Hrana koja snižava holesterol

Kako smanjiti loš a povećati dobar holesterol? Da biste izbegli lekove i dodatke ishrani, potrebno je da u svoj
jelovnik uključite što više preporučenih namirnica: žitarice, ribe i jabuke stvoriće prirodnu ravnotežu poželjnih i
nepoželjnih holesterola.

Holesterol je na lošem glasu, ali valja imati na umu da našem telu ipak treba određena doza holesterola. Supstanca
nalik vosku putuje našim venama i pomaže proizvodnji nekih hormona i vitamina D.

Ali naša tela sama regulišu taj proces i proizvode tačno onoliko holesterola koliko nam na dnevnoj bazi treba. Naše
svakodnevne odluke o tome šta ćemo jesti doprinose rastu nivoa holesterola.

Visoki holesterol vodi ka srčanim oboljenjima.

Kada se smatra da je holesterol previsok? Nekoliko je važnih pokazatelja:

- ukupni holesterol
- LDL ili 'štetni' holesterol – on najviše doprinosi stvaranju naslaga u arterijama
- HDL ili 'dobri' holesterol – on čisti arterije
- trigliceridi – vrsta masnoća u krvi

Zdrav nivo holesterola je ispod 200 miligrama po decilitru krvi. LDL holesterol trebalo bi da bude ispod 100 mg, a
poželjni HDL je iznad 60 mg. Optimalni nivo triglicerida je ispod 150 mg po decilitru.

Ako je nivo holesterola visok, jedna od mogućnosti su lekovi ili dodaci koji smanjuju holesterol. Drugo rešenje su
promene u stilu života: smanjivanje telesne težine, vežbanje i promene u ishrani koje smanjuju prisutnost
namirnica s viškom holesterola. Mnogo je namirnica koje su izrazito korisne.

Ovas i ječam
Ove žitarice pune su vlakana, što održava vašu sitost duže vreme i smanjuje potrebu da posegnete za užinom.
Ali nije samo stvar u tome da vas vlakna održavaju vitkima. Topljiva vlakna, vrsta koje telo može da svari,
smanjuju nivo holesterola koji smo apsorbovali.

Riba
Nemasne ribe znatno smanjuju nivo holesterola. Kada jedete ribu, ne jedete meso, a ono je značajan izvor LDL
holesterola. Zatim, ribe kao što su losos, sardine i tuna imaju visoki procenat omega 3 masnih kiselina, koje
smanjuju nivo triglicerida.

Orašasti plodovi
Raspršite ih po salati, dodajte ih ovsenim pahuljicama, grickajte ih kad ogladnite između obroka. Kao što potvrđuju
mnoge studije, svaki orašasti plod doprineće smanjenju ukupnog nivoa holesterola.

Maslinovo ulje
Zamena zasićenih masnoća koje nalazimo u margarinu za nezasićene u uljima svakako je dobra ideja – i za obim
vašeg struka i za vaše srce. Na taj način možete smanjiti holesterol, a korišćenje maslinovog ulja pri tom podiže
nivo dobrog HDL holesterola.

Jabuke
Jabuka prosečne veličine sadrži oko četiri grama vlakana koji smanjuju LDL ili oko 17 odsto poželjnog dnevnog
unosa. Jedna jabuka dnevno može vas poštedeti odlaska kardiologu!

Jagode
Jagode obiluju pektinom, topljivim vlaknima koja mogu smanjiti LDL. Nedavna studija utvrdila je da obogaćenje
jelovnika jagodama ima isti učinak za zdravčje srca kao da jedete žitarice!

Agrumi
Svi agrumi obiluju pektinom – narandže, grejpfrut, limuni. A dodatna vlakna u vašoj prehrani smanjiće krvni
pritisak – što je svakako dobro za vaše srce.

Grašak i sočiva
Sjajan su izvor topljivih vlakana koja stvaraju osjećaj sitosti i mogu da smanje holesterol. Nedavna studija
Univerziteta Arizona utvrdila je da ljudi koji jedu pola šoljice grahorica dnevno za 24 sedmice smanjuju holesterol
za osam posto.

Soja
Isto kao i sa ribom - ako jedete soju, ješćete i manje mesa, što znači da ćete smanjiti unos zasićenih masnoća i
holesterola. Soja je jedinstvena, budući da je odličan izvor proteina, a ipak ne sadrži holesterol, kao namirnice
životinjskog porekla. Ipak, nije tako moćan eliminator holesterola kao što se donedavno mislilo. Studija iz 2010.
ukazuje da učestalo konzumiranje soje može smanjiti njegov nivo za umerenih osam do 10 posto.

Crveno vino
Verovatno znate da umerena konzumacija alkohola koristi vašem organizmu zato što povremena čašica povećava
nivo dobrog HDL holesterola.
Crveno vino može biti posebno korisno, jer je bogato antioksidansima, koji smanjuju nivo LDL holesterola.

Avokado
Kao i maslinovo ulje, avokado je bogat nezasićenim masnoćama koje snižavaju holesterol. Mononezasićene
kiseline, koje su prisutne u ovom tropskom voću, smanjiće razinu LDL i povećati prisustvo HDL holesterola – ali
samo u slučaju ako konzumacija avokada podrazumeva da ste odbacili nezdrave namirnice.
Kako smanjiti loš holesterol?
Bolesti krvnih sudova česte su u današnje vreme, a jedan od uzroka bolesti srca i krvnih sudova može biti povišeni
nivo holesterola u krvi.
U krvi postoji LDL (takozvani loš holesterol), koji stvara naslage na arterijama, i HDL (takozvani dobar
holesterol), koji odvodi LDL (masnoće) u jetru.
U zdravom organizmu je nivo holesterola u krvi uravnotežen. Povoljno je za organizam kada je nivo HDL veći od
nivoa LDL-a. Kada je nivo lošeg holesterola povećan, dolazi do povećanih naslaga na arterijama i oštećenje krvnih
sudova i stvara se mogućnost začepljenja krvnih sudova.
Prevencija
Umerenim fizičkim aktivnostima, pravilnom ishranom, smanjenjem napetosti, pravilnim disanjem i boravkom na
čistom vazduhu može se smanjiti nivo LDL-a i njegov loš uticaj na naše zdravlje.
Ishrana
Hranom se može smanjiti štetno dejstvo holesterola na organizam tako što se snizi nivo lošeg, a poveća nivo
dobrog holesterola.
Antioksidansima iz hrane može se smanjiti negativno dejstvo slobodnih radikala na krvne sudove.
Pravilnom ishranom može se značajno uticati na smanjenje nivoa lošeg holesterola u krvi.
Od mesa preporučujemo: ribu, junetinu, govedinu, teletinu, kuvanu jagnjetinu i meso divljači.
Mlečni proizvodi korisni su u manjim količinama: obrano mleko (sa manje masnoće), jogurt, posni sirevi, kravlje
kiselo mleko, mlad sir.
Ne treba koristiti u ishrani celo jaje, već samo belance.
Hleb i pecivo se preporučuju u manjim količinama, 2-3 kriške (ili dva-tri peciva) dnevno. Treba jesti crni hleb, ili
hleb od integralnog (celovitog zrna) brašna. Ukoliko se jede obrok od integralnog pirinča ili testenina, ne treba jesti
hleb. Ovsene pahuljice takođe treba koristiti u ishrani, a nutricionisti preporučuju i heljdu, ječam i sočivo.
Povrće treba koristiti u svakodnevnoj ishrani, naročito ono koje sadrži: flavonide, likopen, razgradiva vlakna i
sumporna jedinjenja. Korisne su salate svih vrsta, paprika, šargarepa, crni luk, beli luk, praziluk i paradajz, ali bez
dodataka masnoće. Za kuvana jela treba koristiti mahunarke, spanać i plavi patlidžan.
Od ulja je najbolje maslinovo ulje, ali se u manjim količinama mogu koristiti i suncokretovo, kukuruzno ili ulje od
soje.
Svi začini su dozvoljeni, ali ne sa previše soli. Pod začinima podrazumevamo sve biljne začine, biber, kim,
bosiljak, origano, đumbir, cimet, karanfilić, ali i sirće i senf.
Pečurke povoljno deluju na regulisanje nivoa holesterola u krvi, naročito šitaki pečurke.
Voće treba jesti svakoga dana u dva-tri obroka. Poželjno je jesti: jagode, borovnice, ribizle, kupine, maline,
gloginje, mandarine, limun, kivi, grejpfrut, šljive, kruške, dunje, jabuke, trešnje i višnje.
Od slatkiša se preporučuju džem i marmelada sa malo šećera (kao za dijabetičare).
Od napitaka se mogu koristit kafa i čaj (bez šećera), mineralna voda (negazirana) i sokovi bez šećera i bez
konzervansa. Poželjno je crno vino, ali samo jedna čaša dnevno.
Čajevi bez šećera mogu se piti, a interesantno je da se naročito preporučuje čaj od ginka.
Savet
Način lečenje povišenog nivoa lošeg holesterola treba da preporuči lekar, a ishranom i zdravim navikama lečenje
možemo učiniti efikasnijim.
Svi stručnjaci se slažu u tome da nikad nije kasno početi sa primenama mera za očuvanje krvnih sudova.
Šta utiče na povećanje lošeg holesterola?
Ukoliko u organizmu nivo holesterola u krvi nije uravnotežen, to može biti uzrok nastanka nekih bolesti srca i
krvnih sudova.
Nije povoljno za organizam da nivo HDL (takozvanog dobrog holesterola) bude niži od nivoa LDL-a (takozvanog
lošeg holesterola).
Šta ne treba raditi?
Na nivo holesterola negativno utiču: pušenje, alkoholizam, fizička neaktivnost, neredovna ishrana, prevelika
napetost, prekomena težina, previše izlaganja hladnoći, infekcije, stres, psihofizički zamor, hronični umor,
hormonski poremećaji...
Šta ne treba jesti?
Navodimo namirnice koje utiču na povećanje nivoa takozvanog lošeg holesterola. Treba ih izbegavati u ishrani ili
njihovo korišćenje treba svesti na najmanju meru:
Beli hleb, pecivo od belog brašna, lisnato testo, čips, smoki, slani štapići nisu preporučljivi, kao ni druga peciva u
kojima preovladava belo brašno.
Jako, masno i začinjeno meso i mesni proizvodi možda najviše utiču na povećanje holesterola: svinjsko meso,
slanina, masna govedina, iznutrice, prerađevine od svinjskog mesa (suvo meso, šunka, suva slanina, čvarci,
kavurma, kobasice, salame, mesni narezak, paštete...). Lekari savetuju da treba jesti belance, a ne žumance.
Od mlečnih proizvoda treba izbegavati: punomasno mleko, ovčje kiselo mleko, slatku pavlaku, kiselu pavlaku,
punomasni sir, kačkavalj, kajmak, maslac, margarin i šlag.
Od povrća ne treba jesti u većim količinama avokado, krompir i pirinač, a pogotovu ovu hranu ne treba
kombinovati sa hlebom.
Svinjsku mast, loj i margarin ne treba koristiti za spremanje hrane niti kao masnoću za dodatke hrani.
Jake i slatke kolače treba izvbaciti iz jelovnika: torte, sitni kolači, tulumbe, baklave, keks, čokolade, bombone,
med, šećer, sladoled, palačinke, uštipci...
Za holesterol nisu poželjni (pogotovu u većim količinama): orasi, lešnici, bademi, suvo grožđe, kandirano voće,
sušeno voće, lubenica, kokosov orah, kompoti sa šećerom, slatka i džemovi sa šećerom.
Majonez kao začin ili preliv sadrži dosta žumanceta, pa se samim tim ne preporučuje za ishranu.
Alkoholna pića i sokove sa dosta šećera treba izbegavati: pivo, belo vino, sve vrste rakija (žestoka pića), likeri,
koka-kola, gazirani napici, kakao, kafa sa šećerom, kokteli i slično.
Preporuka
Lečenje povišenog nivoa holesterola tipa LDL treba sprovoditi prema savetima lekara, a ovo što smo naveli može
samo pomoći u lečenju.
Medicinski stručnjaci kažu da nikad nije kasno početi sa promenama u načinu života i promenama u ishrani kako
bismo smanjili holesterol i očuvali srce i krvne sudove.
Ishranom protiv povišenog holesterola i triglicerida
Većina nas zamišlja holesterol kao vrstu masnoće, ali to je u stvari posebna vrsta alkohola koja se zove steroidni
alkohol ili sterol. Pravilna ishrana je jedan od ključnih faktora za održavanje zdravog nivoa holesterola.

Vitalan je za zdravlje svake ćelije u našem organizmu. Holesterol pomaže jetri da svari masnoću i zajedno sa
proteinom i lecitinom deluje na transportu masti kroz našu krv. I seksualni hormoni ga sadrže u svom sastavu, a
važan je i u održavanju vlažnosti kože. Toliko je značajan da ako ga nema dovoljno u hrani, jetra ga sama
proizvodi.
Normalno se holesterol uglavnom nalazi u ćelijama, a samo u maloj količini u krvi. Kada njegov nivo u krvi
poraste, postaje štetan po zdravlje, doprinosi nastanku arteroskleroze, stvaranju naslaga na krvnim sudovima,
začepljenju arterija i opterećenju srca. Ali nije holesterol jedini uzročnik zapušavanja arterija štetnim naslagama.
Veliku ulogu u tome imaju i trigliceridi i ukupni lipoproteini.

Trigliceridi su masti ili masni molekuli koji se formiraju u jetri iz masti koje jedemo. Kod žena koje su češće
izložene visokim trigliceridima, nivo treba da bude nešto niži nego kod muškaraca.
Osobe ciji se nivo kreće izmedu 250 i 500mg/100ml dvostruko su više izložene opasnosti od srčanih oboljenja u
odnosu na one sa niskim trigliceridima.
Granice preporučenog nivoa holesterola i triglicerida su:
Ukupan nivo holesterola: ispod 200mg/100ml (<5,2mmol/L)
Dobar - HDL holesterol: iznad 35mg/100ml (1,0-1,54mmol/L)
Loš – LDL holesterol: ispod 130mg/100ml (<2,6 mmol/L)
Trigliceridi: ispod 1,7mg/100ml (<1,7mmol/L)

Lipoproteini se sastoje od masti i proteina, od narocitog su značaja lipoproteini visoke gustine (HDL) i niske
gustine (LDL). HDL imaju malo holesterola a mnogo fosfolipida i kardiolozi ih smatraju “dobrim” jer smanjuju
krvni pritisak i šansu za bolest srca. LDL sadrže velike količine holesterola i imaju tendenciju da se pričvrste za
zidove arterija i da stvaraju naslage. Prema tome suviše LDL povećava rizik ateroskleroze i opasnost od srčanih
oboljenja. Zato se nazivaju “lošim” holesterolom. Pošto se nivo triglicerida posle obroka sa masnom hranom
podiže i taj se nivo zadržava sledećih nekoliko sati, savetuje se da se 8 sati pre ispitivanja ne jede.
Kako održavati masnoće u normali?
Najvažniji pristup smanjenju holesterola je zdrava ishrana i stil života. Korišćenjem zdrave ishrane sa malo
zasićenih masnoća, a sa više biljne hrane (zrnasta hrana, voće povrće i mahunarke, umanjuje se opasnost od
oboljenja srcea i krvnih sudova. Ali problem ipak postoji jer izbegavanje jaja, mesa, mleka i mlečnih proizvoda ne
mora uvek da koriguje visok nivo holesterola u krvi jer ovu supstancu telo samo proizvodi. Ono može da odgovori
na oštru redukciju holesterola tako što će da proizvede vise svog. može da proizvede i do 1500 mg holesterola
dnevno, šest puta više od onoga što normalno pojedemo.
Interesantno je napomenuti da neke etničke grupe kao sto su Masai u Africi i Eskimi imaju hranu bogatu
holesterolom, a ipak imaju niske vrednosti serumskog holesterola, tako da moraju da se uzmu u obzir i drugi
faktori. Neki od tih faktora su genetski, zatim nutricioni status, stres, vežbe, kretanje, godine života.
Ishrana
Umesto da potpuno izbacite namirnice bogate holesterolom, dodajte vašoj ishrani vise vlakana.Za brzu eliminaciju
holesterola iz tela dobar je pektin koji se nalazi u jabukama. Za to su dobre i cerealije kao sto su ovas, ječam, proso
ili heljda. Dodavanje jabuke cerealijama samo povećava efekat eliminacije.
Još jedan interesantan podatak je da mala količina polinezasićenih masti može da smanji holesterol u krvi za 5-
10%.Posebno je dobra linoleinska kiselina, koja se nalazi u hladno ceđenim uljima, ribi (ne ljuskarima, orasima,
semenkama i buteru od kikirikija. Pomažu i namirnice bogate vitaminom B6 (piridoksinom). Kako je to vitamin
rastvorljiv u vodi i gibi se prilikom kuvanja, najbolje je uključiti u ishranu mnogo sirovog povrća i voća. Naročito
je vitaminom B6 bogato zeleno lisnato povrće. Značajni su i proizvodi od soje – sojino mleko, kao i fermentisani
proizvodi od soje bogati lecitinom kao sto su tofu (sojin sir) i tempeh (sojino meso).

Za sniženje holesterola u krvi do 30% preporučuju se dnevni unos sledećih namirnica:

banane (1,5 osrednja); beli luk (2 čena ili 600 mg u kapsulama); pola glavice crnog luka ; geršla (3 činije kuvane);
grašak (pola cinije); jogurt (3 šolje obranog) krompir ¾ činije kuvanog; kukuruz šećerac (pola činije) maslinovo,
suncokretovo i druga hladno ceđena ulja; ovsene pahuljice; pasulj; salata; soja; šargarepa (2-3 korena); šljive (5
plodova); vino (1 čaša).

Ribu treba jesti najmanje 2 puta nedeljno tj. 500g, radi Omega 3 masne kiseline ribljeg ulja. Mahunarke (pasulj,
sočivo) ovsene pahuljice, jabuke – najmanje 7 porcija nedeljno, radi korisnih biljnih vlakana koja snižavaju
holesterol. Najbolje je koristiti maslinovo i suncokretovo hladno ceđeno ulje, a korisno je da se i mešaju. Voće i
sokove poželjno je konzumirati, ali češće sveže voće nego sok, radi biljnih vlakana. Hleb i zrnaste proizvode
koristiti umereno, tako sto ce se dati prednost proizvodima od celog zrna i proizvodima od raznog zrnevlja
(integralni hleb, ovsene pahuljice, cerealije za doručak, testenine od integralnog brašna).
Šta izbegavati
Dijete sa veoma niskim unosom masti ispod 10% kalorija iz masti smanjuju nivo korisnog HDL holesterola. Mnogi
ljudi zamenjuju namirnice bogate holesterolom onim veštačkim, tipa margarina, majoneza, kremova, itd. Ali, ne
postoje dokazi da ove namirnice sprečavaju srčane probleme, a sadrže u sebi razne dodatke koji mogu biti
predispozicija za pojavu kancera. Namirnice koje sadrže rafinirani šećer vode nezdravom nagomilavanju masti u
jetri i tkivima. One smanjuju i nivo zdravih HDL i povećavaju nivo LDL.
Rafinirane namirnice bi trebalo zameniti kompleksnim ugljenim hidratima- integralnim zrnima, voćem i povrćem.
Mnogi lekovi, uključujući steroide i kontraceptivna sredstva, mogu da povećaju holesterol i trigliceride i da unište
hranjive sastojke potrebne za odražavanje normalnih nivoa. Suvišne količine proteina i kuvane hrane mogu takođe
da unište hranjive sastojke koji kontrolišu holesterol.
I konačno, još jedan faktor koji diže holesterol je stres, sto je jedan od razloga zbog kojeg je izbegavanje stresa
toliko značajno.
Rezime
Lekove za smanjenje holesterola treba izbegavati osim u slučajevima poremećaja hiperholesterinemije, jer neki od
njih mogu biti toksični za jetru, a neki su i sa kancerogenim svojstvima. Vlakna, naročito pektin iz voća i alginati iz
algi, pomažu eliminisanju suvišnog holesterola iz tela i male količine polinezasićenih masnih kiselina koje se
nalaze u hladno ceđenim (nerafiniranim) uljima mogu da snize masnoće. Izgleda da vežbanje i kretanje pomažu
povećanju HDL i smanjenju LDL, iako može da prođe i po nekoliko meseci pre nego što dođe do vidne promene.

Dodaci koji su značajni za kontrolu holesterola i koji drže nivo masnoća pod kontrolom su
Niacin (vitamin B3), koji se nalazi u zelenom lisnatom povrću, žitnim klicama, pasulju, grašku, lososu.
Vitamin C koji je najbolji u kombinaciji sa bioflavonoidima. Kada se kombinuje sa lecitinom, pomaže rastvaranju
arterijskih naslaga.
Vitamin E pomoći će poboljšanju cirkulacije ka srcu.
Vitamin B6 i metionin balansiraju nivo triglicerida i pomažu normalizaciju holesterola.

Studije su pokazale da su najbolji minerali za sniženje holesterola hrom, kalcijum, magnezijum i cink. Đumbir,
ekstrakt crvenog pirinča, beli luk i gljiva shitake smanjuju holesterol i trigliceride koje proizvodi jetra. Osim toga,
beli luk i razređuje krv, umanjujući tako šanse za opasne krvne ugruške.
Šta treba jesti kada su povećani holesterol i trigliceridi?
Šta treba jesti kada su povećani holesterol i trigliceridi?
The mean subject age within this study was tadalafil online tizanidine disease Interactions 20mg buy cialis. Significance
about informing patients from the likelihood of life-threatening hypotension or hemodynamic compromise with
concurrent usage of organic nitrates and nitrites in any form, including the recreational usage of inhaled nitrites &ldquo
poppers&rdquo 20mg buy cialis.
argaiv1067
Holesterol i trigliceridi predstavljaju dva oblika lipida(masti)
Postoje dve vrste holesterola LDL "loš" i HDL "dobar" holesterol. Kada je nivo LDL holesterola visok, on počinje da se
lepi za površinu krvnih sudova, ubrzava aterosklerozu i smanjuje elastičnost arterija. Zbog suženja arterija može nastupiti
infarkt ili moždani udar. Pored holesterola na oštećenje srca deluju i povećani trigliceridi. Pročitajte kako smanjiti
povećane holesterol i trigliceride ishranom.

VRSTA HRANE DOZVOLJENA HRANA ZABRANJENA HRANA

obrano mleko,jogurt, kiselo punomasno mleko, ovčije
mleko i mlečni
mleko,kefir, posni sirevi u mleko, pavlaka,šlag, puter,
proizvodi
malim količinama kajmak, punomasni sirevi
jaja belance žumance
beli hleb, lisnato testo sa
hleb,peciva, crni hleb,raženi, hleb od celog
puterom i jajima, grickalice,
testenina zrna, graham, proja, pirinač
smoki, peciva
plava i bela riba, ćuretina i
masna svinjetina, govedina,
piletina, kuvana govedina,
meso, riba, plodovi jagnjetina, paštete, iznutrice,
teletina i jagnjetina, divljač,
mora kobasice, salame, čvarci,
dimljena šunka, pršuta, pileći
slanina, mesne konzerve
narezak, ćureća prsa
sve vrste kuvanog povrća, bez
povrće masnoće, salate, soja i krompir u svim oblicima
proizvodi od soje
jabuke, kruške, narandže,
groždje, banane, smokve,
limun, mandarine, dunje,
voće urme, kandirano i sušeno
jagode,maline, kupine,
voće, orasi, bademi, lešnici
borovnice....
maslinovo, sojino, kukuruzno,
ulje i masti margarin, svinjska mast, loj
suncokretovo ulje
začini svi začini majonez, kečap
slatkiši sa veštačkim šećer, med, marmelada,
slatkiši zasladjivačima, suvi kolači bez džem, torte, kolači, puding,
masti sladoled, čokolada
čaj i kafa bez šećera, mineralna sva alkoholna pića, sokovi iz
pića voda, prirodni sokovi bez tetrapaka, gazirani sokovi,
šećera kakao i čokolada
Dijeta, ishrana koja smanjuje holesterol

Važan za „dobro funkcionisanje” našeg organizma (proizvodnja određenih hormona, žučnih kiselina…), holesterol
može biti i poguban za arterije ako je njegov nivo u krvi povišen. Taložeći se na njihovim zidovima, on smanjuje
prečnik arterija sa opasnošću da ih potpuno zatvori. I izazove infarkt ili druge vaskularne probleme.
Zbog toga se nameću određene mere životne higijene ukoliko se pređu dve ključne cifre: 2-2,5 g/l za ukupni nivo
holesterola i, naročito, 1,6 g/l za loši LDL holesterol. Nutricionisti objašnjavaju da se uvek počinje sa promenom
režima ishrane u trajanju od tri do šest meseci. Uglavnom je to dovoljno da se nivo holesterola spusti za 10-15
odsto bez primene lekova.
Nikako se ne preporučuje drakonska dijeta već je neophodno da osoba „nauči” zdravo da se hrani.
Prioriteti
Najpre iz ishrane treba izbaciti holesterol i „loše”, zasićene masti. Njihov višak doprinosi povećanju nivoa
holesterola. Istovremeno, treba povećati unos „dobrih” masti ( nezasićene masne kiseline) koje ne samo što ne
povećavaju holesterol, već ga i smanjuju.
Kako izabrati prave namirnice?
Ukazaćemo na one osnovne i pomoći vam u odabiru. Ne zaboravite, pravilna ishrana je ključ zdravlja.
Ulja
Zbog optimalnog unosa “dobrih masti”, trebalo bi koristiti više vrsti ulja za začinjavanje salata. Ulje iz repice ili
pšeničnih klica, kao i sojino i orahovo ulje, obezbeđuju omega 3 masne kiseline, suncokretovo ulje ili ulje od
kikirikija - omega 6, a maslinovo - mononezasićene masne kiseline.
Za pečenje ili kuvanje namirnica koristite suncokretovo ili maslinovo ulje, mešavine ulja siromašnih zasićenim
mastima ili pak kukuruzno ulje ili ulje od semenki grožđa za blago dinstanje.
Ne zaboravite pri tom da su sva ulja masna, pa samim tim i kalorična. Njihova prekomerna upotreba dovodi do
gojenja, faktora rizika za arterije.
Mesa
Količina masti u mesu zavisi od životinje i odabranog komada.
• Jagnjetina: svi komadi su masni!
• Govedina: ne savetuju se rozbratna i unutrašnja strana buta, šnicle su dozvoljene.
• Svinjetina: kotlet nikako, ali file i šunka su nemasni.
• Teletina: svi komadi su prilično nemasni!
• Konjsko meso: veoma malo masno.
• Živinsko i meso divljači: ćuretina, piletina, zečetina ili meso divljači su idealna mesa u borbi protiv holesterola…
ako se pripremaju bez viška masnoće i jedu bez kožice.
Mlečni proizvodi
• Pavlaka sadrži veliku količinu zasićenih masnoća.
• Meki sirevi su manje masni od tvrdih.
• Jogurt, uzmite onaj sa što manjim procentom masti, kalcijum je uvek prisutan u istoj količini.
Riba
Izaberite najpre masne ribe hladnih mora, bogate omega 3 kiselinama (skuša, jegulja, haringa, losos) ili pak
polumasne ribe (sardine, šaran, inćuni).
6 namirnica koje će smanjiti holesterol za tri meseca
19. 02. 2013. 12:02 | Komentara: 2
INDIRA FUNDUK | Foto: Shutterstock
Visok nivo holesterola u krvi ključni je faktor za razvoj srčanih oboljenja, koja uzimaju tri puta više života nego
tumor dojke i dva puta više od raka pluća. Dobra vest je da je smanjenje holesterola najvažnija stvar koju možete
da uradite kako biste smanjili rizik po zdravlje. Da li je dovoljno samo promeniti ishranu ili je to moguće jedino uz
upotrebu statina? Odgovor stručnjaka glasi da je moguće znatno smanjiti nivo holesterola izmenama u ishrani. Što
je još bolje, ne morate se odricati jaja ili čokolade. Bitno je da kombinujete 6 vrsta namirnica i za tri meseca
imaćete 20 odsto manje holestertola.

ZDRAVA HRANA
U pametnu hranu spada jogurt proaktiv, kao i ostali proizvodi koji sadrže stanole i sterole. Ovi prirodni molekuli,
koji se nalaze u biljkama, blokiraju apsorpciju holesterola iz namirnica, koji se potom izbacuje iz organizma.
Dokaz: Studije su pokazale da biljni steroli smanjuju nivo holesterola za sedam do deset procenata za tri nedelje.
Količina: Potrebno je unositi 2 grama uz najobimniji obrok u toku dana, svakodnevno. Najbolji izvor je jogurt.
Umesto toga možete pojesti šest malih kašičica margarina obogaćenog vitaminima kako bi se dobila ista količina
sterola, što daje 150 kalorija i 18 grama masti.
Savet stručnjaka: Uzimajte ih uz glavni obrok jer steroli smanjuju količinu apsorbovanih masti. “Gutljaj uz
jutarnju kafu ili mrvice margarina tokom dana neće proizvesti isti efekat.
VLAKNA
Visoki sadržaj vlaknastih materija kod pasulja i variva znači da se ne mogu lako svariti u crevima. Vlakna se
vezuju za holesterol tako da se on izbacuje sa otpadnim materijama. Hleb bogat vlaknastim materijama treba uvesti
u ishranu.
Dokaz: Metaanalizom u 67 studija o vezi vlaknastih tvari i nivoa holesterola došlo se do zaključka da
konzumiranje većeh količine vlakana pomaže da se smanji loš LDL holesterol za malu ali značajnu količinu.
Namirnice sa vlaknastom metrijom, kao što je pasulj, takođe utiču na to da organizam upija manje zasićenih
masnoća, što pomaže u kontroli telesne težine i štiti arterije od masnih naslaga.
Količina: Osamnaest grama dnevno. Oko pet grama dolazi iz proizvoda na bazi ovsa, a da dobijete ostatak
potrebne količine dovoljno je da uzmete parče tosta bogatog vlaknima i dve supene kašike pasulja. Voće i povrće
takođe će povećati unos vlaknastih tvari.
Savet stručnjaka: Nivo holesterola smanjićete i ako samo zamenite beli hleb grahamom.

ORAŠASTI PLODOVI
Većina orašastih plodova, uključujući badem, orah i kikiriki dobri su za smanjivanej holesterola. Treba izbegavati
zasoljene varijante, posebno ako i inače imate povišeni krvni pritisak. Još uvek nije sasvim jasno kako ovi plodovi
utiču na smanjenje holesterola, ali se možda radi o tome da sadrži biljne sterole kao i monozasićene masti koje štite
krvne sudove od oštećenja. Pored toga, bogati su vlaknima i vitaminom E.
Dokaz: Godine 2010. prilikom analize 25 studija izvršenih u SAD u vezi sa konzumiranjem orašastih plodova i
nivoa masnoće u krvi došlo se do zaključka da se svakodnevnim uzimanjem osam do deset plodova smanjuje nivo
ukupnog holesterola za pet procenata, i da su ovi plodovi posebno korisni za one koji imaju visok nivo lošeg LDL
holesterola.
Količina: Između 25 i 50 grama dnevno.
Savet stručnjaka: Orašasti plodovi zasićuju, tako da ne samo što smanuju holesterol, nego i smanjuju potrebu za
stalnim grickanjem. Iako su, teorijski, vrlo kalorični, malo je verovatno da se iz njih iskorišćava sva energija.
Koliko smem dnevno da pojedem? SOJA
1. Malu šolju jogurta Mleko od soje, sojini oraščići i jogurt od soje pomažu jetri u izbacivanju
2. 30 g orašastih plodova - oko 25 lošeg LDL holesterola iz krvotoka. Soja može služiti i kao zamena za
badema, na primer mlečne proizvode i meso.
3. Parče crnog hleba i 80 g pasulja
4. 90 g ovsa, zobena kaša, tri ovsena
kolača i dve kriške ovsenog hleba
5. Dve supene kašike maslinovog ulja
ili uljane repice - pri kuvanju
6. Dva sojina proizvoda - 125 ml
sojinog pudinga, 70 g mlevene soje,
jogurt od soje i čašu sojinog mleka -
super za početak
Dokaz: Postoje neki pokazatelji, uključujući i studiju iz 2011. godine, da sojini proteini pomažu u skidanju
ukupnog holesterola. Iako su efekti bili skromni, neki stručnjaci kažu da zbog toga što sojini proizvodi, kao, na
primer tofu sir, često mogu biti zamena za meso, ona smanjuje unos zasićenih masti iz drugih izvora.
Količina: Eksperti preporučuju najmanje dve do tri porcije sojinih proizvoda dnevno. To je količina od pola litre
sojinog mleka ili jogurta. Može doći do snižavanja holesterola za pet procenata, ali naučni dokazi za ovaj podatak
su limitirani.
Savet stručnjaka: Počnite jednom porcijom dnevno i postepeno unosite soju u ishranu.
ZDRAVA ULJA
Maslinovo ulje i uljana repica, koji sadrže uglavnog monozasićene masti, niti povećavaju niti smanjuju nivo
holesterola. Ipak, pomažu u jačanju zidova arterija, što znači da arterije čini otpornijim na delovanje holesterola.
Ove masnoće se i lako prečišćavaju u organizmu.
Dokaz: Studije pokazuju da zamenom zasićenih masti, kao što su svinjska mast i puter ovim uljima za rezultat ima
smanjenje nivoa holesterola. Ona pomažu i u sprečavanju da LDL izaziva upale u arterijama, što je ključni faktor
za kardiovaskularna oboljenja.
Količina: Dve supene kašike dnevno u spremanju obroka. Istraživanje iz 2002. godine pokazuje da konzumiranje
ove količine maslinovog ulja svakog dana smanjuje ukupni holesterol za osam procenata za šest nedelja. Takođe,
poznato je da je devičansko maslinovo ulje najbolje.
Savet stručnjaka: Za polinezasićene masti iz suncokretovog ulja smatralo se da su dobre kao i maslinovo ulje, ali
u poslednje vreme se pokazalo da prevelika upotreba suncokretovog ulja izaziva oksidaciju, što znači povećanje
naslaga na zidovima arterija. Ipak, zapamtite da su i polinezasićene masti još uvek bolje od putera i svinjske masti.
OVAS
Ovas sadrži sastojke koji se nazivaju beta glukanima, koji mu daju izgled kaše. Beta glukani formiraju debeo
želatinasti sloj u digestivnom traktu i vezuju holesterol u crevima, sprečavajući time da organizam apsorbuje
holesterol. Potom se holesterol zajedno sa nastalim želatinastim slojem izbacuje iz organizma.
Dokaz: Analizom 12 istraživanja u kojima je učestvovalo više od hiljadu ispitanika pokazale su da dodavanjem
beta glukana svakodnevnoj ishrani preko ovsa i drugih cerealija smanjuje nivo holesterola za pet procenata za tri
meseca.
Količina: Tri grama beta glukona dnevno. To je jednako manjoj činiji kaše, tri krekera od ovsenog brašna ili dva
parčeta ovsenog hleba. Ove količine bi trebalo da omoguće i dnevni unos vlakana od oko 5 grama.
Savet stručnjaka: Studije pokazuju da je beta glukan dobar za srce i da je ovas vrlo jestiv. Postoji čak i hleb sa
dodatkom ovsenih mekinja. Bilo bi najbolje redovno uzimati tri porcije ovsa dnevno, kako bi se dobio potpuni
efekat.
PITANJA I ODGOVORI

1. Ako je holesterol toliko loš, zašto se nalazi u našem organizmu?

- Holesterol je masna supstanca koju proizvodi jetra i koristi se za izgradnju zidova ćelija, uz pomoć njega stvara
se zaštitna obloga oko nerava i služi u proizvodnji drugih hemikalija, kao što su hormoni.
Holesterol se u organizmu nalazi u kombinaciji sa proteinima kako bi se formirali zašttini slojevi oko sićušnih
zrnaca masti apsorbovanih iz namirnica, koja se zovu lipoproteini. Svrha tog oblaganja jeste da drži masti zajedno,
tako da u krvi ne bismo imali plutajuće deliće masti.
Dva lipoproteina koja se obično mere jestu lipoprotein niske gustine (LDL) i onaj visoke gustine (HDL). LDL je
poput velikih grudvi masnoža i proteina koji se kotrljaju duž arterija i jedino jetra može da ih izbaci iz organizma.
Dok putuje, masnoća prolazi kroz zidove arterija i ulazi u njih. Taj proces, po imenu ateroskleroza, prouzrokuje
sužavanje zidova arterija tako da krv ne može normalno da prolazi kroz njih, a usled toga nastaju ugrušci krvi koji
mogu da izazovu srčani ili moždani udar.
HDL je poznat kao “dobar” holesterol. Mnogo je manji i skida naslage masnoća sa zidova arterija dok cirkuliše
kroz organizam. Zbog toga je važno znati koliki je nivo i jednog i drugog holesterola u krvi, budući da je upravo
odnos između njih bitan za postojanje rizika od oboljenja.

Šta uzrokuje porast nivoa masnoće?

Masnoće zavise od genetskog nasleđa i načina ishrane. Na zapadu, mnogi ljudi imaju veći nivo holesterola nego
oni iz zemalja gde je ishrana manje masna, kao što je, na primer, Japan. Konzumiranje hrane bogate zasićenim
masnoćama, kao što su puter, kajmak, mesni proizvodi, kobasice i brza hrana, dovodi do povišenog holesterola.

Kako se meri holesterol?

Ono što je bitno jeste odnos između LDL i HDL. To se može izmeriti običnom analizom krvi u domu zdravlja.
Rezultat daje zapreminu holesterola a jedinica je milimol po litru krvi, ili mmol. Dobro je da LDL bude ispod 3
mmol, a granica ukupnog holesterola je 5 mmol. Ljudi kod kojih postoji povećani rizik od srčanih oboljenja - oni
sa visokim krvnim pritiskom, gojazni, starije osobe, ili sa porodičnom istorijom ove bolesti, trebalo bi da imaju
ukupan holesterol najviše 4 mmol, pri čemu bi LDL trebalo da bude najviše 2 mmol. Ko ima više od 8 mmol
ukupnog holesterola spada u srednje di visoko rizičnu grupu, u zavisnosti od starosti i pritiska. Rezultat od čak 5
ili 6 mmol kod nekih osoba može biti suviše visoko, tačnije, kod onih koji imaju i druge rizične faktore, kao što je,
na primer, reumatski artritis.

Koliko često treba proveravati holesterol?

Posle 40-te godine života, nivo holesterola trebalo bi kontrolisati svaih pet godina. Ako ste u porodici imali srčana
oboljenja ili povišeni holesterol, trebalo bi odmah da krenete sa merenjem, i pre 40-te.

Da li ako imam povišen rezultat znači da ću dobiti srčani udar?

Kardiovaskularne bolesti mogu dovesti do srčanog ili moždanog udara. Što je osoba starija to je veći i rizik.
Takođe, pušenje, visok krvni pritisak, nasledna istorija i nekretanje povećavaju rizik. Kombinacija visokog
holesterola sa ovim faktorima predstavlja zvono na uzbunu.
Da li ću morati da uzimam statine?
Ukoliko je vaš ukupni holesterol ispod 5 mmol, većina lekara će vam reći da promenite način ishrane. Ako je
dosta povišen, možda će vam prepisati statine jer ovi lekovi smanjuju nivo za 20 do 40 procenata, što je značajan
pad. Lekari će prepisati statine svakom kod koga su 20 odsto uvećane šanse za nastanak kardiovaskularnog
oboljenja u narednih 10 godina. Ali, u svakom slučaju savetovaće promene u režimu ishrane.

Koliko samo ishrana može da pomogne?

Ishrana može da smanji nivo holesterola za 10 do 20 procenata, što značajno smanjuje rizik od srčanih oboljenja.
Studije pokazuju da je kod prosečne osobe moguće ostvariti smanjenje od 13 odsto. Za neke od nas, to je
dovoljno.

Koliko vremena treba da počne da deluje?

Da biste smanjili holesterol za 20 procenata, morali biste da primenjuje sve zdrave navike u ishrani koje su gore
pomenute, najmanje tokom tri meseca. Ukoliko ne vidite promene posle tri meseca, porazgovarajte sa doktorom.
Kod nekih osoba, zdrava ishrana nema neki veliki efekat. Kad jednom smanjite holesterol, moraćete čvrsto da se
držite pravila o zdravoj ishrani.

Hrana koja smanjuje holesterol

U jednom ranijem tekstu već smo govorili o glavnim uzročnicima povećanog holesterola – alkohol, cigarete, manja
fizička aktivnost, debljina… u principu, sve loše životne navike. Značajnu ulogu u regulisanju nivoa holesterola igra i
naša ishrana. U tekstu koji sledi navodimo vam listu namirnica koje će vam pomoći da taj nivo držite pod kontrolom.

Prema rezultatima jedne američke studije, šaka orašastih (indijski, brazilski, običan orah, lešnik, badem..) plodova
dnevno, smanjuje akođe, savetuje se i konzumiranje mahunarki (25 grama dnevno).

Od voća, veoma efikasna u snižavanju holesterola je kruška, zatim jabuka, avokado (nije niskokaloričan, ali je bogat
dobrim mastima).

Osim voća i povrća, na vašem jelovniku bi se trebali naći i morski plodovi i riba i to bar dva puta nedeljno. Takođe,
odlična za smanjivanje nivoa holesterola je i soja, a nezamenljiv i neizbežan kao dodatak svakom obroku tu je i crni
luk. Osim što je dobar za smanjenje holesterola, crni luk je dobar i za krvnu sliku.
Dijeta kod povećanog holesterola
Nutricionista prepisuje jelovnik u skladu sa individualnim potrebama organizma, pri čemu
se uzimaju u obzir: pol, visina, težina, uhranjenost (gojaznost), fizička aktivnost, udeo
različitih aktivnosti tokom dana proporcionalno, specifične potrebe starosne grupe kojoj
osoba pripada, vrednosti izmerenih masti, LDL, HDL, holesterola, triglicerida, šećera. Na
ovom mestu su date neke opšte preporuke, a individualne potrebe uslovljavaju specifičan
jelovnik za svaku osobu, koji izrađuju nutricionisti.

Opšte preporuke
Smanjiti unos zasićenih masti životinjskog porekla, trebalo bi izbegavati maslac, pavlaku,
punomasne sireve (40-50% masti), masno meso. Kao zamena mogu se upotrebljavati:
mleko sa smanjenim procentom masti, sirevi sa malim procentom masti, krta mesa. Kod
pripreme jela od mesa korisno je odstraniti mast pre mlevenja, sečenja šnicli, a najbolje je
jesti piletinu i ćuretinu, ponekad junetinu, govedinu, a svinjetinu samo u retkim prilikama ili
potpuno izbaciti. Žumance, iznutrice, masna svinjetina i prerađevine od svinjetine sadrže
velike količine holesterola, pa ih treba postepeno smanjivati, a po mogućnosti na kraju i
potpuno izbaciti iz ishrane. Takođe, bilo bi korisno hranu ne pripremati na životinjskim
mastima, već na biljnim uljima (maslinovo ulje). Za sve vrste namirnica važi da je zdravije
koristiti kuvano i bareno, nego prženo na dubokom ulju ili pečeno. Uz mesne obroke treba
jesti priloge od povrća i salate, koje sadrže biljna vlakna (kupus, zelena salata, karfiol, kelj,
pasulj, grašak). Masna morska riba sadrži omega 3 masne kiseline, koje utiču na smanjenje
"lošeg" LDL holesterola.

Rastvorljiva biljna vlakna vezuju masti iz hrane, pa se one manje usvoje u organizam.
Pasulj je bogat vlaknima i siromašan mastima, a sadrži i lecitin. Prema nekim
istraživanjima jedan tanjir supe od pasulja dnevno je snizio ukupan holesterol za 19%, dok
jedan čen belog luka ili pola glavice crnog luka snižava ukupni holesterol 10-15%. Svež beli
luk ispoljava najjači efekat na smanjenje holesterola u krvi, a stari narodni običaj je da se
slanina jede s belim lukom.
Integralni hlebovi, od celog zrna žitarica, (pšenični, raženi) sadrže više dijetnih vlakana od
belog hleba. Preporuke su unositi više voća i povrća, to se može započeti uvođenjem užine
u vidu jedne-dve voćke, npr, jabuke, kruške.

Ukoliko imate problema sa povećanim mastima u krvi ubacite u svoj jelovnik makar jednu
jabuku dnevno i već ste učinili nešto dobro za sebe. Ili probajte s 2-3 kašičice jabukovog
sirćeta razmućene u čaši vode svako jutro. Dijetna vlakna iz ovsa su takođe korisna, jednu
kašiku ovsenih pahuljica, potopite u mleko, sok, jogurt, ostavite da stoji 10-15 minuta i
pojedite. Ovas sadrži beta-glukane, koji snižavaju masti u krvi. Korisna navika za regulaciju
holesterola je i šoljica zelenog čaja dnevno. Ako ste vernici, probajte da postite, to će biti
višestruko korisno za vaš organizam. Post nije slučajno uveden u religije, on predstavlja
odličan način da se organizam pročisti od nagomilanih toksičnih materija. Mnogo posne
hrane je kalorično (hleb, orasi, bademi, smokve), pa se u postu lako može i ugojiti, što nije
redak slučaj. Upotreba soje u ishrani ima mnogo povoljnih efekata na zdravlje, smatra se
da izoflavonoidi iz soje i sojini proteini doprinose smanjenju nivoa holesterola. Sojin lecitin
je koristan kod povećanih triglicerida, jer je odličan emulgator, koji olakšava posao jetri.

Tabela preporučenih i nepreporučenih namirnica

Vrste Hrana koju treba

Preporučena hrana
namirnica izbegavati

Hleb od integralnog (celog

zrna žita, crni, raženi, ovseni Beli hleb, lisnato testo, prženo
Žitarice
hleb, pahuljice od žitarica, testo
integralni pirinač)

Mleko i Punomasno mleko, pavlaka,

Obrano mleko i jogurt (do 1%
proizvodi od topljeni i punomasni sirevi,
mleka masti), posni sirevi
kajmak

Jaja Belance Žumance

Rakovi, lignje, hobotnica, riba

Masna morska riba (losos,
Riba pržena u neodgovarajućem
tuna, sardine)
ulju, kavijar

Meso
Piletina, ćuretina, ponekad Svinjetina, mesne
 prerađevine, patka, guska,
junetina, govedina, jagnjetina
koža peradi

Maslinovo ulje, suncokretovo Maslac, životinjska mast, loj,

Masti
ulje tvrdi margarin

Sve vrste povrća, najbolje Prženo povrće ili preliveno

Povrće
kuvano ili bareno uljem, pomfrit

Sočno voće, citrusno voće,

Orasi, bademi, lešnici, suvo
Voće grozdasto voće, konzervirano
grožđe, suve šljive, banane
nezašećereno voće

Sve poslastice spremane sa

Kolači i Pudinzi, suvi kolači s malo
uljem ili margarinom,
poslastice masnoća, voćni kolači
palačinke, krofne

Sokovi s dodatkom šećera,

Voćni sokovi bez šećera, čaj
Napici gazirani bezalkoholni,
bez šećera, kafa bez šećera
čokoladni napici

So, biber, senf, paprika,

Začini Majonez, kečap
đumbir

Ne treba očekivati da se navike u ishrani mogu promeniti preko noći, već je potrebno
postepeno uvoditi promene, usvajati nove recepte, nove načine pripreme poznatih jela
(manje ulja, ne pržiti). Izreka kaže „Navika - jedna muka, odvika - sto muka“. Ishrana je
stvar navike i mada u jednom trenutku nešto izgleda neprihvatljivo, vremenom se može
razviti navika upotrebe iz zdravstvenih razloga, a kad se ovlada receptima za pripremu
ukusnih i zdravih jela, i ovakva jela i načini pripreme će postati rado prihvaćeni i omiljeni.
Uvedite jednu promenu, npr. jesti crni ili integralni hleb za jedan obrok dnevno, pa kad se
prilagodite za par dana, uvedete ovaj hleb za dva obroka dnevno. Tako postepeno
korigujete stare navike, neku možda nećete uspeti da promenite iz prve, ali posle izvesnog
vremena pokušajte ponovo promeniti tu tvrdoglavu naviku.
Mada nekima preporuke za ishranu za regulaciju holesterola izgledaju nezamislivo i kako
kažu neće da se hrane „kao ptice“, ipak treba da izaberu neke od njih koje im se čine
prihvatljive i da to promene za početak. To je najbolji način da se uvere da je ishrana ipak
stvar navike.

Ukoliko ne možete u potpunosti da se odreknete nekih namirnica, uzimajte ih, ali se trudite
da postepeno smanjujete količinu. Ili se bar trudite da ne preterujete. Stare navike se teško
i postepeno menjaju, a što je čovek stariji to je teže promeniti ukorenjene navike. Ipak,
imajte na umu da ako počnete da primenjujete principe ishrane koji dovode do regulacije
holesterola, Vaša deca će steći drugačije navike u mladosti, nego što ste ih Vi imali, pa kad
dođu u Vaše godine, neće biti u prilici da od doktora čuju „Imate povećan holesterol“.

Hrana koja smanjuje rizike od kardiovaskularnih bolesti – kontrola masti hranom i

holesterol
Holesterol i kako hrana i pravilna ishrana reguliše nivo holesterola u krvi
Bolesti siromaštva i obilja

Nije potrebno biti naučnik da bi se utvrdilo da je verovatnoća da ćemo umreti prilično stabilno bila na 100% već
izvesno vreme. Postoji samo jedna stvar koju moramo da uradimo u životu, a to je da umremo.
Često sam sretao ljude koji koriste ovu činjenicu kako bi opravdali svoju nezainteresovanost za informacije o
zdravlju. Medjutim, moj pristup je drugačiji. Nikada nisam tragao za zdravljem nadajući se besmrtnosti. Dobro
zdravlje je važno kako bi se u potpunosti uživalo u vremenu koje imamo. Radi se o tome da čovek bude što je
moguće funkcionalniji tokom celokupnog života i o izbegavanju obogaljujućih, bolnih i dugačkih bitaka sa
bolestima. Postoji puno boljih načina da se umre, i da se živi.
Pošto su u kineskom Atlasu raka navedene stope smrtnosti za više od četiri desetine različitih vrsta bolesti, imali
smo retku priliku da proučavamo mnoge načine na koje ljudi umiru. Pitali smo se: da li odredjene bolesti teže da se
grupišu u odredjenim oblastima zemlje? Na primer, da li se rak debelog creva javlja u istim regionima kao
dijabetes? Ako bi se ovo pokazalo tačnim, mogli bismo da pretpostavimo da su dijabetes i rak debelog creva (ili
druge bolesti koje su se pojavljivale zajedno) delili zajedničke uzroke. Ovi zaključci bi mogli da sadrže niz
mogućnosti, krećući se od geografskih i sredinskih do bioloških. Medjutim, pošto sve bolesti predstavljaju biološke
procese (koji su pošli po zlu) možemo da pretpostavimo da bez obzira na “uzroke” koji su opaženi, oni će na kraju
delovati preko bioloških dogadjaja.
Kada se bolesti navedu na način koji omogućava da se svaka stopa bolesti uporedi sa svakom drugom stopom
bolesti, pojavljuju se dve grupe bolesti: one koje se tipično javljaju u ekonomski razvijenijim oblastima (bolesti
obilja) i one koje se tipično javljaju u ruralnim poljoprivrednim oblastima (bolesti siromaštva) (grafikon 4.4).
 Grafikon 4.4 pokazuje da svaka bolest, u
obe liste, teži da se poveže sa bolešću iz sopstvene grupe, ali ne i sa bolešću iz suprotne grupe. Region u ruralnoj
Kini koji ima visoke stope upale pluća, na primer, neće imati visoke stope raka dojke, ali će imati visoke stope
parazitskih oboljenja. Bolest koja ubija većinu zapadnjaka, bolest srčanih sudova, je češća u oblastima gde je češći
i rak dojke. Usput, bolesti srčanih sudova su relativno retke u mnogim zemljama u razvoju.
Ovo nije zbog toga što ljudi umiru mladi, izbegavajući time bolesti zapada. Ova poredjenja predstavljaju stope
standardizovane u odnosu na starost, što znači da se porede ljudi iste starosti.
Ove dve grupe bolesti su obično označene kao bolesti obilja i bolesti siromaštva. Kako populacija u razvoju
nagomilava bogatstvo, ljudi menjaju svoje navike ishrane, načina života i sanitarne sisteme.
Kako se bogatstvo gomila, sve više ljudi umire od bolesti bogatih u odnosu na bolesti siromašnih. Pošto su ove
bolesti obilja tako tesno povezane sa navikama ishrane, bolesti obilja bi se mogle bolje nazvati “bolesti
ekstravagantne ishrane”. Najveći broj ljudi u Sjedinjenim Državama i drugim zapadnim zemljama umire od bolesti
obilja. Zbog ovoga, ove bolesti se često označavaju kao “zapadnjačke” bolesti.
Neki ruralni okruzi su imali manji broj slučajeva bolesti obilja dok su drugi okruzi imali daleko više ovih bolesti.
Ključno pitanje Kineskog istraživanja je bilo sledeće: da li je ovo bilo zbog razlika u navikama ishrane?
.
Holesterol u krvi i bolesti
Poredili smo pojavu zapadnjačkih bolesti u svakom okrugu sa ishranom i navikama života i, na naše iznenadjenje,
ustanovili smo da je jedna od najjačih naznaka zapadnjačkih bolesti bio nivo holesterola u krvi.
.
Holesterol u vašoj hrani – u vašoj krvi
Postoje dve osnovne kategorije holesterola. Holesterol iz ishrane je prisutan u hrani koju jedemo. On je sastojak
hrane, kao i šećer, masti, proteini, vitamini i minerali. Ovaj holesterol se nalazi samo u namirnicama životinjskog
porekla i predstavlja onaj koji nalazimo na etiketama hrane. Količina holesterola iz ishrane koju unosite nije nešto
što vaš doktor može da zna kada proverava vaš nivo holesterola.
Doktor ne može da izmeri holesterol iz ishrane ništa više nego što može da izmeri koliko ste viršli ili pilećih krilca
pojeli. Umesto toga, doktor meri količinu holesterola prisutnog u vašoj krvi. Drugi tip holesterola, holesterol u
krvi, se proizvodi u jetri. Holesterol iz krvi i holesterol iz hrane, iako hemijski identični, ne predstavljaju istu stvar.
Slična situacija se javlja i sa mastima. Masti iz hrane su stvari koje jedemo: mast sa vašeg pomfrita, na primer.
Telesne masti, sa druge strane, su supstance koje proizvodi naše telo i veoma se razlikuju od masti koju ujutru
mažete na vaš hleb (maslac ili margarin). Masti i holesterol iz hrane se ne moraju obavezno pretvoriti u telesnu
mast i holesterol iz krvi. Način na koji telo proizvodi telesne masti i krvni holesterol je veoma složen, uključujući
na stotine različitih hemijskih reakcija i desetine sastojaka. Zbog ove složenosti, efekti masti i holesterola iz ishrane
na zdravlje mogu veoma da se razlikuju od zdravstvenih efekata povišenog holesterola u krvi (ono što vaš doktor
meri) ili viška telesne masti.
Kako se nivo holesterola u ruralnoj Kini povećavao u odredjenim okruzima, pojava “zapadnjačkih” bolesti je
takodje rasla. Ono što je bilo toliko iznenadjujuće je da su kineski nivoi bili daleko niži od onih koje smo očekivali.
Prosečan nivo holesterola u krvi je iznosio samo 127 mg/dl, što je skoro 100 poena manje u odnosu na američki
prosek (215 mg/dl)!12 Neki okruzi su imali prosečan nivo i od svega 94 mg/dl. Za dve grupe od oko 25 žena iz
unutrašnjeg dela Kine, prosečan holesterol u krvi je bio na iznenadjujuće niskom nivou od 80 mg/dl.
Ako znate svoj nivo holesterola, shvatićete koliko su ove vrednosti zaista niske. U SAD, naš opseg iznosi oko 170-
290 mg/dl. Naše niske vrednosti su blizu visokih vrednosti za ruralnu Kinu. Zaista, u SAD je vladao mit da može
doći do zdravstvenih problema ako je nivo holesterola manji od 150 mg/dl. Ako bismo tako razmišljali, oko 85%
Kineza iz ruralnih krajeva bi imalo problema. Medjutim, istina je sasvim drugačija. Niže stope holesterola su
povezane sa nižim stopama srčanih oboljenja, raka i drugih zapadnjačkih bolesti, čak i pri daleko nižim nivoima od
onih koji se na zapadu smatraju “bezbednim”.
Na početku Kineskog istraživanja, niko nije mogao, niti hteo, da predvidi da će se pojaviti odnos izmedju
holesterola i stope bilo koje bolesti. Kakvo nas je iznenadjenje čekalo! Pri smanjenju nivoa holesterola u krvi sa
170 mg/dl na 90 mg/dl, rak jetre, rektuma, debelog creva, pluća muškaraca,I pluća žena, dojke, leukemija kod
dece, leukemija kod odraslih, rak mozga kod dece, mozga kod odraslih,stomaka i jednjaka (grla) se smanjivao. Kao
što možete da vidite, ovo je poveća lista. Većina Amerikanaca zna da ako imate povišen holesterol, treba da brinete
o srcu, ali ne znaju da biste trebalo da brinete i o raku.
Postoji nekoliko vrsta holesterola u krvi, uključujući LDL i HDL holesterol. LDL je “loš“, a HDL “dobar” tip
holesterola. U Kineskom istraživanju viši nivoi lošeg HDL holesterola su takodje bili povezani sa zapadnjačkim
bolestima.
Imajte na umu da su ove bolesti, po zapadnjačkim standardima, bile relativno retke i da su nivoi holesterola u krvi
bili prilično niski po standardima zapada. Naši nalazi su uverljivo pokazali da su mnogi Kinezi bili u povoljnijem
položaju pri nižim nivoima holesterola, čak i ispod 170 mg/dl. Zamislite sada zemlju u kojoj su stanovnici imali
daleko viši nivo holesterola u odnosu na kineski prosek. Mogli biste da očekujete da bi ove relativno retke bolesti,
kao što su bolesti srca i neki tipovi raka, preovladavale, a možda bile i vodeće ubice!
Naravno, upravo je ovo slučaj na Zapadu. Kao primer, u vreme našeg istraživanja, stopa smrtnosti od bolesti
srčanih sudova bila je sedamnaest puta veća medju američkim muškarcima u odnosu na kineske muškarce iz
ruralnih sredina. Američka stopa smrtnosti od raka dojke je bila pet puta veća u odnosu na stopu ruralne Kine.
Još upečatljivije su bile izuzetno niske stope bolesti srčanih sudova (CHD) u jugoistočnim kineskim provincijama
Sečuan i Kuejčou.
Tokom trogodišnjeg perioda posmatranja (1973-1975), ni jedna osoba mladja od 64 godine nije umrla od CHD-a,
izmedju 246.000 muškaraca iz Kuejčou okruga i 181.000 žena iz Sečuana!
Nakon što su objavljeni ovi podaci o niskom holesterolu, saznao sam od tri veoma istaknuta istraživača i lekara u
polju srčanih oboljenja, dr Bil Kastelija (Bill Castelli), dr Bil Robertsa (Bill Roberts) i dr Keldvel Eselstajna
mladjeg (Caldwell Esselstyn, Jr), da tokom svojih dugih karijera nikada nisu videli smrtan slučaj od srčanih bolesti
medju svojim pacijentima koji su imali nivo holesterola u krvi manji od 150 mg/dl. Dr Kasteli je dugo vremena bio
direktor čuvenog Fremingemskog istraživanja srca pri NIH-u; dr Eselstajn je bio istaknuti hirurg na Klivlendskoj
klinici koji je izvršio istaknuto istraživanje o preokretanju srčanih bolesti (5. poglavlje); dr Roberts je dugo
vremena bio urednik prestižnog medicinskog časopisa Cardiology.
.
Holesterol u krvi i ishrana
Jasno je da nivo holesterola u krvi predstavlja značajan indikator rizika od bolesti. Veliko pitanje je: kako će hrana
uticati na holesterol u krvi? Ukratko, životinjske namirnice su povezane sa povećanim nivoom holesterola u krvi
(grafikon 4.5). Bez izuzetaka, hranljive materije iz biljnih namirnica su bile povezane sa smanjenjem nivoa
holesterola u krvi.
Ove veze izmedju bolesti i nivoa holesterola u krvi su bile upečatljive, jer su po američkim standardima nivo
holesterola u krvi i unos životinjskih namirnica bili tako niski. U ruralnoj Kini, unos životinj skih proteina (za istu
osobu) je u proseku iznosio samo 7,1 g/dan, dok je američki prosek bio čitavih 70 g/dan. Da bi bilo jasnije, 7
grama životinjskih proteina se nalazi u oko tri pileća krilca iz Mekdonaldsa. Očekivalo bi se da kada je unos
životinjskih proteina i nivo holesterola u krvi tako nizak kao u ruralnoj Kini, da ne bi bilo novih veza sa
zapadnjačkim bolestima. Medjutim, pogrešili smo. Čak su i ove male količine životinjskih namirnica u ruralnoj
Kini povećavale rizik od zapadnjačkih bolesti.
Proučavali smo efekte ishrane na različite tipove holesterola u krvi.
Primećeni su isti dramatični efekti. Unos životinjskih proteina kod muškaraca je bio povezan sa povećanim nivoom
“lošeg” holesterola u krvi, dok je unos biljnih proteina bio povezan sa smanjenjem nivoa ovog istog holesterola.
Udjite u skoro bilo koju lekarsku ordinaciju i upitajte koji faktori ishrane utiču na nivo holesterola u krvi i oni će
vam najverovatnije spomenuti zasićene masne kiseline i holesterol iz ishrane. Poslednjih decenija neko bi mogao
da spomene i efekat soje ili mekinja sa puno vlakana na sniženje holesterola, ali će malo njih reći da životinjski
proteini imaju bilo šta sa nivoom holesterola u krvi.
Oduvek je bilo tako. Dok sam bio na plaćenom odsustvu sa Oksforda, prisustvovao sam predavanjima za studente
medicine o ishrani i uzrocima srčanih bolesti koja je držao istaknuti profesor medicine. On je dugo pričao o štetnim
efektima zasićenih masnih kiselina i unosa holesterola na bolesti srčanih sudova kao da su to bili jedini faktori
ishrane koji su bili značajni. Nije želeo da prizna da je unos životinjskih proteina imao bilo kakve veze sa nivoom
holesterola u krvi, iako su dokazi u to vreme učinili sasvim jasnim da su životinjski proteini bili snažnije vezani sa
nivoom holesterola u krvi od zasićenih masnih kiselina i holesterola iz hrane. Kao i mnogi drugi, njegova slepa
vera u status kvo ga je učinila nespremnim da bude otvorenog uma. Kako su nalazi pristizali, počeo sam da
otkrivam da otvorenost uma nije predstavljala luksuz, već potrebu.

4 vrste namirnica za smanjivanje

holesterola
Dijeta može igrati važnu ulogu u smanjivanju nivoa holesterola u organizmu. Navodimo 4 vrste
namirnica koje mogu smanjiti nivo holesterola i time zaštiti vaše srce.
1. Ovsene pahuljice, ovsene mekinje i hrana
bogata vlaknima

Ovsene pahuljice.
Ovsene pahuljice i ovsene mekinje, sadrže rastvorljiva vlakna koja se u organizmu ne vare, ali koja
poseduju veliku sposobnost upijanja hranljive kaše u stomaku. Tako se dobar deo holesterola unet
hranom vezuje za vlakna i kasnije izbacuje iz organizma zbog nesvarljivosti vlakana. Na taj način vlakna
smanjuju apsorpciju holesterola u organizmu. Time se smanjuje unos holesterola u krvotok i snižava
koncentracija lošeg LDL holesterola u organizmu.
Konzumiranje od 5 do 10 ili više grama rastvorljivih vlakana dnevno, smanjuje ukupan i loš LDL
holesterol. Jedna i po čaša (~3 dl) obezbeđuje oko 6 grama vlakana. Ako uz to uzmete i voće, kao npr.
banane, dodaćete otprilike još 4 grama vlakana.
Rastvorljiva vlakna se nalaze i u ječmu, pasulju, jabukama, kruškama i šljivama.

2. Riba i omega-3 masne kiseline

Konzumiranje ribe je vrlo preporučljivo jer riba sadrži visok nivo omega-3 masnih kiselina, koje
povoljno utiču na krvni pritisak i smanjuju rizik od infarkta i stvaranja krvnog ugruška ili tromba.
Doktori savetuju da na meniju barem dva puta nedeljno bude servirana riba. Najveću koncentraciju
omega-3 masnih kiselina sadrže sledeće vrste riba:
• Skuša,
• Rečna pastrmka,
• Haringa,
• Sardina,
• Tuna,
• Losos.

Ukoliko ne volite ribu, omega-3 masne kiseline se mogu naći i u hrani kao što su ulje od semena lana i
kanola ulje.
Biljka kanola.
Kanola je ratarska kultura čije se semenke koriste za proizvodnju jestivog ulja. Nastala je u Kanadi
ranih 1970-ih. Reč "kanola" je u stvari skraćenica od Canadian oil, low acid.
Kanola ulje sadrži visoku koncentraciju nezasićenih masnih kiselina te je izuzetno korisno u
smanjivanju nivoa holesterola i rizika od srčanih oboljenja.
Kanola ulje sadrži:
• Omega-3 nezasićene masne kiseline koje štite od artritisa, upala kao i srčanih i moždanih udara,
• Omega-6 nezasićene masne kiseline koje su hranljive za mozak, pospešuju rast i razvoj dece,
• Velike količine prostih nezasićenih masnih kiselina, koje smanjuju nivo lošeg LDL holesterola,
• Male količine zasićenih masnih kiselina koje povećavaju nivo lošeg LDL holesterola.

3. Orah, badem i ostalo koštičavo voće

Orah.
Orah, badem i ostalo koštičavo voće smanjuju nivo holesterola u krvi.
Orah je naročito bogat poli-nezasićenim masnim kiselinama koje održavaju krvne žile u zdravom
stanju.
Konzumiranjem dnevno otprilike jedne šake (~ 40 grama) koštičavog voća, kao što su orah, badem,
lešnik, kikiriki, hikori orah, pistaćo značajno se smanjuje rizik od srčanih oboljenja. Samo nemojte
posoljavati ili šećeriti vaše voće.
Svo koštičavo voće je bogato kalorijama, tako da je jedna šaka dnevno sasvim dovoljna.

