Univerzitet „EDUCONS“

Fakultet za poslovnu ekonomiju

Sremska Kamenica

II Predispitna obaveza (domaći rad)

Sremska Kamenica 14.03.2011 god. Milošević Predrag

Broj indexa E106/08

Pitanja i odgovori :

1. Definišite internu reviziju prema Prosvetnom odboru Instituta Internih Revizora u SAD – u
(Educational Committee of the Institute of Internal Auditors), a, zatim, elaborirajte značenje
pojedinih delova navedene definicije.
 
Prosvetni odbor instituta internih revizora u SAD, internu reviziju definiše kao samostalnu procenjivačku
funkciju ustanovljenu u organizaciji, da ispituje i ocenjuje aktivnost u službi organizacije.
Termin „interna“ govori da se revizija obavlja unutar organizacije, odnosno, da je vrše zaposleni u pomenutoj
organizaciji;
„samostalna procenjivačka funkcija“ znači da ne postoje ograničenja ili restrikcije u prosuđivanju revizora;
„ustanovljena“ znači da organizacija ima izričita ovlašćenja da kreira funkciju revizije;
„ispitivanje i ocenjivanje“, opisuje osobenost interne revizije kao traganje za činjenicama,u prvom redu, a zatim
kao subjektivni proces ocenjivanja rezultata;
„aktivnosti“, ukazuje da se sve aktivnosti unutar organizacije ubrajaju u domen interne revizije;
„u službi organizacije“, podrazumeva da interna revizija postoji da pomogne i doprinese čitavoj organizaciji

2. Uporedite internu reviziju i eksternu reviziju. 

Suštinska razlika između interne i eksterne revizije jeste prema organima koji je vrše. Prema pripadnosti organa
revizije, ona se i naziva internom ili eksternom. Najčešće ishodište eksterne revizije jeste bilans, odnosno završni
račun preduzeće, dok interna  revizija uglavnom vodi računa o adekvatnom funkcionisanju organizacije
preduzeća i stim u vezi, o dobroj i delotvornoj organizaciji interne kontrole. Interna revizija, putem posebnog
revizorskog sektora, ima zadatak da konstantno ispituje poslovanje preduzeća, u smislu aktuelnih propisa,
uputstava internih direktiva i pravilnika. Eksterni revizori imaju veću kompetenciju, veću nezavisnost, ali su
vremenski limitirani i zbog toga pretpostavljaju adekvatnu organizaciju interne kontrole i revizije, da bi svoje
aktivnosti završili u što kraćem vremenskom periodu. Eksterna revizija ima veći delokrug od interne revizije, jer
u našim preduzećima, ispituje i rad menadžmenta.

3. Objasnite ekspanziju uloge finansijske revizije kroz prizmu trougla pojmova: dozvolio –
preporučio – zahtevao. 

Ekspanzija uloge finansijske revizije, može se pratiti u trouglu: dozvolio- preporučio- zahtevao. 1844. godine,
eksternu reviziju je dozvolio Zakon o preduzeću UK. Naime, tada u Velikoj Britaniji, javne korporacije su se
formirale na osnovu nacionalnog zakona Companies Act ( zakon o preduzećima). Sva javna preduzeća morala su
poštovati taj zakon, prema kome se od imenovanog revizora tražilo da podnese izveštaj o tome, da li godišnji
bilans satnja daje potpunu i objektivnu sliku preduzeća. Već sledećim Zakonom o preduzeću, iz 1860. godine,
revizija se preporučuje, dok se Zakonom o preduzeću iz 1900. godine, ona zahteva za preduzeća sa ograničenom
odgovornošću.

4. Zakoni saveznih država (na osnovu kojih se, generalno, formiraju korporacije), u SAD – u, ne
zahtevaju reviziju. Odakle, međutim, u SAD – u potiču zahtevi za revizijom.
 
Zahtevi za revizijom u SAD, potiču od zehteva berze, regulative Komisije za trgovinu hartijama od vrednosti, i
generalnog prihvatanja korisnosti mišljenja nezavisnog revizora u pogledu finansijskog predstavljanja.
Naime, po običaju poslodavstvo je angažovalo revizore, tako da je izveštaj bio adresiran i usmeren prema njima,
a ne prema akcionarima. Kako u to vreme, izveštaji akcionarima o radu poslodavstva nisu bili uobičajeni,
korporativni rukovodioci su bili zainteresovani za revizorsko uveravanje da nije došlo do prevare i
administrativnih grešaka. 
 5. Navedite okolnosti koje su uticale na inicijativu samih firmi za vrhunski stručnom i potpuno
nezavisnom revizijom njihovih godišnjih finansijskih izveštaja.
 
