2021 Правилник о техничким нормативима за безбедност од пожара и експлозија постројења за течни нафтни гас и о ускладиштавању и претак

Преузето са www.pravno-informacioni-sistem.
rs
На основу члана 34. Закона о запаљивим и горивим течностима и запаљивим

гасовима („Службени гласник РС”, брoj 54/15),
Минстар унутрашњих послова доноси
ПРАВИЛНИК
о техничким нормативима за безбедност од пожара и експлозија

постројења за течни нафтни гас и о ускладиштавању и претакању
течног нафтног гаса
"Службени гласник РС", број 77 од 30. јула 2021.
I. УВОДНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.
Овим правилником ближе се уређују посебни технички нормативи
безбедности од пожара и експлозија за изградњу, доградњу, реконструкцију
и коришћење постројења, као и држање, ускладиштавање и претакање
течног нафтног гаса.
Поред одредби овог правилника, на постројења из става 1. овог члана,

примењују се и други прописи и стандарди којима су прописани захтеви
заштите од пожара и експлозија за објекте, делове објекта, опрему,
инсталације и уређаје.
Члан 2.
Термини и појмови употребљени у овом правилнику имају следеће значење:
1) течни нафтни гас (у даљем тексту: гас) су нафтни угљоводоници (пропан,

пропен, бутан, бутен и њихови изомери) и њихове смеше у течном или
гасовитом стању, чији парни притисак прелази 1,25 bar при 40 ºС, који
одговарају српским стандардима;
2) парни притисак је притисак пара гаса изражен у јединици мере – bar при
40 ºС у равнотежном стању са течношћу;
3) максимални дозвољени радни притисак је највећи дозвољени унутрашњи

радни притисак изражен у јединици мере – bar при 40 ºС за који је посуда
конструисана;
4) постројење за гас је систем који се састоји од резервоара и/или посуда,

инсталација, опреме и уређаја за производњу, прераду, пренос, претакање
и/или употребу гаса, система за управљање и надзирање сигурног одвијања
технолошког процеса, стабилних система за дојаву и гашење пожара и
других инсталација, опреме и уређаја који заједно чине техничко-
технолошку целину;
5) опрема под притиском је посуда, цевоводи, сигурносни уређаји, помоћни
уређаји под притиском и припадајући делови опреме чији је радни притисак
већи од 0,5 bar натпритиска, израђени у складу са прописима којима је
уређена област опреме под притиском;
6) складишни резервоар је свака затворена посуда под притиском за

складиштење гаса;
7) технолошки резервоар, односно, технолошки процесни суд је затворена

посуда под притиском у којој се безбедно одвија технолошки процес;
8) мали резервоар је посуда под притиском за складиштење гаса запремине

до 5 m3;
9) преносни резервоар је посуда под притиском за складиштење и транспорт

гаса до места потрошње, запремине до 5 m3, израђена према прописима који
ближе уређују покретне посуде под притиском;
10) запремина резервоара је слободни унутрашњи простор резервоара (који

би попунила вода) при нормалном притиску и температури и изражава се у
метру кубном – m3 или литри – l;
11) боца за гас је посуда под притиском (пуна или празна) цилиндричног
облика која се може употребљавати само у вертикалном положају, израђена
у складу са прописима којима је уређена област покретних посуда под
притиском;
12) складиштење гаса је свако трајно или повремено безбедно смештање

гаса у резервоарима и боцама чији је укупни капацитет већи од 30 kg гаса
код произвођача, дистрибутера и потрошача;
13) претакалиште је посебно одређено место са потребном опремом трајно

постављеном за прикључење транспортних цистерни на стабилну
инсталацију, ради претакања гаса;
14) место за претакање гаса је посебно одређено место код потрошача, које
нема трајно постављену опрему за претакање гаса, на коме се врши пуњење
малих резервоара аутоцистерном са сопственом пумпом или компресором;
15) претакање је претакање гаса из резервоара у транспортне цистерне

(ауто цистерне, вагон цистерне, брод танкере и сл.) и обрнуто;
16) систем са боцама је свака инсталација за коришћење гаса код које се за

складиштење користе боце;
17) систем са резервоарима је свака инсталација за коришћење гаса код

које се за складиштење користе мали и преносни резервоари;
18) пуњење по запремини је садржај посуде који је достигао одређену

запремину;
19) пуњење по тежини је садржај посуде који је одређен мерењем посуде
пре и после пуњења;
20) испаривач је уређај за испаравање гаса;
21) примарни регулациони круг су уређаји на инсталацији или постројењу

за гас, који су под притиском једнаким или већим од притиска у резервоару;
22) секундарни регулациони круг су сви уређаји на инсталацији или

постројењу за гас, иза једностепене редукције притиска, који су под
притиском мањим од притиска у резервоару;
23) уређаји за једностепену редукцију притиска су уређаји који смањују

притисак у течној или парној фази гаса на притисак који је једнак или већи
од притиска у резервоару;
24) уређаји за двостепену редукцију и регулацију притиска су уређаји који

смањују притисак на радни притисак трошила;
25) уређај за мешање је уређај за претходно мешање испареног гаса са

ваздухом пре његове дистрибуције и потрошње;
26) степен пуњења је процентуални однос тежине гаса у посуди и тежине

воде, коју би та посуда садржавала на температури од 15 ºС;
27) сигурносни уређај је вентил или слични уређај који штити делове
постројења од притиска изнад прописаних вредности;
28) запорни орган је вентил за затварање, засун, славина или слични уређај
постављен на постројењу за затварање течне или парне фазе гаса;
29) вентил против лома цеви је вентил који одваја делове постројења
(посуде и цевоводе) аутоматским затварањем протока гаса у случају лома
споја испред њега и не може се сматрати запорним органом;
30) показивач протока је уређај за показивање протока течне фазе гаса.
Члан 3.
Ако се врши доградња или реконструкција постројења за гас или
инсталација, опреме и уређаја, одредбе овог правилника примењују се само
на део постројења или инсталација, опреме и уређаја који су предмет
доградње или реконструкције.
Доградњом или реконструкцијом из става 1. овог члана не сме се умањити

пожарна безбедност постојећих постројења за гас или инсталација, опреме и
уређаја.
Члан 4.
За гас мора постојати исправа о усаглашености, издата у складу са посебним
прописом којим је уређена област техничких и других захтева за течни
нафтни гас, коју корисник доставља на увид на захтев надлежног органа.
Члан 5.
Подручје на коме се налази постројење за гас мора бити удаљено од других
постројења у складу са одредбама овог правилника и одредбама посебног
прописа који уређује област других постројења, при чему се при
одређивању удаљености примењују одредбе строжијег прописа.
Члан 6.
Постројења и простори на којима се врши складиштење, претакање и
употреба гаса морају бити изграђени тако да извори опасности буду
удаљени од надземних електричних водова у складу са прописима из
области електричних водова, а од гасовода у складу са прописима којима је
уређена област безбедног транспорта и дистрибуције природног гаса.
Члан 7.
Надземном резервоару, складишту и погону за пуњење боца и преносних
резервоара мора се обезбедити најмање један приступни пут за ватрогасна
возила на удаљености са које је омогућена безбедна ватрогасна
интервенција, изграђен у складу са прописом којим је уређена ова област.
Прилаз ватрогасног возила локацији надземног резервоара односно групи

резервоара, запремине преко 500 m³ мора бити из два правца.
На приступном путу за ватрогасна возила мора се обезбедити прикључење

возила на хидранте.
Члан 8.
Резервоари, транспортне цистерне, уређаји, инсталације и објекти унутар
постројења за гас морају имати заштиту од статичког електрицитета и
заштиту од атмосферског пражњења, а у складу са прописима који ближе
уређују ове области.
Члан 9.
Сва опрема под притиском се пројектује, израђује, уграђује, означава и
обележава натписном плочицом у складу са прописима и стандардима којима
је уређена област пројектовања, израде и оцењивања усаглашености опреме
под притиском.
Сва опрема под притиском испитује се у складу са прописима и стандардима

којима је уређена област прегледа и испитивања опреме под притиском.
II. ЗОНЕ ОПАСНОСТИ НА МЕСТИМА УГРОЖЕНИМ ОД ЕКСПЛОЗИВНИХ СМЕША

Члан 10.
Простор у постројењима, као и простор на коме се врши складиштење,
претакање и употреба гаса, зависно од степена опасности, дели се на три
зоне опасности:
1) зону „0”;
2) зону „1”;
3) зону „2”.
Члан 11.
Зоне опасности из члана 10. овог правилника за просторе на којима се
складишти, производи, прерађује, дорађује, претаче или употребљава гас,
одређују се у складу са одредбама овог правилника.
Зоне опасности из члана 10. овог правилника које нису утврђене у складу са
одредбама овог правилника, одређују се у складу са прорачуном на основу
српског стандарда SRPS EN 60079-10-1.
Члан 12.
Зоне опасности не могу се распростирати ван граница парцеле постројења.
Распростирање зона опасности може се ограничити изградњом зида од
негоривих грађевинских производа.
Изузетно од става 1. овог члана распростирање зона опасности не мора се

ограничити у односу на границу парцеле јавне намене – саобраћајнице,
зелене површине, парка, водотока и сличних површина на којима није
дозвољена градња.
Члан 13.
У зонама опасности се не смеју налазити материје и уређаји који могу
проузроковати пожар или омогућити његово ширење.
У зонама опасности није дозвољено:
1) држање и употреба алата, уређаја, опреме и инсталације које нису

предвиђене за рад у зонама опaсности, а могу бити узрочник настанка
пожара или експлозије;
2) пушење и коришћење отворене ватре у било ком облику;
3) одлагање запаљивих и других материја које нису намењене технолошком

процесу;
4) приступ возилима која при раду свог погонског уређаја могу произвести
варничење;
5) ношење одеће и обуће која може довести до нагомилавања статичког

електрицитета и употреба уређаја и опреме који нису прописно заштићени
од статичког електрицитета.
У зонама опасности на видним местима морају се поставити трајни и

видљиви натписи који упозоравају на обавезу из става 2. овог члана, који
гласе: „ЗАБРАЊЕНО ПУШЕЊЕ И ПРИСТУП ОТВОРЕНИМ ПЛАМЕНОМ”,
„НЕЗАПОСЛЕНИМА ПРИСТУП ЗАБРАЊЕН”, „ОПАСНОСТ ОД ПОЖАРА И
ЕКСПЛОЗИЈЕ”, „ОБАВЕЗНА УПОТРЕБА АЛАТА КОЈИ НЕ ВАРНИЧИ” и сл.
При вршењу радова у зонама опасности корисник постројења мора
предузети прописане сигурносне мере.
Члан 14.
Пројектовање, извођење и употреба електричних, неелектричних
инсталација, опреме и заштитних система у зонама опасности врши се у
складу са прописима и стандардима којима је уређена безбедност од пожара
и експлозија у просторима угроженим експлозивним атмосферама.
Члан 15.
Возила која имају мотор са унутрашњим сагоревањем могу се употребљавати
у просторима угроженим експлозивним атмосферама само ако су опремљена
заштитним уређајима на издувним системима мотора.
III. РЕЗЕРВОАРИ
Члан 16.
Резервоар може бити технолошки и складишни.
Складишни резервоар може бити надземни и подземни.
Резервоар мора бити поуздан и мора на видном месту имати ознаку односно
натписну плочицу са подацима наведеним у исправи о усаглашености, при
чему највећи дозвољени притисак за резервоар пројектован за складиштење
пропана, пропан-бутан смеше и аутогаса износи 16,7 bar, а за резервоар
пројектован за складиштење бутана износи 6,6 bar.
Натписна плочица из става 3. овог члана мора бити причвршћена за

надземни резервоар на видном месту, а код подземних резервоара мора
бити причвршћена на горњој страни резервоара у заштитном окну поред
улазног отвора, односно прикључака.
Место на коме се поставља резервоар мора бити означено трајним и добро

видљивим натписима упозорења из члана 13. овог правилника.
1. Надземни резервоар
Члан 17.
Надземни резервоар је непокретна и непропусна посуда постављена односно
изграђена на површини земље.
Надземни резервоар може бити цилиндричног (хоризонтални или

вертикални) или кугластог облика.
Члан 18.
Изузетно од члана 17. став 1. овог правилника надземни резервоар може
бити и покретна посуда односно преносни резервоар намењен за
складиштење гаса на месту потрошње као горива за снабдевање потрошача
(нпр. за потребе грејања, покретања потрошача, производње топлотне и
електричне енергије и сл.).
Преносни резервоар се мора пунити у погону за пуњење боца и преносних