4. Maslinovo ulje

Maslinovo ulje.
Maslinovo ulje sadrži moćan miks antioksidanata koji smanjuju loš LDL holesterol, a pri tom ne
smanjuju dobar HDL holesterol.
Preporučuje se da se dnevno u organizam unesu dve kašike (~ 20 grama) maslinovog ulja. Kako bi se
maslinovo ulje upotrebljavalo u dijeti, moguće je koristiti ga u pripremi povrća, dodati ga u marinadu ili
mešati sa sirćetom u salati. Takođe, moguće ga je koristiti i u pripremi mesa.
Maslinovo ulje je bogato kalorijama te ga ne treba konzumirati u većim količinama.
Ako se u ishrani koristi ekstra devičansko maslinovo ulje (extra-vergine), tada su efekti na
smanjenje nivoa lošeg LDL holesterola u organizmu još veći. Devičansko maslinovo ulje označava
maslinovo ulje koje je manje obrađeno te stoga sadrži više antioksidanata koji su zdravi za srce. Imajte u
vidu da su "laka" maslinova ulja obično više obrađena od devičanskih i da su svetlije boje, ali da nemaju
manje masti i kalorija.

Neophodne promene u ishrani

Da bi se ostvario pozitivan učinak gore pomenutih namirnica na smanjivanje nivoa holesterola,
neophodno je promeniti i neke navike u ishrani i životnom stilu.
Pre svega, trebalo bi smanjiti unos zasićenih masti i trans masti.
Zasićene masti kojih ima u mesu, masnim mlečnim proizvodima i nekim uljima, povišavaju nivo
ukupnog holesterola.
Trans masti koje se nalaze u margarinu, kupovnim kolačima, krekerima i sličnim grickalicama,
naročito nepovoljno utiču na nivo holesterola u organizmu tako što povišavaju nivo lošeg LDL
holesterola, a snižavaju nivo dobrog HDL holesterola.

Loš holesterol ili LDL holesterol

Količina lošeg LDL holesterola u krvi
mg/dl mmol/l Tumačenje rezultata

<100 <2,6 Poželjan nivo lošeg LDL holesterola, predstavlja smanjen rizik za pojavu
srčanih oboljenja

100 do 12 2,6 do 3, Skoro pa poželjan nivo lošeg LDL holesterola

9 3

130 do 15 3,3 do 4, Granica visokog nivoa lošeg LDL holesterola

9 1

160 do 18 4,1 do 4, Visok nivo lošeg LDL holesterola

9 9

>200 >4,9 Veoma visok nivo lošeg LDL holesterola, predstavlja visok rizik za pojavu
 srčanih oboljenja

Šta je to loš LDL holesterol?

Holesterol se u krvi prenosi pomoću jedinjenja koja se nazivaju lipoproteinima. Lipoproteini male
gustine se skraćeno nazivaju LDL (engl. Low Density Lipoprotein), a holesterol koji se njima
prenosi, LDL holesterol ili loš holesterol.
Kada je nivo LDL holesterola povišen, LDL počinje da se lepi za unutrašnju površinu krvnih
sudova, čime ih sužava i smanjuje njihovu elastičnost. Ova pojava se zove ateroskleroza.
Sužavanjem arterija povećava se šansa da dođe do srčanog ili moždanog udara. Zbog ovog
razloga se LDL holesterol naziva lošim.
Ovaj naziv dovodi do zabune jer je holesterol koji se prenosi pomoću LDL isti kao i holesterol koji se
prenosi pomoću HDL (lipoproteina velike gustine, engl. High Density Lipoprotein). Holesterol sam po
sebi nije loš, već način na koji se holesterol prenosi i njegova količina izazivaju štetne posledice.
Kod zdravih osoba, oko 70% holesterola u krvi se prenosi putem LDL.

Kako smanjiti loš LDL holesterol?

Dijetom i životnim stilom. Veliku pažnju treba posvetiti pravilnoj ishrani:
• Unositi više mahunarki kao što su pasulj, sočivo i soja. Sojin protein znatno snižava LDL, a
nalazi se u zrnu soje, sojinim pahuljicama, sojinom mleku i tofuu, ali ne i u soja–sosu i sojinom
ulju.
• Uzimati beli luk. Dva do tri čena belog luka dnevno može da smanji holesterol za deset posto.
• U ishrani koristiti maslinovo ulje jer ono snižava loš LDL, a povišava dobar HDL holesterol. Za
razliku od njega suncokretovo, kukuruzno i sojino ulje snižavaju i dobar HDL
holesterol.
• Orasi i bademi su bogati mononezasićenim mastima, koje smanjuju loš LDL holesterol. Orahe
ne treba unositi u velikim količinama jer su dosta kalorični (100 g oraha daje 650 kkal) što može
da dovede do porasta telesne težine. Nekoliko oraha dnevno je sasvim dovoljno.
• Avokado je bogat istom vrstom mononezasićenih masti kao badem i maslinovo ulje.
• Uzimati jagode, limun, kivi, papriku, paradajz i drugo voće i povrće koje sadrži dosta
C vitamina jer je vitamin C, kao i E i beta karoten, antioksidantni vitamin, koji uništava
slobodne radikale koji čine LDL holesterol toksičnim i opasnim.
• Jabuka, dunja i šargarepa sadrže dosta pektina koji snižava loš LDL, a povišava dobar HDL
holesterol.
• Konzumirati grejpfrut jer on ne samo da snižava nivo holesterola, već i smanjuje masne naslage
na zidovima arterija. Prednost treba dati samom plodu (mesu) grejpfruta, a ne soku od grejpfruta
jer on ne sadrži korisna vlakna.
• Uzimati ovsene mekinje i pahuljice.
• Naročito izbegavati zasićene masne kiseline životinjskog porekla, koje se nalaze u
punomasnom mleku, siru, masnoći iz mesa (juneće i svinjsko meso, kožica živine).
 • Paziti na jaja, kavijar, džigericu i mozak jer su bogati holesterolom.
• Piti zeleni čaj.
• Povećati fizičku aktivnost.
• Prestati sa pušenjem.
• Smanjiti gojaznost.

Kada se govori o visokom riziku povišenih vrednosti holesterola, zapravo se misli na visok nivo lošeg
LDL holesterola i nizak nivo dobrog HDL holesterola. Iako količina ukupnog holesterola (zbir količina
lošeg LDL i dobrog HDL holesterola) može biti i ispod 200 mg/dl, to ne znači da je time smanjen rizik od
srčanih oboljenja jer je bitno imati zdrav odnos količina lošeg LDL i dobrog HDL holesterola. Treba
težiti što manjim vrednostima lošeg LDL holesterola, a što većim vrednostima dobrog
HDL holesterola.
Holesterol sam po sebi nije loš jer poseduje važnu i korisnu ulogu u našem organizmu (izgradnja
ćelijskih membrana i nekoliko osnovnih hormona) te se ne treba odricati hrane koja poseduje holesterol.
Treba samo voditi računa u kojoj količini se ona unosi i biti umeren u ishrani.
Nedostatak holesterola u organizmu može da ima za posledicu oštećenje jetre, smanjenje pamćenja i
koncentracije.

Dobar holesterol ili HDL holesterol

Količina dobrog HDL holesterola u krvi
mg/dl mmol/l Tumačenje rezultata

<40 za muškarce <1,03 Nizak nivo dobrog HDL holesterola, povećan rizik za srčana oboljenja
,
<50 za žene

40–59 1,03– Srednji nivo dobrog HDL holesterola

1,55

>60 >1,55 Visok nivo dobrog HDL holesterola, poželjna količina dobrog
holesterola radi sprečavanja srčanih oboljenja

Šta je to dobar HDL holesterol?

Holesterol se u krvi prenosi pomoću jedinjenja koja se nazivaju lipoproteinima. Lipoproteini velike
gustine se skraćeno nazivaju HDL (engl. High Density Lipoprotein), a holesterol koji se njima
prenosi, HDL holesterol ili dobar holesterol.
Pretpostavlja se da HDL uklanja holesterol iz zidova arterija i vraća ga nazad u jetru radi njegove
prerade, što je glavni razlog zašto se holesterol prenošen sa HDL naziva dobar holesterol.
Uklanjanjem holesterola sa zidova krvnih sudova, sprečava se ateroskleroza i time se smanjuje
rizik od pojave srčanog ili moždanog udara.
Kod zdravih osoba, oko 30% holesterola u krvi se prenosi putem HDL.
Muškarci imaju niži nivo HDL-a u svom organizmu od žena. Takođe, ateroskleroza je češća kod
muškaraca nego kod žena.
Studije su pokazale da se za fiksni nivo lošeg LDL holesterola (holesterol koji se prenosi lipoproteinima
niske gustine, engl. Low Density Lipoprotein) rizik srčanih oboljenja povećava čak 10 puta kako se nivo
dobrog HDL holesterola smanjuje. Sa druge strane, za dati nivo HDL-a rizik srčanih oboljenja se
povećava 3 puta kako se LDL povećava.
Čak i ljudi sa niskim nivoom lošeg LDL holesterola, su donekle izloženi riziku srčanih oboljenja ako im je
nizak nivo dobrog HDL holesterola.

Kako povećati dobar HDL holesterol?

Izvesne promene u ishrani i životnom stilu mogu imati pozitivne efekte na povećanje nivoa HDL-a:
• Unositi više maslinovog ulja.
• Unositi više Omega 3 ribljeg ulja,
• Izbegavati unošenje Omega 6 ribljeg ulja, jer Omega 6 smanjuje ukupan nivo holesterola, tj.
smanjuje istovremeno i loš LDL i dobar HDL holesterol (Omega 6 se nalazi i u orasima).
• Izbegavati unošenje suncokretovog, kukuruznog i sojinog ulja, jer ona takođe smanjuju
dobar HDL holesterol.
• Izbegavati unošenja zasićenih masnih kiselina.
• Jedna čaša alkohola dnevno ili manje, povećava nivo HDL-a, doduše više kod žena, nego kod
muškaraca. HDL prenosi holesterol nazad do jetre, a poznato je da holesterol ima zaštitni efekat
na membrane ćelija. Pretpostavlja se da se ovako manifestuje potreba jetre da se zaštiti od štetnog
uticaja alkohola.
• Jabuka, dunja i šargarepa sadrže dosta pektina koji povišava dobar HDL, a snižava loš LDL
holesterol.
• Povećati fizičku aktivnost.
• Prestati sa pušenjem.
• Smanjiti gojaznost.
“NAUČNA” PREVARA NAZVANA “POVIŠENI HOLESTEROL"

Piše: Ivona Živković

Opasnost od povišenog holesterola već godinama unazad još jedna je o velikih smicalica koja je našla mesto u
konvencionalnoj alopatskoj medicini, a „naučnu“ teoriju su razradili plaćeni naučnici farmaceutske i prehrambene
industrije.

ŠTA JE HOLESTEROL I ČEMU SLUŽI?

Steroli imaju veoma značajnu ulogu kao gradivni blokovi u formiranju strukture ćelijske opne. I to im je samo
jedna od uloga. Učestvuju još u stvaranju vitamina D, steroida i polnih hormona. I ljudi i životinje i biljke , a svi
ovi organizmi su sačinjeni od ćelija, stvaraju ovakve supstance odnosno molekule sterola. Biljni steroli i stanoli
nalaze se u malim količinama u mnogim žitariicama - povrću, voću, mahunama, orasima i smenu.
Kod sisara se prizvodi i holestreol i to uglavnom u jetri, ali se može sintetisati i u nadbubrežnim žlezdama, u
zidovima creva. Čak 80 posto mozga sačinjeno je od holesterola. Holesterol je u velikom delu ugrađen u
membrane u moždanim neuronima. On je nerastvorljiv u vodi i praktično drži vodu u mozgu uobličenu u moždanoj
formi. Ali ima i značajnije funkcije.

U vodi koja je specifične molekularne forme uskladištena je energija. Zahvaljujući holesterolu održava se
elastičnost svake ćelijske opne. Posebno je važna elastičnost opne crvenih krvnih zrnaca. Već smo videli da
supstancu pre-sterol iz koje će se tek formirati holesterol u krvnoj ćeliji, određene laboratorijski fabrikovane
mikoplazme, mogu isisati pre nego sto ona postene holesterol i tako onemoguće crvenim krvnim zrncima da ga
stvore i održavaju se u elastičnoj krofnastoj formi. Ako nisu elastična krvna zrnca ne mogu “gipko” da se provuku
kroz veoma uzane najsitnije kapilare u organizmu. I neke ćelije će tako ostati uskraćene za kiseonik. One onda
propadaju i odumiru. To je slučaj i sa nastankom multiple skleroze kao bolesti za koju se, navodno, ne zna kako
nastaje. Neki tvrde da tako nastaje.

Holesterol je tako suštinski važna i sve prisutna supstanca u organizmu sisara. I sve se to zna i u konvencionalnoj
medicini. Dakle, neobično je reći da nešto iz čega smo sastavljeni je opasno po zdravlje ako se unosi sa hranom (!)
Hiljadama godina su ljudi jeli svinjsku mast i ništa im nije falilo. Da li su ljudi nekada kraće živeli, kao što to
često iznose zagovonici alopatske medicine? Pogledajmo samo ovih nekoliko poznatih likova i koliki im je bio
životni vek: Dositej Obradovic 69 godina, Sokrat (pre Nove ere) 71, Platon 76, Leonardo Davinči (u 15. veku) 67,
Mikelandjelo 88, Tolstoj 82, Arsenije Čarnojevic 73, Vuk Karadžic 76, Branislav Nušić 74, Sveti Sava 62, car
Konstantin 65. Danas je prosek života kod civilizovanog čoveka 76.
Možete se kladiti da svi oni o holesterolu nisu znali ništa, a ni krvni pritisak nisu merili svakog jutra kako bi znali
koju tabletu da uzmu tog dana. Pa preživeše sve do Sudnjeg dana. Danas su ljudi opsednuti održavanjem svog
zdravlja, gutaju se gomile medikamenata, ali Sudnji dan je i danas ono što određuje životni vek. Na žalost, zbog
sumanutih teorija koje se plasiraju alopatskim praktičairma, mnogi su do Sudnjeg dana stigli prečicom.

PSEUDONAUČNA TEORIJA O DVA HOLESTEROLA

Pogledajmo sada šta kaže današnja “naučna” teorija (koju je u medicinske udžbenike ubacio farmakobiznis) o dva
holesterola: “dobrom” i “lošem” .
Pošto je holesterol (koji je lipid) neratsvorljiv u vodi, on se u organizmu transportuje tako što se vezuje za proteine
i formira se ono što se naziva lipoproteini. Oni se prema svojoj gustini dele na lipoproteine veoma male gustine
(VLDL), male gustine (LDL) i velike gustine (HDL). Pošto se višak holesterola prirodno izbacuje iz organizma
preko žuči, neke molekule će žuč prepoznati i izbaciti ih (u jednom složenom elektrobiohemijskom procesu), a
neke neće i oni će ostati da se talože u organizmu. Ono što organizam (tj. receptori ćelija) ne prepoznaju kao
nepotreban i “loš” holesterol absorbovaće verujući da je to “dobar” holestreol . I tako će se taj “loš” taložiti na
krvnim sudovima i tu može blokirati prolaz kiseoniku i to se naziva arterioskleoza. A to utiče da srčani mišić i
njegove ćelije vremenom mogu propasti. I takva oštećenja izazivaju ono što medicina naziva srčani infarkt. Taj
“loš” holesterol koji se absorbuje, a ne bi trebalo je LDL holesterol , odnosno lipoprotein male gustine.

Uzroke za to ova teorija vidi u masnim kiselinama koje se unose sa hranom (trećina holesterola se unosi sa
hranom) dok problem sa masnim kiselinama koje su loše , a nastaju u samom organizmu, nastaje zbog faktora koji
se nazivaju "faktori nasleđa", "nepravilan rad hormona" ili nekih drugih organa (koji proizvode “loš” holesterol, a
to je na primer jetra).
I to je teorija koja se uči u medicinskim školama i o čemu se gradivo utvrdjuje na skupim stručnim simpozijumima
na atraktivnim svetskim lokacijama gde mnogi lekari nikada u životu ne bi ni putovali da im to ne plaća
farmaceutski biznis. Zato je važno, uče se lekari, da ljudi kod kojih se nataloži ovaj “loš” holesterol u organizmu
moraju da piju medikamente za njegovo smanjenje, koji zapravo sprečavaju sintezu holesterola. Napravljeni su i
testovi koji mere količinu ovih lipoproteina u krvi i utvrđeni “podnošljivi” nivoi.

Naravno, farmakobiznis je odmah napravio čitavu paletu hemikalija i one se nazivaju statinima. Najpopularniji su
Lipitor i Zokor.

Pregledom neželjenih efekata ovih statina , koje proizvođači navode (dijareja ili konstipacija, mučnina i
povražanje, glavobolja , dremljivost i vrtoglaica, slabost mišića i bolovi u mišićima i sl), svaki laik može shvatiti
da su u pitanju čisti simptomi trovanja organizma. Samo lekari ovo ne vide. Na žalost čitava alopatska
medicina i nije ništa drugo do obično trovanje organizma u manjoj ili većoj meri. Ali, strah od “lošeg” holesterola
je ječi kod pacijenata, a ljubav prema putovanjima na simpozijume i društvena pozicija koju ima "dr" jača je kod
lekara. Pa, ko preživi…

Ali, postoje stvari koje se u medicinskim školama ne uče.

KAKO PRODATI BILJNA ULJA

Tako ni lekarima ni pacijentima verovatno nije poznato kako su nakon Prvog svetskog rata američki proizvodjači
biljnog ulja bili u velikim finansijskim teškoćama. Poznato je da svi kapitalisti imaju osnovnu poslovnu filozofiju
koja kaže da se tržište, ako ga nema, mora stvoriti. A njihovo glavno tržište je bilo u prodaji osnovne sirovine za
pravljenje uljanih boja, firnajza i gita. Jer, da se ne meša sa uljem sve ovo bi, kada se izloži kiseoniku, brzo
oksidisalo i očvrslo i izgubilo neophodna svojstva. Biljna ulja, odnosno steroli u njima, to su sprečavala. Upravo
zbog toga, ta biljna ulja nisu bila dobra za ljudsku ishranu jer bi se taložila na krvnim sudovima i sprečavala protok
kiseonika.
Šteta za biznis.

Ali, mogli su ta ulja da prodaju pomešana u stočnoj hrani pojedinim farmerima koji su gajili svinje. Tek da vide
kako deluju. I veoma brzo farmeri su otkrili da se njihove svinje hranjene ovakvom smešom sa biljnim uljima
veoma brzo ugoje. Praktično su svinje bile spremne za klanje mnogo brže , pa je to farmerima bilo veoma
profitabilno, posebno što je ovakva hrana bila deleko jeftinihja. Činjenica da su svinje jele i nisu odmah ugibale,
bila je pozitivan znak.
Sa druge strane, naučnici koje su angažovali ovi uljari znali su da je svinja kao sisar veoma slična čoveku, pa su
odmah počeli da rade na tome da smisle priču da i u ljudsku ishranu što više ubace ova svoja ulja. Da su svinje
vremenom sve više razvijale ono što se naziva arterioskleroza i da su im se stvarali masni tumori, zataškano je.
Svinje su brzo slali na klanje, pre nego razviju tumore i razbole se i time je problem bio delimično rešen.
Tako je u ljudsku ishranu stigao biljni margarin. I to uz veliku reklamu.
Ali, i pored velike reklame novog prozvoda- biljnog margarina - ljudi nisu bili baš oduševljeni, pa su radije i dalje
jeli životinjsku mast, a ukus butera im je bio draži od ukusa margarina.

Trgovački kartel je onda smislio da proizvođače butera natera da buter počnu da centrifugiraju umesto da ga kao do
tada samo mućkaju. Tako je buter postao masa bez ukusa i izgubio je i svoju žutu boju. Tada su marketinški
stručnjaci počeli da reklamiraju margarin koji se “gotovo uopšte ne razlikuje od butera”, a jeftiniji je.
Ali, kupci su i dalje bili skeptični.
Konačno su trgovci smislili pakleni plan. Platili su koruptivne naučnike da smisle teroriju po kojoj su biljne masti
zdravije od životinjskih. Tako su iz “naučnih” krugova plasirane tri najveće naučne laži:
1.Zasićene masti su loše za ljudski metabolozam pa se zato moraju koristiti nesasićena biljna ulja.
2. Nezasićena biljna ulja su dobra za zdravlje.
3.Holesterol je loš za zdravlje jer izaziva arteriosklerozu i može biti uzročnik srčanog udara, pa je potrebno
preventivno delovati "pravom ishranom".
Ideja za ovu naučnu laž sa holesterolom verovatno je nastala jednim pogrešnim naučnim zaključkom, donesenim
nakon eksperimenta koji su 1913. obavila dva ruska naučnika dr. N. Aničkov i S. Čalatov. Oni su hranili svoje
eksperimentalne zečeve čistim kristalnim holesterolom, a zečevi su zbog toga dobili arteriosklerozu. Tako su
zaključili da je u stvari povećani holesterol uzročnik arterioskleroze. Ali, čini se da su naučnici zaboravili da kristal
holesterola predstavlja neprirodnu supstancu i ona je poznata kao oksi-holesterol. Istu grešku zaključivanju pravili
su i mnogi drugi naučnici.
U svakom slučaju počela je ubrzo preko američkih medija i popularnih medicinskih revija nevidjeno jaka
kampanja u “borbi” za “zdravu “ ishranu. Šta jesti? Buter ili margarin? Evo šta vam i danas savetuje doktorka
Marta Grogen ispred čuvene klinike “Mejo”.

“Margarin se pravi od biljnih ulja i ne sadrži holesterol. Margarin ima visok nivo dobrih masti – poli-nezasišćenih i
mono-nezasićenih, za razliku od butera. Ove vrste masti pomažu smanjenju lipoproteina male gustoće ili “lošeg”
holesterola kada se on uzima umesto zasićenih masti. Buter, sa druge strane, načinjen je od životinjske masti, i on
sadrži holesterol i visoke nivoe zasićenih masti”.
Doktorka dalje još malo elaborira teoriju kako bi “velika medicinska nauka” bila kompleksnija za laike i usmerila
ih još preciznije u to kako da načine svoj “zdrav” jelovnik (naravno tako da profit uberu kompanije koje proizvode
biljna ulja).
“Ali nisu i svi margarini napravljeni na isti način, pa neki mogu biti lošiji nego buter. Solidniji (tvrdji) margarin
ima više trans masti pa tako margarini u stiku imaju više trans masti nego oni u tubi. Kao zasićene masti, trans
masti povećavaju holesterol u krvi i uvećavaju rizik od srčanog udara. Pored toga, trans masti mogu smanjiti –
visoko-gust lipoprotein (HDL) ili takozvani “dobar” holesterol”.
Doktorka Mejo klinike onda savetuje čitaoce da su “Benecol” i “Promise Activ” preparati sada još više ojačani
sterolima i stanolima, koji pomažu da se smanji “loš” holesterol. Za one koji ne mogu da se odreknu ukusa butera,
doktorka Grogen preporučuje da onda radije uzmu tučeni buter koji je svetle boje (takoreći bez boje).

Da podsetimo da je prirodni buter koji se dobija od krava koje pasu mladu sočnu travu žute boje. Ali, prehrambena
industrija i farmakobiznis zato imaju svoje lekare koji lepo pričaju i lepo pišu za novine, jer poznato je da mnogi
ljudi veruju samo onomo što kažu lekari. Bez obzira koliko te “stručne” tvrdnje nemaju veze sa logikom.
Zato se danas steroli i stanoli stavljaju u sve veći broj namirnica, pa ih pored margarina ima u soku od pomorandže,
u raznim preređevinama od žitarica itd. I Američka agencija za hranu i lekove, FDA, ovo odobrava i preporučuje.
Naravno iza ove državne agencije stoje moćni privatni poslovni karteli.

Naravno, gradjanima se savetuje da obavezno provere kakav im je nivo holesterola u krvi, jer ako je povišen,
može doći do srčanih oboljenja, pa zato lekari brže bolje propisuju i farmaceutske tvorevine koje sprečavaju
stvaranje holesterola u organizmu i oni se nazivaju - statini. Ima ih više tipova (simvastatin, fluvastatin,
atorvastain, pravavstatin itd.). Zahvaljjući “brižnim “ medijima i popularnim medicinskim revijama nametnuli su se
kao obvezna terapija milionaima ljudi u svetu. U SAD oko 15 miliona ljudi uzima statine, a u svetu oko 25.
Godišnja zarada na statinima u svetu je oko 20 milijardi dolara. Samo popularni Lipitor (statin koji proizvodi
Fajzer) zaradjuje 9 milijardi dolara godišnje.

Ali, verovali ili ne broj srčanih i drugih kardiovaskularnih oboljenja se nije smanjio. Ljudi i dalje imaju
srčane infarkte, šlogove, kancere… Podaci iz Srbije ukazuju da dve trećine infarkta miokarda nastaje kod osoba
sa normalnim novoom holesterola. Što je još gore, smanjivanje nivoa holesterola statinima ima svoje teške
posledice.

Dakle, da vidimo malo i drugu teoriju o holesterolima onu koju moćne privatne klinike i korporativni biznis, koji je
iza njih, ne prihvataju.

SLIČNI MOLEKULI VARAJU ĆELIJSKE RECEPTORE

Biljni steroli i stanoli deluju tako što su njihovi molekuli veoma slični nolekulima humanog holesterola, pa kada
oni putuju kroz probavni sistem i stignu na mesto gde bi stigao prirodni holesterol (kada ga proizvede jetra ili
mozak) receptori za apsorpciju tih lipida nisu u stanju da ih razlikuju od prirodnog holestreola koji stvara jetra ili
mozak i oni ulaze u krvotok. Ali, pošto to ipak nisu pravi molekuli ćelije ih ne mogu koristiti pa ih odbacuju i oni
tako završavaju kao otpadni produkt.

Već smo rekli koliko je holesterol važan i da se delom unosi sa hranom. Ali, kod pripreme hrane koja sadrži
holesterol on oksidiše i to se događa već na temperaturi od 100 stepeni C. Procenjuje se da u ovakvom termičkom
pocesu oko 30 posto holesterola oksidiše i pretvara se u oksi-holesterol .
Kroz tu oksidaciju molekuli holesterola gube atome ili dobijaju nove koji potiču od molekula koji nalikuju
prirodnom holesterolu, ali to nisu. Umesto priodnog holesterola nastaju npr. 7 keto-holesterol, 7 beta –holesterol, 6
beta-epoksiholesterol, 6 alfa-epoksiholesterol itd.
Oko 6 posto ovih oksi-holesterola telo absorbuje.

Oksi-holesteroli nastaju i u prirodnom procesu rada žučne kiseline (poznatoj lančanoj reakciji transporta
elektrona), ali ovi oksi-holesteroli absorbuju se u našem telu samo do nivoa kako bi se održao idealni nivo
holesterola u čitavom organizmu. Dakle, organizam zna koja mu je količina oksi-holesterola podnošljiva. Višak se
prirodnim putem zaustavlja tako što se njegova dalja sinteza sprečava.
Oksi-holesteroli u prerađenoj hrani su najviše ti preobličeni molekuli koji po svom obliku liče na prirodni
holesterol, ali to u stvari nisu. I njih telo ne prepoznaje kao što prepoznaje prirodni žučni oksi-holesterol.
Kombinovanjem ovog prirodno stvorenog oksi-holesterola i neprirodnog oksi-holestrola iz termički obrađene
hrane, oksi-holesterol se povećava u organizmu zato što ovaj neprirodni oksi-holesterol ne može da se
transformiše u žučnu kiselinu kao što to može prirodni. Jednostavno inhibicija njegove sinteze se ne odvija. Tako
je prirodno održavanje optimalnog nivoa holesterola poremećeno. To za posledicu ima nagomilavanje holesterola u
organizmu i to, logično, mnogo više se nagomilava onaj izobličenih i oštećenih molekula koji se taloži na
unutrašnjim zidovima krvnih sudova i stvara poznatu arteriosklerozu.
Ali, ukupno snižavanje nivoa holesterola, što se čini medikamentima, ispada kao kada bi ste sekli šumu da je ne bi
zahvatio požar. Jer, svi ti medikamenti opasno snižavaju ukupan nivo holesterola koji je od vitalnog značaja za rad
ćelija.
Podsetimo ovde i na tvrdnju Dr. Rata da je taloženje ovih masnih naslaga na zidovima krvnih sudova povezano i sa
nedostakom C vitamina. A C vitaminski proces se uništava na visokim temperaturama.
Jedini način da se spreči oštećeni oksi-holesterol da se taloži u organizmu je da se smanji unos samo ovih
oštećenih molekula, a ne svog holesterola. Hrana koja sadrži najviše oštećenih oksi-holesterola je ona hrana
bogata holesterolom, a koja je podgrevana ili zamrzavana više puta. To su proizvodi koji sadrže jaja, posebno
sušena jaja, sir i mleko u prahu i mesni proizvodi. I naravno zamrzavano testo. Sirovo jaje i sirova riba sadrže čist
holesterol (pod uslovom da su životinje hranjene svojom prirodnom hranom, na primer kljucanjem zrnevlja) a ne
termički i hemijski obrađenom hranom o otpacima iz takvih procesa. A znamo čime se danas hrane životinje na
farmama koje nikada ne vide ni sunce, ni travu.
Zato je važno konzumirati dovoljno čistog holesterola iz sirovog jajeta, a ono se može dodati voćnim šejkovima i
ne treba mutiti žumance. Vitamin C, E i Beta karotin (tj. ovi vitaminski procesi) sprečavaju oksidaciju holesterola u
organizmu.

RAZORNI EFEKTI STATINA

O tome da snižavanje ukupnog nivoa holesterola statinima može dovesti do oštećenja kognitivnih moždanih
funkcija upozorio je dr Robert Džej Rouven 2007. u svom radu “Neurobiologija starenja”.

S obzirom da su moždani neuroni uglavnom membrane, a one su praktično sačinjene od holesterola, nedostatak
holesterola može oštetiti njihovu funkciju. I to se upravo i događa - starenjem. Dr Rouven na osnovu svojih
ispitivanja utvrdio da snižavanje nivoa holesterola statinima i te kako slabi, ne samo funkcije pamćenja, već
smanjuje i brzinu rada mozga u obradi podataka.

Zapravo, tek 2001. otkriveno je da oko 90 posto ćelija u mozgu su u stvari glija ćelije. To nisu nervne ćelije kroz
koje moždane ćelije komuniciraju, pa su one uvek smatrane nekom vrstom koještarije. U stvari koještarija je i dalje
naučno uverenje da se u mozgu može razviti tumor, a zapravo se umnožavaju samo ove glija ćelije. Te glija
ćelije su na užas medicinara koji su naučeni da je holesterol opasna stvar, sačinjene upravo od – holesterola. I one
pomoću tog holesterola imaju sposobnost da stvaraju specifične molekule (nazvane apolipoprotein E) pomoću
kojih formiraju sinapse i pomoću njih čvorne spojeve preko kojih (kao preko zajedničkog "poštanskog sandučeta")
razmenjuju poruke.

Kada su tim nervnim ćelijama u laboratoriji naučnici dodali holesterol, one su počele da stvaraju sinapse kao lude.

Statini inhibiraju enzime u jetri prilikom proizvodnje holesterola, ali isti enzim učestvuje i u stvaranju holesterola
koji je neophodan mozgu pa je i stvaranje ovih sinapsi onda redukovano. I mozak se time slabi u mnogim svojim
funkcijama.
Što se tiče neželjenih efekata statina koji nisu navedeni od strane proizvojača ovog “leka” tu spada i smanjena
proizvodnja Q10 enzima, zatim razaranje mišićnog tkiva, a što je najveći štos oni uopšte ne usporavaju
arteriosklerozu (radi čijeg sprečavanja ih lekari propisuju). Čak se podiže i koncentracija Lp seruma što zapravo
povećava mogućnost srčanog udara i za 70 posto. Povećava se i rizik od nastanka katarakta i suštinski se potiskuje
rad čitavog nervnog sistema.
Zato dr Rouven upozorava: “Ne smeju vas prevariti spuštanjem holesterola ispod 170 (mg/dl) pomoću statina. U
stvari ako imate zaista visok holesterol iznad 270, i tada treba biti oprezan sa uzimanjem statina”.
Hranom protiv visokog holesterola
Vrlo često od osoba kojima je utvrđen povišen nivo masnoće u krvi čujemo negodivanje po principu: „Moj deda je
čitavog života jeo slaninu i umro je od starosti. Nije imao problema sa srcem...’’ Poznato je i u našem narodu da se
slanina jede s belim lukom a upravo sastojci belog luka dokazano umanjuju nivo masnoće u krvi. Pored belog luka
i druge namirnice poput pasulja i ovsenih mekinja imaju pozitivni efekat na nivo masnoće tj. snižavaju je a ove
namirnice su bile nezaobilazna hrana naših predaka.
Prvi korak u borbi protiv povišenog holesterola je adekvatna ishrana. Što su vrednosti holesterola više to se
promenom režima ishrane postižu bolji rezultati. Mnoge namirnice povoljno deluju na regulisanje holesterola ali
sva hrana nema podjednako dejstvo kod svih ljudi. Svako mora sam da utvrdi koja hrana najbolje deluje na njega.
Najbolje je da se kombinuju male količine velikog broja različitih namirnica za koje se zna da povoljno utiču na
regulaciju nivoa holesterola. Cilj ishrane je da se smanji nivo lošeg holesterola a nivo dobrog poveća. U ishrani
mora da bude zastupljena hrana bogata antioksidansima kako bi se kompenzovao štetan uticaj slobodnih radikala
na ćelije.
Mahunarke su najrašireniji, najjeftiniji i najbezbedniji prirodni lek protiv holesterola. Efikasne su sve vrste
mahunarki – beli, braon, šareni pasulj, sočivo i soja. Sojin protein koji znatno snižava LDL se nalazi u zrnu soje,
sojinim pahuljicama, sojinom mleku i tofuu, ali ga nema u soja – sosu i sojinom ulju.
Beli luk ,snižava holesterol, što su dokazale brojne studije. U belom luku je pronađeno šest sastojaka za koje se
smatra da snižavaju holesterol, kočeći njegovo stvaranje u jetri. Tri čena belog luka dnevno može da smanji
holesterol za deset posto. Beli luk sirov, baren ili mariniran može poboljšati nivo holesterola, ali je u prahu
bezvredan.
Maslinovo ulje (olive oil) deluje moćno na više načina. Snižava LDL, povišava HDL, poboljšava odnos LDL/HDL
i sprečava odsidaciju LDL. Za razliku od njega suncokretovo, kukuruzno i sojino ulje snižavaju i dobri holesterol.
Da bi se sprečilo začepljenje arterija treba u ishrani dati prednost maslinovom ulju. Maslinovom ulju slično dejtvo
pokazuje i avokado.
Jabuka, dunja i šargarepa sadrže dosta pektina koji snižava LDL, povišava koristan HDL holesterol. Interesantno je
da su u nekim studijama jabuke pokazale bolje dejstvo kod žena.
Grejpfrut (grapefruit) sadrži galakturonsku kiselinu i može ne samo da snizi nivo holesterola već i da smanji već
formiran plak u zidu arterija. Sok od grejpfruta ne sadrži korisna vlakna, pa je potrebno da se jede pulpa (meso)
ploda. Prilikom uzimanja grejpfruta budite obazrivi ukoliko ste na terapiji nekim lekovima. Grejpfrut ima uticaja
na enzimski sistem jetre pa tako može uticati na dejstvo lekova koji se putem jetre metabolišu.
Čaša – dve vina dnevno povoljno deluje na holesterol. Ipak ga većina lekara ne preporučuje za lečenje srčanih
bolesti, stresa i sniženje holesterola, pogotovu ako postoji porodična predispozicija za alkoholizam.
Ovsene mekinje ne deluju podjednako kod svih osoba.
Primećeno je da bolje deluje kod starijih nego mlađih žena. Ovas znatno smanjuje LDL, kada je on povišen, ali na
normalni ne deluje. Postoji mogućnost da ovsene pahuljice, koje se kupuju u trgovinama imaju promenljivu
količinu beta glukana odgovornog za sniženje holesterola. Ovsene mekinje su idealne za osobe koje žele da
smršaju a da pri tom ne drže rigorozne dijete. Osećaj gladi je najveća prepreka za osobe koje žele da smršaju.
Ovsene mekinje imaju sposobnost da svoj obim uvećaju 20-40 puta, tako uzimanje jedne supene kašike ovih
mekinja uz obrok, omogućiće da pojedete manje ostale hrane. Pored toga ovsene mekinje „upijaju“ i loš holesterol
koji se dalje eliminiše iz organizma.
Jagode, limun, kivi, paprika, paradajz i drugo voće i povrće koje sadrži dosta vitamina C su posebno značajni u
borbi protiv holesterola. Vitamin C i E, beta karoten su antioksidantni vitamini, koji uništavaju slobodne radikale
koji bi inače učinili LDL holesterol toksičnim i opasnim.
Orasi i bademi su bogati mononezasićenim mastima, poznatim po svom dejstvu na sniženje holesterola i
sprečavanje oksidacije LDL. Orasi su dosta kalorični (100 g oraha daje 650 kkal) pa veći unos može da dovede do
porasa telesne težine. Sasvim je dovoljno da se pojede nekoliko oraha dnevno kao zamena za druge izvore energije.
Kako smanjiti holesterol?!
Najnovija studija rađena u Kanadi mogla bi potencijalno da spasi milione ljudskih života. Istraživanje je pokazalo da konzumiranjem
određenih vrsta hrane, ljudi mogu značajno da umanje svoj holesterol i poboljšaju šanse za izbegavanje srčanih oboljenja ili moždanog
udara.

Ono što je poznato kao zapadna ishrana naglašava meso i zasićenu hranu, ali u današnje vreme postoji pokret za zdraviju ishranu. Njega
podržavaju lekari, zdravstveni zvaničnici, koji ohrabruju školsku decu da više vežbaju i jedu više voća i povrća.

Pravilna ishrana i redovne fizičke aktivnosti su najvažnije za održavanje zdravih nivoa holesterola. Inače, holesterol je vrsta masnih
naslaga. On pomaže u izgradnji i održavanju ćelija.

Ali postoje različite vrsta holesterola. Vrsta pod nazivom HDL promoviše zdravlje srca, dok ona druga pod nazivom LDL, doprinosi srčanim
oboljenjima. Uobičajeni savet je da se umanji unošenje životinjskih masti, odnosno masti koje su u čvrstom stanju na sobnoj temperaturi.
Te masti su izvor LDL holesterola. Ali, takođe je poznato da određene vrste hrane pomažu u snižavanju lošeg holesterola.

„Povrće kao što su bamija i patlidžan, sve to što je nekako sluzavo. Te vrste povrća uklanjaju holesterol iz organizma“, navodi Dejvid
Dženkins iz bolnice Sent Majkl u Torontu.

Kanadski lekar Dejvid Dženkins proiučavajo je osobe koje su se pridržavale niskokalorične ishrane u kojoj je uključena i navedena vrsta
hrane. On je želeo da istraži da li su njihovi nivoi holesterola niži nego kod osoba koje samo konzumiraju niskokaloričnu hranu. Boni Vud
bila je u prvoj grupi.

„Promena je bila nešto kao povećanje količine vlaknastih namirnica u mojoj ishrani.“

U studiji je učestvovalo 300 muškaraca i žena. Svi su uzimali lekove za smanjenje holesterola. Oni koji su pratili pojačanu dijetu takođe su
uzimali hranu za koju je poznato da umanjuje loš holesterol - jabuke, grožđe, jagode, određene žitarice i povrće, koštuničavo voće,
maslinovo ulje ili ulje kanole, pasulj i soja i njihove prerađevine. Šest meseci kasnije, istraživači su proverili rezultate.

Oni koji su konzumirali hranu koja smanjuje holesterol imali su za 13 do 14 odsto manji nivo lošeg holesterola. Oni koji su pratili samo
niskokaloričnu ishranu imali su smanjenje od samo 3 odsto. Doktor Dženkins kaže da bi rezultati trebalo da ohrabre osobe koje imaju visok
holesterol.

„Oni mogu da promene nivo sopstvenog lošeg holesterola time što će preći na dobru ishranu“, kaže dr Dženkins.

„Više bih volela da smanjujem holesterol programom ishrane, nego da uzimam lekove za to“, slaže se Boni.

Istraživači su takođe istakli da je još jedan pozitivan efekat te dodatno niskokalorične ishrane bio da su učesnici u studiji takođe smanjili
nivo krvnog pritiska. Studija je objavljena u časopisu Američkog medicinskog udruženja.

Hrana koja smanjuje holesterol

U jednom ranijem tekstu već smo govorili o glavnim uzročnicima povećanog holesterola – alkohol, cigarete, manja
fizička aktivnost, debljina… u principu, sve loše životne navike. Značajnu ulogu u regulisanju nivoa holesterola
igra i naša ishrana. U tekstu koji sledi navodimo vam listu namirnica koje će vam pomoći da taj nivo držite pod
kontrolom.
Prema rezultatima jedne američke studije, šaka orašastih (indijski, brazilski, običan orah, lešnik, badem..) plodova
dnevno, smanjuje akođe, savetuje se i konzumiranje mahunarki (25 grama dnevno).
Od voća, veoma efikasna u snižavanju holesterola je kruška, zatim jabuka, avokado (nije niskokaloričan, ali je
bogat dobrim mastima).
Osim voća i povrća, na vašem jelovniku bi se trebali naći i morski plodovi i riba i to bar dva puta nedeljno.
Takođe, odlična za smanjivanje nivoa holesterola je i soja, a nezamenljiv i neizbežan kao dodatak svakom obroku
tu je i crni luk. Osim što je dobar za smanjenje holesterola, crni luk je dobar i za krvnu sliku.
Lečenje povišenog holesterola
Visoki nivoi holesterola i lipida mogu značajno da povećaju rizik od nastanka bola u grudima, srčanog napada i
šloga. Na sreću, postoji veliki broj tretmana.
Nivoi lipida gotovo uvek mogu da se snize kombinacijom dijete, smanjenja telesne težine, vežbanja i lekova. Kako
nivo lipida opada, tako opada i rizik od koronarne bolesti srca (KBS), kao i rizik od srčanog udara. Nije kasno ni
ako KBS već postoji; tretman za sniženje lipida može da spasi život.
U posebnom tekstu objašenjno je šta su lipidi, kako utiču na zdravlje i koji nivoi se preporučuju. Ovde ćemo se
baviti preporučenim tretmanima, mogućim tretmanskim opcijama i rizicima, koristima i efikasnosti svakog
tretmana.
KOME JE POTREBAN TRETMAN ZA VISOKI HOLESTEROL? — Odluka o započinjanju tretmana visokog
holesterola se donosi na osnovu pojedinačnog slučaja. Lekari razmatraju trenutne nivoe lipida, prisustvo KBS i
druge faktore rizika za KBS.
Osobe sa KBS — Nekoliko velikih ispitivanja je pokazalo da je agresivno snižavanje lipida korisno za osobe sa
KBS.
Ciljni LDL holesterol manji od 70 do 80 mg/dL (1.81 do 2.07 mmol/Lse preporučuje osobama obolelim od KBS
više faktora rizika (npr. osobe sa dijabetesom ili pušači). Neki lekari tretiraju sve visokorizične pacijente statinom
bez obzira na nivo LDL-a.
Osobe koje su imale srčani napad (infarkt miokarda ili IM) se tretiraju lekovima za snižavanje holesterola još dok
su u bolnici i savetuje im se promena načina života bez obzira na nivo LDL-a.
Ciljni LDL holesterol manji od 100 mg/dL (2.59 mmol/L) se preporučuje osobama koje imaju KBS, ali ne i druge
faktore rizika.. Promene životnog stila i lekovi se preporučuju kada je LDL holesterol viši od 100 mg/dL (2.59
mmol/L).
Ove opšte preporuke se modifikuju u slučaju drugih faktora.
Osobe bez KBS — Osobe koje nemaju istoriju KBS takođe imaju koristi od terapije snižavanja lipida, iako u tom
slučaju tretman nije agresivan kao kod osoba sa KBS. Uputstva nacionalnog programa edukacije o holesterolu
Sjedinjenih Američkih Država daje sledeće preporuke:
Ciljni LDL holesterol manji od 130 mg/dL (3.36 mmol/L) se preporučuje osobama sa dva ili više faktora rizika za
KBS i 10-godišnjim rizikom od KBS između 10 i 20 procenata. 10-godišnji rizik se računa posebno za žene i
posebno za muškarce. Promene životnog stila I lekovi se generalno preporučuju kada je LDL holesterol viši od 130
mg/dL (3.36 mmol/L).
Ciljni LDL holesterol manji od 130 mg/dL (3.36 mmol/L) se preporučuje pacijentima sa dva ili više faktora rizika
za KBS i 10-godišnjim rizikom od KBS manjim od 10 procenata. 10-godišnji rizik se računa posebno za žene i
posebno za muškarce. Promnene životnog stila se generalno preporučuju kada je LDL holesterol viši od 130
mg/dL, iako se lekovi obično ne preporučuju ako nivo nije viši od 160 mg/dL (4.14 mmol/L).
Ciljni LDL holesterol manji od 160 mg/dL (4.14 mmol/L) se preporučuje pacijentima sa nijednim do jednim
rizikom za KBS. Promene životnog stila se obično preporučuju ako je nivo LDL holesterola viši od 160 mg/dL,
iako se lekovi ne preporučuju ako nivo nije viši od 190 mg/dL (4.91 mmol/L).
Drugi eksperti daju alternativne preporuke uključujući i globalne pristupe terapiji bazirane na riziku-
Druge specijalne grupe
Hipertrigliceridemija — Visoki trigliceridi se generalno ne smatraju podjednako rizičnim za KBS kao LDL
holesterol. Međutim, lekari obično preporučuju tretman osobama kod kojih je nivo triglicerida povišen ako::
Imaju vrlo visoke nivoe (>500 mg/dL ili 5.65 mmol/L)
Imaju i visoki LDL holesterol ili nizak HDL holesterol
Imaju porodičnu istoriju KBS
Imaju druge faktore rizika za KBS
Dijabetes melitus — Osobe sa dijabetesom (tip 1 ili 2) imaju veliki rizik od nastanka bolesti srca. Zbog toga im se
preporučuje nivo LDL holesterola manji od 100 mg/dL (2.59 mmol/L).
Starije osobe — Odluku o tretmanu visokog nivoa holesterola kod starijih osoba zavisi od individualne hronološke
starosti (starost u godinama) i fiziološke starosti (zdravlje, fizička kondicija). Osoba sa ograničenim vekom i
postojećom bolesti verovatno nije dobar kandidat za tretman lekovima. Sa druge strane, inače zdravoj starijoj osobi
ne treba poreći terapiju samo zbog starosti. Generalno, ciljevi koje smo već naveli važe i za starije.
TRETMANSKE OPCIJE ZA VISOKI HOLESTEROL — Lipidni nivoi mogu da se smanje promenama životnog
stila, lekovima, ili kombinacijom ta dva pristupa. U nekim slučajevima lekar će preporučiti ispitivanje životnog
stila pre nego što preporuči promene ili lekove.
Promene životnog stila — Svi pacijenti sa visokim LDL holesterolom treba da pokušaju da promene navike,
naročito da redukuju ukupne i zasićene mesti, da smanje telesnu težinu (ako je osoba gojazna ili debela), da počnu
sa aerobnim vežbama i unosom biljnih stanola/sterola.
Prednosti takvih promena životnog stila mogu da se pokažu već za 6 do 12 meseci. Ipak, uspeh u snižavanju nivoa
lipida promenom načina života varira, a lekar može da odluči o upotrebi leka pre isteka gore navedenog
vremenskog perioda.
Lekovi — Postoje mnogi lekovi koji se koriste za snižavanje LDL holesterola i triglicerida, ali samo nekoliko
povišava HDL holesterol. Svaka kategorija lekova utiče na specifični lipid i način dejstva je drugačiji kao i
efikasnost i troškovi. Vaš lekar će Vam preporučiti lek ili kombinaciju lekova u zavisnosti od nivoa lipida u krvi i
drugih individualnih faktora.
Statini — Statini su najjači lekovi za snižavanje LDL holesterola i najefikasniji su u prevenciji koronarne bolesti
srca, srčanog udara, šloga i smrti. Statini su lovastatin, pravastatin, simvastatin, fluvastatin, atorvastatin i
rozuvastatin. Ti lekovi smanjuju sintezu holesterola u telu i mogu da redukuju nivoe LDL-a i za 20 do 60
procenata. Pored toga, statini snižavaju i trigliceride i blago povećavaju HDL holesterol.
Statini imaju manje nuspojava od drugih lekova koji snižavaju holesterol. Kada uzimate statine važno je da strogo
poštujete uputstvo o doziranju; neki su efikasniji kada se uzimaju pre spavanja, dok druge treba uzimati sa
obrokom.
Pored toga, neke namirnice kao što su grejpfrut i sok od grejpfruta mogu da povećaju rizik od nuspojava statina.
Većina proizvođača osobama koje uzimaju lovastatin, simvastatin ili atorvastatin preporučuje da ne uzimaju više
od polovine grejpfruta ili dvesta mililitara soka od grejpfruta dnevno.
Ezetimib — Ezetimib (Zetia®) umanjuje sposobnost tela da apsorbuje holesterol iz hrane, a smanjuje i proizvodnju
holesterola u telu. Snižava LDL kada se koristi samostalno. Kada se uzima bez drugih lekova ima vrlo malo
nuspojava.
Međutim, nema studija koje pokazuju bolje ishode kod pacijenata koji su uzimali ezemtimib bilo kao jedini lek ili
u kombinaciji sa drugim lekovima za snižavanje holesterola. Pre nego što se ezemtimib preporuči kao prva terapija
za tretman visokog holsterola neophodno je sprovesti dodatna istraživanja.
Inaktivatori žučne kiseline — Inaktivatori žučne kiseline su holestiramin, kolestipol i kolesevelam. Ti lekovi
vezuju (kombinuju se) žučnu kiselnu u crevima i redukuju količinu holesterola koja se apsorbuje iz hrane.
Inaktivatori žučne kiseline mogu da se preporuče za tretman blago o umereno povišenih nivoa LDL holesterola.
Međutim, nuspojave mogu da budu naporne i mogu da obuhvataju mučninu, nadimanje, grčeve i oštećenje jetre.
Uzimanje psilijuma (suplementa vlakana kao što je Metamucil®) ponekad može da umanji te nuspojave.
Inaktivatori žučne kiseline mogu da interaguju sa nekim lekovima kao što su digoksin (Lanoxin®) i
varfarin (Coumadin®), a mogu i da utiču na apsorpciju vitamina rastvorljivih u mastima (kao što su vitamini A, D,
K i E). Uzimanje tih lekova u različito vreme tokom dana može da reši te probleme.
Nikotinska kiselina (Niacin) — Nikotinska kiselina je vitamin dostupan u obliku koji se odmah oslobađa, koji se
oslobađa nešto kasnije ili dosta kasnije. Snižava nivoe i holesterola i triglicerida. Nikotinska kiselina može da se
preporuči osobama sa povišenim nivoima holesterola i nekim vrstama nasledne hiperlipidemije.
Nuspojave — Nikotinska kiselina ima nekoliko mogućih nuspojava kako što su crvenilo, svrab, mučnina i
otupelost i bridenje. Taj lek takođe može da ošteti jetru; Pacijenti koji ga koriste moraju redovno da prate funkciju
jetre.
Upotreba nikotinske kiseline sa hranom i aspirina (325 do 650 mg) 30 minuta pre toga može da smanju nuspojave.
Nuspojave mogu da se poboljšaju nakon 7 do 10 dana. Formulacija koja se odmah oslobađa najčešće izaziva
nuspojave, ali je takođe i efikasnije u snižavanju nivoa holesterola i manja je verovatnoća da će oštetiti jetru u
odnosu na druge formulacije gde je oslobađanje odloženo. Formulacije gde se nikotinska kiselina oslobađa nešto
kasnije ili dosta kasnije imaju manje nuspojava i obično se uzimaju noću uz užinu.
Nikotinska kiselina kod nekih osoba može da dovede i do drugih nuspojava kao što su insulinska rezistencija koja
kod dijabetičara može da povisi nivo šećera u krvi. Može da poveća nivo urične kiseline kod osoba sa gihtom i ne
preporučuje se toj grupi pacijenata. Nikotinska kiselina može i da uzrokuje nizak krvni pritisak kod osoba koje
uzimaju vazodilatorne lekove kao što je nitroglicerin, a ponekad može da pogorša anginu pektoris (bol u grudima).
Fibrati — Fibratni lekovi (gemfibrozil, fenofibrat i fenofibrična kiselina) mogu da snize nivo triglicerida i HDL
holesterola.
Fibrati se preporučuju osobama sa povišenim nivoima triglicerida i hiperlipidemijom. Fibrati su povezani sa
mišićnom toksičnošću (koja uzrokuje bol u mišićima ili slabost), naročito kada ih koriste osobe sa insuficijencijom
bubrega ili kada se koriste u kombinaciji sa statinom. Fenofibrat/fenofibrična kiselina Fenofibrate (Tricor®,
Triglide®, Trilipex®) ređe interaguju sa statinima i gemfibrozila i bezbedniji su za osobe koje koriste oba leka.
Nutritivni suplementi
Riblje ulje — Riblje ulje kao što je ulje ringlica i tune sadrži dve vrlo značajne masne kiseline - DHA i EPA.
Ishrana koja obuhvata jedan do dva obroka ribljeg ulja nedeljno može da redukuje nivoe triglicerida i redukuje
rizik od smrti usled koronarne bolesti srca. Smatra se da suplementi ribljeg ulja imaju isto dejstvo. 1 gram
suplementa ribljeg ulja dnevno može da se preporuči u slučaju da ne jedete dovoljno ribe.
Protein soje — Protein soje sadrži izoflavine koji deluju poput estrogena. Ishrana bogata soja proteinima može
malo da snizi nivo ukupnog holesterola, LDL holesterola i triglicerida i da poveća nivo HDL holesterola.
Međutim, normalni protein ne treba da se zameni suplementima soja proteina ili izoflavona u naporu da se snize
nivoi lipida.
Namirnice i proizvodi od soje (jaja, rofu, puter, edamer, neki soja burgeri.) imaju najviše pozitivnih efekata na
lipide i kardiovaskularno zdravlje jer imaju vrlo malo zasićenih i dosta nezasićenih masti.
Beli luk — Veliko ispitivanje belog luka je dokazalo da nije efikasan u snižavanju holesterola. U toj studiji
učesnici sa povišenim nivoom LDL-a su uzimali jedan od nekoliko vrsta ekstrakta belog luka (sirov, u prahu ili
zreo) ili placebo (neaktivna pilula) šest dana nedeljno tokom šest meseci. Na kraju studije, LDL nivoi se nisu
popravili u grupi pacijenata koja je uzimala beli luk u poređenju sa grupom koja se uzimala placebo. Ne
preporučujemo beli luk kao tretman za sniženje holesterola.
Biljni stanoli i steroli — Biljni stanoli i steroli mogu da deluju blokiranjem apsorpcije holesterola u crevima.
Prirodno se nalaze u nekom voću, povrću, biljnim uljima, orasima, semenju i mahunarkama. Nalaze se i u
komercijalnim proizvodima kao što su margarin (Promise Active™ i Benecol®), sok od narandže (Minute Maid
Premium Heart Wise®), pirinčano mleko (Rice Dream Heart Wise™), kao i u obliku dijetarnih suplemenata
(Benecol SoftGels® i Cholest-Off®). Margarini koštaju pet puta više od običnih.
Uprkos snižavanju nivoa holesterola nema studija koje pokazuju redukovani rizik od koronarne bolesti srca kod
osoba koje konzumiraju suplemente biljnih stanola i sterola. Postoje neki dokazi da ti suplementi mogu zapravo da
povećaju rizik.
PRIDRŽAVANJE TRETMANA — Tretman visokog holesterola i/ili triglicerida je doživotan. Iako lekovi mogu
naglo da snize nivoe, obično je potrebno 6 do 12 meseci da uticaj promene životnog stila bude primetan. Jednom
kada imate efikasan plan i primetite prednosti vrlo je važno da ga se i pridržavate. Odustajanje od tretmana obično
dovodi do ponovnog porasta nivoa lipida.
Većina ljudi koji prestanu sa tretmanom žali se na nuspojave. Međutim, danas postoji veliki broj lekova, što bi
trebalo većini ljudi da omogući pronalazak odgovarajućeg tretmana. Razgovarajte sa lekarom ako određen lek ne
deluje; on ili ona će preporučiti alternative koje su kompatibilne sa Vašim životnim stilom i verovanjima.
Ishranom protiv povišenog holesterola i triglicerida
Većina nas zamišlja holesterol kao vrstu masnoće, ali to je u stvari posebna vrsta alkohola koja se zove steroidni
alkohol ili sterol. Pravilna ishrana je jedan od ključnih faktora za održavanje zdravog nivou holesterola.

Vitalan je za zdravlje svake ćelije u našem organizmu. Holesterol pomaže jetri da svari masnoću i zajedno sa
proteinom i lecitinom deluje na transportu masti kroz našu krv. I seksualni hormoni ga sadrže u svom sastavu, a
važan je i u održavanju vlažnosti kože. Toliko je značajan da ako ga nema dovoljno u hrani, jetra ga sama
proizvodi.
Normalno se holesterol uglavnom nalazi u ćelijama, a samo u maloj količini u krvi. Kada njegov nivo u krvi
poraste, postaje štetan po zdravlje, doprinosi nastanku arteroskleroze, stvaranju naslaga na krvnim sudovima,
začepljenju arterija i opterećenju srca. Ali nije holesterol jedini uzročnik zapušavanja arterija štetnim naslagama.
Veliku ulogu u tome imaju i trigliceridi i ukupni lipoproteini.

Trigliceridi su masti ili masni molekuli koji se formiraju u jetri iz masti koje jedemo. Kod žena koje su češće
izložene visokim trigliceridima, nivo treba da bude nešto niži nego kod muškaraca.
Osobe ciji se nivo kreće izmedu 250 i 500mg/100ml dvostruko su više izložene opasnosti od srčanih oboljenja u
odnosu na one sa niskim trigliceridima.

Granice preporučenog nivoa holesterola i triglicerida su:

Ukupan nivo holesterola: ispod 200mg/100ml (<5,2mmol/L)
Dobar - HDL holesterol: iznad 35mg/100ml (1,0-1,54mmol/L)
Loš – LDL holesterol: ispod 130mg/100ml (<2,6 mmol/L)
Trigliceridi: ispod 1,7mg/100ml (<1,7mmol/L)

Lipoproteini se sastoje od masti i proteina, od narocitog su značaja lipoproteini visoke gustine (HDL) i niske
gustine (LDL). HDL imaju malo holesterola a mnogo fosfolipida i kardiolozi ih smatraju “dobrim” jer smanjuju
krvni pritisak i šansu za bolest srca. LDL sadrže velike količine holesterola i imaju tendenciju da se pričvrste za
zidove arterija i da stvaraju naslage. Prema tome suviše LDL povećava rizik ateroskleroze i opasnost od srčanih
oboljenja. Zato se nazivaju “lošim” holesterolom. Pošto se nivo triglicerida posle obroka sa masnom hranom
podiže i taj se nivo zadržava sledećih nekoliko sati, savetuje se da se 8 sati pre ispitivanja ne jede.
Kako održavati masnoće u normali?
Najvažniji pristup smanjenju holesterola je zdrava ishrana i stil života. Korišćenjem zdrave ishrane sa malo
zasićenih masnoća, a sa više biljne hrane (zrnasta hrana, voće povrće i mahunarke, umanjuje se opasnost od
oboljenja srcea i krvnih sudova. Ali problem ipak postoji jer izbegavanje jaja, mesa, mleka i mlečnih proizvoda ne
mora uvek da koriguje visok nivo holesterola u krvi jer ovu supstancu telo samo proizvodi. Ono može da odgovori
na oštru redukciju holesterola tako što će da proizvede vise svog. može da proizvede i do 1500 mg holesterola
dnevno, šest puta više od onoga što normalno pojedemo.
Interesantno je napomenuti da neke etničke grupe kao sto su Masai u Africi i Eskimi imaju hranu bogatu
holesterolom, a ipak imaju niske vrednosti serumskog holesterola, tako da moraju da se uzmu u obzir i drugi
faktori. Neki od tih faktora su genetski, zatim nutricioni status, stres, vežbe, kretanje, godine života.
Ishrana
Umesto da potpuno izbacite namirnice bogate holesterolom, dodajte vašoj ishrani vise vlakana.Za brzu eliminaciju
holesterola iz tela dobar je pektin koji se nalazi u jabukama. Za to su dobre i cerealije kao sto su ovas, ječam, proso
ili heljda. Dodavanje jabuke cerealijama samo povećava efekat eliminacije.
Još jedan interesantan podatak je da mala količina polinezasićenih masti može da smanji holesterol u krvi za 5-
10%.Posebno je dobra linoleinska kiselina, koja se nalazi u hladno ceđenim uljima, ribi (ne ljuskarima, orasima,
semenkama i buteru od kikirikija. Pomažu i namirnice bogate vitaminom B6 (piridoksinom). Kako je to vitamin
rastvorljiv u vodi i gibi se prilikom kuvanja, najbolje je uključiti u ishranu mnogo sirovog povrća i voća. Naročito
je vitaminom B6 bogato zeleno lisnato povrće. Značajni su i proizvodi od soje – sojino mleko, kao i fermentisani
proizvodi od soje bogati lecitinom kao sto su tofu (sojin sir) i tempeh (sojino meso).
Za sniženje holesterola u krvi do 30% preporučuju se dnevni unos sledećih namirnica:
banane (1,5 osrednja); beli luk (2 čena ili 600 mg u kapsulama); pola glavice crnog luka ; geršla (3 činije kuvane);
grašak (pola cinije); jogurt (3 šolje obranog) krompir ¾ činije kuvanog; kukuruz šećerac (pola činije) maslinovo,
suncokretovo i druga hladno ceđena ulja; ovsene pahuljice; pasulj; salata; soja; šargarepa (2-3 korena); šljive (5
plodova); vino (1 čaša).
Ribu treba jesti najmanje 2 puta nedeljno tj. 500g, radi Omega 3 masne kiseline ribljeg ulja. Mahunarke (pasulj,
sočivo) ovsene pahuljice, jabuke – najmanje 7 porcija nedeljno, radi korisnih biljnih vlakana koja snižavaju
holesterol. Najbolje je koristiti maslinovo i suncokretovo hladno ceđeno ulje, a korisno je da se i mešaju. Voće i
sokove poželjno je konzumirati, ali češće sveže voće nego sok, radi biljnih vlakana. Hleb i zrnaste proizvode
koristiti umereno, tako sto ce se dati prednost proizvodima od celog zrna i proizvodima od raznog zrnevlja
(integralni hleb, ovsene pahuljice, cerealije za doručak, testenine od integralnog brašna).
Šta izbegavati
Dijete sa veoma niskim unosom masti ispod 10% kalorija iz masti smanjuju nivo korisnog HDL holesterola. Mnogi
ljudi zamenjuju namirnice bogate holesterolom onim veštačkim, tipa margarina, majoneza, kremova, itd. Ali, ne
postoje dokazi da ove namirnice sprečavaju srčane probleme, a sadrže u sebi razne dodatke koji mogu biti
predispozicija za pojavu kancera. Namirnice koje sadrže rafinirani šećer vode nezdravom nagomilavanju masti u
jetri i tkivima. One smanjuju i nivo zdravih HDL i povećavaju nivo LDL.
Rafinirane namirnice bi trebalo zameniti kompleksnim ugljenim hidratima- integralnim zrnima, voćem i povrćem.
Mnogi lekovi, uključujući steroide i kontraceptivna sredstva, mogu da povećaju holesterol i trigliceride i da unište
hranjive sastojke potrebne za odražavanje normalnih nivoa. Suvišne količine proteina i kuvane hrane mogu takođe
da unište hranjive sastojke koji kontrolišu holesterol.
I konačno, još jedan faktor koji diže holesterol je stres, sto je jedan od razloga zbog kojeg je izbegavanje stresa
toliko značajno.
Rezime
Lekove za smanjenje holesterola treba izbegavati osim u slučajevima poremećaja hiperholesterinemije, jer neki od
njih mogu biti toksični za jetru, a neki su i sa kancerogenim svojstvima. Vlakna, naročito pektin iz voća i alginati iz
algi, pomažu eliminisanju suvišnog holesterola iz tela i male količine polinezasićenih masnih kiselina koje se
nalaze u hladno ceđenim (nerafiniranim) uljima mogu da snize masnoće. Izgleda da vežbanje i kretanje pomažu
povećanju HDL i smanjenju LDL, iako može da prođe i po nekoliko meseci pre nego što dođe do vidne promene.
Dodaci koji su značajni za kontrolu holesterola i koji drže nivo masnoća pod kontrolom su
Niacin (vitamin B3), koji se nalazi u zelenom lisnatom povrću, žitnim klicama, pasulju, grašku, lososu.
Vitamin C koji je najbolji u kombinaciji sa bioflavonoidima. Kada se kombinuje sa lecitinom, pomaže rastvaranju
arterijskih naslaga.
Vitamin E pomoći će poboljšanju cirkulacije ka srcu.
Vitamin B6 i metionin balansiraju nivo triglicerida i pomažu normalizaciju holesterola.
Studije su pokazale da su najbolji minerali za sniženje holesterola hrom, kalcijum, magnezijum i cink. Đumbir,
ekstrakt crvenog pirinča, beli luk i gljiva shitake smanjuju holesterol i trigliceride koje proizvodi jetra. Osim toga,
beli luk i razređuje krv, umanjujući tako šanse za opasne krvne ugruške.
Holesterol - pravilna ishrana
U današnje vrijeme nepravilna ishrana je jedan od glavnih uzroka povećanja holesterola u našem organizmu:
- drastično povećanje upotrebe hrane životinjskog porijekla pune holesterola a veliko smanjenje upotrebe hrane
biljnog porijekla koja ne sadrži holesterol
- Upotreba slatkiša (kolača, torti, sladoleda, palačinki)
- Upotreba velike količine alkohola, gaziranih pića
- Upotreba punomasnog mlijeka, sireva, kajmaka
- Stres, depresija
- Nedostatak fizičke aktivnosti (vježbanje, svakodnevna brza šetnja)
- Neselektivna upotreba lijekova
- Pušenje (remeti odnos HDL i LDL)
- U posebnim, jedino rijetkim slučajevima genetika.
Konzumiranje navedenog nepravilnog načina ishrane i nezdravog načina života dovodi do veoma opasnih
poslijedica na naš organizam i drastično povećanje stepena mortaliteta:
- Ateroskleroza
- Srčana oboljenja
- Moždanog udara
- Zakrčenje krvnih sudova
- Utiče negativno na opšte stanje organizma i naših tjelesnih funkcija
Savremena ishrana za razliku od zdrave ishrane, ostavlja negativne posledice na naše zdravlje i povećava stopu
smrtnosti nezavisno od starosne dobi.
Za razliku od “današnje” ishrane prelazak na zdravu ishranu ne samo što može da zaustavi negativne posledice na
naše zdravlje i tjelesne funkcije našeg organizma, ona može da popravi pogoršano stanje i omogući nam zdravi i
ispunjen život.
Pravilna ishrana i prirodni dodaci ishrani
Bez obzira da li su nam poremećene sve vrijednosti holesterola ili samo neke od njih, popravljanje povišenih
vrijednosti zahtjeva na prvom mjestu prelazak na pravilan način ishrane i uključivanje tjelesnih aktivnosti-vježbi.
Za ostvarivanje uspjeha kod tretiranja ovih zdravstvenih problema potrebno je vsvakoj osobi prilagoditi prirodnu
terapiju u zavisnosti od okolnosti u kojima živi i radi. Nezavisno koje ćemo prirodne dodatke u ishrani uključivati,
prelazak na zdravu ishranu je neophodan.
Potrebno je izbaciti iz ishrane:
- Bijeli hleb i peciva
- Drastično smanjiti ili izbaciti iz ishrane hranu životinjskog proijekla (meso, kobasice, prženu hranu)
- Slatkiše i grickalice (kolači, torte, sladolede, palačinke, začinjene grickalice)
- Punomasno mlijeko
- Alkohol i gazirana pića
- Nikotin (po mogućnosti potpuno izbaciti ili drastično smanjiti)
Umjesto ove ishrane koristiti:
- Integralni hleb i peciva (integralno ražano, pšenično, ovseno brašno)
- Ako se oso ba ne odrekne potpuno mesa, može se koristiti divlja riba iz čistog mora, nemasno meso (kuvano ili
dinstano) i to jednom sedmično.
- Svo povrće (salate, pite sa integralnim korama, kuvano povrće)
- Jogurt 0% masnoće, bez holesterola
- Mladi obrani sir
- Prirodni sokovi bez konzervansa i aditiva
- Hladno cijeđena ulja bez holesterola (bundevino, laneno, susamovo, ulje kukuruznih klica)
- Što više bijelog i crnog luka u ishrani
- Koristiti umjesto vinskog i alkoholnog, organsko sirće od divljih jabuka
Uz navedeni način ishrane neophodno je uključiti fizičku aktivnost. Da li će to biti vježbanje ili svakodnevna brza
šetnja – zavisi od uzrasta i starosne dobi. Potrebno je uključiti fizičku aktivnost u trajanju minimum pola sata.
Da bi se povišeni holesterol vratio u poželjne granice i samim tim popravilo zdravlje, mogu pomoći prirodni dodaci
ishrani. Oni mogu uspješno zameniti lijekove protiv holesterola.
Poželjno je prije upotrebe ljekova prvo uključiti pravilnu ishranu, vježbanje i prirodne dodatke ishrani i pratiti
efekte ove terapije. U većini slučajeva (90 %) navedena terapija daje efekat.
Postoje rijetki slučajevi u kojima se poklopi genetika sa nepravilnim načinom ishrane, pa je pored navedene
terapije potrebno uključiti i lijek.