Na inicijativu samih firmi za vrhunski stručnom i nezavisnom revizijom njihovih godišnjih finansijskih izveštaja,
uticalo je nekoliko okolnosti. U Ujedinjenom Kraljevstvu, koje je bilo ekonomska velesila u XIX  i početkom
XX veka, u vlasništvu pojedinaca, kao i privatno-pravnih lica, nalazilo se obilje kapitala, što je iniciralo razvitak
različitih oblika akcionarskih društava, kao i drugih oblika društva sa ograničenom odgovornošću.
Zatim, porast veličine preduzeća, kao i potiskivanje preduzeća sa neograničenom odgovornošću, preduzećima sa
ograničenom odgovornošću, vodilo je sve češćem odvajanju vlasništva od operativne kontrole nad poslovanjem.
U ovakvim okolnostima, uloga revizije odnosila se na zaštitu interesa sopstvenika kao suvlasnika firme, kao i
obezneđivanje preventivne zaštite samih firmi u njihovim međusobnim odnosima.
Inicijativu firmi, za implementacijom nezavisne profesionalne revizije u privrednu praksu, podržale su i berze
efekata, s ciljem obezbeđivanja adekvatnog kvaliteta hartija od vrednosti, kojima dopuštaju kotiranje. 

6. U kontinentalnoj Evropi (konkretnije u Nemačkoj), bio je drugačiji pristup reviziji u odnosu na

SAD i Veliku Britaniju. Objasnite.
 
U Nemačkoj, pristup reviziji je poticao iz različitog načina finansiranja dugoročnih imobilizacija preduzeća, a s
tim u vezi i ulozi banaka. Naime, mobilisanje neophodnih novčanih sredstava, namenjenih finansiranju ogromnih
dugoročnih imobilizacija , odvijalo se , uglavnom posredstvom banaka i uz podršku države.
To je za posledicu imalo, neophodnost zaštite interesa raznih kategorija deponenata banaka, a potom i samih
banaka, u odnosu na one koje su finansirali

7. Objasnite ulogu revizije u zadovoljavanju potreba najšire javnosti.

 
Glavna ciljna grupa čije potrebe revizori treba da zadovolje, jeste najšira javnost. Učiniti pouzdanijim finansijske
izveštaje, za potrebe svetskih tržišta kapitala, i na taj način uticati i na stepen poverenja i u sama tržišta, suštinska
je uloga revizije.
Ono što najšira javnost očekuje od finansijskih i drugih informacija, objavljenih u finansijskim izveštajima, jeste
da ne budu obmanjive, odnosno, da prioritetna dužnost revizora bude u obaveštavanju korisnika finansijskih
izveštaja, da li je to tako ili nije.
Polazeći od značenja reči „istinito i fer“, proizilazi da je primarni zadatak revizora da prosudi, da li su
objavljene informacije prezentirane na korektan način, tj. da li njihov korisnik, bez straha, može da donosi
sopstvene ekonomske odluke. 

8. Specifičan zahtev u reviziji javnog sektora (u većini Zapadnih zemalja), jeste razmatranje
zakonitosti i ispravnosti budžetskih transakcija. Objasnite.
 
Specifičan zahtev u reviziji javnog sektora, jeste razmatranje zakonitosti i ispravnosti budžetskih transakcija. Od
revizora, najšira javnost očekuje da bude uveren da su transakcije sastavljača finansijskih izveštaja obavljene u
zakonskim okvirima, što je komplikovano, jer zahteva sužavanje praga materijalnosti u odnosu na istorijski
pristup.
Da bi udovoljio navedenim zahtevima, revizor mora da ispituje, ne samo visinu, već  i prirodu zadatka, kao i da
ispita da li su izdaci učinjeni u zakonskim i drugim okvirima (propisanim od strane Parlamenta). 

9. Objasnite ulogu revizije u prihvatanju koncepta novog preduzeća.

 
Koncepcijski, preduzeće se mora postaviti kao dobitno orjentisana tečevinska organizacija, potpuni tržišni
subjekt, tj. specifična roba koja ima brednost i cenu i mora biti otvoren sistem, što podrazumeva otvorenost
preduzeća za promenu organizacione strukture i statusa.
Posebno mesto u ovom konceptu preduzeća, odnosi se na kategoriju dobiti, jer kako kaže Fridman, postoji samo
jedna društvena odgovornost poslovanja, a to je da koristi svoje izvore i angažovanje u aktivnosti preduzeća, da
povećava svoju dobit dugo, i to u okviru pravila igre, bez utaje i krađe.
Ova činjenica govori, da ključnu i nezamenjivu ulogu, u tom pravcu, ima institucija revizije. Naime, u bilansima
naših preduzeća i banaka iskazuje se nerealno knjigovodstveno stanje imovine. Na takvoj podlozi, objektivno se
ne može graditi koncept tržišnog, dobitno orjentisanog preduzeća.

10. Objasnite ulogu revizije u otklanjanju postojećeg konflikta ciljeva između Bilansne teorije i
Politike bilansa.
 
Politika bilansa je usmerena na svesno uobličavanje sadržine bilansa za ostvarenje određenih ciljeva poslovne
politike preduzeća, u području finansija, upravljanja i publiciteta. Oblikovanje sadržine bilansa ima za posledicu
udaljavanje bilansne sadržine od bilansno teorijskih principa.
Polazeći od činjenice da se ovde, u prvom redu, radi o egoizmu i pristrasnosti onih koji pripremaju i prezentuju
računovodstvene izveštaje, kao i da, s druge strane, eksterni korisnici nemaju mogućnost, a često ni potrebno
znanje, za proveru prezentiranih iskaza, nameće se potreba za finansijskom revizijom. Upravo ona treba da
obezbedi sigurnost i verodostojnost računovodstvenih iskaza njihovim korisnicima, istovremeno svodeći na
razuman nivo, ili potpuno otklanjajući kolidirajuće odnose između teorije bilansa i politike bilansa. 