резервоара гаса и приликом манипулисања мора бити обезбеђен од
померања и превртања.
a) Зоне опасности
Члан 19.
Зона „0” обухвата унутрашњост надземног резервоара.
Зона „1” обухвата сферни простор полупречника 1,5 m око свих прикључака
и завршетка одушног цевовода и вентила на резервоару и цевоводима;
Зона „2” обухвата простор 5 m мерено од габарита резервоара у свим

правцима до нивоа тла.
Графички приказ зона опасности из овог члана дат је у Прилогу – Слика 1

који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.
б) Локација и безбедно постављење

Члан 20.
Запремина надземног резервоара цилиндричног облика не сме прелазити
250 m3.
Надземни резервоари се постављају ван грађевинских објеката.
Надземни резервоари се не смеју постављати испод јавних путева и у

удубљења испод нивоа терена.
Члан 21.
Надземни резервоари се морају лоцирати и безбедно поставити у складу са
условима из Табеле 1.
Табела 1.
Најмања удаљеност [m]
колона 1. колона 2.
Укупна – од јавног пута и границе

запремина свих парцеле која не припада
резервоара у постројењу,
између резервоара у
групи – од објеката који не припадају групи
[m3] постројењу, а налазе се на
парцели која припада
постројењу
надземни подземни надземни подземни

до 5* 3 3 0,75 0,75
5–10* 7,5 5 0,75 0,75
10–60* 15 10 1,5 1
60–120* 20 12 2 1
120–200* 25 20 2 1,5
200–500* 35 25 2,5 1,5
500–1.000* 50 30 2,5 1,5
1.000–3.000* 75 35 2,5 1,5
Напомена: *означава да је укључена и та вредност
Удаљености из Табеле 1. мере се хоризонтално у свим правцима од габарита

надземног резервоара.
Удаљености из Табеле 1. могу се смањити највише за 10% за резервоаре код

произвођача односно дистрибутера.
Удаљеност између суседних резервоара у групи из Табеле 1. (колона 2.)

одређује се на основу укупне запремине свих резервоара.
Када се унутар подручја надземног резервоара поставља надземни

резервоар са незапаљивим гасом, њихова међусобна удаљеност одређује се
у складу са одредбама посебног прописа који уређује ову област.
Члан 22.
Изузетно од члана 21. овог правилника, када се за потребе истог
технолошког процеса или потрошача постављају надземни резервоар за гас
и надземни резервоар под притиском са запаљивим и горивим течностима,
удаљеност резервоара за гас до вертикалног резервоара мора износити
најмање ½ пречника већег резервоара односно до хоризонталног
резервоара најмање ¾ пречника већег резервоара, али не мање од 2,5 m.
Изузетно од члана 21. овог правилника, када се за потребе истог

технолошког процеса или потрошача постављају надземни резервоар за гас
и надземни резервоар под притиском са запаљивим и горивим течностима,
удаљеност резервоара за гас до резервоара са запаљивим течностима мора
износити најмање један пречник већег резервоара односно до резервоара са
горивим течностима најмање ½ пречника већег резервоара, али не мање од
6 m.
Члан 23.
Ако укупна запремина два или више надземних резервоара прелази 3.000
m3, резервоари морају бити одвојени у групе резервоара тако да запремина
сваке групе може износити највише 3.000 m3 на међусобној удаљености од
50 m.
Члан 24.
Надземни мали резервоар може се поставити на слободном или наткривеном
простору, појединачно или у групи, под условом да њихова укупна
запремина није већа од 15 m3.
Уколико је мали резервоар намењен за снабдевање потрошача (нпр. за

потребе грејања, покретања потрошача, производње топлотне и електричне
енергије и сл.), удаљеност до објекта потрошача из колоне 1. Табела 1.
може се смањити највише за 50% уколико је зид објекта потрошача без
отвора и израђен од чврстих грађевинских производа (армирани бетон,
опека и сл.) отпорности према пожару најмање 2 h.
Члан 25.
Преносни резервоар може се поставити појединачно или за потрошњу у
серији коју чини највише 5 резервоара, под условом да њихова укупна
запремина није већа од 15 m3.
в) Конструкција и опрема
Члан 26.
Темељ надземног резервоара мора бити отпоран према пожару најмање 2 h
и изведен тако да се спречи неравномерно слегање резервоара.
Надземни резервоар мора бити подупрт тако да се спречи концентрација

сувишног терета на плашт резервоара, а место додира плашта резервоара са
темељом мора бити на погодан начин заштићено од корозије.
Надземни цилиндрични резервоари постављају се најмање на два темеља од

којих је један са нагибом од 0,5% до 1% у смеру дренажног отвора и морају
бити причвршћени на начин који им омогућава топлотну дилатацију.
Члан 27.
Под опремом надземног резервоара подразумева се сва опрема која је
непосредно уграђена у резервоар и на резервоару и која са њим чини
функционалну целину.
Надземни резервоар мора имати регулациону, мерну и сигурносну опрему.
Крајеви одушних цеви сигурносних вентила морају имати слободни –

окошени отвор који омогућује експанзију испуштеног гаса искључиво
вертикално на горе и морају се налазити на висини најмање 2 m изнад
горњег нивоа плашта резервоара.
Одушне цеви не могу се затварати поклопцима или жичаним мрежицама.
На свакој одушној цеви мора постојати испуст за воду и кондензат, који се

не сме затварати.
Члан 28.
Надземни резервоари и њихова опрема и уређаји морају бити заштићени од
механичких оштећења, као и удара возила на начин којим се не омета
ефикасно проветравање.
Надземни резервоари цилиндричног облика морају бити постављени тако да

данца резервоара у случају експлозије не угрожавају суседне резервоаре и
објекте у којима се окупља већи број лица, као и хидранте с опремом и
друге елементе система за гашење пожара.
Надземни резервоари морају бити обојени светлом рефлектујућом бојом.
Прикључци за парну и течну фазу морају бити обележени.
Атмосферске падавине и вода за хлађење надземних резервоара морају се

одводити технолошком канализацијом или слободно отицати, тако да се
спречи таложење воде око темеља резервоара.
Испуштање гаса дозвољено је само у технолошку канализацију.
г) Заштитни системи, уређаји и опрема за заштиту од пожара

Члан 29.
Надземни резервоар мора бити заштићен од свих извора топлоте системом
за хлађење, хидрантском мрежом и мобилним уређајима за гашење пожара.
Члан 30.
Надземни резервоар мора имати систем за хлађење.
Изузетно од става 1. овог члана систем за хлађење није обавезан за

надземне мале и преносне резервоаре постављене појединачно или у
систему код потрошача.
Систем за хлађење надземног резервоара је стабилна инсталација за

хлађење чије активирање може бити ручно или аутоматско.
Уређаји за активирање морају бити смештени тако да је увек омогућено

њихово активирање, и да од активирања система за хлађење до изласка
воде на најудаљенијем месту не сме проћи више од пет минута.
Поред основног снабдевања водом, системи за хлађење резервоара морају

имати одговарајуће прикључке на доступним и безбедним местима за
додатно снабдевање водом из ватрогасних возила.
Члан 31.
Стабилна инсталација изведена као систем за распршену воду постављен на
једном надземном резервоару мора имати капацитет воде 10 1/min на m2
површине резервоара, са притиском на излазу из система најмање 3,5 bar у
трајању најмање 2 h.
За два или више резервоара укупан капацитет воде за хлађење резервоара
у случају пожара рачуна се тако да се узме у обзир капацитет воде 10 1/min
на m2 највећег резервоара и 50% капацитета воде суседних резервоара.
Стабилна инсталација изведена као инсталација са бацачима воде на

хидрантској мрежи мора имати капацитет воде 10 1/min на m2 површине
резервоара, са притиском на бацачу најмање 8 bar у трајању најмање 2 h.
Стабилна инсталација изведена као комбиновани систем, са инсталацијом за

распршену воду на надземним резервоарима и бацачима воде на
хидрантској мрежи, мора имати 50% капацитета воде за систем за
распршену воду и 50% капацитета воде за инсталацију са бацачима воде на
хидрантској мрежи.
Члан 32.
Надземни резервоар мора бити заштићен хидрантском мрежом.
Изузетно од става 1. овог члана хидрантска мрежа није обавезна за

надземне мале и преносне резервоаре постављене појединачно или у
систему код потрошача.
За један надземни резервоар, хидрантска мрежа мора имати најмање два

надземна хидранта, док се за два или више надземних резервоара број
хидраната одређује према распореду резервоара, али тако да хидранти не
буду међусобно удаљени више од 50 m.
Хидранти се не смеју постављати ближе од 25 m нити даље од 35 m од

габарита резервоaра.
Члан 33.
Надземни резервоар мора бити заштићен једним мобилним уређајем за
гашење пожара капацитета пуњења најмање 50 kg праха или другог
одговарајућег средства за гашење пожара, а више надземних резервоара
морају бити заштићени са по једним таквим уређајем на свака два
резервоара.
Изузетно од става 1. овог члана, надземни мали и преносни резервоари

постављени појединачно или у систему код потрошача морају бити
заштићени са најмање два мобилна уређаја за гашење пожара капацитета
пуњења 9 kg праха или другог одговарајућег средства.
2. Подземни резервоар
Члан 34.
Подземни резервоар је непокретни суд, потпуно укопан (или суд постављен
у подземну армирано бетонску комору), са свих страна заштићен
некородивним материјалом (земљом, песком), и чији се горњи ниво плашта
налази најмање 60 cm испод нивоа терена.
Околни терен из става 1. овог члана мора бити раван у површини захвата
простора изнад резервоара од најмање 60 cm у односу на габарит
резервоара са свих страна.
Подземни резервоар може бити само хоризонтални цилиндричног облика.
Члан 35.
Полуукопан или делимично укопан резервоар је резервоар који не испуњава
услове из члана 34. овог правилника (наткривен или насут некородивним
материјалом) и сматра се надземним резервоаром.
Резервоар који је употребљаван као подземни не сме се употребљавати као

надземни док се не докаже да испуњава услове предвиђене за надземни
резервоар.
а) Зоне опасности
Члан 36.
Зона „0” обухвата унутрашњост подземног резервоара и унутрашњост
армирано-бетонске коморе уколико је она изведена.
Зона „1” обухвата унутрашњост окна са прикључцима и простор 1,5 m

сферно око габарита окна, прикључака и завршетка одушног цевовода и
вентила.
Зона „2” обухвата простор изнад околног терена 5 m мерено хоризонтално

од габарита окна и висине 0,5 m мерено од нивоа тла.

б) Локација и безбедно постављање

Члан 37.
Запремина подземног резервоара не сме прелазити 200 m3.
Подземни резервоари се не смеју постављати један изнад другог.
Изнад подземних резервоара не могу се изграђивати било какви објекти и

путеви.
Члан 38.
Подземни резервоари се морају лоцирати и безбедно поставити у складу са
условима из Табеле 1.
Удаљеност из Табеле 1. мери се хоризонтално у свим правцима од окна

подземног резервоара, док се удаљеност између резервоара мери од
њихових габарита.
Удаљености из Табеле 1. могу се смањити највише за 10% за резервоаре код

произвођача односно дистрибутера.
Удаљеност између суседних резервоара у групи из Табеле 1. (колона 2)
одређује се на основу укупне запремине свих резервоара.
Уколико је мали подземни резервоар намењен за снабдевање потрошача

(нпр. за потребе грејања, покретања потрошача, производње топлотне и
електричне енергије и сл.), удаљеност до објекта потрошача из Табеле 1.
(колона 1) може се смањити највише за 50% уколико је зид објекта
потрошача без отвора и израђен од чврстих грађевинских производа
(армирани бетон, опека и сл.) отпорности према пожару најмање 2 h.
Члан 39.
Ако укупна запремина два или више подземних резервоара прелази 3.000
m3, резервоари морају бити одвојени у групе резервоара тако да запремина
сваке групе може износити највише 3.000 m3 на међусобној удаљености од
50 m.
в) Конструкција и опрема
Члан 40.
Подземни резервоар мора да буде израђен и опремљен за подземну уградњу
при чему спољне површине морају бити заштићене од корозије.
При одређивању дубине укопавања мора се водити рачуна о дубини

смрзавања тла.
Подземни резервоар мора бити испитан након постављања.
Пре прекривања земљом, подземни резервоар мора бити обложен слојем

опраног и набијеног песка дебљине 20 cm, који мора бити сув, без земље,
камења и шљунка.
Подземни резервоар мора бити обезбеђен од померања и потиска подземних

вода.
Ако се подземни резервоари постављају у коморе, комора мора бити

изведена непропусно на споју дна и вертикалних зидова, а дно коморе
изведено у нагибу од најмање 1% према таложнику, при чему у комори мора
бити обезбеђена природна вентилација.
Члан 41.
Подземне електричне, водоводне, канализационе, гасне и друге инсталације
које не припадају подземном резервоару, морају бити удаљене најмање 1 m.
Члан 42.
Подземни резервоар мора имати опрему из члана 27. ст. 1, 2, 4. и 5. овог
правилника.
Подземни резервоар мора имати отвор за улаз.

