastičnog otpada reši. Jedan od
tih načina su kontejneri za reciklažu. Otpad nastao u kući može se reciklirati (preraditi) ili
dalje upotrebljavati, a time smanjiti količina otpada i sačuvati priroda i zdravlje.

2.11. Klimatske promene

Postoje jasni dokazi da globalno zagrevanje neosporno postoji. Bez urgentne,


neposredne aktivnosti putem promena načina života i stavova, efekti na globalni klimatski
sistem mogu biti nagli i nepovratni, ne štedeći ni jednu zemlju, uzrokujući sve češće i sve jače
toplotne talase, kišne oluje, tropske ciklone i promene nivoa mora već u ovom veku. Ove
pojave prete ljudskom zdravlju i koštaju ljudskih života. Već 2020. godine, prema izveštaju sa
Međudržavnog panela o promeni klime, 75–250 miliona ljudi u Africi će patiti zbog
nedostatka vode, dok će stanovnici megalopolisa u Aziji biti pod velikim rizikom od
poplava.Pitanje je šta čeka nas!

12
Zdravstvena struka je u prvim redovima u borbi sa uticajima klimatskih promena na
zdravlje. Sve populacije će osetiti određen uticaj, ali najugroženije su one populacije koje žive
u siromašnim zemljama u kojima se zdravstveni sistem već bore sa otkrivanjem, kontrolom i
lečenjem zaraznih bolesti i poremećaja zdravlja uključujući malariju, dengu, hemoragičnu
groznicu, proteinsko-energetsku malnutriciju i dijareju. Klimatske promene će pogoršati ove
slabosti doprinoseći većem pritisku na zdravstvene službe, sa većom učestalošću.
Da bi se sačuvalo zdravlje u uslovima promene klime, potrebno je da ojačamo i
reformišemo sisteme koje imamo, više nego da stvaramo nove, posebne strukture. Da bismo
sačuvali zdravlje od klimatskih promena potrebno je da se bavimo ovim problemom na svim
frontovima. Smanjenje uticaja klimatskih promena i odgovor na njihove efekte predstavlja
zajedničku međunarodnu odgovornost.
Internacionalna saradnja između ekonomija u tranziciji i ekonomija razvijenih i
zemalja u razvoju, sa pojačanim fokusom na jačanje javnozdravstvenog sistema, presudno je
za zaštitu zdravlja u uslovima klime koja se menja. Pripremanje zdravstvenog sistema za
klimatske promene uključuje jačanje nadzora i kontrole nad infektivnim bolestima,
omogućavanje upotrebe bezbedne vode za piće čije se zalihe smanjuju i koordinaciju
zdravstvenih aktivnosti u vanrednim uslovima

2.12. Uvođenje čistije proizvodnje

Preduzeća koja primenjuju čistiju proizvodnju ekonomsku dobit bi trebalo da ostvare


kroz smanjenje troškova rada, smanjen obim tretmana otpada, smanjenje utroška energije i
druge mere. Treba da uvodimo tehnologije koje neće imati zagađenje kao nus pojavu, a ne da
razmišljamo kako da otklanjamo posledice.

2.13. Turizam

Važna pitanja koja se tiču razvoja turizma u uključuju saobraćaj uzrokovan turizmom
( npr. smanjenje broja letova na kraće razdaljine, preusmerenje sa putničkih automobila na
železnicu, jedinstveno regulisanje, u saobraćaju putničkih automobila, pitanja kao što su
korišćenje puteva i naknada za parkiranje), planiranje jedinstvenih environmentalnih propisa o
turističkoj infrastrukturi, potrošnji vode, smanjenje korišćenja zemljišta za potrebe turizma i
evropski raspored godišnjih odmora kako bi se obezbedila poboljšana distribucija turističkih
kretanja.
Turistički saobraćaj je jedan od najbitnijih elemanata turizma, koji uvek uključuje
kretanje od kuće do destinacije i nazad. Dolazak u destinaciju i povratak iz destinacije
obuhvata 90% energije koja se koristi u turizmu. Načini prevoza su daleko od toga da budu
održivi: 58% svih putovanja se obavlja putničkim automobilima, 31% avionima i 10%
železnicom. Dok se povećava broj letova, železnički saobraćaj se dramatično smanjuje. U isto
vreme letovi na kraću razdaljinu se povećavaju: naprimer 80% letova za i iz Amsterdama
uključuje razdaljine manje od 800 kilometara.
Što se tiče usluga povezanih sa smeštajem i ishranom u destinacijama, prekomeran
broj turista u razdoblju glavne turističke sezone izaziva ozbiljne pritiske, ukoliko je moguću

13
kapacitet regiona preopterećen. U ovom kontekstu, glavni činioci su gubitak biodiverziteta,
potrošnja vode, korišćenje zemljišta, potrošnja energije, zagađenje vode otpadima i ukupna
količina otpada.

Što se tiče aktivnosti u destinaciji, posebno jak pritisak može biti prouzrokovan:
- od strane objekata koji troše mnogo energije ili, zahvaljujući svojoj veličini uzrokuju
značajan obim saobraćaja (posebno u odnosu na izletnički turizam-turistička kretanja
u toku jednog dana),
- intenzivnim korišćenjem prirode (npr. golf, skijanje) i
- motorizovanim aktivnostima svake vrste.
Turizam je veoma često povezan sa ostalim oblastima politike kao što su saobraćaj,
regionalni razvoj ili prostorno planiranje. Da bi se obezbedila koherentna politika održivog
turizma, ove različite oblasti politike treba da budu uključene pri definisanju konkretnih mera
i akcija. Uz to, turizam povećano utiče na celu teritoriju Srbije; zbog toga su potrebne mere na
svim političkim nivoima.

14
Zaključak

Iz svega napred iznetog može se doći do zaključka da politika održivog razvoja u


Srbiji može biti posmatrana iz dva ugla : ugla stvarne mogućnosti i ugla fikcije.Nadam se da
konkretni primeri koje sam naveo omogućuju svakom čitaocu da izgradi sopstveni stav po
ovom pitanju, a što se mene tiče smatram da je politika održivog razvoja Srbije i stvarna
mogućnost, a istovremeno i fikcija.

15
Literatura

1. Milutinović, S. (2008). Doktrine razvoja. Skripta. Niš: Fakultet zaštite na radu

2. Milutinović, S. (2004). Urbanizacija i održivi razvoj. Niš: Fakultet zaštite na radu

3. De Žarden, Dž. (2006). Ekološka etika: Uvod u ekološku filozofiju. Poglavlje 4.:
Odgovornost prema budućim generacijama: održivi razvoj.

4. www.ekoforum.org.yu

5. www.odrzivi-razvoj.sr.gov.yu

16

You might also like