11. Objasnite ulogu revizije inspirisanu zahtevom zaštite poverilaca.

 
Utvrđivanje i postavljenje pravila finansiranja, prvenstveno je bilo inspirisano, zahtevom principa zaštite
poverioca, čija se osnovna intecija sastoji u utvrđivanju imovinskog bilansa, koji otkriva realnu garantnu
supstancu, koja će poveriocima omogućitu nadzor sigurnosti i održavanja kapitala.
S aspekta poverioca, zahtevi sigurnosti i likvidnosti, bili su odlučujući za pokušaj da se preduzećima nametne, u
formi pravila, obaveza finansiranja sopstvenim kapitalom.
U današnjim uslovima, za zaštitu od rizika gubitka sredstava, poverioci traže sigurnost u vidu kompletne
nezavisne revizije računovodstvenih izveštaja. Naime, često bilansi preduzeća i banaka nisu realan odraz
knjigovodstvenog stanja imovine, tako da je za adekvatnu zaštitu potraživanja, neophodno, pored ostvarenog
uspeha kreditiranog preduzeća, sigurnost tražiti i u verifikaciji računovodstvenih iskaza. 

12. Navedite, kada i zašto se javlja pojam Korporativnog upravljanja, a, zatim, navedite definiciju
Korporativnog upravljanja, prema OECD – u, iz 1992. godine.
 
Pojam korporativnog upravljanja javlja se pošetkom osamdesetih godina XX veka u SAD-u, kao reakcija na
akvizicije od strane drugih kompanija.
Prema definicaji organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) iz 1992. godine, korporativno
upravljanje predstavlja sistem upravljanja i kontrole akcionarskih društava kojim se, u prvom redu, utvrđuju i
raspoređuju prava i odgovornosti između različitih članova akcionarskog društva, kao što su uprava, akcionari i
ostali poverioci; sastavljaju pravila i postupci za donošenje odluka o događajima u društvima, i napokon,
utvrđuje struktura kroz koju se postižu ciljevi akcionarskog društva, sredstva za ispunjenje tih ciljeva i kontrola
izveštaja. 

13. Navedite definiciju Korporativnog upravljanja prema Svetskoj banci i Financial Times – u, a,
zatim, navedite ciljeve Korporativnog upravljanja.
 
Svetska banka korporativno upravljanje definiše kao, unapređenje korporativnog poštenja, transparentnosti i
odgovornosti.
Prema časopisu „Financial Times“, korporativno upravljanje se definiše, u užem smislu, kao odnos kompanije
prema sopstvenim akcionarima i, u širem smislu, kao odnos kompanije prema društvu u celini.
Prema ovim definicijama, korporativno upravljanje ima sledeće ciljeve:
  zaštita investitora (u prvom redu akcionara);
 stabilizacija i razvoj finansijskih tržišta i tržišta kapitala;
 stabilan razvoj ekonomije i društva u celini.

14. Strategijsko upravljanje razvilo se kao posledica...

Strategijsko upravljanje kao skup različitih upravljačkih odluka i akcija razvilo se kao posledica sve veće
nestabilnosti i složenosti poslovnog okruženja u kome preduzeće deluje, internacionalizacije tržišta, skraćivanja
životnog ciklusa proizvoda, kao pomoć i podrška top menadžmentu pri donošenju najznačajnijih (strateških)
odluka u preduzeću

15. Navedite kakva može biti strategija preduzeća, a, zatim, objasnite korporativne, poslovne i
funkcionalne strategije.
 
Strategija preduzeća može biti: strategija rasta, stabilnosti, defanzivna strategija, kombinovana strategija i sl. U
većim i složenijim preduzećima sa velikim brojem hijerarhijskih nivoa, zahteva se formulisanje strategije na
nekoliko nivoa.
Korporativne strategije se odnose na preduzeće u celini i pružaju odgovor na pitanje: šta je naš posao i kako ga
razvijati.
Poslovne strategije se odnose na pojedine strategijske poslovne jedinice ili grupe proizvoda i odgovaraju na
pitanje: kako konkurisati?.
Funkcionalne strategije podržavaju korporativnu i poslovne strategiju i utvrđuju šta se mora preduzimati unutar
svake ključne poslovne funkcije, uz efektivno korišćenje resursa. 