Med – snižava holesterol i trigliceride !

Sadržaj holesterola i triglicerida (masti, ulja) u krvi usko je povezan s načinom života, prehranom, te nedostatkom
rekreacije i života u prirodi uopšte. Bavljenje pčelarstvom je zapravo borba protiv ovih ˝nečistoća˝ krvi, jer gotovo
ni jedan pčelar ne poznaje bolesti i tegobe koje su uzročno povezane s povišenim holesterolom i trigliceridima. Svi
oni koji nemaju mogućnosti bavljenja ovim časnim poslom, preostaje lečenje medom i belim lukom koji su odličan
prirodni lek protiv holesterolemije i dijabetesa.
O holesterolu je napisan veliki broj tekstova i izneseno mnogo različitih stavova i mišljenja, ali osataje i dalje
nedoumica u pogledu njegove uloge i porekla u našem organizmu (naročito krvi). Naučnici, doktori, mediji,
proizvođači hrane poručuju:
Jedite namirnice bez holesterola, koristite (naše) ulje umesto masti – itd.
Ali, epidemija srčanih bolesti i holesteromanija se nastavljaju!
Dalje, lekovi za sniženje holesterola drugi su po izdanim receptima kod nas! Da li je to potrebno?!

Rešenje ovih muka u rukama je pčelara!

Uzimanje namirnica s holesterolom nikako ne znači da će se povećati njegov sadržaj u krvi. Najbolje su to
pokazala istraživanja dr. Framingha, obavljena još 1970. godine pod pokroviteljstvom Senata SAD-a. Istraživanje
je dokazalo da su osobe ( muškarci su uzimali 702 g, a žene 492 g holestelola na dan) imali isti sadržaj ukupnog
holesterola u krvi kao i kontrolna skupina; tj. muškarci 240, a žene 230 mg/ dl krvi!
Ovo istraživanje dokazuje da se holesterol ne resorbuje u probavnom sistemu čoveka!! Zašto?
Našim metabolizmom, kao i životom uopšte, upravlja genomska (ukupna) inteligencija koja ne dozvoljava
nepotrebno rasipanje energije (inteligencije). Naime, za razgradnje holesterola , kao “velike molkule” koju ne
mogu upiti crevne resice i transportovati je u krv, organizam mora sintetizovati preko 200 enzima kojih, naravno,
nema u zalihi. A, to je neracionalno i potpuno nepotrebno jer se razgradnjom holesterola dobiva samo energija.

Hemijski gledano, “čisti” holesterol je steroidni ugljendioksid koji se biosintetizuje od aktivirane molekule ocatne
kiseline, zapravo od acetil-CoA. Naravno, u našem organizmu nije u čistoj formi već je vezan na masti – lipide i
proteine. Kada govorimo o holesterolu mislimo na gliko-lipo-proteinski kompleks, kojeg proizvodi naša jetra; oko
3 grama dnevno.
Dakle, holesterol je proizvod našeg metabilizma, nema ga u biljnim namirnicama. Kao što znamo, čovek je najpre
bio biljojed, a tek kasnije mesojed i omnivor (svejed). Zato je u našem genomu i ostala zapisana sposobnost
njegove sinteze. Dalje, njegovom sintezom organizam se i bori protiv preteranog uzimanja hrane (energije),
posebno u velikim obrocima, jer je velik deo suvišne energije (kalorija) sadržan u holesterolu.
Namirnice bogate holesterolom su: mozak, jetra, jaja, mleko i dr.; od jela to su: krvavice, suvo meso, čvarci. Svi
znamo da je mleko – zdrava namirnica, a sadrži, u 2 deca, oko 30 mg holesterola, gotovo kao i kokošje jaje.
Valja zapamtiti – ni jedna namirnica biljnog porekla ne sadrži holesterol ! Svaku namirnicu koju uzimamo previše
– povećava sadržaj holesterola u krvi!
Za razumevanje loših učinaka holesterola, važno je razlikovati tipove holesterola od triglicerida. Naime, analizom
krvi određujemo: ukupni holesterol ( Total Ch.-TCh); holesterol niske gustine ( LDL-Low Density Lipprotein); -
holesterol visoke gustine(HDL – High Density Lipoprotein); – trigliceride ( Tgly – Triglycerides) ili ukupne
masnoće.
Za povećani sadržaj holesterola u krvi, odlučujuću ulogu ima preterano uzimanje hrane i njena mala potrošnja, tj.
život bez sportskih aktivnosti, ali i umnog rada; loš izbor namirnica (manjak vitamina, svežeg povrća i voća;
urođena sklonost dijabetesu i koronarnim bolestima; pušenje; stresne situacije; visok krvni pritisak itd. (Mozak
može potrošiti do 30% ukupne energije, ako se „ koristi“)!
Vrlo je važan odnos između LDL-a (nazvan još i “loš holesterol”) i HDL-a. LDL transportuje mastiateroskleroznih
promena – problema. Nasuprot LDL-u, HDL veže na sebe višak holesterola i odvodi ga u jetru ( žučnu kesicu).
(trigliceride) kroz krvne sudove, pa ih zato može i taložiti na oštećena mesta arterija stvarajući tzv. plakove –
naslage koje su uzrok poznatih
Dijeta i smanjenje težine (telesne mase) je svakako neophodno pri višku holesterola i triglicerida.Valja izbegavati
masnu hranu, a jesti više voća i povrća (belog luka), semenke, hleb i pecivo od celih žitarica – integralni hleb i
peciva; jesti više morske i rečne ribe itd.
Rekreacija i umerena sportska aktivnost, nezaobilazni su pri skidanju suvišnog sala, triglicerida i holesterola u krvi.
Naime, kiseonik je najveći njihov “potrošač” odnosno neprijatelj. Prema NCEP-u preporučena, minimalna,
rekreacija je 20-minutna šetnja svaki drugi dan ili svakodnevno penjanje stepenicama na četvrti sprat. Naravno,
svaki oblik rekreacije mora biti odobren i pod nadzorom lekara.
Uzimanje meda ima pozitivnu ulogu u regulisanju sinteze holesterola. Ustanovljeno je da osobe treće životne dobi
imaju prosečno 245 mg/ dl krvi ( 6,35 mMol/ l), tj. iznad granične vrednosti za ukupni holesterol, a osobe iste dobi,
koje dnevno uzimaju do 100 g meda, oko 195 mg/ dl ( 5 mMol/l krvi).
Zaključak :
Razumnost u jelu i piću, fizička i umna aktivnost, život na čistom i svežem vazduhu (a to je radno mesto pčelara),
svakodnevno uzimanje meda i ostalih pčelinjih proizvoda – i nema bojazni od holesterola i triglicerida.

hrana koja smanjuje holesterol

Kako nam voće i povrće mogu spasiti život

Ukoliko želite zdrave životne i prehrambene navike, voće i povrće mora bite deo vaše ishrane. Ono nam može
smanjiti holesterol i rizik od nastanka dijabetesa. Pročitajte kako nam to zaista voće i povrće poboljšava zdravlje.
Ukoliko vam unapređenje mentalnog zdravlja i stabilizacija šećera u krvi nisu dovoljno dobri argumenti da
počnete jesti što više voća i povrća, mi vam donosimo još.

1. Smanjuje holesterol za neverovatnih 23 odsto

Svima nam je poznata izreka da nas jedna jabuka dnevno drži podalje od lekara. Istraživanja su pokazala da jedna
jabuka dnevno smanjuje rizik od bolesti srca i krvnih sudova. Istraživanje srovedeno na državnom univerzitetu na
Floridi pokazalo je da konzumiranje jedne jabuke dnevno kroz 6 meseci može sniziti holesterol za neverovatnih 23
odsto.
2. 4-7 porcija dnevno za bolje raspoloženje
Jedno britansko istraživanje je pokazalo da mentalno zdravlje i raspoloženje ljudi raste sa brojem dnevnih porcija
voća i povrća koje unose. Dokazano je da su ljudi raspoloženiji, mirniji i srećniji ukoliko su tokom dana jeli više
voća i povrća nego obično.

3. Smanjuje rizik od moždanog udara za 55 odsto

Antioksidant likopen, koji se nalazi u paradajzu i koji je zaslužan za njegovu crvenu boju, snažan je borac za
zdravlje. Istraživanje koje je trajalo punih 12 godina obuhvatalo je preko 1000 muškaraca između 46 i 65 godina
starosti, a pokazalo je da su oni sa najvišim nivoom likopena u organizmu imali čak za 55 odsto manje šanse od
moždanog udara. Kuvani paradajz takođe sadrži nutrijente koji uništavaju ćelije raka prostate.

4. Zeleniš za gubitak kilograma

Zeleniš deluje čudotvorno na nivo šećera u krvi, bilo da je zbog visoke koncentracije antioksidanata, zdravih
vlakana koji nas zasićuju, ili zbog činjenice da je meso mnogo zdravije ako se jede uz zeleniš. Istraživanja su
pokazala da samo pola porcije zeleniša više može smanjiti rizik od nastanka dijabetesa za 2-14 odsto. Sve dobrobiti
zeleniša počinju još u majčinom stomaku i zato se trudnicama preporučuje što više spanaća, zelene salate, kelja,
blitve, raštike

5. Lepša koža za 5 nedelja

Samo jedna porcija svežeg voća i povrća više nego obično, za samo 6 nedelja obezbediće vam zdraviju, sjajniju i
svilenkastiju kožu, a sve to zahvaljujući beta karotenu i likopenu.

Zeleniš – najzdravija zdrava hrana!

Bilo da ih koristite za šejkove ili za salate, zeleno lisnato povrće, popularnije zvano zeleniš je zdrava hrana, koju
nikako ne bi trebalo da izostavite iz svoje ishrane.
Donosimo vam 6 razloga zašto bi trebalo da počnete jesti zeleniš.
Zelena zdrava hrana
Produžava mladost
Kao što igra glavnu ulogu u zgrušavanju krvi, vitamin K je jedan od bitnijh faktora kad je u pitanju usporavanje
procesa starenja, a vitaminom K je veoma bogato zeleno lisnato povrće. Istraživanja su pokazala da vitamin K
pomaže pri sprečavanju kardiovaskularnih bolesti, krhkih kostiju kalcifikacije bubrega i arterija. Samo jedna šolja
svežeg zeleniša može vam obezbediti preporučenu dnevnu dozu vitamina K. Šolja kelja će vam obezbediti čak 6, a
svežeg maslača čak 5 puta više.
Snižava holesterol
Kelj vam može pomoći da snizite holesterol, a evo i kako. Jetra koristi holesterol da napravi žučnu kiselinu, koja
pomaže u sagorevanju masti. Kad se žučne kiseline vezuju za vlakna zelenog povrća one se luče iz organizma, pa
jetra mora da proizvodi više žuči, a samim tim i troši više holesterola.
Poboljšava vid
Sav zeleniš, a posebno kelj, maslačak i blitva su veoma bogat izvor karotenoida, luteina i zeksantina, koji pomažu
pri filtriranju jake svetlosti pa nam time čuvaju vid. Lutein i zeksantin smanjuju negativne efekte izazvane
odsjajem, smanjuju rizik od nastanka katarakte i poboljšavaju dalekovidnost.

Podiže energiju
Samo jedna šolja endivije dnevno osigurava nam dnevne potrebe vitamina B5, koji pomaže ugljikohidratima da se
pretvore u glukozu koja na naš organizam deluje kao gorivo koje nam proizvodi energiju. Vitamn B je rastvorljiv u
vodi što znači da se ne zadržava u telu pa ga morate unositi svakodnevno.
Poboljšava zdravlje kostiju
Zdrava hrana obično nije preterano ukusna, ali pomalo gorkast ukus većine zeleniša je znak da poseduju velike
količine kalcijuma. Malo je verovatno da ćete uspeti nadomestiti dnevnu dozu kalcijuma od 1000 mg samo uz
pomoć zeleniša, ali vam mogu pomoći da taj cilj postignete.
Sprečava rak debelog creva
Ova zdrava hrana, uključujući i brokoli i kupus preventivno deluje na pojavu raka debelog creva, pokazala su
istraživanja. Nadamo se da je ovih 6 novih razloga dovoljno da počnete koristiti zeleniš u svojoj ishrani.

Zdrava hrana koja jača srce

Ova zdrava hrana o kojoj ćemo vam danas pisati, ako već nije, što pre treba da postane redovna u vašim jelima, jer
će vam pomoći da poboljšate zdravlje srca i krvnih sudova.
Pa krenimo redom.
Jogurt, o njemu se manje-više sve zna, ali najnovija istraživanja pokazuju da je jogurt sjajan u borbi protiv bolesti
desni, a poznato je da bolesti desni mogu da vode do bolesti srca i krvnih sudova. Istraživanje, koje je sprovedeno
u Japanu nad više od 1000 odraslih ljudi pokazalo je da su oni koji su uzimali veće količine jogurta i pića na bazi
jogurta imali zdravije desni. Stručnjaci veruju da zdravi probiotici mogu sprečiti rast nezdravih bakterija u ustma.
Zato je jogurt apsolutno zdrava hrana.

Grožđice, Istraživanja koja su sprovedena, pokazala su da grožđe prilikom sušenja ne gubi svoja antioksidativna
svojstva kao i da su grožđice veoma dobre u sprečavanju nastanka upala u telu kao i za poboljšanje zdravlja desni.
Grickajte grožđice umesto nezdravih industrijskih grickalica, punih masti i kalorija. One će vam pomoći da održite
i srce i desni zdravima.
Celovite žitarice, i za njih znamo da su zdrava hrana. Ali, jeste li znali da antioksidanti, fitoestrogeni i fitosteroli,
koji se nalaze u celovitim žiitaricama deluju zaštitnički prema organizmu i štite ga od bolesti kardiovaskularnog
sistema? Vlakna, koja se nalaze u celovitim zrnima takođe smanjuju rizik od srčanih obolenja, što su potvrdila i
naučna istraživanja. Više ne morate razmišljati šta ćete jesti za doručak.

Mahunarke, redovno konzumiranje mahunarki je veoma dobro za vaše srce i ne morate ih jesti u velikim
količinama da biste imali koristi od njih. Istraživanja su pokazala da samo pola šolje kuvanih mahunarki dnevno
može da pomogne pri regulaciji krvnog pritiska. Mahunarke sadrže mnoge sastojke, koji štite srce, kao što su
flavonoidi.
Losos je apsolutno zdrava hrana zbog sjajnih omega 3 masnih kiselina koje su veoma dobre za zdravlje srca i
kardiovaskularnog sistema tako da ga ni mi danas nećemo zaobići. Ako budete jeli lososa samo dva puta sedmično
smanjićete rizik od srčanih obolenja za celih 30%! Koliko je to sjajno?
Zdrava hrana za srce – grickalice, voće i čokolada
Orašasti plodovi su prave male riznice vitamina, prepuni su zdravim mononezasićenim mastima, a imaju veoma
male količine onih nezdravih zasićenih masti. Istraživanja su pokazala da oni koji redovno jedu orašaste plodove 2-
4 puta nedeljno manje obolevaju od srčanih bolesti.

Čokolada, oko ove nmairnice se često lome koplja, ponekad je svrstavaju u nezdravu ponekad u zdravu hranu. Šta
je istina? Najskorija istraživanja su pokazala da uživanje u kvalitetnoj tamnoj čokoladi može pozitivno da deluje na
krv, pa automatski i na ceo kardiovaskularni sistem. Neka istraživanja su takođe pokazala da kakao može pomoći
pri snižavanju holesterola u krvi.
Paradajz je odličan izvor vitamina C, A, vlakana i potasijuma. Prepun je likopena, koji zajedno sa drugim
vitaminima i mineralima sprečava razne bolesti. Jedna je od retkih namirnica, koja sva svoja lekovita svojstva
otpušta pri termičkoj obradi, posebno kad su u pitanju ona dobra za srce i krvne sudove.
Bobičasto voće je zdrava hrana koju mogu jesti svi, gotovo da nemaju nikakvih štetnih supstanci, spadaju među
najbolje prirodne antioskidante, podižu nivo dobrog holesterola, smanjuju visoki krvni pritisak. Osam nedelja
svakodnevno jedite manje od jedne šolje bobičastog voća i gotovo trajno ćete poboljšati stanje svog
kardiovaskularnog sistema.
Kokice u sebi kriju polifenole, antioksidante koji su povezani sa poboljšanjem zdravlja srca. Kokice sadrže čak tri
puta više polifenola nego pasulj koji važi sa povrće sa najvećom količinom polifenola. Slobodno uzmite velike
kokice kad idete u bioskop, ali one neslane, bez maslaca.

Patlidžan smanjuje loš holesterol

Pravilnom ishranom možemo da umanjimo nivo holesterola i smanjimo rizik od srčanih oboljenja ili moždanog
udara. Na listi "dobrih" namirnica prvi je patlidžan.

Nova studija rađena u Kanadi mogla bi da spase milione ljudskih života, jer je istraživanje pokazalo da
konzumiranjem određenih namirnica ljudi mogu značajno da umanje nivo holesterola i poboljšaju šanse za
izbegavanje srčanih oboljenja ili moždanog udara. Naročito su korisni plavi patlidžan, jabuke, grožđe, jagode,
koštunjavo voće, maslinovo ulje, pasulj i soja.
Sluzavo povrće, poput patlidžana, uklanja holesterol iz organizma navodi Dejvid Dženkins iz bolnice Sent Majkl u
Torontu.
U pomenutoj studiji je učestvovalo 300 muškaraca i žena i svi su uzimali lekove za smanjenje holesterola. Šest
meseci kasnije istraživači su proverili rezultate i pokazalo se da su oni koji su konzumirali hranu koja smanjuje
holesterol imali za 13 do 14 odsto manji nivo lošeg holesterola od onih koji su se samo pridržavali niskokalorične
ishrane.
Jednostavni načini da smanjite nivo holesterola u krvi

Promenite svoj način ishrane i način života, kako biste smanjili holesterol i rizik od srčanih oboljenja. Čak i ako
vam lekar prepiše lek za holesterol, i dalje ćete morati da promenite svoj način ishrane i budete aktivni. Slede
jednostavni saveti koji vam mogu pomoći da držite nivo holesterola pod kontrolom.
Dobar i loš holesterol
Vašem telu treba mala količina holesterola da bi ispravno funkcionisao. Ali, ako imate previše zasićenih masti i
holesterola u ishrani – oba podignu nivo lošeg holesterola. Loš holesterol može izazvati gomilanje naslaga u
arterijama, što dovodi do bolesti srca. Dobar holesterol, s druge strane, pomaže da loš holesterol nestane. Ako
želite da smanjite loš holesterol i povećate dobar holesterol, počnite od ishr
ane.
Kontrola porcija
Jedna porcija mesa ili ribe treba da stane na dlan vaše ruke. Jedna po
rcija svežeg voća je veličine pesnice. I porcije kuvanog povrća, pirinča, testenine treba da stanu u šaku.
Jedite hranu zdravu za srce
Od pet do devet porcija voća i povrća dnevno smanjuju nivo lošeg holesterola. Antioksidansi u ovim namirnicama
vrlo su korisni. Takođe, kada jedemo više voća i povrća, jedemo manje masne hrane. U svakom slučaju, na ovaj
način ćete smanjiti krvni pritisak i održavati zdravu težinu. Hrana obogaćena biljnim sterolima, kao što su neki
margarini, jogurt, i neke druge namirnice, takođe mogu da pomognu u smanje
nju nivoa lošeg holesterola.
Morska hrana
Jedite ribu dva puta nedeljno. Zašto? Ribe imaju malo zasićenih masti i mnogo zdravih omega 3 masnih kiselina.
Omega-3 masne kiseline smanjuju nivo trigilcerida (vrsta masti u krvi). Oni takođe mogu da smanje nivo
holesterola, usporavajući rast naslaga u arterijama. Jedite ribe kao što su losos, tunjevina, pastrmka i sardina. Ali
nemojte ih pržiti u dubokom ulju, jer ćete umanjiti njihovo pozitivno dejstvo na zdravlje.
Započnite dan uz integralne žitarice
Činija ovsene kaše ili integralnih žitarica imaju pozitivno dejstvo na zdravlje koje traje preko celog dana.Vlakna i
složeni ugljeni hidrati u celom zrnu pomoći će da se osećate siti duže, tako da ćete manje padati u iskušenje da se
prejedete za ručak. Integralne žitarice takođe pomažu u smanjenju lošeg holesterola i mogu biti važan deo vaše
strategije mršavljenja. Druge vrste žitarica koje treba konzumirati su divlji pirinač, kokice, smeđi pirinač, ječam.
Koristite integralno brašno.
Orašasti plodovi
Ako osetite potrebu za užinom, šaka orašastih plodova je ukusan izbor,a pomaže
i u snižavanju holesterola. Orašasti plodovi imaju puno mononezasićenih masti, što snižava nivo lošeg holesterola,
a nivoi dobrog holesterola ostaju isti. Nekoliko studija pokazuju da ljudi koji jedu oko 30 grama oraha dnevno
imaju niži rizik od srčanih oboljenja. Orašasti plodovi imaju puno masti i kalorija, tako da pojedite samo nekoliko.
Naravno, ne smeju biti pokriveni šećerom ili čokoladom.
Nezasićene masti
Svima nama treba malo masti u ishrani – oko 25% do 35% od svakodnevnog unosa kalorija. Ali pitanje je samo
koja vrsta masti? Nezasićene masti – poput onih u ulju repice, maslinovom ulju i ulju šafranike smanjuju nivo
lošeg holesterola u krvi i mogu da pomogne u podizanju nivoa dobrog holesterola. Zasićene masti – poput onih u
maslacu i palminom ulju – i trans masti podižu nivo lošeg holesterola. Čak i dobre masti imaju kalorija, tako da ih
jedite umereno.
Više pasulja, manje krompira
Ugljeni hidrati su nam potrebni jer nam daju energiju, ali neki su zdraviji za vaše telo nego drugi. Integralne
žitarice, kao što su smeđi pirinač ili kinoa, integralne testenine, i pasulj imaju više vlakana i manje podižu nivo
šećera. Oni pomažu smanjenje nivoa holesterola i duže vas čine sitim. Drugi ugljeni hidrati, kao što su oni koji se
nalaze u belom hlebu, belom krompiru, belom pirinču i pecivima, povećavaju nivo šećera u krvi brže, što čini da
osećate glad ranije, a mogu i da povećaju rizik od prejedanja.
Krećite se!
Čak 30 minuta fizičke aktivnosti pet dana u nedelji (20 minuta tri puta nedeljno za energično vežbanje, kao što je
trčanje) mogu da pomognu u smanjuju lošeg holesterola i podizanju nivoa dobrog holesterola – što više vežbate, to
bolje. Vežbanjem se održava idealna telesna težina, i smanjuje rizik od začepljenja arterija. Ne morate vežbati 30
minuta bez prestanka – možete ovo vreme podeliti na 3 dela, po 10 minuta.
Šetajte
Ako ne volite da vežbate, dovoljno je da idete u šetnju. To je lako i zdravo, i sve što je potrebno je dobar par
patika. Aerobne ili kardio vežbe kao što su hodanje smanjuju rizik od moždanog udara i srčanih bolesti, pomažu
vam da izgubite na težini, i održite kosti jakim. Ako ste početnik, probajte 10 minuta hoda i postepeno povećavajte
vreme.
Bilo koja vrsta kardiovaskularnih aktivnosti se računa – baštovans
tvo, ples, ili penjanje stepenicama umesto korišćenja lifta. Čak i kućni poslovi mogu da se kvalifikuju kao vežba –
sve dok su dovoljno intenzivni da vam srce ubrzano lupa.
Šta da radite kada idete u restorane?
Restoranska hrana može da bude puna zasićenih masti, kalorija i soli, a porcije prevelike.
• Nemojte naručivati prženu hranu. Izaberite kuvanu hranu, pečenu, kuvanu na pari, pečenu na žaru.
Potražite skrivene zamke
Pažljivo pogledajte deklaraciju na pakovanju namirnica.
• Proverite veličinu porcije.
• Ako na nekom proizvodu piše da je od „celog zrna“, pogledajte sve sastojke. Među sastojcima prvo treba da piše
integralno brašno.
• Hrana sa „0 grama holesterola“ i dalje mož
e da podigne nivo lošeg holesterola. Pogledajte da li proizvod sadrži zasićene masti, jer one dižu nivo lošeg
holesterola.
Ne nervirajte se
Hronični stres može da poveća krvni pritisak, i poveća rizik od arteroskleroze, koja se javlja kada se naslage
nakupljaju u arterijama. I istraživanja pokazuju da kod nekih ljudi, stres može direktno povećati nivo holesterola.
Smanjite nivo stresa vežbama relaksacije, meditacije, ili biofidbekom ( Biofidbek je proces učenja kontrole nad
sopstvenim psihofiziološkim funkcijama uz pomoć povratnih informacija o tim funkcijama koje se dobijaju putem
savremene elektronske tehnologije. To je proces učenja posebnih veština uma i tela). Usredsredite se na disanje i
dišite duboko. To je najjednostavnija tehnika za borbu protiv stresa.
Mršavljenje
Smanjenje telesne mase je jedna od najboljih stvari koje možete učiniti u borbi protiv kardiovaskularnih bolesti.
Biti gojaznan povećava rizik od visokog holesterola, visokog krvnog pritiska, i dijabetesa tipa 2. Ove bolesti utiču
na sluzokožu arterija, št
o osobe koje boluju od njih čini više sklonim arterosklerozi. Gubitak težine – pogotovo sala na stomaku, koje je
povezano sa otvrdnjavanjem arterija – pomaže povećanje dobrog holesterola i smanjenje lošeg holesterola.
Pratite savete lekara
Kontrolisanje holesterola je doživotan proces.Redovno idite kod lekara na kontrole. Sledite preporuke lekara o
ishrani, vežbanju, i lekovima. Tako ćete smanjiti nivo holesterola i održavati svoje srce jakim.
Odžačari krvnih sudova
Hoelsterol je neophodan za normalne funkcije organizma jer ulazi u sastav svih tkiva, važan je sastojak ćelijskih
opni, a bez njega nema sinteze raznih hormona, vitamina D i mnogih drugih za organizam važnih materija.
Kroz krv ga prenose belančevine različite gustine i upravo od vrste belančevina koje ga prenose zavisi njegovo
dejstvo na zidove krvnih sudova. Belančevine visoke gustine (HDL) nisu problematične, ali zato probleme stvaraju
veće količine belančevina niske gustine (LDL) kada se holesterol taloži na zidovima krvnih sudova što dovodi do
smanjenja otvora krvnih sudova i smanjenja njihove elastičnosti. Raširene promene na krvnim sudovima otežavaju
dotok krvi u organe što je uzrok mnogih tegoba koje mogu da imaju i ozbiljne posledice.
Dakle, holesterol je neophodan za normalne funkcije organizma, ali povišene vrednosti (LDL) i smanjene vrednosti
(HDL) holesterola uzrok su ozbiljnih poremećaja pa ga treba kontrolisati i odstupanja otklanjati redukcijom
ishrane.

IZBOR BILJNE HRANE

Ispitujući uzroke pojave povišenih vrednosti (LDL) i smanjenja (HDL) holesterola naučnici su utvrdili da je hrana
bitan faktor poremećaja vrednosti holesterola. Saglasno rečenom teško je popraviti vrednosti holesterola ako se
bitno ne promeni način ishrane.
Istražujući promene u ishrani naučnici su stigli do navika naših predaka i utvrdili da su u njihovoj ishrani
preovladavale namirnice biljnog porekla. Kada je utvrđena hemisjka struktura fitosterola – sastojaka biljnih ćelija.
Njima po svojoj funkciji i hemijskoj strukturi je sličan holesterol koji je predominantni sterol u životinjskim
tkivima pa i kod čoveka.

KARKTERISTIKE FITOSTEROLA
Preskočoćemo hemijske karakteristike fitosterola i zadržati se samo na imenima dve karakteristične grupe
fitosterola.
Fitosteroli: predstvaljaju zajednički naziv za sastojke koji potiču iz biljaka i nalaze se u njima u obliku sterola ili
stanola;
Biljni steroli ili stanoli: su karakteristična biljna jedinjenja (fitohemikalije) koja se dodaju hrani ili suplementima;
Estri biljnih sterola ili stanola: su specifična jedinjenja koja imaju sposobnost da vezuju za sebe masne kiseline.
Esterifikacija (hemijska reakcija) se događa u crevima ili u industrijskom procesu. Esterifikovani fitosteroli se
dodaju nekim prehrambenim industrijskim proizvodima kao što su margarin ili majonezi.
Dokazano je da veće količine fitosterola unete kroz biljnu hranu mogu da smanje koncentracije (LDL) holesterola
u serumu. Fitosteroli u crevima istiskuju holesterol i sprečavaju njegovu apsorpciju. Upotreba 1.5-1.8 g/dnevno
jednog od biljnih fitosterola smanjuju apsorpciju holesterola za 30-40%. Veće količine (2.2 g/dnevno) fitosterola
smanjuju apsorpciju holesterola za 60%.
Međutim količine unetog fitosterola ne mogu neograničeno da se povećavaju jer laboratorijska istraživanja ukazuju
da prekomerne količine fitosterola mogu da izazovu promene na membranama crvenih krvnih zrnaca. Ove
promene se i dalje istražuju. Do promene na membranama crvenih krvnih zrnaca sigurno ne dovode količine
fitosterola unete hranom.

HRANA BOGATA FITOSTEROLIMA

Kao što je već rečeno istraživanja su pokazala da su naši preci pretežno hranili namirnicama biljnog porekla, pa su
kroz hranu unosili i znatne količine fitosterola. Danas se perporučene količine fitosterola kreću od 150-450
mg/dnevno u zavisnosti od navika u ishrani. Vegetarijanci a posebno vegani u svakodnevnoj ishrani unose znatno
veće količine fitosterola nego što to čini ostalo stanovništvo. Fitosteroli se nalaze u svim namirnicama biljnog
porekla, ali se u većim količinama nalaze u nerafinisanom biljnom ulju, orasima, semenkama, celom zrnu žita i
mahunarkama. Iz podataka koje navodimao može se dobro planirati dnevna ishrana sa zadovoljavajućom
količinom fitosterola.
Pšenične klice - u ½ šolje (50-60g) sadrže – 190-200 mg
Susamovo ulje – 1 kašika (15g) sadrži – 120mg
Ulje žitarica – 1 kašika (15g) sadrži – 100mg
Kikiriki – manja šoljica (30g) sadrži – 60mg
Badem – manja šoljica (30g) sadrži – 40mg
Prokelj – 1 šolja (80g) sadrži – 35mg
Maslinovo ulje – 1 kašika (15g) sadži – 25mg

HRANA OBOGAĆENA FITOSTEROLIMA

Prehrambena industrija razvija svoje programe i usklađuje ponudu prateći naučna istraživanja, pa se danas u
prometu mogu naći mnoge namirnice obogaćene fitosterolima, odnosno u mastima rastvornim njihovim estrima.
Negativne efekte trans-masnih kiselina proizvođači se trude da poprave pa se na tržištu može naći margarin sa
dodatkom estara fitosterola. Međutim i pored dodatka fitosterola margarin ne preporučujemo za upoterbu u ishrani.
Podsećamo da se prisutne trans-masne kiseline iz margarina (hidrogenizovana masnoća) vezuju u organizmu na
ista mesta na kojima se vezuju i omega-3 kiseline i tako ometaju njihovo dejstvo.
Edukacija stanovništva razvijenih zemalja i važnost prisustva fitosterola u svakodnevnoj ishrani svakako su jedan
od razloga što se sada već mnogim prehrambenim proizvodima dodaju fitosteroli (majonez, mleko, jogurt, sir,
meso, crna čokolada, oranž đus). U prometu se u mnogim zemljama nalaze i suplementi sa doziranim količinama
fitosterola.
Bezbednost ovakvih proizvoda se još ispituje. Za sada je utvrđeno da mogu ometati resorpciju vitamina
rastvorljivih u mastima (A,D,E,K karotenoida). Takođe se ne prporučuje kombinacija suplemenata fitosterola i
lekova protiv povišenog holesterola (statina) jer mogu da inhibiraju njihovo dejstvo.
Zbog nedovoljno kliničkih istraživanja ne preporučuje se upotreba suplemenata tokom trudnoće i dojenja.
Naša preporuka je da se fitosteroli unose pre svega kroz raznovrsnu ishranu. To je svakako najprirodniji i
najbezbedniji oblik upotrebe. Izdvajanje i esterifikovanje fitosterola je tehnološki postupak, koji ne samo da
nepotrebno poskupljuje cenu hrane, već nije sigurno da li se u tehnološkom postupku obezbeđuje oblik koji
organizam najbolje koristi.
Ipak činjenica je da se najveći deo holesterola sintetiše u organizmu pa je nekada malo teže redukovati nivo
holesterola samo hranom.

SPASONOSNO BILJE
Među biljkama koje su dugo korišćene kao tradicionalni fitoterapijski preparati, a danas su njeni sastojci ispitani a
među njima i prisutni fitosteroli. Reč je o artičoki:

*Cynara scolimus L.- Artičoka - (Fam. Asteraceae)

Od fitosterola u artičoki je otkriven taradžasterol čije otkriće je potvrdilo opravdanost upotrebe artičoke za sniženje
koncentracije (LDL) holesterola.
Način upotrebe:
Ako nije drugačije propisano: dnevno upotrebiti 6g suvih usitnjenih listova ili iz svežih listova isceđenog soka ili
drugih odgovarajućih galenskih preparata za internu upotrebu.
List: 2g – tri puta na dan.
Suvi ekstrakt 12:1(Nj/Nj): 0.5g - jednom dnevno.
Tečni ekstrakt 1:1 (g/ml): 2ml - tri puta na dan.
Tinktura 1:5 (g/ml) : 6ml - tri puta na dan.

*Avena sativa L.– Zob,Ovas -(Fam.Poaceae)

Zob u obliku kaše može biti deo svakodnevne ishrane jer pored fitosterola zob sadrži i vlakna topiva u vodi koja
smanjuju apsorpciju žučnih kiselina. Vlakna takođe dobro bubre pa uz zučne kiseline, koje se izbacuju podstiču
peristaltiku debelog creva i obezbeđuju urednu stolicu.
Veoma je ukusan čaj sačinjen od zobi koji se kao prijatan napitak može piti redovno. Preporučuje se osobama sa
povišenim vrednostima holesterola, kao i onima koji imaju neurednu stolicu. Osobama sa osetljivom sluzokožom
želuca takođe će prijati.

*Malus domestica L.– Jabuka -(Fam.Rosaceae)

Jabuka zbog prisustva pektina i (polifenola) tanina čini kompletnijom svakodnevnu ishranu. Pektin sa vodom bubri
i doprinosi smanjenju resorpcije žučnih kiselina pa tako pomaže snižavanju nivoa (LDL) holesterola i triglicerida u
krvi. Pomaže regulaciji, odnosno normalizaciji rada creva i otklanja tegobe izazvane nadutošću i neredovnom
stolicom.
Laka i korisna večera se može pripremiti od kuvanog celog zrna žita i narendane jabuke sa malo seckanih oraha.
Može se kombinovati i sa zobenom kašom i tako spajati visokovredne namirnice koje će biti i ukusne i doprineti
svakodnevnoj raznovrsnoj ishrani kojom će se obezbediti dovoljne količine fitosterola.
Na kraju podsećanje na biljne izvore fitosterola: soja, pomorandža, kajsija, brokoli, pistaći, lešnik, semenke
suncokreta, seme maka, sezamovo seme i ulje, karnfilić, šafran, mirođija, borove iglice, seme bundeve.
Bar jednom nedeljno spremite neku mahunarku, žitarice neka budu redovni sastojak nekog obroka. Obroke začinite
raznovrsnim začinima i dodajte salate bogate vlaknima. Slatkiše zamenite voćem. Sve neka bude u više malih
obroka. Verujemo da neće biti problema ni sa varenjem, ali ni sa urednom stolicom koja je svojevrsni pokazatelj
zdravlja, a vrednosti holesterola biće u granicama normale. Napitci neka budu od sveže ceđenog voća ili mirisni
čajevi.

Masnoća u krvi (holesterol)

Mnoštvo ljudi u savremenom svetu bori se sa povišenim masnoćama u krvi. Ova tegoba nije bila prisutna u
značajnijoj meri kod prethodnih naraštaja, pa je povezujemo sa načinom života i prehrane te genetskim
sklonostima.
Izvori masti
Za ljude u osnovi postoje dva izvora masti: masti kao sastavni deo prehrane i masti koje se stvaraju u ljudskom
organizmu, odnosno u jetri. Masti imaju gradivnu i energetsku ulogu, a razlikujemo trigliceride i holesterol.
Trigliceridi su pohranjeni u masnom tkivu i jetri i služe organizmu kao toplotni izolator i glavni izvor energije.
Visok nivo triglicerida odgovoran je za nastanak srčanožilnih bolesti i razvoj akutnog pankreatitisa. Holesterol je
deo ćelijske stijenke, proizvodi se u jetri i služi za proizvodnju polnih hormona, ovojnice nervnih ćelija, vitamina
D. Prema teoriji dr Ratha, holesterol ima funkciju popravljanja oštećenja na krvnim sudovima usled delovanja
slobodnih radikala, bakterija, itd.
Koliko je previše?
Studije pokazuju da je smrtnost od srčanožilnih bolesti najmanja ukoliko je nivo ukupnog holesterola između 4,60 i
6,20 mmol/L
Međutim, važno je znati da, prilikom određivanja rizika, treba uzeti u obzir i odnos LDL-a i HDL-a koji se može
izračunati tako da se LDL podeli sa HDL-om. Taj odnos za žene ne sme biti veći od 3,5 a za muškarce od 4,5.
Optimalan odnos je između 2 i 3.
Šta i kako utiče na holesterol?
Nije toliko bitna količina holesterola u namirnicama, jer se većina telesnog holesterola ionako proizvodi u jetri, već
količina zasićenih masnoća koje opterećuju rad jetre pa su tako na vrhu liste nepoželjnih namirnica koža i masno
tkivo životinja, kravlje mleko, vrhnje i punomasni sirevi, crveno meso, margarin, lisnato testo, grickalice te pržena
i pohovana hrana.
Namirnice koje utiču na smanjenje LDL holesterola su maslinovo i laneno ulje, povrće, citrusi, plava riba,
mahunarke te ostale namirnice bogate vlaknima kao što je kaktus nopal (Nopalin). Vrlo su korisni beli luk, crni
luk, jabuke, zob, kozje mleko, mladi sirevi, jogurt, smeđ pirinač, radič, rukola, krastavci itd.
Značaj redovnih obroka i stolice
Vrlo je važno osigurati redovnu stolicu, jer se višak holesterola u jetri pretvara u žučne kiseline i konačno otklanja
iz tela putem stolice. Ovde mogu pomoći proizvodi kao što su Nopalin i Yucca. Važno je jesti u slično vreme, jer
time omogućavamo češće pražnjenje žučnjaka te omogućavanje jetri da prihvati što više holesterola iz krvi na dalju
preradu u kojoj se uz pomoć C vitamina dobija žučna kiselina koja se prazni u creva gde pomaže u razgradnji
velikih molekula masti. Savršeno, zar ne?
Jetra je ključ uspeha
Obnovljena jetra sposobna je odigrati svoju nadzornu i delatnu ulogu u metabolizmu holesterola te je to prvi korak
koji moramo preduzeti ukoliko smo suočeni sa povišenim masnoćama. Zato je važno unositi kombinaciju prirodnih
hranjivih materija koje pomažu u procesima neutralizacije i uklanjanja otrova u jetri te podstiču njenu obnovu.
Kombinacija aminokiselina, kolina, biljnih materija i esencijalnih masnih kiselina osigurava učinkovitu pomoć
jetri, bilo da se radi o regulaciji metabolizma masti ili ispravljanju oštećenja izazvanih nekim bolestima.
U boj, u boj - za dobar holesterol svoj!
TrimeX
Trimex je tečna formula koja pomaže održati jetru u punoj snazi. Delovanje sastojaka Trimexa usmereno je na rad
jetre, ali i izravno na metabolizam masnoća budući da sadrži hidroksicitrat iz biljke Garcinia cambogia. Odlika je
ove materije da zaustavlja tvorbu holesterola i masnih kiselina iz ugljikohidrata. Radu jetre doprinosi i iscrpina
zelenog čaja te nezasićene masne kiseline iz ulja noćurka. Trimex sadrži i materije antioksidativnog delovanja te
hrom i vanadij za nadzor apetita. Kada jetra dostigne punu snagu delovanja dolazi do odgovarajućeg lučenja žuči,
pa se mast iz obroka uspešnije raspršuje i razgrađuje enzimima bez opasnosti njezinog taloženja. TrimeX će
pomoći regeneraciji jetre koja je ključni organ u rešavanju problema sa masnoćama. Preporučujemo uzeti 1.
supenu kašiku u čaši vode par sati nakon poslednjeg obroka ili pre spavanja.
Cholestone
Cholestone sadrži ulje semenki lana koje su izvor omega 3, jabučni pektin koji upija masti i pospešuje rad debelog
creva, C i E vitamin koji štite od oksidacije i zajedno sa češnjakom pomažu predtvorbu holesterola u žučne
kiseline, te hrom i lecitin koji pomažu sagorevanje i raspršivanje velikih molekula masti radi njihove bolje
razgradnje. Preporučujemo uzeti 3 tablete (npr. 3x1) dnevno, posle ili uz obrok.
Nopalin
Nopalin je biljka sa najnižim glikemijskim indeksom, a sadrži čisti dehidrirani kaktus nopal koji u dodiru s
tekućinom u vašim crevima bubri te na sebe veže masnoće i toksine. Vlakna nopala vezaće na sebe višak
holesterola i masti iz hrane te ih izbaciti iz tela. Takođe, će omogućiti bolje čišćenje creva, jer je jako važno da se i
nadalje održava zdrava i neopterećena jetra te da se što manje otrovnih i štetnih materijai upije u naš krvotok i
dospe u jetru. Nopalin preporučujemo uzimati nekoliko puta dnevno po 3 tablete uz dosta tekućine (npr dve čaše
vode) pre ili između obroka. Ostali dobri izvori topivih vlakana su suve šljive, ječam, grah, patlidžan i šparoge.
Lecitin
Lecitin je masna materija koju treba svaka ćelija našeg tela. Lecitin je za razgradnju masnoća u crevima, a posebno
je koristan u slučaju povišenog nivoa LDL holesterola te poremećenog odnosa LDLa i HDLa. Za uspostavljanje
ove ravnoteže bitno je svojstvo lecitina da povećava radnu učinkovitost jetre i kapacitet vezanja viška holesterola iz
krvi. Lecitin smanjuje izglede za nastajanje žučnih kamenaca, povećava iskorišćenje vitamina topivih u mastima.
Pridonosi zdravlju srca i dobroj cirkulaciji, regulaciji pritiska.
Kako brzo i prirodno smanjiti holesterol
Visok holesterol je zdravstveni problem za mnoge ljude. Moguće je smanjiti holesterol brzo, prema članku Davida
Freemena „ 11 Tips to cut your Cholesterol Fast“ , jednostavnom promenom načina života i možda primenom
nekih lekova.
Brzo smanjite holesterol bez primene lekova

Postoji pet vrsta hrane koja vam mogu pomoći ukoliko želite da snizite holesterol. Prema Robinu Robertsu u tekstu
pod nazivom „5 Ways to lower cholesterol“ ovakva ishrana može da smanji holesterol u krvi za čitavih 30%.
Unošenje hrane bogate vlaknima poput povrća, voća i žitarica bogatih rastvorljivim vlaknima poput plavog
patlidžana ili ovsene kaše snizava holesterol. Ovaj tip hrane smanjije zapaljenja i pomaže regulaciju insulina i
šećera u krvi.

U ovom tekstu se takođe navodi da je soja izvrsna zamena za meso jer je izvrstan izvor proteina, vlakana kao i
drugih hranljivih sastojaka.
Vežbanjem do nižeg holesterola

Mnoga istraživanja došla su do podatka da redovnim vežbanjem možete podići nivo dobrog holesterola za čak
10%. Trening ne mora biti intenzivan, ali mora biti redovan, da bi se postigli rezultati dovoljno je, na primer, šetati
45 minuta svakog dana.

Dakle nije bitno za koji ćete se fizičku aktivnost odlučiti, ali bitno je da je ona redovna. Neki eksperti predlaži
svakodnevno vežbanje odnosno 7 dana u nedelji, dok drugi smatraju da je biti aktivan 5 dana u nedelji sasvim
dovoljno.
Izbegavanjem zasićenih masti do smanjenja holesterola

Do skora je bilo rašireno verovanje da konzumiranje previše jaja ili druge hrane bogate holesterolom utiče na
njegov rast, međutim sada je jasno da ishrana bogata holesterolom nije glavni krivac. Na primer jaja ne dižu nivo
holesterola koliko se ranije verovalo. Naravno ljudi ne treba da jedu tuce jaja dnevno!

Najbolje je da se smanji unos zasićenih masnoća, ali je daleko bitnije da se poveća unos zdrave hrane!
Mediteranska ishrana je pomogla mnogim ljudima da smanje nivo holesterola u krvi. O ovom tipu ishrane napisano
je dosta tekstova.

Hrana koja je takođe dobra za snižavanje holesterola u krvi je koštuničavo voće, pogotovu orasi i badem. Međutim,
ova hrana je jako kalorična, stoga treba se ograničiti na šaku dnevno.
Kako brzo i prirodno smanjiti holesterol
Visok holesterol je zdravstveni problem za mnoge ljude. Moguće je smanjiti holesterol brzo, prema članku Davida
Freemena „ 11 Tips to cut your Cholesterol Fast“ , jednostavnom promenom načina života i možda primenom
nekih lekova.
Brzo smanjite holesterol bez primene lekova
Postoji pet vrsta hrane koja vam mogu pomoći ukoliko želite da snizite holesterol. Prema Robinu Robertsu u tekstu
pod nazivom „5 Ways to lower cholesterol“ ovakva ishrana može da smanji holesterol u krvi za čitavih 30%.
Unošenje hrane bogate vlaknima poput povrća, voća i žitarica bogatih rastvorljivim vlaknima poput plavog
patlidžana ili ovsene kaše snizava holesterol. Ovaj tip hrane smanjije zapaljenja i pomaže regulaciju insulina i
šećera u krvi.
U ovom tekstu se takođe navodi da je soja izvrsna zamena za meso jer je izvrstan izvor proteina, vlakana kao i
drugih hranljivih sastojaka.
Vežbanjem do nižeg holesterola
Mnoga istraživanja došla su do podatka da redovnim vežbanjem možete podići nivo dobrog holesterola za čak
10%. Trening ne mora biti intenzivan, ali mora biti redovan, da bi se postigli rezultati dovoljno je, na primer, šetati
45 minuta svakog dana.
Dakle nije bitno za koji ćete se fizičku aktivnost odlučiti, ali bitno je da je ona redovna. Neki eksperti predlaži
svakodnevno vežbanje odnosno 7 dana u nedelji, dok drugi smatraju da je biti aktivan 5 dana u nedelji sasvim
dovoljno.
Izbegavanjem zasićenih masti do smanjenja holesterola
Do skora je bilo rašireno verovanje da konzumiranje previše jaja ili druge hrane bogate holesterolom utiče na
njegov rast, međutim sada je jasno da ishrana bogata holesterolom nije glavni krivac. Na primer jaja ne dižu nivo
holesterola koliko se ranije verovalo. Naravno ljudi ne treba da jedu tuce jaja dnevno!
Najbolje je da se smanji unos zasićenih masnoća, ali je daleko bitnije da se poveća unos zdrave hrane!
Mediteranska ishrana je pomogla mnogim ljudima da smanje nivo holesterola u krvi. O ovom tipu ishrane napisano
je dosta tekstova.
Hrana koja je takođe dobra za snižavanje holesterola u krvi je koštuničavo voće, pogotovu orasi i badem.
Međutim, ova hrana je jako kalorična, stoga treba se ograničiti na šaku dnevno.
Riblje ulje za smanjenje holesterola
Riba i riblje ulje imaju jak i pozitivan uticaj na holesterol i trigliceride. Suplementi ribljeg ulja poput Omega3
Natural Fish Oil se smatraju sigurnim, međutim pre svake upotrebe treba se posavetovati sa lekarom. Preporučuje
se da u svoj jelovnik uvrstite ribu dva do tri puta nedeljno. Losos je odličan izbor jer sadrži velike količine omega3
masnih kiselina.
Zeleni čaj i smanjenje holesterola u krvi
Prema mnogima zeleni čaj je zdrava alternativa zaslađenim pićima i gaziranim sokovima. Istraživanja sprovedena
na životinjama i ljudima ukazala su na potencijal zelenog čaja da smanji holesterol. Na jednom manjem
istraživanju ljudi koji su izimali kapsule koje su sadržale ekstrakt zelenog čaja poput Mega Protect 4Life iskusili su
smanjenje od 4,5%. Konzumiranje zelenog čaja takođe pomaže ljudima da smanje svoju kilažu i ubrzaju
metabolizam.
Medikamenti za brzo smanjenje holesterola
Promene u načinu života su bitne za svakoga ko ima problema sa povišenim holesterolom, međutim ljudi koji
imaju kardiovaskularnih problema mogu da imaju potrebu za uzimanjem lekova za smanjenje holesterola, naravno
pre svake upotrebe medikamenata posavetujte se sa svojim lekarom.

Pravilna ishrana je najbolji naȨin da smanjite masnoȦu u krvi. Evo pet najboljih namirnica.
1. Jabuke. Nova istraživanja su pokazala da ako redovno jedete jabuke ili pijete sok od jabuka možete Ȩak za
38 odsto da smanjite takozvani loš holesterol LDL.
2. Orasi. Francuzi su poznati po tome da vole da grickaju orahe, a nauȨnici su nedavno otkrili da ljubitelji oraha
imaju najveȦi procenat zaÅ¡titnog HDL holesterola.
3. Pasulj. Bogat je vlaknastim materijama i za šest nedelja može za šest odsto da smanji holesterol.
4. Beli luk. Istraživanja pokazuju da dnevna doza od pet miligrama belog luka u tabletama smanjuje holesterol
za 11 odsto. Jedan Ȩen poboljÅ¡ava cirkulaciju.
5. Ovsene pahuljice. Bogate su vlaknastim materijama.
Na ovu listu bih jos dodala zeleni caj, laneno seme i druge namirnice koje sadrze dosta omega 3 kiselina, narandze
i articoke. I ostalo povrce i voce u svakodnevnoj ishrani pomaze da holesterol bude izbalansiran. Slatkise treba
potpuno izbaciti ako je holesterol visok jer su bas oni cesto razlog tome kod ljudi koji ne jedu masnu hranu.
Posto ja imam povisen nivo holesterola i triglicerida u krvi(stvar genetike),pouzdano znam da sam vecom
konzumacijom belog luka i jabuka,uspela da ublazim njihovu koncentraciju u krvi...i dalje vodim racuna o
tome,redovno ih kontrolisem vadjenjem krvi i koristim u ishrani vec navedene namirnice...fantasticne su zaista za
resavanje ovog problema...zato,topla preporuka svima koji pate od iste tegobe kao i ja...
Kopriva je medju najboljima (ako ne i najbolja) za skidanje holesterola, najbolje da se bere svjeza i pravi caj koji
se pije oko 40 dana. drugarica moje mame pila i nema vise problema sa njim uopste, ja nisam mogla da vjerujem
Kapi od articoke su dobre, ali i pistaci.
Naime, saka pistacija dnevno moze drasticno smanjiti nivo holesterola.
Kvasac takodje, ko voli da ga gricka, a ko ne moze, ima ga u granulama u svakoj prodavnici zdrave hrane

Naravno mesavina mleca, meda, polena i propolisa je idealna za sve.

Za skidanje holesterola je dobar med i cimet, tacnije napitak koji se napravi na sledeci nacin: dve velike kasike
meda i tri male kasike cimeta pomesati sa dve solje caja. Pije se dva do tri puta dnevno
Caj od djumbira je dobar za holesterol
U prokuvanu vodu staviti malo svezeg djumbira i popiti dok je vruc
Jedna solja dnevno je dovoljna
Na preporuku nutricioniste koji kaze da je jabukovo sirce odlicno za snizavanje nivoa holesterola i triglicerida u
krvi,pocela sam sa sledecom kurom...naime dva meseca kontinuirano(dakle svaki dan) treba na prazan zeludac
uzimati jednu supenu kasiku jabukovog sirceta razmucenog u jednom decilitru vode...to vec pijem petnaestak dana
i videcemo rezultate nakon kontrolne analize krvi...nadam se boljitku...
Evo recepta kojim je moja mama snizila nivo holesterola i triglicerida:
U 1 l rizlinga se stavi 5 vecih grancica ruzmarina, to stoji 25 dana u frizideru.
Pije se svaki dan jedna kafena soljica.
U prodavnici zdrave hrane kupi mleveni rogač. Ujutru, na gladan stomak, popijes mućkalicu od 1 šolje jogurta
(nekog sa malim procentom mlečne masti) i dve ravne kašike mlevenog rogača. Kada potrošiš jedno pakovanje,
napraviš pauzu od 10-ak dana, pa ponoviš.
Posle 2 meseca proveri holesterol...
Lecitin kapsule su u kombinaciji sa zdravom ishranom odlicne.
Nisu medikament, biljne su - na bazi soje.
Piju se po prilozenom uputstvu (u zavisnosti od toga, kolika je koncentracija potrebnog sastojka).
Na pr: ima ih koje se piju 3x dnevno, ali i onih koje se mogu piti 1x na dan.
Znam ja nesto o tome, naime, moja mama ima problem sa holesterolom i trigliceridima.Doktor joj je preorucio da
svako jutro pre dorucka pomesa niskokaloricni jogurt i mesavinu susama, psenicnih klica i lanenog semena, pri
cemu je naglasio da laneno seme obavezno samelje - nesto u vezi omotaca semena, nas organizam ne moze da
svari omotac, a omotac je valjda najvazniji u celoj prici.Meni je nekako logicno da se seme samelje, jer ako se
pojede celo, samo ce ''protrcati'' kroz creva.
Zaboravili ste da spomenete grejfrut, on je odlican kao lek u borbi protiv masnoca u krvi, ali nikako ga ne koristite
ukoliko pijete ''pravi'' lek za snizenje holesterola, umanjuje dejstvo leka.
Ja nemam holesterol,ali svako jutro jedem laneno seme potopljeno u jogurtu,nemam gde da ga sameljem,tako da ga
potopim u jogurt i sacekam 40 minuta otprilike,cisto da omeksa,a onda ga grickam
Evo spiska (prekucano sa spiska koji je dobila moja mama od doktora):

1. Hleb i peciva

dozvoljeno: crni, polubeli, hleb sa celim zrnima, graham, zobene pahuljice i druge zitarice.Najvise 2 kriske
dnevno.Uz obroke ne jesti hleb ako obrok sadrzi neljusteni pirinac ili testeninu.Testetinu i neljusteni prininac jesti
najvise 2 do 3 puta nedeljno.
zabranjeno: beli hleb i peciva, lisnato testo, masleno testo, cips, smoki, stapici, krompirovo testo pripremljeno na
bilo koji nacin

2. Meso

dozvoljeno: meso zivine bez kozice, osim patke i guske, riba, junetina, govedina, teletina, kuvana jagnjetina,
divljac, sardine iz ulja (ocedjene), belance
zabranjeno: svinjsko meso, masnija govedina, sve iznutrice i sve preradjene od mesa, zumance

3. Mleko i mlecni proizvodi

dozvoljeno:obrano mleko, jogurt, kiselo kravlje mleko, posni sirevi, sve u malim kolicinama
zabranjeno: punomasno mleko, ovcije kiselo mleko, pavlaka, punomasni sirevi, kajmak, maslac, margarin, slag

4. Povrce

dozvoljeno: sve vrste povrca, pripremljeno bez masnoca, sve salate

zabranjeno: avokado, krompir

5. Voce

dozvoljeno: jabuke, visnje, kruske, sljive, grejfrut, limun, mandarine, maline, kupine, jagode, ribizle, borovnice
zabranjeno: orasi, bademi, lesnici, urme, suvo grozdje, banane, dinje, lubenice, suseno i kandirano voce, kokosov
orah, sve vrste kompota i slatkog tropskog voca

6. Slatkisi

sve je zabranjeno

7. Masnoce

dozvoljeno: biljna ulja (od suncokreta, soje i kukuruznih klica), maslinovo ulje
zabranjeno: svinjska mast, loj, maslac, margarin

8. Pica

dozvoljeno: kafa i caj bez secera, mineralna voda, sokovi bez secera
zabranjeno: svi sokovi sa secerom, sva alkoholna pica, koka kola i slicni napitci, kao i napitci sa dodatkom
cokolade, kakao
9. Zacini

dozvoljeno: so, biber, senf, origano, sirce, kim, timijan i ostale zacinske biljke
zabranjeno: majonez
Neko se setio za nas lenje da pravi mleveni lan, golicu, susam i ovsene mekinje i da to stavi u teglicu pod nazivom
anti-holesterol, ima da se kupi u prodavnicama zdrave hrane, kosta oko 140 dinara teglica, ima sa ukusom kokosa i
cimeta, i ukusno je, ja utrpam jos ovsenih mekinja posto su mi bitne, a stavljala sam ga cak i u supu (onaj sa
kokosom) pa onda ispadne egoztican ukus

Osnovno o holesterolu

Dokazano je da unošenje zasićenih masnoća iz hrane ima 4 puta veću sposobnost da podigne nivo holesterola u
krvi nego unošenje hrane koja sadrži sam holesterol.

Zasićene masnoće životinjskog porekla, koje se nalaze u mesu i mlečnim proizvodima (puter, punomasno mleko i
njegovi proizvodi) su glavni i osnovni faktor podizanja nivoa holesterola u krvi.

Holesterol spada u grupu lipida (masti) pored triglicerida (neutralnih masti), fosfolipida i nekih manje važnih.

Holesterol je po hemijskom satavu jednovalentni, nezasićenim sekundarni alkohol. Po izgledu je to masna,

žućkasta supstanca slična vosku.

U hrani se nalazi u masnoćama iz mesa, mleka, žumanceta i u svim iznutricama – krvi, mozgu, ikri, itd.

Postoje dve glavne komponente:

LDL – lipoprotein male gustine, koji se naziva i “loš” holesterol

HDL – lipoprotein velike gustine, koji se naziva “dobar” holesterol.

Egzogenim holesterolom naziva se sav holesterol koji se unosi putem hrane

Endogeni holesterol organizam stvara od unetih masnoća u jetri i ostalim ćelijama.

Od ukupnih masnoća koje se unose, zasićene masnoće treba da budu zastupljene sa 10%. U zasićene masnoće ne
spadaju maslinovo ulje, bademi i orasi koji sadrže mononezasićene masti, jer je dokazano da korišćenje
maslinovog ulja u salatama snižava nivo “lošeg” holesterola, poboljšava odnos “dobrog” i “lošeg” holesterola i
sprečava toksičnu oksidaciju lošeg holesterola.

Unošenje hrane koja već sadrži holesterol (jaja na primer) samo neznatno povećava nivo holesterola, jer jetra tada
smanjuje stvaranje endogenog holesterola. Važnije je da hrana sadrži manje životinjskih masnoća nego holesterola.

Ne treba sasvim izbaciti masti

Konzumiranje samo masti koje sadrže izričito nezasićene masne kiseline (ulja) smanjuje koncentraciju holesterola
u krvi, ali to nije dobro, jer se onda snižava nivo i “dobrog” i “lošeg” holesterola, što onda utiče štetno na
organizam.

Trreba naći pravu meru I održavati ukupni holesterol u granicama. HDL, ili “dobar” holesterol” treba da bude što
viši, jer on ima sposobnost da “proždire” LDL, “loš” holesterol i transportuje ga u jetru gde se on razgrađuje.

Antioksidansi štite krvne sudove

Slobodni radikali (kiseonik sa elektronom manje) u dodiru sa LDL, lošim holesterolom, oksidišu taj holesterol, i
takav oksidisani LDL postaje škodljiv za krvne sudove.

Glavni problem je izmenjeni LDL holesterol, ili “loš” holesterol, a ne njegova količina.

Antioksidansi su supstance koje vrše detokdikaciju tako oksidisanog “lošeg” holesterola, pa on postaje neškodljiv.

Zato ishrana treba da bude takva da se poveća nivo HDL i da sadrži što više antioksidanasa koji neutrališu škodljivi
LDL, “loši” holesterol.

Šta jesti da održimo holesterol u normalnim granicama i zaštitimo krvne sudove:

Mahunarke - soju, pasulj, sočivo, suvi grašak, naut

Ovas – konzumirati 50 grama svako jutro, po mogućnosti u obliku ovsenih mekinja

Beli luk – 2-3 čena snižava ukupni nivo holesterola, a povećava nivo HDL ili korisnog holesterola

Crni luk – pola glavice dnevno povećava nivo HDL, “dobrog” holesterola

Orasi, bademi, avokado – sadrže mononezasićene kiseline koje smanjuju ukupni holesterol i sprečavaju oksidaciju
lošeg. Ove masnoće moraju biti uklopljene u druge masnoće koje se unose, a ne samo da se dodaju kao grickalice.

Jabuke – 2-3 dnevno

Šargarepa, prokelj i paškanat sadrže antiholesterolemična vlakna

Svo voće i povrće bogato vitaminom C

Pšenične klice – sadrže vitamin E, koji je antioksidans

Riba – bogata omega 3 masnim kiselinama i koenzimom Q 10 (sardine, skuše)

Šta izbegavati, jer škodi:

Masnoće koje lako oksidišu, posebno namirnice koje imaju veliku količinu Omega 6 masnih kiselina, a to su
kukuruzno, suncokretovo i šafranovo ulje
Kafu – povišava holesterol. Ako se kafa profiltrira, onda ne utiče na povećanje holesterola

Proverite ukupno zdravlje

Povišen holesterol se javlja i kod nekih drugih oboljenja - bolesti štitne žlezde, šećerne bolesti i nekih bolesti
bubrega. U tom slučaju treba lečiti osnovna oboljenja

OPREZ!

U ishrani se mora unositi dovoljno i zasićenih i nezasićenih masti, jer ako konzumiramo samo nezasićene masti, ili
sprovodimo rigorozne dijete, to može dovesti do pada nivoa ukupnog holesterola.

Nizak holestarol (ispod 4,1) je opasan. Tada dolazi do promena na ćelijskoj opni zidova krvnih sudova u mozgu
(dolazi do mogućnosti krvarenja), smanjuje se lučenje serotonina, javljaju se depresija i agresivnost….
Koje masti škode, koje leče

Jedino ulja koja snižavaju i ukupni holesterol i LDL (loši holesterol) a ne utiču na HDL (korisni holesterol) jesu
korisna po organizam. To su: mononezasićene kiseline iz maslinovog ulja, badema, lešnika i oraha.

Prelazak sa konzumiranja masnoća životinjskog porekla na konzumiranje uobičajenih biljnih ulja (npr.
suncokretovog, kukuruznog, šafranovog) utiče na snižavanje holesterola, ali uz snižavanje ukupnog holesterola
snižava i HDL (korisni holesterol), što je štetno po organizam.

Jedino ulja koja snižavaju i ukupni holesterol i LDL (loši holesterol) a ne utiču na HDL (korisni holesterol) jesu
korisna po organizam. To su: mononezasićene kiseline iz maslinovog ulja, badema, lešnika i oraha.

