Naslov originala:

Antonio Tabucchi
Il tempo invecchia in fretta
A NTONIO TABUKI
© Antonio Tabucchi, 2009

VREME BRZO STARI

DESET PRIPOVESTI

PREVELE S ITALIJANSKOG
ELIZABET VASILJEVI]
ANA SRBINOVI]

Izdava~
PAIDEIA, Beograd
Generalni direktor
PETAR @IVADINOVI]
Glavni i odgovorni urednik
VESNA JANJI] PAIDEIA
© 2010, PAIDEIA, za ovo izdanje BEOGRAD, 2010.
 µετά τήν σκιάν τάχιστα γηράσκει χρόνος

„Hitaju}i za senkom, vreme brzo stari“

(Presokratovski fragment, koji se pripisuje Kritiji)
Krug

7
 „Pitala sam ga za ono vreme kad bili smo jo{ tako mla-
di, bezazleni, strasni, glupi, nespremni. Pone{to je i ostalo,
ali ne i mladost – odgovorio je.“
Stari profesor je u}utao, imao je gotovo pokajni~ki izraz,
br`e-bolje je obrisao suzu koja mu se iskrala ispod trepavi-
ca, udario se po ~elu kao da je hteo da ka`e kakav glupan,
molim vas da mi oprostite, olabavio je svoju dre~avu naran-
d`astu leptir-ma{nu i rekao na onom svom francuskom sa
izrazitim nema~kim akcentom: oprostite molim vas, oprosti-
te molim vas, zaboravio sam, naziv pesme je Stari profesor,
od velike poljske pesnikinje Vislave [imborske, i pokazao je
na sebe kao da `eli da ka`e da se lik iz te pesme na izvestan
na~in podudara s njim, zatim je ispio jo{ jedan kalvados, ko-
ji je bio zaslu`an za njegovu ganutost vi{e od same pesme,
i oteo mu se jedva ~ujan jecaj, na {ta su svi poskakali da ga
ute{e: Volfgang, nemoj tako, nastavi da ~ita{, stari profesor
je izduvao nos u veliku kariranu maramicu: „Pitala sam ga
za sliku“, produ`io je teatralnim glasom „tu, u ramu, na sto-
lu. Bili, pro{li. Brat, ro|ak, snaha, `ena, }erkica na `eninom
krilu, ma~ka u }erkinim rukama, i procvetala tre{nja, a iznad
tre{nje nepoznata ptica {to leti – odgovorio je.“1

1
Vislava [imborska, pesma „Stari profesor“, prevod: Sne`ana \ukano-
vi}. (Prim. prev.).

8 9
 Ostatak nije ~ula, ili mo`da nije `elela da ~uje, kako je
mio ovaj stari profesor iz kantona Sent Galen, sestri}i iz Sent
Galena su pomalo sirovi, re~i baka-tetke koje je ~ula jedne
ve~eri u kuhinji, ~udaci, dobri su, ali `ive na tom samotnom
mestu me|u brdima i jezerima, dok ona za profesora iz Sent
Galena, naprotiv, misli da je presladak, napravio je ~ak i fo-
tokopije pesme koju je `eleo da pro~ita uz zdravicu, kako je
to dra`esno, i stavio ih ispred zvanica na postavljenu trpezu,
izme|u slatki{a i sireva, jer to je, prema njegovim re~ima,
bio najbolji na~in da se oda po{ta pokojnom dedi, „mom ni-
kad pre`aljenom bratu Jozefu, kog }u ve~no pamtiti, i ume-
sto koga je Gospod trebalo mene da pozove.“ Dok je on
naprotiv sedeo tu, `iv i zdrav, s mno{tvom crvenih `ilica na
nosu koje je alkohol u~inio jo{ vidljivijim, a baka je dotle
bla`eno slu{ala (ili je mo`da spavala) deverov poetski hva-
lospev njenom pokojnom mu`u, budu}i da je upravo godi-
{njica te smrti, od koje je sada ve} pro{lo deset godina, bila
razlog ovog sve~anog porodi~nog skupa, valja negovati se-
}anje na pokojnika, no uprkos svemu `ivot ide dalje, a `ivot
koji ide dalje zaslu`uje da bude proslavljen isto, pa ~ak i vi-
{e od pokojnika, i nek svisnu zavidljivci, jer porodica je po-