16. Objasnite strategijski plan, kontrolu i analizu.

 
Strateško planiranje je „proces određivanja organizacione misije, dugoročnih ciljeva i pravca razvoja, izbor i
planiranje aktivnosti, te alokacija resursa za njihovo ostvarivanje“.
Strateška kontrola je „proces provere progresa u primeni strategije i efekata preduzetih strategijskih akcija u
poređenju sa strategijskim planom, koji se obavlja u periodičnim ili kritičnim intervalima, da bi se utvrdilo, da li
se i kako brzo organizacija kreće prema strategijskim ciljevima.
Strateška analiza je „usmerena na razumevanje strateškog položaja u kome se preduzeće nalazi. Njen zadatak je
da oblikuje pogled na ključne uticaje , na sadašnje i buduće stanje i efekte poslovanja preduzeća, a time i na
strateški izbor. Strateška analiza olakšava i razumevanje teškoća s kojima se preduzeće susreće u pogledu
strateške promene. Strateška analiza uključuje uticaje iz različitih izvira, koji su relevantni za određenje
strateškog položaja, a posebno iz okruženja, internih resursa preduzeća, vrednosti ošekivanja i ciljeva različitih
grupa uključenih u proces analize, izbora, usvajanja, implementacije i kontrole poslovnih odluka“

17. U savremenim uslovima,interna revizija se smatra produzenom rukom menadzmenta.Objasnite.

 
U savremenim uslovima, interna revizija predstavlja značajan faktor,bez koga se ne može zamisliti efikasno
upravljanje preduzećem, zbog čega se ona i smatra produženom rukom menadžmenta. Interna revizija nastaje i
razvija se, najčešće, kao potreba preduzeća, u smislu boljeg procesa upravljanja i izvršenja planskih ciljeva. Zato
se i naglašava da je interna revizija servis menadžmenta, koji je utemeljen da bi nadzirao računovodstveni sistem
i sistem internih kontrola, zbog pružanja pomoći u ostvarivanju planiranih ciljeva

18. Navedite, šta predstavlja objekat eksterne revizije i interne revizije. Objasnite.
 
Objekat eksterne revizije su najčešće finansijski izveštaji preduzeća. ukoliko su finansijski izveštaji usklađeni
sa računovodstvenim načelima i standardima, zakonskim propisima i usvojenim računovodstvenim politikama,
tada revizor u svom izveštaju može da istakne da su finansijski izveštaji realni i objektivni.
Objekat interne revizije je ,po pravilu, celokupno poslovanje preduzeća. Ovde je akcenat na informacijama o
sigurnosti i uspešnosti celokupnog poslovnog sistema, kao i na pojedinim segmentima te celine, zbog čega se i
ističe značaj nadzora nad računovodstvenim sistemom i sistemom interne kontrole, koje menadžment provodi
putem interne revizije. Preduzeće mora poslovati u skladu sa ciljevima i politikom preduzeća, zakonskim
propisima i ostalim pravilima, na nivou posmatranog preduzeća. važna je i usklađenost sa standardima interne
revizije, kodeksom etike internih revizora, pravilima odbora internih revizora i sl.  

19. Objasnite razliku između izveštaja interne revizije i izveštaja eksterne revizije, a zatim obrazložite
šta podrazumeva izveštaj interne revizije.
 
Izveštaj internog revizora se bitno razlikuje od izveštaja eksternog revizora, uglavnom zato što se
obaveznost provođenja eksterne revizije finansijskih izveštaja rešava, uobičajeno, zakonskim propisima, a
interna revizija poslovanja se razvija zbog zahteva za što uspešnijim poslovanjem
U izveštaju internog revizora podrazumeva se isticanje uočenih nedostataka u poslovanju i predlog mera za
otklanjanje tihnedostataka. Takođe se podrazumeva da interni revizor prati da li je menadžment usvojio
predložene korektivne mere, kao i da prati promene do kojih dolazi u poslovanju tbog realizacije usvojenih
korektivnih mera. Rad internog odbora ne koristi samo poboljšanju kvaliteta poslovanja, već od koristi može biti
i eksternom revizoru pri upoznavanju poslovanja klijenta i oceni sistema internih kontrola. 

20. Objasnite ulogu računovodstvene profesije u kontekstu Principa Korporativnog upravljanja.

 
Zadatak računovodstvene profesije po principu korporativno upravljaje je: „Obezbediti osnovu za učinkoviti
okvir korporativnog upravljanja“. Ovo podrazumeva osnivanje i rad nadzornih, regulatornih i izvršnih tela, koji
će delovati na profesionalan i objektivan način.
U navedenom kontekstu, računovodstvena profesija treba da ima svoje regulatorno telo
(odbor za računovodstvo i računovodstvene standarde), kao elementarnu infrastrukturu korporativnog
upravljanja.

21. Definišite: prevaru, nepravilnost i proneveru.

 
Prevara predstavlja namerno činjenje ili propust, koji se odnosi na lažno, netačno ili nepotpuno prikazivanje
činjenica, kao i na zloupotrebu, što za posledicu ima negativan učinak na prihode i rashode, odnosno nacionalna
budžetska sredstva, sredstva EU i sredstva iz drugih izvora.
Nepravilnost je nepridržavanje ili pogrešna primena zakona i drugih propisa, koja proizilaze iz činjenja ili
propusta korisnika budžeta, a koja ima ili bi mogla imati štetan uticaj na budžetska sredstva i sredstva iz drugih
izvora, bilo da se radi o prihodima, rashodima, povratima, imovini ili obavezama.
Pronevera postoji u slučaju kada neko ne ispuni svoje obaveze i svesno ošteti interese i imovinu drugoga.

22. Jednim od glavnih uzroka učestalih pojava prevara i pronevera (u svetu i kod nas), mogu se
označiti nekvalitetni, nepotpuni i neistiniti finansijski izveštaji. Objasnite.