Крајеви одушних цеви сигурносних вентила морају имати слободни –
окошени отвор који омогућује експанзију испуштеног гаса искључиво
вертикално на горе и морају се налазити на висини најмање 2 m изнад
нивоа околног терена.
Крајеви одушне цеви сигурносних вентила подземних резервоара не смеју се

завршавати ближе од 2,5 m од било ког отвора на згради који се налази
испод тог отвора, мерено хоризонтално.
Члан 43.
Подземни резервоари морају на плашту имати заварене држаче за дизање,
који се постављају на резервоар пре његовог испитивања.
Сви прикључци на подземном резервоару морају се налазити на горњој

страни резервоара, по правилу, на улазном отвору или на посебном
приступачном месту осим усисног прикључка за пумпу који се може
налазити и са доње стране резервоара.
Опрема подземног резервоара поставља се у заштитно окно чија дубина не

сме прелазити 60 cm и не сме имати слободни простор већи од 0,5 m3, при
чему мора бити обезбеђена од неовлашћеног приступа.
Одводњавање заштитног окна и одмуљивање талога мора се вршити ван

заштитног окна тако да се спречи продирање гаса у канализацију.

Члан 44.
Подземни резервоар мора бити заштићен хидрантском мрежом и мобилним
уређајима за гашење пожара.
Хидрантска мрежа подземног резервоара мора бити изведена у складу са

чланом 32. овог правилника.
Број мобилних уређаја за гашење пожара одређује се у складу са чланом 33.

овог правилника.
IV. ПУЊЕЊЕ ПОСУДА

Члан 45.
Надземни и подземни резервоари се пуне гасом према условима
предвиђеним у Табели 2. и Табели 3.
Покретне посуде под притиском (преносни резервоари, боце, транспортне

цистерне) које служе за транспорт гаса пуне се у складу са одредбама
међународних потписаних споразума ADR/RID/ADN.
Табела 2.
НАЈВЕЋИ ДОЗВОЉЕНИ СТЕПЕН ПУЊЕЊА ПОСУДА

Густина гаса у течном стању Надземни резервоари Подземни
на 15 °C [%] резервоари
[kg/dm³] до 5 m³ преко5 m³ [%]
0,473–0,480 38 41 42
0,481–0,488 39 42 43
0,489–0,495 40 43 44
0,496–0,503 41 44 45
0,504–0,510 42 45 46
0,511–0,519 43 46 47
0,520–0,527 44 47 48
0,528–0,536 45 48 49
0,537–0,544 46 49 50
0,545–0,552 47 50 51
0,553–0,560 48 51 52
0,561–0,568 49 52 53
0,569–0,576 50 53 54
0,577–0,584 51 54 55
0,585–0,592 52 55 56
0,593–0,600 53 56 57
0,601–0,608 54 57 58
0,609–0,617 55 58 59
0,618–0,626 56 59 60
0,627–0,634 57 60 61
Табела 3.
ФАКТОРИ „К“ ЗА КОРЕКЦИЈУ ЗАПРЕМИНЕ ГАСА
Измер Густина гаса у течном стању[kg/dm³]

ена
темпер 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5 0,6 0,6 0,6 0,6
атура 00 10 20 30 40 50 60 70 80 90 00 10 20 30
[°C]
– 20 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0
– 10 97 93 88 84 40 76 73 69 66 64 61 58 56 54
0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0
72 63 66 62 39 56 53 51 49 46 44 42 41 39
+ 10
1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0
15
46 43 41 38 36 35 33 31 30 28 27 26 25 24
18
1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0
20 17 16 15 14 13 13 12 11 11 10 10 09 09 09
22 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0
00 00 00 00 00 00 00 00 00 00 00 00 00 00
24
0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9
26
93 94 94 94 94 95 95 95 96 96 96 96 96 96
28
0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9
30 86 87 87 88 89 90 90 90 91 91 92 92 92 93
32 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9
79 81 81 82 83 84 85 86 87 87 88 88 89 89
34
0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9
36
74 75 76 78 79 80 81 82 83 84 85 85 86 86
38
0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9
40 67 69 71 73 74 76 77 78 79 80 81 82 83 83
45 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9
61 63 66 68 69 71 72 74 76 77 78 79 80 80
50
0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9
55
54 56 59 61 64 66 67 69 71 72 73 75 76 77
60
0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9
47 50 53 55 58 60 62 64 67 68 69 71 72 74
0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9
40 44 47 50 53 55 58 60 63 65 66 68 69 71
0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9
33 37 41 45 48 51 53 56 58 60 62 64 65 67
0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9
27 32 36 40 43 46 49 52 54 57 59 61 62 64
0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9
10 25 29 33 34 40 44 47 50 52 54
0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9
01 08 12 18 23 28 32 35 39 42 46
0,8 0,8 0,8 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9
83 90 96 03 08 15 20 25 29 32 36
0,8 0,8 0,8 0,8 0,8 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9 0,9
63 71 78 86 93 00 07 12 17 22 25
0,8 0,8 0,8 0,8 0,8 0,8 0,8 0,9 0,9 0,9 0,9
24 52 61 70 79 86 93 00 05 10 15
Члан 46.
Највећа дозвољена количина гаса којом се посуда сме напунити израчунава
се путем следеће формуле:
Vmaks – највећа дозвољена количина гаса у течном стању (l);
Vp – запремина посуде (l);
s – густина гаса у течном стању при температури од 15 ºС (kg/dm3);
S – степен пуњења гаса према Tабели 2. (%);
K – корекциони фактор запремине према Табели 3.
V. ПРЕТАКАЊЕ, ПРЕТАКАЛИШТЕ И МЕСТО ЗА ПРЕТАКАЊЕ

Члан 47.
Претакање гаса из једне посуде у другу мора се вршити на један од
следећих начина:
1) разликом притиска (компресијом гаса или експанзијом течности);
2) изједначавањем притиска;
3) гравитацијом.
Члан 48.
При претакању гаса разлика притиска између посуда не сме се постизати:
1) смањењем притиска испуштањем гаса у атмосферу;
2) компримовањем ваздуха или било ког другог гаса у посуди осим течног
нафтног гаса;
3) пумпама и компресорима који нису намењени за претакање гаса.
Члан 49.
Претакање гаса мора се вршити на претакалишту које представља посебно
одређено место са потребном опремом трајно постављеном за прикључење
транспортних цистерни на стабилну инсталацију.
Изузетно од става 1. овог члана, претакање гаса се може вршити и на месту
за претакање код потрошача на коме се врши пуњење малих резервоара
аутоцистерном са сопственом пумпом или компресором.
На претакалишту односно месту за претакање није дозвољено пунити боце и

преносне резервоаре.
Члан 50.
На терену око претакалишта у ширини од најмање 7,5 m односно око места
за претакање у ширини од најмање 3 m, мерено од габарита прикључене
транспортне цистерне не сме се налазити коров, трава, растиње, опрема и
материјал који могу бити извор паљења и не смеју постојати никаква
удубљења на терену у којима би се могао скупљати гас.
1. Зоне опасности
Члан 51.
Зона „1” обухвата:
1) простор 1,5 m од места прикључења транспортних цистерни и прикључка

на транспортној цистерни мерено у свим правцима до нивоа тла;
2) простор 0,5 m мерено од габарита пумпе или компресора у свим правцима

до нивоа тла.
Зона „2” обухвата:
1) простор 5 m мерено хоризонтално од места прикључења транспортних

цистерни и прикључка на транспортној цистерни, висине 1 m мерено од
нивоа тла;
2) простор 5 m мерено хоризонтално од габарита пумпе или компресора

постављених на отвореном простору, висине 1 m мерено од нивоа тла
односно цео простор када су пумпе или компресори смештени у
грађевинском објекту.
Графички приказ зона опасности из овог члана дат је у Прилогу – Слике 3 и

4 који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.
2. Локација и безбедно постављање

Члан 52.
Претакалиште може бити лоцирано код дистрибутера или код потрошача.
Претакалиште мора бити удаљено од складишних резервоара најмање 7,5

m, а од јавног пута, границе парцеле која не припада постројењу и објеката
који не припадају постројењу а налазе се на парцели која припада
постројењу најмање 15 m.
Претакалиште мора бити удаљено најмање 20 m од јавног железничког

колосека за електричну и другу вучу.
Удаљеност из ст. 2. и 3. овог члана мери се од места прикључења
транспортних цистерни на претакалишту.
Фиксни прикључак за прикључење аутоцистерне на месту за претакање гаса

у мале резервоаре код потрошача, мора бити заштићен у негоривом
закључаном кућишту, обезбеђен неповратним вентилом од неконтролисаног
истицања гаса у случају оштећења цеви на удаљености најмање 3 m од
јавног пута, границе парцеле, малог резервоара, објекта потрошача и
суседних објеката.
Удаљеност из става 5. овог члана може се смањити највише за 50% уколико

је зид објекта потрошача или суседних објеката без отвора и израђен од
чврстих грађевинских производа (армирани бетон, опека и сл.) отпорности
према пожару најмање 2 h.
Члан 53.
На претакалишту код дистрибутера истовремено може бити прикључено
највише четири транспортне цистерне, а код потрошача највише једна
транспортна цистерна.
Члан 54.
Ако се претакање врши у ауто-цистерну и вагон-цистерну, морају постојати
два посебна претакалишта за ауто-цистерну односно вагон-цистерну, с тим
да удаљеност између њих износи најмање 15 m уколико је предвиђен
истовремени рад оба претакалишта.
Члан 55.
Пумпе и компресори за претакање гаса могу се постављати на претакалишту
и у погону за пуњење боца и преносних резервоара.
Пумпе и компресори из става 1. овог члана могу бити постављени на

отвореном простору или у издвојеном грађевинском објекту посебно
опремљеном за ту сврху.
Изузетно од става 1. овог члана, пумпе и компресори за претакање гаса могу

се поставити на ауто-цистерну и на брод танкер.
Члан 56.
Пумпе и компресори се морају поставити у складу са условима из Tабеле 4.
Табела 4.
Најмања удаљеност пумпи и компресора до:
[m]
складишних резервоара 1
места прикључења транспортних цистерни на 1

претакалишту
јавног пута, границе парцеле која не припада постројењу и

објеката који не припадају постројењу а налазе се на 7,5
парцели која припада постројењу
Удаљеност из Табеле 4. овог члана мери се од габарита пумпе и компресора

на отвореном односно најближег зида грађевинског објекта у коме се
налазе.
Члан 57.
Пумпе и компресори не смеју се постављати испод нивоа терена нити у било
каква удубљења.
Пумпе и компресори не смеју бити непосредно постављени на прикључак

складишних резервоара.
Пумпе и компресори морају бити постављени и причвршћени на бетонски

темељ, чији ниво мора бити најмање 10 cm изнад околног терена.
Члан 58.
Претакалиште на реци, односно опрема претакалишта, мора бити лоцирано у
посебном делу лучке инфраструктуре намењеном за претакање гаса и мора
бити удаљено најмање 30 m од објеката који нису саставни део
претакалишта.
Опрема из става 1. овог члана смештена на отвореном водотоку мора бити

лоцирана низводно од осталих постројења и мора се заштити од отпадака и
леда зауставном браном.
Непосредно иза прикључног места мора се поставити запорни орган који

омогућава брзо одвајање од брод танкера у условима временске непогоде.
Претакалиште односно брод танкер мора имати два независна система

мерења ради заштите од препуњавања.
3. Посебни услови
Члан 59.
За приступ транспортних цистерни до места прикључења на претакалишту
мора постојати приступни пут или приступни колосек који је саставни део
претакалишта и користи се само ради претакања гаса.
Место прикључења транспортне цистерне на претакалишту, као и место

постављања пумпе и компресора, мора бити удаљено најмање 2 m од
приступног пута из става 1. овог члана.
Дужина приступног пута односно приступног колосека мора бити без нагиба
и два пута већа од укупне дужине прикључених цистерни.
Део приступног пута односно приступног колосека из става 3. овог члана,
који одговара дужини прикључених транспортних цистерни увећаној за
најмање 12 m са једне и друге стране уређаја за претакање, не сме бити у
кривини.
Саобраћај цистерни на претакалишту мора се одвијати у једном смеру на за