rodica, a pogotovu jedna znamenita porodica kao {to je ova
na{a, koja je ve} na po~etku devetnaestog veka imala po-
{tanske stanice koje su se protezale od @eneve sve do kan-
tona Sent Galen, i od Bodenskog jezera do Nema~ke, i od
Nema~ke do Poljske, jo{ uvek postoje grafike i fotografije,
sve su u porodi~nom albumu, od tih starih po{tanskih sta-
nica nastala je potom trgovinska mre`a koja je proslavila
porodicu Zigler u [vajcarskoj i u ~itavoj Evropi, njeni osni-
va~i su odavno mrtvi, ubrzo }e im se pridru`iti i najstariji
naslednici, ali porodica }e opstati, zato {to `ivot ide dalje,
i stoga smo ovde da proslavimo `ivot koji ide dalje, s na{om
10
decom i unucima, pobedni~ki je zaklju~io deda-stric iz Sent
Galena.
I evo ih ovde, naslednici tolike tradicije. Teatralan po-
kret dede-strica iz Sent Galena koji je ganutim glasom reci-
tovao pesmu bio je, ~ini se, upu}en ba{ njima: mali{anu sa
svetlim kovrd`ama koji je ve} nosio kravatu i devoj~ici sa li-
cem osutim pegicama, oboma nesvesnim da je taj pokret bio
upu}en ba{ njima, i nesvesnim uspomene na dedu Jozefa
kog nisu ni poznavali, onako zaokupljeni bitkom oko jed-
nog par~eta torte, i de~a~i} je, uspev{i da ga preotme sestri-
ci, ve} nosio znak svoje pobede ispod nosa, poput brka iz
Ginjolovog pozori{ta, a poslednja snaha, bela i prozirna Gre-
ta, bri`no je, ~ipkanom salvetom, koja je tako|e poticala iz
Sent Galena poput dede-strica, obrisala mrlju od ~okolade sa
de~akovog lica i osmehnula se. Jedan prekrasan osmeh na
jedrom licu „krv i mleko“, kao {to je jednom prilikom ~ula
nekoga da ka`e u toj zemlji, ali mo`da to nije bilo u @ene-
vi, bilo je u Luganu: krv i mleko. Kakav neobi~an spoj, ovaj
izraz je, kada ga je prvi put ~ula, ostavio na nju neobi~an
utisak, osetila je gotovo ga|enje, mo`da zato {to je zamisli-
la kr~ag mleka u koji padaju kapljice krvi. I njena misao se,
sama od sebe, vratila na jedno detinjstvo koje pak nije bilo
njeno, na jedno selo izgubljeno u vremenu, u podno`ju pla-
nina jedne zemlje koju su tu, u tom gradu u kojem su sada
obele`avali se}anje na dedu Jozefa, koji nije bio njen deda
i kog nikada nije upoznala, zvali Magreb, kao da pripada ne-
koj apstraktnoj geografiji. Kad je bila mala, nije znala da se
mesto u kojem su `iveli njeni preci zove Magreb, ni oni to
nisu znali, `iveli su tamo i ta~ka, nije to znala ~ak ni baka,
~iji se lik pomolio iz se}anja kao iz kakvog zatrpanog buna-
ra, kako je to ~udno, jer to nije bilo se}anje na neku osobu,
bilo je to se}anje na jednu baku o kojoj su joj pri~ali, ona je
11
nikada nije upoznala, kako je mogla tako dobro da se se}a
jednog lica koje nikada u `ivotu nije videla? A potom se seti-
la svoje majke, bila je jaka njena majka, ali ujedno i tako krh-
ka, a kako je samo bila lepa, s onim svojim gordim profilom
i krupnim o~ima, i setila se njenog govora, i starog, starin-
skog naglaska, jer je poticala iz srca pustinje gde se nikada
nisu usudili da prodru arapski plja~ka{i, koji su trgovali ljud-
skim telima, niti katoli~ki sve{tenici, koji su trgovali du{ama,
bolje ostaviti na miru Berbere, to nisu osobe s kojima se mo-