 Nekvalitetne, nepotpune i neistinite finansijske izveštaje svesno čine računovođe i finansijski menadžeri, po
nalogu svog generalnog menadžera, često naručenom od spoljnih faktora, čineći na taj način veliku štetu samim
preduzećima. Uz to, ovlašćeni revizori, koji vrše statutarnu reviziju takvih godišnjih bilansa, značajno doprinose,
da se učinjene prevare ili pronevere ne primećuju, odnosno, ne osećaju se obaveznim da ih otkriju i obelodane,
pa ih na taj način „zvanično“ prikrivaju.

23. Učestalim pojavama prevara doprinose sledeći faktori:

 
Učestalim pojavama prevara doprinose sledeći faktori:  
 ekonomski ciklusi;
 neadekvatni kontrolni sistemi;
  korporativne reorganizacije;
 trend zaposlenosti;korporativni pritisci;
 tehnološki napredak;
 industrijske relacije.

24. Objasnite na šta se odnosilo donošenje uputstva za primenu SAS – 82, a, zatim, definišite
investicione i pomorske prevare. 

Donošenje uputsta za primenu SAS-82 („posebne aktivnosti u otkrivanju prevara pri reviziji finansijskih
izveštaja“), reagovalo se na specifične forme prevara zapaženih na finansijskomtržištu, posebno na berzama,
koje su se ogledale u kupoprodaji akcija i drugih hartija od vrednosti-posredničke prevare i brokerske prevare.
Investicione prevare obuhvataju: prevare u vezi sa akontacijama provizija, prevare pri avansnim plaćanjima,
robne prevare, prevare pri prodaji inostranog zemljišta, berzanske prevare, blagajničke prevare, neosnovano
dobijanje franšiza i sl.
Pomorske prevare obuhvataju: smanjenje zapremine, prevare u obračunu pomorskih tarifa i slične pojave.

25. Definišite kompjuterske prevare, a zatim i direktorske i kompanijske  prevare. 

Kompjuterske prevare obuhvataju: kompanijske prevare uz pomoć kompjutera, prevare sa neautorizovanim

softverima, prevare sa kompjuterskim prekidima i sl. nove probleme sa povećanjem kompjuterskih prevara
izazvao je brzi razvoj kompjuterskih tehnologija u preduzećima, bankama, platnom prometu, na berzama, kod
brokersjih posrednika, upravama javnih prihoda, elektrodistribuciji, pošti i dr.
Kompanijske prevare obuhvataju: stečajne prevare, prevare dugog opstajanja firme, posredničke prevare,
prevare u prodajnim transakcijama, prevare obračuna plata, prevare sa novcem, prevare sa zalihama i sl. 

26. Definišite bankarske i finansijske prevare, a, zatim, navedite u koja se tri pravca usmeravaju
aktivnosti na otkrivanju i preventivnoj zaštiti od prevara. 

Bankarske i finansijske prevare obuhvataju: otkrivanje i dokazivanje prevare u osiguranju, hipotekarne

prevare, prevare sa čekovima i kreditnim karticama, prevare zadržavanja transfera i sl. 
Aktivnosi na otkrivanju i preventivnoj zaštiti od prevara usmeravaju se u sledeća tri pravca:
 dopunom i usavršavanjem zakonodavne regulative protivprevara
 donošenjem novih međunarodnih revizijskih procedura i standarda koji nezavisne revizore obavezuju da,
kada u toku revizije finansijskih izveštaja primete da postoje indikacije prevara, pristupe intenzivnim
ispitivanjima i otkriju prevare, koje će obelodaniti korisnicima revizijskih izveštaja.
 organizovanjem samozaštite protiv prevare na berzama, u preduzećima, bankama i drugim značajnim
institucijama.

27. Navedite pitanja koja treba da sadrže upitnici kao jedna od relativno novijih metoda kontrole
planova.
 
Upitnici treba da sadrže sledeća pitanja:
 
 kakav je stav i držanje menadžmenta prema prevarama;
 da li organizaciona struktura podržava procedure protiv prevare;
 da li zaposleni uzimaju po dva odvojena godišnja odmora;
 da li je podela odgovornosti adekvatna;
 da li je menadžment u stanju da ostvaruje kontrolu;
 da li se redovno dostavljaju pripremljeni izveštaji,
 da li se redovno vrši pregled i analiza dostavljenih izveštaja;
 kakva su bitna zapažanja iz izveštaja itd.
 28. Objasnite šta je to Jenkinsov komitet i obrazložite njegovo delovanje.
 
Jenkinsov komitet je specijalni komitet za unapređenje sistema finansijskog i poslovnog izveštavanja, a
formirao ga je Američki institut javnih ovlašćenih računovođa (AICPA), sredinom 90-ih godina.
Ovaj model finansijskog izveštavanja zasniva se na znatno većem obimu informacija o budućnosti i u to smislu:
više fokusira faktore koji treba da utiču na kreiranje dugoročnih vrednosti, uključujući i nefinansijske mere za
ostvarivanje finansijskih ciljeva i bolje usklađuje informacije, za eksterne korisnike, sa informacijama koje su
neophodne menadžmentu firme, banke itd. 