то одређеним и означеним путевима.
Пуњење гаса у мале резервоаре код потрошача врши се на одређеном месту

за претакање са приступним путем за једну аутоцистерну.
Члан 60.
Све транспортне цистерне приспеле за пуњење или пражњење морају се пре
и после претакања налазити ван приступног пута односно приступног
колосека.
На почетку приступног пута односно приступног колосека поставља се видни

натпис који гласи: „СТОП, ЦИСТЕРНА ПРИКЉУЧЕНА” и остали натписи из
члана 13. овог правилника.
На претакалишту односно месту за претакање прикључци за спајање ауто-

цистерне морају имати натписе односно ознаке које показују да су спојени
са простором парне односно течне фазе складишног резервоара.
Члан 61.
На приступном колосеку морају постојати одговарајући трајно постављени
заустављачи.
За време претакања точкови транспортних цистерни морају бити закочени и

обезбеђени од померања зауставним подметачима, а приступни колосек
обезбеђен од неконтролисаног прилаза вагона са осталих колосека.
Подметачи за обезбеђење возила од покретања за време претакања морају

имати челичну ужад дужине најмање 15 m.
Ужад вентила за брзо затварање на цистернама морају за време претакања

бити извучена 7,5 m од места прикључења транспортних цистерни.
Приступни колосек мора бити стално уземљен, а транспортне цистерне само

за време претакања.
На приступном колосеку не сме се користити електрична вуча за

манипулацију.
Ако се приступни колосек налази у близини других железничких колосека на

којима се користи електрична вуча, мора се извести сигурна заштита од
лутајућих струја.
Члан 62.
Ауто-цистерне смеју приступити претакалишту само са хватачем варница
постављеним на издувној цеви мотора.
На претакалишту није дозвољена употреба мотора са унутрашњим
сагоревањем за погон пумпи и компресора.
Пуњење или пражњење ауто-цистерни се сме вршити само ако је мотор

возила угашен.
Изузетно од става 3. овог члана, на претакалишту код потрошача, као и

приликом пуњења малих резервоара код потрошача, мотор аутоцистерне не
мора бити угашен уколико се користи за погон пумпи или остале опреме за
претакање.
Члан 63.
За време претакања у зони претакалишта односно места за претакање није
дозвољен приступ возилима која нису намењена за транспорт гаса.
Приступ возилима која нису намењена за транспорт гаса се онемогућава

рампом, ланцем, исклизницом на железничком колосеку и сл. који се
постављају са обе стране приступног пута односно колосека на 10 m од
габарита прикљученог возила.
Члан 64.
Пре и после претакања мора се утврдити исправност транспортних цистерни,
и то од стране стручног и одговорног лица под чијим се надзором врше све
манипулације на претакалишту.
Претакалишту односно месту за претакање смеју приступити само исправне

транспортне цистерне.
Током претакања мора бити присутно одговорно стручно лице, и то од

момента кад су спојеви успостављени па до њиховог растављања.
4. Опрема претакалишта
Члан 65.
Под опремом претакалишта подразумевају се прикључни цевоводи парне и
течне фазе са уграђеном арматуром, прикључне савитљиве цеви, пумпе и
компресори, сигурносни уређаји, мерачи протока, опрема приступног пута
односно приступног колосека.
Претакалиште код дистрибутера мора имати детекторе гаса и мерач отпора

за уземљење.
Члан 66.
Сви прикључни делови претакалишта морају бити изведени надземно.
Прикључна арматура за транспортне цистерне на претакалишту код

потрошача мора бити смештена у заштитно кућиште.
Завршетак непокретних цевовода мора бити сигурно учвршћен (у бетонском
блоку или слично) тако да се онемогући лом цеви у случају померања
транспортних цистерни пре него што се савитљиви спојеви раставе.
Члан 67.
Прикључивање транспортних цистерни на претакалишту мора бити изведено
помоћу савитљивих или зглобних цеви за претакање.
Прикључивање транспортних цистерни на месту за претакање малих

резервоара код потрошача може се обављати преко непосредног прикључка
на резервоару или преко фиксног прикључка.
Савитљиве цеви морају бити у једном комаду, а њихова дужина зависи од

количине гаса која не сме прелазити 60 l.
Изузетно од става 3. овог члана, дужина савитљивих цеви на месту за

претакање малих резервоара код потрошача не сме бити већа од 50 m.
Члан 68.
У саставу цевовода течне фазе гаса налазе се запорни орган, вентил против
лома цеви, сигурносни вентил, показивач протока, манометар и одушни
вентил.
У саставу цевовода парне фазе гаса налазе се запорни орган, сигурносни

вентил, вентил против лома цеви, манометар и одушни вентил.
Члан 69.
Одушне цеви вентила претакалишта морају бити висине најмање 2,5 m
изнад нивоа терена и изведене у складу са чланом 27. ст. 3–5. овог
Сигурносни вентил на непокретном цевоводу у зони претакалишта не мора

имати одушну цев.
Члан 70.
Савитљиве цеви (црева) морају испуњавати захтеве стандарда SRPS EN
1762.
Савитљиве цеви (црева) морају се испитивати једанпут у шест месеци

хладним воденим притиском од 25 bar у складу са SRPS EN ISO 1402 и
обележити налепницом жуте боје која садржи датум испитивања, о чему се
води посебна евиденција.
Члан 71.
Пумпе и компресори морају имати мерну, регулациону и сигурносну опрему:
запорне органе на улазу и излазу, манометар на улазу и излазу, филтер на
усисној страни и сигурносни обилазни вентил чврсто спојен на парни
простор посуде из које се празни гас, односно на усисни цевовод пумпе
којим се омогућава испуштање гаса.
Пумпе и компресори морају на видном месту имати ознаку односно натписну
плочицу са подацима наведеним у исправи о усаглашености.
Уз пумпе и компресоре морају се налазити натписи упозорења из члана 13.

овог правилника.
Члан 72.
Компресори морају бити спојени на посуде тако да увек празне и пуне само
парну фазу, а пумпе само течну фазу гаса.
Спајање пумпи и компресора на непокретни цевовод мора бити еластично

изведено помоћу кратке савитљиве цеви на усисном прикључку.
Члан 73.
Прикључни цевоводи пумпи и компресора морају бити означени бојом и
стрелицама са тачно означеним смером кретања флуида, а сигурносни
вентил црвеним прстеном на свом прикључку.
Члан 74.
Када су пумпе и компресори постављени у грађевински објекат, грађевински
објекат мора испуњавати следеће услове:
1) да је изграђен од негоривог материјала;
2) да је кров (кровна конструкција и кровни покривач) израђен од лаганог

материјала (највећа маса по јединици површине 150 kg/m²);
3) да је под уздигнут од околног терена најмање 10 cm;
4) да се прозори и врата отварају према спољном простору;
5) да је обезбеђена ефикасна природна вентилација односно изузетно

принудна контролисана вентилација са најмање пет измена ваздуха на сат;
6) да величина вентилационих отвора износи најмање 10% површине пода

просторије;
7) да се вентилациони отвори налазе на најмање два супротна зида, при

чему се доња ивица доњег отвора мора налазити највише на 15 cm изнад
пода, а горњи отвори на највишој тачки просторије;
8) да је електрична инсталација изведена у складу са одредбама прописа

којим је уређена област потенцијално експлозивних атмосфера.
5. Заштитни системи, уређаји и опрема за заштиту од пожара

Члан 75.
Претакалиште мора бити заштићено од извора топлоте системом за хлађење,
хидрантском мрежом и мобилним уређајима за гашење пожара.
Члан 76.
Активирање система за хлађење може бити ручно или аутоматско.
Уређаји за активирање система за хлађење морају бити смештени тако да је

увек омогућено њихово активирање.
Члан 77.
Систем за хлађење мора имати капацитет од 10 l/min воде на m2 површине
свих прикључених цистерни у трајању од најмање 2 h и притисак воде на
млазницама од најмање 3,5 bar.
Систем за хлађење може бити изведен са бацачима воде, стално

прикљученим на хидрантску мрежу, чији притисак не сме бити мањи од 8
bar.
Члан 78.
Хидрантска мрежа претакалишта мора имати најмање два надземна
хидранта, при чему се укупан број хидраната одређује тако да растојање
између два хидранта не може износити више од 50 m.
Уз сваки хидрант мора се поставити орман са два црева дужине по 50 m,

опремљена млазницама.
Члан 79.
Претакалиште мора бити заштићено са најмање једним мобилним уређајем
за гашење пожара капацитета пуњења најмање 50 kg праха или другог
одговарајућег средства за гашење, по свакој прикљученој транспортној
цистерни.
Пумпе и компресори морају бити заштићени са најмање два мобилна уређаја

за гашење пожара капацитета пуњења 9 kg праха или другог одговарајућег
средства.
Место за претакање малих резервоара код потрошача мора бити заштићено

са најмање два мобилна уређаја за гашење пожара капацитета пуњења 9 kg
праха или другог одговарајућег средства.
VI. ПОГОНИ ЗА ПУЊЕЊЕ БОЦА И ПРЕНОСНИХ РЕЗЕРВОАРА

Члан 80.
Под погоном за пуњење боца и преносних резервоара гасом подразумева се
постројење код дистрибутера изграђено и опремљено за пуњење боца и/или
преносних резервоара гасом из складишних резервоара, ради даље
дистрибуције до потрошача.
Члан 81.
Погони за пуњење боца и преносних резервоара гасом могу у свом саставу
имати складишне резервоаре, претакалишта за транспортне цистерне,
инсталације за пуњење боца и/или преносних резервоара (пунионица),
складишта боца и преносних резервоара, као и помоћне уређаје и објекте за
рад, одржавање погона и преглед боца.
Члан 82.
Зона „1” обухвата простор 2 m око места прикључења боце и преносног
резервоара на месту за пуњење мерено у свим правцима до нивоа тла.
Зона „2” обухвата преостали део простора у објекту.
Изузетно од става 2. овог члана, ако се инсталација за пуњење боце и

преносног резервоара поставља на отвореном, зона „2” обухвата простор 5
m око места прикључења боце и преносног резервоара на месту за пуњење
мерено у свим правцима до нивоа тла.

2. Локација и безбедно постављање

Члан 83.
Инсталација за пуњење боца и/или преносних резервоара (пунионица) може
се поставити у грађевински објекат намењен искључиво за пуњење боца
и/или преносних резервоара.
Изузетно од става 1. овог члана, инсталација за пуњење боца и/или

преносних резервоара може се поставити у посебну просторију грађевинског
објекта који у свом саставу има одвојене просторије за складиштење пуних
и празних боца које немају ниједан заједнички зид, при чему је укупан
капацитет боца највише 10.000 kg.
Пуни и празни преносни резервоари не смеју се ускладиштавати у објекту у

коме се налази просторија за пуњење.
Члан 84.
Удаљеност грађевинског објекта из члана 83. став 1. овог правилника мора
износити најмање 7,5 m од складишних резервоара и претакалишта, а
најмање 15 m од јавног пута, границе парцеле која не припада постројењу,
објеката који не припадају постројењу а налазе се на парцели која припада
постројењу.
Удаљеност грађевинског објекта из члана 83. став 2. овог правилника

одређује се у складу са условима из Табеле 5.
Удаљености из става 1. овог члана према граници парцеле, јавном путу и

објектима који не припадају постројењу а налазе се на парцели која
припада постројењу, могу се смањити највише за 50% уколико је зид
грађевинског објекта без отвора и израђен од чврстих грађевинских
производа (армирани бетон, опека и сл.) отпорности према пожару најмање
2 h.
3. Грађевински објекат односно просторија за пуњење

Члан 85.
Грађевински објекат намењен искључиво за пуњење боца и/или преносних
резервоара мора испуњавати следеће услове:
2) да су зидови израђени од чврстих грађевинских производа (армирани

бетон, опека и сл.);

4) да је под од материјала који не варничи и уздигнут од околног терена

најмање 20 cm;
5) да просторија за пуњење има најмање двоје врата, постављена на два

суседна зида од којих једна морају имати директни излаз из објекта;
6) да се прозори и врата отварају према споља;




Поред услова из става 1. овог члана, објекат у коме се пуне преносни

резервоари не сме имати више од једног потпуно затвореног зида.
Члан 86.
Просторија за пуњење из члана 83. став 2. овог правилника мора
испуњавати услове из члана 85. овог правилника.
Просторија за складиштење пуних боца мора бити изграђена и опремљена у