`e trgovati. A u isto vreme se tako|e zapitala odakle poti~e ta
duboka svest o samoj sebi koju je na trenutak osetila kako iz-
ranja potaknuta besprekornim i odlu~nim pokretom kojim je
Greta obrisala mrlju od ~okolade sa obraza svoga sina. Ni iz
~ega, ta svest je poticala ni iz ~ega, poput njenog se}anja ko-
je nije bilo pravo se}anje, ve} se}anje na jednu pri~u, to ~ak
nije bila ni svest, bilo je to ose}anje, a u osnovi ~ak ni ose}a-
nje, bile su to samo slike koje je njena ma{ta izatkala u njenom
detinjstvu dok je slu{ala tu|a se}anja, ali kasnije je zaboravi-
la na to daleko i izma{tano mesto, i to ju je za~udilo. Za{to su
ta peskovita mesta, o kojima joj je majka u detinjstvu pri~a-
la, ostala zakopana u pesku njenog se}anja? [iroki bulevari,
to je geografija koja je pripadala njenom se}anju, duga~ki Pa-
riski drvoredi gde je njen otac imao otmenu notarsku kance-
lariju sa cvetnim tapetama i ko`nim foteljama, njen otac,
poznati advokat jedne ugledne pariske firme. Na spratu iznad
kancelarije nalazio se stan u kojem je odrasla, stan sa viso-
kim prozorima i fasadnim ukrasima od gipsanog reljefa, jed-
na od Hausmanovih zgrada, u ku}i se uvek tako govorilo:
Hausmanova zgrada, a Hausman je bio Hausman, i ta~ka–
kraj, ali kakve je veze imao Hausman s onim {to je bila ona?
To se upitala dok je Greta brisala mrlju od ~okolade sa
lica svoga sina, a to {to je samu sebe upitala, `elela je da
12
upita i sve zvanice ovog slavlja koje je okupilo porodicu, tu
tako gostoprimljivu i {irokogrudu porodicu koja je odavala
po{tu svom preduzimljivom dedi, koji je uspeo da pretvori
stare po{tanske stanice u unosan trgova~ki poduhvat koji je
sada pripadao tako|e i njoj, budu}i da je pripadao Mi{elu.
Ali kojim povodom sada da pomene Hausmana? Gledali bi
je kao da je luda. Draga moja, rekla bi Greta (mogu}e da bi
to rekla ba{ Greta), ali kakve sad veze ima Hausman, on je
bio najve}i francuski urbanista devetnaestog veka, rekon-
struisao je Pariz, ti si odrasla u jednoj od zgrada koje je on
podigao, zbog ~ega si se setila Hausmana? Greta je patila
od kompleksa {to `ivi u @enevi, koju je u pore|enju s Pari-
zom smatrala provincijskim gradom, i mo`da bi joj to zvu-
~alo kao provokacija. To odista nije bila tema o kojoj je
trebalo pri~ati u trpezariji tokom jednog sve~anog porodi~-
nog skupa, u toj stamenoj ku}i sa velikim prozorima koji
gledaju na jezero, za tom trpezom prepunom svih mogu}ih
|akonija, mogla je da pri~a o pustinji, ali pitali bi je kakve
veze ima pustinja, ona bi mogla da odgovori da ima veze
zbog kontrasta, stvar je u tome {to vi, tu pred sobom, imate
jedno prekrasno jezero koje obiluje vodom i koje ~ak ima
vodoskok u sredini koji brizga vodu na visinu od sto meta-
ra, dok je, naprotiv, baka bila okru`ena peskom, a kao mala
je, kako bi ujutru donela kr~ag vode, morala da ide na bunar
u Al Karib, sada sam se ~ak setila i imena, morala je da pre-
pe{a~i tri kilometra po mraku kako bi tamo oti{la i tri kilo-
metra po suncu koje pr`i kako bi se vratila sa kr~agom na
glavi, vi naprosto ne mo`ete znati {ta je voda budu}i da je
imate na pretek.