29. Objasnite početke sistematskog i naučnog proučavanja privrednog kriminala u SAD – u, krajem
19 – tog i početkom 20–tog veka.
 
Na području privrednog kriminala, među začetnike naučnog proučavanja privrednog kriminala ubraja se, u
prvom redu, Edwin Shutherland, koji se najviše bavio privrednim kriminalitetom koji su prouzrokovali vrhovni
menadžeri, a posledice najviše osećali akcionari i javnost. On je prvi progovorio o privrednom kriminalu ili kako
ga u SAD-u nazivaju kriminalu belih kragni. 
Po istraživanju privrednog kriminaliteta koji prouzrokuju top menadžeri, na području pronevera, isticao se i
Donald R. Creesey, poznat po svom trouglu prevara, ističući da je prevara rezultat prilika, pritiska i
racionalizacije. 
Joseph T. Wells, koji je poslednjih godina redovno na spisku 100 najuticajnijih osoba na finansijskom i
računovodstvenom području u SAD-u, ovlašćeni privredni revizor i veštak za istraživanje privrednog kriminala,
osnivač je i predsednik američkog Udruženja veštaka za istragu privrednog kriminala. 
W. Steve Albrecht ističe da privredni revizori, poreski savetnici i knjigovođe, nemaju dovoljno znanja da bi se
sa uspehom mogli baviti otkrivanjem i sprečavanjem savremenog privrednog kriminala. Veštaku za privredni
kriminal neophodno je znanje iz sledećih oblasti: računovodstvo, pravo, metodika rada veštaka i kriminologija.

30. Računovođe i njihovi saradnici mogu, takođe, biti počinitelji kažnjivih dela s područja privrednog
kriminala. Objasnite
 
Računovođe i njihovi saradnici su počinitelji  kažnjivih dela s područja privrednog kriminala i to: kada svoj radni
položaj i računovodstvenu delatnost iskoriste za dela sa nepoštenim namerama (prevare); kada se nosioci
računovodstvene delatnosti, zbog slabih ili nedostajućih računovodstvenih pravila, nađu u škripcu kriminalnih
dela drugih.
Ovde se misli na neadekvatnu organizovanost, tj. na organizacioni nered sa manjkavim sistemom internih
kontrola, niskom poslovnom kulturom i niskim moralom menadžera i vlasnika preduzeća.
Osnovni uzroci za privredni kriminal u računovodstvu su, između ostalog: poslovno organizacioni nered,
neadekvatno interno nadziranje i neverodostojni računovodstveni izveštaji. 

31.  Definišite poslovnu higijenu i poslovnu kulturu.

 
Poslovna higijena se može definisati kao željeni nivo uređenog i pouzdanog poslovno-organizacionog reda i
poslovne kulture, a sve to stvara uslove za pošteno, efektivno, štedljivo i uspešno poslovanje preduzeća.
Poslovna kultura predstavlja poslovnu klimu, koju stvara menadžment, posebno top menadžment, uz pomoć
nadzornih organa. Radi se, dakle, o novoj radnoj etici, koja se zasniva na poistovećivanju pojedinaca s
preduzećem. Sve navedeno, ostvaruje se grupnim rešavanjem zadataka i prilagođavanjem novim okolnostima. U
sve većoj meri, preduzeće je socijalno odgovorno za zaposlene. 

32. Objasnite produkt kreativnog, tj. manipulativnog računovodstva (Creative Accounting,

Manipulation Accounting).
 
Produkt kreativnog, tj. manipulativnog računovodstva predstavljaju neverodostojni, neistiniti
računovodstveni izveštaji. Radi se o stručnim i/ili moralno spornim ponašanjima nosilaca računovodstvene
delatnosti, koji svojim znanjem i veštinama prepravljaju računovodstvene podatke i izveštaje, prikrivajući tako
stvarne događaje, procese ili stanja, često i sam poslovni rezultat

33. Navedite šta je najveća pretnja kvalitetnom Due Diligence – u, a zatim objasnite na koje dve
osnovne strategije manipulisanja računovodstvom treba obratiti posebnu pažnju u postupku
Finansijskog Due Diligence – a.
 
Najveća pretnja kvalitetnom due dilligence-u su finansijske prevare i obmane, koje se definišu kao: namerno
nerealno prikazivanje osnovnih elemenata finansijskih izveštaja privrednog preduzeća. 
U postupku finansijskiog due dilligence-a posebnu pažnju treba obratiti na sledeće dve osnovne strategije
manipulisanja računovodstvom, i to:
 strategija hipertrofirane dobiti u tekućem periodu (precenjivanjem prihoda i/ili podcenjivanjem troškova),
s ciljem da se učini dopadljiva investitorima i kreditorima
 
 strategija iskazivanja nižeg iznosa dobiti u tekućem periodu (podcenjivanje prihoda i/ili precenjivanje
troškova), s ciljem da se tekuća dobit odlaže za naredni period i finansijski rezultata tekućeg perioda
prezentuje lošijim od realnih.