складу са одредбама овог правилника, а између ове просторије и просторије
за пуњење мора постојати зид израђен од чврстих грађевинских производа
(армирани бетон, опека и сл.) отпорности према пожару најмање 2 h у коме
не сме бити више од једног отвора за транспорт боца са уграђеним вратима
отпорности према пожару најмање 2 h.
Члан 87.
Рад у просторији за пуњење мора се вршити под непосредним надзором
стручног лица.
У просторији за пуњење не смеју се истовремено пунити боце и преносни

резервоари.
У просторији за пуњење не сме се у исто време пунити више од једног

преносног резервоара.
У просторији за пуњење могу се налазити само боце или преносни

резервоари који су прикључени на уређаје за пуњење.
Члан 88.
Боце се пуне „по тежини”, а преносни резервоари „по запремини” и то
поступком експанзије течности у парни простор посуде.
Спајање боца и преносних резервоара приликом пуњења врши се

савитљивим цевима које на крајевима имају вентиле за брзо затварање.
Непокретни цевоводи на које су спојене савитљиве цеви за пуњење боца и

преносних резервоара морају имати вентил против лома цеви.
Прикључци за пуњење преносних резервоара морају имати навојне спојке за

брзо спајање.
Члан 89.
Загревање просторије за пуњење не може се вршити отвореним пламеном и
усијаним грејним телима.
Просторија за пуњење мора бити добро осветљена, а електрична

инсталација изведена у складу са одредбама прописа којим је уређена
област потенцијално експлозивних атмосфера.
Цевоводи парне и течне фазе гаса, као и цевоводи помоћних медијума, у

просторији за пуњење морају бити обојени одговарајућом бојом по целој
дужини и видљиво означени.
Транспортни путеви унутар просторије за пуњење морају бити видно

означени и слободни.
У просторији за пуњење морају се налазити упутства за руковање и знаци

упозорења.
У просторији за пуњење не може се употребљавати алат који варничи.
Боце и преносни резервоари у просторији за пуњење не смеју бити

изложени температури вишој од температуре у тој просторији.
За време пуњења, боце и преносни резервоари морају бити обезбеђени од

превртања.
Члан 90.
Пре пуњења, боце и преносни резервоари морају бити визуелно прегледани
и из њих одстрањени тешко испарљиви остаци или вода помоћу пумпи за гас
у за то одређени резервоар.
Одстрањивање тешко испарљивих остатака из боца и преносних резервоара

не може се вршити код потрошача.
Неисправне боце и преносни резервоари не смеју се пунити, а ако су већ

напуњени, треба их на сигурном месту испразнити на посебном уређају,
одвојити од исправних и означити видљивим натписом: „НЕИСПРАВНО – НЕ
СМЕ СЕ ПУНИТИ”.
Члан 91.
Боце и вентили односно прикључна арматура преносних резервоара морају
непосредно после пуњења бити испитани на непропусност у за то
предвиђеном и опремљеном простору.
Исправне боце и преносни резервоари морају бити означени.
Након пуњења и испитивања, боце и преносни резервоари се морају одмах

отпремити у складиште у саставу погона за пуњење.
Члан 92.
Поправљање, бојење и испитивање на притисак боца и преносних
резервоара мора се вршити ван просторије за пуњење.
Веће поправке уређаја за пуњење боца и преносних резервоара могу се

вршити само после потпуног пражњења тих уређаја и уклањања свих посуда
из просторије и проветравања.
4. Заштитни системи, уређаји и опрема за заштиту од пожара

Члан 93.
Грађевински објекат намењен искључиво за пуњење боца и/или преносних
резервоара мора бити заштићен мобилним уређајима за гашење пожара
постављених тако да се на сваких 100 kg гаса у боцама, односно на сваки
кубни метар гаса у преносним резервоарима обезбеди 9kg праха или другог
одговарајућег средства.
Грађевински објекат који у свом саставу има просторије за складиштење

пуних и празних боца мора бити заштићен хидрантском мрежом у складу са
чланом 106. овог правилника и мобилним уређајима за гашење пожара у
складу са ставом 1. овог члана.
VII. ДРЖАЊЕ И СКЛАДИШТЕЊЕ ГАСА У БОЦАМА И ПРЕНОСНИМ

РЕЗЕРВОАРИМА
1. Држање боца
Члан 94.
Боце за гас могу се држати у укупној количини највише 30 kg гаса у складу
са одредбама овог правилника.
У домаћинствима се могу држати боце максималног појединачног капацитета

10 kg гаса.
У просторији у којој се налази трошило за кување и грејање може се држати

само једна боца капацитета до 10 kg гаса.
У пословној просторији запремине до 30 m3 може се држати само једна боца

капацитета пуњења до 10 kg, а у пословној просторији запремине веће од
30 m3, на сваких даљих 30 m3 запремине још по једна боца капацитета до
10 kg.
Ако се гас употребљава за лабораторијске потребе на малим

лабораторијским пламеницама, у истој просторији се могу држати боце
максималног појединачног капацитета мањег од 10 kg гаса.
Боце се не могу држати у подрумским просторијама, просторијама које

служе за спавање, заједничким просторијама, просторијама које су ниже од
нивоа околног терена, као и у степенишном простору.
Боце се не могу држати на местима где постоји могућност њиховог

загревања изнад 40 ºС.
У просторији која служи за држање боца мора се обезбедити проветравање.
2. Складиштење боца и преносних резервоара

Члан 95.
Боце и преносни резервоари се складиште код дистрибутера на отвореном
простору, наткривеном простору или у грађевинском објекту.
Складишта боца и преносних резервоара морају имати натписе упозорења

из члана 13. овог правилника.
а) Зоне опасности
Члан 96.
Зона „2” обухвата простор 1,5 m око вентила боце односно опреме
преносног резервоара мерено у свим правцима до нивоа тла на отвореном и
наткривеном простору односно цео простор у грађевинском објекту.

б) Локација и безбедно постављање

Члан 97.
Складиште мора бити лоцирано на равном простору са природним
проветравањем, а по могућности изван насеља.
Боце и преносни резервоари складиште се на отвореном или наткривеном
простору код дистрибутера у количини која може износити највише 50.000
kg.
Складиштење гаса у грађевинском објекту код дистрибутера гаса може се

вршити у:
1) погонима за пуњење боца и преносних резервоара до 10.000 kg, ако је

просторија за ускладиштавање у заједничком објекту са просторијом за
пуњење;
2) посебно изграђеним објектима до 50.000 kg.
Члан 98.
Изузетно од члана 97. овог правилника, складиштење гаса за потребе
система са боцама може се вршити и код потрошача у количини која може
износити највише 1.000 kg.
Члан 99.
Складиште се мора лоцирати и безбедно поставити у складу са условима из
Tабеле 5.
Табела 5.
Најмања удаљеност складишта боца и преносних резервоара до:
[m]
капацитет складишта [kg]
до 3000* 3.000–10.000* 10.000–50.000*
складишног
15 (15) 20 (25)
резервоара
грађевинског
објекта односно
7,5 (7,5)
просторије за 7,5 (7,5)
пуњење 7,5 (15)
(пунионица)
претакалишта 7,5 (15)
јавног пута,
границе
парцеле која не
припада 7,5 (10) 15 (20) 20 (25)
постројењу и
објеката који
не припадају
постројењу а
налазе се на
парцели која
припада
постројењу
Напомена*: 1) означава да је укључена и та вредност;
2) празне и пуне боце односно преносни резервоари се третирају исто,

односно њихов капацитет се сабира до укупно дозвољеног капацитета;
3) вредности наведене у загради се односе на складишта гаса на отвореном

или наткривеном простору, док се остале вредности у табели односе на
складишта гаса у грађевинском објекту.
Уколико је зид грађевинског објекта без отвора и израђен од чврстих

грађевинских производа (армирани бетон, опека и сл.) отпорности према
пожару најмање 2 h, удаљености из Tабеле 5 према граници парцеле која не
припада постројењу и јавном путу, могу се смањити највише за 50%.
Складиште се не сме лоцирати на растојању мањем од 25 m у близини

објеката јавне намене у којима борави већи број лица (школа, болница,
стадиона, и сл.).
Изузетно од става 1. овог члана, удаљеност складишта гаса до складишта

боца других гасова може износити најмање 7,5 m, осим у случају када је
другим прописом утврђенa већа удаљеност.
Удаљеност из става 4. овог члана може се смањити највише за 50%, уколико

је зид грађевинског објекта без отвора и израђен од чврстих грађевинских
2 h.
Члан 100.
Боце и преносни резервоари који се складиште на отвореном или
наткривеном простору не смеју се постављати непосредно уз ограду, него
морају бити сложени у посебне групе од по 5.000 kg са слободним и
означеним путевима унутар складишта.
в) Посебни услови за складиштење боца и преносних резервоара

Члан 101.
Боце и преносни резервоари морају бити обезбеђени од померања и
превртања, а пуне боце се морају држати вертикално.
Боце и преносни резервоари не смеју се постављати једни изнад других,

осим ако се користе палете које обезбеђују од превртања при чему се
ускладиштавају у највише 2 нивоа.
Члан 102.
Складишта морају бити под сталним надзором стручног особља
дистрибутера.
Складиште мора имати одговарајућа средства за унутрашњи транспорт, која

се држе унутар складишног простора на посебном за ту сврху одређеном и
означеном месту.
У појасу ширине од најмање 7,5 m терен око складишта не сме имати коров,
траву и растиње.
Члан 103.
Складиште на отвореном или наткривеном простору мора бити осветљено и
ограђено плетеном жичаном оградом висине 2 m, са најмање два пролаза за
возила намењена за превоз гаса.
Под на коме се постављају боце и преносни резервоари мора бити уздигнут

од околног терена најмање 20 cm, и израђен од материјала који не варничи.
Празне боце и преносни резервоари не могу се складиштити унутар ограде

складишта на отвореном или наткривеном простору.
Унутар ограде складишта из става 1. овог члана, дозвољен је улазак само

возилима намењеним за превоз гаса.
Члан 104.
Грађевински објекат за складиштење гаса мора испуњавати следеће услове:
1) да има највише три зида без отвора;


5) да је под од материјала који не варничи и уздигнут од околног терена

најмање 20 cm;



Члан 105.
Празне боце и преносни резервоари могу се складиштити у грађевинском
објекту у посебним просторијама које су означене натписом који гласи:
„ПРАЗНЕ БОЦЕ” или „ПРАЗНИ ПРЕНОСНИ РЕЗЕРВОАРИ”.
Зид између просторија из става 1. овог члана мора бити без отвора и
израђен од чврстих грађевинских производа (армирани бетон, опека и сл.)

Члан 106.
Складиште мора бити заштићено мобилним уређајима за гашење пожара
постављених тако да се на сваких 500 kg гаса у боцама, односно на сваки
кубни метар гаса у преносним резервоарима обезбеди 9 kg праха или другог
одговарајућег средства за гашење пожара.
Складиште капацитета преко 3.000 kg поред услова из става 1. овог члана

мора бити заштићено и хидрантском мрежом.
Члан 107.
Хидрантска мрежа мора имати најмање два надземна хидранта, при чему се
укупан број хидраната одређује тако да растојање између два хидранта не
може износити више од 50 m.
VIII. СИСТЕМ СА БОЦАМА И МАЛИМ/ПРЕНОСНИМ РЕЗЕРВОАРИМА

Члан 108.
Систем са боцама или резервоарима је инсталација која се састоји од боца
или малих/преносних резервоара за гас и непокретне или савитљиве
инсталације, уређаја за испаравање, редукцију и регулацију притиска и
цевовода до трошила.
На појединачне боце, резервоаре и друге делове система примењују се

одредбе овог правилника.
Члан 109.
У системима са боцама или резервоарима, мора се извршити претходна
припрема гаса (испаравање, редукција и регулација притиска и мешање са
ваздухом).
Члан 110.
Место на коме се поставља систем са боцама или резервоарима мора бити
означено трајним и добро видљивим натписима упозорења из члана 13. овог
1. Систем са боцама
Члан 111.
Систем са боцама може бити постављен на отвореном простору, у издвојеном
или прислоњеном грађевинском објекту који је искључиво за то намењен,
као и у посебној просторији у саставу објекта друге намене, при чему је
капацитет појединачне боце у систему највише 35 kg.
а) Локација и безбедно постављање

Члан 112.
Систем са боцама који садржи највише 28 боца, укључујући и радне и
резервне боце, може се поставити на отвореном простору ограђеном
металном оградом висине најмање 2 m, при чему опрема мора бити
смештена у проветраваном металном ормару.
Удаљенoст система из става 1. овог члана мора износити најмање 7,5 m од