Masti su jedan od tri glavna sastojka hrane koju unosimo (pored belančevina i ugljenih hidrata). One su izvori
energije, nosioci vitamina A, D, E i K, nosioci viših masnih kiselina - linolne, linolenske i arahidonske (čiji
nedostatak dovodi do promena na koži, sluzokoži i zastoja u rastu), neophodne su za izgradnju steroidnih hormona
i vitamina D3, vezane su za alfa i beta proteine (lipoproteine) i imaju važnu ulogu u imunoj reakciji antigen-
antitelo, služe za sintezu endogenog holesterola, glicerida, fosfolipida i imaju gradivnu ulogu (u izgradnji ćelijske
opne, rastu, sekreciji lojnih žlezda i mlečnih žlezda)

Uticaj masti na zdravlje

Novija istraživanja priznaju da vrsta masti koja se unosi u organizam ima veliki uticaj na celokupno zdravlje. Od
osetljive ravnoteže masnih kiselina iz masti unutar ćelije zavisi sklonost ćelije da podstakne ili spreči neka
oboljenja.

Utvrđeno je da na zgrušavanje krvi i sve vrste zapaljenja znatno utiču supstance slične hormonima –
prostaglandini, tromboesani i leukotrijeni; zajedničko ime im je eikozanoidi. Takođe je utvrđeno da njih stvaraju
masti iz hrane.

Vrsta i količina unetih masnih kiselina određuje vrstu i količinu proizvedenih eikozanoida i preko njih direktno
utiču na razvoj različitih oboljenja.

U poslednje vreme se kaže: „Kakve masnoće jedete, takvi ste“.

Kako utiču razne masti
Za razvoj eikozanoida su najznačajnije dve vrste masnih kiselina.

1. masne kiseline omega 3 kojih najviše ima u morskim organizmima, ali i u nekim kopnenim biljkama i

2. masne kiseline omega 6, kojih ima u uljima kopnenih biljaka (kukuruzno, suncokretovo i šafranovo ulje) i u telu
životinja koje se hrane ovim biljkama.

Unos omega 6 kiselina dovodi u organizmu do njihove promene u arahidonsku kiselinu, a ona stvara supstancu
koja ima snažno infalamatorno dejstvo (podstiče upale) ili izaziva „lepljivost krvi“ i sužavanje krvnih sudova,
sniženje imuniteta i pojavu raka.

Masti iz morske hrane omega 3 se pretvaraju u supstance koje deluju suprotno: protiv slepljivanja trombocita
(krvnih pločica), šire krvne sudove i smanjuju zapaljenja i oštećenja ćelija (pojavu raka).

Pošto ishranu čine mešavine masti omega 3 i omega 6, jasno je da će zdravo stanje organizma zavisiti od vrste
hrane i količine pojedinih vrsta kiselina koje će prevagnuti. Borba između ovih kiselina odvija se neprekidno, iz
dana u dan. Ishod te borbe je osećaj zdravlja.

Uloga masnih kiselina

Neutralne masti – trigliceridi – iz hrane razlažu se u organizmu na glicerol i masne kiseline.

Postoje dve vrste masnih kiselina

1. Zasićene masne kiseline (estri palmitinske i stearinske kiseline i gliceroli) su životinjskog porekla (masno mesto,
puter i većina sireva) i u čvrstom su stanju.

2. Nezasićene masne kiseline – to su masti biljnog porekla i estri oleinske kiseline, kao i estri linolne i linolenske
kiseline (iz lana, konoplje, klica žitarica, iz kikirikija), estri arahidonske kiseline i masti iz koštunjavog voća i
maslina

Ove kiseline se dele na

a) mononezasićene kisline

b) polinezasićene: omega 3 i omega 6

Omega 3 se nalazi u ribama severnih mora (skuša, sardela, haringa losos)i u biljkama: orasima, lanenom semenu,
semenu konoplje, repice, i u bademu.

Ulja iz biljaka imaju 1/5 sposobnosti u odnosu na one iz riba, jer su kratkolančana i da bi ih organizam iskoristio,
mora da ih pretvori u dugolančana.

Omega 6 masne kiseline nalaze se u svim uljima koja obično koristimo za ishranu.

Šta je važno za normalizaciju masnoća u krvi

Kod terapije hiperholesterolenemije važno je da se ukupni holesterol smanjuje, a HDL (dobar holesterol) povećava.
Cilj treba da bude povećanje HDL, koji onda neutrališe LDL (loši). U tome veliku ulogu igra dovoljan unos omega
3 nezasićenih masnih kiselina.
U lečenje hiperlipoproteinemije (povišene količine masnoća u krvi) tri stvari igraju ključnu ulogu:

1. Dijetetski režim

2. Fizička aktivnost i regulisanje telesne težine – ovo je imperativ

3. Lekovi se uzimaju samo ako je neophodno, ako ne bolje ih je izbegavati

Dijetetski režim podrazumeva smanjenje ukupnog unosa masti na 25-30 posto energetskog unosa.

Važno:

Ako se unos masti smanji ispod ovog procenta, onda će se kalorije nadoknađivati iz ugljenih hidrata, pa će
organizam stvarati endogene trigliceride.

Od najveće je važnosti voditi računa o unosu količine hrane i pića, jer se sav višak pretvara u masnoće i deponuje u
vidu masti u masnom tkivu. Zato nije preporučljivo koristiti ni alkohol ni grickalice.

Važno:

Prilikom termičke obrade, dogotrajno ili ponovljeno korišćenje masnoća dovodi do oksidacije mononezasićenih
masnih kiselina, one se pretvaraju u zasićene i stvaraju se lipidni peroksidi koji su vrlo štetni, jer su izvor slobodnih
radikala

Kakvih sve masti ima u hrani

Najčešća vrsta masti u hrani su neutralne masti – trigliceridi. Hemijski oni imaju glicerolsko jezgro i tri masne
kiseline. Neutralnih masti ima u hrani i životinjskog i biljnog porekla.

Pored neutralnih masti, u hrani ima u manjim količinama fosfolipida, holesterola i holesterolskih estara.

Holesterol po hemijskom sastavu nema sve elemente masti, ali ima neka fizička i hemijska svojstva masti: nastaje
iz masti i metabolizam mu je sličan metabolizmu masti, pa se sa stanovništa ishrane smatra mašću.
Jedite pikantno: Ljuta hrana štiti srce, smanjuje holesterol i visok krvni pritisak [Zdra
Svi ljudi koji uživaju u dobro začinjenoj, odnosno ljutoj hrani čine sebi i svom zdravlju ogromnu uslugu, a da toga
nisu ni svjesni. Naime, naučnici su dokazali da kapsaicin, hemijski spoj koji daje ljutinu feferonima, čiliju i drugim
ljutim papričicama, smanjuje nivo holesterola u krvi te snižava visoki pritisak.

Kinesko istraživanje provedeno je na način da su laboratorijski miševi podijeljeni u dvije grupe, kontrolnu i
eksperimentalnu. Iako su obje grupe konzumirale hranu punu holesterola, samo je eksperimentalna grupa
glodavaca dobivala kapsaicin.
Bolja cirkulacija krvi
Rezultati su pokazali da ljuta supstanca smanjuje nivo “lošeg” holesterola tako što sprječava njegovu akumulaciju,
ubrzava proces razgradnje izlučivanja iz organizma. Kapsaicin, također, blokira gen koji uzrokuje kontrakciju
krvnih žila i na taj način one postaju prohodnije što automatski rezultira boljom cirkulacijom.
“Ovo je prvo istraživanje koje dokazuje da kapsaicin pozitivno djeluje na niz faktora koji su krucijalni za zdravlje
srca i krvnih žila”, rekao je dr. Zhen-Yu Chen, profesor na Kineskom Univerzitetu u Hong Kongu i autor
istraživanja.
Slobodno navalite
Zato, ako volite ljutu hranu i navikli ste na nju – slobodno navalite. Ali, ako ste osjetljiviji tip naučnici preporučaju
umjereno doziranje koje odgovara vašem ukusu.

Tri meseca bez masnoća

Višak holesterola u krvi zahteva obaveznu promenu načina ishrane. Ako dijeta ne pomogne razmatra se uvođenje
terapije

POVIŠENE masnoće u krvi, pre svega holesterol, jedan je od vodećih faktora rizika za nastanak kardiovaskularnih
bolesti. Ipak, pre nego što „osudimo“ holesterol, treba znati i da je njegova uloga u funcionisanju organizma
nezamenljiva. Ali samo ako je u granicama dozvoljenih vrednosti

Holesterol ne dolazi samo iz hrane. Hranom unosimo manji deo holesterola, dok je jetra organ u kome se proizvodi
njegov veći deo. Uloga holesterola u organizmu je posebno važna za funkcionisanje centralnog nervnog sistema i
polazna je osnova za izgradnju mnogih hormona.

- S obzirom na to da je holesterol masnoća, pa nije topljiv u krvi, on se u organizmu nalazi u obliku posebnih
čestica koje se zovu lipoproteini - kaže profesor dr Branko Jakovljević, specijalista higijene i ishrane u Institutu za
higijenu Medicinskog fakulteta u Beogradu. - Posebno su važni lipoproteini male gustine (LDL), i velike
gustine(HDL). Prvi imaju ulogu da prenose holesterol kroz krv do tkiva. Problem nastaje kada se pojavi višak
LDL-a u krvi. Taj višak se posle oksidacije nakuplja na zidovima krvnih sudova uzrokujući aterosklerozu
(zadebljanje krvnih sudova), koja je podloga za šlog i infarkt srca. Zato se LDL često naziva i lošim holesterolom.

DŽIGERICA “NAJBOGATIJA“ Namirnice koje su bogate holesterolom su: žumance, mozak, džigerica, sirevi
polutvrdi i tvrdi, meso, piletina, teletina, svinjetina, punomasna pavlaka.

Narušena ravnoteža oba holesterola u krvi ne izaziva nikakve simptome, a ne može se otkriti ni nakon osnovnog
pretraživanja krvi, odnosno kroz „čitanje“ rezultata ukupnog holesterola.

- Da bi se to utvrdilo potrebno je odrediti i frakcije holesterola da bi se videlo da li je njihov odnos u organizmu

optimalan. Jer, što više HDL-a, a manje LDL-a, to je veća garancija zdravlja. Inače, poželjne vrednosti holesterola
su izuzetno niske, čak nerealne, pa je kod starijih ljudi posebno, teško postići optimalne vrednosti - objašnjava dr
Jakovljević.

Nemaju samo „buce“ problem sa lošim holesterolom. Uzrok povišenih vrednosti holesterola u krvi može da bude
poremećaj metabolizma. Kada on nije dobro usklađen, stvara se više onog lošeg holesterola, koji se u tom slučaju
vrlo teško može smanjiti čak i dijetom ili posebnim režimom ishrane.

- Poremećaji metabolizma su nasledni, pa onda nije ni čudo što se povišen holesterol može javiti i kod mlađih
osoba, i vrlo često mršavih, ili onih sa idealnom telesnom težinom - kaže dr Jakovljević.

BEZ SIMPTOMA

POŠTO povišeni holesterol ne pokazuje nikakve simptome, potrebno je preventivno svakih pet godina uraditi
pretrage holesterola i triglicerida u krvi, počev još od 20. godine. Da bi se izbegle lažne vrednosti rezultata,
potrebno je 12 sati pre vađenja krvi gladovati, odnosno piti samo vodu.

Pacijentima se propisuje posebna dijetoterapija u cilju smanjenja unosa holesterola hranom. Savetuje se da poseban
režim ishrane traje najmanje tri meseca pre nego što se razmotre i druge metoda lečenja. Preporučeni dnevni unos
holesterola putem hrane je 300 miligrama.
Pošto holesterola nema u namirnicama biljnog porekla, one se i preporučuju u ishrani. Namirnice koje mogu da
smanje vrednosti lošeg, a povećaju vrednosti dobrog holesterola su ovas, ječam, crni i beli luk, mahunarke, jabuke,
i sva hrana bogata dijetalnim vlaknima i omega 3 masnim kiselinama.

- Budući da je povišen holesterol kod osoba sa metaboličkim poremećajima teško korigovati, efekti dijetoterapije
mogu da budu ograničeni. Tada se prelazi na farmakološku terapiju uz koju se i dalje mora primenjivati poseban
režim ishrane - objašnjava prof. Jakovljević.

Kako brzo smanjiti holesterol

Povišen holesterol jedan je od najvećih zdravstvenih problema današnjice, ali nije nerešiv. Stručnjaci smatraju da
se promenom ishrane možete rešiti viška holesterola.

Pogledajte kojim namirnicima možete da normalizujete nivo holesterola u krvi za tri meseca.
Pametna hrana
U pametnu hranu ulaze biljni steroli, koji se nalaze u biljkama. To su karakteristična biljna jedinjenja koja se
dodaju hrani ili suplementima. Nalaze se u nerafiniranim biljnim uljima, orašastim plodovima, žitaricama,
semenkama, ali i u jogurtima. Trebalo bi da se konzumira barem gram dnevno da bi dali rezultate.
Vlakna
Biljnim vlaknima se takođe može smanjiti nivo holesterola. Ima ih, na primer, u pasulju, kaši, pšeničnim
mekinjama. Vlakna su veoma važna jer pomažu uklanjanju štetnih materija iz našeg organizma.
Koštunjavo voće
Da biste se rešili holesterola, potrebno je da jedete koštunjavo voće, bilo orahe, badem, lešnik ili kikiriki. Međutim,
izbegavajte slano koštunjavo voće, posebno ako imate visok pritisak. Koštunjavo voće sadrži mononezasićene
masti koji štite krvne žile od oštećenja. Takođe su bogati vlaknima i vitaminom E.
Soja
Istraživanja pokazuju da soja i njeni proizvodi značajno smanjuju nivo holesterola u krvi. Tajna je u biljnim
proteinima koji su veoma zdravi te ljudskom organizmu donose niz blagodeti, uključujući i smanjenje kolesterola.
Za konkretne i vidljive rezultate soju je potrebno redovno konzumirati. Stručnjaci kažu da ćete pozitivne rezultate
primetiti već nakon dve nedelje konzumiranja soje.
Zdrava ulja
Maslinovo ulje, na primer, sadrži mononezasićene masti, što znači da niti povećava, niti smanjuje nivo holesterola
u krvi. Istraživanja pokazuju da zamena zasićenih masti poput svinjske i maslaca zdravim uljima rezultira
smanjenjem holesterola.
Zob
Zob sadrži kombinacije beta glukana, složenih ugljenih huidrata koji vezuju za sebe holesterol i tako sprečavaju
njegovu apsorpciju. Holesterol se tada izlučuje kao otpad. Idealnu zaštitu pružiće vam redovna konzumacija zoba, i
to najbolje u obliku doručka od kaše od zoba svakog jutra.
KAKO SMANJITI HOLESTEROL?

Amerikanci vole da kažu kako holesterol slomi više srca nego „kraljica bala” na
maturskom plesu. Možda je stvarno tako, ali treba znati da holesterol nije „sto odsto” loš momak. Uostalom,
organizam ga koristi za obavljanje raznih funkcija, uključujući sintezu hormona. Telo, međutim, proizvede samo
onoliko koliko mu treba. Nevolje počinju kad mi „pripomognemo” holesterolom iz hrane.

Ostatak priče je poznat. Višak holesterola lepi se duž arterijskih zidova i začas zapuši arteriju i oteža protok krvi,
uzrokujući anginozni bol, infarkt ili moždani udar. Zbog loših osobina taj holesterol zovemo loši. Što ga je manje,
za vas je bolje. HDL je dobri ili korisni holesterol koji „ispira” zidove arterija i uklanja štetni LDL. Što ga je više,
za vas je bolje. Za skidanje visokog holesterola presudan je način ishrane. Dva najveća „no-no” su životinjski
proizvodi (meso, jaja, mlečne prerađevine) koji sadrže holesterol i namirnice pune zasićenih masti.

Danas se, srećom, za zdravlje može učiniti mnogo više nego što je puka eliminacija faktora rizika. Neumorni
istraživači iz godine u godinu otkrivaju sposobnost pojedinih namirnica da LDL i HDL dovedu u red. Presudnu
ulogu igraju antioksidanti, a najbolji prirodni izvori su voće i povrće, pogotovo ako je bogato vitaminom C i beta
karotenom kao avokado ili jagode. Izbor onog što najbrže normalizuje vrednosti masti u krvi lakši je nego što
mislite. Evo nekoliko ključnih stvari koje će naterati holesterol da radi za vas.

Nar - "melem za arterije"

Kineska tradicija slavi ga hiljadama godina kao voće dugovečnosti, a i savremena medicina mu priznaje
blagotvorne osobine. Nar deluje preventivno na bolesti kao što su arterioskleroza i ateroskleroza, štiti od infekcija i
zaustavlja dejstvo slobodnih radikala. Njegova rubin-crvena zrna pravi su eliksir mladosti. Najvažniji aktivni
sastojak potiče iz elagične kiseline, prirodnog biljnog polifenola s jakim antioksidantnim dejstvom. Jedna čaša soka
od nara dnevno sprečava stvaranje masnih naslaga (plaka) u krvnim sudovima, potvrdile su brojne studije. U
nedostatku svežeg voća, pribegava se dijetetskim suplementima na bazi nara.

Artičoka - "vredna čistačica"

Prema studiji objavljenoj u naučnom časopisu „Žurnal za ishranu”, artičoka sadrži supstancu inulin koja je u stanju
da smanji nivo holesterola. Jedite je sirovu, pripremljenu kao salatu ili kuvanu bar dva puta nedeljno. Ili popijte čaj
od artičoke: stavi se šaka lišća u litar vrele vode i ostavi da stoji 10 minuta.

Kineska gljivica - "prijateljica srca"

Visoki krvni pritisak, trigliceridi i holesterol na Istoku nemaju povišene vrednosti kao na Zapadu. Razliku ne
određuju samo različiti stilovi života već i jedan sastojak koji se dobija iz pirinča. Reč je o crvenoj gljivici
Monascus purpureus koja smanjuje sintezu holesterola, a Azijati je koriste za pravljenje likera, sirćeta, vina, začina,
sosova, kobasica i drugih namirnica. U Japanu se taj ekstrakt koristi za regulisanje arterijskog pritiska, smanjenje
lošeg i povećanje dobrog holesterola . Posle decenija testiranja na hiljadama pacijenata, i naučnici sa Zapada
potvrdili su vrednost crvene gljivice pirinča i odobrili komercijalnu prodaju suplementa za kontrolu triglicerida i
holesterola.

Crvena loza/crno grožđe - "saveznici vena"

Odavno je poznato da se sastojak koji obara holesterol nalazi gotovo u svim proizvodima koji sadrže ljusku crnog
grožđa, uljučujući crno vino. Najnovija istraživanja potvrdila su sposobnost blagorodne biljke da štiti vene i
kapilare i spreči taloženje masnih naslaga u arterijama. Najaktivnije supstance u crvenoj lozi su antocijanozidi,
moćni antioksidanti koji dižu vrednost i borovnici. Obezbeđujete ih kad jedete grožđe, pijete sok od ovog voća,
uživate u čaši (samo jednoj!) crnog vina ili uzimate neki od preparata na bazi grožđa iz biljne apoteke.
 Plava riba - "štit za kardiovaskularni sistem"
Zdrav kao riba! Ova narodna mudrost danas ima i čvrstu naučnu podlogu. „Ako želite da sprečite loši holesterol da
vam zakrči krvne sudove, uvrstite više ribe u jelovnik”, kaže njujorški kardiolog dr Pol Hopkins. Riba sadrži manje
zasićenih masti od crvenog ili živinskog mesa, pa je idealna za očuvanje linije i smanjenje holesterola. Ovo se
prvenstveno odnosi na lososa i losos-pastrmku, ali i jevtinu, svima dostupnu plavu ribu: sadrži polinezasićene
masne kiseline omega-3 koje razređuju krv, obaraju holesterol i smanjuju rizik od srčanih bolesti. Omegu-3
dobijamo i iz oraha, uljane repice i jaja (koja, međutim, sadrže i zasićene masti, štetne za arterije).

Beli luk - "upijač masti"

Vampiri nisu jedina stvar koja se tera belim lukom: „heroj trpeze” značajno smnanjuje i ukupni holesterol!
Proglašen za kralja aromatičnih biljaka zbog brojnih lekovitih osobine, koristi se vekovima u tradicionalnoj i
narodnoj medicini (sigurno ste mnogo puta čuli rečenicu: „Ja ne pijem lekove, ja jedem beli luk”). Naučnici su u
međuvremenu dokazali da jedan čen dnevno, najbolje u obroku (testenini, salati), smanjuje nivo holesterola u krvi
za 10 procenata. „Prija nam saznanje da nešto tako jednostavno kao što je dodavanje belog luka u jelo smanjuje
holesterol i sprečava srčanu bolest”, kaže dr Stiven Varšavski, profesor medicine na Njujorškom univerzitetu.
Aktivni sastojak biljke je alicin. Budući da posle uzimanja „leka” dah nije naročito prijatan, mnogi ga radije gutaju
u obliku bezmirisnih tableta ili kapsula, 2 puta po 1 dnevno, uz obrok. A sirovi crni luk jedan je od najboljih
tretmana za povećanje dragocenog dobrog holesterola. Kod osoba sa srčanim tegobama ili visokim holesterolom,
od pola glavice sirovog crnog luka dnevno HDL je u proseku rastao za 30 procenata, otkrili su istraživači sa
Harvarda. S kuvanjem se ta moć, nažalost, gubi.

Soja - "svestrani pomagač"

Tofu (sir od soje), klice, sojino mleko i derivati: sve su to namirnice koje se uspešno bore s holesterolom. Zaštitna
vrednost soje veća je kad se jede sirova: ovo su potvrdile brojne studije rađene na najpoznatijim univerzitetima.
Popiti svakog dana 3,4 dcl nekog napitka na bazi soje ili pojesti 57 grama tofua ili druge vrste sirove soje znači
spustiti nivo lošeg (LDL) holesterola za 8-9 procenata. Soja, naime, aktivira proteine jetre zadužene za razgradnju
masti i, posebno, holesterola. Radi boljeg delovanja, ukupnu preporučenu količinu treba uzeti u više porcija, a ne
sve zajedno.

Pasulj - "čarobni kontrolor"

Kao što mnoge namirnice povećavaju loši holesterol (i zato ih izbegavamo!), ima i onih koje ga uništavaju,
pokazuju studije. Šolja kuvanog pasulja dnevno (podeljena u dve porcije) najčešće skida loši holesterol za 20
procenata, a rezultat se može očekivati već posle 3-4 nedelje. Ista doza povećava i dobri HDL holesterol, doduše ne
tom brzinom. Siromašan mastima i bogat rastvorljivim vlaknima, pasulj čudesno drži holesterol pod kontrolom, a
sve vrste su podjednako efikasne. Trik je u tome da na stolu mora biti svakodnevno, zato pustite mašti na volju.
Dodajte malo crvenog pasulja u lazanju. Probajte izgnječene leblebije kao namaz za sendvič. Ubacite koje zrno
tamnog pasulja u čorbu ili, još bolje, u salatu.

Koštunjavi plodovi - "i šaka je dovoljna"

„Koštunjavo voće smanjuje visoki LDL holesterol, a kad je vrednost normalna, održava je na tom nivou”, kaže dr
Džin Spiler, istraživač i autor knjige „Hranom do boljeg zdravlja”. U studiji koju je vodio, kod osoba koje su
ishranu obogatile bademom loši holesterol pao je posle tri nedelje za 14 procenata. „Kontrolori” u bademu su
vlakna i mononezasićene masti. Isti faktori deluju i u lešniku, orahu, pistaćima i pinjolama. Jedite ih za užinu – i
šaka je dovoljna da pokrene antiholesterolsku akciju. Budući da su masni, brzo zasite, a ako ne ograničite količinu,
upropastiće vam liniju, napominje dr Spiler.

Jabuka i grejpfrut - "zamotuljci” pektina"

Pektin je vrsta rastvorljivog vlakna, a najviše ga ima u citrusima i jabukama. Istraživački tim s Univerziteta Floride
otkrio je da osobe koje pojedu najmanje jednu činijicu iseckanog grejpfruta dnevno za dva meseca smanje svoj
holesterol za više od 7 odsto. Spektakularne rezultate dobili su i francuski naučnici kad su grupi zdravih
sredovečnih muškaraca i žena mesec dana, pored uobičajene ishrane, davali i po dve-tri jabuke dnevno. „Namirnice
bogate pektinom obaraju loši holesterol u istom procentu kao najbolji lekovi kojima danas raspolažemo”, kaže šef
tima dr Džems Serda. I pektin je, kao većina važnih sastojaka, dostupan u tabletama.

Šargarepa - "gricni me"

Omiljeno jelo Duška Dugouška prava je blagodet za arterije, utoliko pre što i šargarepa (sirova, kuvana, smrznuta,
rendana, svaka) sadrži veliku dozu pektina koji je smrt za holesterol. „Događa se da ljudi smanje visoki holesterol
za 10 do 20 procenata, a ne rade ništa osim što svakog dana pojedu dve šargarepe”, kaže profesor Leroj Krizi sa
njujorškog Kornel univerziteta.

Prirodni lekovi

Visoki holesterol dobro reaguje na dodatke ishrani i promenjeni način života. Napominjemo da je ovo samo
preporuka američkih stručnjaka. Nikad ne uzimajte suplemente bez konsultacije s izabranim lekarom!
Suplementi

• Kalcijum: 500-1.000 mg dnevno (starije žene: 1.500 do 2.000 mg).

• Koenzim Q10: 60 mg, 1 do 3 puta dnevno.

• Glutation: 50 mg, 1 do 3 puta dnevno.

• L-Karnitin: 50-500 mg dnevno.

• Magnezijum: 250-500 mg dnevno.

• Vitamin A: 5.000–10.000 IU dnevno.

• Vitamin C: 500-1.000 mg dnevno.

• Vitamin D: 200-800 IU dnevno.

• Vitamin E: 400-500 IU dnevno.

• Vitamin K: 100 mcg dnevno.

Trave

• Kajen: prema priloženom uputstvu.

• Beli luk: 500 mg dnevno.

• Ekstrakt zelenog čaja: 100 mg, 2 puta dnevno.

Probajte da jedete više ribe, šumskog voća, maslinovog ulja, namirnica bogatih vlaknima, integralnih žitarica,
sojinih proizvoda i jogurta.

Izbegavajte

• Lekove za smanjenje holesterola.

• Prženu i pohovanu hranu.

• Trans masti i hidrogenizovana ulja.

Trigliceridi
Količina triglicerida u krvi
Osobe sa povišenim nivoom triglicerida imaju uvećan rizik od kardiovaskularnih bolesti.

mg/dl mmol/l Tumačenje rezultata

<150 <1,69 Normalan nivo, mali rizik

150 do 19 1,7 do 2,25 Povećan nivo

9

200 do 49 2,26 do 5,6 Visok nivo, visok rizik

9 5

Šta su to trigliceridi?
Trigliceridi su vrsta lipida odnosno masti. Preciznije, trigliceridi predstavljaju lanac masnih kiselina
visoke energije koji obezbeđuju veliki deo energije potreban za normalno funkcionisanje ćelija.

Primer triglicerida: levi deo - glicerol, desni deo od vrha prema dnu: palmitinska kiselina, oleinska
kiselina, alfa-linolna kiselina, kemijska formula: C55H98O6.
Trigliceridi su glavni sastojak životinjskih i biljnih masti i ulja. Hemijski, trigliceridi su estri
glicerola i masnih kiselina. Dobili su ime po tome što se tri masne kiseline vežu na tri hidroksilne
skupine glicerola.
Masti su jedinjenja sa zasićenim masnim kiselinama (palmitinska, stearinska) te su zato pri sobnoj
temperaturi u čvrstom ili polučvrstom agregatnom stanju, a ulja jedinjenja sa nezasićenim masnim
kiselinama (oleinska, linolna, linolenska) pa su zato pri sobnoj temperaturi u tekućem agregatnom
stanju.
Maslac je tipičan primer čistih triglicerida. Trigliceridi se unose u organizam ishranom, ali je
organizam sposoban i sam da ih proizvede od viška ugljenih-hidrata (šećera) unetih
hranom.

Veza između triglicerida i holesterola

Trigliceridi i holesterol su dve vrste lipida (masti). Primećeno je da je visok nivo triglicerida u
organizmu praćen visokim nivoom lošeg LDL holesterola, a niskim nivoom dobrog HDL
holesterola, iako to ne mora biti pravilo. Ova povezanost je naročito izražena kod starijih
žena.
Kod žena pre menopauze nivo dobrog HDL holesterola je obično viši nego kod muškaraca.
Dobar HDL holesterol uklanja loš LDL holesterol sa zidova krvnih sudova smanjujući
time rizik od srčanog i moždanog udara. Kod većine žena nakon menopauze dolazi do
sniženja dobrog HDL holesterola, a povišenja lošeg LDL holesterola što povećava rizik od
bolesti srca (npr. ateroskleroza, infarkt) i moždanog udara.
Trigliceridi i holesterol su sastavni deo masti životinjskog porekla, što znači da se u organizam
unose konzumiranjem mesa, mlečnih proizvoda, jaja i drugih životinjskih proizvoda.
Holesterol se za razliku od triglicerida, ne javlja u mastima biljnog porekla.

Uzroci povišenih triglicerida

Najčešći uzroci su:
• Nedostatak fizičke aktivnosti,
• Gojaznost,
• Preskakanje obroka pa onda konzumiranje količinski obilnih obroka,
• Unos masne hrane,
• Prekomerni unos ugljenih-hidrata (šećera) jer se od viška šećera u organizmu stvaraju
trigliceridi,
• Pušenje.

Hrana sa visokim nivoom triglicerida

Da bi se smanjila količina triglicerida neophodno je smanjiti unos:
• Masne hrane (masno meso, čvarci, slanina, mesne konzerve, pašteta),
• Pržene hrane,
• Fast Food hrane (i slane i slatke),
• Peciva, testenina, pica,
• Belog brašna,
• Grickalica (kreker, čips, smoki, kokice),
• Maslaca (putera), margarina,
• Punomasnog mleka, jogurta, sira, pavlake,
• Šećera (čist šećer, bombone, kolači, džemovi),
• Zaslađenih sokova, gaziranih pića,
• Alkohola (u manjim i umerenim količinama nije štetan).

Hrana sa niskim nivoom triglicerida

U ishranu treba ubaciti sledeće vrste hrane:
• Voće (ovde se ne misli na zašećerene voćne sokove),
• Povrće (naročito mahunarke),
• Integralne žitarice (od celog zrna). Doručkovati npr. ovsene (zobene) pahuljice, ovsene
mekinje, ili proizvode od nekih drugih integralnih žitarica kao što su proso, raž, ječam, heljda,
 • Beli luk (1-2 čena dnevno),
• Nemasno krto mesa,
• Živinsko meso bez kožice (jer je kožica veoma masna),
• Plava i bela morska riba i riblje ulje (kao i ostali morski plodovi: školjke, ostrige, rakovi),
• Mlečni proizvodi sa niskim nivoom masti,
• Maslinovo, sojino, kukuruzno, suncokretovo ulje

Ostale mere za smanjenje nivoa triglicerida

• Više manjih obroka (od 3 do 6),
• Redovna fizička aktivnost (minimum 3km dnevno),
• Smanjiti gojaznost,
• Prestati sa pušenjem.

Trigliceridi:Koji simptomi ukazuju da su povišeni

Ukoliko preteramo sa mastima, višak se deponuje u masnom tkivu i služi kao energetski izvor kada gladujemo

Vrednost triglicerida može da skoči i nezavisno od holesterola, uglavnom kao posledica neadekvatne ishrane

Piše: docent dr Katarina Lalić, načelnik Odeljenja za lipidske poremećaje Klinike za endokrinologiju, dijabetes i
bolesti metabolizma KCS
TRIGLICERIDI se sastoje od glicerola i masnih kiselina, najvećim delom unose se hranom, a služe kao energetsko
gorivo za obavljanje osnovnih životnih funkcija.
Kada trigliceridi uđu u organizam sa hranom, počinju da se razgrađuju već u tankom crevu, a kasnije u jetri do
masnih kiselina koje sagorevaju i daju energiju svim ćelijama za rad.
Ukoliko preteramo sa mastima, višak se deponuje u masnom tkivu i služi kao energetski izvor kada gladujemo.
Zbog toga je glavna posledica preteranog unosa triglicerida hranom gojaznost, ali i „masna jetra“ što se lako
otkriva ultrazvučnim pregledom stomaka.
Ali, i ugljeni hidrati se razgrađuju do masnih kiselina i koriste kao energija. Stoga, ako uzimamo višak ugljenih
hidrata i oni se kao masne kiseline deponuju u masnom tkivu, pa je jasno zašto se lako ugojimo ako je unos hrane
veći nego što su potrebe organizma. Tako osnovni izvor triglicerida predstavljaju ne samo hranom unete masti, već
i ugljeni hidrati kojih najviše ima u proizvodima od brašna, na primer, a proizvodi iz pekara su dobar primer kako
se u krvi lako mogu naći trigliceridi ako u ishrani koristimo takozvanu „brzu hranu“. Veliki izvor povišenih
triglicerida predstavlja i alkohol.
GREŠKE U ENZIMIMA UZROK povišenih triglicerida, kao i holesterola, ne mora uvek da bude samo loša
ishrana, fizička neaktivnost, gojaznost, neke bolesti kao što su dijabetes, bolesti štitaste žlezde ili uzimanje nekih
lekova. Razlog su nekada i genetski uslovljene greške metabolizma. Za metabolisanje triglicerida i holesterola, što
je veoma složen proces, neophodno je precizno funkcionisanje brojnih enzima, koji su često i zajednički, pa greške
u nekom od njih mogu dovesti do takozvanih kombinovanih hiperlipoproteinemija gde dominiraju povišeni i
trigliceridi i holesterol. Vrednost triglicerida može da skoči i nezavisno od holesterola, uglavnom kao posledica
neadekvatne ishrane bogate mastima.
Visoke vrednosti triglicerida mogu da se odraze promenama na koži trupa i ekstremiteta, najčešće u predelu lakta i
kolena gde mogu da se uoče crvenkasto-žute naslage koje liče na slivene bubuljice. Detaljnim pregledom oka
mogu se uočiti i promene na očnom dnu, a nekima može da se javi i crvenilo lica. U uzorcima krvi za analizu,
pacijentima sa povišenim trigliceridima krv postaje mlečna, bela što odmah ukazuje na višak masti u krvi.
Trigliceridi se u krvi pojavljuju vrlo brzo nakon uzimanja masne hrane (već posle dva sata), a zadržavaju i do 12
sati, zbog čega je neophodno da se analiza radi našte, posle dvanaestočasovnog gladovanja.
Poželjan nivo triglicerida u krvi je do 1,7 mmol/l. Vrednosti iznad 5 mmol/l nose povećan rizik za nastanak opasne
upale gušterače, oboljenje koje zahteva hitno lečenje, često i operaciju i koje u teškim oblicima može biti i
smrtonosno. Rizik od pankreatitisa raste kada su trigliceridi iznad 5,6 mmol/l i takva stanja moraju odmah da se
leče. Takođe, stanja povišenih triglicerida nose i rizik od ateroskleroze, posebno ako su udruženi i sa povišenim
holesterolom.
Lečenje prvenstveno podrazumeva korigovanje ishrane (dijeta) i uvođenje fizičke aktivnosti uz redukciju telesne
težine, posebno redukcija masnog tkiva u predelu struka. Obim struka muškaraca treba da bude do 94 cm, a žena
do 80 cm. Ako se dijetetskim režimom ne postignu željene vrednosti preporučuju se lekovi (fibrati, niacin, omega
kiseline). Ne tako retko, pacijenti mogu imati istovremeno povišen i holesterol i trigliceride što lečenje čini
kompleksnijim i zahteva primenu kombinovane terapije.

Crnim biberom protiv masnoća u krvi

U časopisu "Journal of Agricultural and Food Chemistry" objavljeno je zašto je crni biber dobar protiv masnoća

Crni biber

LONDON - U časopisu "Journal of Agricultural and Food Chemistry" objavljeno je zašto je crni biber dobar protiv
masnoća.
Naime, naučnici ukazuju na piperin, sastojak koji crnom biberu daje karakterističan okus, prenosi portal Vitamin.
Piperin takođe blokira stvaranje novih masnih ćelija, a istraživanja su potvrdila da piperin snižava nivo masnoća u
krvi.
Crni biber se vekovima koristi u tradicionalnoj istočnjačkoj medicini u lečenju stomačnih poremećaja, lečenju
bolova i upala.

Biber: Lekovit, ukusan i aromatičan

Olakšava varenje, smanjuje nadutost i mučninu, deluje stimulativno na krvotok, a pomaže i kod upale grla

Postoje četiri vrste bibera - crni, beli, crveni i zeleni

IAKO JE POREKLOM iz tropskih delova Indije i jugoistočne Azije, biber (Piper nigrum) je odomaćen na našim
prostorima, a bez mlevenog ili bibera u zrnu nezamisliva je bilo koja kuhinja. Prema statistikama to je najviše
korišćen začin u svetu, upotrebljava se za sve vrste marinada, kuvanu ribu, mesna jela i za pripremu kobasica.

Mleveni biber univerzalan je začin za supe, sosove, variva, salate...

Osim što jelima daje pikantnost, biber je i izuzetno lekovit. Povećava apetit što je naročito važno za ljude iscrpljene
bolešću, delotvoran je kao diuretik, smanjuje nadutost i mučninu...
Pojačava lučenje želudačnih sokova, čime se olakšava varenje, naročito teške hrane. Istovremeno, deluje
stimulativno i na krvotok. Takođe, grickanje bibera odstranjuje neprijatan dah.

Nekada je služio i kao lek za regulisanje rada organa za varenje, protiv visoke temperature, upale grla i sinusa,
kijavice. Obloge od bibera pomešane sa životinjskom mašću stavljane su na bolna mesto uzrokovana reumom ili
udarcem. Biber je i izuzetan afrodizijak.
Zanimljivo je da povijuša koja rađa biber može da doživi starost i do 60 godina, s tim što tek u sedmoj ili osmoj
godini postiže pun rod. Zavisno od faze zrelosti, bobice su zelene, crvene ili žute.

Postoje četiri vrste bibera - crni, beli, crveni i zeleni. Prva dva potiču od iste biljke, a crni nastaje od obranih
zelenih bobica koje prilikom sušenja postaju crnosmeđe i naborane. Za dobijanje belog bibera ubiraju se crvene,
gotovo zrele bobice, koje se zatim kvase da bi mogla da se skine opna, a tek potom suše. U prodaji može da se
nađe i crni oguljeni biber, poznat kao “svetli biber”.
Crni biber je reskiji od belog, ali zato oba mirišu vrlo aromatično. Ukus im je ljuto oštar, a potiče od alkaloida
piperina, kojeg, u zavisnosti od vrste, ima od 5 do 10%.
Miris bibera potiče od karakterističnog eteričnog ulja. Osim ovih sastojaka, biber sadrži i skrob, smole i masna
ulja.

Zeleni biber konzervisan u slanoj vodi, posebno prijatne arome, upotrebljava se za sve vrste mesa i pikante sireve.
Ima ga u mnogobrojnim mešanim začinima za ribu, kišeljenom kupusu, začinima za kobasice, u kariju. Svež u
frižideru može da se održi od osam do deset dana u manjim količinama.
Crvene biber bobice su veoma aromatične i ljute. Miris je karakterističan, nešto između mirisa bibera i limuna.

U poslednje vreme veliku popularnost doživljava biber sa Jamajke čiji miris predstavlja mešavinu bibera, muskata,
cimeta i karanfilića.

Crni biber bi mogao doprineti uspešnijem lečenju, za sada neizlečive kožne bolesti vitiligo, tvrdi tim istraživača sa
londonskog Kraljevskog koledža. Vitiligo, od koje boluje 1% svetske populacije, predstavlja bolest koja se
manifestuje gubitkom pigmentacije kože.
U laboratorijskim uslovima stručnjaci su pokazali da piperin, sastojak koji daje aromu crnom biberu, zajedno sa
sintetičkim derivatima podstiče pigmentaciju kože obolelih. Piperin je posebno efikasan u kombinaciji sa
fototerapijom.

Utvrđeno je takođe, da primena piperina i drugih sastojaka bez fototerapije podstiče pigmentaciju, tako da koža za
šest nedelja dobija svetlo smeđu boju. Uništavajući melanin vitiligo kožu praktično izlaže ultraljubičastom
zračenju, a samim tim povećava rizik za pojavu karcinoma kože. Za posebno rizičnu grupu smatraju se osobe
tamnijeg tena, kod kojih je bolest prisutna.

PREPORUKA

Biber je najbolje mleti neposredno pred upotrebu, jer jednom samleven brzo gubi aromu. Najbolje je da se melje u
malim ručnim mlinovima, koji u potpunosti čuvaju upravo aromu i ljutinu. I to mešavinu sve četiri vrste.

ČORBA SA BIBEROM

Sastojci: Dva krompira, dve šargarepe, glavica crnog luka, jedna tikvica, 200 do 300 grama belog mesa ili
teletine, dva mala topljena sira, vegeta, biber, so.

Priprema: Povrće i meso očistiti, oprati i iseći na komade. Sve zajedno preliti vodom, i staviti da se kuva. Sa
vodom ne treba preterivati da čorba ne bi bila retka. Kada je skuvano, sastojke iz šerpe izvaditi i izmiksati sa dva
mala topljena sira, a vodu sačuvati. Ponovo u istu vodu vratiti izmiksane sastojke i sačekati da prokuva. Na kraju
začiniti sa vegetom, solju, biberom, i po želji pavlakom pomešanom sa jajetom.

SEČUANSKI BIBER CVET

Osim dobro poznate četiri vrste bibera, Kinezi imaju i svoju autohtonu, poznatu kao sečuanski biber. Sa poznatim
vrstama je sličan po ljutini, ali se u svemu drugom razlikuje. Njegov plod je tvrd i vrlo gorak zbog čega se baca, a
kao začin koristi se samo omotač. Omotač se odvaja tako što se plod u celini blago zagreva, kratko prži ili dobro
osuši. Omotač se tada otvara poput cveta, zbog čega ga Kinezi i zovu pinyin ili biber cvet. Kao začin uglavnom se
dodaje na samom kraju spremanja jela.
Zanimljiv je jer pomaže uklanjanju celulita, boljke koja muči više od 90% žena.
Naime, francuski naučnici su otkrili da sastojak sečuanskog bibera ksantoksilin sprečava stvaranje zrelih masnih
ćelija adipocita, glavnih "graditelja" celulita.
Za njih je ovo bilo potpuno neočekivano otkriće, jer su odranije znali da je reč o plodu za koji je potvrđeno da
poseduje antimikrobno i druga svojstva, inače karakteristična za biber.
Namirnice koje tope celulit
Nije potrebno da držite dijete, izgladnjujete se, već je bitno da u jelovnik uvrstite prave namirnice
PRAVILNOM ishranom možete znatno da ublažite celulit, a u kombinaciji sa fizičkom aktivnošću i da ga potpuno
eliminišete.
Nije potrebno da držite dijete, izgladnjujete se jer i mršave devojke imaju ovaj problem, već je bitno da u jelovnik
uvrstite prave namirnice.
Izbegavajte mesne prerađevine i namirnice koje sadrže visok procenat masti i soli. Ako ne možete bez crvenog
mesa, izbegavajte da ga pržite, već ga kuvajte ili grilujte na roštilju.
Svakodnevno jedite ribu i morske plodove.
Jaja jedite tvrdo kuvana, nikako kao kajganu ili „na oko“, koji se pripremaju na ulju.
Izbegavajte slane i kalorične sireve kao što je feta, umesto nje i kačkavalja jedite mladi sir od kozjeg i kravljeg
mleka.
Povrće konzumirajte u svežem stanju ili ga kratko pripremite na pari, jer dugim kuvanjem gubi dragocene sastojke.
Salate začinjavajte svežim začinskim biljkama (bosiljkom, peršunom, nanom, mirođijom, ruzmarinom...),
maslinovim uljem i limunovim sokom umesto sirćeta.
Zaboravite na šlag, slatku pavlaku i poslastice koje su bazirane na njima, jedite voćne salate za desert, poslastice sa
medom, sutlijaš, griz...
Potpuno izbacite kupovne sokove iz upotrebe, gazirane i negazirane. Što češće pijte napitke od sveže ceđenog voća
i povrća koji su zdravi i bogati voćnim šećerima, mineralima i vitaminima.
Protiv celulita se naročito preporučuje celer, šargarepa i paradajz.
Jedite svaki dan u približno isto vreme, obedujte sporije i dobro sažvaćite svaki zalogaj.

Senf čuvar zdravlja

Senfu se najčešće dodaje mirođija, bosiljak, estragan, nana, zeleni biber i ren
UKUSNI pikantni senf dobija se mlevenjem semenki crne i bele slačice uz dodatak vinskog sirćeta, šećera i začina.
Semenke se umoče u sok od grožđa, vino, sirće ili vodu, a zatim melju u kašu. Senfu se najčešće dodaje mirođija,
bosiljak, estragan, nana, zeleni biber i ren.
Biljka slačica je vrlo lekovita, američki naučnici su otkrili da smanjuje broj malignih ćelija, posebno onih u
digestivnom traktu. Obiluje mineralom selenom, podiže imunitet, sprečava napade astme, ublažava tegobe kod
artritisa.
Sadrži i magnezijum koji čuva kardiovaskularni sistem, smanjuje migrenu i sprečava infarkt.
U tradicionalnoj medicini slačica se koristila za poboljšanje apetita i probave, a to svojstvo ima i senf koji smanjuje
želudačne tegobe uzrokovane preteranim jelom.
Ipak, previše ljutog senfa može da iritira sluzokožu creva ako je osetljiva.
Budite vitki kao Japanci
Iz ishrane tokom ovog režima trebalo bi izbaciti proste ugljene hidrate, masnoće i sve izvore soli

AKO neko želi brzo da smrša, japanska dijeta mu neće biti prvi izbor. Ali ako je namera da ishrana postane dobro
izbalansirana i da se dugoročno menjaju navike uz dugotrajnije održavanje težine, onda je ova dijeta pravi izbor.
Japanci su poznati kao nacija sa veoma malim procentom osoba sa viškom kilograma, uprkos trendu da razvijene
zemlje imaju najviše problema sa gojaznima. Oni uglavnom jedu niskokaloričnu hranu, koja ima manje ugljenih
hidrata i masti od uobičajene zapadne ishrane.
Ova dijeta drži se minimum 13 dana, a maksimalno 13 nedelja. U tom periodu je potrebno iz ishrane izbaciti proste
ugljene hidrate (šećer, konditorski proizvodi, alkohol) i sve izvore soli (kako so kao začin, tako i „skrivenu so“
koja je u gotovo svim industrijskim proizvodima).

Predlog jelovnika za 13 dana:

Dan 1:
Doručak: crna kafa bez šećera.
Ručak: kupus salata sa malo biljnog ulja, dva tvrdo kuvana jaja, čaša soka od paradajza.
Večera: 200 g ribe - kuvane, pečene ili pripremljene na pari sa malo ulja.
Dan 2:
Doručak: crna kafa bez šećera i malo parče integralnog hleba.
Ručak: 200 g ribe - kuvane, pečene ili pripremljene na pari sa malo biljnog ulja, kupus salata sa malo biljnog ulja.
Večera: kuvana govedina i teletina (100 g, bez soli), i čaša mleka ili jogurta sa niskim sadržajem masti.
Dan 3:
Doručak: crna kafa bez šećera i malo parče integralnog hleba.
Ručak: barena tikvica i /ili plavi patlidžan (bez ograničenja) sa malo biljnog ulja.
Večera: dva kuvana jaja, kuvana govedina i teletina (200 g, bez soli) i kupus salata sa malo ulja.
Dan 4:
Doručak: srednja sirova šargarepa i sok od jednog limuna.
Ručak: riba (200 g) kuvana, pečena ili barena sa biljnim uljem, čaša soka od paradajza.
Večera: 200 grama voća (raznih vrsta, po želji).
Dan 5:
Doručak: srednja sirova šargarepa i sok od jednog limuna (može se razrediti sok od limuna sa vodom i popiti).
Ručak: 400 grama ribe - kuvane, pripremljene na pari ili pečene sa biljnim uljem, čaša soka od paradajza.
Večera: 200 g voća (voće po želji).
Dan 6:
Doručak: crna kafa bez šećera.
Ručak: kuvano pileće meso (400 grama, bez soli), kupus i šargarepa, salata sa malo biljnog ulja.
Večera: dva kuvana jaja, jedna srednja sirova šargarepa sa malo biljnog ulja.
Dan 7:
Doručak: zeleni čaj (bez ograničenja).
Ručak: kuvana govedina i teletina (200 g, bez soli).
Večera: Ponovite bilo koji od prethodnih dana (ne računajući dan 3):
Dan 8:
Doručak: crna kafa bez šećera.
Ručak: kuvano pileće meso (500 g, bez soli), kupus i šargarepa salata sa biljnim uljem.
Večera: dva kuvana jaja, jedna srednja sirova šargarepa sa malo biljnog ulja.
Dan 9:
Doručak: jedna srednja sirova šargarepa i sok od jednog limuna (možete razrediti sok od limuna sa vodom i popiti).
Ručak: 200 g ribe - kuvane, pečene ili pripremljene na pari sa malo biljnog ulja, i čaša soka od paradajza.
Večera: 200 g voća (koje god želite).
Dan 10:
Doručak: crna kafa bez šećera.
Ručak: jedno kuvano jaje, tri šargarepe srednje veličine sa malo biljnog ulja.
Večera: 200 g voća (koje god želite).
Dan 11:
Doručak: crna kafa bez šećera i malo ražanog hleba.
Ručak: barene tikvice i /ili plavi patlidžan (bez ograničenja) sa malo biljnog ulja.
Večera: dva kuvana jaja, kuvana govedina ili teletina (200 g, bez soli), sveža kupus salata sa malo biljnog ulja.
Dan 12:
Doručak: crna kafa bez šećera i malo ražanog hleba.
Ručak: 200 g ribe - kuvane, pečene ili pripremljene na pari sa malo biljnog ulja, sveža kupus salata sa malo biljnog
ulja.
Večera: kuvana govedina ili teletina (100 g, bez soli), čaša mleka ili jogurta sa niskim sadržajem masti.
Dan 13:
Doručak: crna kafa bez šećera.
Ručak: dva kuvana jaja, salata od svežeg kupusa sa biljnim uljem, čaša soka od paradajza.
Večera: 200 g ribe - kuvane, pečene ili pripremljene na pari sa malo biljnog ulja.
Pored toga, poželjno je piti negaziranu običnu vodu.

PREDNOSTI I MANE
Prednosti japanske ishrane:
Ova dijeta iako solidno izbalansirana, može da da brze rezultate, naročito kod osoba koje imaju veći višak
kilograma.
Ipak, zbog ograničenja u nekim namirnicama, potrebno je uzimati multivitaminske dodatke - pogotovo ako
nastavite sa dijetom posle 13 dana (meni treba slediti po istom redosledu).
Mane japanske dijete:
Ako dijetu sledite svih 13 nedelja može da dođe do nedostatka određenih hranljivih materija u organizmu. Zato je
najbolje da se, ako želite da nastavite sa ovim režimom ishrane i posle 13 dana dijete, najpre konsultujete sa svojim
lekarom.
Takođe, nekih namirnica ima previše, poput kuvanih jaja, pa osobe koje imaju problem s holesterolom ne bi smele
da se upuštaju u ovakvu ishranu bez saveta lekara.
Paprika olakšava disanje
Redovno konzumiranje paprike pomaže u lečenju bolesti srca, osteoartritisa, bronhijalne astme, katarakte, a pruža i
određenu zaštitu od raka

PAPRIKA je ukusan prirodni lek za mnoge bolesti, jer je bogata vitaminima A, C i beta-karotenom.
Osim toga, sadrži malo masti i kalorija, pa je savršena namirnica za one koji žele da oslabe. Snižavanjem
triglicerida, paprika ubrzava metabolizam što pomaže u sagorevanju kalorija i održavanju holesterola pod
kontrolom.
Vitamini A i C, snažni antioksidansi, takođe pomažu u borbi protiv slobodnih radikala, odgovornih za oštećenja
nerava i krvnih sudova.
Redovno konzumiranje paprike pomaže u lečenju bolesti srca, osteoartritisa, bronhijalne astme, katarakte, a pruža i
određenu zaštitu od raka.
Kapsacin u paprici blokira prenos bola od kože do kičmene moždine što pomaže u lečenju neuralgija, bola
povezanog sa herpes zosterom i postoperativnih amputacijskih trauma.
Vitamin C iz paprike stimuliše bela krvna zrnca u borbi protiv infekcija i jača imunitet, a u kombinaciji sa
flavonoidom sprečava disajne probleme.

Dijeta: Brza priprema za bikini

Skrasdejl dijeta - modifikovana proteinska dijeta tokom koje je dozvoljeno uzimati i ugljene hidrate
ZA one koji žele da smršaju brzo, a nisu u stanju da se podvrgavaju napornim i monotonim dijetama poput
Atkinsove, moguće rešenje je Skrasdejl dijeta.
Ovaj način ishrane je modifikacija proteinske dijete, u kojoj je, za razliku od drugih proteinskih načina ishrane,
dozvoljeno uzimati i ugljene hidrate.
Ovaj režim osmislio je američki kardiolog Herman Tarnouver iz Skarsdejla, kako bi pomogao pacijentima kojima
je gojaznost ugrozila zdravlje srca.
Ovakva ishrana omogućava da se brzo i jednostavno istopi višak kilograma, a da telo ne ostane uskraćeno za
neophodne hranljive namirnice. Ipak, kako se u ishrani ne koriste sve hranljive materije, posle jedne ture ove
dijete, koja traje dve nedelje, neophodno je napraviti makar mesec dana pauze. Tokom ovog perioda se unose sve
namirnice, ali u umerenim količinama, a dijeta se posle toga može ponoviti.
Iako je niskokaloričan, uz ovaj režim ishrane nema gladovanja, jer obiluje visokohranljivim namirnicama.
Proteinske namirnice - meso i mlečni proizvodi dugo drže sitost, a voće i povrće obezbeđuju telu neophodne
vitamine i minerale.
Da biste se oslobodili suvišnih kilograma, neophodno je da se strogo pridržavate sledećih pravila:
* Jedite samo onu hranu koja je navedena u jelovniku. Namirnice koje vam se ne dopadaju možete da izostavite, ali
ne možete da ih menjate drugim namirnicama, niti da povećavate ukupnu količinu.
* Ako za određenu namirnicu nije naznačena količina, može da se jede neograničeno.
* Između obroka smeju da se uzimaju samo sirova šargarepa i celer.
* Alkoholna pića su zabranjena.
* Svakog dana je obavezno popiti bar osam čaša vode ili nezaslađenog čaja. Dozvoljena je i kafa bez šećera, kao i
dijetalna pića, ali treba voditi računa da se u tom slučaju uzme više tečnosti.
* Za pripremu salata mogu da se koriste samo limun i sirće. Ulje, majonez i slične masne namirnice su strogo
zabranjene. Svo začinsko bilje je dozvoljeno u neograničenim količinama, a so treba koristiti minimalno.
* Povrće se priprema bez putera, margarina ili drugih masnoća, a treba izbegavati i skrobne namirnice - kukuruz,
grašak, krompir, sočivo.
* Meso mora da bude nemasno, sa piletine i ćuretine treba skinuti kožicu. Mesne obroke pripremati bez dodatnih
masnoća.
* Najvažnije je jesti polako. Kada se oseti sitost, čak i malo pre toga (mozgu treba malo duže da prepozna sitost),
treba prestati s jelom, bez obzira na to da li je pojedena sva predviđena količina.

PRIMER JELOVNIKA
Predlog jelovnika je za sedam dana. U drugom krugu može da se ponovi isti jelovnik, ili da se unesu male
modifikacije, tako što će određene namirnice biti zamenjene namirnicama iz iste grupe.
Doručak: uvek isti - kafa ili čaj bez šećera ili pola grejpfruta.

1. dan
Ručak: nemasna teletina, junetina, piletina ili riba pečena u rerni, salata od paradajza, kafa ili čaj.
Večera: pečena ili kuvana riba, paradajz, zelena salata, grejpfrut ili dinja.
2. dan
Ručak: voćna salata od raznih vrsta voća, bez šećera, kafa
Večera: pljeskavica od nemasnog mlevenog mesa pečena bez masti, kuvano ili dinstano povrće.
3. dan
Ručak: salata od tunjevine, sveže povrće, grejpfrut ili dinja
Večera: dva nemasna svinjska kotleta, mešana zelena salata, kafa
4. dan
Ručak: dva jaja pripremljena bez masnoće, sveži nemasni sir, barena mlada boranija ili salata od paradajza, 1
integralni tost, kafa
Večera: piletina na grilu ili barena, bez kožice, spanać, kafa
5. dan
Ručak: Nekoliko kriški tvrdog sira sa što manje masnoće, spanać, jedan integralni tost
Večera: pečena riba, kuvano povrće ili zelena salata, jedan integralni tost
6. dan
Ručak: voćna salata, kafa
Večera: pečena piletina bez kožice, parajz i zelena salata, grejpfrut ili dinja, kafa
7. dan
Ručak: kuvani kupus, brokoli ili karfiol, grejpfrut ili dinja, hladna ili topla piletina bez kožice, paradajz, šargarepa
Večera: nemasna govedina, teletina ili junetina, mešana salata, kafa.
Povrće: Zdravo, a skida i kilograme
Za mesec dana ishrane bazirane na povrću možete da smršate četiri kilograma. Ova dijeta se preporučuje svima
koji imaju problema sa probavom
SALATE su bogate vlaknima koja olakšavaju rad creva, a izuzetno su korisna i u dijetama za mršavljenje jer
usporavaju apsorpciju šećera, čime omogućavaju organizmu njihovo postupno iskorišćavanje.
Osim toga, salate su dragocen izvor vitamina (A, C, E) i minerala, posebno kalijuma, koji sprečava zadržavanje
vode, kao i bakra, cinka i selena.
Sprovodeći dijetu sa salatom, dnevno ćete uneti oko 1.300 kalorija, tako da za mesec dana možete da smršate četiri
kilograma. Najveći deo obroka u ovoj dijeti čini povrće (55-60 odsto). Prednost treba dati sirovom povrću, jer se
kuvanjem uništavaju vitamini i minerali.
Jelovnik možete prilagoditi svojim navikama, tj. možete odabrati salatu koja vam se najviše sviđa, ali važno je
kombinovati što više vrsta povrća. Možete menjati i vrste mesa i ribe.
Pritom bi prednost uvek trebalo da date nemasnom mesu, pazeći da nipošto ne prekoračite preporučenu količinu od
150 grama, dva puta nedeljno.
Pri izboru hleba, odlučite se za integralni - tako ćete držati pod nadzorom unos ugljenih hidrata, poboljšati probavu
i podstaći funkciju creva.
Koristite morsku so jer sadrži manje natrijuma, a poznato je da natrijum zadržava tečnost. Ako želite, možete
koristiti sirće (vinsko ili jabukovo), ili ga zamenite sokom od limuna.
Ova dijeta traje četiri nedelje, a preporučuje se svima koji imaju problema sa probavom, zadržavanjem tečnosti i
koji imaju suvu kožu bez sjaja.
PONEDELjAK
Doručak: 2,5 dl delimično obranog mleka sa 3 kašike muslija
Užina: 1 čaša soka od agruma
Ručak: salata od mahunarki, 40 grama integralnog hleba, 200 grama voća
Večera: predjelo od sirovog povrća u sosu (zelena salata, šargarepa, celer), 150 g ribe pečene u foliji i začinjene
sosom od nane, salata od endivije, 200 g voća
UTORAK
Doručak: 2,5 dl delimično obranog mleka, 3 kriške integralnog tosta
Užina: 200 g voća
Ručak: salata s paprikama, 200 gr voća
Večera: predjelo od mešanog sirovog povrća (zelena salata, šargarepa, celer), 50 g integralnog pirinča kuvanog i
začinjenog sa 2 paradajza, 75 g kuvanog povrća za rusku salatu (šargarepa, grašak, krompir), 1 kašikom kukuruza
iz konzerve, maslinovim uljem i 200 g voća
SREDA
Doručak: 1 nemasni jogurt sa 3 kašike muslija
Užina: 1 čaša soka od agruma
Ručak: 100 g nemasnog mlevenog mesa, 200 g krompira, 1 jaje, 70 g integralne testenine začinjene svežim
paradajzom i naseckanom rukolom, 200 g voća
Večera: mešana salata od crvenog radiča, paradajza i krastavaca, 50 g spanaća kuvanog na pari, 200 g voća
ČETVRTAK
Doručak: 2,5 dl delimično obranog mleka, 4 kriške integralnog tosta
Užina: 200 g voća
Ručak: 100 g nemasnog mlevenog mesa, 200 g krompira, 1 jaje, 40 g integralnog hleba, 200 g voća
Večera: 50 g integralnog hleba, juneća šnicla na žaru, zapečeno povrće (patlidžan, tikvice i crveni radič), cikorija
PETAK
Doručak: 1 nemasni jogurt sa 3 kašike muslija
Užina: 1 čaša soka od agruma
Ručak: pirinač s crvenim radičem, 200 g voća
Večera: mešana salata od endivije, zelenog radiča i paradajza, 150 g pečene ribe, zapečeni patlidžani
SUBOTA
Doručak: 2,5 dl delimično obranog mleka, 3 kriške integralnog tosta
Užina: 200 g voća
Ručak: 100 g graška skuvanog u slanoj vodi i začinjenog kašičicom tartar sosa, 1 krastavac, 200 g voća
Večera: sirovo povrće, supa od povrća sa 30 g mahunarki i 30 g testenine ili pirinča, 200 g voća
NEDELjA
Doručak: 1 nemasni jogurt, 3 kriške integralnog tosta
Užina: 1 čaša soka od agruma
Ručak: 30 g integralne testenine začinjene umakom od paradajza i 50 g graška, 50 g šunke ili pršute, 200 g voćne
salate od sezonskog voća
Večera: zelena salata, 2 tvrdo kuvana jajeta, kuvano povrće (spanać, karfiol), 200 g voća

Dijeta: Očistite organizam od otrova

Efekti restriktivnog načina ishrane često izostaju zbog nagomilanih toksina. Detoks terapija je namenjena onima
koji imaju česte padove energije tokom dana
AKO vam dijeta ne ide baš najbolje, probajte nešto što vam neće doneti brzi gubitak kilograma, ali će pomoći da se
oslobodite nagomilane tečnosti i toksina i vaga će pokazivati manje. Pritom, stvoriće se uslovi da pravilnom
ishranom smršate. Ukoliko nemate sređenu ishranu i ne hidrirate se dobro, u vašem telu se nalaze toksini, koji
negativno utiču na zdravlje i vitkost.
Ova detoks terapija je namenjena pre svega onima koji se osećaju slabo u određenim delovima dana, imaju česte
energetske uspone i padove, često su gladni iako redovno jedu.
Detoksikacija se sprovodi povremeno, ne treba da traje više od jednog dana, i najbolje je ponavljati je u određenim,
ne čestim vremenskim intervalima.
Hrana koja se konzumira su tečnosti iz povrća i voća, začini, čaj i voda. Kalorijski unos je nizak, ali se ne oseća
glad, jer nema naglih skokova šećera u krvi. Sledećeg dana se osobe obično osećaju pomalo slabo (naročito ako su
navikle da se obilnije hrane), ali nekoliko dana kasnije dolazi do navale energije.

Potrebne namirnice:
- 2 limuna
- Čist zeleni čaj (bez aroma i ukusa)
- Čaj od kamilice
- 2 krastavca
- Šaka kelja
- Pola šake mente
- 2 šake peršuna
- 1 zelena jabuka
- Kokos (kokosov orah ili 150 g sirovog badema za spravljanje bademovog mleka)
- Miks zelene salate - zeleniša
- Zrno konoplje (manje od 50 g)
- 100 g jagoda
- 25 g brazilskog oraha
- 1 avokado
- Hladno ceđeno maslinovo ulje
- Jabukovo sirće
- Med
- 50 g bundevinog semena
- 100 g spanaća
- 50 g tamnog bobičastog voća (borovnice, šumsko voće, kupine)
- 1 kruška
Svaka od ovih namirnica ima svoju ulogu, pa je potrebno da se pridržavate spiska, da ne biste umanjili efekat
čišćenja.

Jednodnevni proces detoksikacije:

Nakon ustajanja: (7:00 - 8:30)
- Popiti pola litre vode (lagano) sa isceđenim 1 limunom uz 1 kašičicu meda.
- Potom popiti zeleni čaj. Napraviti ga sa vodom koja nije proključala (80, 90 stepeni Celzijusa), i držati kesicu do
2 minuta

Doručak: (8:00 - 9:30)

- 1 krastavac
- Šaka kelja
- Šaka peršuna
- Pola šake mente
- Napraviti đus od ovih namirnica u šejkeru a potom dodajte sok od jednog limuna

Prva užina: (10:30 - 12:00)

- 1 zelena jabuka uz 100-150 ml kokosove vode (nalazi se unutar kokosa) ili 100-150 ml bademovog mleka

Ručak: (13:00 - 15:00)

- Miks zeleniša i zelene salate, 100 g
- 4 kašičice zrna konoplje
- Pola avokada
- 50 g jagoda
- Pola krastavca
- Šaka peršuna
Izmešati sve u činiji a potom dodati preliv od 2 kašike maslinovog ulja, 2 kašike jabukovog sirćeta, pola isceđenog
limuna i kašičicom meda

Druga užina: (16:30 - 18:00)

- 30 g bundevinog semena (grickati) uz 100-150 ml kokosove vode ili 100-150 ml bademovog mleka
- Čaj (njega praviti sa ključalom vodom, kesica da odstoji 3 do 5 minuta)
NAPOMENA: on ne sadrži kafein pa neće „minirati“ spavanje
Večera: (19:00 - 21:00)
- 100 g spanaća
- 50 g tamnog bobičastog voća (idealno ako možete borovnice da nađete)
- Kruška isečena na komadiće
- 50 g miksa zeleniša/zelene salate
- 25 g brazilskog oraha
Napraviti đus od ovih namirnica u šejkeru i dodati 2 kašičice jabukovog sirćeta

Pred spavanje: (21:00 - 22:00)

- Čaj od kamilice (napraviti sa ključalom vodom, kesica da stoji 3-5 minuta) uz 1 kašičicu meda, i pola isceđenog
limuna.

ZABRANjENO
Tokom čišćenja organizma je zabranjeno:
- piti sokove (gazirane, negazirane, ceđene)
- piti kafu
- pušiti
- jesti ili unositi namirnice koje nisu navedene u programu

VODA POMAŽE
Najvažniju ulogu u čišćenju organizma ima dovoljna hidratacija. Najmanje dve čaše vode pre doručka, dve pre
ručka i dve pred večeru pomoći će organizmu da se znatno bolje izbori sa toksinima. Iako su metode detoksikacije
veoma popularne, prema mišljenju lekara detoksikacija, ipak, treba da bude umeren i dugotrajan proces. Jer, sve
loše što unosimo u organizam, naši organi prerade i izbace preko bubrega, jetre, stolice i kože. Višak toksina se
ugrađuje u tkiva i ćelije, a prirodni ciklus regeneracije ćelija tela traje oko godinu dana.