34. Navedite i objasnite sedam osnovnih oblika manipulisanja računovodstvom.

 
Prvi oblik manipulisanja računovodstvom je ranije knjigovodstveno obuhvatanje, a čine ga: prihod
proknjižen, a usluga još nije izvršena; prihod proknjižen, a kupac nije potvrdio prijem robe; prihod proknjižen
mada kupac nema obavezu plaćanja; prodaja i fakturisanje robe podružnici; kompenziranje neke vrednosti sa
kupcem i knjiženje kompenzacije kao prihoda.
Drugi oblik manipulisanja računovodstvom je knjiženje lažnog prihoda, a čine ga: gotovina primljena iz
kredita proknjižena kao prihod; prinos na investiciju proknjižen kao prihod; rabat dobavljača vezan za buduće
kupovine proknjižen kao prihod.
Treći oblik manipulisanja računovodstvom je povećanje prinosa jednokratnim zaradama, sastoji se iz:
povećanja profita prodajom podcenjene imovine; uključivanje prinosa ili zarada od investicije kao dela prihoda;
prikazivanje prinosa ili zarade od investicije smanjenjem sopstvenih troškova; stvaranje prinosa reanžiranjem
pozicija u bilansu stanja.
Četvrti oblik manipulisanja računovodstvom je prikazivanje tekućih troškova u narednim ili prethodnom
poslovnom periodu, sa sledećom strukturom: razgraničenje normalnih operativnih troškova; promena
računovodstvenih politika i iskazivanje tekućih troškova u prethodnom poslovnom periodu; veoma sporo
amortizovanje troškova; izbegavanje da se smanji vrednost ili da se otpiše oštećena imovina ili imovina van
upotrebe.
Peti oblik manipulisanja računovodstvom je izbegavanje da se proknjiže obaveze ili njihovo adekvatno
smanjenje, a čine ga: propuštanje da se proknjiže troškovi i obaveze koji se moraju pokriti, tj. izmiriti; kreiranje
lažnih rabata; smanjenje obaveza promenom računovodstvenih pretpostavki; prihod proknjižen kada je primljena
gotovina iako buduće obaveze ostaju.
 Šesti oblik manipulisanja računovodstvom je prikazivanje tekućeg prihoda u narednom poslovnom periodu, a
čine ga: stvaranje rezervi i njihovo prikazivanje kao prihod  u narednom poslovnom periodu; nepravilno držanje
prihoda pred zaključivanjem akvizicije.
Sedmi oblik manipulisanja računovodstvom je prikazivanje budućih troškova u tekućem poslovnom periodu
kao posebnih troškova, a čine ga: neodgovarajuće prikazivanje troškova istraživanja u vezi sa strukturiranjem
privrednog društva, neodgovarajuće prikazivanje diskrecionih tročkova u tekućem poslovnom periodu.
 35. U postupku Due Diligence – a, prema A. Reed Layoux i Charles Elson – u, treba obratiti pažnju na
sledeće oblike manipulisanja računovodstvom:
 
  U postupku due dilligence-a, prema Reed-u i Elsone-u, posebnu pažnju treba obratiti na sledeće mogućnosti
za manipulisanje računoodstvom:
 složeni poslovni aranžmani;
 velike transakcije se obavljeju u poslednji čas;
 promena revizora zbog neslaganja sa menadžmentom i angažovanje revizora koji će imati pozitivno
mišljenje o finansijskim izveštajima;
 preoptimistične prognoze menadžmenta o perspektivi kompanije;
 finansijski rezultati koji se prikazuju tako dobri i mnogo bolji od konkurencije, a da su malo verovatni;
 veoma disperzivne poslovne jedinice sa decentralizovanom upravljanjem i nedovoljnim sistemom
internog izveštavanja;
 Insistiranje generalnog ili finansijskog menadžera da prisustvuje svim sastancima Odbora za reviziju sa
internom kontrolom ili eksternom revizijorom;
 dosledna podudarnost planiranih i ostvarenih finansijskih rezultata;
 ograničenja u direktnoj komunikaciji između interne kontrole i Odbora za reviziju,
 računovodstvene metode preferiraju formu u odnosu na sadržaj poslovne transakcije,
 insajderska trgovina akcijama kompanije.

36. Objasnite SAS – 81.

 
SAS-81. „Revizija investiranja“ kojom je utvrđena revizorska procedura provera računovodstvenih podataka o
nedefinisanim investicijama u obavezama i hartijama od vrednosti kod preduzeća i banaka, kao i nedefinisanih
investicija neprofitnih organizacija. Ova procedura proširuje obaveze nezavisnog revizora, uključujući i
revizorsku odgovornost, za detaljnije provere kod berzanskih posrednika, u pouzdanost evidencija o poverenim
hartijama od vrednosti i objektivnom potvrđivanju njihove berzanske vrednosti, kako bi se onemugućile
eventualne finansijske prevare i zaštitili budućikupci akcija. 