Da li je to bio prikladan razgovor? I {ta su oni bili kri-
vi? Da li je mo`da trebalo da ka`e da su joj pale na pamet re-
~i „krv i mleko“, doista jezovite, po njoj, jer kad je bila mala,
13
njena baka bi je katkad povela sa sobom u {talu i ona bi za-
divljeno gledala tu belu teku}inu koju je baka istiskivala iz
kozjeg vimena u kantu od cinka, a potom bi je odnele u ku-
}u sa strahopo{tovanjem koje se iskazuje kakvom bo`jem
daru, ali da su u tu belu teku}inu kanule kapi krvi, ona bi se
zgrozila, pobegla bi u`asnuta, ali nije mogla to da ka`e, jer
to nije bilo se}anje ve} ma{ta, la`no se}anje, ona nikada ni-
je bila u toj {tali, i tako, be`e}i od jednog la`nog se}anja ob-
rela sam se ovde, pomislila je, u ovoj ljubaznoj porodici koja
me je prihvatila ra{irenih ruku, izvinjavam se svima, to {to
pri~am je besmisleno, to je zacelo stoga {to sam posmatra-
la svoje ruke, mal~ice tamnije, pa su mi re~i mleko i krv za-
zvu~ale uistinu neobi~no, mo`da bi trebalo da iza|em na
sve` vazduh, leti je u @enevi ~ak toplije nego u Parizu, ima
vi{e vlage, ovo slavlje mi se veoma dopalo, svi ste veoma
dragi, ali izgleda da mi treba mal~ice vazduha, pre mnogo
godina, dok smo jo{ bili vereni, Mi{el me je odveo do pa-
{njaka u brdima, i{li smo autobusom, onim koji ide do po-
slednjeg sela, ako se dobro se}am nisu ba{ ni tako daleko,
ako uzmem taksi sti}i }u tamo za pola sata, uostalom pa-
{njaci su na manje od hiljadu metara visine, Mi{el je vero-
vatno ve} oti{ao da prilegne, ka`ite mu da ne brine, vrati}u
se pre ve~ere.
* * *
Bilo je veoma toplo. Upitala se kako je mogu}e da na hi-
ljadu metara visine bude toplije nego u gradu. Mo`da se u
gradu ose}ao blagotvorni efekat jezera, logi~no je da jedna
tako velika masa vode rashladi okolni vazduh. Ali nije is-
klju~eno da je temperatura bila jednaka kao u @enevi, mo-
`da je toplotu ose}ala samo ona, neku unutra{nju toplotu,
14
kao kada temperatura tela, iz razloga koje jedino telo zna,
poraste i prema{i okolnu temperaturu. Sunce je pr`ilo viso-
ravan, koja je uostalom bila gola, bez drve}a, samo jedno
nepregledno prostranstvo sa~injeno od livada, {tavi{e, jedna
ku~inasta ravnica. Pre mnogo godina, kada ju je Mi{el prvi
put gore odveo, bilo je prole}e, visoravan se zelenela od
zimskih ki{a, tek su se odskora poznavali, ona nikada rani-
je nije bila u [vajcarskoj, bili su veoma mladi, gotovo deca,
Mi{el je poha|ao zavr{nu godinu medicine, dakle, pre ot-
prilike petnaest godina, jer je tog juna diplomirao i zajedno
s diplomom proslavili su i njegov dvadeset peti ro|endan.