Čarobna čaša soka od paradajza

Kako paradajz može da pojača efekte dijetalne ishrane i pomogne mršavljenju. Ovaj napitak ima svega 50 kalorija,
kao i malena kocka sira ili pola kriške hleba

Paradajz ubrzava topljenje masti

AKO pripadate grupi onih koji su isprobali mnogo dijeta i nijednom niste bili zadovoljni, možda je vreme da
isprobate novi recept američkih naučnika - „čarobni sastojak“, čaša soka od paradajza!
Bilo da pijete sok koji sami napravili ili koristite kupovni (pripazite na nivo natrijuma u njemu) čitav organizam će
imati koristi. Obezbedićete svom telu optimalnu količinu vitamina i minerala kojima je paradajz bogat, a
istraživanja su pokazala i da ovo povrće utiče na snižavanje holesterola i krvnog pritiska.
Sok od paradajza u kombinaciji s laganom dijetom daje odlične rezultate u skidanju suvišnih kilograma i topljenju
tvrdokornih masnih naslaga.
Zaustavlja glad
Šolja soka od paradajza ima svega 50 kalorija. Istu kalorijsku vrednost ima i malena kocka sira ili pola parčeta
hleba. „Tajna“ je tome što ovaj napitak, čak i u maloj količini, obezbeđuje organizmu neophodne nutrijente, zbog
čega se gubi osećaj gladi i smanjuje se potreba za unosom kalorija. Jedna studija je pokazala da ukoliko popijete
čašu ovog soka pre obroka, u toku dana ćete uneti čitavih 136 kalorija manje
Ubrzava topljenje masti
Osobe koje piju sok od paradajza unose duplo više vitamina C od onih koji se samo pridržavaju ishrane sa
redukovanim kalorijskim unosom. Ovaj vitamin omogućava telu da proizvode aminokiselinu koja je od presudnog
značaja za topljenje masti. Istraživanje je pokazalo da osobe koje ne unose dovoljne količine vitamina C tope za 11
odsto manje masti, dok oni koji ga unose u pojačanoj meri skidaju i do 30 procenata više sala.
Čisti organizam
Pored vitamina C, sok od paradajza sadrži dosta drugih vitamina i minerala a ima i antioksidantno i antiseptičko
dejstvo. Zahvaljujući likopenu, koji postiže dobre rezultate u neutralisanju slobodnih radikala, odličan je čistač
organizma. Takođe, poznato je da paradajz povećava i izlučivanje vode iz organizma i reguliše varenje, što je
veoma važno kada želite da oslabite.
Paradajz dijeta se sastoji od tri glavna obroka i jedne užine. Zajedno s čašom soka od paradajza, dnevna kalorijska
vrednost iznosi oko 1300 kcal. Za svaki obrok izaberite jednu od ponudenih kombinacija.
PARADAJZ DIJETA JELOVNIK
Doručak
letnji šejk (izblendirati šolju jogurta lajt i šolju bobičastog voća), 2 crna tosta, 2 kašike džema za dijabetičare
2 poširana jaja, 2 kriške nemasnog sira, manja zemička od integralnog brašna, 3/4 šolje dinje
50 g galeta od integralnog brašna, kašika putera od kikirikija, 1/2 iseckane banane, šolja nemasnog mleka.
NAPOMENA: svakog dana pre ručka popiti čašu soka od paradajza!
Ručak
1/2 konzerve tunjevine u sopstvenom soku, 2 kašike lajt majoneza, 1/2 šolje zelene salate i paradajza, 1 parče
integralnog hleba, 10 bebi šargarepa, 1 šolja nemasnog jogurta,1/2 šolje jagoda
šolja voća, 1/2 šolje niskokaloričnog belog sira, 8 integralnih krekera
60 g ćuretine, kriška nemasnog sira, zelena salata, kašika lajt majoneza,1/2 integralne kifle, 2 šolje mešane salate, 2
kašike nemasnog krem sira, kašika badema, 2 kašike nemasnog preliva za salatu
Večera
lagana pljeskavica (75 g mesa, kriška nemasnog sira, 2 kašike senfa, zelena salata, paradajz, integralna zemička, 1
šolja grilovanog povrća, kašika maslinovog ulja
110 g grilovanog lososa ili tofua pripremljenog sa po jednom kašikom sojinog sosa i maslinovog ulja, 1 šolja
integralne paste sa jednom šoljom barenog brokolija, i kašikom nemasnog dresinga
75 g grilovanih pilećih prsa, 1/4 šolje leblebija, 3 šolje mešane salate, 2 kašike laganog dresinga i integralna kifla
Užina
1/2 mafina od integralnog brašna, 2 kašike putera od kikirikija, kesica oraha (do 100 kalorija), kriška sveže dinje
30 g nemasnog sira, 3 integralna krekera
110 g lajt pudinga
Brzo mršavljenje uz pečurke
"M-Plan", nova dijeta popularna među svetskim zvezdama. Dve nedelje za glavni obrok treba jesti jelo u kojem
preovlađuju pečurke. Skidaju se suvišni kilogrami sa zadnjice, butina, stomaka i nadlaktica, dok grudi, navodno, ne
gube na obimu
POSLEDNJE "oružje" svetskih zvezda koje žele brzo da izgube kilograme, a da istovremeno zadrže veličinu grudi,
jesu pečurke.
Na njima je zasnovana dijeta "M-Plan" (m je od početnog slova reči mushroom što znači pečurka), koja je postala
popularna zbog toga što uz nju žene uspevaju da skinu suvišne kilograme sa zadnjice, butina, stomaka i nadlaktica,
dok im poprsje, ukoliko je bujno, ne gubi ništa od svojih mera i oblina.
Osnovni princip dijete je zamena jednog glavnog obroka, ručka ili večere, sa jelom na bazi pečuraka. I tako tokom
14 dana. Nutricionistkinja Žanet Džekson objašnjava: "Ishrana bogata vlaknima iz pečuraka pospešuje varenje i
dugo vam daje osećaj sitosti, zbog čega nemate potrebu da često posežete za hranom. Pečurke su veoma bogate
proteinima, a uz to i niskokalorične, što je veoma važna činjenica za sve koji odlučuju da izgube poneki kilogram.
Mit je da je struk poslednje mesto na telu gde žene gube kilograme. Reč je o pogrešnom uverenju. Zapravo, uz
zadnjicu, bokove i nadlaktice, to je jedan od delova tela koje najviše pokrećemo".
Pečurke nisu zaslužne samo za gubitak težine. One mogu da nam pomognu i da izgledamo bolje, jer su bogate B
vitaminima, gvožđem i cinkom, dakle svim onim što je potrebno da naša koža, kosa i nokti budu jaki, zdravi i
sjajni.
Tako su i pečurke, pored mnogih dijeta zasnovanih na jednoj, ključnoj namirnici (krompiru, kupusu i slično),
dobile značajno mesto u dijetama koje za cilj imaju mršavljenje u što kraćem roku. Upravo zbog te činjenice da se
zahvaljujući njima brzo mršavi, pečurke su postale popularne među svetskim zvezdama. Između ostalih, na taj
način, brzopotezno mršave Keli Ozborn, pop pevačica Keti Peti...
Postavlja se pitanje koliko je ovakav način ishrane zaista delotvoran? Ukoliko je suditi prema rečima nutricionista,
potrebno je samo da imate jedan obrok prepun pečuraka, ali ne i sa milion dodataka uz njih.
"Nema sumnje u to da su pečurke izvor hranljivih materija", ističe Žanet Džekson, a u to ne sumnja ni Lusi
Vinhem-Rid, američka nutricionistkinja i stručnjak za fitnes. Ipak, ona izražava sumnje u to da ishrana zasnovana
na pečurkama može da zadrži nečije seksi obline.
"Pečurke jesu niskokalorične i stoga mogu da pomognu pri mršavljenju, a nisu ni skupe, što znači da dijetu može
da primenjuje svako ko to poželi. Ali, netačno je da su one zaslužne za gubitak masnih naslaga sa svih kritičnih
mesta na telu osim sa grudi. Posavetovala bih žene da uopšte ne očekuju da će se to dogoditi. To bi stvarno bilo
previše.
Činjenica je da svi mi, ako jedemo zdravo, izbalansirano i redovno vežbamo, možemo da izgubimo suvišne
kilograme. Bilo bi preterano očekivati više od toga."

U svakom slučaju, verovali ili ne da pečurke imaju moć da nas ulepšaju i stanje tamo gde nam baš to treba, a
pritom su izuzetno zdrave, ukusne i dostupne, treba znati da je ovo vreme, do kraja juna, najidealnije za branje
pečuraka. Naime u ovom periodu ima najviše vrsta jestivih pečuraka, a najmanje ih je otrovnih, za razliku od
jesenje “berbe” kada je i izbor manji i više ih je otrovnijih, odnosno nejestivih.

OMLET SA PEČURKAMA I SPANAĆEM

Potrebno je: 50 g spanaća, 5 pečuraka isečenih na listove, pola crnog luka srednje veličine isečenog na kockice,
250 g belanaca, suvi začin, ulje, so i biber po ukusu.
Na srednjoj temperaturi, na ulju prvo propržite luk dok ne omekša, dodajte pečurke, spanać, suvi začin, začinite
solju i biberom. Sklonite s ringle. U drugom tiganju zagrejte ulje, dodajte suvi začin, preko stavite belanca i dobro
promešajte. Prebacite belanca u šerpu sa pečurkama i pecite dok omlet ne bude skoro potpuno gotov, a onda na
jednu stranu omleta sipajte kašiku suvog začina, preko prebacite polovinu omleta. Garnirajte mladim lukom ili
svežim biljkama po izboru i servirajte.
Jela i pića sa krastavcem
Pohovani kolutići. Zakuska sa piletinom. Osvežavajući zeleni sok. Egzotična salata

Dobro je kombinovati krastavac sa mlečnim proizovidma

Stari narodi su na visokim temperaturama pili sok od krastvca jer je pun vode i hranljivih sastojaka. Ukusno povrće
u velikoj meri bilo je zastupljeno u ishrani, nezi i u lečenju, u Vavilonu, starom Egiptu i Kini, antičkoj Grčkoj i
Rimu. Voda je osnovni sastojak krastavca, zbog čega dobro čisti organizam, pomaže kod problema sa bubrezima i
žučnom kesom, reguliše krvni pritisak. U narodnoj medicini koristi se kod opekotina, iritacija i upala.
Dobro ga je kombinovati sa mlečnim proizovidma, posebno jogurtom i kefirom, kao i belim lukom, mirođijom i
nanom, jer onda nije težak za želudac. Od njega se prave hladne čorbe, ali i tople zakuske i osvežavajući sokovi i
salate.
100 grama svežeg krastavca sadrži: 12 kalorija, 96,73 g vode, 1 g belančevina, 2,16 g ugljenih hidrata, 0,16 g
masti, 0,73 g celuloze, 1,38 g šećera, 3,20 mg vitamina C, 7,20 mkg vitamina K, 14 mkg vitamina B9, 14 mg
kalcijuma, 0,22 mg gvožđa, 12,78 mg magnezijuma, 217,06 mg fosfora, 136 mg kalijuma, 0,03 g natrijuma, 0,17
mg cinka.

Pohovani kolutići

Potrebno je: 3 krastavca, jedno jaje, 2 kašike prezli, 4 kašike ulja, pola glavice crnog luka i čen belog luka.
Krastavce oljuštite i ostavite da odstoje kratko u vrućoj vodi, zatim ih ocedite i isecite na kolutove. Jaje umutite sa
prezlama i dodajte što sitnije iseckan crni i beli luk. U tiganju dobro zagrejte ulje, pa ih uvaljajte u poh od prezli i
luka, pržite nekoliko sekundi sa svake strane i izvadite na papirni ubrus da se ocedi višak ulja. Servirajte kao toplo
predjelo ili dodatak svežoj salati od povrća.
Zakuska sa piletinom
Potrebno je: 200 g piletine bez kostiju, 4 duža krastavca, jedno jaje, 3 čena belog luka, 2 kašike soja sosa, biber
po ukusu i ulje za prženje.
U gril tiganju ispecite piletinu isečenu na komade. Za to vreme operite i oljuštite krastavce, isecite ih na deblje
kolutove, pa na polovine, kašičicom odstranite semenke. Beli luk očistite i isecite ga krupnije i nekoliko sekundi
pržite u drugom tiganju na vrelom ulju, zatim dodajte krastavac, promešajte, nalijte soja sos i pobiberite. Na sredini
tiganja razbijte jaje i sve zajedno pomešajte da se sastojci sjedine. Ukoliko je potrebno dodajte još jednu kašiku
soja sosa ili so. Grilovane komade piletine ubacite u tiganj sa krastavcima, promešajte nekoliko puta i sklonite s
ringle. Servirajte toplo.

Osvežavajući zeleni sok

Za 2 osobe potrebno je: jedan krastavac, 100 g očišćenog spanaća, kašičica limuna, 1/4 limuna bez kore i šaka
sveže nane.
Spanać dobro operite, krastavac oljuštite i isecite na manje komade. Sve stavite u blender, pa dodajte limun i nanu.
Umutite u sok, ukrasite kriškama limuna i servirajte kao osvežavajući, zdravi koktel.

Egzotična salata
Potrebno je: 2 krastavca, 4 struka mladog luka, 50 g pinjola ili badema, kašika korijandera, kašika sveže nane,
kašika susamovog semena, 3 kašike vinskog sirćeta, kašika šećera, čen belog luka i kašika ljute paprike po želji.
Krastavac operite, oljuštite i isecite na kolutove, a kolutove na polovine. Stavite ga u posudu za salatu, dodajte
sitno iseckan beli luk, korijander, nanu, seme susama i pinjole, odnosno bademe koje ste prethodno isekli na pola i
kratko ispekli u tiganju bez ulja. Promešajte i pripremite preliv tako što ćete u manjoj posudi da pomešate vinsko
sirće, šećer, sitno iseckan beli luk i ljutu papriku, pa time prelijte salatu i opet promešajte. Pre serviranja ohladite
dobro u frižideru.
Žito skida kilograme

Dijeta - cerealije pomažu mršavljenju i poboljšavaju opšte zdravstveno stanje organizma. Ovom dijetom se
popunjavaju rezerve vitamina, uređuje probava i čisti ten

Integralne žitarice značajno smanjuju telesnu masnoću

INTEGRALNE žitarice ne samo da povoljno utiču na zdravlje, već i tanje struk. Istraživanja rađena sa ciljem da
utvrde vezu između dijetnih vlakana iz različitih namirnica i telesne masnoće kod odraslih pokazala su da redovno
serviranje bar jednog obroka koji sadrži integralne žitarice značajno smanjuje telesnu masnoću nakupljenu oko
struka (koja je najopasnija po zdravlje), a nekoliko obroka integralnih žitarica dnevno, uz uravnotežen kalorijski
unos, dovodi do smanjenja kilaže.
Dijeta sa integralnim žitaricama obnavlja i podstiče aktivnost probavnog trakta, hrani telo vitaminima, mineralima
celulozom i bioaktivnim supstancama. Između obroka možete piti mineralnu negaziranu vodu, zeleni čaj i sveže
ceđene sokove. Kada završite dijetu, jedite manje mesa neko vreme. Osim gubitka kilograma, poboljšaćete opšte
zdravstveno stanje, akne će nestati, a probava će biti bolja.
Napomena: Isključite so, šećer i alkohol dok ste na dijeti!
* Dan pšenice
CELO zrno pšenice je bogato vitaminima B1, B2, B3, E, folnom kiselinom, kalijumom, fosforom, cinkom bakrom,
gvožđem magnezijumom i dijetnim vlaknima. Pomaže kod dijabetesa, održava normalnu telesnu težinu, snižava
pritisak i nivo holesterola.
Dnevna porcija: 180 g pšenice celog zrna, dodati 3/4 litra ključale prokuvane vode i kuvati 20 minuta na tihoj vatri.
Doručak: žitarica + zamena za šećer + 1 dl toplog mleka
Ručak: 1 šolja čorbe od povrća + 1 struk mladog crnog luka + žitarica
Večera: žitarica + 1,25 dl jogurta + zamena za šećer + cimet
* Dan ovsa

OVAS je bogat vitaminom E, cinkom, selenom, bakrom, manganom i magnezijumom. Ovsena kaša je dobar izvor
proteina. Smanjuje „loš“ holesterol i ima antikancerogena svojstva. Pomaže kod opstipacije, sindroma iritabilnog
creva i hemoroida.
Dnevna porcija: 180 g ovsenih pahuljica, preliti sa 3/4 l ključale vode i kuvati 10 minuta na laganoj vatri.
Doručak: žitarica + zamena za šećer + 1 dl toplog mleka
Ručak: 1 šolja čorbe od povrća + žitarica + beli luk i peršun
Večera: žitarica + zamena za šećer + 90 gr mladog sira + 1 velika kašika kakaoa
* Dan integralnog pirinča
PIRINAČ je bogat vitaminima B grupe i smanjuje rizik od raka debelog creva, snižava nivo holesterola i pomaže
kod bolesti nastalih usled nedostatka manjka dijetnih vlakana (hemoroidi, dijabetes, hronični zatvor i varikozne
vene).
Dnevna porcija: 150 g integralnog pirinča, u to dodati ključalu vodu i ostaviti na laganoj vatri 35 minuta. Oljuštiti
450 g jabuka, iseckati na sitne komade, dodati malo vode i pariti ih 10 minuta. Pomešati pirinač, jabuke i sok od
limuna, cimet i zamenu za šećer.
Podeliti na 3 porcije i jesti po jednu porciju za doručak, ručak i večeru.
* Dan ječma
ZRNA ječma su bogata proteinima, kalijumom i kalcijumom. Ječam jača pankreas, reguliše rad stomaka, jača
creva, krv, koristan je za žučnu kesu i nerve.

Dnevna porcija: 180 g oljuštenog ječma (geršla), dodati 3/4 litra ključale vode i kuvati 10 minuta na laganoj vatri.
Doručak: žitarica + zamena za šećer + 1 dl toplog mleka
Ručak: 1 šolja čorbe od povrća + žitarica + 1 struk mladog crnog luka + 1 paprika
Večera: žitarica + zamena za šećer + 1/2 čaše soka od pomorandže + 2 kašike jogurta
* Dan heljde
DNEVNA porcija: 180 g oljuštene heljde, u to dodati 3/4 lit ključale vode i kuvati 10 minuta na laganoj vatri.
Doručak: žitarica + zamena za šećer + 1 dl toplog mleka
Ručak: 1 šolja čorbe od povrća + žitarica + začini
Večera: žitarica + zamena za šećer + 1 čaša jogurta
* Dan kombinovanih žitarica
DNEVNA porcija: 60 g zrna pšenice, 60 g oljuštene heljde i 60 g ovsenih pahuljica. Dodati 3/4 litra ključale vode i
ostaviti 20 minuta na laganoj vatri.
Doručak: žitarica + zamena za šećer + 1 dl toplog mleka
Ručak: 1 šolja čorbe od povrća + žitarica + beli luk + 3 kašike paradajz sosa (zagrejte sve zajedno )
Večera: žitarica + zamena za šećer + sok od limuna + cimet + 1 rendana jabuka
Dijeta za ravan stomak
Ova dijeta je namenjena ženama koje žele da smršaju u struku i gornjem delu tela. Za nedelju dana može da se
izgubi jedan do dva kilograma

Ova dijeta je namenjena ženama koje žele da smršaju u struku i gornjem delu tela

NAGLAŠEN struk je bio adut mnogih lepotica sa filmskog platna, poput Sofije Loren, Merilin Monro, Brižit
Bardo, ali danas se malo koja žena može pohvaliti time, bez obzira na to da li je mršava ili ima višak kilograma.
Naslage masnog tkiva u stomačnom pojasu uzrokuje nepravilna ishrana i višečasovno sedenje koje slabi trbušne
mišiće. Da biste "izvajali" struk i sačuvali dobro zdravlje, trebalo bi da više hodate i vežbate, kao i da izbegavate
namirnice koje se talože na stomaku, kao što su suvomesnati proizvodi, masni sirevi, slatkiši, slane grickalice,
testa...
Ova dijeta je namenjena ženama koje žele da smršaju u struku i gornjem delu tela. Dnevni meni sadrži oko 1.300
kalorija, a za nedelju dana može da se izgubi jedan do dva kilograma. Važno je da se u ishrani koriste nerafinisana
biljna ulja (maslinovo, suncokretovo, od semena grožđa, soje, palmino...) kao i začinske biljke, kao što su sveži
peršun, mirođija, bosiljak, origano... Osim glavnih obroka, svakoga dana bi trebalo da se užina dva puta,
prepodnevna užina je najbolje da bude voće po želji ili čaša sveže ceđenog soka od voća i povrća. Popodne popijte
šolju jogurta ili pojedite šaku maslina ili orašastog voća.

Ponedeljak
Doručak: šolja kafe i činija integralnih žitarica sa svežim voćem
Ručak: 100 g špageta u paradajz sosu, 200 g salate od mešanog povrća (rendani celer, zelena slata, paradajz).
Večera: 100 g belog pilećeg mesa sa roštilja, 250 g kuvanog povrća (tikvice, spanać, blitva), kriška integralnog
hleba.

Utorak

Doručak: šolja zelenog čaja, 150 g sveže ceđenog soka od šargarepe, šolja nemasnog jogurta, kriška integralnog
hleba.
Ručak: 200 g kupus salate, 70 g testenina sa povrćem.
Večera: porcija supe od povrća, 80 g kuvane govedine, 2 barena krompira.

Sreda
Doručak: šolja kafe, 1 kuvano jaje i tost.
Ručak: 100 g barenog pirinča, 100 g grilovanog povrća, 150 g barenog spanaća, kriška integralnog hleba.
Večera: 100 g telećeg pečenja začinjenog sokom od limuna, 200 g kuvane blitve i komad tosta.

Četvrtak

Doručak: šolja zelenog čaja, porcija žitarica sa svežim voćem i jogurtom.

Ručak: 100 g testenina pomešanih sa 50 g tikvica proprženih u tiganju sa glavicom crnog luka, 200 g salate od
kuvane šargarepe i krompira.
Večera: kajgana od 2 jajeta, 100 g barenog spanaća i 200 g barenog povrća po želji, kriška integralnog hleba.

Petak
Doručak: šolja kafe, 3 kriške integralnog hleba namazanog buterom i medom ili marmeladom.
Ručak: 100 g špageta sa plodovima mora, 250 g salate sa paradajzom i krastavcem, začinjene origanom.
Večera: 200 g grilovane ribe, 200 g kuvanog povrća (kukuruza, šargarepe, krompira), kriška integralnog hleba.

Subota
Doručak: šolja zelenog čaja, porcija žitarica sa svežim voćem.
Ručak: 200 g testenina u paradajz sosu i 200 g salate od svežeg povrća po izboru.
Večera: čorba od povrća, 150 g tunjevine, 150 g kuvanog spanaća, kriška integralnog hleba.

Nedelja
Doručak: šolja zelenog čaja i 3 tosta sa medom.
Ručak: 100 g špageta sa grilovanim tikvicama i lukom, 200 g svežeg povrća.
Večera: 150 g telećeg mesa sa roštilja začinjenog ruzmarinom, 200 g pirea od krompira.

Dijeta: Zeleno za tanji struk

Bogata dijetalnim vlaknima koja ubrzavaju probavu i dodatno regulišu holesterol

Najvažnije namirnice takozvane zelene dijete su povrće, voće, žitarice, krompir, nemasni sir i mleko

IAKO niste vegetarijanac, neki principi laktovegetarijanske ishrane u jelovniku imaće pozitivan efekat ne samo na
kilograme, već i na zdravlje. Zelena dijeta je bogata dijetalnim vlaknima koja ubrzavaju probavu i dodatno regulišu
holesterol.
Najvažnije namirnice takozvane zelene dijete su povrće, voće, žitarice, krompir, nemasni sir i mleko. Mahunarke
poput pasulja, graška, sočiva i soje se retko jedu, a tokom perioda dijete meso, jaja i riba su zabranjeni. Ovo je i
velika mana dijete, jer smanjen unos proteina može da ima negativne posledice po zdravlje.
Doručak: Dan se najbolje započinje voćem, odnosno sveže ceđenim sokom ili voćnom salatom. Voćna salata je
odličan izbor i za međuobrok, a do podneva ne bi trebalo da unosite druge vrste hrane.
Trudite se da tokom dijete jedete dovoljno žitarica, naročito ječma, prosa, kukuruza, heljde. Žitarice nam donose
najviše energije u ovoj dijeti, kao i krompir koji je poželjan. Krompir se uvek jede kuvan, kao salata ili varivo.
Ručak: Glavni obrok u danu najbolje je započeti sokom od svežeg povrća. Uz ručak treba poslužiti krompir ili
neke žitarice. Za pripremu koristite samo vodu, dakle bez ulja ili bilo kakvih drugih masnoća. Svaki dan uz ručak
poslužite salatu od raznovrsnog povrća - krastavci, kupus, zelena salata, šargarepa, paradajz, rukola.
Večera: Započinje se takođe povrćem, dobar izbor je sok od svežeg povrća.

Obavezno je da svaki dan jedete dosta svežeg voća. Najviše se preporučuju maline, kupine, borovnice, ribizle,
trešnje, višnje, jabuke, kruške, marelice, lubenice, dinje, ananas, narandže, limun, mandarina, kivi, grožđe. Voće
treba jesti sveže, ili kao isceđeni sok, ali bez dodatka šećera. Najbolje je jesti sezonsko voće i ono iz podneblja, ali
se može dodati i egzotično. Banane treba jesti umereno, jer su kalorične i sadrže dosta ugljenih hidrata.
Voće se jede kao samostalan obrok, ali između voćke i drugog obroka treba da prođe bar pola sata. Isto važi i za
mleko i mlečne proizvode, koje ne treba jesti u sklopu drugog obroka.
PRIMER JELOVNIKA
Natašte: jedna čaša sveže isceđenog voćnog soka
Doručak: voćna salata sa pola kašičice meda
Ručak: jedna čaša soka od paradajza, krem čorba od šargarepe sa komadima tikvice i integralnim pirinčem, kriška
tosta sa namazom od svežeg sira, salata od svežeg kupusa
Međuobrok: jedan jogurt
Večera: jedna čaša soka od šargarepe, šopska salata.
Priprema savršene testenine
Uvek koristite više vode nego što mislite da je potrebno, stavite 10 do 12 grama krupne soli, sir uvek dodajte tek na
kraju...

Pre nego što sipate skuvanu testeninu na tanjir, tanjir treba da zagrejete

KADA je reč o kulinarstvu, možda najviše nedoumica imamo kada treba da spremamo testeninu. Koliko soli da
stavimo? U koliko vode da je kuvamo? Kada da dodamo maslinovo ulje? Evo odgovora na neke od najčešćih
dilema.
Uvek koristite više vode nego što mislite da je potrebno! Na sto grama testenine, ulijte litar vode. Možda vam to
zvuči kao previše tečnosti, ali testenina sadrži mnogo skroba i, ako je kuvate u premalo tečnosti, biće slepljena.
U litar vode stavite 10 do 12 grama krupne soli, i to tek kada voda proključa. Pojedini kulinarski majstori smatraju
da voda za pripremu špageta treba da bude slana kao morska voda.
Pre nego što sipate skuvanu testeninu na tanjir, tanjir treba da zagrejete. Najbolje je da ga ugrejete pod mlazom
vrele vode.
Sir uvek dodajte tek na kraju. Važno je da testeninu prvo prelijete sosom, da ga ona upije, pa tek onda preko
pospite parmezan.
Nemojte dodavati maslinovo ulje u vodu. Uprkos uverenju da dodavanjem ulja u ključalu vodu sprečavamo
testeninu da se zalepi, to nije tačno.
Ulje će samo plutati po površini vode.
Doduše, tokom pripreme pojedinih vrsta testenine, na primer taljatela i špageta, možete da dodate u vodu malo
maslinovog ulja. Ali kada je reč o onima koje ćete posle da zapečete, kao što su na primer lazanje, nije
preporučljivo dodavati ulje.
Ne pridržavajte se striktno uputstva za pripremu koje pronađete na pakovanju. Ako želite pastu spremljenu "al
dente", onu koja nije prekuvana niti previše mekana, tokom pripreme proveravajte koliko se skuvala.
Sačuvajte malo tečnosti u kojoj se testenina kuvala. Dovoljno je oko pola šolje. Ta tečnost puna skroba može da
popravi konzistentnost sosa za pastu koji je postao, na primer, previše gust.
Nemojte da tresete skuvanu pastu kako bi se osušila. Malo vode u njoj je poželjno, jer će preliv bolje "leći" na
testeninu. Osim toga, ako ste ikada ostavljali u frižider špagete koje niste pojeli za ručak, onda znate šta se događa
kada se pasta osuši: špagete se, recimo, zalepe jedna za drugu i pretvore u zamršeno klupko. Stoga, pastu samo
sipajte u cediljku i dajte joj pola minuta da se prirodno ocedi, a ako žurite, samo je dvaput nežno protresite. To joj
neće škoditi.
Ne ispirajte je! Ne samo da ćete je ohladiti ako je budete ispirali, što nikako ne želite, već ćete sa nje ukloniti skrob
koji pomaže sosu, odnosno prelivu, da se fino prilepi uz testo.
Uz određene vrste testenine idu i određene vrste preliva. Špageti idu iz lagani preliv kako što je pesto ili uz
maslinovo ulje i beli luk. Deblje testenine, kao što su taljatele, bolje se slažu sa nešto "težim" sosom, po mogućstvu
onim u kojem ima mlevenog mesa, ili sa nekim kremastim.
Uz veće cevaste oblike koji imaju rebrastu strukturu (takvi su, recimo, rigatoni) idu veoma gusti sosovi, koji će se
uvući u šipljine. A manji cevasti oblici ("pene") najukusniji su uz lagani paradajz sos.
Šta smete da jedete uveče
Ako uveče ne možete bez hrane, neka vaš poslednji obrok bude najmanjer tri sata pre odlaska na počinak

Ako uveče ne možete bez hrane, neka vaš poslednji obrok bude najmanje tri sata pre odlaska na počinak

Ako želite da se oslobodite suvišnih kilograma, ne bi trebalo da jedete u kasnim večernjim satima.
Telo ne koristi istu količinu energije danju i noću, pa se višak hrane pretvara u masne naslage.
Ako uveče ne možete bez hrane, neka vaš poslednji obrok bude najmanjer tri sata pre odlaska na počinak i odlučite
se za namirnice bogate vlaknima koje neće škoditi vašoj liniji ili snu.
Tunjevina je idealan večernji obrok, jer je niskokalorična, bogata proteinima i sadrži mali procenat šećera.
Osim što će utoliti glad, med će vam omogućiti i kvalitetniji san.
Svež sir sadrži kazein, protein koji vašem telu i dok duboko spavate obezbeđuje dovoljno energije.
Ako vam se jede meso, odlučite se za ćuretinu jer ona sadrži amino-kiselinu triptofan koja usporava proces
probave.

Dijeta: Vitki bez mnogo odricanja

Ograničavanjem kalorija na 1.100 do 1.300 dnevno, može da se skine nekoliko kilograma
SUŠTINA svake „čarobne“ dijete je ista - moramo da smanjimo unos hrane i ukupan broj kalorija. I stručnjaci se
slažu da za eliminaciju suvišnih masnih naslaga postoji samo jedan metod, manji unos kalorija.
Ako imate samo nekoliko suvišnih kilograma, ne morate se podvrgavati ni rigoroznoj, ni dugotrajnoj dijeti,
dovoljno je samo da malo modifikujete ishranu.
Ova dijeta sadrži 1.100 do 1.300 kalorija dnevno i ne preporučuje se deci, adolescentima ni muškarcima (jer je
njima potreban drugačiji kalorijski unos).
Potrebno je da budete potpuno zdravi pre započinjanja ove, kao i bilo koje druge dijete, i da se konsultujete sa
lekarom.
Ponedeljak
Doručak: sok od 2 pomorandže, obrani jogurt, 3 kašike muslija
Užina: činijica kuvanog integralnog pirinča
Ručak: 180 grama lista ili druge bele ribe pečene bez masnoće, 150 grama obarenih mahuna, integralno pecivo
Užina: 1 jabuka
Večera: 70 grama makarona s umakom od paradajza i 1 tvrdo kuvano jaje

Utorak
Doručak: sok od 1 pomorandže, čaj od preslice i integralni hleb
Užina: 1 jabuka
Ručak: salata od paradajz pirea i 100 grama mocarele s bosiljkom i maslinovim uljem, jedno sojino pecivo
Užina: 1 jogurt
Večera: 70 grama integralnih špageta s kuvanim povrćem začinjenih umakom od paradajza s žalfijom
LAGANI UMACI U INDUSTRIJSKIM umacima najčešće se krije mnogo kalorija. Uz salate i zeleno povrće
pripremite ukusne umake koji vas neće ugojiti, a značajno će poboljšati ukus obroka.
Umak s jogurtom: sok od 1 limuna, obrani jogurt, senf, so i biber. Ružičasti umak: sok od grejpfruta, kravlji sir
od obranog mleka, senf, pire od paradajza.
Umak od paradajza: usitnjeni paradajz, beli luk, peršun, so i biber. Umak od mladog luka: kravlji sir od obranog
mleka, narezani mladi luk, so i biber. Umak s karijem: kravlji sir od obranog mleka, kari, limun i so.

Sreda
Doručak: 1 jogurt sa 3 kašike zobenih pahuljica i 1 čaša pomorandžinog soka
Užina: 2 kivija
Ručak: 200 grama oslića pripremljenog u tiganju bez masnoće, kuvano povrće i kriška integralnog hleba
Užina: 1 banana
Večera: 60 grama integralne testenine sa 100 grama mahuna i mešanom salatom

Četvrtak
Doručak: čaj od preslice, 1 jabuka i integralni tost sa niskokaloričnom marmeladom
Užina: 1 jogurt
Ručak: 200 grama kuvanih mahunarki i kuvana šargarepa, 100 grama morskih račića pripremljenih u tiganju bez
masnoće i integralno pecivo
Užina: 1 jabuka
Večera: 50 grama integralnog pirinča s 30 grama goveđeg mesa, 150 grama narendane šargarepe i pola integralnog
peciva

Petak
Doručak: 1 čaša obranog mleka s 3 kašike žitnih pahuljica
Užina: 1 kruška
Ručak: 150 grama zelene salate s jednim tvrdo kuvanim jajetom, pola jabuke, 4 oraha i kriška integralnog hleba,
lagani umak
Užina: 1 jogurt
Večera: gusta supa od povrća sa 40 grama testenine i 30 grama svežeg sira

Subota
Doručak: sok od 1 šargarepe, 2 kriške integralnog tosta sa niskokaloričnom marmeladom
Užina: 1 banana
Ručak: 150 grama pilećih grudi pečenih bez ulja, zelena salata
Užina: 1 obrani voćni jogurt
Večera: 50 grama kuvanog pirinča sa 150 grama tikvica i 1 kriška integralnog hleba

Nedelja
Doručak: čaj od preslice, 1 pomorandža i 5 integralnih keksića
Užina: 1 jogurt
Ručak: varivo od sočiva s blitvom i šargarepom
Užina: sok od šargarepe i limuna
Večera: omlet od 1 jajeta sa 60 grama integralnog pirinča i 100 grama spanaća, jedno sojino pecivo

Dobar jelovnik, zaštita od upala

Optimalna ishrana, po dr Vejlu, ima značajnu ulogu u prevenciji zapaljenskih procesa. Dnevno se unosi od 2.000
do 3.000 kalorija

Stres, otrovi iz okoline, fizička aktivnost i ishrana imaju značajnu ulogu u pojavi upalnih stanja u organizmu

DIJETA PROTIV UPALA nije klasična ni kratkoročna dijeta, jer ne utiče na mršavljenje, već je napravljena da bi
se postiglo optimalno mentalno i fizičko zdravlje. Ali, pridržavanje pravila ishrane, koja je osmislio dr Endrju Vejl,
lekar s Harvarda i pionir integrativne medicine, donosi i postizanje optimalne telesne težine, primerene građi i
životnom dobu.
Po njegovoj teoriji, hronična upala uzrokuje hronične bolesti. Stres, otrovi iz okoline, fizička aktivnost i ishrana
imaju značajnu ulogu u pojavi upalnih stanja u organizmu.
Protivupalna dijeta se bazira na unosu od 2.000 do 3.000 kalorija, u zavisnosti od pola, građe, životne dobi i
stepena aktivnosti. Prema dr Vejlu, ugljeni hidrati treba da osiguraju 40-50 odsto, masti 30, a proteini 20-30
procenata ukupne energije.
Osnovne smernice za ovu ishranu su:
- dosta voća i povrća (celog spektra boja)
- minimizovati unos zasićenih i trans masti
- unositi omega-3 masne kiseline putem ribe, orašastih plodova i eventualno dodataka prehrani
- rafinirane ugljene hidrate (testenina, beli pirinač) zameniti celim žitaricama.
- glavno ulje u prehrani je maslinovo, a suncokretovo i mešavinu biljnih ulja izbegavati
- prednost imaju biljni proteini i proteini iz živinskog mesa, crveno meso i mlečne proizvode treba izbaciti iz
prehrane
- rafinirane i procesirane proizvode maksimalno ograničiti
- koristiti što više začina (đumbir, kari i drugi začini deluju protivupalno)
- može se jesti tamna čokolada (min. 70 odsto kakaa).
Jedna od smernica doktora Vejla je i unos 40 g prehrambenih vlakana, što je moguće postići samo ako se na tanjiru
nađe mnogo voća (naročito bobičastog), povrća (pasulja posebno) i celih žitarica. S obzirom na to da je unos
mlečnih proizvoda u protivupalnoj dijeti minimalan, potrebno je da se kalcijum nadoknadi ishranom bogatom
sardinama s kostima, zelenim lisnatim povrćem, brokolijem, tofuom, semenkama susama, sojinim mlekom.
Dr Vejl savetuje i dodatke ishrani, da bi se osigurao dovoljan unos vitamina C, E i selena. Preporučuje i dodatni
unos karotenoida, koenzima 10, alfa-lipoične kiseline, a ženama kalcijum.
Prednosti dijete
Protivupalna dijeta je slična mediteranskoj, za koju je poznato da ima povoljan uticaj na zdravlje. Reč je o načinu
života, a ne pomodnoj dijeti koja može dovesti do dugotrajnog gubitka suvišnih kilograma. Program je uravnotežen
i nema odricanja. Ishranu čini obilje nutritivno vrednih namirnica, a izbegavaju se prerađeni i industrijski
proizvodi, u skladu s nutricionističkim preporukama.
Negativne strane dijete
Dijeta nije pogodna za one koji vole da se striktno pridržavaju određenih količina i namirnica. Čini se i da je spisak
dodataka ishrani predugačak, pa mnogi zaziru od tolikog uzimanja suplemenata. Prema preporukama protivupalne
dijete, potrebno je jesti dosta vlakana, što može da izazove nadutost i probleme sa probavom.
Primer jelovnika
DORUČAK: musli od zobenih pahuljica sa sojinim mlekom, suvim grožđem, orasima i borovnicama
UŽINA: jabuka
RUČAK: integralno pecivo (posuto semenkama susama) sa ćuretinom na žaru, zelenom salatom i paradajzom
UŽINA: orašasti plodovi i suvo voće
VEČERA: losos ili tuna na maslinovom ulju, integralni pirinač s povrćem, sezonska salata. Kasnije možete pojesti
voće po želji

Napitak od svežeg povrća

Paradajz prelijte ključalom vodom, sačekajte minut-dva, ohladite pod mlazom hladne vode...

Potrebno je - za 8 osoba: 4 paradajza, 3 crvene paprike, 0,4 dl vode, 0,4 dl sirćeta "balsamiko", 1,5 kašika
maslinovog ulja, 6 grančica bosiljka, 2 čena belog luka, veća glavica crnog luka, 200 g struganog parmezana, so i
biber.
Paradajz prelijte ključalom vodom, sačekajte minut-dva, ohladite pod mlazom hladne vode, oljuštite i zajedno sa
očišćenom paprikom isecite na kockice.
Preručite u čašu za štapni mikser, dodajte očišćeni beli luk, kolutiće crnog luka, listiće bosiljka (6 listića sačuvajte
za kasnije), ulje, sirće "balsamiko", vodu, so i biber i sve zajedno izmiksajte.
Dobijenu gustu masu sipajte u staklene čaše, pospite struganim parmezanom i do serviranja čuvajte u frižideru.

Aroma Italije
Taljatele sa plodovima mora. Punjena testenina u sosu. Kaneloni sa spanaćem i sirom

Taljatele sa plodovima mora

Taljatele sa plodovima mora

Za 4 osobe: 500 g taljatela, 500 g većih kozica, 1 kg neočišćenih školjki, 150 g mesnate slanine (pančeta), 250
ml Meggle pavlake za kuvanje, 10 čeri paradajza, 50 g Meggle maslaca, so i biber.

Taljatele skuvajte u slanoj vodi, procedite, poprskajte uljem i promešajte da se ne zalepe, pa ih ostavite na stranu.
Kozice i školjke kratko prokuvajte u malo neposoljene vode (jer su školjke već slane od mora), procedite i ostavite
da se ohlade, a proceđenu vodu sačuvajte. Nekoliko kozica i školjki možete ostaviti neočišćene za ukrašavanje,
ostale očistite. Pančetu isecite na kraće tanke šnite, pa je propržite u tiganju, bez dodatka masnoće, na laganoj vatri.
Dodajte prepolovljen čeri paradajz, Meggle pavlaku za kuvanje, kozice i školjke. Posolite i pobiberite, po ukusu. U
drugoj posudi rastopite Meggle maslac, dodajte malo vode u kojoj su se kuvale kozice i školjke, u količini
dovoljnoj da u njoj možete zagrejati prethodno skuvane taljatele. Dodajte pripremljen sos od morskih plodova, pa
lagano promešajte. Dodajte i neočišćene kozice i školjke. Kuvajte još par minuta. Poslužite toplo i, po želji, pospite
narendanim parmezanom.

Punjena testenina u sosu

Za 4 osobe - za testeninu: 250 g brašna, 1 jaje, 1 kašika ulja i so. Za fil: 300 g mlevenog ćurećeg mesa, grančica
majčine dušice, 2 čena belog luka, 1 jaje, so i biber. Za sos: 250 ml Meggle pavlake za kuvanje i grančica
majčine dušice.

U brašno dodati so, jaje i ulje. Zamesiti testo i ostaviti pokriveno pola sata. Majčinu dušicu oprati, prosušiti i
skinuti listiće. U meso dodati zdrobljeni beli luk, majčinu dušicu, so, biber i jaje. Oblikovati male kuglice.
Odležalo testo tanko razvući i iseći na kvadrate 4x4 cm. Na sredinu svakog staviti kuglicu mesa, presaviti po
dijagonali i viljuškom čvrsto pritisnuti krajeve, da se zalepe. Veću količinu posoljene vode, staviti da provri, pa
kuvati po nekoliko komada napunjene testenine, desetak minuta. Kuvano ređati u činiju. Meggle pavlaku za
kuvanje i majčinu dušicu staviti da provri, pa preliti preko kuvane testenine.

Kaneloni sa spanaćem i sirom

Za 4 osobe: 12 kanelona, 1 jaje, 200 g sira rikota, 200 g Meggle svežeg sira, 120 g spanaća, 200 ml Meggle
pavlake za kuvanje, 150 g parmezana, 2 čena belog luka, 2 kašike maslinovog ulja, so i biber.

Kanelone staviti u posoljenu vodu koja vri i kuvati 2 minuta, tek toliko da malo upiju tečnosti i zatim ih izvaditi.
Listove spanaća bez grančica, dobro oprati pod mlazom vode i sitno iseckati. U činiju razbiti jaje, posoliti, začiniti
solju i biberom, umutiti, pa dodati Meggle svež sir, sir rikota, polovinu rendanog parmezana, zdrobljeni beli luk,
iseckane listove spanaća, pa sve zajedno izmešati. Dobijenom smesom puniti kanelone i slagati ih jedan pored
drugog, u maslinovim uljem nauljenu vatrostalnu posudu. U činiji pomešati Meggle pavlaku za kuvanje sa
preostalim rendanim parmezanom i time premazati kanelone. Peći 35 minuta na 1800 C.

Riblje ulje štiti mozak od brze hrane

Tako što stimuliše oblast u mozgu koja je zadužena za kontrolu ishrane, učenje i pamćenje

Riblje ulje

STRUČNJACI sa Univerziteta u Liverpulu došli su do saznanja da ishrana bogata omega-3 masnim kiselinama
može da zaustavi negativne uticaje brze hrane, tako što stimuliše oblast u mozgu koja je zadužena za kontrolu
ishrane, učenje i pamćenje.
Istraživanje je trajalo nekoliko decenija i otkriveno je da ishrana koja obiluje mastima može da utiče na mozak i da
poremeti neurogenezu, odnosno proces koji stvara nove nervne ćelije.
Preterano konzumiranje rafinisanog šećera i zasićenih masti kojih ima u brzoj hrani, dovodi do gojaznosti, ometa
metabolizam, a utiče i na mentalne procese.
Ove promene moguće je videti u strukturi mozga i mogućnosti stvaranja novih nervnih ćelija, što potencijalno
povezuje gojaznost sa neurodegenerativnim bolestima. Omega-3 masne kiseline mogu da obrnu ili zaustave ove
uticaje.
Istraživanje je pokazalo da ishrana u kojoj preovlađuju masti zaustavlja lučenje hormona koji štite neurone i
stimulišu njihov rast, a da omega-3 masne kiseline vraćaju lučenje hormona u normalno stanje i podstiču rast
nervnih ćelija.
Stoga, konzumirajte riblje ulje kako biste zaustavili negativan uticaj brze hrane na mozak.

Riblje ulje za zdravu psihu

Naučnici se nadaju da je pronađena alternativa za opasne antipsihotičke lekove, koji mogu imati ozbiljne
nuspojave
Britanski stručnjaci tvrde da ukoliko svakodnevno konzumiramo riblje ulje znatno smanjujemo rizik da "zaradimo"
mentalna oboljenja izazvana različitim psihozama. Tokom tri meseca pratili su kako riblje ulje kao dodatak u
ishrani deluje na organizam i došli do saznanja da je toliko delotvorno da može čak za četvrtinu da smanji rizik
obolevanja od šizofrenije.
Veliki plus ribljeg ulja su omega-3 kiseline, koje su dobre ne samo za srce nego i mozak. Naučnici koji su radili na
ovoj studiji kažu da je reč o revolucionarnom otkriću, jer to znači da postoji nada da je pronađena alternativa za
opasne antipsihotičke lekove koji mogu imati ozbiljne nuspojave. Lekari iz Austrije, Australije i Švajcarske
testirali su 81 osobu, koje su imale predispozicije da obole od različitih psihoza - bilo da postoji istorija mentalnih
oboljenja u njihovoj porodici ili sami već imaju blage simptome psihoze. Tokom 12 sedmica polovina je u ishrani
imala riblje ulje, dok su ostali uzimali običnu tabletu. Posle dve godine praćenja njihovog mentalnog stanja,
ispostavilo se da se dvoje ljudi razboleleo u onoj grupi koja je uzimala riblje ulje, a čak 11 u drugoj. Zahvaljujući
ovim rezultatima, naučnici su odlučili da nastave istraživanje kako bi ustanovili da li omega-3 masne kiseline
mogu potpuno zameniti antipsihotičke lekove.
Preporuke, saveti, otkrica
04. maj 2009. 12:00 | Komentara: 0
Riblje ulje može da smanji simptome kod astme izazvane fizičkim naporom, tvrde britanski naučnici. Preparati koji
u sebi imaju kombinaciju vitamina E i mineral selen, pomažu u sprečavanju nastanka karcinoma prostate.
Riblje ulje protiv astme

Riblje ulje može da smanji simptome kod astme izazvane fizičkim naporom, tvrde britanski naučnici. Sprovedeno
istraživanje pokazalo je da riblje ulje smanjuje suženje disajnih puteva, pa samim tim i potrebu za uzimanjem
lekova. Tronedeljnim istraživanjem obuhvaćeno je 16 odraslih pacijenata koji su se rekreativno bavili sportom. Za
to vreme njihovoj dijeti je dodavano riblje ulje, a konačni rezultati pokazali su da je njihova funkcija nakon
vežbanja poboljšana za 64 odsto, a da je upotreba inhalacionih lekova smanjena za 31 procenat.
Ovo je izuzetno važno ako se zna da kod čak 80 odsto obolelih od astme fizički napor izaziva tegobe. Zanimljivo je
da slične tegobe oseća i deset odsto populacije koja ne boluje od astme.

Vitamin E, kapsaicin i selen štite muškarca

Preparati koji u sebi imaju kombinaciju vitamina E i mineral selen, pomažu u sprečavanju nastanka karcinoma
prostate, tvrde naučnici Centra za istraživanje raka “Fred Hačinson” u Sijetlu. Sem toga, selen delimično neutrališe
i štetno dejstvo kancerogenih materija iz duvana, što je posebno važno za muškarce pušače.
Bilo bi najbolje da se muškarci u potpunosti odreknu cigareta, poručuju iz Centra u Sijetlu, a ukoliko to nije
moguće, trebalo bi kombinovane preparate vitamina E i selena uključiti u ishranu. Posebno je važno da se u
organizam unose zajedno, jer odvojeno ne pokazuju zavidnu efikasnost, pokazala su istraživanja.
S druge strane, i ljuta papričica pokazala je svoju antikancerogenu moć u borbi protiv karcinoma prostate, tvrde
američki naučnici. Posle obavljenih testiranja oni naglašavaju da kapsaicin, ključni sastojak ljute papričice,
podstiče odumiranje čak 80 odsto ćelija raka prostate, i time dovodi do smanjenja tumora.
Istovremeno, upozoravaju da sa konzumiranjem papričica ne treba preterivati, jer mogu da dovedu do ozbiljnih
problema na želucu.

Zeleniš, voće i jaja otklanjaju umor

Manjak vitamina može da izazove mnogobrojne tegobe: od nervoze do bolova

ZBOG nedostatka raznovrsne ishrane, pre svega povrća i voća, mnogi su iz zimskog perioda izašli sa nedostatkom
određenih vitamina i minerala.
A, čim jednog vitamina u organizmu nema dovoljno, dolazi do poremećaja funkcije organa ili čitavog sistema
organa.
Slabost i malaksalost, hronični umor, krti nokti, suva koža, česte prehlade, bolovi u mišićima, pa čak i napetost,
nervoza i gubitak pamćenja povezani su sa deficitom određenih vitamina ili minerala. Zbog toga bi sezonske
namirnice sa pijačnih tezgi trebalo iskoristiti i nadoknaditi vitamine i minerale koji telu vraćaju vitalnost, a
organima omogućavaju da rade punom parom.
Jelena Jovanović, nutricionista iz Preventivnog centra Doma zdravlja „Stari grad“, objašnjava koliko su važni
određeni vitamini u obavljanju funkcija svih delova tela. Pošto je važno da se sa unošenjem vitamina ne pretera,
potrebno je da se zna i koja doza ovih važnih sastojaka dnevno sme da se uzima.
- Zdrav, dobro izbalansiran jelovnik je onaj koji svakodnevno sadrži minerale, vitamine i druge nutritivno hranljive
sastojke kao što su proteini, ugljeni hidrati i masti - kaže Jovanovićeva.
Vitamin A
Preporučena doza je 500-600 nanograma na dan. Gruba, suva i nadražena koža, gubitak apetita, čest umor, slaba
kosa bez sjaja, lomljivi nokti, pojava peruti, koža sklona aknama, sve su to upozoravajući znaci nedostatka
vitamina A. Njegov deficit najčešće se ogleda u promenama na očima. Oni koji imaju ove probleme treba da piju
mleko, jedu žumance, šargarepu, kajsije ili med.

Vitamin D
Preporučena doza je 5-10 ng dnevno. Kod manjka vitamina D najpre će se primetiti promene na koštanom tkivu.
Zdravlje kostiju zavisi od ovog vitamina, jer kosti bez njega postaju slabe, savijaju se i lome. Malaksalost, slabost,
pojačano znojenje, takođe mogu da budu simptomi manjka ovog vitamina. Istovremeno, ovaj vitamin štiti od
malignih oboljenja, a nalazi se u ribama: haringi, lososu, tuni.

Vitamin E
Preporučena doza je 10 mg na dan. Deficit vitamina E ne pokazuje se toliko vidljivim spoljnim znacima, ali su
simptomi uočljivi u krvnoj slici, pa je tako pokazatelj nedostatka vitamina E manja količina crvenih krvnih zrnaca.
Nalazi se u uljima, orasima, semenkama.

Vitamin C
Preporučena doza je 500 mg na dan, a za pušače 1.000 mg dnevno. Sklonost infekcijama, izražene vene, modrice,
sklonost krvarenju znakovi su nedostatka vitamina C u organizmu. Manjak se može javiti pri povećanim fizičkim i
psihičkim naporima, za vreme trudnoće i dojenja i kod infekcija. Ovaj vitamin je važan jer podstiče rad imunog
sistema u borbi sa virusnim infekcijama i bakterijama. Paprika, kupus i citrusno voće bogati su prirodni izvori
vitamina C.

Vitamin B2
Deficit vitamina B2 vidljiv je u uglovima usana, oko kojih se učestalo javljaju rane i oštećenja kože. Kada ga nema
dovoljno u organizmu, dolazi do iritacije očiju koje se naročito ispoljavaju smetnjama na svetlu. Oči su umorne i
osetljive na svetlost. Javljaju se, takođe, teškoće u zarastanju rana, alergijske reakcije i upalne promene na koži.
Ovaj vitamin se nalazi u mlečnim proizvodima, ribi i jajima.

Vitamin B6
Preporučena doza je od 1,5 do 2 mg na dan. Nedostatak vitamina B6 se javlja kod dijabetičara, starijih osoba,
trudnica i dojilja. Manjak B6 vitamina je povezan sa oboljenjima bubrega, grčevima u rukama i nogama, javljaju se
upale kože, razdražljivost, nesanica i anemija. To je vitamin koji reguliše promene raspoloženja, PMS i brojne
mentalne poremećaje, a učestvuje u metabolizmu proteina. Nalazi se u piletini, ribi, lešnicima, kikirikiju.

Vitamin B9 ili folna kiselina

Preporučena doza je 150-200 ng dnevno. Važna je za sintezu DNK. Deficitarnost se javlja kod trudnica, žena koje
uzimaju kontracepciju i osoba sa probavnim tegobama. Učestvuje u sintezi hemoglobina i sazrevanju eritrocita, pa
u ishranu valja ubaciti zrnevlje, orah i zeleno povrće.

Gvožđe
Preporučena doza je 10-30 mg dnevno. Učestvuje u izgradnji hemoglobina i mioglobina u mišićima. Nalazi se u
crvenom mesu, sočivu, jajima, suvom voću.

Kalcijum
Preporučena doza je 800-1.200 mg na dan. U mleku, jogurtu, konzerviranoj ribi i brokoliju ima ovog minerala koji
je odgovoran u prevenciji rahitisa, osteoporoze i hipertenzije.

Bakar
Preporučena doza je 1,5-3 ng dnevno. Važan je u stvaranju eritrocita a izvori su mu morski plodovi, kivi, kakao
prah.

Magnezijum
Preporučena doza je 280-375 mg na dan. Učestvuje u izgradnji kostiju mišića, nervnog sistema, a bogati izvori
ovog minerala su banana, čokolada, lešnici, orasi.

Mangan
Preporučena doza je 2 mg dnevno. Kao snažno antioksidativno sredstvo mangan se nalazi u jajima, ananasu i
integralnim žitaricama.

Kalijum
Preporučena doza je 1.100-2.000 mg dnevno. Ko ima problema sa krvnim sudovima trebalo bi svaki dan da jede
banane, paradajz, avokado ili losos.

Dijeta: Isperite telo i smršajte

Traje četiri nedelje, tokom kojih se kombinuje specifična ishrana i umereno vežbanje

POSLE nekoliko meseci teške i obilne ishrane, naš organizam „vapi“ za prolećnim čišćenjem.
Iako telo može i samo da se oslobodi otrova, posle zimske ishrane treba mu malo pomoći da se organi „isperu“, ali
i da se rešimo nekoliko kilograma viška.
Ova dijeta traje četiri nedelje, tokom kojih se kombinuje specifična ishrana i umereno vežbanje.
Ovaj program je individualan, u zavisnosti od stanja organizma i potreba osobe, a predlozi koje dajemo samo su
smernica kako bi detoksikacija trebalo da izgleda.
Čišćenje se obično sprovodi u četiri faze: čišćenje bubrega i creva, zatim čišćenje limfnog sistema, čišćenje jetre i
žučne kese (ovo doprinosi smanjenju masnih naslaga), i čišćenje pluća, krvi i kože.
Tokom celog programa počinje se ujutru s mlakom limunadom, a do podneva se preporučuje samo voće i sveži
voćni sokovi.
Za ručak je obavezna velika salata u kojoj dominira zeleno lisnato povrće. Slično važi i za večeru, koja treba da
sadrži ili zeleno lisnato povrće kao salatu, ili blago obareno povrće.
Preporučuje se dosta vode, kao i čajeva, a poželjno je ishrani dodati suplemente - multivitamine i minerale, po
potrebi i digestivne enzime.

ZABRANjENA HRANA: kafa, alkohol, šećer, brašno, prerađena hrana, pržena hrana, so, meso i mlečni
proizvodi. Organski dobijena jaja su jedini životinjski proizvod koji je dozvoljen, i to najviše tri nedeljno. Slatkiši
su zabranjeni, a ako imate veliku želju za slatkim možete je zadovoljiti manjom količinom suvog ili koštunjavog
voća.

PREPORUČENA HRANA: bademi, jabuke, artičoke, banane, repa, borovnice, kupus, šargarepa, celer, višnje,
luk (beli i crni), grejpfrut, kelj, limun, maslinovo ulje, maline, alge (suve i sveže), spanać...

PREPORUKE ZA VEŽBANjE: Preporučuje se svakodnevno umereno vežbanje koje uključuje skakanje i

kretanje. Idealno je skakanje na mini trambulini, a razlog je jednostavan - ova vežba dramatično podstiče kretanje
limfe i čišćenje organizma. Od velike koristi je i brzo hodanje 30 minuta pet dana nedeljno.

ZAŠTO DRŽATI OVU DIJETU: Ova detoksikaciona dijeta zagovara unos raznovrsne integralne hrane,
pogotovo svežeg voća i povrća, i oslobađa telo nagomilanih toksina. Takođe, pomaže u uklanjanju celulita, i
ukazuje na neophodnost smanjenja stresa. Uspešno vraća energiju, koža postaje sjajnija, oslabićete nekoliko
kilograma viška.

LOŠE STRANE DIJETE: Detoksikaciona dijeta je veoma restriktivna u izboru namirnica, i to može da bude
problem. U početku primene često se oseti umor kao posledica promene u ishrani i uklanjanja kafe, životinjskih
produkata i šećera iz ishrane (naročito je kritična prva nedelja). Kod nekih osoba dođe do promene u varenju, jer je
većina hrane u ovoj dijeti bogata dijetnim vlaknima. Ne preporučuje se duže od mesec dana hraniti se ovako, jer je
organizmu potrebna i hrana bogata proteinima.

PRIMER JELOVNIKA

Prvi dan
Po ustajanju:
- Sok od pola limuna sa mlakom vodom
- Lake jutarnje vežbe
- 1 kašičica pektina razmućenog u kašičicu vode ili nezaslađenog soka

Doručak
- Kaša od sezonskog voća sa jednom bananom
- Prepodnevna užina
- Sveže jagodičasto voće

Ručak
- Velika zelena salata sa paradajzom, crvenom paprikom, klicama alfa-alfa (ili pšeničnim klicama), narendanom
šargarepom i kašičicom maslinovog ulja
- Pareni krompirići zapečeni u rerni

Popodnevna užina
- Štapići od celera
- Lako popareni bademi - 6-7 komada (skinuta opna)

Večera
- Velika mešana salata
- Supa od sezonskog povrća i integralnog pirinča
- Večernja užina
- Pomorandža i neko suvo voće

Drugi dan

Doručak
- 20 plodova šumskog voća
- 1 jabuka
- 1 kruška
- Jogurt
- Šačica badema
Voće možete jesti zasebno ili napraviti voćni jogurt od svih sastojaka.

Međuobrok
Popijte limunadu, pa posle 10 minuta pojedite bananu i šaku semenki suncokreta ili bundeve.

Ručak
Ručak pripremite od bilo kojeg mahunastog povrća. Skuvajte ga i začinite ili isceđenim limunom ili sa malo
ekstradevičanskog maslinovog ulja. Porcija nije ograničena, ali bitno je da ne preterate.

Međuobrok
Salata od krastavaca, paradajza, rukole, zelene salate, s maslinovim uljem. Uzmite i šaku lešnika ili nekog sušenog
voća.

Večera
Jaja ili riba na žaru, s tim da uz to možete jesti koliko želite povrća i kojeg želite (šargarepa, brokoli, spanać)
kuvano i bez začina.
Supe od povrća čiste organizam
Najbolji čistači organizma su supe od koprive, celera, šargarepe, brokolija, jabuke, crne rotkve ili spanaća

Supa od povrća

PRE nego što odete na odmor, bilo bi dobro da očistite organizam od štetnih materija nakupljenih tokom hladnih
meseci i jake hrane. Laganom detoksikacijom ne samo da ćete se osloboditi masnih naslaga, već ćete i poboljšati
imunitet.
Najbolji čistači organizma su supe od koprive, celera, šargarepe, brokolija, jabuke, crne rotkve ili spanaća sa
dodatkom svežih začinskih biljaka, luka, ali i južnog voća i brusnice.
Jednostavno se pripremaju, možete i da pomešate nekoliko vrsta povrća i voća, a nutricionisti preporučuju da
konzumirate 2,5 dl supe posle svakog jela, ne pre.
Povrće možete da izblanširate, a potom umutite u blenderu i tako dobijete krem supu.
Bistre domaće supe se brzo i lako vare i efikasno čiste organizam.
Bistru supu od povrća napravićete tako što ćete da kratko skuvate razne namirnice (najduže se kuvaju šargarepa i
celer, zato ih isecite na kockice), a potom procedite i začinite aromatičnim biljkama, solju i biberom.
Osim supe, i žitarice su odlični čistači masnih naslaga, dovoljno je da jednom dnevno, najbolje ujutru, pojedite
ovsene žitarice sa nemasnim jogurtom.

Mediteranska dijeta
Jedite manje crvenog mesa i mlečnih proizvoda, ali umanjite i konzumiranje soli i šećera

Dijeta podrazumeva da jedete manje crvenog mesa i mlečnih proizvod

KAKO nam se približava letnji period, to sve više tragamo za načinima kako da budemo što vitkiji i spremniji za
ulazak u bikini, odnosno izlazak na plažu.
Možda će neki od vas najzad isprobati mediteransku dijetu, način ishrane kojeg je osmislio dr Džon Pirs.
Zasnovan je na navikama u ishrani koje imaju ljudi sa Mediterana, a podrazumeva konzumiranje voća, povrća,
celih zrna žitarica i mahunarki koje uspevaju u ovom delu sveta.
Dijeta podrazumeva da jedete manje crvenog mesa i mlečnih proizvoda, ali i da konzumirate manje soli i šećera.
Na taj način ne samo da se kilaža drži pod kontrolom, već i celokupno zdravlje.
Zdravo srce: Ovaj način ishrane obiluje zdravim mastima, kao što su maslinovo ulje i omega-3 masne kiseline
kojih ima u ribi, pa će držati pod kontrolom krvni pritisak, a i znatno smanjiti rizik od nastanka srčanih bolesti.
Prevencija protiv kancera: Zeleno lisnato povrće (brokoli i spanać) i mahunarke (leblebije i sočivo), poznati su
kao hrana koja je odlična u borbi protiv kancera, jer je bogata antioksidansima.
Više testosterona: Prema studiji koju je obavio dr Pirs, kod muškaraca koji konzumiraju više hrane bogate omega-
3 masnim kiselinama, zabaležen je porast nivoa testosterona. Osim toga, na prostatu pozitivno deluje i zeleno
lisnato povrće.
Gubitak kilograma: „Tipični mediteranski obroci obiluju zdravim namirnicama, naročito povrćem“, kaže dr Pirs.
„Porast broja gojaznih osoba velikim delom je i posledica toga što sve više, umesto sveže, jedemo prerađenu
hranu“.
Hronične bolesti: Statistički podaci pokazuju da hronične bolesti, kao što su kardiovaskularne, dijabetes i
Alchajmerova, menje pogađaju osobe koje primenjuju mediteranski način ishrane.