границе парцеле, суседних објеката и јавног пута.
Изузетно од става 1. овог члана, код система са боцама капацитета до 150

kg који не користи испаривач, удаљеност из става 2. може се смањити на 1,5
m.
Систем са боцама који садржи највише 6 боца може бити смештен на

отвореном простору уз зид грађевинског објекта потрошача без отвора
израђеног од чврстих грађевинских производа (армирани бетон, опека и сл.)
отпорности према пожару најмање 2 h и мора бити удаљен од границе
парцеле, суседних објеката и јавног пута најмање 3 m.
Члан 113.
Систем са боцама може се налазити у издвојеном или прислоњеном
грађевинском објекту који је искључиво за то намењен и садржи највише 28
боца, укључујући и радне и резервне боце.
Удаљенoст објекта из става 1. овог члана мора износити најмање 7,5 m од

Удаљености из става 2. овог члана могу се смањити на 3 m уколико је зид

грађевинског објекта без отвора и израђен од чврстих грађевинских
2 h.
Ако се систем са боцама налази у прислоњеном грађевинском објекту, зид

другог објекта не сме имати прозоре или друге отворе на удаљености 3 m.
Члан 114.
Систем са боцама може се поставити у посебној просторији у саставу објекта
друге намене и садржи највише 6 боца, укључујући и радне и резервне
боце.
Удаљенoст просторије из става 1. овог члана мора износити најмање 3 m од
б) Услови за грађевински објекат односно просторију

Члан 115.
Издвојени грађевински објекат који је намењен искључиво за смештај
система са боцама мора испуњавати следеће услове:


4) да је под израђен од материјала који не варничи;
6) да је простор висок најмање 2,2 m;




Поред услова из става 1. овог члана, прислоњени грађевински објекат за

смештај система са боцама мора бити одвојен зидом без отвора израђеним
од чврстих грађевинских производа (армирани бетон, опека и сл.)
Члан 116.
Посебна просторија у саставу објекта друге намене за смештај система са
боцама мора испуњавати следеће услове:
1) да је одвојена од осталих просторија хоризонталним и вертикалним

преградама од чврстих грађевинских производа (армирани бетон, опека и
сл.) и вратима, отпорности према пожару најмање 2 h;
2) да има најмање један спољни зид на којем се налазе спољна врата за

излаз израђен од грађевинских производа којима се обезбеђује безбедно
растерећење услед појаве експлозије;
3) да је под просторије изграђен од негоривог и непропусног материјала;
4) да је обезбеђен улаз у просторију директно споља;
5) да се изнад простора и испод њега не налазе просторије намењене за

дужи боравак лица;
6) да је под израђен од материјала који не варничи;
7) да је простор висок најмање 2,2 m;




в) Инсталација и опрема
Члан 117.
Инсталације за гас морају бити изведене од челичних бешавних атестираних
или по квалитету њима одговарајућих цеви које се спајају заваривањем.
На местима на којима се уграђују арматура и инструменти дозвољено је

спајање прирубницама и цевним навојним спојевима.
Спојеви прирубницама и цевним навојним спојевима заптивају се средствима

која су одобрена за гас и не кородирају.
Боца за гас мора бити спојена на стабилни вод помоћу бакарне или
армиране савитљиве цеви.
Члан 118.
У примарном регулационом кругу на цевоводима течне фазе гаса, код дела
инсталације високог притиска, између свака два запорна органа мора се
поставити вентил сигурности.
Течна фаза гаса се може користити помоћу успонске цеви, при чему боце за
гас поред натписа који гласи: „ТЕЧНА ФАЗА ТЕЧНОГ НАФТНОГ ГАСА”, морају
имати и вертикално, у смеру осе, уочљиве ознаке.
Члан 119.
У систему са боцама могу се употребљавати ручни или аутоматски инверзори
(уређаји за искључивање празних и укључивање пуних боца).
Боце чије пуњење не прелази 0,5 kg гаса, а користе се за пуњење упаљача
или за осветљење, морају имати вентил који се аутоматски затвара.
Вентил за затварање боца и његови спојни делови морају се заштитити од

оштећења смештањем у удубљење на боци, вентилском капом или обручем
причвршћеним на боци одобрене конструкције.
Боца капацитета пуњења већег од 15 kg гаса, поред вентила за затварање,

мора имати и вентил сигурности.
Вентил сигурности на боци мора да има конструкцију са опругом, да је

обезбеђен од удара и пломбиран и да између њега и боце није уграђен
никакав други вентил.
Члан 120.
Систем са боцама који је прикључен на стабилну инсталацију мора имати
одушну цев преко вентила сигурности на колектору.
Боца која се спаја на колектор причвршћује се преко вентила уграђеног на

колектору.
Крај одушне цеви из става 1. овог члана мора бити удаљен 2,5 m од било
ког отвора на објекту.
Ако се систем са боцама налази у објекту, крај одушне цеви мора бити
изведен ван тог објекта на висини од 50 cm изнад највише тачке крова.
Завршни крај одушне цеви мора имати окошени отвор, који омогућава
експанзију испуштеног гаса вертикално на горе.
Одушне цеви не могу се затварати поклопцем или жичаном мрежицом.
На свакој одушној цеви мора постојати испуст за воду и кондензат који се не

може затворити.
Члан 121.
Постављање и замену боца на систему може вршити само дистрибутер гаса
односно стручно оспособљено лице.
Пре замене боца сви вентили боца се морају затворити.

Члан 122.
Систем са боцама мора бити заштићен мобилним уређајима за гашење
пожара, постављени тако да се на сваких 100 kg гаса у боцама обезбеди 9
kg праха или другог одговарајућег средства за гашење пожара.
2. Систем са малим/преносним резервоарима

Члан 123.
Систем са резервоарима може у свом саставу имати један резервоар, а за
потрошњу гаса у серији највише 5 резервоара, чија укупна запремина не
прелази 15 m3.
Пуњење резервоара може се вршити на месту за претакање, односно

претакалишту које испуњава услове дефинисане одредбама овог
Систем са резервоарима мора бити заштићен мобилним уређајима за гашење

пожара постављених тако да се на сваки кубни метар гаса обезбеди 9 kg
праха или другог одговарајућег средства за гашење пожара.
IX. УРЕЂАЈИ ЗА ИСПАРАВАЊЕ, РЕДУКЦИЈУ И РЕГУЛАЦИЈУ ПРИТИСКА И

МЕШАЊЕ ГАСА
Члан 124.
Зона „2” обухвата простор 1,5 m од габарита уређаја постављеног на
отвореном простору, мерено у свим правцима до нивоа тла односно цео
простор када је уређај смештен у просторији.

2. Испаривачи за гас
Члан 125.
Испаривач може бити постављен на отвореном простору, у издвојеном или
прислоњеном грађевинском објекту који је искључиво за то намењен, као и
у посебној просторији у саставу објекта друге намене.
Испаривач на отвореном мора бити постављен у негоривом проветраваном

кућишту.
Испаривач се не сме поставити испод нивоа терена, у било каква удубљења

унутар нити испод складишног резервоара.
Члан 126.
У зависности од капацитета, електрични, топловодни, гасни и парни
испаривач се поставља у складу са условима из Табеле 6.
Табела 6.
Удаљеност испаривача до:
[m]
капацитет испаривача [kg/h]
до 30 30–60 преко
60
на истом
на отвореном простору 3 -
простору
на
на отвореном
отвореном
простору
у простору
издвојеном/прислоњеном или -
или
грађевинском објекту
система у посебној
у посебној
са просторији
просторији
боцама:
на
отвореном
простору
у просторији у саставу
- -
објекта друге намене или
у посебној
просторији
система са резервоарима 0,6 1,5 3
места за претакање 3
претакалишта 7,5
Напомена: „-” означава да није дозвољено
Удаљенoст испаривача из става 1. овог члана до границе парцеле, суседних

објеката и јавног пута мора износити најмање 7,5 m.
Изузетно од става 2. овог члана, удаљеност испаривача може се смањити на

3 m уколико је зид грађевинског објекта без отвора и израђен од чврстих
пожару најмање 2 h.
Члан 127.
У зависности од капацитета, испаривач грејан отвореним пламеном се
поставља у складу са условима из Табеле 7.
Табела 7.
Удаљеност испаривача до:
[m]
капацитет испаривача [kg/h]
до 30 преко 30
на отвореном простору 5 -
у издвојеном/прислоњеном
система са - -
грађевинском објекту
боцама:
у просторији у саставу
- -
објекта друге намене
система са резервоарима 5 7,5
места за претакање односно претакалишта 7,5
Напомена: „-” означава да није дозвољено
Удаљенoст испаривача из става 1. овог члана до границе парцеле, суседних

објеката и јавног пута мора износити најмање 15 m.
Члан 128.
Грађевински објекат у који се смешта испаривач мора испуњавати следеће
услове:


4) да је под уздигнут од околног терена најмање 10 cm и израђен од

материјала који не варничи;
5) да се прозори и врата отварају према спољном простору;




Ако се испаривач смешта у објекат друге намене, просторија испаривача не

сме бити постављена испод или изнад простора у коме бораве људи.
Просторија из става 2. овог члана мора бити одвојена хоризонталним и

вертикалним преградама од чврстих грађевинских производа (армирани
бетон, опека и сл.) и вратима, отпорности према пожару најмање 2 h, мора
имати најмање један спољни зид од лаганог материјала и мора испуњавати
услове из става 1. овог члана.
Члан 129.
Ако се испаривач смешта у прислоњени грађевински објекат који је
искључиво за то намењен, објекат поред услова из члана 128. став 1. овог
правилника, мора имати гранични зид без отвора израђен од чврстих
пожару најмање 2 h, при чему зид другог објекта не сме имати прозоре или
друге отворе на удаљености 3 m.
Ако се просторије за смештај испаривача и система са боцама налазе у

истом објекту, зид између тих просторија мора бити без отвора, непропусан
за гасове и израђен од чврстих грађевинских производа (армирани бетон,
опека и сл.).
Члан 130.
Испаривач мора бити конструисан и израђен у складу са прописима који
уређују област опреме под притиском.
Ако се загрева електричном енергијом, испаривач мора бити конструисан и

израђен у складу са прописима којима је уређена област потенцијално
експлозивних атмосфера.
Члан 131.
Испаривач, без обзира на капацитет, конструкцију и начин загревања, мора
бити на ефикасан и сигуран начин обезбеђен од превеликог прилива течне
фазе гаса, од превеликог притиска и од прегрејавања течне фазе гаса.
Испаривач мора на видном месту имати ознаку односно натписну плочицу са

подацима наведеним у исправи о усаглашености.
Члан 132.
За испаравање гаса може се употребити само индиректно грејан испаривач
следеће конструкције:
1) испаравач у који се гас уводи у простор између плашта и грејних цеви;
2) испаривач у који се гас уводи кроз цеви око којих струји медијум којим се
гас загрева.
Члан 133.
Сигурносни вентил испаривача мора бити непосредно спојен са парним
простором испаривача и конструисан тако да онемогућава евентуално
његово коришћење од стране неовлашћених лица.
Не сме се употребљавати сигурносни вентил на утег и топљиви осигурач на

испаривачу.
Члан 134.
Ако је испаривач смештен у објекту, одушна цев мора бити изведена ван
објекта тако да се њен завршни крај налази најмање 50 cm изнад највише
тачке крова објекта, а најмање 2,5 m удаљен од било ког отвора на објекту
који се налази испод завршног краја цеви мерено хоризонтално.
Ако је испаривач смештен на отвореном простору, завршни крај одушне

цеви мора бити најмање 2,5 m изнад нивоа околног терена а најмање 2,5 m
удаљен од било ког отвора на објекту који се налази испод завршног краја
цеви мерено хоризонтално.
Израда одушне цеви у погледу испуштања гаса мора бити у складу са

чланом 120. ст. 5–7. овог правилника.
Члан 135.
Испаривачи се смеју загревати само водом, засићеном воденом паром ниског
притиска, гасом, електричном енергијом, дијатермичким уљем или
отвореним пламеном.
Уређаји за загревање медијума, којим се врши испаравање гаса, постављају

се у посебну просторију или на отворени простор.
Уређаји из става 2. овог члана не смеју се постављати у просторију у којој

се налазе пумпе, компресори и уређаји за мешање гаса, као ни у просторију
у којој се налази испаривач ако нису саставни део испаривача.
Између просторије у којој се налази испаривач и просторије у којој се