Na trenutak je pomislila na vreme, i {ta je ono uop{te, ali bi-
lo je to samo na trenutak, jer joj je pogled na tu `u}kastu ra-
vnicu ponovo zaokupio pa`nju i misli, bila je prekrivena
strnjikom po kojoj se te{ko hodalo, verovatno su travu po-
kosili u junu kako bi seljaci imali zalihe za zimu, pomislila
je da zelenilo `uti, a potom su joj se misli vratile na kalen-
dar, na mesece, na godine, na datume, skoro ~etrdeset godi-
na, rekla je glasno, odnosno trideset osam, ali trideset osam
je skoro ~etrdeset, a jo{ uvek nemam decu. Shvatila je da je
to rekla glasno, kao da govori kakvoj nepostoje}oj publici na
toj spr`enoj `u}kastoj livadi i naglas je nastavila: za{to se
to nikada ranije nisam zapitala? Kako je mogu}e da jedna
`ena udata gotovo petnaest godina jo{ uvek nema decu i ne
pita se za{to? Sela je na zemlju, na bockavu strnjiku. Da je
to bilo planirano, dogovoreno s Mi{elom, imalo bi smisla, ali
to nije bila njihova volja, tako je ispalo, dete se nije dogo-
dilo i ta~ka, a ona se nikada nije zapitala za{to, ~inilo joj se
prirodnim, isto kao {to joj se ~inilo prirodnim da odraste u
jednoj prelepoj ku}i na Velikim bulevarima, kao da je taj ot-
meni pariski stan bio najprirodnija stvar na svetu, nije bio,
ne postoji najprirodnija stvar na svetu, stvari se odvijaju ona-
15
ko kako `eli{ samo ako o njima misli{ i ako ih `eli{, tada
mo`e{ njima da upravlja{, u suprotnom se odvijaju za svoj
ra~un. Dobro, rekla je sebi, ali {ta je onda to {to upravlja svi-
me {to postoji? Ima li ne~eg {to spolja upravlja tim d`inov-
skim damarom koji je ose}ala unaokolo?, trava koja postaje
strnjika i koja }e ponovo biti zelena u prole}e, ovaj pakleni
dan na kraju avgusta koji se gasio, i stara baka iz ku}e u
@enevi prema kojoj je iznenada osetila neizmernu ljubav, pa
~ak i deda-stric iz Sent Galena, koji je previ{e pio i ~itao pe-
sme, pomislila je na njegovu razlabavljenu leptir-ma{nu i
njegove crvene `ilice na nosu i navrle su joj suze na o~i i ko
zna za{to joj se ukazala slika jednog deteta koje se, dr`e}i
mamu za ruku, vra}a sa seoskog va{ara, va{ar je zavr{en,
nedeljno je ve~e i dete nosi naduvan balon vezan za ~lanak,
nosi ga s ponosom kao kakav trofej, kad najednom, plof, ba-
lon se izduvava, ne{to ga je probu{ilo, ali {ta, mo`da trn ne-
ke `ivice? Videla je sebe u tom detetu koje se iznenada na{lo
sa izduvanim balonom u ruci, neko mu ga je ukrao, ali ne,
balon je jo{ uvek postojao, samo su mu oduzeli vazduh ko-
ji ga je ispunjavao. Dakle, u tome je stvar, vreme je vazduh,
a ona ga je pustila da iste~e, pustila je da joj ga oduzme ne-
ki maju{ni trn koji nije ni primetila? Ali gde je bila rupica?
Nije uspevala da je vidi. Ponovo je pomislila na Mi{ela, na
one prve godine tokom kojih je dane provodio u laboratori-
ji, vratio bi se kasno uve~e, mrtav umoran, bilo je lepo ~e-
kati ga sve do pono}i i pojesti nekoliko zalogaja {pageta
spremljenih u poslednji ~as, Mi{el je radio na pronala`enju
leka koji }e spasti decu od jedne te{ke bolesti, i to je bilo
predivno, ali za{to spasavati neku apstraktnu decu ako me-
|u onima koji bi se mogli spasti nije bilo njihovog deteta? Te
ve~eri su u njenom se}anju bile kristalno jasne, [openova
nokturna u pozadini, Mi{el bi katkad predlo`io da puste plo-
16
~u s berberskom muzikom, govorio je da ritam tarbuka de-
luje blagotvorno na njegov umor i njegove `ivce, ali ona te
tarbuke naprosto nije mogla da smisli, potom bi oti{li u kre-
vet, u tom malom stanu koji je gledao na jedan neugledan
pariski trg, i voleli se strasnom ljubavlju, ali iz te ljubavi ni-
kada nije ro|eno dete.