Sveže i kuvano povrće

Kuvanjem namirnice postaju mekše i lakše za varenje, dok toplota razgrađuje zidove biljnih ćelija pa se iz njih
oslobađaju antioksidansi i vitamini
POŠTO se u poslednje vreme mnogo govori i piše o tome kako je konzumiranje sirovog povrća mnogo zdravije od
kuvanog, možda bi ipak trebalo istaći da najnovija istraživanja pokazuju i drugu stranu medalje, odnosno da
određene vrlo važne sastojke ljudski organizam može bolje da apsorbuje iz kuvanog nego iz sirovog povrća.
Sem toga, kuvanjem namirnice postaju mekše i lakše za varenje, dok toplota razgrađuje zidove biljnih ćelija pa se
iz njih oslobađaju antioksidansi i vitamini.
Istina, visoke temperature tokom kuvanja mogu smanjiti količinu vitamina i antioksidanasa koje povrće sadrži, ali
ne u onoj meri u kojoj se to do sada verovalo.
Naime, ako se povrće kuva kratko, ne više od 10 minuta, i to na pari, taj gubitak se značajno smanjuje. Ipak, dok
naučnici i nutricionisti, bilo da su pobornici svežeg ili kuvanog povrća, u potpunosti ne usaglase svoje stavove,
najsigurnija opcija je da u ishranu ubacite i sirovo i kuvano povrće, jer je i u jednoj i u drugoj varijanti ono zaista
zdravo i treba ga konzumirati svakodnevno.
Da bi vam bilo lakše da se opredelite, nudimo vam tablicu energetskih i nutritivnih vrednosti 100 g dve najčešće
korišćene povrtne namirnice:
Svež spanać: masti - 0,39 g, vlakna - 2,20 g, vitamin C - 28,10 mg, vitamin B6 - 0,20 mg
Kuvani spanać: masti - 0,26 g, vlakna - 2,40 g, vitamin C - 9,80 mg, vitamin B6 - 0,24 mg
Sveža šargarepa: masti - 0,24 g, vlakna - 2,80 g, vitamin C - 5,90 mg, vitamin B6 - 0,14 mg, A i B karotin -
11762 mcg
Kuvana šargarepa: masti - 0,18 g, vlakna - 3,00 g, vitamin C - 3,60 mg, vitamin B6 - 0,23 mg, A i B karotin -
12108 mcg.
Specijaliteti
Baget sa aromatičnim biljem. Zapečena riba. Topli prilog od kupusa. Jagnjetina sa sirom i spanaćem. Gurmanska
salata

Jagnjetina sa sirom i spanaćem

Jagnjetina sa sirom i spanaćem

Za 4 osobe: jagnjeći but bez koske, 300 g spanaća, 100 g parmezana, 200 g fete, jedno jaje, 50 g badema, oraha ili
lešnika, 2 kašike ulja, 3,5 dl belog vina, 2 šargarepe, koren paškanata, dva-tri paradajza, nekoliko grančica
ruzmarina, so, biber i ulje.
Spanać operite, očistite i kratko propržite u zagrejanom teflonskom tiganju bez masnoće. Sir izgnječite, pomešajte
sa seckanim orasima, peršunom, posolite, pobiberite i snažno promešajte. Jagnjeći but iz kojeg je izvađena kost
raširite na radnoj površini i premažite pripremljenom mešavinom, pa urolajte, uvežite kanapom, položite u veći
tiganj sa zagrejanim uljem i pržite da porumeni sa svih strana. Prženi jagnjeći rolat preručite zajedno sa uljem u
kojem se pržio u pleh, prelijte vinom, dodajte očišćenu šargarepu i paškanat isečene na kolutiće i pecite dva sata u
rerni zagrejanoj na 180 stepeni. S vremena na vreme prelijte sokom koje je pečenje pustilo. Pred kraj pečenja
dodajte paradajz isečen na kriške, prelijte ga sosom od pečenja i sve zajedno pecite još pet minuta.

Baget sa aromatičnim biljem

Za 4 osobe: 500 g integralnog brašna, 2 kašike očišćenih semenki suncokreta, kašika suvog kvasca, 3 kašike
svežeg seckanog aromatičnog bilja po želji (bosiljak, majčina dušica, ruzmarin, peršun...), kašika soli i 3 dl mlake
vode.

U većoj posudi pomešajte brašno, grubo samlevene semenke suncokreta, so, seckano aromatično bilje i kvasac.
Sipajte vodu i mesite vrhovima prstiju desetak minuta, pa prekrijte vlažnom kuhinjskom krpom i ostavite da odstoji
60 minuta na sobnoj temperaturi. Nadošlo testo premesite, preručite na brašnom posutu radnu površinu i zamesite
dva hlepčića oblika francuskog bageta. Ponovo prekrijte vlažnom krpom i ostavite da odstoji još 60 minuta.
Nadošle bagete poprskajte vodom i oštrim nožem koso zasecite na nekoliko mesta, položite ih u pleh obložen
papirom za pečenje i pecite 25 minuta u rerni zagrejanoj na 185 stepeni. Pečene bagete ohladite, isecite na deblje
kriške i servirajte sa salatom i sirom.
Zapečena riba

Za 4 osobe - za ribu: štuka od 600 g, 2 kašike strugane limunove kore, kašika brašna, glavica luka, 60 g putera,
dve-tri kašike povrtnog bujona iz kocke, 1,5 dl belog vina, 1,5 dl neutralne pavlake, 3 žumanca, veza peršuna so i
biber. Za pire: 100 g mlevenih lešnika, 800 g krompira, 2,5 dl mleka, 50 g putera i so.

Očišćenu i opranu ribu uvaljajte u struganu limunovu koru, pa u brašno i ispržite na pola količine vrelog putera.
Prženu ribu poređajte u podmazanu vatrostalnu posudu i poklopite. Na ostatku otopljenog putera kratko ispržite
seckani luk. Kada se luk zacakli smanjite temperaturu, dodajte ranije pripremljen povrtni bujon iz kocke, pavlaku i
vino, snažno promešajte i kada tečnost proključa kuvajte 5 minuta. Sklonite s ringle, posolite, pobiberite, sačekajte
da se sos malo ohladi, dodajte seckani peršun i prethodno umućena žumanca i sve sjedinite. Krompir skuvajte u
ljusci, ocedite, oljuštite, izgnječite, dodajte mlevene lešnike, puter i mleko i snažno mešajte da dobijete gladak pire.
Uz pomoć kolačarskog fišeka pire istisnite u vatrostalnu posudu oko ribe, odozgo sipajte pripremljeni sos i pecite
15 minuta u rerni zagrejanoj na 180 stepeni. Zapečenu ribu i krompir ukrasite svežim povrćem i servirajte toplo.

Topli prilog od kupusa

Za 4 osobe: glavica svežeg kupusa, 2 dl kisele pavlake, 1 dl milerama, 100 g mlevenih oraha, 200 g struganog
kačkavalja, veza peršuna, po pola kašičice karija i ljute papričice u prahu, so, biber i malo maslinovog ulja.
Kupus očistite, isecite na veće kriške, položite u đevđir, njega stavite preko lonca sa ključalom vodom, poklopite i
kuvajte na pari da omekša. Kuvani kupus ohladite. Posebno pomešajte kiselu pavlaku i mileram, dodajte kačkavalj
i mlevene orahe i mešajte da dobijete kremastu masu. Posolite, pobiberite, dodajte na vrh kašičice ljute paprike u
prahu i pola kašičice karija u prahu i promešajte. Ohlađeni kupus preručite u maslinovim uljem podmazanu
vatrostalnu činiju, prelijte pripremljenim sosom, odozgo sipajte nekoliko kapi maslinovog ulja i pecite 15 minuta u
rerni zagrejanoj na 180 stepeni. Ukrasite seckanim peršunom i servirajte kao topli prilog uz pečenja ili ribu.
Gurmanska salata

Za 4 osobe - za salatu: 350 g ostataka od telećeg pečenja, veća glavica luka, konzerva sardina od oko 200 g i
kašika seckanog peršuna. Za salatni preliv: 5 kašika soka od paradajza, 2 kašike sirćeta, kašika senfa, pola
kašičice šećera, 4 kašike ulja i kašika seckanog peršuna.
Meso isecite na trake i pomešajte sa usitnjenim, oceđenim sardinama. Dodajte luk, isečen na kolutiće i
seckani peršun i sve promešajte. Posebno pomešajte paradajz sok, sirće, senf i ulje. Dodajte šećer i seckani
peršun, dobro izmešajte, sipajte preko salate, još jednom promešajte i do serviranja čuvajte u frižideru.

Losos, sardine i plava riba ubrzavaju vijuge

Preobilan obrok uspavljuje. Za bolju koncentraciju i pamćenje važni su redovni obroci i pravilna ishrana
NA koncentraciju i pamćenje utiču stres, visoka spoljna temperatura, povišena telesna temperatura, obilan obrok ili
jaka glad, neke bolesti, neispavanost, neprovetrenost prostorije, duvanski dim, nedovoljano vode...
Međutim, za mentalne funkcije je važna i pravilna ishrana. U zavisnosti od toga šta ste pojeli, mozak može da radi
brže ili sporije. Na primer losos, sardine i plava riba ubrzavaju vijuge, a preobilan obrok ih uspavljuje.
Mozak se hrani glukozom, a da bi se održao stalan nivo ove materije u krvi, potrebni su redovni obroci sa
međuobrocima od svežeg voća ili povrća.
- Izbegavanje jutarnjeg obroka slabi pamćenje i sposobnost koncentracije, dok kvalitetan doručak od žitarica,
pahuljica sa voćem ili mlekom ili nešto jači obrok od jaja, šunke, integralnog hleba i prirodnog soka od voća
poboljšava koncentraciju - objašnjava primarijus dr Branka Konstantinović Birovljev, specijalista za ishranu
Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata, konsultant Kalivita internešnal za suplementaciju ishrane. - Da bi mozak
optimalno funkcionisao pomažu ugljeni hidrati koji se sporo razlažu (složeni ugljeni hidrati), jer obezbeđuju
postepeno oslobađanje šećera u krvi. To nisu tzv. prosti šećeri (saharoza-stoni šećer, slatkiši i drugo), već
mahunarke (grašak, pasulj, boranija, sočivo), suvo i sveže voće, integralne žitarice, povrće, jezgrasti plodovi.
ALKOHOL I CIGARETE - NE ALKOHOL treba izbegavati jer negativno utiče na moć aktivne koncentracije i
fokusiranja. Preporučuje se uzimanje dovoljno vode, najmanje šest do osam čaša dnevno. Ako je neko fizički
aktivan, ili je visoka spoljna temperatura, količinu tečnosti treba povećati. Pušenje smanjuje količinu kiseonika koji
dospeva do mozga.
Ove namirnice treba da budu što raznovrsnije, a svakoga dana treba imati tri glavna obroka i dve užine.
Pravilnim rasporedom obroka na svaka tri ili četiri sata obezbeđuje se stalni optimalni nivo šećera u krvi i sprečava
njegov pad, što obezbeđuje najbolje funkcionisanje mozga.
Za užinu je najbolje jesti voće, ili prirodni sok od voća, povrće (šargarepu) ili salatu, može i sok od povrća,
koštunjavo voće ili žitarice (žito, „bonžita“, kaše od žitarica).
- Glavni obrok treba da bude kombinacija proteina (mršava nemasna mesa ili riba), složenih ugljenih hidrata
(povrće u bojama semafora, grilovano ili bareno), salata od svežeg povrća i nezasićenih masti (kvalitetna hladno
ceđena ulja od maslina, koštica grožđa, bundeve i druga) - naglašava dr Birovljev. - Semenke suncokreta ili
bundeve mogu da se pospu u manjim količinama preko barenog povrća, ali u tom slučaju ne treba dodavati ulje.
Za ručak može da se jede i kuvano jelo od mahunarki sa salatom i manjom količinom integralnog peciva. Supe i
čorbe su idealne jer obezbeđuju organizmu tečnost i minerale i pripremaju želudac da lakše svari hranu.
Za večeru može tunjevina, skuša ili druga riba, sir i povrće, testenina ili pirinač sa povrćem, proja sa jogurtom ili
sirom.
BRZI HOD ZA BOLJE PAMĆENJE KAFA, čaj i kakao su napici koji sadrže stimulirajuće supstance. Međutim,
ako se pretera sa njima, imaju suprotan efekat, deluju sedativno. Može čak da se oseti umor posle više kafa jer
iscrpljuju rad srca izazivajući povećan broj otkucaja u minutu. Preporučuju se plivanje, joga, stoni tenis, parterna
gimnastika, sobni bicikl. I svakodnevni brzi hod od 30 minuta ubrzava puls i stimuliše krvotok, što doprinosi
boljem pamćenju.
- Uoči događaja koji zahtevaju dobru koncentraciju ne treba jesti mnogo, ili uzimati velike količine mesa i masnu
kaloričnu hranu, već se preporučuju lagani kombinovani obrok od žitarica, povrća, voća i meda, uz prirodno ceđen
sok ili posni jogurt - savetuje naša sagovornica. - Mogu da se koriste živinska mesa ili riba spremani bez masnoće
ili na malo masnoće, sa povrćem.
Raznovrsna sveža biljna hrana ima veliku hranljivu vrednost koju umanjuju transport, neadekvatno skladištenje,
(dugo) kuvanje, pečenje ili prženje.
Takođe, konzervansi koji se dodaju hrani da bi se duže održala svežom i da lepo izgleda štetno deluje na naše
ćelije. Kuvano povrće nema ukus, tako da mu se dodaju so, šećer, začini, masti, maslac. Najbolje je povrće jesti što
više sirovo u salatama ili grilovano ili ga samo blanširati da ostane hrskavo.
- Prerađena hrana, kao što su grickalice koje su slane i masne ili previše slatke sa veštačkim bojama i pojačivačima
ukusa, dovodi do stvaranja štetnih kiseoničnih slobodnih radikala koji mogu da oštete moždane ćelije i tako mogu
da ugroze pamćenje - upozorava dr Branka Konstantinović Birovljev. - Ona zakiseljava krv, biohemijske reakcije
se sporije odvijaju, a štetni produkti opterećuju organizam. Riba je hrana za mozak, jer je kvalitetan izvor omega-3
masnih kiselina, neophodnih za razvoj i funkcionisanje centralnog nervnog sistema. Ishrana bogata ovim
dragocenim materijama umanjuje rizik od demencije i moždanog udara, a igra i veliku ulogu u poboljšanju
pamćenja.

Povrće: Zdravo, a skida i kilograme

Za mesec dana ishrane bazirane na povrću možete da smršate četiri kilograma. Ova dijeta se preporučuje svima
koji imaju problema sa probavom
SALATE su bogate vlaknima koja olakšavaju rad creva, a izuzetno su korisna i u dijetama za mršavljenje jer
usporavaju apsorpciju šećera, čime omogućavaju organizmu njihovo postupno iskorišćavanje.
Osim toga, salate su dragocen izvor vitamina (A, C, E) i minerala, posebno kalijuma, koji sprečava zadržavanje
vode, kao i bakra, cinka i selena.
Sprovodeći dijetu sa salatom, dnevno ćete uneti oko 1.300 kalorija, tako da za mesec dana možete da smršate četiri
kilograma. Najveći deo obroka u ovoj dijeti čini povrće (55-60 odsto). Prednost treba dati sirovom povrću, jer se
kuvanjem uništavaju vitamini i minerali.
Jelovnik možete prilagoditi svojim navikama, tj. možete odabrati salatu koja vam se najviše sviđa, ali važno je
kombinovati što više vrsta povrća. Možete menjati i vrste mesa i ribe.
Pritom bi prednost uvek trebalo da date nemasnom mesu, pazeći da nipošto ne prekoračite preporučenu količinu od
150 grama, dva puta nedeljno.
Pri izboru hleba, odlučite se za integralni - tako ćete držati pod nadzorom unos ugljenih hidrata, poboljšati probavu
i podstaći funkciju creva.
Koristite morsku so jer sadrži manje natrijuma, a poznato je da natrijum zadržava tečnost. Ako želite, možete
koristiti sirće (vinsko ili jabukovo), ili ga zamenite sokom od limuna.

Ova dijeta traje četiri nedelje, a preporučuje se svima koji imaju problema sa probavom, zadržavanjem tečnosti i
koji imaju suvu kožu bez sjaja.
PONEDELjAK
Doručak: 2,5 dl delimično obranog mleka sa 3 kašike muslija
Užina: 1 čaša soka od agruma
Ručak: salata od mahunarki, 40 grama integralnog hleba, 200 grama voća
Večera: predjelo od sirovog povrća u sosu (zelena salata, šargarepa, celer), 150 g ribe pečene u foliji i začinjene
sosom od nane, salata od endivije, 200 g voća
UTORAK
Doručak: 2,5 dl delimično obranog mleka, 3 kriške integralnog tosta
Užina: 200 g voća
Ručak: salata s paprikama, 200 gr voća
Večera: predjelo od mešanog sirovog povrća (zelena salata, šargarepa, celer), 50 g integralnog pirinča kuvanog i
začinjenog sa 2 paradajza, 75 g kuvanog povrća za rusku salatu (šargarepa, grašak, krompir), 1 kašikom kukuruza
iz konzerve, maslinovim uljem i 200 g voća
SREDA
Doručak: 1 nemasni jogurt sa 3 kašike muslija
Užina: 1 čaša soka od agruma
Ručak: 100 g nemasnog mlevenog mesa, 200 g krompira, 1 jaje, 70 g integralne testenine začinjene svežim
paradajzom i naseckanom rukolom, 200 g voća
Večera: mešana salata od crvenog radiča, paradajza i krastavaca, 50 g spanaća kuvanog na pari, 200 g voća
ČETVRTAK
Doručak: 2,5 dl delimično obranog mleka, 4 kriške integralnog tosta
Užina: 200 g voća
Ručak: 100 g nemasnog mlevenog mesa, 200 g krompira, 1 jaje, 40 g integralnog hleba, 200 g voća
Večera: 50 g integralnog hleba, juneća šnicla na žaru, zapečeno povrće (patlidžan, tikvice i crveni radič), cikorija
PETAK
Doručak: 1 nemasni jogurt sa 3 kašike muslija
Užina: 1 čaša soka od agruma
Ručak: pirinač s crvenim radičem, 200 g voća
Večera: mešana salata od endivije, zelenog radiča i paradajza, 150 g pečene ribe, zapečeni patlidžani
SUBOTA
Doručak: 2,5 dl delimično obranog mleka, 3 kriške integralnog tosta
Užina: 200 g voća
Ručak: 100 g graška skuvanog u slanoj vodi i začinjenog kašičicom tartar sosa, 1 krastavac, 200 g voća
Večera: sirovo povrće, supa od povrća sa 30 g mahunarki i 30 g testenine ili pirinča, 200 g voća
NEDELjA
Doručak: 1 nemasni jogurt, 3 kriške integralnog tosta
Užina: 1 čaša soka od agruma
Ručak: 30 g integralne testenine začinjene umakom od paradajza i 50 g graška, 50 g šunke ili pršute, 200 g voćne
salate od sezonskog voća
Večera: zelena salata, 2 tvrdo kuvana jajeta, kuvano povrće (spanać, karfiol), 200 g voća
Kombinacije koje treba izbegavati
Neke namirnice su kao stvorene jedna za drugu, dok određene kombinacije mogu da dovedu do zdravstvenih
problema
Neke namirnice su kao stvorene jedna za drugu, dok određene kombinacije mogu da dovedu do zdravstvenih
problema, pa ih treba izbegavati. Kada je najbolje jesti voće, a šta nikako ne ide uz jaja i mleko?

* Meso i krompir - Ovu veoma popularnu kombinaciju trebalo bi da izbegavate, jer se proteini vare u želucu, a
skrob u tankom crevu, zbog čega kombinacija mesa i krompira znatno usporava metabolizam.

* Mleko i bilo što drugo - Mleko je kompletan obrok i uz njega ne treba ništa drugo jesti. Ali, kašičica meda i čaša
mleka je dozvoljena, čak i preporučljiva kombinacija protiv mikroba.

* Kafa i jaja - Ovo je izuzetno loša kombinacija, jer polifenoli iz kafe smanjuju apsorpciju gvožđa iz jaja i nivo
kalcijuma u kostima.

* Zeleno povrće bez skroba i mlečne proizvode - Sastojci zelenog lisnatog povrća koje ne sadrži skrob mogu da
blokiraju apsorpciju kalcijuma iz mleka. Zato, umesto s mlekom, spanać kombinujte s belim mesom i ribom.

* Voće i bilo što drugo - Voće je izvrstan izvor vitamina i antioksidanata, ali sadrži i kiseline koje dovode do
fermentacije u želucu, što može da uspori varenje druge hrane. Osim toga, da biste izbegli nadimanje, voće jedite
na prazan želudac.

Dijetetska jela
Bareno ili napareno povrće je najzdravije, jer se takvim načinom pripreme zadržavaju sve hranjive materije
SVEŽE namirnice predstavljaju osnov dijetetske ishrane. Voće, povrće, mlečni proizvodi, meso, sve je to
dozvoljeno, ali u ograničenim količinama i uz poseban način pripreme.
Raznovrsna ishrana ključ je dobrog funkcionisanja organizma. Kada pripremate hranu potrudite se da kada god
možete izbegnete prženje na ulju ili, ako je to baš neophodno, onda koristite maslinovo ili suncokretovo ulje.
Bareno ili napareno povrće je najzdravije, jer se takvim načinom pripreme zadržavaju sve hranjive materije. U
slučaju da ste pobornik intenzivnijeg ukusa hrane, preporučujemo da umesto soli kao začin koristite peršun, kim,
ren, ruzmarin, bosiljak...
Najteži korak ka novom, drugačijem načinu ishrane su stare navike, a to podrazumeva kasne večere i izbegavanje
doručka, što na duže staze nikako nije dobro. Okrenite list i vrlo brzo ćete osetiti promene nabolje, ne samo kada se
pogledate u ogledalu već i kada je reč o vašem raspoloženju.
Dopunite u utorak svoju kolekciju "Porodičnih kuvara" dvadeset i drugim po redu, posvećenom dijetetskim jelima.
A, kao i prethodnih nedelja, obradovaćemo vas i sa deset poklon-kupona za uštedu. Smanjite račun u prodavnici, a
uvećajte kućni budžet.
PILEĆA PAELjA
Potrebno je: 500-600 g pilećih prsa, bez kostiju, kašika maslinovog ili običnog ulja, srednja glavica crnog luka,
1-2 čena zdrobljenog belog luka, 2,5 dl nemasne pileće supe, šolja nekuvanog pirinča (duguljastog), kašičica
origana, 1/2 kašičice aleve paprike, 1/4 kašičice soli, 1/4 kašičice bibera, 1/8 kašičice šafrana, 3,5 dl kuvanog
paradajza, 1 srednja crvena paprika (neljuta), 3/4 šolje smrznutog graška, 1/2 limuna.
Priprema: Skinuti kožicu sa piletine i iseći je na komade veličine zalogaja. Na vrelom ulju propržiti piletinu. Kad
promeni boju izvaditi je, a u tom ulju propržiti luk da bude mekan, ali paziti da ne pregori. Dodati beli luk, još
malo propržiti i skloniti sa grejne ploče.
Dodati supu, nekuvan pirinač, origano, alevu papriku, so, biber i šafran. Vratiti na vatru, pustiti da prokuva,
smanjiti temperaturu, poklopiti i dinstati oko 15 minuta. Potom dodati paradajz, iseckanu svežu papriku i grašak.
Dodati piletinu, poklopiti i dinstati dok pirinač ne smekša. Smesu premestiti u kalup za pečenje, na nekoliko mesta
staviti kriške limuna i zapeći u zagrejanoj rerni na 220, dok se na površini ne uhvati zlatno-rumena korica, oko 5-6
minuta. Služiti toplo.

Kako da dijeta bude uspešna?

Stručnjaci tvrde da je put do vitke linije lak i jednostavan - dijetu određuje lekar, dijete su individualne, kofein i
gazirani sokovi su zabranjeni...
AKO vam ne polazi za rukom da se rešite suvišnih kilograma, verovatno pravite neke greške kada držite dijetu.
Stručnjaci tvrde da je put do vitke linije lak i jednostavan.

Dijetu određuje lekar

Dijetu mora da preporuči nutricionista, koji će tačno odrediti šta, kada i koliko treba da jedete.

Dijete su individualne
Ishrana mora da zadovolji energetske potrebe tela, pa se i vaš dijetalni režim ishrane određuje u zavisnosti od toga
koliko kalorija dnevno trošite. Osobe koje dugo sede troše 1.300 kalorija dnevno, one koji se bave umnim radom
od 1.300 do 2.800 kalorija, koje rade srednje teške poslove od 2.800 do 3.200 kalorija, one koji obavljaju teške
fizičke aktivnosti više od 3.200, dok vrhunski sportisti potroše i do 6.000 kalorija na dan.

Kofein i gazirani sokovi su zabranjeni

Koka-kola, đus i ledeni čaj spadaju u visokokalorične napitke, dok kafa nema mnogo kalorija, ali dodaci (šećer,
mleko i šlag) znatno povećavaju njenu energetsku vrednost.

Izbegavajte grickalice
Ne zaboravite kalorije koje unesete kroz razne grickalice, kikiriki, čips... Uračunajte ih u dnevni iznos kalorija.

Oprez sa alkoholom
Visokokalorična pića, pivo, vino i žestoka pića, najčešće konzumiramo tokom vikenda. Ako ne uspevate da se
lišite ove loše navike, možete da se „iskupite“ sa dva do tri treninga nedeljno.

Ritam spavanja
Ukoliko ležete posle ponoći, morate da uzmete još jedan obrok oko 24 sata jer se serotonin, hormon zadovoljstva,
luči u periodu od 22 do dva sata ujutru. Najbolje je da tada pojedete male količine voća kako ne biste upali u
hiperglikemiju (povišen šećer u krvi) i probudili se umorni.

Fizička aktivnost
Šetajte se najmanje 30 do 40 minuta dnevno. Ovo važi i za najteže srčane bolesnike.

Redovna ishrana
Na svaka tri do četiri sata treba uzimati po jedan obrok.
Doručak treba da bude oko osam časova ujutru, užina oko 11, ručak oko 14 časova, zatim oko 17 popodnevna
užina i večera oko 20 sati. Ako ležete kasno, možete da pojedete laganiji obrok i posle 20 časova.

Podrška drugih
Podrška u dijeti veoma je važna. Okružite se pozitivnim ljudima koji će na vaš trud gledati kao na uspeh i koji će
vas pohvaliti svaki put kada vas vide da ne odustajate od svog cilja.

Jedite polako
Važno je da jedete polako i da uživate u svakom zalogaju, jer u suprotnom, osećaj gladi javiće se brzo posle
obroka.

Dijeta: Započnite dan sveže ceđenim sokom

Ovaj režim ishrane zasniva se na namirnicama bogatim vlaknima i ubrzava metabolizam

Dijeta sa vlaknima je uravnotežena, a to znači da su dobro usklađeni svi prehrambeni sastojci

ISHRANA bez vlakana usporava rad creva, a kad su creva i probava tromi, usporava se sve, pa tako i proces
mršavljenja.
Namirnice koje su bogate vlaknima uglavnom imaju malo masnoća i kalorija i ne debljaju.
Netopiva vlakna na sebe vezuju vodu pa u crevu nabubre i tako olakšavaju izbacivanje stolice i time višak kalorija
i toksina.
Osim toga vezuju ugljene hidrate i masti pa ih time „usporavaju“, što znači da se tako sporije resorbuju u krv, a
višak se izbacuje stolicom. Istovremeno, dovode do redukcije unesenih kalorija i smanjenja nivoa holesterola u
krvi.
Ova dijeta korisna je za sve koji žele zdravo da smršaju, ali i one koje muči opstipacija. Dijeta ima pet obroka i u
skladu je s preporukama nutricionista. Ono što je bitno u ovoj dijeti jeste - uzimanje tečnosti.
Dijeta sa vlaknima je uravnotežena, a to znači da su dobro usklađeni svi prehrambeni sastojci. Osim mesa i ribe, na
jelovniku su umerene količine mleka i mlečnih proizvoda i jaja, što dopunjuje potrebe za visoko vrednim
belančevinama, vitaminima i mineralima.
NE PRESKAČITE OBROKE Pazite, pri slaganju jelovnika, da meso ne bude i za ručak i za večeru!
Prema ovoj dijeti ne preporučuje se meso dva puta u istom danu. Isto važi i za jaja. Za pripremu hrane koristite što
manje masti, a za salate koristite maslinovo ulje.
Ne preskačite nijedan obrok. Svi su važni jer creva moraju stalno biti zaposlena.
Pijte mnogo vode, dozvoljena je i čaša vina na dan.
Ugljeni hidrati su takođe zastupljeni, i to pretežno oni bogati biljnim vlaknima: sve vrste hleba punog zrna,
integralni pirinač i testenina, kao i mekinje koje su takođe bogate biljnim vlaknima. U dijeti ima mnogo povrća,
sirovog i kuvanog, pšeničnih klica, muslija, svežeg voća, kompota i lanenih semenki - a sve to pridonosi radu
probave i mršavljenju.
Pre nego što krenete na dijetu pripremite telo za dijetu čišćenjem od toksina.
PLAN ČIŠĆENJA:
Ujutro (natašte): čaša sveže pripremljenog soka od voća ili povrća
Doručak: šoljica muslija sa sokom od grejpfruta
Međuobrok: mali tanjir salate od pomorandže i banane
Ručak: sveže ceđeni voćni sok, tanjir sirove salate po izboru, eventualno 50 do 100 gr kuvanog krompira.
Međuobrok: šoljica čaja i kriška raženog hleba
Večera: čaša jogurta s mekinjama i lanenim semenkama, 1 do 2 tanke kriške integralnog hleba sa žitaricama, jedna
jabuka

Plan dijete
DORUČAK
Varijanta 1: šoljica kafe s malo nemasnog mleka i smeđim šećerom, 2 tanke kriške integralnog hleba sa „lajt“
sirnim namazom,
Varijanta 2: šoljica voćnog čaja s limunovim sokom, graham pecivo s tankim slojem marmelade
Varijanta 3: šoljica nemasnog jogurta sa kašičicom lanenih semenki, šaka badema ili lešnika, voćka po izboru
Varijanta 4: čaša sveže pripremljenog soka od povrća, 2 tanke kriške integralnog hleba sa semenkama, 80 gr
svežeg kravljeg sira
Varijanta 5: kajgana od jednog većeg ili 2 sitnija jaja, kriška integralnog hleba, šoljica nezaslađenog čaja
Varijanta 6: musli ili integralni kornfleks sa 200 ml nemasnog mleka ili jogurta, jedan grejpfrut
Varijanta 7: voćna salata od voća po izboru, kriška integralnog hleba sa sirnim namazom.

MEĐUOBROK
Varijanta 1: čaša kiselog mleka, tanka kriška crnog hleba, jedan mali paradajz
Varijanta 2: čaša soka od šargarepe sa semenkama lana, kriška dvopeka s namazom od povrća
Varijanta 3: čaša jogurta, parče integralnog hleba sa semenkama, jabuka
Varijanta 4: mali tanjir salate od kupusa, kriška tosta
Varijanta 5: mala činija voćne salate s pšeničnim klicama
Varijanta 6: čaša milkšejka - 200 ml mleka s bananama, jabukama, pomorandžama
Varijanta 7: 50 g suvog voća i šaka orašastog voća po izboru

RUČAK
Varijanta 1: mali tanjir kuvane blitve sa 100 gr kuvanog krompira, 150 gr pečene ribe po izboru, jabuka
Varijanta 2: čaša soka od pomorandže, 100 gr pečene piletine (belo meso ili karabatak), pola šoljice kuvanog
integralnog pirinča, salata od mešanog sezonskog povrća
Varijanta 3: tanjir supe od povrća, 100 g nemasne teletine (kuvane ili pečene), 150 g kuvanog brokolija, zelena
salata
Varijanta 4: tanjir paradajz čorbe, 150 g krompira pečenog u kori, 150 g kuvanog graška, 1 pomorandža ili
grejpfrut
Varijanta 5: 100 g pilećih prsa, 80 g integralne testenine sa sosom od paradajza i malo parmezana, salata po izboru
Varijanta 6: 100 g teletine, 80 g integralnog pirinča, 150 gr dinstanog mešanog povrća, nekoliko šljiva ili jedna
jabuka
Varijanta 7: varivo od mahunarki i povrća sa 50 g ječma ili integralne testenine, voće po izboru

MEĐUOBROK
Varijanta 1: čaša soka od paradajza, parče integralnog dvopeka
Varijanta 2: šoljica kafe, banana
Varijanta 3: čaša jogurta sa naseckanim bademima
Varijanta 4: mala šoljica muslija s voćnim sokom
Varijanta 5: mala šoljica sirovih klica s voćem po izboru
Varijanta 6: šoljica nezaslađenog čaja, salata od jedne šargarepe srednje veličine, pomorandža
Varijanta 7: šoljica mleka ili jogurta s mekinjama i semenkama lana

VEČERA
Varijanta 1: tanjir mešane salate, kuvano jaje, tanka kriška integralnog hleba s lajt sirnim namazom
Varijanta 2: veći odrezak od soje ili povrća (150-200 g), čaša kiselog mleka, jabuka
Varijanta 3: 1/4 pečenog pileta sa zelenom salatom, čaša soka od mešanog povrća
Varijanta 4: tanjir supe od povrća, 2 parčeta pice sa mešanim povrćem i malo sira
Varijanta 5: manja činija salate od tunjevine, integralne testenine i mešanog povrća, sok od sveže isceđenog voća
Varijanta 6: 1 porcija lazanja od tikvica (ili povrća po izboru), jabuka
Varijanta 7: omiljeno jelo po izboru

Dijeta: Otopite salo sa stomaka i butina

Ovaj režim ishrane je prilično rigorozan, ali se efekti vide već posle prve dve nedelje
SA kritičnih delova tela: butina, stomaka, struka, uz sav trud, dijete i vežbanje viškovi se najteže skidaju. Ako niste
zadovoljne debljinom svojih butina, obimom svog struka ili kukova pokušajte sa ovom dijetom, ali ne zaboravite
da vežbate!
Autorka ove dijete, En Luiz Džitlmen, akcenat stavlja na čišćenje jetre. Pošto se mnoge štetne materije talože u
ovom organu, to smanjuje njegovu moć razlaganja masnoća, što mu je i jedna od osnovnih funkcija. Postoji više
razloga zašto jetra ne radi kako treba, a najčešći su: unos hrane bogate „lošim“ masnoćama, alergije, preterano
lučenje insulina, zloupotreba alkohola i lekova, česta izloženost stresu.
Sve ovo za posledicu ima taloženje masnih naslaga i povećanje telesne težine. Ono što je dobro kod dijetalnog
plana dr Džitlmen je to što istovremeno ubrzava mršavljenje i uspešno kontroliše lučenje hormona.
Dijeta ima dve faze, prva traje dve nedelje i za to vreme se vide najbolji efekti. Nakon toga dijeta se ne prekida već
se nastavlja sa posebnim režimom tokom koga se kilogrami sporije skidaju sve dok se ne postigne željena težina.
Istraživanja su pokazala da ova dijeta ubrzava metabolizam, podiže nivo energije, reguliše promene raspoloženja i
rešava problem nesanice.
NIŠTA BEZ VEŽBANJA Kad je reč o vežbanju, dr Džitlmen se drži principa „manje je više“. Sve dok se
pridržavate ovog dijetalnog plana ne preporučuju se intenzivni treninzi. Naporna fizička aktivnost bi mogla da
ugrozi zdravlje i da, zbog neuravnoteženog odnosa unetih i potrošenih kalorija, uspori proces topljenja masti. Svaki
trening započinje se vežbama za zagrevanje u trajanju od pet minuta. Zatim, sledi preskakanje konopca (pet
minuta), a posle toga najviše 20 minuta brzog hoda. I, na kraju, odvojite pet minuta za vežbe za opuštanje.
PRVA FAZA
- brzo topljenje sala
Najbolji način da počnete detoksikaciju jetre jeste da iz ishrane izbacite namirnice koje štetno deluju na nju: mlečni
proizvodi, žitarice, hleb, zobene pahuljice, skrobno povrće, masna hrana, kofein, gazirani napici, alkohol, veštački
zasladivači, šećer, sirće i svi prelivi za jela.
Dozvoljeno vam je da jedete jaja, posno meso (junetina, piletina i ćuretina), ribu, brokoli, kelj, sok od brusnice, a
za pripremu jela koristiti isključivo laneno ulje.
Zvuči restriktivno, ali efekat je zapanjujući. Za samo dve nedelje ovaj niskokalorični jelovnik će vam pomoći da se
brzo oslobodite viška kilograma. Istraživanja su pokazala da su osobe koje su se pridržavale ove dijete uspele da se
oslobode celulita i smanje obim struka za čak 20 centimetara.
DRUGA FAZA
- nastavak mršavljenja
Režim ishrane koji sledi je manje restriktivan, ali i dalje vam ne dozvoljava da uživate u „grešnim“ namirnicama.
Šećer i alkohol su i dalje zabranjeni, ali zato možete povremeno da pojedete parče ili dva crnog hleba, manju
količinu namirnica koje sadrže ugljene hidrate, kao i mlečne proizvode.
Suština jelovnika je da se ne mešaju voda i povrće, da svaki obrok ima makar jednu proteinsku namirnicu, kao i da
se mlečni proizvodi ne kombinuju sa mesom.
Postoji još jedno pravilo, a to je da se tokom obroka ne pije voda. Uz ovakav režim ishrane ćete nastaviti da
mršavite, ali ne tako brzo kao u prve dve nedelje.
JELOVNIK ZA PRVE DVE NEDELjE
Pre doručka: čaša tople vode s limunovim sokom
Doručak: kajgana od 2 jajeta sa spanaćem, zelenom paprikom, lukom i peršunom, čaša nezaslađenog soka od
brusnice
Užina 1: 1/2 većeg grejpfruta i 20 minuta pre ručka: čaša nezaslađenog soka od brusnice
Ručak: 100 g lososa začinjenog limunom i belim lukom, barene špargle, mešana salata: zelena salata, brokoli i
krastavac, začinjena 1 kašikom ulja od semena lana
Užina 2: 2 čaše nezaslađenog soka od brusnice
Užina u 16 Časova: 1 jabuka i 20 minuta pre večere: čaša nezaslađenog soka od brusnice
Večera: 100 g pečenog junećeg kotleta s malo cimeta, čorba od kelja, pečene tikvice s karanfilićem začinjene 1
kašikom ulja od semena lana

NAKON DVE NEDELjE:

Pre doručka: čaša tople vode s limunovim sokom
Doručak: koktel od ceđenog povrća, kajgana od 2 jajeta sa 60 grama ćurećih prsa
Užina 1: 1/2 šolje iseckane kruške (mogu i dinja, breskva, jabuka), 1/2 šolje rikota sira, i 20 minuta pre ručka: čaša
nezaslađenog soka od brusnice
Ručak: tanjir čorbe od povrća bez testenine, 1/2 šolje integralnog pirinča, salata od celera i ljubičastog luka
začinjena 1 kašikom ulja od susama, jabukovim sirćetom, đumbirom
Užina 2: 2 čaše nezaslađenog soka od brusnice
Užina u 16 Časova: 1 jabuka, 30 g mocarele i 20 minuta pre večere: čaša nezaslađenog soka od brusnice
Večera: 120 g kuvane ribe začinjene limunom, đumbirom i biberom, barene špargle, 1 manji bareni krompir
preliven sa 1/2 kašičice ulja od semena lana

Ishrana za bolesnu jetru

Potrebno je dovoljano kalorija i pravilan unos hranjivih materija. Umereno slano i nemasno. Najviše kalorija treba
obezbediti iz ugljenih hidrata, kao što su žitarice, voće, povrće i med

Među osnovnim preporukama za ishranu pacijenata sa bolesnom jetrom je i ta da hrana uvek mora da bude sveže
pripremljena

BOLESTI JETRE, najveće žlezde u ljudskom organizmu koja ima ključnu ulogu u metabolizmu hrane i u procesu
detoksikacije, nisu retke ni bezazlene, jer zbog nespecifičnih simptoma ostaju dugo neprepoznate. Jedna od
važnijih terapeutskih metoda je dijetoterapija. Neophodno je koristiti hranu koja neće dodatno da optereti bolesnu
jetru. Na taj način će se pomoći da se njene funkcije održe na zadovoljavajućem nivou.
Pravilan odnos osnovnih hranljivih materija u svakodnevnoj ishrani nije lek već samo pomoć da se poremećene
jetrene funkcije održe barem na minimalnom potrebnom nivou.
U suprotnom razviće se brojni poremećaji kao što su nagomilavanje tečnosti u trbušnoj duplji i potkožnom tkivu
(otok potkolenice), poremećaji svesti, sklonost ka krvarenju, smanjen rad bubrega, poremećaj hormona i posledični
poremećaj seksualnih funkcija (impotencija) i još mnogi drugi. Hrana ne leči ali upotreba neadekvatne hrane i
napitaka može znatno da pogorša osnovnu bolest jetre.
Osobama sa akutnim i sa hroničnim bolestima jetre aposolutno su zabranjena: bilo kakva alkoholna pića
uključujući i pivo, veštačka bezalkoholna pića, hrana pržena u ulju ili masti, hrana iz konzerve kao i namirnice koje
sadrže konzervanse, razni narodni lekovi, a pre svega trave i čajevi.
ZA IZBEGAVANJE OSOBE koje imaju tzv. Vilsonovu bolest moraju da izbegavaju hranu koja sadrži dosta
bakra: džigerica, rakovi, školjke, lignje, hobotnice, grašak, pečurke, čokaoladu. Osobe koje imaju tzv.
hemohromatozu moraju da izbegavaju hranu koja sadrži dosta gvožđa: džigerica, bobičavo i šumsko voće,
koštunjavo voće, spanać, koprivu i slično.
- Sa napicima kao što su kakao i kafa treba biti umeren - savetuje profesor dr Branko Brmbolić.
- Među osnovnim preporukama za ishranu pacijenata sa bolesnom jetrom je i ta da hrana uvek mora da bude sveže
pripremljena, ne sme da se jede dok je vruća, i mora da bude dobro usitnjena i sažvakana - objašnjava profesor dr
Branko Brmbolić, načelnik Odeljenja hepatitisa 1, Klinike za infektivne bolesti Kliničkog centra Srbije. -
Pacijentima je dozvoljeno do 0,5 g soli dnevno. Hranu ne treba soliti tokom pripreme, već minimalnu količinu
treba dodati tek kada se hrana servira.
Namirnice koje se serviraju mogu da se pripremaju kuvanjem ili barenjem, dinstanjem, pečenjem u rerni sa ili bez
folije, na roštilju, ražnju ili u pekarskoj peći. Zabranjeno je prženje u ulju ili masti, kao i presna mesa (tartar biftek,
suši i slično), a treba izbegavati ili samo u minimalnim količinama koristiti ljute začine kao što su biber, senf, čili
ili paprika.
- Od začina dozvoljeni su celer, limun, kim, origano,lorber, vlašac, domaći neslani kečap, vanila, cimet - kaže dr
Brmbolić. - Od namirnica dozvoljene su sve vrste živinskog mesa, jagnjetina, ovčetina, jaretina, teletina, govedina,
divljač, konjetina, domaće zanatske viršle, bela i plava morska riba.
U umerenim količinama (oko 100 do 200 g dnevno i ne u jednom obroku) mogu da se uzimaju i mleko, jogurt,
kiselo mleko, mladi sir. „Zeleno svetlo“ ovi pacijneti imaju i za sve vrste voća, svežeg ili obrađenog (slatka,
džemovi, kompoti), a koštunjavo voće kao što su bademi, lešnici, orasi treba uzimati umereno.
Dijeta odobrava i sve vrste svežeg i termički obrađenog povrća uključujući i u jelu kuvane ili dinstane, nemasna i
kisela testa od svih vrsta brašna, i pirinač. Pored obične, može da se uzima i gazirana voda, blagi čajevi u
ograničenim količinama, kao i bistri ili mutni prirodni sokovi.
Takođe, na jelovnik mogu da se uvrste i do dva kuvana jaja dnevno, margarin, maslinovo, suncokretovo,
kukuruzno i bundevino ulje, kao prelivi za salatu ili u kuvanom jelu, ili kao preliv za mesa, ali posle termičke
obrade. Od grickalica mogu da se jedu neslani kikiriki i slatkiši koji ne sadrže dosta butera i jaja.
- Zabranjena su masna mesa (svinjsko), slanina, čvarci, suhomesnati proizvodi uključujući i industrijske, kao što su
salama, parizeri, kobasice, safalade - ističe naš sagovornik. - Na listi nepoželjnih su i masni stari prevreli sirevi
(beli i žuti), pavlaka, mileram, kajmak, maslac-puter. Ne preporučuju se ni presan beli i crni luk (mladi i stari),
zimnica (kisela paprika i krastavci, ajvar, pinđur i sl.), kao ni peciva, masna testa (bureci i razne druge pite), testa
sa puno praška za pecivo, zelene i crne masline - upozorava profesor Brmbolić.

DNEVNO DO 60 GRAMA MASTI

Za sve bolesti jetre zajedničke su sledeće preporuke:
najviše kalorija treba obezbediti iz ugljenih hidrata, kao što su žitarice, voće, povrće i med
dobar izvor belančevina su nemasna mesa, posni sveži sir, obrano mleko, jaja i riba
količinu masti treba ograničiti na 40-60 g dnevno, a najbolje su biljne masnoće, na primer maslinovo ulje
povrće i voće može da se jede sirovo ili kuvano, a salata može da se priprema sa nekoliko kapi maslinovog ulja i
limunovim sokom
hranu treba soliti umereno, a u slučaju pojave edema i nagomilavanja tečnosti u trbušnoj šupljini propisuje se
neslana dijeta.
ne preporučuje se pripremanje jela sa zaprškom, roštilja, prženje i prelivanje jela toplom, kuvanom ili prženom
masnoćom
hranu treba uzimati u češćim, manjim obrocima, 4-5 puta dnevno (doručak, užina, ručak, užina, večera)
pušenje nije dozvoljeno
alkohol je strogo zabranjen.

Vitki i u srednjim godinama

Preporučuje se puno svežeg voća i povrća, soje i namirnica bogatih kalcijumom

ISTRAŽIVANJA pokazuju da se prosečna žena ugoji od jednog do tri kilograma za vreme menopauze, ali kod
jednog broja žena koje ulaze u srednje doba, ovaj skok u kilaži je znatno veći.

Glavni uzročnik debljanja u menopauzi je usporavanje metabolizma, što je posledica starenja. Jer, kako starimo,
našem telu je potrebno više vremena da sagori kalorije.

Uz ovu dijetu sa puno svežeg voća i povrća, soje i namirnica bogate kalcijumom, uspešno ćete se izboriti sa
viškom kilograma i sprečićete gojenje.

PRVI DAN
DORUČAK: 2 integralne zemičke, čaša acidofilnog jogurta
UŽINA: jabuka
RUČAK: bistra pileća supa, pileći batak na žaru, zelena salata prelivena balzamiko sirćetom
UŽINA: limunada sa malo meda
VEČERA: parče pite sa sojinim ljuspicama, čaj od nane sa medom

DRUGI DAN
DORUČAK: brusketa sa belim lukom i maslinovim uljem, čaša sojinog jogurta
UŽINA: 2 kivija
RUČAK: bistra juneća supa, parče bifteka na žaru grilovano povrće
UŽINA: 2 kugle sladoleda po želji
VEČERA: prženi paradajz, parče crnog hleba, čaj od lipe sa medom

TREĆI DAN
DORUČAK: kornfleks sa šoljom sojinog mleka, sezonsko voće
UŽINA: sveže ceđeni sok od paradajza sa grančicom sveže nane
RUČAK: punjena paprika sa sojinim ljuspicama, kriška ražanog hleba
UŽINA: kruška ili jabuka
VEČERA: mus od limuna, čaj od rastavića sa medom
ČETVRTI DAN
DORUČAK: parče mladog nemasnog sira, pola paradajza i krastavca (može i zelena salata), kriška prepečenog
ražanog hleba
UŽINA: sveže ceđena pomorandža
RUČAK: rižoto sa graškom, paradajz salata
UŽINA: jedna voćka
VEČERA: salata sa ćuretinom i ananasom, čaj od majčine dušice sa medom

PETI DAN
DORUČAK: kifla premazana puterom, tanki režanj šunke
UŽINA: 3 šljive
RUČAK: boranija sa junetinom, kriška crnog hleba
UŽINA: sveže ceđeni sok od grejpfruta
VEČERA: parče voćne pite, čaj od kamilice sa medom

ŠESTI DAN
DORUČAK: kačamak sa šoljom sojinog mleka
UŽINA: voćni jogurt
RUČAK: pastrmka na žaru, malo pečenog krompira, salata od crvenog luka sa balzamiko sirćetom
UŽINA: jedna pomorandža
VEČERA: tost sendvič sa šunkom, čaj od brusnice sa medom

SEDMI DAN
DORUČAK: parče pite od mladog sira, čaša malomasnog jogurta
UŽINA: voćna salata od kivija i jabuke
RUČAK: palačinke sa povrćem, ceđena limunada sa malo meda
UŽINA: jedna banana
VEČERA: salata od paprika, kriška crnog hleba, čaj od hibiskusa sa medom

Pita sa sojinim ljuspicama

Potrebno je:500 gr tankih kora, 300 gr sojinih ljuspica, 500 gr praziluka, 3 kašičice začina „Ce“, 300 ml vode,
biber, 40 ml ulja, jedna kašičica origana, 200 gr kečapa.
PRIPREMA: Uključiti rernu na 220C. Praziluk iseći na kolutiće i propržiti na vrelom ulju, dok ne omekša. Sojine
ljuspice potopiti u 300 ml vrele vode da malo omekšaju.
Dodati propržen praziluk, promešati pa dodati kečap, začin Ce, origano i biber. Dobro promešati.
U podmazan pleh staviti dve kore, poprskati mešavinom vode i ulja, pa ravnomerno rasporediti jedan deo fila.
Preko fila staviti jednu koru, opet je premazati, staviti još jednu koru, premazati, pa nafilovati. Ponavljati postupak
dok ne utrošite materijal. Poslednju koru premazati i pitu peći u rerni 35- 40 minuta.
Jela sa šampinjonima
U utorak u "Novostima" poklon porodični kuvar - na 24 strane u boji, pronaći ćete 60 recepata za brzu i
jednostavnu pripremu najukusnijih jela sa šampinjonim
Šampinjoni sadrže hranljive i lekovite sastojke, a pritom imaju malo kalorija zbog čega se često koriste u borbi
protiv gojaznosti i u raznim dijetama.
Bogati su biljnim vlaknima, raznim vitaminima, gvožđem, kalijumom, kalcijumom, magnezijumom i selenom.
Deluju kao antioksidanti i preporučuju se u ishrani kod osoba koje boluju od astme, anemije, za jačanje nervnog
sistema, problemima sa krvnim sudovima i pritiskom...
Šampinjoni se u ishrani koriste sveži i termički obrađeni, najčešće skuvani, prženi, pečeni ili marinirani. Odlični su
kao dodatak mnogim jelima, supama, čorbama, uz povrće i meso, ali i kao glavno jelo na tanjiru.
Pečurke se zbog svog lepog ukusa, široke primene i hranljivih sastojaka preporučuju za ishranu dece jer jačaju
imunitet. U azijskim zemljama već hiljadama godina se koriste kako u ishrani tako i u medicini, a oduvek su
smatrani i hranom bogova.
U utorak u poklon-dodatku, na 24 strane u boji, pronaći ćete 60 recepata za brzu i jednostavnu pripremu
najukusnijih jela sa šampinjonima. Dopunite svoju kolekciju "Porodičnih kuvara" devetnaestim po redu.

TOPLA SALATA OD ŠAMPINjONA I KROMPIRA

Potrebno je:500 g krompira, 250 g naseckanih šampinjona, crvena paprika isečena na komade, crveni luk isečen
na kriške, 2 neoljuštena čena belog luka, 45 g pinjola, 30 ml maslinovog ulja, sok od jednog limuna, kašičica
senfa, prstohvat šećera, 95 g listova mlade salate, so i mleveni crni biber.
Priprema: Oguljen i na manje ujednačene komade nasečen krompir staviti u uljem namazan pleh za pečenje. Peći
u zagrejanoj rerni na 200 S oko 10 minuta.
Dodati naseckane pečurke, papriku i crveni luk. Začiniti pinjolima i belim lukom. Po potrebi uliti ulja, začiniti
biberom i solju. Nastaviti sa pečenjem 15-20 minuta, dok krompir i šampinjoni ne budu mekani. Izvaditi čenove
belog luka, istisnuti ih iz opne i staviti u manju činiju.
Uliti preostalo ulje, sok limuna, umešati senf i šećer. Izraditi kompaktnu smesu, preliti pečurke krompirom i dobro
izmešati. Po ukusu začiniti solju i biberom. Poslužiti toplo na listovima zelene salate.

Nova snaga iz zeleniša

Prolećno čišćenje od materija nagomilanih tokom zime budi organizam i jača zdravlje
SA POJAVOM svežeg, mladog povrća na zelenim pijacama, menja se jelovnik, ali i dnevni ritam. Čim otopli, i
dani postanu duži, više se krećemo. Proleće je doba kada mnogi pokušavaju da učine nešto dobro za zdravlje i
promenom načina ishrane započinju takozvano veliko prolećno čišćenje organizma.
- Našem organizmu je neophodna raznovrsna, dobro izbalansirana ishrana tokom čitave godine - kaže dr Jelena
Gudelj Rakić, specijalista higijene, magistar ishrane Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.
- Redovni obroci, pravilan izbor namirnica u ishrani i odgovarajući način njihove pripreme, uz svakodnevnu
umerenu, pravilno doziranu fizičku aktivnost unaprediće zdravlje svakoga. Promena načina ishrane u proleće je
veoma korisna za zdravlje jer u ishranu uvodimo sezonsko povrće i voće bogato mineralim i vitaminim potrebnim
za optimalno funkcionisanje organizma.
Da čišćenje organizma nije samo hir, nego realna potreba organizma, potvrđuju i stručnjaci koji objašnjavaju da je
„zimska“ ishrana siromašna svežim povrćem, pre svega zelenim lisnatim namirnicama. Osim toga, ne treba
zaboraviti na pravilo o ravnomernom uzimanju hrane tokom dana jer to obezbeđuje lakše i potpunije varenje hrane.
Na taj način organizmu dajemo šansu da iskoristi sve potrebne hranljive sastojke i dopuni rezerve vitamina i
minerala.
- Doručak ne mora da bude obilan - savetuje dr Gudelj Rakić.

KLICE ZA VARENJE Dok ne krene sezona svežeg voža i povrća, hranu možemo da obogatimo klicama pšenice,
soje, sočiva. U pšeničnim klicama nalaze se enzimi, identični kao oni u ljudskom organizmu (zaslužni za varenje),
pa se korišćenjem ovih klica pospešuje i ubrzava varenje. One utiču na imunitet, ali i podstiču čišćenje organizma,
ubrzavaju peristaltiku creva i pospešuju izbacivanje otpadnih materija iz organizma.
- Za dobar početak dana treba popiti šolju biljnog čaja umesto kafe, uzeti nekoliko kašika muslija sa jogurtom ili
parče integralnog hleba sa malo posnog sira ili kašičicom meda. Ako je radni dan dug, i ručak je tek u kasnim
popodnevnim satima, obavezno treba uvesti jednu do dve manje užine na poslu: voće, salata ili sendvič sa
tunjevinom i salatom mogu biti dobar izbor.
Ručak je najbolje početi supom od povrća, a uz povrće servirati ribu ili piletinu na žaru. Večera mora da bude
lagana, najmanje dva sata pre odlaska na spavanje. To može da bude šolja jogurta, činija salate ili barenog povrća
prelivenog sa malo ulja.
Raznovrsna ishrana sa obiljem svežeg povrća i voća je prvi korak u prolećnom čišćenju organizma, a neophodno je
da se obrati pažnja i na odgovarajući unos vode, pre svega biljnih čajeva. Alkohol, bezalkoholna gazirana pića i
kafa se ne preporučuju.
- Promena načina ishrane uvek podrazumeva i određeni period prilagođavanja organizma, a zavisno od načina
ishrane u prethodnom periodu i organizam će različito reagovati na promenu - upozorava naša sagovornica. - Pored
osećaja umora, može se javiti pojačano znojenje intenzivnijeg mirisa, promene u pražnjenju creva (češće
pražnjenje creva, obilnija stolica), ali važno je naglasiti da su ove promene kratkotrajne i prolazne.
MED SVAKO JUTRO Dan može da se počne i kašičicom meda razmućenog u čaši mlake vode. Ovaj napitak
odmah daje mozgu neophodan šećer i energiju, umanjuje potrebu za hranom, prepun je korisnih enzima, a mlaka
voda podstiče rad creva i izbacivanje otpadnih materija. Za doručak može da se uzme i sveže sezonsko voće i
povrće. Voće se uvek uzima pre obroka, jer jedino tako mogu da se iskoriste njegove hranljive materije. Kome je
teško da pre ručka pojede neko voće, može da uzme salatu, postiže se isti efekat.

Savet za sve one koji prvi put žele da pročiste organizam s proleća je da ne čine nagle preokrete u ishrani, nego da
polako, korak po korak smanjuju količinu hrane, menjaju namirnice koje koriste, kao i način njihove pripreme.

HRANA IZ TEGLE
Priprema: uzeti hemijski netretirano seme soje, pšenice, suncokreta, sočiva, nauta ili lucerke i dobro ga oprati.
Teglu sa širokim otvorom do polovine napuniti semenom i na vrhu pokriti i vezati gazom. Uliti vodu da pokrije
seme. Nakon osam do 12 sati iscediti vodu.
U zavisnosti od temperture i vrste, seme klija od jednog do tri dana. Vlažnost semena održava se ispiranjem vodom
dva i više puta dnevno.
Teglu treba držati blizu izvora sunčeve svetlosti kako bi klice bile zelene i bogatije vitaminima. Kada dostignu
dužinu od jednog do pet centimetara, mogu da se koriste za pripremu jela
Stiže superpovrće
Povrće treba najviše konzumirati baš tokom proleća jer tada ono sadrži najviše korisnih vitamina i minerala

Povrće treba najviše konzumirati tokom proleća jer tada ono sadrži najviše korisnih vitamina i minerala

MADA SE po vremenskim uslovima to ne primećuje, ali proleće je ipak stiglo, a sa njim je na pijacama i u
supermarketima sve bogatiji izbor prvog povrća, bogatog vitaminom K, gvožđem i hranjivim supstancama koje
smanjuju rizik od pojave hroničnih bolesti.
Iako se većina tog povrća sada može kupiti tokom cele godine, zahvaljujući masovnom gajenju u plastenicima,
povrće treba najviše konzumirati baš tokom proleća jer tada ono sadrži najviše korisnih vitamina i minerala.
Bob: Šolja boba sadrži 13 grama proteina, a ova biljka je i bogat izvor vlakana i gvožđa. Istraživanja su takođe
pokazala da bob na prirodan način smanjuje nivo holesterola u krvi.
Zelena salata: Prolećna zelena salata ne samo da je boljeg ukusa, već je tada i i najzdravija jer obiluje
antioksidansima, dijetalnim vlaknima, vitaminima K i C i folnom kiselinom.
Mladi luk: Bogat je izvor kvercetina, antioksidansa sa dejstvom antihistaminika koji ublažava sezonske alergije,
reguliše krvni pritisak i smanjuje rizik od srčanih oboljenja.
Spanać: Proleće je najbolje doba godine za konzumiranje spanaća jer tada sadrži najviše vitamina C i folne
kiseline koji jačaju imunološki sistem i ublažavaju simptome alergija. Takođe, prolećni spanać je bogat izvor
betaina koji poboljšava izdržljivost tokom fizičkog napora. Uz to spanać sadrži dve fitohemijske supstance, lutein i
zeaksantin, koje smanjuju oštećenje očiju izazvano starenjem.
Rotkvice i brokoli: Ukoliko želite da smanjite rizik od pojave kancera, u proleće što češće jedite rotkvice sa
brokolijem. Naime, rotkvice sadrže enzime koji podstiču apsorpciju antikancerogenih supstanci koje sadrži brokoli.
Rukola: Savršen je dodatak salatama i odličan prilog jelima od mesa. Bogat je izvor magnezijuma, minerala
neophodnog za jačanje kostiju, imunološkog sistema i mišića.
Grašak: Proleće je pravo vreme da jedete svež grašak jer samo jedna šolja graška sadrži propisanu dnevnu dozu
vitamina C. Osim toga, grašak je bogat tijaminom, odnosno vitaminom B1, koji popravlja raspoloženje i ublažava
simptome depresije.

jela od piletine
U utorak u “Novostima” poklon Porodični kuvar. Pronaći ćete 60 recepata za brzu i jednostavnu pripremu
najukusnijih jela od piletine
PILEĆE MESO zbog svoje visoke prehrambene i dijetalne vrednosti u piramidi pravilne ishrane zauzima značajno
mesto.
Lako se vari, sadrži optimalni sadržaj belančevina, ali je i veoma ukusno. Zbog niskog sadržaja masti i holesterola
nalazi se u svim jelovnicima zdrave ishrane.
Niskokalorično pileće meso, zbog velike količine proteina, neophodno je za obnavljanje tkiva, pravilno
funkcionisanje mišića i izbacivanje toksičnih materija iz organizma.
Pileće meso preporučuje se deci, starijim osobama, ali i osobama koje su izložene fizičkom naporu ili vežbama, jer
obezbeđuje sve neophodne sastojke za pravilan razvoj, pozitivno utiče na smanjenje krvnog pritiska i poboljšava
funkcionisanje čitavog organizma.
Prema preporukama zdravstvenih organizacija, pileće meso, uz ribu, spada u one vrste mesa koje treba često
konzumirati.
Izuzetno je jednostavno za spremanje. Svaki deo pileta možete da pripremite na više načina.
U “Porodičnom kuvaru” u utorak, osamnaestom po redu, na 24 strane u boji, pronaći ćete 60 recepata za brzu i
jednostavnu pripremu najukusnijih jela od piletine.

PILETINA SA PAPRIKOM
Potrebno je:1 pile, 2 zelene paprike, 2 žute paprike, 2 paradajza, 2 glavice crnog luka, kašika brašna, 1 dl belog
vina, kašičica aleve paprike, ulje, biber, so.
Priprema: Papriku oprati, očistiti i iseći na kolutove. Paradajz oljuštiti i iseckati, crni luk iseći što sitnije, meso
oprati, iseći na manje komade i posoliti i pobiberiti po ukusu.
Zagrejati ulje i ispržiti meso da promeni boju, dodati iseckan crni luk i alevu papriku, sve zajedno dinstati desetak
minuta. Zatim uliti vino i dinstati dvadesetak minuta.
Dodati iseckan paradajz, papriku i nastaviti sa dinstanjem dok meso ne omekša.
Pred kraj kuvanja dodati brašno razmućeno u malo vode i kuvati još 5 minuta da se sos zgusne.

Dijeta: I lepši i mršaviji

Petodnevni režim ishrane sa agrumima pomoći će vam da brzo i lako doterate liniju. Vitamin C stimuliše
izbacivanje toksina i proizvodnju kolagena, važnog za kožu

Petodnevna dijeta sa agrumima pomoći će vam da to postignete brzo i lako

AKO STE tokom zime nabacili koji kilogram više pa vam je prolećna odeća postala tesna, pravo je vreme da telo
oslobodite viška masnih naslaga.
Petodnevna dijeta sa agrumima pomoći će vam da to postignete brzo i lako.
Osim što jača imunitet i ubrzava razgradnju masti, vitamin C stimuliše izbacivanje toksina, podstiče
mikrocirkulaciju i proizvodnju kolagena, pa sami tim pozitivno utiče i na lepotu.
Mnogobrojna istraživanja su pokazala da miris agruma pozitivno utiče na raspoloženje. Ako jelovnik obogatimo
pomorandžama, limunom, grejpom i mandarinama, bićemo na višestrukom dobitku. Bogato vitaminom C i
antioksidansima, citrusnom kiselinom i flavonoidima, ovo voće istovremeno pospešuje metabolizam, jača
odbrambeni sistem i stimuliše opuštanje.
Tokom ove dijete dozvoljen je unos 1.300 kalorija dnevno.
Svakog dana
DORUČAK
- kafa bez šećera
- 125 gr nemasnog jogurta
- dva dvopeka sa dve kašičice džema od agruma
- 150 gr sveže ceđenog soka od pomorandže
UŽINA
- 100 gr klemantina
Začin
- četiri kašičice (20 gr) hladnoceđenog maslinovog ulja
Hleb
- 50 gr integralnog hleba uz svaki obrok

Prvi dan
RUČAK
- 60 gr barenih testenina začinjenih sa 100 gr dinstanih paprika
- 60 gr pršute bez slanine
- salata od 100 gr grejpa i 200 gr komorača
VEČERA
- 100 gr krem supe od praziluka i krompira
- tvrdo kuvano jaje
- 200 gr pomorandže poslužene sa 100 gr mladog kravljeg sira i posute cimetom

Drugi dan
RUČAK
- 150 gr svinjske bele vešalice sa limunom
- 250 gr salate od paradajza, rendanog kupusa i šargarepe
- 200 gr pomorandže
VEČERA
- 80 gr barenog integralnog pirinča
- 200 gr salate od lignji, 50 gr rendanog celera i 50 gr nara, preliveno sokom od grejpa

Treći dan
RUČAK
- 70 gr barenih testenina sa 200 gr barenog brokolija
- 100 gr kriški grejpa sa 50 gr pršute (poslužite kao rolnice)
VEČERA
- porcija kuvanog sočiva
- salata od 100 gr barene špargle i 20 gr parmezana
- mešana salata od 100 gr crvenog grejpa i 100 gr klementina

Četvrti dan
RUČAK
- 150 gr teletine dinstane u soku od pomorandže i začinjene rendanom pomorandžinom korom
- 200 gr krompira pečenog u rerni (u ljusci)
- 50 gr zelene salate
VEČERA
- 80 gr barenog pirinča
- 50 gr dimljenog lososa (koji je prethodno mariniran u soku od limuna i začinjen biberom i anisom)
- 100 gr mandarina

Peti dan
RUČAK
- 200 gr supe od povrća i 30 gr barenog pirinča
- 50 gr endivija zelene salate (reckaste)
- 100 gr pastrmke pripremljene na pari (ili na grilu)
- 50 gr barenog krompira
- 50 gr pomorandže
VEČERA
- 50 gr barenih špageta začinjenih sa 100 gr paradajz sosa
- 100 gr pilećeg belog mesa pečenog u rerni
- 100 ml soka od sveže ceđene mandarine sa kuglom sladoleda od vanile

MANDARINE UVEČE, LIMUN POSLE OBROKA

Mandarine treba jesti uveče jer stimulišu opuštanje i miran san. Bogate su jedinjenjima broma, koja imaju
sedativno dejstvo, a budući da sadrže sasvim malo natrijuma (1 mg u 100 gr) preporučuju se onima koji pate od
povišenog pritiska. Sadrže i fitinsku kiselinu, koja sprečava razvoj tumora, tako što smanjuje stvaranje
kancerogenih nitrozamina.
Pomorandže su bogate vitaminom C, karotenima i flavonoidima, a u crvenoj varijanti i antocijanima,
antioksidansima, koji jačaju imunitet. Idealne su protiv prehlade. Korisne su i u slučaju iscrpljenosti: kada se
osećate umorno, pojedite nekoliko kriški narandže koje ste prethodno posolili i začinili maslinovim uljem.
Limun je odličan posle prejedanja. Da biste pospešili probavu, popijte napitak pripremljen od limunove kore i soka
(četvrtinu limuna sa korom ubacite u 100 ml kipuće vode i kuvajte pet minuta, sačekajte da se malo ohladi,
procedite i popijte).
Klementina ublažava nadimanje i podstiče izbacivanje otrova. Stvorena je ukrštanjem mandarine i pomorandže,
sadrži manje šećera i nema semenke. Stimuliše rad bubrega, a kora i beličasta mreža kojom su obložene kriške
sadrže flavonoide, koji stimulišu cirkulaciju.
Grejpfrut smanjuje apetit, podstiče metabolizam. Smanjuje apsorpciju hrane i povećava proizvodnju adrenalina
koji pak stimuliše sagorevanje kalorija i istovremeno smanjuje apetit. Bogat je antioksidansima iz grupe
flavonoida, koji, udruženi sa vitaminom C, doprinose elastičnosti zidova krvnih sudova, sprečavajući pojavu
proširenih vena.
Posna jela i specijaliteti od ribe
"Večernje novosti" u utorak poklanjaju čitaocima zbirku recepata sa ukusnim posnim specijalitetima i jelima od
ribljeg mesa
HRIŠĆANSKI vernici počinju u utorak post koji traje do Vaskrsa, a ove godine se slavi u nedelju 5. maja.
Posna kuhinja se uglavnom sastoji od ribljih specijaliteta, čorba i salata od svežeg povrća, izbor je veliki iako
mnogima deluje da će bez mesa ostati gladni.
Suzdržavanje od masnoća pročišćava organizam, reguliše krvni pritisak i holesterol, a tokom prolećnog posta veliki
je izbor svežeg povrća, naročito zelenog koje je bogato gvožđem i vitaminom C.
Sve vrste ribe su zdrave, bogate su selenom, kao i omega 3 i omega 6 masnim kiselinama koje podižu imunitet i
pozitivno utiču na zdravlje.
"Večernje novosti" u utorak poklanjaju čitaocima zbirku recepata sa ukusnim posnim specijalitetima i jelima od
ribljeg mesa.
Zahvaljujući "Porodičnom kuvaru - posna i riblja jela" obogatićete svoje kulinarsko umeće originalnim receptima
za pripremu ukusnih zalogaja.
Uz poklon-dodatak na 24 strane u boji, koji sadrži čak 60 recepata, naučićete i kako da pripremate rečnu i morsku
ribu na različite načine, kao i mnoga posna jela i naravno poslastice.