37. Objasnite SAS – 82.

 
SAS-82 odnosi se na otkrivanje prevara u finansijskim izveštajima, a definišu proširenu obavezu revizora da
detektuje materijalno netačno prikazivanje informacija, kojim se prikrivaju finansijske prevare. Da bi se
obezbedila veća zaštita javnih interesa i zaoštrila odgovornost revizora, SAS-82 definiše revizorsku odgovornost
na sledeći način:
„Revizor je odgovoran da planira i izvede reviziju i da dobije razumna uverenja o tome da finansijske
informacije ne sadrže materijalno pogrešne prikaze, uzrokovane bilo greškom ili prevarom. Zbog prirode
revizorske evidencije i karakteristika prevara, revizor treba da je u stanju da dobije razumno, ali ne apsolutno
uveravanje, da su pogrešni prikazi, izazvani bilo greškom ili prevarom, a nisu sadržani u materijalima
računovodstvenih izveštaja, koji su otkriveni:“ 

38. Objasnite SAS – 99.

 
SAS-99 Razmatranje prevare u reviziji finansijskih izveštaja, je kamen temeljac opširnog programa AICPA
usmerenog protiv prevare i prema većoj korporativnoj kontroli. Cilj programa je da se ponovo izgradi poverenje
ulagača u tržište kapitala i ponovo uspostave revidirani finansijski izveštaji.
SAS-99 podseća revizore da treba da prevaziđu neke prirodne tendencije i pristrasnost, te da reviziji pristupe sa
skeptičnim stavom i ispitivačkim umom. Revizor mora ostaviti po strani stara poznanstva i ne sme polaziti od
pretpostavke da su svi klijenti pošteni.
SAS-99 zahteva od revizora da procene rizike od prevare, takođe propisuje šta treba uraditi kada se utvrdi da
pogrešno iskazivanje jeste, ili bi moglo biti, rezultat prevare.
SAS 99 ima potencijal da značajno unapredi profesiju- da pomogne revizorima da svoj posao rade efikasnije i da
reviziju provode pametnije.

39. Objasnite zahtevani kvalitet revizora i navedite „10 zapovesti“, prema Milendorf – u.

Izboru ličnosti revizora mora se posvetiti velika pažnja, posebno, ako se zna da revizija ima zadatak, ne samo
da utvrdi zakonitost i ispravnost poslovanja, već i da stručno ispita celishodnost organizacije i poslovnih
operacija privrednih organizacija.
Revizor može da bude lice koje ispunjava sledeće uslove: solidno teorijsko znanje i potrebnu praksu; moralne
kvalifikacije, samostalan duh; pouzdanje, logičnost.. Revizor treba da ima završen ekonomski fakultet, da
temeljno poznaje ekonomiku svoje zemlje i privredne propise, da odlično poznaje knjigovodstvo privrednih
organizacija iz oblasti koju pregleda i da samostalno sastavlja bilans.
Kvalitetnu reviziju mogu da obavljaju samo lica kojima će revizija biti jedino zanimanje i koje će se ovoj struci
potpuno posvetiti.
Od revizora se zahtevaju, pored nezavisnosti i tehničke kompetencije, i drugi kvaliteti kao što su posedovanje
istraživačkog duha i prave mere profesionalnog skepticizma.
Dr  E. Milendorf je izneo „deset zapovesti“, kojih bi revizori trebali da se pridržavaju:
 služi samoj stvari, a ne ličnostima, pa ni samom sebi;
 stoj iznad zainteresovanih, kao i sudije kome pomažeš;
 ne dozvoli da te uticaji bilo koje vrste isteraju iz granice stroge stvarnosti;
 ne smatraj se nepogrešivim;
 ne daj odgovore na pitanja koja ne spadaju u domen tvog stručnog obrazovanja i znanja uopšte;
 prigovore učinjene tvojim stručnim mišljenjima iskoristi za iznalaženje i utvrđivanje stvarne istine;
 izvestiti o svakoj grešci, pa makar je i sam učinio;
 budi istinit i jasan;
 prvo shvati pitanje pa onda daj odgovor, jer se odgovor inače neće moći razumeti;
 čuvaj stalešku čast.
40. Objasnite obavezu kontinuiranog profesionalnog usavršavanja, licenciranja i nadzora revizora.
 
Stručna sposobnost revizora se može analizirati u dve, međusobno povezane celine:
 postizanje stručne sposobnosti (traži se početno akademsko obrazovanje, a zatim sledi uvežbavanje i
polaganje ispita za sticanje zvanja revizora), i
 usavršavanje već postignute stručne sposobnosti.
 
Otuda realna potreba za stalnim profesionalnim usavršavanjem, licenciranjem i nadzorom revizora. 
Usavršavanje struče sposobnosti revizora podrazumeva kontinuiran razvoj znanja o računovodstvenoj etici,
uključujući značajna nacionalna i međunarodna stanovišta u vezi sa računovodstvom, revizijom, kao i ostalim
relevantnim propisima i zakonskim zahtevima. 
Licencu za obavljanje revizije, odnosno za potpisivanje revizorskog izveštaja s mišljenjem, moguće je dobiti
tek nakon dobijanja sertifikata ovlašćenog javnog računovođe. Vreme licenciranja je različito i kreće se u
rasponu od jedne od šetiri godine.
Ukoliko se ima u vidu značenje komercijalne revizije u savremenoj tržišnoj ekonomiji, razumljivo je da
razvijene zemlje sveta poklanjaju značajnu pažnju problematici kontrole revizora i revizorske kontrole.