I za{to se ba{ sada pitala za{to, na tom mestu koje joj
nije pripadalo, na toj pustoj ravnici u`arenoj od avgustov-
skog sunca? Mo`da zato {to je Greta, koja je bila dve godi-
ne mla|a od nje, uspela da proizvede dva predivna deteta?
Upotrebila je upravo tu re~: proizvede, i pokajala se, u~ini-
la joj se skarednom, ali je istovremeno naslutila njenu naj-
dublju istinu, a to je istina puti, jer telo proizvodi, put se
rasplo|uje, prenosi se dalje, dokle god je `iva, sa `ivotnim
sokovima koji kru`e u njoj, kad ima vode, te embrionalne
te~nosti koja unutar placente hrani maju{nog svedoka na ko-
jeg se put prenela. Voda. U~inilo joj se da shvata da sve za-
visi od vode i nije mogla a da se ne upita da li njenom telu
nedostaje voda, da li ni ona tako|e ne mo`e da umakne sud-
bini svog naroda koji se vekovima borio sa pustinjom odo-
levaju}i pesku koji sve prekriva, a potom je morao da se
preda i ode negde drugde. Sada su tamo, gde su nekada `i-
veli njeni preci, bunari zatrpani, ostale su samo dine, znala
je. Obuzela ju je panika, njen pogled je izgubljeno pre{ao
preko te `ute ravnice na ~ijem je horizontu plutalo jedno od-
vi{e crveno sunce koje je zalazilo. I u tom trenu je ugledala
konje.
* * *
Bilo je to krdo od nekih desetak konja, mo`da i vi{e, go-
tovo svi su bili sivi, poneki s pegama. Ali, mal~ice ispred
17
ostalih, izdu`enog vrata u jednoj gordoj pozi kao da je pred-
vodnik krda, stajao je jedan crni pastuv, koji je kopitom za-
grebao zemlju i zanji{tao. Nisu bili mnogo daleko, ne vi{e
od dvesta-trista metara, ali malopre ih nije videla i tek kada
ih je pogledala u~inilo joj se da i oni nju gledaju, i u tom ~a-
su pastuv je glasnije zanji{tao i, kao da je taj pogled koji su
razmenili bio pre}utni znak, konji su se pokrenuli, zalelu-
jav{i na treperavom vazduhu tog vrelog popodneva, pastuv
je protresao grivu, zanji{tao jo{ glasnije i pojurio galopom,
povukav{i ~itavo krdo za sobom. Ona ih je gledala kako se
primi~u, nemo}na da se pokrene, shvataju}i da je prostor te
{iroke ravnice iskrivio perspektivu, bili su dalji nego {to joj
se u~inilo, ili im je pak trebalo suvi{e vremena da se pribli-
`e, poput izvesnih scena koje se mogu videti na filmu, kada
kretnje izgledaju usporene u prostoru, gotovo fluidne, kao da
su tela obdarena nekom tajnovitom krhko{}u koja nam se
kao kakvom ~arolijom tog ~asa razotkriva. I tako su se ko-
nji primicali, tim fluidnim kretanjem koje nam san katkad
podari, gotovo kao da lebde u vazduhu, ali njihove kopite
su dodirivale zemlju, jer se iza njih podigla gusta zavesa od
pra{ine koja je zaklanjala horizont. Primicali su se menjaju-
}i raspored, ~as jedan iza drugog, ~as {ire}i se u lepezu, ~as
ra{trkani kao da svaki stremi ka drugom cilju, i najzad zbi-
jeni jedan do drugog, dok su im glave i vratovi pratili isti ri-
tam, zatresav{i se na isti na~in u ~asu kada bi se ponovo
ra{irili u lepezu, poput kakvog morskog talasa sa~injenog
od tela. Na trenutak je pomislila da pobegne, ali je shvatila