FAŠIRANE ŠNICLE OD SOMOVINE

Potrebno je:1 kg somovine, 1 veza zeleni, 2 glavice crnog luka, 4 čena belog luka, 1 list lovora, 1 limun, korica, 2
parčeta sredine hleba, 1 veza peršuna, 5-7 kašika brašna, ulje za prženje, biber u zrnu i so po ukusu.
Priprema: Skuvajte somovinu u bujonu od zeleni, 1 glavice luka, 2 čena belog luka, lista lovora, kore od limuna,
soli i 3 zrna bibera.
Kuvanu ribu zatim odvojite od kostiju i sameljite u mašini za meso, zajedno sa sredinama hleba koje ste natopili u
vodi i dobro ocedili.
Samlevenoj masi dodajte sitno iseckan i izdinstan luk, dva sitno iseckana ili izgnječena čena belog luka, iseckane
listove peršuna, so i biber.
Sve dobro umešajte da se sastojci sjedine i zamesite kao testo, nanesite malo ulja na dlanove i oblikujte
pljeskavice.
Zatim pljeskavice dobro uvaljajte u brašno i pržite na vrelom ulju. Izvadite ih na salvetu da upije suvišnu masnoću
i poslužite dok su tople.
Bujon od kuvanja ribe možete da upotrebite za pripremanje supe ili ukusnog sosa.
Zimski eliksiri zdravlja
Ribizla i pomorandža jačaju imunitet, zeleni čaj i pomorandža obnavljaju energiju, limun, med i kupinasto voće
čiste organizam, ananas i krastavac za vitku liniju...

Kivi i jabuke protiv umora

TELO STALNO reaguje na česte promene vremena ili navalu virusa, koja sada dostiže vrhunac.
Zato ne treba čekati da kijavica ili temperatura nagoveste da vam je imunitet oslabio, već treba konzumirati
vitaminske napitke koji jačaju i osvežavaju organizam. Najsnažniji eliksiri zdravlja i vitalnosti nalaze se u svežem
voću i povrću. Sokovi od sveže ceđenog voća i povrća ne samo da su ukusni već daju energiju, čiste telo od toksina
i pomažu u očuvanju vitke linije.
Redovnom konzumacijom svežih napitaka od pomorandže, grejpfruta, mandarine, jabuke, kivija, ananasa, ali i
krastavca, blitve, đumbira, možete da unesete čak 99 odsto njihove hranljive vrednosti.

Pomorandža, mandarina i limun, najomiljenije zimske voćke, blagotvorno deluju i na proces varenja, naročito ako
je ono usporeno zbog ishrane bazirane na namirnicama koje ne sadrže dovoljno vlakana.

* Kivi i jabuke protiv umora - Prirodni voćni šećer najbolji je lek protiv umora koji nas sustiže tokom radnog
dana. Kivi je bogat vitaminom C i enzimima, a pektin iz jabuke smanjuje rizik od raka. Četiri kivija i četiri male
jabuke pojedite tokom dana, ili ih, ukoliko imate uslova, iscedite u sokovniku i odmah popijte.

* Blitva i mandarina za vreme "onih" dana - Ovo je pravi ženski napitak, naročito za vreme ciklusa. U
sokovniku iscedite dve veće očišćene i iseckane pomorandže i 100 g svežeg spanaća, ili 100 g iseckane blitve,
komad đumbira i pola kafene kašičice iseckanog ruzmarina. Blitva i spanać bogati su gvožđem, mandarina
vitaminom C, đumbir je odličan antioksidans, ruzmarin povoljno deluje na metabolizam i žuč, a takođe podstiče
bolji krvotok prema mozgu, poboljšava koncentraciju i leči glavobolju. Napitak se pije samo preko dana jer
razbuđuje.

* Grejpfrut i limun podstiču metabolizam - U sokovniku iscedite supenu kašiku svežeg šipka u zrnu, dva
očišćena grejpfruta i pola očišćenog i iseckanog limuna, pa sok odmah popijte.

* Limun i med čiste organizam - U sok od isceđene pomorandže dodajte kašiku soka od limuna, kašiku meda i
odmah popijte.

* Zeleni čaj s medom obnavlja energiju - Punu kafenu kašičicu zelenog čaja prelijte sa četvrt litre ključale vode,
ostavite da odstoji tri minuta i procedite. U prohlađen čaj dodajte kašičicu meda, a ovako pripremljen napitak može
se piti i hladan.

* Ananas i krastavac za vitku liniju - Ukoliko ste na dijeti probajte ovaj ukusan napitak koji zaustavlja apetit.
Specijalni enzimi i proteini u ananasu blokiraju apetit, dok će se krastavac pobrinuti za osećaj sitosti bez gojenja.
Pola ananasa i pola krastavca očistite, iseckajte na komadiće i iscedite u sokovniku, dodajte malo seckane sveže
mirođije i odmah popijte.
* Surutka čisti organizam – Surutka je idealna za dijete ili čišćenje organizma, jer se sastoji od 98 odsto vode i ne
sadrži masti, a 2 dl ima samo 48 kalorija. Mikserom izmešajte oko 1,5 l surutke sa nekim zamrznutim bobičastim
voćem i pijte tokom dana. Osim toga, dobro je da tokom dana popijete i šest čaša vode ili nezaslađenog biljnog
čaja.

* Ribizla jača imunitet - Ovo voće bogato je vitaminima A, B i C i proteinima zbog čega se smatra pravim
izvorom snage. U mikser stavite 180 ml hladnog mleka i 100 g crnih ribizli, pa dodajte sveže jaje i 60 ml vode.
Začinite sa kašikom meda, malo rendane kore od pomorandže i pola kašičice pivskog kvasca. Mutite dok ne
postane penasto i odmah popijte.

* Limunada - Osim što osvežava, limunada povoljno utiče na zdravlje. Limun je bogat vitaminom C, odličnim
saveznikom u borbi protiv prehlade i kalijumom koji stimuliše rad mozga i reguliše krvni pritisak. Limunada
povećava učestalost mokrenja zbog čega se toksini manje zadržavaju u organizmu, zatim pomaže jetri da proizvede
žuč, što je neophodno za probavu, a takođe sprečava i opstipaciju. Limun podstiče eliminaciju štetnih materija iz
krvi što koži daje lep, zdrav i blistav izgled. Izbegavajte da koristite veštačke zaslađivače a ukoliko volite slatko
piće, u limunadu dodajte malo meda.

Limun sadrži pektin, sastojak odličan za suzbijanje apetita. Stručnjaci su ustanovili da dijeta koja počinje
ispijanjem mlake limunade pola sata pre doručka, dovodi do sigurnog gubitka kilograma.

Nezaslađena limunada može da ublaži bol i upalu desni. Jedini nedostatak je što limunska kiselina uništava gleđ,
pa je bolje da se malo razblaži.

KUVANO VINO SA VOĆEM

Osim što lepo greje u hladnim zimskim danima, kuvano vino dobro se slaže i sa zimskim voćem. Sveže jabuke i
kruške u kombinaciji sa suvim smokvama i kajsijama kuvaju se u začinjenom, mirisnom vinu sve dok ne
omekšaju.

Za aromatični kompot za dve osobe potrebno je: 1,5 dl crvenog vina, 1,5 dl svežeg soka od pomorandže, 1,5
supena kašika meda, štapić cimeta, 2 karanfilića, 1 kruška (oljuštena, bez semenki i presečena na pola), 4 suve
smokve, 12 suvih kajsija i 1 jabuka očišćena i isečena na kriške.
Priprema: Vino sipajte u posudu pa dodajte sok od pomorandže, med i začine. Smesu zagrejte, smanjite
temperaturu i prokuvajte jedan minut. Zatim u posudu dodajte kruške, smokve i kajsije, pa kuvajte oko 20 minuta
uz povremeno mešanje. Dodajte jabuke i kuvajte još desetak minuta, dok ne omekšaju. Kuvano voće rasporedite u
dve činijice, procedite vino i još malo ga kuvajte da postane gusto, pa prelijte voće.
Dijeta sa bananom
Ako se opredelite za ovu dijetu zabranjeno vam je konzumiranje alkohola, sladoleda i deserta posle večere
OVU brzu i, kako njen tvorac kaže, najjednostavniju dijetu osmislio je Japanac Hitoši Vatanabe.
I zaista, na prvi pogled njegova ideja je vrlo jednostavna.
On predlaže da svako jutro prvo pojedete jednu bananu i popijete čašu obične vode zagrejane na sobnoj
temperaturi, dok se tokom dana ne morate uzdržavati i možete pojesti uobičajenu užinu, ručak i večeru.
Međutim, ako se opredelite za ovu dijetu zabranjeno vam je konzumiranje alkohola, sladoleda i deserta posle
večere, dok bi uz svaki obrok trebalo da pijete samo vodu, uvek zagrejanu na sobnoj temperaturi.
Iako je ova dijeta za kratko vreme stekla ogromnu popularnost, nutricionisti širom sveta ističu da ona nije
čudotvorna. Istina, banana i voda za doručak pomažu ubrzavanju metabolizma i takav obrok zaista je
niskokaloričan.
Naime, u zavisnosti od vrste, banana sadrži od 72 do 135 kalorija, od 10 do 20 grama šećera, ali i svega dva do
četiri grama celuloze, što ipak nije dovoljno, jer već sat, dva nakon ovakvog doručka koji se sastoji isključivo od
ugljenih hidrata, osećamo glad, tvrde naučnici.
Po njima, ni ideja da za ručak, večeru ili užinu jedete što god želite, nije pravi recept za gubljenje kilograma, tim
pre što Hitoši Vatanabe ne insistira na pojačanoj fizičkoj aktivnosti tokom pridržavanja njegovom načinu ishrane.

S druge strane, većina nutricionista ističe da ukoliko želite da smršate morate biti fizički aktivni, kao i da morate da
kontrolišete kako unos kalorija u organizam, tako i njihovo sagorevanje.
Stoga je daleko zdravije da umesto da ujutro pojedete samo bananu, sebi pripremite ukusan i nutricionistički
vredan frape od svega 150 kalorija koji će vas duže držati sitim.
Izmiksajte bananu sa nekoliko kockica leda i šoljom jogurta i na taj način ćete u organizam, pored korisnih
vlakana, uneti i 12 grama proteina, pa ćete duže biti siti.

Dijeta: Bez slatkiša do vitkog struka

Jelovnik napravite na bazi svežeg voća i povrća, mlečnih proizvoda, ribe i belog mesa

Ova dijeta namenjena je ženama koje žele da smršaju u struku i gornjem delu tela

DA BISTE oblikovali struk i ujedno sačuvali dobro zdravlje, morate da počnete da izbegavate hranu koja je
ukusna, ali pre svega opasna, kao što su suvomesnati proizvodi, masni sirevi, slatkiši, slane grickalice, testenina.
Ova dijeta namenjena je ženama koje žele da smršaju u struku i gornjem delu tela. Dnevni meni sadrži oko 1.300
kalorija, a za nedelju dana može da se „skine“ od jednog do dva kilograma.
Jelovnik napravite na bazi svežeg voća i povrća, mlečnih proizvoda sa niskim procentom masti, ribe i belog mesa,
integralnih žitarica. Kao začin koristiti biljna ulja (od maslina, kukuruza, suncokreta ili soje), najviše tri kašičice
aromatične trave dnevno. Soliti minimalno, i piti najmanje dva litra vode dnevno, najbolje mineralne, negazirane.
PONEDELjAK
Doručak: šoljica jogurta i 3 keksa od integralnih žitarica
Ručak: 70 g špageta u sosu od paradajza, 200 g salate od mešanog povrća
Večera: 100 g belog pilećeg mesa sa roštilja, 250 g kuvanog povrća (tikvice, spanać, blitva), kriška integralnog
hleba.
UTORAK
Doručak: šoljica zelenog čaja, 150 g sveže ceđenog soka od šargarepe, šoljica nemasnog jogurta, kriška integralnog
hleba
Ručak: 200 g zelene ili kupus salate, 70 g testenine sa povrćem
Večera: manja porcija supe od povrća, 80 g kuvane šunke, 2 kuvana krompira
SREDA
Doručak: šoljica kafe, 2 integralna keksa
Ručak: 100 g kuvanog pirinča, 100 g povrća na žaru, 150 g kuvanog spanaća, kriška integralnog hleba
Večera: 100 g telećeg pečenja začinjenog sokom od limuna, 200 g kuvane blitve, 3 integralna krekera
ČETVRTAK
Doručak: šoljica kafe od ječma, šoljica nemasnog mleka sa 2 kašike muslija
Ručak: 80 g testenina pomešanih sa 50 g tikvica proprženih u tiganju sa glavicom crvenog luka, 200 g salate od
kuvanih krompira i šargarepe
Večera: omlet od 2 jajeta, 100 g kuvanog spanaća i 200 g kuvanog povrća po želji, jedna kriška integralnog hleba
PETAK
Doručak: šoljica zelenog čaja, 4 integralna keksa
Ručak: 80 g špageta sa školjkama, 250 g zelene salate sa paradajzom začinjene origanom
Večera: 200 g ribe sa roštilja, 200 g mešanog kuvanog povrća (šargarepa, krompir i tikvice), kriška integralnog
hleba
SUBOTA
Doručak: šoljica kafe od ječma sa malo mleka, 2 kriške dvopeka sa medom
Ručak: 100 g testenina u sosu od paradajza, 200 g zelene salate
Večera: supa od povrća, 150 g tunjevine iz konzerve i 150 g kuvanog spanaća
NEDELjA
Doručak: šoljica čaja i 3 keksa od integralnih žitarica
Ručak: 100 g špageta sa pečenim plavim patlidžanom, 200 g svežeg povrća (paradajz, šargarepa i zelena salata)
Večera: 150 g telećeg mesa sa roštilja začinjenog ruzmarinom, 200 g pirea od krompira i 3 šljive.
Užina uvek ista
Svakog dana za užinu jesti:
Pre podne: porcija voćne salate (po želji kombinujte kivi, pomorandže, grejpfrut, maline, ananas), ili 2 krekera od
integralnih žitarica, ili jabuka, ili čaša sveže ceđenog soka od pomorandže ili grejpfruta
Popodne: šoljica nemasnog jogurta ili čaša soka od paradajza, ili porcija voćne salate od krušaka i malina, ili 2
integralna keksa, ili 100 g ananasa.
Limun dijeta otklanja umor

Da biste izbegli simptome prolećnog umora, neophodno je da telo pročistite od toksina i teške hrane
DA biste posle višemesečnog boravka u zatvorenim prostorijama vratili snagu organizmu i izbegli simptome
prolećnog umora, neophodno je da telo pročistite od toksina i teške hrane.
To možete da uradite na potpuno prirodan način, uz pomoć limunove dijete.
Čišćenje traje samo jedan dan nedeljno, a podrazumeva povećan unos limunovog soka, vode, ali i voća, orašastih
plodova, semenki, povrća (grašak, pasulj, boranija).
Cilj dijete nije da smršate, iako ćete izgubiti i do jednog kilograma, već da telu obezbedite najbolje hranljive
materije i tako u njega „ubrizgate“ energiju.
Preporučuje se da dijetu držite subotom ili nedeljom, jer ćete moći da se posvetiti pripremi jela i da ispratite
razmake između zdravih obroka i međuobroka.
Osnova dijete je sveže pripremljena limunada. Iscedite jedan limun, dodajte 300 ml vode, štapić cimeta koji će
limunadi dati slatkoću i prstohvat čilija ili feferona u prahu (zagrejaće telo i ubrzati eliminaciju toksina).
Sve dobro promešajte. Limunadu nemojte da konzumirate hladnu, jer će izazvati nadutost. Prvu čašu popijte rano
ujutru, čim ustanete.
Kada je reč o obrocima, za doručak pojedite po 20 plodova šumskog voća, jabuku, krušku, šaku badema i jogurt.
U vreme prve užine ponovo popijte čašu limunade, a posle deset minuta pojedite bananu i šaku semenki suncokreta
ili bundeve.
Za ručak skuvajte povrće, začinite sa malo maslinovog ulja i limunovim sokom, za drugu užinu popijte treću čašu
limunade, a desetak minuta kasnije pojedite krastavac ili zelenu salatu, šaku lešnika ili nekog sušenog voća.
Poslednji dnevni obrok trebalo bi da se sastoji od ribe na žaru i kuvanog nezačinjenog povrća. To mogu da budu
šargarepa, spanać, brokoli...
U slučaju da niste ljubitelj ribe, onda umesto nje jedite soju. Na kraju dana, dva sata pre odlaska na spavanje,
priredite sebi opuštajuću kupku sa eteričnim uljima.

Jela sa suvim šljivama

Teletina u sosu od vina. Gurmanske njoke. Podvarak na nemački način. Čokoladne kugle
SUVE ŠLJIVE jednako su popularne kao i sveže, kako za jelo tako i za pripremanje ukusnih specijaliteta.
Osušeno voće može da se čuva dugo, a da stajanje ne utiče na hranljivu vrednost. U suvoj šljivi su blagotvorni
sastojci višestruko koncentrisani, a energetska vrednost se povećava za sedam puta u odnosu na sveže plodove.
Zato se posebno preporučuju deci i sportistima.
Šljiva u svežem stanju sadrži čak 87,2 odsto vode, a sušenjem se vlažnost smanjuje na 30 odsto, zbog čega plod
izgleda smežurano i tamno.
Ukupna količina ugljenih hidrata, odnosno šećera zato sa 11,5 odsto u svežem stanju poraste do neverovatnih 63,5,
a osim što je plod sladak, daje i znatno više energije. Glukoza sa 5 procenata skoči sušenjem na 25,5, a fruktoza sa
3 na 12,5. Osim toga, suve šljive su odličan izvor celuloze, pa se posebno preporučuje osobama koje imaju
problema sa varenjem i opstipacijom, jer pospešuje pražnjenje creva.
U kulinarstvu se koristi za pripremu poslastica, pudinga, torti, ali i preliva za meso. Stavlja se u salate, čorbe,
naročito se preporučuje u masnim jelima, jer njena kiselina apsorbuje masti.
Teletina u sosu od vina
Za 4 osobe potrebno je: 600 g teletine od buta, 100 g suvih šljiva bez koštica, 2 glavice crnog luka, 30 g putera, 2
kašičice ulja, 80 g celera, 2 šargarepe, 1,5 dl crnog vina, 1 veza peršunovog lista, 2 kašičice suvih začina i biber po
ukusu.
Teleće šnicle izlupajte čekićem i pospite suvim začinima, a zatim ispržite na mešavini putera i ulja, na grilu ili u
tiganju sa nelepljivom podlogom. Dodajte slaninu iseckanu na kockice i kratko propržite. Zatim dodajte seckani
luk, rendanu šargarepu i koren celera, kao i sitno iseckane suve šljive. Sipajte vino i na niskoj temperaturi dinstajte.
Teletinu stavite na topao tanjir, a povrće i šljive iz tiganja mešajte dok ne dobijete sos, pa prelijte preko mesa. Na
kraju dodajte seckani peršun. Na isti način možete da pripremite svinjetinu ili govedinu.

Gurmanske njoke
Potrebno je: 600 g mlevenog mesa po izboru, 1 kg njoka, 0,5 l gustog soka od paradajza, 15 suvih šljiva, kašičica
meda, struk praziluka, glavica crvenog luka, 2 kašike dimljenog kačkavalja, so i biber po ukusu.
Praziluk i crveni luk sitno iseckajte i dinstajte na umerenoj temperaturi zajedno sa sitno seckanim suvim šljivama.
Kada luk omekša dodajte mleveno meso i pržite, pa pred kraj sipajte sok od paradajza, med, so i biber po ukusu.
Skuvajte njoke, procedite ih i umešajte u sos sa mesom u tiganju. Krčkajte nekoliko minuta da se masa ujednači, a
zatim dodajte rendani dimljeni kačkavalj, promešajte i servirajte dok je toplo.
Podvarak na nemački način
Potrebno je: 1 kg kiselog kupusa ribanca, 200 g suvih šljiva, 2 glavice crvenog luka, 5 čenova belog luka, 2 dl
suncokretovog ulja, 3 lista lovora, so i biber u zrnu po ukusu.
Crveni i beli luk sitno iseckajte i pržite na ulju na umerenoj temperaturi u velikom tiganju ili šerpi, dok luk ne
omekša. Zatim dodajte oprane cele suve šljive (bez koštica), listove lovora, biber u zrnu, pržite nekoliko minuta uz
stalno mešanje. Kupus ocedite, ukoliko je previše slan operite, stavite ga u tiganj sa šljivama i lukom i pržite 10
minuta, sve vreme mešajući. Podvarak sipajte u vatrostalnu posudu ili dublji pleh, nalijte oko 4 dl vode i pecite 60
minuta u rerni na 180 stepeni. Kao prilog servirajte pečeni ili pire krompir.

Čokoladne kugle
Potrebno je: 8 suvih šljiva, 2 kašike konjaka ili ruma, 2 kašike oljuštenih i krupno iseckanih lešnika, 125 ml slatke
pavlake, 185 g crne čokolade, 30 g putera i kakao u prahu po želji.

Suve šljive stavite u plitku posudu, prelijte ih konjakom i ostavite da odstoje dva sata. Za to vreme u tiganju kratko
ispecite lešnik da dobije svetlobraon nijansu. U drugoj posudi zagrejte pavlaku dok ne provri, dodajte krupno
iseckanu čokoladu, promešajte, sklonite s ringle, poklopite i ostavite nekoliko minuta da se čokolada sasvim istopi.
Zatim je promešajte da se smesa ujednači, dodajte puter i polako mešajte da se zgusne. Šljive izvadite iz konjaka, a
konjak sipajte u smesu sa pavlakom i čokoladom. Dodajte u smesu i lešnik i sitno isečene šljive, dobro promešajte i
ostavite da se ohladi i postane čvršća. Sipajte je na kolačarski papir ujednačeno da se brže ohladi, a zatim
dlanovima oblikujte male kugle koje možete po želji da uvaljate u kakao prah, ali i mlevene lešnike, bademe,
pistaće, orahe... Kugle servirajte kad se potpuno ohlade, uz kafu ili čaj.
Anti trigliceridi - limun i celer
evo jednog narodnog recepta za snižavanje masnoća u organizmu, kažu da je dobar i za čišćenje organizma nakon
obilnih obroka....
Sastojci
400g celera (korijen)
1 kg limuna
2 l vode
Priprema
Težina:
Jednostavno

1 /slika/446568/
Limun oprati i narezati na tanke ploške.Vodu staviti u veliki lonac i u nju dodati limun.

2 /slika/446569/
Celer naribati i dodati u vodu s limunom. Kuhati 20 minuta na jakoj varti i ostaviti da se ohladi (preko noći ili 6
sati).

3 /slika/446571/
Ocijediti kroz sitno cjedilo.

4 /slika/446572/
Sipati u boce i piti 1 dl prije jela (3 puta na dan). Može se razrijediti sa mineralnom vodom (1 dl limun-celera i 1 dl
vode). Čuvati na hladnom dok se pije!
5
Kažu da treba piti oko 2 mjeseca pa onda provjeriti krvnu sliku!

Posluživanje
Kažu da pomaže u izbacivanju masnoće iz krvi, pa ja idem probati, rezultate ću javiti, ako je netko radio slično
molim mišljenje!
maki15 ima dobar komntar koji prebacujem u opis posluživanja - pa tko hoće može i ovako - "poznato je da limun
gubi vitamine kada se grije preko 60°C. Ja sam prvo iscjedila sok od limuna i ostavila ga sa strane a koru koja je
ostala kuhala sam sa celerom. Kada se sve ohladilo i kada sam sve procjedila tada sam dodala sok od limuna.
Mislim da je ovako bolje jer tako limun ne gubi svoju vrijednost." - kaže maki15
Pošto me pitaju kakva dijeta - evo prepiska od doktora:
Plan prehrane za osobe s povećanim masnoćama u krvi
Žitarice, kruh i pecivo kruh od cjelovitog zrna žitarica, crni ili raženo kruh. Sve intergralne žitarice i proizvodi od
njih, ječam, zob, raž, riža - max. dvije kriške kruha na dan
Mlijeko i mliječni proizvodi obrano mlijeko, jogurt, svježi sir, kiselo mlijeko - svi nemasni fermentirani proizvodi
u manjim količinama
Juhe bistre juhe od mesa(ne masnog) i/ili povrća, riblje juhe
Riba i plodovi mora sva plava i bijela riba (posebno morska - s roštilja ili kuhana ili pečena u minimum masnoće)
Meso i mesni proizvodi piletina i puretina (bez kože), teletina, janjetina i bjeljanjak
Povrće sve osim škrobnih: krumpir, grah, grašak, slanutak, kukuruz kuhano ili pirjano na malo masnoće
Voće jabuke, višnje, naranče, grejp, mandarine, jagode, maline, kupine, ribiz, borovnice, limun
Napitci kava ili čaj s umjetnim sladilom, voćni sokovi koji ne sadrže šećer
Začini sol, začinsko bilje, ocat, u umjerenim količinama NE: origano i cimet
 Povišeni trigliceridi
Rođen sam 1956. godine i muško sam. Imam povećane vrednosti triglicerida 3,5 do 4. Ukupna masnoća je u
granicama. Pijem atorvastatin ali bez rezultata. Kako da smanjim trigleciride? Koje lekove i kojim čajevima ili hranom?

Masnoća iz hrane se hidrolizuje u tankom crevu, apsorbuje i resintetiše u ćelijama crevne sluzokože, ulazi u limfne
sudove i u cirkulaciju tj. stiže do jetre. Višak se deponuje u obliku masnih naslaga. Normalne vrednosti su 0,46-2,28
mmol/L. Povišen je nivo kod povećanog unosa hranom, oštećenja funkcija jetre, hroničnog alkoholizma, šećerne
bolesti, nefrotskog sindroma, hipotireoze, opstrukcije žučnih puteva, uzimanja nekih lekova npr. kontraceptiva, i što je
za savremenog čoveka veoma važno istaći, stres. Ono što Vam savetujem, mada niste naveli da li bolujete od neke
bolesti,kojim se poslom bavite, je u svakom slučaju promena dosadašnjeg načina života, tj.higijensko-dijetetski rezim
ishrane, promena životnog stila, u smislu povećane fizičke aktivnosti. Smanjen unos zasićenih masnih kiselina,
povećan unos nezasićenih (riba - losos, skuša, piletina, ćuretina). Važno je iskljućiti prženje i pohovanje namirnica.

Ne treba koristiti zasićene (vidljive) masti kao što su puter, kajmak, sirevi, kačkavalj, namazi... Koštunjavo voće nam
obezbeđuje nezasićene masne kiseline. Susamovo ulje je preporučljivo, ali samo jedna kašičica dnevno. Jedna
kašičica bilo kog ulja dnevno je dovoljna. Muškarci imaju nešto brzi metabolizam od žena pa im je dozvoljen nešto veći
energetski unos. Kod dece i omladine u toku rasta i razvoja je potreban veći energetski unos i dovoljno vitamina i
minerala da bi se obezbedio optimalan rast i razvoj. U odraslom životnom dobu, pol, uzrast, zdravstveno stanje, vrsta
posla, rekreacija - sve to utiče na izbor vrste i količine hrane. Posle 60. organizmu sigurno nisu potrebne količine hrane
kao u mladosti. Veoma je važno kako jedemo. Hranu treba dobro sažvakati jer proces varenja počinje još u ustima.
Grešimo kada jedemo u hodu, na brzinu, dok pričamo telefonom ili gledamo TV. Tada obično nismo svesni koliko
jedemo pa pojedemo više nego što nam je potrebno a nemamo osećaj sitosti. U svakodnevnoj ishrani treba da su
zastupljene sve vrste namirnica. Raznovrsnost je jedno od osnovnih načela pravilne ishrane. Pogrešno je isključivati
pojedine namirnice, npr. žitarice. One su neophodne, pre svega u vidu hleba od celog zrna. Žito može da se ukljući kao
slatkiš. Potrebno je isključiti peciva, lisnata testa, pite, pogačice...

Jednom rečju, peciva koja sadrže zasićene masnoće loša su po zdravlje i liniju. Greši se i kada osnovu ishrane čine
mleko, mlečni proizvodi i meso a male količine voća i povrća. Uprkos novim trendovima i agresivnim reklamama
gazirana pića nam nisu neophodna i štetna su po zdravlje ako se neumereno konzumiraju. Ceđeni sokovi su korisni
zbog svog sadržaja vitamina i minerala, ali u umerenoj količini. Za organizam je korisno uneti jednu čašu ceđenog soka
od voća i povrća. Osnovni napitak neophodan našem telu je voda. Korisni su i biljni čajevi jer imaju određena lekovita
svojstva. Za pravilnu i dobro izbalansiranu ishranu bitan je način pripremanja hrane. Poželjno je namirnice koristiti u
sirovom stanju ili ih pripremati kuvanjem u vodi ili na pari, pečenjem na grilu, teflon tiganju ili u rerni na masnoj hartiji
bez dodavanja ulja. Na našem tržištu postoji veliki broj tzv. dijetetskih suplemenata kojima dodatno možete uticati na
regulaciju triglicerida i holesterola. Ja bih Vam preporučila preparat Cholestone novosadske firme Calivita, koji u sebi
sadrzi isključivo prirodne komponente i to: laneno ulje, jabučni pektin, lecitin..
Povišeni trigliceridi - snizite ih hranom

Svi se plaše holesterola. Međutim, postoji drugi tip masnoća u krvi, trigliceridi, koji mogu biti opasniji nego što se
mislilo. Novi podaci pokazuju da visok nivo triglicerida (triglycerides) u krvi može dovesti do infarkta miokarda,
naročito kod žena starijih od pedeset godina i muškaraca koji imaju loš odnos LDL/HDL holesterola.

Jedna finska studija je našla da muškarci sa lošim holesterolskim odnosom i trigliceridima preko 2.3mmola/l imaju
četiri puta veći rizik za srčani infarkt. Kad je holesterolski odnos normalan štetan uticaj triglicerida nije naročito
veliki. Problem je u tome što nizak nivo HDL holesterola (koji utiče na loš holesterolski odnos) i visok nivo
triglicerida idu zajedno.

Lek se nalazi u moru

Najbolja terapija hranom protiv visokih trihlicerida dobijena je iz mora. Brojne studije su pokazale da riblje ulje
značajno snižava trigliceride. U jednoj studiji Univerziteta medicinskih nauka u Oregonu jedna dnevna doza ribljeg
ulja je snižavala trigliceride za 50 procenata. Korišćena količina ribljeg ulja ekvivalent je korišćenja 200 grama
lososa, skuše ili sardine dnevno. U pitanju je masna morska riba iz hladnih mora.

Brojne studije su pokazale blagotvoran uticaj masne morske ribe na prevenciju srčanih bolesti. Međutim, ima
podataka da i druga hrana iz mora ima izvanredan uticaj na sprečavanje pojave i lečenje bolesti srca i krvnih
sudova. Jedno istraživanje na Univerzitetu Vašington je pratilo muškarce koji su jeli plodove mora umesto svojih
uobičajenih belančevina u obliku mesa, jaja, mleka i sira. Plodove mora su jeli dva puta dnevno tokom tri nedelje.
Školjke su oborile trigliceride za 61%, ostrige (oyster) za 51%, a rakovi za 23%.

Nije potrebno da se u dužem vremenskom periodu svakodnevno jedu morske ribe ili plodovi mora. Sasvim je
dovoljno da se usvoji drugačiji način ishrane, koji će se sastojati u unošenju morske ribe ili plodova mora tri puta
nedeljno. Rizik oboljevanja od infarkta, šloga i drugih kardiovaskularnih bolesti je upadljivo manji posle godinu do
dve ovakvog načina ishrane.

Moćni beli luk

Redovno konzumiranje belog luka (garlic, allium sativum) utiče na sniženje nivoa triglicerida. On takođe,
popravlja odnos LDL/HDL holesterola tj. odnos lošeg i dobrog holesterola. U jednoj studiji čen belog luka dnevno
je snižavao trigliceride za oko 13%, a u drugoj za 25%. Do sniženja triglicerida belim lukom dolazi ako se on
koristi svakodnevno u dužem vremenskom periodu. To nije lek koji ćete koristiti nedelju dana i izlečiti se. Treba ga
jesti stalno i to što se duže jede efekat je veći. Nije potrebno da se jede dnevno više od dva do tri čena.

Ne zaboravite mahunarke

Mahunarke trebate, takođe, jesti ako imate povišene trigliceride.U jednoj studiji pola šolje mahunarki dnevno je
snižavalo trigliceride za 17%. Dijeta sa malo masnoća takođe snižava trigliceride. Međutim, nju ne možemo
preporučiti zato što nema efekat i na holesterol. Prevencija srčanih bolesti je uslovljena uticajem i holesterola i
triglicerida, pa zato u ishrani trebamo voditi računa da unosimo one namirnice koje su dobre za obe vrste masnoća.

Namirnice koje povećavaju trigliceride

Postoje namirnice koje provereno povećavaju trigliceride. To su rafinisani šećer, belo brašno, voćni sokovi, sušeno
voće i preterano konzumiranje alkohola. Jedna do dve čašice alkoholnog pića dnevno ne povećava trigliceride.

Anti trigliceridi - Celer i limun

Dijeta kod povišenih triglicerida

- MLEKO I MLEČNI PROIZVODI:

*Dopušteno* : obrano mleko, jogurt, sveži kravlji sir, kiselo kravlje mleko

*ZABRANJENO* : maslac, punomasno mleko, pavlaka, kajmak, punomasni sirevi, tučena slatka pavlaka.

- MESO I MESNE PRERAĐEVINE:

*Dopušteno* : meso živine (bez kožice), riba, posebno plava morska, junetina, govedina, teletina, kuvana
jagnjetina, divljač, sardine iz ulja (oceđene), jaja (1-3 nedeljno), a belanca i više

*ZABRANJENO* : masno, posebno svinjsko meso, masnija govedina, sve iznutrice, mozak, paštete, sve
prerađevine od svinjskog mesa (slanina, čvarci, kobasica, šunka i slično)

- POVRĆE :

*Dopušteno* : sveži i kiseli kupus, kelj, blitva, karfiol, keleraba, tikvice, grašak, spanać, boranija, bob,
praziluk, crveni i beli luk, cvekla, paradajz, paprika, krastavci, zelena salata, šargarepa

*ZABRANJENO* : krompir, pirinač i testeninu jedite najviše 2-3 puta nedeljno u manjim količinama; tada uz
obroke ne jedite hleb

- VOĆE :

*Dopušteno* : jabuke, višnje, kruške, šljive, pomorandže, mandarine, jagode, maline, kupine, grejp, limun,
borovnice, ribizle

*ZABRANJENO* : orasi, lešnici, bademi, grožđe, suvo grožđe, banane, dinje, lubenice, smokve, sušeno i
kandirano voće, kokosov orah, trešnje, sve vrste kompota sa šećerom, slatko tropsko voće

- PIĆA :

*Dopušteno* : crna kafa, čaj sa veštačkim zaslađivačem ili bez šećera, mineralna voda, svi voćni sokovi
kojima je naznačeno da su bez šećera

*ZABRANJENO* : svi sokovi sa dodatkom šećera, sva alkoholna pića: vino, pivo, žestoka pića, likeri; koka -
kola i slični napici, kakao i čokolada

- HEB I PECIVO :

*Dopušteno* : crni hleb, hleb sa celim zrnima, graham, ali najviše 2 kriške dnevno ili 2 manja peciva; ako
obrok sadrži krompir, pirinač ili testeninu, ne jedite hleb

*ZABRANJENO* : beli hleb i pecivo, lisnato testo, čips, smoki, štapići, krompirovo testo na bilo koji način
- SLATKIŠI :

*Dopušteno* : marmelada za dijabetičare u manjim količinama

*ZABRANJENO* : kolači bilo koje vrste, torte, keks, čokolada, bombone bilo koje vrste,med i šećer u bilo
kom obliku, sladoled, palačinke, uštipci itd.

- ZAČINI :

*Dopušteno* : so, biber, senf, sirće, origano, bosiljak, kim, timijan i sve ostale začinske biljke

*ZABRANJENO* : -

Smanjite trigliceride!
Najčešći uzrok povišenih triglicerida (masnoća u krvi) su nedostatak fizičke aktivnosti, prekomerna telesna težina,
pušenje i konzumiranje količinski velikih obroka.

Dobra vest je što su trigliceridi jedan od najjednostavnih zdravstvenih problema koji su rešivi isključivo ishranom.
Ako želite da smanjite njihov nivo u krvi, nužno je smanjiti unos šećera i skroba, odnosno rafiniranih proizvoda od
žitarica.

Iz ishrane treba izbaciti:

- alkohol: pivo, vino, žestoka pića

- zasićene masnoće: životinjske masnoće (mast, maslac), sva pržena hrana, punomasno mleko, sir, pavlaku, masno
meso, brzu hranu

- trans masnoće: hidrogenizoave biljne masti (margarin, pržena hrana, kolači, torte…)

- šećer: koncentrisani izvori šećera - konzumni šećer, med, marmelada, džem, bombone, deserti uopšte

- pića: voćni sokovi, gazirana pića, sportski napici, sva zaslađena pića

- skrob i skrobna hrana: peciva, testenine, pirinač, krompir (ova hrana se može jesti, ali u malim porcijama,
poželjno je koristiti integralne oblike namirnica)

U ishranu treba uključiti:

- voće: sveže voće (ne i kupovni voćni sokovi)

- povrće: dnevno se preporučuje konzumiranje tri ili više porcija svežeg ili smrznutog povrća

- hleb i žitarice: izabrati žitarice od celog zrna - integralni hleb, nezašećerene cerealije za doručak, zobena kaša,
proso, ječam ili heljda

- proteini: nemasno krto meso, meso živine bez kože, jaja i belance, pasulj, grašak, sočivo, orašasti plodovi, nisko
masni sojini proizvodi; ribu treba konzumirati najmanje dvaput nedeljno

- mlečni proizvodi: koristiti mleko sa 1 odsto mečne masti, jogurte sa manje masnoća, voćne jogurte bez masnoća,
sojin sir

- masnoće: 1 kašiku maslinovog ulja dnevno

Ostale mere:

- raspored obroka: 3-6 manjih obroka, svaki obrok treba da ima najmanje dve grupe hrane, redovna fizička
aktivnost: aerobne aktivnosti (vožnja bicikla, plivanje, hodanje) najmanje 30 minuta, 5 dana nedeljno, smanjiti
težinu, kontrolirati nivo glukoze u krvi ako imate dijabetes i osmah ostaviti cigarete!

Količine u krvi

Nivo triglicerida u krvi može da varira, ali je „normalan“ nivo oko 150 mg/dL. Od 150 do 199 mg/dl je granično
visok procenat, a od 200 do 499 mg/dl povišen. Sve iznad 500 mg/dl smatra se veoma visokim i rizičnim nivoom
triglicerida.

Zdravstveni rizici

Većina osoba sa visokim trigliceridima nije svesna svog stanja budući da nema nikakvih značajnih simptoma koje
bi mogli da se prepoznaju. Smatra se da su povišeni trigliceridi čak i opasniji nego što se ranije mislilo. Nivo
triglicerida doktori uvek analiziraju zajedno sa holesterolom (ukupni HDL i LDL), iako je on posebni faktor rizika
za pojavu infarkta miokarda, naročito kod žena starijih od pedeset godina i muškaraca koji imaju loš odnos
LDL/HDL holesterola. Nije poznato na koji način, ali trigliceridi mogu pridoneti stvrdnjavanju arterija i
zadebljanju zidova, čime raste rizik od srčanog udara i bolesti srca. Visok nivo triglicerida povezan je sa
dijabetesom i stvaranjem krvnih ugrušaka.

Evo što je meni pomoglo:

30 češnjeva češnjaka (ne glavica) i 5 dobro pranih limuna zajedno sa korom se samelju. Na to se
doda 1 litra vode i savi na peč. Ne smije zakuhati, samo da se počne dizati. Kada se ohladi ocijedi
se, stavi u tamnu bocu i u frižider.
Pije se jednom dnevno, prije ili poslije jela, mala čašica (0,3) 21 dan. Nako 8 dana pauze ponovi se
kura od 21 dan.
Kažu da osim na masnoče djeluje i na zubno meso te podmlađivanje i čišćenje cijelog organizma.
Zahvaljujući limunu nije gadno za piti. Vrijedi pokušati. Meni je pomoglo

Poviseni trigliceridi i holesterol (los) jesu vrlo alarmantni, jer svakodnevno nas upozoravaju na opasnosti od
kardiovaskularnih oboljenja i infarkta. Koliko ja znam najbolja je preventiva u nacinu ishrane, gde se prednost daje
tzv. mediteranskoj kuhinji. Posebno riba (narocito plava - morska), maslinovo ulje, povrce, voce. Treba izbegavati
namirnice sa zasicenim masnim kiselinama: puter, punomasni sir, pavlaka i masno meso. Beli luk je takodje dobar
za krvne sudove i rad jetre i zuci.
Pored toga treba izbegavati cigarete i alkohol, vise se kretati (setnja ili vezbe).
Medjutim, posto ti vec imas povisen holesterol i trigliceride, najbolje je da se obratis lekaru, a u medjuvremenu
menjaj nacin zivota i ishrane.

Holesterol, trigliceridi, visok krvni pritisak i pušenje su ubistvena kombinacija, u pravom smislu reči.
Kao i kod dijabetesa i kod poremećaja holesterola i triglicerida potrebno je utvrditi tip. Ja već godinama živim sa
uvećanim trigliceridima i sa sličnim simptomima kao što ih ti imaš. Nažalost, ti simptomi ukazuju na problem s
cirkulacijom posebno u glavi. Drugim rečima nastaviš li ovako ne gine ti infarkt ili moždani udar.
Kod mene npr. je holesterol nešto malo povećan ali su trigliceridi haos od 7 do 18 (verovatno će biti onih koji će
posumnjati u ovo ali zaista je istina).
Ovaj moj tip nema veze za masnoćama u hrani više ima sa šećerom, ugljenim hidatima...
Dakle te dijete što si dobio ništa ti ne vrede dok se ne utvrdi tačno koji tip poremećaja imaš.
Potrebno je da odeš kod endrokrinologa.
Treba da se utvrdi da li imaš ili ne, nekih problema sa recimo jetrom, da li je ovaj poremećaj genetski, ili je u
pitanju samo ishrana.
Idealno je ako možeš da ishranom regulišeš masnoću u krvi. Ja nisam uspeo, tako da sam prinuđen da koristim
lekove koji su izuzetno štetni za jetru i generalno više štete nego što koriste... A u mom slučaju ne daju skoro
nikakve rezultate.
Takođe, batali lekare opšte prakse i neke bezvezne specijaliste, posebno kada su trigliceridi u pitanju, traži prave
experte jer su trigliceridi poprilično neispitana oblast. Upravo zato i imaju (lekari) dijagnozu "Metabolički sindrom
X".
Plati koliko treba ali se ozbiljno pregledaj.

Trigliceridi ti direktno imaju veze sa ugljenim hidratima. Ja sam imao trigliceride pomalo povisene, a posle jedno
par meseci Etkinsove dijete (nista ugljeni hidrati, samo meso, masti i povrce koje nema puno skroba) rezultati su
mi bili OK (bar sto se tice triglicerida). Ti verovatno volis slatkise i grickalice ili pijes zasecerena "osvezavajuca
pica".

Najvaznije za oslobadjanje od frustracije zvane holesterol je promena zivotnih navika, shvatiti da ako neke
namirnice drasticno smanjimo ili eliminisemo iz ishrane necemo umreti od gladi!
Licno sam ja sebi postavio neka "sveta" pravila:
- svinjetinu sam gotovo potpuno izbacio iz ishrane, osim u situacijama kad se nema kud, a i tad samo cisto meso,
bez masti (uopste, masti zivotinjskog porekla treba svesti na minimum, osim ako je morska, pogotovo plava, riba u
pitanju.
- ne konzumiram iznutrice u bilo kom obliku
- koza zivine nikako
- zumance samo ako je sastavni deo neke namirnice u neznatnoj kolicini
- drasticno redukovani slatkisi
- samo torte bez zumanaca i margarina
- povrce u svakom obliku
- maltene svakodnevna konzumacija crnog i belog luka
- koriscenje jabukovog sirceta umesto obicnog industrijskog
- med ne konzumiram;propolis, mlec - to je vec druga stvar
- ljuta hrana, obavezno, kad god se to moze i ko god moze
- nikako svakodnevno konzumiranje mesa ukoliko nije upitanju riba (uvek pre morska nego recna;ako je recna
najbolje pastrmka,tolstolobik)
- sto vise umerene fizicke aktivnosti (brzo hodanje, kao da negde zurite dovoljno je i proseku 45 min. dnevno)
- stalno imati na umu 4 "bela zla": so, secer, belo brasno, mast
- osetno smanjiti unos testenina
- hleb je namirnica koja se ne koristi uz svaki obrok
- beli hleb maksimalno izbaciti iz ishrane (postoji ovseno, razeno brasno,...)
- casa-dve kvalitetnog crnog vina ponekad, bez kombinovanja sa drugim alkoholnim picima (ja preferiram
"VRANAC", procorde, ako moze)
- moj prijatelj (lekar) mi je rekao i sto vise seksa (!!!); to se uglavnom radi nocu, a jetra najvise nocu proizvodi
holesterol
- spadam u umerene pusace (pola kutije) dok se ne desi situacija da se drustvo zapije, kad ode preko kutije k'o
dobar dan; valja i popiti ponekad, ali umereno i ne zestoka pica

Da ne smaram bas previse. Verujem da ce ovo sto sam napisao biti nekome od pomoci. Prvo se mora shvatiti istina
i poenta. A, istina je da se nista pozitivno nece dogoditi dok mi sami ne promenimo maksimalno lose zivotne
navike nabolje. Poenta je da ce nam tek tada biti lakse i bolje. Na kraju sledi shvatanje da se jede da bi se zivelo, a
ne zivi se da bi se jelo.
Ima iskustva sa:
1. Božen preparatima - 5 godina korišćenja, 5 kilograma "zarađenih" za 5 godina... ali ne kg po kg... većina u
poslednje 2 godine, čak sam prve godine smršao 1 kg... krvnu sliku nisam kontrolisao, pritisak 135/85... reklo bi se
normalno... žena nije mogla dugo da koristi... samo par puta i odmah je morala da "trči" tamo gde i car ide peške...

Onda sam odustao od Božen preparata... dve-tri tablete sa 1/2 l vode do 1 l vode... i prešao na

2. Chitosan - ja sam mogao da ga pijem... koristio samo jedno pakovanje, zaradio još 1 kg... žena nije mogla da
pije, bilo joj je muka od ukusa plastike a i same arome kapsule, kada se rastopi...

Igrom slučaja, žena je srela taksistu, koji je posle par meseci došao u knjigovodstvenu agenciju u kojoj ona radi.
Zaprepastila se, kako se "osušio" i kako je "propao". Ni traga od one ljudine od 100 i kusur kila, koji je zaklanjao
cela vrata. Kada ga je pitala, šta je sa njim, rekao je da se radi o "Hrani" sa kojom se postižu odlični rezultati i da
dođemo na "degustaciju" u "Delfin", restoran u Zrenjaninu...

Došli smo, tamo su nas upoznali sa konceptom "ćelijske ishrane", predstavili naučni tim "Hermalife"-a
(www.herbalife.com odabrati hrvatski...). Vođa stručnog tima je dr Louis Ignaro, dobitnik Nobelove nagrade 1998
godine za koncept "ćelijske hrane" u oblasti "kardiologia", tj. bolesti srca i lečenje hranom. U timu radi tim
najvećih svetskih nutricionističkih stručnjaka, koji spremaju najizbalansiraniju hranu čistog biljnog (i par preparata
životinjskog) porekla, pretočene u prijatne ukuse. Namenjeni da ćelijski obnove ceo organizam i očiste od
masnoća, šećera, holesterola... bukvalno da je normalizuju i očiste 100%. (na www.start-wellness.com ima na
engleskom prestavljen svaki proizvod, ima i forum sa savetima...)

Preparati (hrana) je relativno skupa, ali kada se stavi na papir, koliko se pojede za mesec dana, koliko ti traje ta
hrana, još si i u dobitku. A santimetri i kilogrami samo nestaju...

Posle nepunih mesec dana, uz odličnu kondiciju, višak energije, oslobodio sam se 12 kilograma i par konfekcijskih
brojeva... Pozamio sam od brata nešto pantalona, jer svoje više nisam mogao nositi, delovalo je, kao da sam
ukrao...

Rešio sam da postanem i distributer, najviše zbog članskog popusta od 25%. Sada svi u kući koristimo tu "hranu".
Žena i ćerka da smršaju na zdrav i siguran način a sin da "dobije na kilaži" po proverenom Herbalife receptu.

Pošto nisam reklamirao ništa, samo sam napisao osnovno da bih pretstavio firmu i proizvode, nadam se da će ova
poruka proći...

Moji rezultati su očigledni, a očigledni su i rezultati svih mojih "konzumenata". Oni su zadovoljni i ne žale novac
koji su dali za te proizvode. Ostalo ću saznati kad bude vreme da naruče sledeće pakovanje "hrane". U stalnom sam
kontaktu sa njima, savetujem ih i pomažem im da postignu što bolji rezultat, jer je to moja obaveze kao
"ovlašćenog distibutera". Pogotovu kod onih sa operisanim srcem (Sava) i onih sa povišenim šećerom (Jelena)...

Link o vođi nutricionističkog tima dr Louisu Ignaru:

http://www.ucla.edu/about/nobelwinners/ignarro.html

(naučno potkrepljen odgovor... tj. argumentovano...) mada su to i prethodni linkovi, mada će to moderator shvatiti
kao reklamu, ali sve je to opis delovanja, naučnog koncepta i korisnost, kao i bilo koji link za legalan softver ili
bilo šta što je legalno, a pogotovu ako je namenjeno ZDRAVLJU a ne zabavi...

Od narodne medicine:
1. 3 kg limuna sa korom samleti, 2 kg cvekle sa korom samleti, sve pomesati, da odstoji preko noci i ujutro
procediti, sipati u tamne flase i staviti u frizider! Piti casicu od rakije pred dorucak, rucak i veceru (ja sam pio kad
god mi padne na pamet)! Nije lose i moze da se pije!
2. Kilogram meda, pola kg rendanog celera i pola kg rendanog rena zamesati i sipati u tegle. Uzimati po jednu
supenu kasiku svako jutro na gladan stomak ( odvratno je, jedino resenje je progutati bez zadrzavanja u ustima, ja
sam jedino tako uspevao)!
3. Nije recept ali ja sam uzimao i sirce od divlje jabuke, takodje kad god se setim, 2-3 puta dnevno po jedan-dva
gutljaja.

Holesterol se nalazi u svim namirnicama životinjskog porekla. Smanjenjem, što većim, unosa mesa, mleka i jaja, i
povećanjem unosa voća i povrća, smanjujete holesterol koji unosite ishranom. I, još da dodam, izbacivanje svih
trans masnoća je nužno, takodje, jer jako povećavaju nivo holesterola u krvi. Sve što sadrži margarin,
hidrogenizovanu biljnu mast, "biljnu mast" ili "očvrsnutu biljnu mast" (kakav način da se nazove hemijski dobijena
masnoća) izbacite, čokolade, keks, biskviti, kolači i torte, sve to može imati margarin u sebi, i najčešće ima.
Konsultujte sirovinski sastav na pakovanju pre nego što kupite.
Trigliceridi (a i holesterol) se smanjuju konzumacijom plave ribe (sardina, skusa i losos), zatim ovsenih pahuljica
(mogu i mekinje jos bolje) i forsiranjem vitamina niacina B3 u mega dozama.
Naravno i lekovi pomazu.
Vise se moze procitati u knjizi "Smanjenje holesterola za osam nedelja" u izdanju Nolita, autor je Robert E.
Kowalski

Povišeni trigliceridi i holesterol ne moraju da idu zajedno

Ko ima povećane trigliceride u krvi, ne mora da ima i povećan holesterol. Njihovi metabolizmi nisu isti, ali se ipak,
vrlo često "sreću" zajedno. Jer, na njihovo povećanje utiče uglavnom pogrešna ishrana, bogata ugljenim hidratima i
zasićenim masnim kiselinama. A, udruženi, štetno utiču na krvne sudove, i izazivaju kardiovaskularne i
cerebrovaskularne bolesti.
Pojedini genetski poremećaji metabolizma masti su, prema rečima dr Branka Jakovljevića, profesora sa Instituta za
higijenu i ishranu Medicinskog fakulteta, takođe praćeni istovremenim povećanjem triglicerida i holesterola:
- Hronična bubrežna insuficijencija, Kušingov sindrom, šećerna bolest, smanjena funkcija štitne žlezde, akutni
hepatitis, sistemski lupus, kao i neki lekovi (beta-blokatori, estrogeni, kortikosteroidi) mogu da povećaju vrednosti
triglicerida u krvi.
Statistike pokazuju da su povišene vrednosti triglicerida i holesterola u krvi, odnosno hiperlipoproteinemije,
najčešći metabolički poremećaji u populaciji. Procenjuje se da u razvijenim zemljama čak do jedne trećine
stanovništva ima neki oblik poremećaja metabolizma masti. U dečijem uzrastu beleži se učestalost čak do 10 odsto.
- Povećane vrednosti triglicerida su snažan faktor rizika za nastanak ateroskleroze, ishemijske bolesti srca i drugih
kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih bolesti - objašnjava prof. Jakovljević. - Osobe sa povišenim vrednostima
triglicerida treba da se pridržavaju preporuka za pravilnu ishranu uz redovnu fizičku aktivnost i obavezno
prekidanje uzimanja alkohola. Od velike koristi je i prestanak pušenja.
Pravilna ishrana kod osoba sa hipertrigliceridemijom podrazumeva, pre svega, smanjivanje unosa hrane koja je
bogata šećerima i ugljenim hidratima (slatkiši, hleb, testenine, proizvodi iz pekare).
- Treba smanjiti uzimanje zasićenih masti, svinjskog, jagnjećeg, goveđeg masnog mesa i mlečnih proizvoda sa
visokim sadržajem masti.
Stariji od 20 godina, trebalo bi da proveravaju nivo triglicerida najmanje jednom u pet godina. A, oboleli od
kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih bolesti i dijabetičari, analize moraju da rade najmanje na godinu dana.

Masti u ishrani: trigliceridi i masne kiseline

Lipidi imaju različite nivoe zasićenja, što je termin koji se odnosi na broj dvostrukih veza u lancu atoma ugljenika
– ponovo prigrabite udžbenik hemije za šesti razred i setite se kovalentnih veza. Masne kiseline bez dvostrukih
veza su zasićene, one sa jednom dvostrukom vezom su mononezasićene, a one sa više dvostrukih veza nazivamo
polinezasićenim masnim kiselinama. Jednostruke veze su jače i manje hemijski reaktivne od dvostrukih veza - što
je veći broj dvostrukih veza, to masna kiselina ima više mogućnosti da reaguje sa svojim hemijskim okruženjem.
Upravo zbog ove različite sposobnosti hemijske reaktivnosti, broj dvostrukih veza važan je faktor u ljudskoj
ishrani. Zasićene masne kiseline preovlađuju u mastima životinjskog porekla, palminom i kokosovom ulju.
Mononezasićene masti su najprisutnije u maslinovom ulju i kanolinom ulju, ali su takođe prisutne i u mastima
životinjskog porekla. Polinezasićene masti su najprisutnije u biljnim uljima (uz izuzetak maslinovog ulja koje je
više od 75% mononezasićeno). U kontekstu preporučenog unosa masti (ispod 30% od ukupnih kalorija), mono- i
polinezasićene masti treba da sačinjavaju većinu konzumiranih masti – preporuka je da unos bude iznad 75%
ukupnih masti. Zasićene masti su povezane sa povećanim rizikom od hiperholesterolemije, stanja povećane
koncentracija holesterola u krvi, tako da njihov unos treba svesti na minimum kad god je to moguće. To se najlakše
postiže smanjenjem konzumiranja životinjskih masti, čokoladnih slatkiša (koji često sadrže visok nivo zasićenih
tropskih ulja), pohovane hrane i mlečnih proizvoda sa visokim postotkom masti.

Glicerol: sastojak za hiperhidraciju

Većina konzumiranih masti su trigliceridi, koji sadrže tri molekula masnih kiselina i jedan molekul glicerola. Masti
se u organizmu deponuju u obliku triglicerida, koje proizvodimo kada se ishranom unese prekomerna količina
energije. Trigliceridi se deponuju u adipoznom (masnom) tkivu, gde se nalaze grupisane masne ćelije i unutar
mišićnih ćelija. Oba depoa masti su na raspolaganju kao izvor energije kada je to potrebno. Kada masti sagorevaju
kao izvor energije, deponovani trigliceridi se preuzimaju iz masnog ili mišićnog tkiva, a svaki molekul masti se
razlaže na svoje sastavne masne kiseline i molekul glicerola. Nakon toga, svaka masna kiselina se dalje razlaže na
dve ugljenične jedinice radi stvaranja ATP-a, u cilju proizvodnje metaboličke toplote i energije za rad mišića.
Glicerol je jedinstven oblik lipida čija razgradnja podseća na sagorevanje ugljenih hidrata pre nego masti, a takođe
efikasno zadržava vodu. Pojedini sportisti koji se bave disciplinama izdržljivosti smatraju da im unos glicerola
pomaže da zadrže više vode (fenomen poznat kao hiperhidracija ili superhidacija) nego da konzumiraju samu vodu.
U ekstremno toplom i vlažnom okruženju, gubitak vode će izvesno biti veći od sposobnosti sportiste da nadoknadi
tečnost, tako da bi započinjanje takmičenja u hiperhidriranom stanju moglo da donese izvesne prednosti. U
istraživanjima izvedenim na teniserima i triatloncima, kod sportista koji su konzumirali glicerol pre takmičenja
utvrđeni su pojedini zaštitni efekti hiperhidratacije, posebno kada su vežbali na visokim temperaturama. Pored
problema koji upotreba glicerola nosi sa sobom (u pojedinim situacijama smatra se doping sredstvom) stanje
superhidriranosti će verovatno naneti izvesan stepen nelagodnosti na koju se treba naviknuti. Sportisti koji
konzumiraju tečnosti koje sadrže glicerol često opisuju osećaj zadržavanja dodatne vode u telu kao osećaj težine ili
krutosti. Ipak, ostaju pri tvrdnji da je to kako se oni osećaju na kraju trke važnije od toga kako se osećaju na
početku, tako da je dodavanje glicerola u tečnosti koje se konzumiraju pre takmičenja postalo standardni protokol
za neke sportiste.

Esencijalne masne kiseline

Pod esencijalnim masnim kiselinama podrazumevaju se linolna (omega-6) i linoleinska (omega-3) masna kiselina
koje su neophodne za metaboličke procese, a ljudski organizam ih ne može sintetisati. Klasifikacija omega-X znači
da ove masne kiseline, koje su polinezasićene, imaju poslednju dvostruku vezu na izabranom (trećem ili šestom)
ugljenikovom atomu. Linolna kiselina je esencijalni deo ćelijske lipidne membrane i potrebna je za normalno
zdravlje kože; linoleinska kiselina je neophodna za funkciju i razvoj nervnog sistema. Obe masne kiseline se lako
dobijaju iz biljnog ulja (npr. kukuruzovog, suncokretovog, kanolinog) i iz ulja riba dubokih mora. Ulja iz riblje
jetre koja su bogata omega-3 kiselinama nedavno su zaokupila dosta pažnje. Pokazalo se da ta ulja smanjuju
sposobnost koagulacije crvenih krvnih ćelija, čime se smanjuje šansa da se formira neželjeni krvni ugrušak
(tromb). Ovo smanjuje rizik od srčanog udara, koji najčešće biva izazvan formiranjem ugruška u jednoj od glavnih
srčanih (koronarnih) arterija. Ulja od riba hladnih dubokih mora glavni su izvor dve omega-3 masne kiseline –
eikosapentaenoične kiseline (EPA) i dokosaheksaenoične kiseline (DHA). Čak i konzumiranje riba hladnih
dubokih mora (losos, albakor tuna, atlantska haringa) samo jednom nedeljno dovoljno je da znatno smanji rizik od
srčanog udara i moždanog udara. Uprkos ovim otkrićima, preteran unos ovih ribljih ulja može izazvati određene
poremećaje, uključujući povećanje oksidativnih ćelijskih oštećenja. Najbolja praksa je da se unos ribe uvede kao
redovan deo nedeljnog plana ishrane, tako da dopunski unos omega-3 masnih kiselina postane nepotreban.

Trigliceridi – tihi ubica

Masnoća u krvi, nazvana i tihi ubica, može da napravi velike tegobe, a u najgorem slučaju može doći do
infarkta i moždanog udara. Zbog toga je veoma važna preventiva, koja se odnosi na pravilnu i zdravu
ishranu, fizičku aktivnost i redovnu kontrolu krvi.
Trigliceridi su vrsta lipida, odnosno masti. Predstavljaju lanac masnih kiselina visoke energije i obezbeđuju veliki
deo energije potreban za normalno funkcionisanje ćelija. Trigliceridi su glavni sastojak životinjskih i biljnih masti i
ulja, a dobili su ime po tome što se tri masne kiseline vežu na tri hidroksilne grupe glicerola.
Organizam je sposoban i sam da proizvede trigliceride od viška ugljenih hidrata (šećera) unetih hranom.
Kad je reč o kombinaciji povišenih i triglicerida i holesterola, primećeno je da je visok nivo triglicerida u
organizmu praćen visokim nivoom lošeg LDL holesterola, a niskim nivoom dobrog HDL holesterola, ali to ne
mora biti pravilo. Ova povezanost je naročito izražena kod starijih žena.
Dobar HDL holesterol uklanja loš LDL holesterol sa zidova krvnih sudova smanjujući time rizik od srčanog i
moždanog udara. Kod većine žena nakon menopauze dolazi do sniženja dobrog HDL holesterola, a povišenja lošeg
LDL holesterola, što povećava rizik od bolesti srca i moždanog udara.
Trigliceridi i holesterol su sastavni deo masti životinjskog porekla, što znači da se u organizam unose
konzumiranjem mesa, mlečnih proizvoda, jaja i drugih životinjskih proizvoda. Holesterol se za razliku od
triglicerida, ne javlja u mastima biljnog porekla.
Najčešći uzroci povišenih triglicerida su: nedostatak fizičke aktivnosti, gojaznost, preskakanje obroka pa onda
konzumiranje količinski obilnih obroka, unos masne hrane, prekomerni unos ugljenih hidrata (šećera), pušenje.

Hrana sa visokim nivoom triglicerida

Masna hrana
Suhomesnati proizvodi
Pržena hrana
Brza hrana (i slatka i slana)
Peciva, testenina, pica
Belo brašno
Grickalice (kreker, čips, smoki, kokice)
Maslac, margarin
Punomasno: mleko, sir, jogurt, pavlaka
Proizvodi u kojima ima šećera
Zaslađeni sokovi, gazirana pića,
Alkohola (u manjim i umerenim količinama nije štetan).

Hrana sa niskim nivoom triglicerida

Voće
Povrće (naročito mahunarke)
Integralne žitarice od celog zrna
Beli luk
Nemasno krto meso
Živinsko meso bez kožice
Plava i bela morska riba i riblje ulje
Mlečni proizvodi sa niskim nivoom masti
Maslinovo, sojino, kukuruzno, suncokretovo ulje

Lek protiv holesterola i triglicerida

1. recept:
Drenjine
Jedan kilogram drenjina preliti sa jednim litrom rakije komovice, ostaviti da odstoji 40 dana, zatim procediti.
Svakoga jutra na prazan stomak popiti po jednu malu čašicu od rakije.
2. recept:
Crni luk
Svako veče pre spavanja u 1,5 dl vode potopiti jednu manju glavicu crnog luka koji treba prethodno zaseći kako bi
mogao da u vodi ispusti sok, još je bolje prepoloviti ga na pola. Sutradan ujutru luk izvaditi i baciti, a vodu u kojoj
je stajao popiti, takođe, na prazan stomak. Ovako postupati svakoga dana, a lečenje traje 40 dana.
3. recept
Limun i jogurt
Priprema
Iscediti limun u čašu jogurta i popiti ujutro pre doručka. Treba piti 2 do 3 nedelje da bi rezultat bio postignut.
4. recept
Susam i jogurt
Priprema
Uveče u čašu jogurta (1,8dcl) nasuti izvišnu kafenu kašičicu semena susama. Dobro promešati i odložiti u fridižer.
Ujuto to popiti pre doručka. Ovo je neophodno konzumirati svakodnevno, jer čim prestanete za dan-dva holesterol
će se vratiti.
5. recept
Preporuka
Da eliminišete loš holesterol iz svog organizma ne morate se mučiti pripremom iz predhodnih recepata.
Neophodno je samo da prilikom konzumitanja mesa i ribe prethodno na njih iscedite malo limuna. Dakle, tajna je u
limunovom soku. Naravno, njegovo dejstvo eliminiše loš holesterol, ali ne i trigliceride. Njihovo lečenje je
zahtevnije; pomaže limun, ali su neophodni i drugi sastojci. Interesantna je činjenica da u restoranima kad naručite
porciju ribe, koja znatno manje ima holesterola, serviraju i kriške limuna, ali ne i uz porciju sa roštilja, ili pečenja
6. recept protiv masnoća u krvi
U veću staklenu teglu ubaciti 1kg limuna isečen na tanke kolutove,dodati 1kg meda i 1L domaće rakije (lozovača
je najbolja). Sve to poklopiti sa gazom i ostaviti na sunčano mesto 3 sedmice. Prve 2 sedmice smešu promešati 1-2
puta dnevno, treću sedmicu ne dirati samo sunčati,zatim procediti,dobije se 1,8 L veoma ukusnog napitka koji se
uzima po 1 čašica svako jutro na prazan stomak. Ovo je najbolje praviti leti kada je sunce najjače.
7. recept
Tibetanski recept
Beli luk i limun
Priprema:
300 grama belog luka i 1 kilogram limuna sa korom, sitno samleti. Sve sipati u 1,5 litara vode u emajlirani lonac.
Staviti na štednjak i strogo paziti da čim izbije prvi ključ vode, skinuti sa štednjaka. Ostaviti da se prohladi. Nakon
toga ovako pripravljen lek sipati u staklene boce i čuvati u hladnjaku. Lek uzimati na prazan stomak svakoga jutra i
to 0.5 dl, najmanje 25, a najduže 40 dana. Posle toga obavezno napraviti pauzu od 10 dana a onda ponoviti
postupak do poboljšanja zdravstvenog stanja. Nakon toga prestati sa upotrebom leka.
Napomena:
Strogo se pridržavati dnevne doze leka i pauze od 10 dana između dve kure. Nakon izlečenja ne treba uzimati lek
već samo ako dođe do pogoršanja zdravstvenog stanja.