налазе уређаји за загревање испаривача, ако су те просторије смештене у
истом објекту, мора постојати зид без отвора, непропусан за гасове и
израђен од чврстих грађевинских производа (армирани бетон, опека и сл.)
Члан 136.
Уређаји за загревање испаривача путем гасног ложења морају имати
термостатску регулацију или други одобрени аутоматски сигурносни уређај
за затварање ради спречавања истицања гаса у случају да се пламен угаси.
Удаљеност најближег отвора између просторије испаривача од уређаја за

загревање испаривача из става 1. овог члана мора износити најмање 7,5 m
мерено хоризонтално.
У саставу испаривача могу се постављати уређаји за редукцију и регулацију

притиска испареног гаса.
Испаривач мора бити такав да онемогући улаз течне фазе у гасни вод
трошила.
Члан 137.
Испаривач мора бити заштићен са најмање једним мобилним уређајем за
гашење пожара капацитета пуњења 9 kg праха или другог одговарајућег
средства.
3. Уређаји за редукцију и регулацију притиска гаса

Члан 138.
Редукција и регулација притиска гаса у течној или парној фази, спроводи се
у једном степену или у више степени помоћу уређаја за редукцију и
регулацију притиска.
Једностепена редукција и регулација притиска се по правилу, примењују

код система са боцама, а двостепена редукција и регулација притиска код
система са резервоарима.
Члан 139.
При двостепеној редукцији и регулацији притиска у првом степену смањује
се притисак на 0,8 до 2 bar, а у другом степену на радни притисак трошила
(0,03 до 0,05 bar).
Највећи дозвољени притисак гаса на трошилу не сме бити већи од 2 bar.
Редуктор и регулатор притиска који се користе у домаћинству могу имати

излазни притисак до 0,05 bar уз одступање до 20%.
Највећи дозвољени притисак гаса који се може користити у објектима, који

нису намењени искључиво за смештај уређаја за припрему гаса износи 1,4
bar.
Члан 140.
Уређаји за редукцију и регулацију притиска постављају се у првом степену
непосредно на прикључак гасног простора, на излаз из испаривача и на улаз
течне фазе гаса у испаривач, а у другом степену постављају се непосредно
иза првостепене редукције односно регулације (уз испариваче или
мешалиште гаса) или испред трошила.
Уређаји за редукцију и регулацију притиска могу бити у саставу испаривача.
Уређаји за редукцију и регулацију притиска морају бити постављени

надземно на простор који се проветрава.
Члан 141.
Уређаји за редукцију и регулацију притиска морају бити израђени од
непропусног и на гас отпорног материјала.
Уређаји за редукцију и регулацију притиска морају бити на прикладан начин

обезбеђени од прекорачења дозвољеног притиска и евентуалног коришћења
од стране неовлашћених лица.
Уређаји за редукцију и регулацију притиска морају имати манометар на
улазној и излазној страни и филтер на улазној страни.
На излазној страни инсталације ниског притиска до 0,05 bar може бити

постављен само прикључак за манометар.
Уграђивање уређаја за редукцију и регулацију притиска врши се

прирубничким или навојним спојем.
Редуктор или регулатор притиска мора на видном месту имати ознаку

односно натписну плочицу са подацима наведеним у исправи о
усаглашености.
Члан 142.
Грађевински објекат односно просторија у којој се налази редуктор или
регулатор притиска мора бити изведена тако да омогућава безопасно
одвођење евентуално испуштеног гаса из редуктора или регулатора.
Редуктор и регулатор притиска не смеју бити постављени на местима на

којима може доћи до њиховог оштећења и евентуалног коришћења од
стране неовлашћених лица.
Ако су редуктор и регулатор притиска смештени у затворено кућиште, такво

кућиште мора имати добро проветравање.
Ако постоји опасност од високих температура, редуктор и регулатор

притиска треба сместити на такву удаљеност од извора топлоте да
температура околине не буде већа од 40 °С.
Редуктор и регулатор притиска треба уградити тако да се онемогући улазак

кондензованог гаса у редуктор и регулатор.
Одмрзавање редуктора и регулатора дозвољено је само топлом водом или

паром.
4. Уређаји за мешање гаса

Члан 143.
Уређај за мешање испареног гаса служи као уређај за припрему гаса пре
употребе на трошилу ради одржавања константне калоричне вредности.
Уређај за мешање гаса може бити инсталиран као замена или допуна
природном гасу или као део сопственог постројења индустријских
потрошача.
Уређај за мешање гаса са ваздухом или другим гасом је саставни део

испаривачко-редукционе станице и поставља се у складу са одредбама ових
прописа које се односе на локацију испаривача.
Уређаји за мешање могу бити стабилне или покретне конструкције.
Члан 144.
Грађевински објект у који се поставља уређај за мешање гаса мора
испуњавати услове из члана 128. овог правилника.
Члан 145.
Мешани гас мора пре уласка у дистрибутивни цевовод бити одоризован.
У даљинским цевоводима притисак мешаног гаса не сме прелазити 3,5 bar, а

у објектима потрошача може се користити ако има притисак од 0,03 bar до
1,5 bar.
Однос гаса и ваздуха у мешавини мора увек бити изнад горње границе
експлозивности.
X. ЦЕВОВОДИ
Члан 146.
Под цевоводима се подразумевају сви цевоводи парне и течне фазе гаса без
обзира на притиске.
Члан 147.
Цевоводи се могу полагати најкраћим путем надземно или подземно, по
могућности праволинијски и ван јавних путева и комуникација, при чему је
дубина укопавања најмање 80 cm испод нивоа терена.
Цевоводи морају бити постављени тако да не ометају саобраћај и да нису

изложени прекомерној топлоти или оштећењу.
Члан 148.
Полагање цевовода изнад пута, железничког колосека, потока, реке и сл.
изводи се цевним мостовима.
Цевоводи који прелазе преко железничког колосека подижу се на висину од

најмање 1,5 m изнад нормалног железничког габарита.
Цевоводи који се полажу испод железничког колосека и пута морају се

постављати у заштитну цев, ради преузимања спољних оптерећења, на
дубину од најмање 1,2 m мерено од горње коте коловозне конструкције пута
односно горње ивице прага железничке пруге.
Дужина заштитне цеви из става 3. овог члана мора износити најмање 2 m са

једне и друге стране од ивице укрштања.
Крајеви заштитне цеви заливају се битуменом и такве цеви морају имати

одушак.
Изузетно од става 3. овог члана, цевоводи се могу полагати у армирано

бетонски канал на дубину од најмање 0,80 m.
Члан 149.
Укрштање цевовода са путевима, железничким колосецима, канализацијом и
енергетским каналима не може бити под углом мањим од 30 °.
Укрштање цевовода са водоводом изводи се тако да се цевовод налази

изнад водовода.
Укрштање цевовода са канализацијом, водоводом, електричним кабловима,

пароводом, водовима за транспорт киселине и слично, мора бити изведено
са висинском разликом од 50 cm.
Ако се цевовод укршта са водовима из става 3. овог члана, цевовод се мора

заштитити цевима већег пречника.
Ако се цевоводи налазе паралелно у заједничком шахту, остали водови

морају бити одмакнути најмање 40 cm.
Члан 150.
Подземни цевоводи не смеју пролазити испод темеља грађевинског објекта.
Цевовод се не сме постављати у отворе лифтова, вентилационе отворе и

димоводне канале.
Цевоводи се не смеју полагати у канале предвиђене за полагање уземљења,

електричних водова, паровода, водова за транспорт киселине и слично.
Члан 151.
Цевоводи могу улазити у грађевински објекат у коме су смештена трошила
за гас само преко обележеног и лако доступног вентила за затварање који се
поставља са спољне стране објекта.
Цевоводи се могу постављати кроз подрумске просторије искључиво видно,

при чему се на цевоводе не смеју уграђивати арматура и инструменти, а
спајање цеви мора се вршити искључиво заваривањем.
Цевоводи притиска гаса до 0,05 bar се могу полагати испод пода у посебни
канал минималних димензија 10 х 10 cm, који има вентилацију или је
цевовод после испитивања на притисак заливен битуменом и прекривен
песком, под условом да су цеви без спојева и арматура.
Цевоводи код којих је притисак гаса до 0,05 bar и пречник цеви мањи од 20
mm, могу се укопавати и уграђивати испод малтера.
Цевоводи кроз зидове и таванице морају се заштитити цевима већег

пречника.
Члан 152.
Цевоводи стабилних инсталација за гас морају бити изведени од
атестираних челичних бешавних цеви или цеви њима одговарајућих
квалитета, а даљински цевоводи морају бити изведени од средње тешких и
тешких челичних бешавних цеви чија је дебљина зидова повећана.
Цевоводи за гас морају испуњавати услове из стандарда SRPS EN 16125.
Бакарне, месингане и алуминијумске бешавне цеви могу бити употребљене

за парну фазу гаса и унутар објекта као помоћни водови дужине 1,5 m и
унутрашњег пречника до 10 mm.
Члан 153.
Цевоводи израђени од челичних бешавних цеви спајају се заваривањем,
прирубницама или цевним навојним спојевима, а даљински цевоводи
искључиво заваривањем односно поједине секције прирубничким спојем
који мора бити премоштен.
Спајање цевовода прирубницама врши се при уграђивању арматура, при

припајању савитљивих цеви пречника већег од 15 mm и при уградњи
инструмената, ако постоји потреба за чишћење и одмуљивање цевовода.
Ако су цевоводи укопани испод малтера, спајање цеви се врши искључиво

заваривањем, а арматура на цевоводима се мора поставити у посебне лако
доступне ормариће.
Инструменти, арматуре и прикључци трошила гаса на гасни вод спајају се

цевним навојним спојем.
Цевоводи спојени прирубницама и осталим вијчаним везама не смеју се

укопавати у земљу.
Члан 154.
Трошила за гас чији капацитет потрошње не прелази 0,8 kg/h а радни
притисак не прелази 0,05 bar могу се спајати савитљивом цеви дужине
највише 1,5 m и пречника највише 8 mm, која на својим крајевима мора
имати задебљање од гуме ради сигурног заптивања.
При претакању гаса или припајања стабилне гасне инсталације на трошило

гаса или неки други строј који у току рада вибрира, морају се користити
армиране савитљиве цеви.
Спојеви између стабилног и савитљивог цевовода или трошила за гас морају

бити изведени тако да се онемогући њихово раздвајање без употребе алата.
На стабилном цевоводу испред споја са савитљивим цевоводом мора се

налазити вентил за затварање.
На савитљивом цевоводу не сме се налазити запорни орган.
Савитљиве цеви за аутогено резање и заваривање не смеју бити краће од 15

m нити дуже од 25 m.
Члан 155.
Цевоводи морају бити уземљени и заштићени одговарајућим средствима
против корозије.
Арматура цевовода мора се заштитити од механичког оштећења и
евентуалног коришћења од стране неовлашћених лица.
Цевовод мора бити обезбеђен од експанзије, контракције, потреса,

вибрације и слегања тла.
Цевоводи морају бити постављени тако да им је омогућена топлотна

дилатација.
Одмрзавање цевовода и припадајуће арматуре дозвољено је само топлом

водом или воденом паром ниског притиска.
Мере катодне заштите, као и мере заштите од корозије, одређују се зависно

од врсте и стања тла.
Пре пуштања у рад гасне инсталације, мора се из ње издувати ваздух

инертним гасом.
Члан 156.
Цевовод пречника већег од 50 mm мора имати вентил против лома цеви на
свим прелазима, пролазима и осталим критичним местима.
Вентил из става 1. овог члана се поставља између два запорна органа.
Између два запорна органа мора бити постављен сигурносни вентил

довољног капацитета за односну секцију цевовода.
Сигурносни вентил се поставља на цевоводе течне фазе тако да на сваких

25 l течне фазе гаса долази један сигурносни вентил, а на цевоводе гасовите
фазе само на местима на којима се може очекивати кондензација гаса.
Цевоводи иза последњег степена редукције и регулације притиска морају се

обезбедити сигурносним вентилом који се може налазити и на кућишту
редуктора.
Члан 157.
Ако се цевоводи укопавају испод малтера, испитивање инсталација мора се
извршити пре малтерисања.
Члан 158.
Цевоводи до 0,5 bar морају бити испитани на чврстоћу и на пропусност
зависно од радног притиска у складу са условима из Табеле 8.
Табела 8.
Испитивање
Радни притисак на чврстоћу на пропусност
[bar] [bar]
Ниски притисак до 0,05 bar за цевовод 3 1

пречника отвора преко 150 mm
Средњи притисак преко 0,05 до 0,5 bar 4 1
Члан 159.
Испитивање непропусности цевовода врши се ваздухом, угљен-диоксидом
или другим инертним гасом.
Испитивање цевовода на чврстоћу изводи се после изједначења температуре