da ne mo`e. Okrenula se ka konjima i ostala nepomi~no da
stoji, ruku prekr{tenih na grudima, kao da mora da ih za{ti-
ti. U tom trenu crni konj se zaustavio, ukopav{i se u mestu,
s njim se zaustavilo ~itavo krdo, kao da je palica kakvog ne-
vidljivog dirigenta nalo`ila pauzu u tom tajanstvenom bale-
18
tu bez muzike, bio je to samo predah, nedvosmisleno je ose-
tila. Osmotrila ih je i sa~ekala, bili su na samo desetak me-
tara od nje, mogla je jasno da vidi njihove krupne vla`ne
o~i, nozdrve koje su zadihano pulsirale, znoj koji se svetlu-
cao na sapima. Crni konj je podigao desnu nogu, kao {to ra-
de konji u cirkusu kada po~inje njihova ta~ka, dr`ao ju je
nekoliko ~asaka u vazduhu, a zatim nanovo iz sve snage po-
jurio, po~ev{i da kru`i oko nje, njegova kopita su u tom kru-
`enju izdubila u zemlji pravilan krug, i tada, gotovo kao da
je to bio dogovoreni znak, svi ostali konji su krenuli za njim,
isprva kasom, a onda galopom, koji je svakim ~asom bivao
sve silovitiji, u skladu sa brzinom koju je diktirao pastuv,
poput kakve vrte{ke kojoj su se pokvarile ko~nice, te se sa-
da mahnito vrti. I tako ih je gledala kako jurcaju oko nje,
tvore}i jedan krug koji se sve br`e vrteo, toliko brzo da bez-
malo vi{e nije bilo razmaka izme|u jednog konja i drugog,
bio je to samo zid od konja, koji su postali jedan jedini konj,
neprekinuti obris jednog jedinog konja ~ija je glava po~inja-
la s repom i ~iji se rep zavr{avao sa glavom, a njihova kopi-
ta su, podi`u}i oblak pra{ine koji ju je obavijao, dobovala po
isu{enom tlu, i taj zvuk je bio poput zvuka tarbuka iz jednog
mesta kojeg se nije se}ala, ali koje je ose}ala s nepobitnom
jasno}om, i na trenutak je videla ruke koje su udarale po ko-
`i tarbuka, muzika koja joj je dopirala do u{iju izbijala je iz
zemlje, kao da je zemlja podrhtavala, osetila je to, pre nego
{to bi joj doprla do u{iju penjala joj se iz stopala u noge, u
grudni ko{, u srce, u mozak. A za to vreme konji su se vrte-
li ukrug, sve br`e i br`e, brzo poput njenih misli koje su ta-
ko|e postale krug, misao koja je mislila samu sebe, mislila
je da misli – samo to je znala, i ni{ta vi{e – i u tom ~asu je
predvodnik krda, isto onako neo~ekivano kako je ispisao
krug, taj krug i prekinuo, nakon ~ega je jednim naglim sko-
19
kom u stranu, koji je, ~inilo se, izmicao zakonima prirode,
iscrtao tangentu bega, povukav{i za sobom ~itavo krdo, i za
nekoliko ~asaka konji su se galopom udaljili.
Ona je ostala da stoji, posmatraju}i svetlucanje slam~i-
ca uskovitlanih pra{inom, iskri~avih na svetlosti zalaska, po-
mislila je kako mora da nastavi da misli da ne misli ni na
{ta, sela je i uronila prste u bockavu strnjiku kako bi dotakla
zemlju, sunce je poniralo na horizontu i narand`asta svetlost
se ve} ponegde prelivala u indigoplavu, sa te visine horizont
je bio kru`an, bilo je to jedino na {ta je uspevala da misli, da
je horizont kru`an, izgledalo je kao da se krug koji su iscr-
tali konji ra{irio u beskraj, pretvoriv{i se u horizont.

20