Lekovita svojstva ječma:

Smanjuje holesterol, jača organizam, protiv starenja, avitaminoze, gojaznosti, neurastenije, bolesti krvnih sudova,
grčeva u nogama, reume, išijasa, bolesti želuca i grla.
Rogač (Ceratonia siliqua) je zimzeleno drvo ili žbun iz porodice bobova (Fabaceae), poreklom iz Mediterana.
Karakteristična vrsta sveze Oleo-Ceratonion Br.-Bl. Gaji se od davnina, a cenjena je zbog svojih plodova. Podnosi
zimske temperature, kao i argumi, do - 6 С. Poznata je joši pod nazivom „hleb Svetog Jovana“, jer se, po predanju,
Jovan Krstitelj njime hranio dok je živeo u pustinji.
Rogač se preporučuje kod povećane količine masti u krvi (holesterol i trigliceridi). Na prazan stomak, ujutru,
kašiku mlevenog rogača lagano topiti u ustima, а onda progutati. Rogač kupi suvišnu masnoću i izbacuje je kroz
stolicu.

Prirodnom ishranom protiv povišenog holesterola i triglicerida

Granice preporucenog nivoa holesterola i triglicerida su:

Ukupni novo holesterola ispod 200mg/1ooml <5,2mmmol/L
“Dobri - HDL holesteroliznad 35mg/100ml 1,0-1,54mmol/L
“Los –LDLholesterol ispod 130mg/100ml <2,6mmol/L
Trigliceridi ispod 1,7mg/100ml <1,7mmol/L
Vecina nas zamislja holesterol kao vrstu masnoce, ali to je u stvari posebna vrsta alkohola koja se zove steroidni
alkohol ili sterol.Vitalan je za zdravlje svake celije u nasem organizmu.On pomaze jetri da svari masnocu i zajedno
sa proteinom i lecitinom deluje na transportu masti kroz nasu krv.I seksualni hormone ga sadrze u svom sastavu, a
vazan je i u odrzavanju vlaznosti koze.Toliko je znacajan da ako ga nema dovoljno u hrani, jetra ga sama
proizvodi.
Normalno se holesterola uglavnom nalazi u celijama, a samo u maloj kolicini u krvi
Kada njegov nivo u krvi poraste, postaje stetan po zdravlje, doprinosi nastanku arteroskleroze, stvaranju naslaga na
krvnim sudovima, zacepljenju arterija i opterecenju srca.
Ali nije holesterol jedini uzrocnik zapusavanja arterija stetnim naslagama.Veliku ulogu u tome imaju i trigliceridi i
ukupni lipoproteini.
Trigliceridi su masti ili masni molekuli koji se formiraju u jetri iz masti koje jedemo .Kod zena koje su cesce
izlozene visokim trigliceridima, nivo treba da bude nesto nizi nego kod muskaraca.
Osobe ciji se nivo krece izmedu 250 i 500mg/100ml dvostruko su vis eizlozene opasnosti od srcanih oboljenja u
odnosu na one sa niskim trigliceridima.
Lipoproteini se sastoje od masti i proteina, od narocitofg su znacaja lipoproteini visoke gustine (HDL) i niske
gistine ( LDL)
HDL imaju malo holesterola a mnogo fosfolipida i kardiolozi ih smatraju “DOBRIM”jer smanjuju krvni pritisak i
sansu za bolest srca.
LDL sadrze velike kolicine holesterola i imaju tendenciju da se pricvrste za zidove arterija i da stvaraju naslage.
Prema tome suvise LDL povecava rizik ateroskleroze i opasnost od srcanih oboljenja.Zato se nazivaju
“LOSIM”holesterolom.
Posto se nivo triglicerida posle obroka sa masnom hranom podize i taj se nivo zadrzava sledecih nekoliko sati,
savetuje se da se 8 sati pre ispitivanja ne jede.
KAKO ODRZAVATI MASNOCE U NORMALI?
Najvazniji pristup smanjenju holesterola je zdrava ishrana i stil zivota.
Koriscenjem zdrave ishrane sa malo zasicenih masnoca ,a sa vise biljne hrane (zrnasta hrana, voce povrce i
mahunarke, umanjuje se opasnost od oboljenja srcea i krvnih sudova.Ali problem ipak postoji jer izbegavanje jaja,
mesa,mleka i mlecnih proizvoda ne mora uvek da koriguje visok nivo holesterola u krvi jer ovu supstancu telo
samo proizvodi.Ono moze da odgovori na ostru redukciju holesterola tako sto ce da proizvede vise svog.moze da
proizvede i do 1500mg holesterola dnevno, sest puta vise od onoga sto normalno pojedemo.
Interesantno je napomenuti da neke etnicke grupe kao sto su Masai u Africi i Eskimi imaju hranu bogatu
holesterolom, a ipak imaju niske vrednosti serumskog holesterola, tako da moraju da se uzmu u obzir i drugi
faktori.neki od tih faktora su genetski, zatim nutricioni status, stres, vezbe, kretanje, godine zivota.
ISHRANA
Umesto da potpuno izbacite namirnice bogate holesterolom, dodajte vasoj ishrani vise vlakana.Za brzu eliminaciju
holesterola iz tela dobar je pectin koji se nalazi u jabukama. Za to su dobre i cerealije kao sto su ovas, jecam, proso
ili heljda.Dodavanje jabuke cerealijama samo povecava efekat eliminacije.
Jos jedan interesantan podatak je da mala kolicina polinezasicenih masti moze da smanji holesterol u krvi za 5-
10%.Posebno je dobra
Linoleinska kiselina, koja se nalazi u hladno cedenim uljima, ribi
(ne ljuskarima, orasima, semenkama i buteru od kikirikija.
Pomazu i namirnice bogate vitaminom B6 (piridoksinom).Kako je to vitamin rastvorljiv u vodi i gibi se priliko
kuvanja, najbolje je ukljuciti u ishranu mnogo sirovog povrca i voca.Narocito je vitaminom B6 bogato zeleno
lisanto povce. Znacajni su i proizvodi od soje – sojino mleko, kao i fermentisani proizvodi od soje bogati lecitinom
kao sto su tofu(sojin sir) i tempeh (sojino meso)
Za snizenje holesterola u krvi do 30%preporucuju se sledece namirnice:
-bananae (1,5 osrednja); beli luk (2 cena ili 600mg u kapsulama); pola glavice crnog luka ; gersla (3 cinije
kuvane ); grasak (pola cinije)jogurt (3 solje obranog) krompir ¾ cinije kuvanog: kukuruz secerac(pola cinije )
maslinovo, suncokretovo i druga hladno cedena ulja ; ovsene pahuljice ; pasulj;salata; soja ;sargarepa (2-3
korena);sljive (5 plodova ); vino (1 casa)
NAPOMENA:
Dijete sa veoma niskim unosom masti ispod 10%kalorija iz masti smanjuju nivo korisnog HDL holesterola.
Ribu treba imati najmanje 2puta nedeljno tj.500g, radi Omega -3 masne kiselin eribljeg ulja.
Mahunarke (pasulj, socivo )ovsene pahuljice, jabuke – najmanje 7 porcija nedeljno, radi korisnih biljnih vlakana
koja snizavaju holesterol.
Najbolje je koristiti maslinovo i suncokretovo hladno cedeno ulje, a korisno je da se i mesaju.
Voce i sokove pozeljno je konzumirati, ali cesce sveze voce nego sok, radi biljnih vlakana.
Hleb i zrnaste proizvode koristiti umereno, tako sto ce se dati prednost proizvodima od celog zrna i proizvodima od
raznog zrnevlja (integralni hleb, ovsen pahuljice, cerealije za dorucak, testenine od integralnog brasna.
STA IZBEGAVATI
Mnogi ljudi zamenjujunamirnice bogate holesterolom onim vestackim, tipa margarina, majoneza, kremova, itd.Ali,
ne postoje dokazi da ove namirnice sprecavaju srcane probleme, a sadrze u sebi razne dodatke koji mogu biti
predispozicija za pojavu kancera.
Namirnice koje sadrze rafinirani secer vode nezdravom nagomilavanju masti u jetri i tkivima.One smanjuju i nivo
zdravih HDL i povecavaju nivo LDL.
Rafinirane namirnice bi trebalo zameniti kompleksnim ugljenim hidratima- integralnim zrnima, vocem i povrcem.
Mnogi lekovi, ukljucujuci steroide i kontraceptivna sredstva, mogu da povecaju holesterol i triglyceride i da uniste
hranjive sastojke potrebne za odrazavanje normalnih nivoa.Suvisne kolicine proteina i kuvane hrane mogu takode
dauniste hranjive sastolke koji kontrolisu holesterol.
I konacno, jos jedan faktor koji dize holesterol je stres, sto je jedan od razloga zbog kojeg je izbegavanje stresa
toliko znacajno.
REZIME
Lekove za smanjenj holesterola treba izbegavati osim u slucajevima poremecaja hiperholesterinemije.,jer neki od
njih mogu biti toksicni za jetru,a neki su i sa kancerogenim svojstvima.
Vlakna, narocito pectin iz voca i alginate iz algi, pomazu eliminisanju suvisnog holesterola iz tela.imale kolicine
polinezasicenih masnih kiselina koje se nalaze u hladno cedenim(nerafiniranim )uljima mogu da snize masnoce.
Izgleda da vezbanje i kretanje pomazu povecanju HDL i samnjenju LDL, iako moze dap rode i po nekoliko
mwswci pre nego sto dode do viden promene.
Dodaci koji su znacajni za kontrolu holesterola i koji drze nivo masnoca pod kontolom su NIACIN(vitamin
B3),koji se nalazi u zelenom lisnatom povrcu, zitnim klicama, pasulju, grasku, lososu…
VITAMIN C koji je najbolji u kombinaciji sa bioflavonoidima.Kada se kombinuje sa lecitinom, pomaze
rastvaranju arterijskih naslaga.
VITAMIN E pomoci ce poboljsanju cirkulacije ka srcu.
VITAMIN B6 i metionin balansiraju nivo triglicerida i pomazu normalizaciju holesterola.
Studije su pokazale da su anjbolji minerali za snizenje holesterola hrom, kalcijum, magnezijum i cink.
Dumbir, beli luk i gljiva shitace smanjuju holesterol i triglyceride koje proizvodi jetra.0sim toga, beli luk i
razreduje krv, umanjujuci tako sanse za opasne krvne ugruske.

Trigliceridi II-gi lek:

Jednostavan a bice Vam omiljen. Kupiti ili napraviti, svejedno, litar mekane rakije. Ali bas da bude blaga i nikako
neka brlja vec sljiva.
U flasu sa rakijom ubaciti bobice Arunije ili ti sibirske bobice, kako se kod nas jos nazivaju. Negde oko dve sake
ovih bobica ubacite i ostavite da odstoji 7 dana. Posle nedelje pocnite sa konzumiranjem leka. Preporucuje se
dnevna doza od dve ili tri casice, a prva jutarnja obavezno na prazan stomak. Pice ce Vam dobiti drugaciju boju i
dobice neki smek. Meni se nije dopao, ali svima oko mene jeste. Posle nekih petnaest dana konzumiranja
prekontrolisati nivo triglicerida.

P.S.
Inace ove narodne za trigliceride znam jer mi je blizak rodjak imao problem sa ovim. Lincura mu je sredila
problem, a pio je i ovaj. Neke dugorocne efekte nije imao, ali trenutni rezultati isto su bili dobri. Medjutim morate
znati da kod koriscenja ovih vrsta lekova podrazumeva se i pravilna ishrana, koju moj rodjak nije praktikovao i
zato nije imao uvid u pun potencijal leka. Znaci u ovom slucaju nema prasetine.

Regulacija povećanog holesterola i triglicerida u krvi

Sadržaj
1. Šta je to LDL i HDL holesterol?
2. Šta je to dobar holesterol?
3. Šta je to loš holesterol?
4. Zašto su povećane vrednosti holesterola štetne?
5. Šta su trigliceridi?
6. Šta može izazvati povećan holesterol?
7. Šta je ateroskleroza, a šta ja aterosklerotski plak?
8. Koje su optimalne vrednosti holesterola i triglicerida u krvi?
9. Kako smanjiti holesterol u krvi?
Šta je to LDL i HDL holesterol?
Masti nisu rastvorljive u vodi, te se ne mogu transportovati krvlju. Stoga se pakuju u posebne paketiće, da bi se
transportovale krvlju. Ovi paketići se sastoje od nosača - proteina i masti (lipida) koje se transportuju, pa se
paketići nazivaju lipoproteini. LDL (low density lipoprotein) je lipoprotein niske gustine, a HDL (high density
lipoprotein) je lipoprotein visoke gustine. LDL ima nisku gustinu, jer je bogat mastima, a poznato je da masti i ulja
plivaju na vodi, zato što su lakši od vode, tj. imaju manju gustinu. HDL ima malo masti, a mnogo više proteina
(nosača) u svom sastavu, zato nije štetan, a čak je i „dobar“, jer ima kapacitet da kupi holesterol iz krvnih sudova i
tako ih čisti.
Šta je to dobar holesterol?
Dobar holesterol ili HDL (high density holesterol) smatra se da ima sposobnost da skuplja masnoću sa zidova
krvnih sudova i na taj način sprečava nagomilavanje masti na zidovima krvnih sudova i sužavanje krvnih sudova.
Razvojem suženja krvnih sudova, povećava se krvni pritisak i povećavaju šanse za začepljenje krvnih sudova, ako
dođe do nastanka tromba. Dobar holesterol prikupljene masnoće prenosi u jetru, gde se dalje obrađuju, pa što više
ima ovog „dobrog“ holesterola tim bolje, jer će manje biti slobodnog holesterola u krvi.
Šta je to loš holesterol?
Loš holesterol ili LDL sadrži u velikom procentu holesterol koji podleže oksidaciji. Holesterol iz ovih LDL
paketića se lepi za zidove krvnih sudova i doprinosi izgradnji aterosklerotskog plaka (naslaga na zidovima krvnih
sudova koje sužavaju prečnik krvnog suda). Kada je ovaj holesterol povećan dolazi do pojačanog stvaranja ovih
naslaga, tj.plaka. Kada se suzi promer krvnog suda povećava se krvni pritisak, pa se i srce dodatno opterećuje.
Zašto su povećane vrednosti holesterola štetne?
Kada su vrednosti LDL – lošeg holesterola u krvi suviše visoke, on se lepi za zidove krvnih sudova i ugrađuje se u
aterosklerotski plak, što dovodi do suženja krvnog suda i otvrdnjavanja zidova krvnih sudova. Ako se suviše suze
krvni sudovi, otežano je snabdevanje krvlju, povećava se krvni pritisak. Ukoliko se otkine deo plaka, nastaje
tromb, koji počne slobodno da pluta krvlju. Ako dospe u krvni sud koji je uži od promera tromba, može da ga
začepi i tada prestaje protok krvi u deo tkiva koji je dobijao krv putem tog krvnog suda. Kada dođe do ovog
začepljenja u srcu dolazi do infarkta srčanog mišića, a ako je u mozgu do moždanog udara.
Rizik za razvoj srčanih oboljenja povećavaju: pušenje, dijabetes, povišen krvni pritisak, nizak HDL, istorija srčanih
oboljenja u porodici, godine – preko 45 za muškarce, preko 55 za žene.
Šta su trigliceridi?
Povećani trigliceridi se obično ne javljaju sami, već su povezani sa nekim drugim simptomima i stanjima, npr.
gojaznost, dijabetes, povišen krvni pritisak. Obično kada su trigliceridi povećani, HDL „dobar“ holesterol je
smanjen. Povećani trigliceridi su faktor rizika za razvoj srčanih oboljenja, a naročito ako je udružen sa drugim
simptomima koji karakterišu metabolički sindrom X. Šećeri koji se unose ishranom u organizmu se troše, a višak
se pretvara u trigliceride i u tom obliku čuva za periode gladi. Povećan unos šećera (ugljenih hidrata), kao i
dijabetes su povezani sa povećanim stvaranjem triglicerida.

Šta može izazvati povećan holesterol?

Povećan holesterol može biti uzrokovan genetskim faktorom, lošom ishranom, gojaznošću, a faktori rizika su i
slaba fizička aktivnost, godine, pol (žene pre menopauze imaju niži holesterol od muškaraca). Povišen holesterol
može nastati i kao posledica nekog drugog oboljenja, npr. dijabetes, hipotireoidizam, opstruktivne bolesti jetre,
oštećenja bubrega, lekovi (anabolički steroidi, progesteroni, kortikosteroidi).

Šta je ateroskleroza, a šta ja aterosklerotski plak?

Suvišan holesterol organizam ne može iskoristiti pa se on zbog toga zadržava u krvi i skuplja na zidove krvnih
sudova, tj. nastaje aterosklerotski plak. Pri tom dolazi do suženja krvnih sudova, a ovaj proces se dešava u celom
organizmu, ipak najopasnije je kad dođe do suženja srčanih i moždanih arterija. Ateroskleroza je pojava suženja u
promeru krvnih sudova, koje se dešava tokom dugog vremenskog perioda, tj. godinama. Sužavanje arterija u
nogama zbog ateroskleroze dovodi do bolova i grčeva u potkolenicama prvenstveno pri hodu.

Koje su optimalne vrednosti holesterola i triglicerida u krvi?

Ovde su date okvirne vrednosti holesterola i triglicerida, a ukoliko postoje i dodatni faktori rizika za razvoj
oboljenja srca i krvnih sudova, vrednosti masti u krvi su rigoroznije. Lekar će Vam na osnovu celokupnog
zdravstvenog stanja odrediti koje vrednosti masti u krvi su poželjne. Vrednost ukupnog holesterola treba biti manja
od 5,0mmol/l, a vrednost LDL-holesterola manja od 3,0mmol/l. HDL-holesterol treba biti preko 1,0mmol/l.

Kako smanjiti holesterol u krvi?

Holesterol u krvi može biti povećan kao posledica povećanog unosa masti u ishrani ili ako jetra pojačano stvara
holesterol, što je uglavnom genetski predodređeno. Na smanjen unos putem ishrane može da se utiče, u takvim
slučajevima moguće je regulisati holesterol promenom navika u ishrani, dok kod genetski pojačanog stvaranja
holesterola, samo dijeta nije dovoljna i potrebno je koristiti i lekove.

Trigliceridi i kardiovaskularna bolest

Stručnjaci ponovno definiraju optimalnu razinu triglicerida i naglašavaju potrebu za promjenama navika koje su
potrebne za njihovo postizanje.

I dok se rasprava o tome je li hipertrigliceridemija neovisni predskazatelj bolesti koronarnih arterija nastavlja,
prosječne razine triglicerida u SAD-u rastu, kao i stope pretilosti i šećerne bolesti.

U novom znanstvenom priopćenju, American Heart Association (Američka udruga za srce - AHA) naglašava
opseg problema i nudi preporuke liječenja.

Razine triglicerida izravno utječu na metabolizam lipoproteina visoke i niske gustoće, a hipertrigliceridemija može
biti nasljedna ili stečena (npr. kod bolesnika s hipotireozom, šećernom bolesti ili bolesti bubrega).

Autori predlažu "praktični algoritam" za početni probir mjerenjem triglicerida neovisno o jelu (ne natašte).

Ako su razine <2.26 mmol/l (što odgovara <1.69 mmol/l na uzorku natašte), predlažu da pacijenti nastave sa
zdravom prehranom i zadrže istu razinu aktivnosti.
Kod razina od 2.26 mmol/l preporučuju mjerenje razine lipoproteina natašte, te predlažu konkretne vrijednosti
smanjivanja tjelesne težine i unosa ugljikohidrata, šećera i masti.

Također preporučuju povećanje fizičke aktivnosti i unos omega-3 masnih kiselina zbog njihovih bitnih učinaka na
povišene razine triglicerida.

Pri najvišim razinama triglicerida ili kod simptomatskih pacijenata, farmakološka terapija može biti korisna (npr.
za snižavanje rizika od pankreatitisa kod pacijenata s razinom triglicerida >5.65 mmol/l).

Kod svih razina triglicerida AHA preporučuje izbjegavanje konzumacije trans-nezasićenih masnoća, koje podižu
razine triglicerida i aterogenih čestica lipida.

Konačno, smjernice određuju razinu od <1.13 mmol/l kao optimalnu razinu triglicerida.

"Ovo priopćenje sumira naša saznanja o trigliceridima i o njihovom odnosu prema bolesti te daje smjernice za
liječenje mnogobrojnih pacijenata sa suboptimalnim razinama triglicerida", izjavila je dr. Kirsten E. Fleischmann,
suradnička urednica časopisa "Journal Watch General Medicine".

"Pacijente treba educirati da su promjene načina života u smislu zdrave prehrane, mršavljenja i vježbi osnove
liječenja za većinu slučajeva hipertrigliceridemije, iako bi strože definiranje optimalnih razina triglicerida moglo
nehotično prouzročiti dodatno propisivanje lijekova", dodala je dr. Fleischmann.

Dr. Allan S. Brett, glavni urednik časopisa "Journal Watch General Medicine", komentirao je ovo priopćenje:

"Autori ovog priopćenja iz AHA-e priznaju da su dokazi koji ukazuju na razine triglicerida kao nezavisne
predskazatelje kardiovaskularnih događaja (tj. nakon prilagodbe za druge frakcije lipida) i dalje sporni.

Također priznaju nepostojanje uvjerljivih dokaza dobivenih pomoću kliničkih istraživanja, a koji bi podupirali
terapiju lijekovima za snižavanje triglicerida, neovisno o terapiji za snižavanje razina LDL kolesterola ili terapiji
statinima.

Zapravo, uopće se nije vidjela korist na nedavnom AIM-HIGH istraživanju.

Stoga je ova izjava pomalo proturječna: ako lijekovi nisu indicirani (osim za snižavanje rizika od pankreatitisa
kada su trigliceridi izuzetno povišeni), te ako su promjene navika i načina života koje snižavaju razine triglicerida
isplative i bez obzira na razinu triglicerida, zašto bismo trebali pozorno pratiti razine triglicerida?

Koliko mi je poznato, nema dokaza da su pacijenti koji prate svoje razine triglicerida više motivirani za vježbanje,
smanjenje tjelesne težine i prehranu koja je zdrava za srce u odnosu na pacijente koji primaju slične savjete bez
praćenja razina triglicerida.

Intenzivnija usredotočenost na praćenje razina triglicerida, te strože definicije "optimalne" razine triglicerida, stoga
se čine nepotrebnim i zastranjujućim".

Vežbajte pre doručka, efikasnije je

Ako vežbate pre doručka, brže ćete gubiti masne naslage, a i nivoi triglicerida u krvi će se brže
spuštati. Istraživanje sprovedeno u Velikoj Britaniji polazalo je da se najbolji efekat postiže vežbanjem u ranim
jutarnjim časovima, pre doručka. Ne samo da se tako efikasnije “topi” višak kilograma, već se kod ljudi koji
vežbaju pre doručka nivo masnoća u krvi koje mogu da dovedu do ozbiljnih kardiovaskularnih problema brže
snižava nego kod onih koji vežbaju kasnije u toku dana.
“Kada pričamo o mršavljenju, zapravo na umu imamo topljenje masnih naslaga”, kaže dr Džejson Gil sa
Univerziteta u Glazgovu. Iako je odavno poznat pozitivan uticaj vežbanja na naše opšte zdravstveno stanje,
istraživači su odlučili da se pozabave pitanjem da li je bolje vežbati posle doručka ili “na prazan stomak”.
Muškarci koji su učestvovali u eksperimentu podeljeni su u dve grupe. Prva grupa je po pola sata brzo hodala pre
doručka, a druga nakon obroka.
Ispostavilo se da su oni koji su vežbali pre doručka sagorevali i do 33 odsto više masti od onih koji su vežbali
nakon jela. Slično su pokazala i merenja nivoa triglicerida u krvi: brže su se dovodili u red ispitanici koji su vežbali
pre doručka. Istraživači kažu da je stvar u tome što, ako nismo jeli pre fizičke aktivnosti, telo energiju uzima iz
sopstvenih rezervi masti, piše “Dejli mejl”.
Ipak, savet da se vežba pre obroka odnosi se na treninge koji nisu previše intenzivni, kao što je polučasovna šetnja
bržim hodom na primer.
Ali, ako nemate volje da se bavite fizičkom aktivnošću na prazan stomak, bez brige. Bilo koja vrsta vežbi, u bilo
koje vreme, bolja je za vaše zdravlje nego da sedite i ne radite ništa.

Na povećanje triglicerida utiče Alkohol na prvom mjestu jer sprečava normalan rad jetre ( zamašćena jetra ) zatim
ishrana pržena i masna mesa , paštete, salame , suho mesnati proizvodi , zašećereni napitci ( Coca Cola & Co)
inustrijski slatkiši sa skrivenim mastima ( margarini i ostale hidrokrekovane masti ) keksovi itd...itd... majoneza
Manjak kretanja itd..itd

To je prvi stadij bolešćuge koja je izvjesna ukoliko se ne "popraviš" slijedi žuč i kamenci u žuči što opet utiče na
gušteraču jer je žuč u sklopu gušterače a kada oboli gušterača onda se pojavi dijabetes ilitiga šećerna bolest.

Prema nekim istraživanjima kako na univerzitetima tako i kod alternativaca ukazuju na to da su za povišene
vrijednosti masnoće u krvi ( zatim pojava šećerne bolesti) kriva biljna ulja i masti kojih je sve više u hrani kojoj
jedemo. Pašteta npr ima preko 30 % biljne masti, sir edamer gouda zatim kajmak s 20 % masti i sl. također imaju
visok udio biljne masti preko 20 % salame naročito pileće, sadrže dosta biljne masti jer je piletina i kad je tovljena
unutra posna.
A sve ove biljne masti su u stvari margarini vještačke hidrokrekovane masti.

Kucaj paleo dijeta, vjerovatno ces naci dosta clanaka na nasem.

Ovo ti nije nista previse komplikovano, mozda ce ti se svidjeti a mozda i nece. Pomoci ce ti 100% samo se
regularno pridrzavaj, budi disciplinovan barem taj probni period radi nalaza.

Uglavnom nije nista komplikovano unosis proteine i masti malte ne neograniceno, ugljikohidrate dosta manje a i
ako ih unosis unosis ih iz voca i povrca.
Otprilike:
Proteini(govedina, junetina, teletina, piletina, puretina, svinjetina, janjetina, riba i jaja)
Masti(maslinovo, kokosovo, orasasti plodovi i masti zivotnjskog porijekla)
Ugljikohidrati(svo voce i povrce, izbjegavas tjesteninu, rizu, zitarice...)

Sokovi, cokolada i ostali junk food zaboravi, kao sto trebas zaboraviti i ostalu obradjenu hranu. Ma hranis se
uglavnom kako se hranio pracovjek sa hranom koja mu je bila dostupna tada(cokolada i cips a da to sve zalije
kolom mu nije bio dostupno jel tako, spagete takodjer i sl. ) i na koju se nase tijelo naviklo i koja mu ne stvara
probleme.

Procitaj malo vise oko ovoga i probaj. Mozda ti se nece svidjeti sto moras izbaciti neku hranu koju volis ali
vremenom kada vidis kako se dobro osjecas bez nadimanja, plinova i ostalih tegoba plus sto ce ti ta ishrana
popraviti krvnu sliku i nalaze, morat ce ti se svidjeti

Триглицериде подижу пре свега:бели шећер,воћни сокови,алкохол,слаткиши,итд..

Једи:
-Интегрални хлеб,крекере,незашећерене цереалије за доручак,и друге
интегралне житарице.
-Бели лук,пасуљ,сочиво грејфрут(црвеног меса)..
-Уопште јести свеже воће,али не и воћне сокове..
-Поврће јести три и више порција дневно.Пиј кувани парадајиз.

Од протеина:Немасно крто месо,живинско месо (без кожице),куване

легуминозе(пасуљ,грашак,леће),орашасте плодове и најмање два пута недељно
риба(скуша и толстолобик),200 грама дневно.

Од млечних производа:млеко са 1% млечне масти,јогурте са мање масноћа,воћне

јогурте без масноћа.

Остало,али не мање важно:

-Физичка активност 30 минута 5 дана у седмици.
-Смршати.
-Контролисати ниво шећера у крви.
-Престати пушити.

А сад,''бабско'' !
Три килограма лимуна са кором самлети.И два килограма цвекле са кором
самлети.Све то помешај да одстоји преко ноћи,процеди,сипај у тамну
флашу,држи на хладном(може и фрижидер) и тамном месту.
Пиј у количини ракијске чашице пре:доручка,ручка и вечере.

Nežni čistači krvotoka

I holesterol i trigliceridi su, tvrde lekari, masti bez kojih nema života. Holesterol je neohodan da se izgrade ćelijske
membrane i proizvede nekoliko osnovnih hormona, dok trigliceridi obezbeđuju energiju za rad ćelija. Obe masti se,
uglavnom, dobijaju iz namirnica životinjskog porekla, apsorbuju se u crevima i krvotokom stižu do jetre. Ona ih
prerađuje i, potom, šalje do svih delova tela. Ako je nivo LDL, odnosno "lošeg" holesterola, previsok, počinje da se
"lepi" za površinu krvnih sudova, što podstiče razvoj ateroskleroze, smanjuje elastičnost arterija i može da izazove
srčani ili moždani udar. Kada je o trigliceridima reč, utvrđeno je da višak umanjuje nivo dobrog ili HDL
holesterola, što povećava rizik od bolesti srca.
Dokazano je da višak masti u krvi može da se svede na normalu pravilnom ishranom, lekovima, ali i čajevima.
Predlažemo vam najdelotvornije biljne napitke.

Resnik (Eupatorium cannabinum)

Iako je rasprostranjena biljka (raste uz reke i potoke) retko se upotrebljava. Lekovite osobine imaju koren izvađen
u proleće i nadzemni deo biljke ubran neposredno pre cvetanja. Obiluje etarskim uljem, smolom, kalijum nitratom,
silicijumskom kiselinom i gorkim materijama, a koren, osim ovoga, sadrži i inulin.

Koristi se:
* da snizi povišene vrednosti triglicerida i holesterola
* da pospeši lučenje žuči
* protiv povišenog krvnog pritiska

Trigliceride na normalu

- 3 kašine iseckanog resnika (nadzemni deo biljke u cvetu)

- 1/2 l vode
Biljku uveče prelijte ključalom vodom i poklopite, ujutro procedite i pijte nezaslađen čaj u tri doze, pola sata pre
jela.
SAVET PLUS: Čaj bi trebalo da se pije najmanje tri meseca.

Troskot (Polygonum aviculare)

Cveta od proleća do kasne jeseni, a lekovite osobine ima cela biljka u cvatu. Sadrži vitamin C, heterozide, tanine,
vosak, sluz i smole.

Koristi se:
* da snizi povišene vrednosti holesterola
* da pospeši rad organa za varenje

Snizite holesterol

- 3 kašike nadzemnog dela troskota

- 3 kašike korena resnika
- 3 kašike hajdučice
- 3 kašike pirevine
Sa pola litra proključale vode prelijte 3 kašike mešavine i poklopite. Posle osam sati procedite i pijte po šolju čaja
tri puta dnevno, pola sata pre jela.

Kukuruz (Zea mays)

Osim vlakana i folne kiseline, koju sadrži zrno, kukuruzna svila obiluje i vitaminom K3, saponozidima, taninima,
etarskim uljem i salicilnom kiselinom.

Koriste se:
* da snize povišen holesterol
* protiv srčanih bolesti
* za bolju cirkulaciju

Da krv prostruji

* kašika osušene svile

- 3 dl vode
Kašiku kukuruzne svile dodajte u vrelu vodu i kuvajte tri minuta na tihoj vatri. Sklonite sa šporeta, poklopite i
prohlađen čaj procedite. Pijte tri puta dnevno po šolju nezaslađenog čaja.

Čičak (Arctium lappa)

Lekovite osobine imaju koren, listovi i seme. Dvogodišnje korenje sakuplja se u proleće i jesen, obiluje inulinom,
sluzi, a sadrži i etarsko ulje i gorke materije.

Koristi se:
 * da snizi povišen holesterol
* protiv upala
* da pospeši znojenje

Protiv holesterola

- kašika iseckanog korena čička

- 3 kašike resnika
- kašika kantariona
- kašika hajdučke trave
Prelijte tri kašike mešavine s pola litra ključale vode, poklopite, ostavite preko noći, a ujutro procedite i popijte
nezaslađen čaj u tri doze, pola sata pre jela.
Maslačak (Taraxacum officinale)

Svi delovi biljke su gorki, a sadrže i beo mlečni sok koji obiluje lekovitim sastojcima. Koren sadrži enzime, etarsko
ulje, gorke supstance, smole, masne kiseline i mnogo inulina i šećera.

Koristi se:
* da očisti krvi
* protiv bolova u žuči i jetri
* da pojača mokrenje

Koren čisti krv

- 100 g korena maslačka

- litar vode
U vodu stavite koren maslačka i kuvajte u poklopljenom sudu 10 minuta na tihoj vatri. Pijte po čašu čaja četiri puta
dnevno, pola sata pre jela.

Povišene masnoće – stvarni ili izmišljeni problem?

...Hiperlipidemije su značajan rizik koronarne bolesti i treba ih liječiti. Liječenje se sastoji od promjene životnog
stila u pogledu prehrambenih navika i tjelesne aktivnosti, te po potrebi uz primjenu medikamentne terapije. Dijeta
za hiperlipidemiju nije ništa drugo osim smjernica za zdravu prehranu u kojoj se isključuju masnoće životinjskog
porijekla i namirnoce bogate kolesterolom...

Povišene masnoće

Iz sadržaja: Općenito o masnoćama u krvi; Normalne vrijednosti, Uzroci poremećaja; Zašto su važne? Dijagnoza;
Kada ih treba kontrolirati? Treba li ih i kada liječiti? Liječenje; LDL ili loši“ kolesterol; Poželjni sastav hrane;
Namirnice - preporučeni unos; Liječenje lijekovima; Statini; Anionske smole; Ezetimib; Dijetni dodaci; Pogled
unaprijed; Smjernice za liječenje hiperlipidemije; Povišeni trigliceridi; HDL- „ zaštitni“ kolesterol); Popis loših
namirnica.
Uvod
Posljednjih se godina često postavlja pitanje treba li liječiti, odnosno snižavati povišene masnoće u krvi. U ovo
naše vrijeme u kome svjedočimo svekolikoj krizi, krizi općeg povjerenja, povjerenja jednih u druge, u institucije, u
struku, u sve, javljaju se teze kako su stajališta o liječenju poremećenih masnoća u krvi, kao i većine kroničnih
nezaraznih bolesti, oblikovana prema interesu farmaceutske industrije. Kao: većina studija, ako ne i sve, na temelju
kojih su definirana stručna stajališta, sponzorirana su od strane te industrije, kojoj je primaran profit, pa ih kao
takve treba odbaciti. Jednako tako, prema istim izvorima, većina stručnih časopisa, knjiga, kao i stručnih skupova,
pod kontrolom je iste industrije, koja obrće ogroman kapital, pa sve skupa treba uzeti s rezervom, ako ne i odbaciti.
Kako se u svemu tome postaviti? Mada navedeni prigovori nisu bez osnove, prihvatiti ih bez zadrške značilo bi
napustiti sve ono što predstavlja oficijelnu medicinu – medicinu zasnovanu na dokazima, a s još većim rizikom i
bez mogućnosti provjere, prihvatiti alternativna stajališta pojedinaca ili drugih skupina, što ne može biti ozbiljna
opcija. Bez minimuma povjerenja u struku koja svoju utemeljenost na znastvnim principima mora stalno
potvrđivati i u institucije koje moraju imati nadzor i odgovornost nad ovim osjetljivim područjem i čuvati kako
interese pojedinca tako i društva u cjelini, racionalno funkcioniranje sustava zdravstvene zaštite ne bi bilo moguće.
Općenito o masnoćama u krvi
Dok u tijelu pospremljeno masno tkivo predstavlja energijsku pričuvu, masnoće u krvi ili lipidi - kolesterol,
trigliceridi i slobodne masne kiseline služe u metaboličkim procesima kao izvori energije. Ili se, ako trenutačno
nema potrebe za njima, ponovno uskladištuju u masnom tkivu, mišićima, jetri i drugim unutarnjim organima.
Kolesterol i trigliceridi, najznačajniji od lipida, najvećim dijelom, oko 80% stvaraju se u jetri, a manjim, oko 20%,
dolaze iz probavnog sustava, odakle ih crijevna sluznica apsorbira iz hrane.

Osnovna uloga triglicerida je uskladištenje energije u masnom tkivu i mišićima, a kolesterola u izgradnji staničnih
membrana, steroidnih hormona, žučnih kiselina, signalnih molekula, vitamina D i niza drugih bitnih tvari. Kako su
lipidi hidrofobni, znači netopivi u krvi, njihovo prenošenje strujom krvi se ostvaruje u vezi s proteinima s kojima
čine kuglaste, u vodi topive čestice zvane lipoproteine, s kojima mogu doprijeti i do posljednje stanice tijela.
Ovisno o omjeru lipida i proteina u tom lipoproteinskom kompleksu, odnosno o njihovoj gustoći, oni se dijele na
lipoproteine male gustoće (LDL – low density lipoproteins) i na lipoproteine velike gustoće (HDL – high densiti
liporoteins), mada pored njih ima i nekoliko prijelaznih oblika.

LDL čestice prenose kolesterol iz jetre do perifernih stanica, a ako ih je previše, taložit će se na stijenkama krvnih
žila i dovesti do stvaranja aterosklerotskih plakova i suženja. Stoga je uobičajeno da se o LDL – u govori kao o
„lošem“ kolesterolu. S druge strane HDL čestice skupljaju kolesterol u krvi i transportiraju ga u jetru na
pregradnju, što dovodi do njegova smanjenja u krvi, pa je zbog toga dobio atribut „dobri“ kolesterol. Danas više
nema dvojbi da su visoke razine LDL-a i niske razine HDL kolesterola bitni čimbenici rizika aterosklerotske
bolesti srca.
Povišene masnoće u krvi (hiperlipidemije, dislipidemije)
Kolesterol i trigliceridi su normalni i korisni sastojci krvi. Međutim, ako njihove razine prelaze određene granice,
onda to predstavlja metaboličke poremećaje koji vode prema aterosklerotskoj bolesti srca i krvnih žila, kao
vodećem uzroku pobola i smrtnosti suvremenoga čovjeka. Postoji nekoliko podjele hiperlipidemija s obzirom na
njihov nastanak, na vrstu lipida koji se pojavljuje i na njihovu gustoću:
s obzirom na vrstu lipida:
čista ili izolirana hiperkolesterolemija - povećan samo kolesterol
čista ili izolirana hipertrigliceridemija - povećani samo trigliceridi,
miješana ili kombinirana hiperlipidemija - povećani i kolesterol i trigliceridi
s obzirom na nastanak poremećaja:
primarne hiperlipidemije – uzrokovane genskim poremećajima koji dovode do prekomjernog stvaranja, ili
poremećenog uklanjanja LDL kolesterola i triglicerida, odnosno do smanjenog stvaranja ili ubrzanog uklanjanja
HDL kolesterola. Primarni poremećaji se najčešće vide u dječjoj dobi i rijetko su odgovorni za hiperlipidemiju
oraslih.
sekundarne hiperlipidemije se odnose na većinu poremećaja koji se vide u odraslih osoba, a najvažniji uzroci su:
sjedilački način života, pretjerani unos zasićenih masnoća, kolesterola i transmasnih kiselina (višenezasićene
masne kiseline kojima su dodani vodikovi atomi), zatim šećerna bolest, zloporaba alkohola, smanjena funkcija
štitnjače, zatajivanje bubrega, neke bolesti jetre, i korištenje nekih lijekova – tizidskih diuretika, beta blokatora, te
hormona kortikosteroida, estrogena, progestagena.
S obzirom na gustoći, odnosno na promjene u sadržaju pojedinih lipida (tipizacija)

Tip Povišeni Povišeni

lipoproteini lipidi
I kilomikroni trigliceridi
IIa LDL kolesterol
IIb LDL i VLDL trigl. i kolest.
 III VLDL i ostaci kilo trigl. i kolest
IV VLDL triglicerridi
V kilomikr i VLDL trigl i kolesterol
Klinička slika
Povišene masnoće same po sebi ne izazivaju nikakve tegobe. Ne bole. Jednako kao ni povišen šećer, visok tlak, ili
višak kilograma. Sve dok ne dođe do oštećenja krvnih žila, odnosno njihova suženja ili začepljenja. Osobito
srčanih arterija, moždanih žila i arterija udova. Stoga se ponekada dijagnosticiraju tek nakon preboljelog srčanog
infarkta ili amputacije stopala. Teški nasljedni poremećaji s visokim LDL kolesterolom mogu dovesti do stvaranja
masnih naslaga na očnim kapcima (ksantelazma) i ksantoma po tijelu, a visoke hipertrigliceridemije do napadaja
upale gušterače.
Dijagnoza
Dijagnoza hiperlipidemije postavlja se na temelju nalaza u krvi. Standardna rutinska obrada, tzv. lipidni profil
uključuje određivanje ukupnog kolesterola, triglicerida, HDL i LDL kolesterola. Vrijednosti ukupnog kolesterola
mogu varirati iz dana u dan do 10%, a triglicerida i do 25%. Da bi te vrijednosti bile što točnije i stabilnije,
pretraga se obično radi ujutro natašte nakon prekonoćnog gladovanja u trajanju oko 12 sati. Lipidi se također
mijenjaju i tijekom akutnih upalnih bolesti – trigliceridi rastu, a ukupni kolesterol pada, pa je dobro pretragu
odgoditi do smirenja upale.
Normalne vrijednosti
Nema oštre granice između normanih i patoloških nalaza, jer se radi o kontinuumu varijabli, a pojam
hiperlipidemije se povezuje s onom razinom lipida za koju je dokazana korist od liječenja. U tom smislu normalne
ili poželjne vrijednosti lipida su
ukupni kolesterol ispod 5 mmol/l,
LDL kolesterol ispod 3 mmol/l,
trigliceridi ispod 1.7 mmol/l,
HDL kolesterol iznad 1 mmol/l
Kada ih treba kontrolirati?
Lipidni bi profil trebalo odrediti u svih odraslih osoba od 20 godina i ponavljati svako 5 godina, uz procjenu svih
drugih čimbenika kardiovaskularnog rizika (dijabetes, pušenje, hipertenzija, debljina, srčani infarkt, ili angina
pektoris u prvih rođaka prije 55. godine (muškarci) i prije 65. godine (žene), stres). U slučaju prisutnosti navedenih
čimbenika rizika, potrebno je i ranije započeti s provjeromom lipidnog profila i ponavljati je svake godine.
Liječenje hiperlipidemija
U stvarnosti, kada se srećemo s ovim poremećajem, redovito moramo potražiti odgovor na nekoliko pitanja:
treba li uopće liječiti povišene masnoće,
kada započeti liječenje,
koju vrstu terapije primijeniti,
koje su ciljne vrijednosti lipida,
kako često raditi kontrole
Stajalište je struke da je liječenje potrebno svim osobama s koronarnom bolesti srca (sekundarna prevencija), kao i
nekima bez znakova bolesti, ali s prisutnim čimbenicima rizika od iste (primarna prevencija).
LDL - kolesterol što niže
Spoznaja da oko 90% bolesnika s aterosklerotskom bolesti ima neki od oblika hiperlipidemije i da terapijske mjere
usmjerene na smanjivanje LDL kolesterola dovode do smanjenja rizika od koronarne smrti, do smanjenja potrebe
za hitnim kardiološkim intervencijama i općenito do smanjenja učestalosti koronarne bolesti, uklonila su sve
dileme po tom pitanju.

U donošenju odluke glede liječenja hiperlipidemije danas se uglavnom služimo smjernicama koje je donijeo
američki Nacionalni program za edukaciju o kolesterolu (NCEP) (Adult Treatment Panel III - ATP III). Evo tih
preporuka:
Odrediti lipoproteine natašte
Ukupni kolesterol
<5.17 poželjno
5.17 – 6.18 granično
>6.20 povišeno
LDL kolesterol
<2.558 optimalno
2.58 – 3.33 gotovo optimalno
3.33 – 4.11 granično
4.13 – 4.88 povišeno
>4.91 jako povišeno

HDL kolesterol
<1.03 nisko
>1.55 visoko
Trigliceridi
<1.69 poželjno
1.70 -2.25 granično
2.26 – 5.64 ovišeno
>5.65 jako povišeno

Utvrditi nazočnost koronarne bolesti ili ekvivalenta

Ekvivalenti koronarne bolesti
Druge aterosklerotske promjene
Šećerna bolesti
Dodatni čimbenici rizika
Utvrditi glavne čimbenike rizika koronarne bolesti
Pušenje cigareta
Visok krvni tlak > 140/90 mmHg
Nizak HDL < 1.03
Koronarna bolest u prvih rođaka(<55 godina za muškace i <65 godina za žene)
Dob (muškarci>45, žene>55)
Ako postoje 2 ili više čimbenika rizika bez koronarne bolesti ili ekvivalenata, procijeniti
10 – godišnji rizik pomoću framingtonske tablice
Uz navedene glavne čimbenike rizika treba spomenuti i druge, koje također, treba uzeti u obzir pri izboru
terapijskog pristupakao što su:
debljina,
sjedilački način života,
stres,
povećane razine homocisteina , protrombotičkih i proupalnih faktora u krvi
Prije početka liječenja potrebno je odrediti je li u pitanju primarni ili sekundarni oblik bolesti kako bi se ako je to
moguće, provelo uzročno liječenje. Ako se radi o hiperlipidemiji u okviru dijabetesa potrebna je dobra
metabolička kontrola bolesti. Ili, ako se radi o poremećaju uz smanjenu funkciju štitnjače valja provoditi
nadomjesno hormonsko liječenje itd.

Pristup liječenju hiperlipidemije ovisi o težini poremećaja i nazočnosti drugih čimbenika rizika i popratnih bolesti.
Liječenje mora biti to aktivnije što je bolesnik ugroženiji. Dok je za blaže poremećaje i kod mlađih osoba dovoljna
samo dijetna preinaka i tjelovježba, za teže oblike i kod starijih (LDL preko 5.7 mmol/l, prisutni klinički znaci
koronarne bolesti i sl. ) bit će potrebno odmah uvesti medikamentnu terapiju.

Liječenje hiperlipidemije, bez obzira o kojem se obliku radi uvije počinje promjenom životnih navika u pogledu
prehrane i tjelesne aktivnosti. Dijetne se mjere sastoje od smanjenog unosa zasićenih životinjskih masti i
kolesterola i povećanog unosa mononezasićenih masti biljnog porijekla, složenih ugljikohidrata i biljnih vlakana.

Ukupna energetska vrijednost hrane procjenjuje se prema tjelesnoj masi i očekivanoj tjelesnoj aktivnosti s ciljem
približavanja idealnoj tjelesnoj težini. Tjelesna aktivnost doprinosi snižavanju LDL kolesterola i održavanju
poželjne tjelesne mase. U ove terapijske promjene životnog stila i navika spadaju također prestanak pušenja,
odustajanje od konzumacije alkoholnih pića i sl. (Detaljnije o dijeti i tjelovježbi pogledati u tekstovima o
dijabetesu i pretilosti).

Nakon 2 -3 mjeseca provođenja ovih općih mjera provjerava se njihov učinak i ako on nije zadovoljavajući
razmatra se potreba uvođenja lijekova za snižavanje razine lipida. Bolesnicima s visokim LDL kolesterolom ili sa
visokim kardiovaskularnim rizikom odmah se od početka uz opće mjere daje medikamntna terapija. Kada se
postigne normalizacija vrijednosti, dalje se kontrole obično planiraju jedan do dva puta godišnje.

Poželjni sastav nutrienata u dijeti za hiperlipidemiju

Namirnice Preporučeni unos

ukupnih kalorija

zasićene masti (*) <7%

polinezasićene masti do 10% „
mononezasićene masti do 20%
ukupna mast 25 – 35%
ugljikohidrati(**) 50 – 60%
biljna vlakna 20 -30 g/dan
proteini oko 15%
kolesterol <200 mg/dan
ukupne kalorije(***) ravnoteža unosa i potrošnje
održavanje optimalne tjelesne mase
(*) Trans masne kieline dižu LDL kolesterol i treba ih uzimati što manje
(**) Koristiti složene ugljikohidrate iz riže, žitarica, voća i povrća
(***) Planirati dnevno barem umjerenu tjelesnu aktivnost i potrošnjunajmanje 200 kcal/dan

Liječenje lijekovima
Izbor farmakoterapije ovisi o vrsti i težini poremećaja. Često je udružena pojava povišenih razina kolesterola i
triglicerida. Ponekada je jedan lijek dovoljan za više poremećaja, a ponekada, osobito kod težih slučajeva, za jedan
će poremećaj biti potrebno više lijekova.

Uz snižavanje lipida, uz prestanak pušenja, potrebna je dobra kontrola pridruženih bolesti koje su često prisutne –
šećerne bolesti i povišenog tlaka, a onima s 10 – godišnjim rizikom od srčanog infarkta ili smrti od koronarne
bolesti preko 10% (što treba izčitati iz posebnih tablica (framinghamskih), treba dati niske doze acetilsalicilne
kiseline (Andol 100, Aspirin protect 100, Cardiopirin 100).

Kako se iz ATP III tablica vidi, osobama s visokim LDL kolesterolom koje već imaju koronarnu bolest (anginu
pektoris, ili s upreboljele srčani infarkt), ili imaju visoki rizik od koronarne bolesti (ili njenog ekvivalenta:
dijabetes, aneurizma abdominalne aorte, suženja arterija nogu ili vratnih arterij), ili imaju dva ili više čimbenika
rizika, treba od početka, uz promjenu životnog stila i navika, preporučiti lijekove za sniženje masnoća kada su
vrijednoosti LDL-a iznad 2.58 mmol/l. Bolesnicima sa osobito izraženim rizikom, preporčuju se još niže ciljne
vrijednosti LDL kolesterola – ispod 1.81.
S druge strane, osobama s niskim rizikom bit će dovoljne samo opće mjere, a lijekovi tek kad vrijednosti LDL-a
prelaze 4.91 mmol/l. Za ove smjernice, koje se navode u relevantnoj stručnoj literaturi i koje su općenito
prihvaćene, ističe se utemeljenost na rezultatima velikih kliničkih studija i dokazima o smanjivanju smtrnosti pri
provođenju terapijskih mjera kojima se postiže kontrola lipida.
Statini
Lijekovi prvog izbora za snižavanje LDL kolesterola su statini. To je velika skupina lijekova koji blokiraju enzim
ključan u sintezi kolesterola. Uz smanjenje razine kolesterola za statine se navodi i njihovo protupalno i
antiaterogeno djelovanje i kada hiperlipidemija nije prisutna. Mada je osnovno djelovanje statina jednako, na
pratećim tvorničkim uputama uglavnom se ističu prednosti upravo njihova preparata, pa se izbor podjednako
temelji na osobinama bolesnika, razini kolesterola, kao i na sklonosti liječnika. Evo generičkih naziva statina
prisutnih na našem tržištu:
atorvastatin
fluvastatin
lovastatin
pravastatin
rosuvastatin
simvastatin
Pri korištenju statina ponekada se, mada rijetko javljaju i neželjeni učinci – nuspojave, najčešće u vidu porasta
jetrenih enzima i oštećenja mišićnih stanica (miozitis ili rabdomioliza). Nuspojave su češće kod starijih bolesnika i
pri istovremenom uzimanju više lijekova, npr.zajedno sa fibratima – lijekovima za smanjenje triglicerida, s nekim
antibioticima i sl. Zbog toga je dobro prije uključivanja statina u terapiju, u bazične pretrage uključiti i jetrene
enzime (AST, ALT), kao i kreatin kinazu - enzim mišićnih stanica (CK), a potom, nakon 2 – 3 mj., uz kontrolu
učinka statina na lipide, provjeriti i moguće nuspojave.
Anionske smole
Anionske smole (kolesteramin i kolestipol) u probavnom traktu vežu na sebe žučne kiseline i tako blokiraju
njihovu resorpciju, što rezultira smanjenjem kolesterola u krvi. Smole se obično kombiniraju sa statinima.
Neškodljive su, ali zbog čestih nuspojava sa strane probavnog trakta (mučnina, grrčevi u trbuhu, nadutost, zatvor)
nemaju široku primjenu. Smole su lijek izbora tamo gdje se ne mogu dati statini – djeci i trudnicama.
Ezetimib
Noviji lijek koji također koči apsorpciju kolesterola iz crijeva, što smanjuje njegovu razinu u krvi. Najbolji je u
kombinaciji sa statinima, ali se može davati i sam kad su statini kontraindicirani.
Dijetni dodaci
Dijetni dodatci koji uključuju biljna vlakna doprinose smanjenoj resorpciji kolesterola. Općenito je rašireno
ovjerenje o djelotvornosti češnjaka, kao i oraha, ali se to u ozbiljnoj stručnoj literaturi ne spominje.

Za najteže slučajeve hiperlipidemije (LDL preko 7.75), koji ne odgovaraju na standardnu terapiju primjenjuju se
posebne složene procedure – plazmafereza (vantjelesna izmjena plazme) ili posebni kirurški zahvati u probavnom
traktu.

Pogled unaprijed: podaci u literaturi govore o istraživanju novih mogućnosti liječenja hiperlipidemija, novih
lijekova i postupaka, među kojima cijepljenje i gensku terapiju, što je za sada prilično daleko od primjene u praksi.
Smjernice za liječenje hiperlipidemije (NCEP ATP III)

Rizik Opće mjere Lijekovi LDL-cilj

Visok (KB, ili

10.g. rizik>20% LDL>2.58 LDL>2.58 <2.58
Umjereno visok
>2 fakt.riz., 10g.
rizik 10 – 20% LDL>3.36 LDL:3.36 3.36
Umjeren
>2 fakt. riz. i10g
<10% LDL>3.36 LDL >4.13 3.36
Nizak 0 – 1
faktor rizika LDL>4,13 LDL 4.91 <4.13

Povišeni trigliceridi
Ne zna se jesu li povišeni trigliceridi sami po sebi rizični čimbenik koronarne bolesti, ali su često prisutni uz
poremećaje koji pogoduju njenom nastanku. Zato je prihvaćeno da je i njihovo snižavanje potrebno i korisno. Kao
poželjna razina triglicerida smatra se ona ispod 1.7 mmol/l.
I u liječenju ovoga poremećaja potrebne su opće dijetne mjere i tjelovježba, odnosno promjene životnog stila i
navika. U prehrani se ponajprije savjetuje izbjegavanje koncentriranih šećera i alkoholnih pića. Navedene mjere
trebale bi rezultirati mršavljenjem.

Povišena razina triglicerida redovita je pojava kod neregulirane šećerne bolesti, pa je dobra kontrola iste preduvjet
normalizacije triglicerida. Preporča se barem 3 – 4 puta tjedno obrok ribe bogate omega 3 masnim kiselinama i
korištenje suplemenata s istom tvari.

Ako sve ove mjere nisu dovoljne treba razmotriti potrebu medikamentne terapije. Lijekovi za snižavanje
triglicerida su fibrati i nikotinska kiselina. Kada su povećani i kolesterol i trigliceridi statni mogu biti rješenje za
oba poremećaja. Pri vrlo visokim razinama triglicerida potrebno je odmah započeti s lijekovima, kako bi se
smanjila opasnost nastanka upale gušterače.
HDL kolesterol („dobri“ ili zaštitni kolesterol)
To su čestice lipoproteina čija je uloga prenošenje kolesterola iz perifernih tkiva i drugih lipoptoteina do mjesta
gdje su potrebni i do jetre gdje se prerađuju. Učinak mu je antiaterogen i smanjena razina u krvi sama za sebe
povećava rizik nastanka koronarne bolesti. Snižavanjem LDL kolesterola i triglicerida obično se postiže
poboljšanje HDL-a. Prema ATP III smjernicama poželjno bi bilo da su mu vrijednosti iznad 1.04 mmol/l

Najčešće se zapaža nizak HDL uz nereguliranu šećernu bolest i povišene trigliceride. Poboljšanjem regulacije
šećera u krvi i triglicerida povećava se razina HDL-a. Nikotinska kiselina (nijacin) i fibrati su učinkoviti u
povećanju HDL-a, ali je njihova primjena povezana s mogućim nuspojavama, pa stoga najprije treba iscripiti sve
osnovne mjere – promjenu dijetnih navika uz tjelovježbi i regulaciju LDL-a i triglicerida.

Zaključno:Hiperlipidemije su značajan rizik koronarne bolesti i treba ih liječiti. Liječenje se sastoji od promjene
životnog stila u pogledu prehrambenih navika i tjelesne aktivnosti, te po potrebi uz primjenu medikamentne
terapije prema ATP III smjernicama. Dijeta za hiperlipidemiju nije ništa drugo osim smjernica za zdravu prehranu
u kojoj se isključuju masnoće životinjskog porijekla i namirnoce bogate kolesterolom.

Popis namirnica koje treba isključiti iz prehrane

Mlijeko i mliječni proizvodi: maslac, punomasno mlijeko, vrhnje, kajmak, punomasni sirevi, slatko vrhnje
Meso i mesni proizvodi: masno, posebno svinjsko meso, masna govedina, paštete, mesne konzerve, slanina, čvarci,
kobasice, pršut, žumanjak od jaja, mozak,
Povrće: avokado, krumpir, slanutak, kukuruz, grah, grašak (kod povišenih triglicerida)
Voće: grožđice, kokosov orah, orasi, bademi, lješnjaci, datulje, suhe smokve, šljive ( za kolesterol); grožđe, trešnje,
kruške, dinje, lubenicee, kandirano voće (za trigliceride)
Kruh i peciva: lisnato tijesto, masleno tijesto, čips, smoki i sl., bijeli kruh, šećer, slani štapići, krumpirovo tijesto
Piće: kakao, čokolada, koncentrirani voćni sirupi, pivo, vino, žestoka pića
Slastice: kolači s kremom, čokolada, sladoled, palačinke, uštipci i drugo tijesto prženo u masnoći
Začini: majoneza

Masnoće u krvi – tihi ubica

dijana Mar 5, 2012 Fitoterapija 6,476 views Nema komentara Print This Post Email This Post
Poremećaj metabolizma masti ne izaziva simptome, a može da dovede do infarkta srca i moždanog udara koji
neretko imaju fatalan ishod. Redovna kontrola, adekvatna ishrana i biljna terapija, pomoći će da se bolest drži
pod kontrolom

Povišene vrednosti holesterola i/ili triglicerida u krvi, kao i snižen nivo HDL-a (dobrog holesterola) vodeći su
uzročnik smrtnosti u svetu.
Poremećaj metabolizma masti (hiperlipidemija) ranije je uglavnom bio povezan sa starošću, dok se danas često
javlja i u mlađem dobu, pre svega kao posledica nezdravog načina života.
Zašto nastaje poremećaj metabolizma masti?
Hiperlipidemija može biti primarna i sekundarna. Primarna hiperlipidemija genetski je poremećaj i manifestuje se
povećanim stvaranjem ili smanjenim razlaganjem triglicerida i LDL (lošeg) holesterola kao i nepravilnim
razlaganje HDL-a (korisnog holesterola).
Sekundarna hiperlipidemija posledica su pojedinih bolesti (dijabetes, bubrežna slabost, smanjena funkcija štitne
žlezde, ciroza jetre…), prekomerne upotrebe alkohola, masne, pržene i industrijske hrane, namirnica bogatih
zasićenim mastima, šećera, transmasnih kiselina (margarin). Pojedini lekovi (beta-blokatori, kortikosteroidi,
kontraceptivne pilule i neki diuretici) i smanjena fizička aktivnost takođe povećavaju rizik od nastanka
hiperlipidemije.
Izostanak simptoma
Povišena vrednost masnoća u krvi dugo ne izaziva simptome, zbog čega se smatra podmuklom bolešću, a otkriva
se rutinskom analizom ili kada uzme maha i izazove ozbiljnije posledice. Upravo iz tog razloga savetuje se redovna
kontrola krvi, dva puta godišnje, da bi se predupredila pojava teških oboljenja.
Posledice hiperlipidemije Ateroskleroza (zakrečenje krvnih sudova) jedna je najčešćih i najtežih posledica
hiperlipidemije i glavni je uzročnik angine pektoris, infarkta srca, moždanog udara i bolesti perifernih arterija.
Osim toga, visoke vrednosti triglicerida mogu dovesti do akutnog pankreatitisa, ozbiljnog i po život opasnog
stanja.
Povećanje LDL holesterola dovodi do stvaranja ksantoma (nakupina masti pod kožom) na tetivama lakta, kolena i
ručnog zgloba, dok se visoke vrednosti triglicerida manifestuuju ksantomima na trupu, leđima, kolenima, šakama i
stopalima, koji neretko pucaju.
Dijagnoza
Poremećaj metabolizma masti dijagnostikuje se veoma jednostavno – laboratorijskom analizom, kojom se utvrđuje
nivo masnoća u krvi. Rutinska kontrola lipidnog statusa podrazumeva merenje vrednosti ukupnog holesterola,
LDL-a, HDL-a i triglicerida.
Ukupni holesterol smatra se povišenim ukoliko je veći od 6,28 mmol/l, trigliceridi ne bi smeli da premaše 2,28
mmol/l, dok LDL ne treba da bude veći od 4,11 mmol/l. Dobar holesterol (HDL) mora da bude viši od 1,03 mmol/l
jer se u suprotnom povećava rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti.
Prevencija i lečenje
Prevencija je od ključnog značaja u slučaju povišenog nivoa masnoća u krvi. Fizička aktivnost, umerena ishrana sa
što manje zasićenih masti i holesterola, izbegavanje stresa, alkohola i cigareta te održavanje optimalne telesne
težine glavni su preduslovi za zdravlje srca i krvnih sudova.
Ukoliko je bolest već dijagnostikovana, savetuje se korenita promena životnih navika, a lekar će možda prepisati i
lekove iz grupe lipostatina koji sprečavaju nakupljanje masti u krvi, dok se u slučaju hipertenzije uvode
medikamenti za snižavanje pritiska. Ako je hiperlipidemiju uzrokovala neka druga bolest, potrebno je fokusirati se
na njeno lečenje.
Značaj ishrane
Moderan način života umnogome je promenio čovekov način ishrane: obroci se uzimaju “s nogu” a jelovnik
obiluje konzerviranim i masnim namirnicama, industrijskom i “brzom” hranom, proizvodima od belog brašna i
rafinisanog šećera, sa veštačkim dodacima. Kada se na to dodaju pušenje i česta upotreba alkoholnih i gaziranih
pića, sasvim je jasno zbog čega je došlo do značajnog porasta mnogih oboljenja, pa i hiperlipidemije.
Da bi se prevenirao ili lečio ovaj poremećaj, iz ishrane bi trebalo izbaciti nezdrave namirnice, uključujući puter,
margarin, masne sireve, mesne prerađevine, prženo i pohovano meso, i druge namirnice životinjskog porekla i
ograničiti upotrebu jaja i soli. Jelovnik mora da se bazira na mahunarkama, ribi, voću, svežem i barenom povrću,
integralnim žitaricama, proizvodima od integralnog brašna, koštičavim plodovima, semenkama lana, susama i
bundeve, hladno ceđenom maslinovom ulju.
Sir povremeno treba zameniti tofuom, fermentisanim proizvodom od soje koji je pogodan za pripremu namaza,
sosova i kremova. Dokazano je da sirov crni luk povećava nivo dobrog holesterola, dok kuvanjem gubi to svojstvo.
RECEPTI
Čaj od maslačka:U litar vode staviti 100 g korena maslačka i kuvati 10 minuta. Piti po jednu šolju više puta
dnevno. Vino od ruzmarina U dva litra crnog vina sipati 80 g sušenih mladih izdanaka ruzmarina u cvetu. Držati u
zatvorenoj flaši 3-4 dana pa procediti. Piti po dve čaše dnevno tokom 20 dana.
Tinktura od belog luka i meda: samleti 200 g belog luka i preliti sa 2 dl 96-procentnog alkohola. Mešavinu sipati
u zatvorenu teglu i ostaviti da odstoji 10-12 dana, a zatim dodati 50 g meda i 30 ml propolisa. Ostaviti da stoji još
dva dana uz povremeno mešanje. Uzimati 1-15 kapi sa malo mleka. Prvih pet dana povećavati broj kapi (za po tri
kapi), a narednih pet dana smanjivati (po tri kapi svaki dan).
Sok od limuna: Dve nedelje piti sok od svežeg limuna (početi sa pola limuna, a zatim svakog dana povećavati
dozu za još pola limuna). Sok može da se razblaži sa malo vode. Nakon dve nedelje treba početi sa smanjivanjem
doze, takođe po pola limuna dnevno. Terapija limunovim sokom traje ukupno mesec dana. Mešavina bilja
Pomešati 3 kašike konopljuše sa po jednom kašikom lista i cveta podubice i lista i cveta kičice. Kašiku mešavine
preliti sa pola litra vode, nakon kraćeg vremena procediti i piti 2-3 puta dnevno.
Čaj od artičoke: Litrom hladne vode preliti 20 g sušenih listova artičoke i kuvati 10 minuta. Procediti i piti 3 šolje
dnevno.