у трајању од 1 h, а испитивање на пропусност после изједначења
температуре у трајању од најмање 30 минута.
Члан 160.
Цевоводи ниског притиска до 0,05 bar и пречника отвора до 150 mm који се
употребљавају у кућним инсталацијама испитују се само на пропусност, а
испитивању подлеже сва арматура, осим редуктора.
Прво испитивање врши са притиском од 1 bar у трајању од десет минута

после изједначења температуре, а пре заштитног премазивања односно
прекривања цевовода.
Друго испитивање врши се при двоструком радном притиску, а најмање при

0,012 bar натпритиска.
Инсталација се сматра непропусном ако после десет минута притисак у

наредних десет минута остане константан.
XI. ТРОШИЛА
Члан 161.
Трошило се поставља само у простору одређене намене, величине,
конструкције и положаја на начин да не представља опасност од пожара и
експлозије.
Трошило се поставља само у просторији чија је кота пода изнад нивоа тла.
Изузетно од става 2. овог члана, трошила укупне инсталисане снаге до 50

кW могу бити постављена у просторији чија је кота пода највише 1 m испод
околног терена под условом да су боце са гасом и уређај који аутоматски
прекида доток гаса у случају неконтролисаног испуштања, смештени ван
просторије.
Трошило за кување се поставља у просторију која има најмање један

спољни прозор или врата која се отварају, при чему запремина просторије
мора бити већа од 20 m3 за трошила топлотне снаге до 11 kW.
Трошило се поставља у просторима са отвореним камином без сопственог

снабдевања ваздухом, само у случају када се димни гасови одводе у
заједнички димњак.
Трошило чија потрошња не прелази 0,2 kg/h које се користи у камповима,
може се инсталирати на боцу за гас капацитета пуњења највише 2 kg.
Члан 162.
Трошило се не сме постављати на евакуационим путевима (степеништа,
заједнички ходници и сл.).
Трошило се не сме постављати у просторима (осим котларница) или

становима из којих се ваздух усисава помоћу вентилатора под условом да се
димни гасови одводе у димни канал и да вентилатор не утиче на довод
ваздуха и одвод димних гасова.
Трошило чија је потрошња гаса већа од 0,7 kg/h и које није спојено на
димњак или посебан вентилациони отвор, не сме се постављати у просторији
запремине мање од 40 m3.
Трошило чија је потрошња већа од 0,25 kg/h и које није спојено на димњак
или посебан вентилациони отвор, не сме се постављати у просторији
домаћинства запремине мање од 15 m3.
У домаћинству у коме не постоји стабилна инсталација за гас, не сме се у

једној просторији налазити више од три трошила.
У купатилу и соби за спавање не сме се употребљавати грејалица или

преносна гасна инфра-грејалица у чијем ормарићу се налази суд за гас.
Члан 163.
Трошило се поставља у складу са упутством за постављање које даје
произвођач.
Најмањи размак трошила од горивих грађевинских елемената мора бити у

складу са упутством произвођача, при чему температура на површини
горивих грађевинских елемената и намештаја не сме бити већа од 85 °C при
називној топлотној снази трошила.
Ако се због рада трошила површина носећих зидова, подова, плафона и сл.
може загрејати на више од 50 °C, мора се обезбедити њихова заштита у
складу са упутством произвођача (нпр. негорива топлотна изолација,
довољан размак и сл.).
Члан 164.
Трошило мора бити прикључено помоћу фиксног прикључка.
Изузетно од става 1. овог члана трошило за радни притисак до 120 mbar

може бити прикључено и растављивим прикључком.
Трошила намењена за употребу у покрету или за употребу уз премештање,

морају се спајати са судом за гас помоћу савитљиве цеви, и њихова
потрошња у затвореним просторијама не сме прелазити 0,8 kg/h.
Прикључци морају бити постављени тако да не буду под утицајем врућих
димних гасова и да се не загревају.
Непосредно испред прикључка трошила за гас мора се уградити термички

запорни орган конструисан за температуру деловања 100 ºC и температуру
постојаности 650 ºC.
Изузетно од става 5. овог члана не мора се уградити термички запорни орган

код прикључка на боцу.
Сви прикључци на цевоводу на коме нису прикључена трошила или други

уређаји морају бити чврсто и гасно непропусно затворени чеповима или
слепим прирубницама од метала.
Трошило и горионици морају бити прилагођени и прикључени за коришћење

гаса од стране произвођача или овлашћеног сервисера.
Члан 165.
Гас се сме употребљавати само путем трошила које има горионике израђене
за ову врсту гаса и које испуњава услове из овог правилника.
За рад трошила мора се обезбедити довољно ваздуха за сагоревање и

одвођење димних гасова.
Трошило мора имати заштиту која аутоматски прекида довод гаса у случају
гашења пламена (пилостатска аутоматика), осим трошила спојених на камп
боце за коришћење на отвореном.
Ако је на систем за гас прикључено више трошила, испред сваког трошила

се мора на цевовод поставити вентил за затварање, без обзира што је на
трошилу уграђен такав вентил.
Члан 166.
У кухињама угоститељских објеката у којима је већи број трошила
инсталиран у једној просторији, мора се поставити уређај за прекид
прикључка између трошила и димњака.
У индустријским халама које се интензивно природно или принудно

проветравају, трошила се не морају прикључити на димњак.
Члан 167.
Ако се користи димњак који је намењен за одвођење гасова насталих при
сагоревању других врста горива, трошила морају имати осигурач који
затвара довод гаса у случају гашења пламена.
Вентилациони отвор односно димњак мора имати такав капацитет који

омогућава брзо и потпуно одвођење гасова насталих сагоревањем.
Члан 168.
Трошила морају бити израђена у складу са прописима који уређују
пројектовање, израду и оцењивање усаглашености гасних апарата.
Одржавање трошила врши овлашћени сервисер.
Приликом испитивања рада трошила, овлашћени сервисер дужан је да се

придржава упутстава произвођача за пуштање у рад.
Испитивање трошила врши се стављањем у погон свих трошила у трајању од

пет минута када су спољни прозори и врата затворени а унутрашња врата
отворена, при чему је потребно утврдити да се димни гасови не враћају у
просторију.
Ако се у истом простору налази више трошила, испитивање из става 4. овог

члана врши се стављањем у погон свих трошила при највећој и најмањој
топлотној снази трошила.
Код трошила са уређајем за контролу димних гасова, потребно је испитати и

исправност тог уређаја.
Ако се током испитивања утврди пропуштање димних гасова, трошило се не

сме користити.
XII. ПУШТАЊЕ ГАСА У ИНСТАЛАЦИЈУ

Члан 169.
Пре пуштања инсталације у рад потребно је обезбедити исправе о
усаглашености за опрему за коју су захтеви утврђени посебним прописима
који уређују област опреме под притиском, област гасних апарата и област
опреме и заштитних система намењених за употребу у потенцијално
експлозивним атмосферама.
Осим услова из става 1. овог члана потребно је спровести све прегледе и

испитивања опреме, инсталација и уређаја у складу са одредбама овог
правилника и први преглед опреме под притиском у складу са посебним
прописима којима је уређена област прегледа и испитивања опреме под
притиском.
Члан 170.
Непосредно пре пуштања гаса у инсталацију потребно је утврдити да ли су
сви излази на инсталацији непропусно затворени чеповима или слепим
прирубницама од метала.
Инсталација се мора пунити гасом све док се не избаци сав ваздух или
инертни гас, при чему је гас потребно испустити на отворено помоћу гумене
цеви.
Изузетно од става 2. овог члана, ако се испушта мања количина гаса, гас се
може потрошити на одговарајућем горионику при чему је потребно
обезбедити проветравање простора.
Члан 171.
Пуштање гаса у инсталацију која се није користила дуже од годину дана,
врши се у складу са чл. 169. и 170. овог правилника.
Пуштање гаса у инсталацију приликом краткотрајног прекида рада

инсталације (нпр. одржавање), врши се након провере непропусности свих
спојева на инсталацији, мерењем притиска или премазивањем сапуницом.
XIII. ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 172.
Даном ступања на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о
изградњи постројења за течни нафтни гас и о ускладиштењу и претакању
течног нафтног гаса („Службени лист СФРЈ”, бр. 24/71 и 26/71 и „Службени
гласник РС”, бр. 87 /11 – др. пропис и 24/12).
Члан 173.
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у
„Службеном гласнику Републике Србије”.
01 број 5086/21-7
У Београду, 26. јула 2021. године
Министар,
Александар Вулин, с.р.

2021 Правилник о техничким нормативима за безбедност од пожара и експлозија постројења за течни нафтни гас и о ускладиштавању и претак

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

2021 Правилник о техничким нормативима за безбедност од пожара и експлозија постројења за течни нафтни гас и о ускладиштавању и претак

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

2021 Правилник о техничким нормативима за безбедност од пожара и експлозија постројења за течни нафтни гас и о ускладиштавању и претак

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Преузето са www.pravno-informacioni-sistem.

На основу члана 34. Закона о запаљивим и горивим течностима и запаљивим

Минстар унутрашњих послова доноси

о техничким нормативима за безбедност од пожара и експлозија

"Службени гласник РС", број 77 од 30. јула 2021.

Поред одредби овог правилника, на постројења из става 1. овог члана,

1) течни нафтни гас (у даљем тексту: гас) су нафтни угљоводоници (пропан,

3) максимални дозвољени радни притисак је највећи дозвољени унутрашњи

4) постројење за гас је систем који се састоји од резервоара и/или посуда,

6) складишни резервоар је свака затворена посуда под притиском за

7) технолошки резервоар, односно, технолошки процесни суд је затворена

8) мали резервоар је посуда под притиском за складиштење гаса запремине

9) преносни резервоар је посуда под притиском за складиштење и транспорт

10) запремина резервоара је слободни унутрашњи простор резервоара (који

12) складиштење гаса је свако трајно или повремено безбедно смештање

13) претакалиште је посебно одређено место са потребном опремом трајно

15) претакање је претакање гаса из резервоара у транспортне цистерне

16) систем са боцама је свака инсталација за коришћење гаса код које се за

17) систем са резервоарима је свака инсталација за коришћење гаса код

18) пуњење по запремини је садржај посуде који је достигао одређену

20) испаривач је уређај за испаравање гаса;

21) примарни регулациони круг су уређаји на инсталацији или постројењу

22) секундарни регулациони круг су сви уређаји на инсталацији или

23) уређаји за једностепену редукцију притиска су уређаји који смањују

24) уређаји за двостепену редукцију и регулацију притиска су уређаји који

25) уређај за мешање је уређај за претходно мешање испареног гаса са

26) степен пуњења је процентуални однос тежине гаса у посуди и тежине

30) показивач протока је уређај за показивање протока течне фазе гаса.

Доградњом или реконструкцијом из става 1. овог члана не сме се умањити

Прилаз ватрогасног возила локацији надземног резервоара односно групи

На приступном путу за ватрогасна возила мора се обезбедити прикључење

Сва опрема под притиском испитује се у складу са прописима и стандардима

II. ЗОНЕ ОПАСНОСТИ НА МЕСТИМА УГРОЖЕНИМ ОД ЕКСПЛОЗИВНИХ СМЕША

Изузетно од става 1. овог члана распростирање зона опасности не мора се

У зонама опасности није дозвољено:

1) држање и употреба алата, уређаја, опреме и инсталације које нису

2) пушење и коришћење отворене ватре у било ком облику;

3) одлагање запаљивих и других материја које нису намењене технолошком

5) ношење одеће и обуће која може довести до нагомилавања статичког

У зонама опасности на видним местима морају се поставити трајни и

Складишни резервоар може бити надземни и подземни.

Натписна плочица из става 3. овог члана мора бити причвршћена за

Место на коме се поставља резервоар мора бити означено трајним и добро

Надземни резервоар може бити цилиндричног (хоризонтални или

Преносни резервоар се мора пунити у погону за пуњење боца и преносних

Зона „2” обухвата простор 5 m мерено од габарита резервоара у свим

Графички приказ зона опасности из овог члана дат је у Прилогу – Слика 1

б) Локација и безбедно постављење

Надземни резервоари се постављају ван грађевинских објеката.

Надземни резервоари се не смеју постављати испод јавних путева и у

Најмања удаљеност [m]

Укупна – од јавног пута и границе

надземни подземни надземни подземни

5–10* 7,5 5 0,75 0,75

200–500* 35 25 2,5 1,5

500–1.000* 50 30 2,5 1,5

1.000–3.000* 75 35 2,5 1,5

Напомена: *означава да је укључена и та вредност

Удаљености из Табеле 1. мере се хоризонтално у свим правцима од габарита